P. 1
Vujaklija - Leksikon stranih reci i izraza

Vujaklija - Leksikon stranih reci i izraza

|Views: 26,659|Likes:
Published by Marjan Markovic

More info:

Published by: Marjan Markovic on Mar 14, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/28/2014

pdf

text

original

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

Magnes. aeg. aeroterorizam (grč. aeg. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. helikopterom i dr. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeroplast (grč. aerozoli v. plasso obrazujem. aerolit (grč.). aerotaksija (grč.). aeg. aeg. aerokar (od grč. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. naus brod. aeg. bakterija u vodi. izgaranje. aerometar (grč. koja se drži potiskom. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aerotonometar (grč. aeg. v. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeg. aeg. v. aeg. aeroport (grč. pomorski) vazduhoplovac. u vidu magle ili dima. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. čvorište vazdušnih linija. lat. maglovit. aeg. od istemi postavim. aeroidan (grč. aeg) ned. aerootitis (grč. lat. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. kretanje organizama koji se slobodno kreću. meeting. asroklinoskop (grč. statćs stajaći. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aerolog (grč. kartograf. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeg. aeg. aerokarpija (grč. npr. aeg. aeg. istemi) nauka o ravnoteži gasova. zbor. aeg vazduh. aeromantija (grč. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeromiting (grč. vazduholik. aeromagnetometrija (grč. vazduhoplovstvo. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aerometrija (grč. aeg. aeg. mechanike) fiz. aeg. aeronaut (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aeg. aeg. aeg. aeropauza (grč. Ićgos reč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeg. aerosoli (grč. us. asronavigacija (grč. aerotehnika (grč. lat. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aeroplan. koji stoji. aeroza (grč. aeg. avion. aeroskopija (grč. aerokartograf (grč. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. zoon životinja) zool. aerosoli. eksploatacijom i istraživanjima). aeroeides) koji ima vid vazduha. aeg. planos koji luta. aerostat (grč. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeromshanika (grč. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. asroklub (grč. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. zagrejavanje letilica itd. aeg. terror strah. aeroplan (grč. nautikos brodski. aerokonvoj (grč. aerobije. aeg. aeroterapija (grč. aeg. . aeg. aeg. karpos plod) v. lat. eng. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. naročito vazduha. stručnjak u aerolo-giji. veliki aerodrom. aeg. fr. taxis ureñenje) vazdušni taksi. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg. aeg. aerotermodinamika (grč. aeg. kamen koji pada iz vazduha. taxis ureñenje) zool. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. tćnos napon. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeg. lat. aerozoe (grč. emballo ubacim) stvaranje gasnih. uvo) ned. therapefa lečenje) med. aerostatika (grč. aeg. 2 Leksikon aeronautika (grč. lithos kamen) meteor. geokarpija.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. eng. metrfa) merenje vazduha. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. razvijanje vazduha u telu. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aerostacija (nlat. aeromedicina (grč. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. meteorski kamen.). naus. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. eng. navigatio) plovidba po vazduhu. aerologija (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. portus luka) vazduš-na luka. aerotaksi (grč. aeg. vazduhoplovstvo. pneumatika. aeroskop (grč. aeg. skok padobranom itd. terme toplota. klinein naginjati. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha.

životna sila. azilum ignorancije (lat. aerofilatelija (grč. tzv. baviti se ažiotažom. azgm besan) 1. aeg. v. nameštanje. neman. phos svetlost. azbestoza (grč. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. odnosno kiseonika. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. agiotage) špekulacija. naročito zemljišta (terena). iz vazduha (aviona) fotografskim putem. agio) trg. i 2. nezauzetost. sloboda. bujan. stvoren u maloazijskoj Joniji. flotta) „vazdušna flota". aeg. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. asbestos neugasan) med. na utočište u nekoj stranoj državi. za izolaciju. ret. neudatost. phone glas) kuz. aerofotogrametrija (grč. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. obaviti posao na vreme. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. Takvi su pojmovi npr. nem. aeg. akcije. od nominalne vrednosti. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. pa i kod tuberkuloznih. aeg. izbegavanje vazduha. phoneo zvučim) instru-ment. neprikosno-ven. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. azelija (grč. jedna vrsta nesagorljivog minerala.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. ažurirati (fr. aeg. a-. aeg.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. kao i pod vodom. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. gutanje vazduha. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. azelia) neljubomornost. phobeo bojim se. ažuran (fr. čudovište. ažio-kovto (fr. silovit. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. Asianus) stanovnik Azije. aerofagija (grč. aerofite (grč. a-. gramma slovo. 2. . račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. aeg. phoros koji nosi) donosač vazduha. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). plašim se) strah od vazduha. phagem jesti) med. ažioter (fr. filatelija. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. takoñe: epifite. ažiotirati (fr. aeg. geofite). aeg. npr. asbestos neugasan) mm. Azijat (lat. magneziju-mov silikat. končastog sastava. aerofon (grč. ajour) šupljikati. besan (obično o konju). aerofobija (grč. višak. igranje na berzi. Asia.. lat. zygon jaram) neženjenost. utočište. duvački instrumenti. aeg. azil (grč. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. aeg. ažur (fr. metafizičke. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. azeličai. aždaja (tur. osion. pravac) bog. ejderha) zmaj. nezavidljivost. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. 2. azijanizam ret. deo-nicama i sl. jedne deonice. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. vojnih begunaca i sl. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. doterivanje. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata.. lat. agio-conto) trg. hartije od vrednosti i sl. hartija od vrednosti i sl. a-sylos neopljačkan. doplata. ala. trćpos obrt. trgovanje novcem. azigija (grč. preterano kitnjast govornik. pomeranje. aerofor (grč. berzanske zelenap!enje. služi kao rñav toplonoša. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. udešavanje mere. syle pljačka hrama) sigurno sklonište.: bog. ažiotaža (fr. aeg. igrati na berzi. ažistaža (fr. koji je pronašao Edison. aeroturbina (grč. praviti šupljike. entelehija i mnogi drugi. pun života. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. ažija (fr. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. metrfa merenje) 1. aeg. ital. phos svetlost. aerotropizam (grč. tćpos mesto. zavese u pozorištima i dr. Aeroflot (grč. aerofoni instrumenti (grč. aerotunel (grč. inače. . a jour) tačan i brz u poslu. phytcn biljka) bog. plahovit čovek. aerofilter (grč. antički besednički stil. pribežište. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). azgin (tur. azbest (grč. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. hartijama od vrednosti. aerofotografija (grč. profesionalni igrač na berzi. aeg. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. bombastičan. aeg. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. veća vrednost jedne vrste novca. pr.

korist.bez. Ajša (tur. kralja salaminskog. gotovan. malaksavanje. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). gfgnomai nestajem. čestit. akademičar (grč. ajzenaši pristalice Karla Marksa. neradnik. sila) med. aKademikćs) v. krut. a ostali je deo pod vodom). ajskastn (nem. više-manje. gde su akademski držali kongres 1869. 2. azojski period (grč.bez. dobar. airli (tur. 4. Ajas (grč. skitnica. koji pripada akademiji. uplitanje. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka.19 azima (grč. a. azoturija (grč. element atom-ske mase 14. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. slojevi bez organskih ostataka. urem mokriti) med. ajnc (nem. trovalentan. tur. aKademia. grč. zoon živo biće. redni broj 99. sin Telamona. znak N. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). budite pripravni. a-zoon. aKademikos) koji pripada visokoj. haymana) 1. ajvar (tur. a-. spreman. bitanga. azur (tur. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. marva. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. hayir) sreća. azotos. akademizam (grč. plav mineral. hemijski element. koji nije u stanju da održava život) hem. Platonova škola. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. 3. air (tur. plava boja neba. te je. 3. ajnzac (nem. dakle. einlegen staviti) štamp. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. azotos.) v. ital. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. azotos. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. lat. fig. egiologija. ili organskoga iz anorganskog. ljubavnica. akademija. nastavak ites) tin. akademik (grč. slabljenje. eins jedan) v. azurit (fr. domaća životinja. nebesko plavetnilo. hazir ola) spremajte se. stoka. hajvar. nedostatak snage za život. azoogenija (grč. ua. ropsko podražavanje antičkih uzora. haydamak) batina. arhaik. azotos. azur (fr. aygir) pastuv. azoik (grč. azot (grč. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. azzurro) l. vent-en. logia nauka) v. naima krv) med. znak Es. azur. ajman. hajvan. azoospermija (grč. dobro. ein jedan. azuran. as-samt strana) astr. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. Otkriven 1954. najstariji period Zemljine kore. »sena ljubimica Muhamedova. aKademia od osobnog imena AKademos. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. akademičar. pl. ajnakter (nem. a. GGlato-nova filozofija. plata. dobrotvorne ustanova. ajluk (tur. azoodinamija (grč. ajvan (tur. akademski (grč. rednog broja 7. akademska rasprava strogo naučna raspra- . bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. Eisberg) ledeni breg. azimut (arap. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. 2. usiljen. zadužbina. ajsberg (nem.) vrsta plave boje. azo-bojs (grč. pilu. zb<zg toga. a. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. uložak) muz. radnik koji stavlja drvo pod testeru.) draga. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. hazir) 2. akademija (grč. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. visoka škola za nauku ili umetnost. Ayse živa) muslimansko žensko ime. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. gotov. praznik beskvasnog hleba. zyme kvasac. ajgir (tur. radioaktivan. hayirli) srećan. motka.067. aitiologija (grč. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji).-tur.) v. 5. ždrebac.. ajnleger (nem. azur. ajam (tur. 2. školski.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. azotometar (grč. ajdamak (tur. periodos) geol. Einsatz umetak. na noge! azurii (arap. Eis led. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. velikoj školi (univerzitetu). zoon život) kol.zoon. atomska masa 254. ajmana (tur. azotemija (grč. Lavoazijeov naziv za nitrogen. zoo živim. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. akademik. aylik) dohodak. a-. poludeo i ubio se od žalosti. ajkuva (tur. koji se tiče ove. sperma seme) med. aitfa uzrok. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. a-zoon. obrazovan na visokoj školi. dynamis snaga. plavetnilo. karbonat bakra. koji se tiče akademije. ajnštajnij(um). 1. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. azurala (arap. v. dušik. pripravan. Aias) kit. ogrlina. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu.

akvanautika (lat. akvadukt v. akvarel (ital. nedostatak razumevanja. prekapnica. logia govor) nezgodan. a-Katastatos) nepostojan. logia govor) lit. aqua Binelli) farm. omanje trnovito drvo koje raste u ist. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). malodušnost. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akatapozis (grč. akatastatičan (grč. kamerama i dr. nepojmljiv. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akatarzija (grč. akairologija (grč. neprikladan govor. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. akatističan (grč. akvarelirati (ital. a kapričo (ital.) fil. accarezzevole) muz. axantha bodlja) ned. akatist (grč. nepriličan. zakupac robe radi cphekulacije. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. aqua) voda. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. axantha bodlja. a-. akatagrafija (grč. mekuštvo. . reč akakJa znači nevinost). akaparisati (fr. akak!a) bog. nepoi-manje. akvamarin (lat. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. med. v. nepravilan (za groznicu). aqua. aqua voda. grč. accapareur) nakupovalac. ukrućenost udova. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. destilacijom prečišćena voda. ned. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. lat. med. ljupko.akairologija 20 akvarelist(a) va. kao „prostorna supstancija". u nezgodan čas. a-Katalektikos) poet. bez. akvedukt. koja se peva. pravo isuši-vanja zemljišta. akaša je starija od svih njih. med.ne. nemogućnost pijenja ili gutanja. nautika. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). tj. a. po učenju Upanišada: etar. stojeći. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). podrugljivih pesama. akvaped (lat. aKathars(a) nečistoća. koji se ne peva sedeći. v. neuredan. Kata. aqua. eng. nena-klonost prema čistoći. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. a capriccio) nuz. accarezzevolmente) tuz. akataleptičan (grč. zbirka satiričnih. akatolik (grč. vrsta berila. planus ravan) sp.ne. Kardfa srce) fiziol. Kathfzo) ne sedeći. akvagij(um) (lat. neshvatljiv. naročito protestant. naročito na Veliku subotu. aqua. akatalepsija (grč. akvatikum. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. akaustičan (grč. akva Bineli (nlat. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. bodljikava karlica. potres mozga. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. nestalan. a-Kaustos) nesagorljiv. a-. akalkulija (grč. pelvis karlica) med. pedis noga) podvodni bicikl. a kapele (ital. akarecevolmente (ital. aquaplaning) sp. umiljato. akantologija (grč. akapLja bodlja. akatalektičan stih (grč. akva destilata (lat. akvalung (lat. a quadro) muz. akantoza (grč. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. akacija (grč. assarageg) zakupljivati radi dobiti. aKairos nezgodan. Africi. a-. akampsija (grč. pes. kao što su bradavice. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. a. papilomi i dr. student univerziteta. Kataposis pijenje) med. agere voditi) prav.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akaparer (fr. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. neshvatanje. akantopelvis (grč. akarecevole. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. aKataleptos) nedokučljiv. četvoroglasno. akvarelist(a) (fr. zgrčenost. nego stojeći ili u hodu. od koga se dobija gumarabika. akaša (ind. pravo odvoñenja vode. aqua. po svom ćefu. a-.. akva (lat. praćena hipertrofičnim promenama na koži. nezapaljiv. acqerellare) slikati vodenim bojama. aqua destillata) hen. a capella) kuz. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). graphfa pisanje) med. akarpija (grč. akvabatik (lat. fig. akagrJa) neplodnost. nemanje srca. fr. akardija (grč. u četiri glasa. akarecevole (ital. tj. snabdeveno reflektorima. axampsfa) negipkost. aqua. marinus morski) min. a kvadro (ital. Hristu i svetiteljima. samovoljno. akademski grañanin slušalac. aqua. akvaplaning (eng. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akvaplan (lat. Etiopiji. nečistoća krvi. calcul račun). lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom.

stečeno. akefalos (grč. aquarius) astr. aćtak) glupan. anne (grč. arh. a medved za žute kruške. ili usvojiti kakav predlog. akijezis (grč. ake lečenje. akolada (lat. akpe) med. uz platu ili proce-nat. mesto u apoteci gde se drži voda. skupljač oglasa (za novine). nauka o hirurškim operacijama. bez pojedinačnog glasanja. acedija. nabavljene. god. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. v. akio čujem. ime jednog sazvežña. akvila (lat. fig. akenonoet v. aklimatizacija. akvestus konjugalis (nlat. aklimatizacija (nlat. aceridi. aqua. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aquatilia) zool. klicanje. farm. aKesis) v. 2. naviknuti na neku tuñu klimu. akvozan (lat. a-. kišovit.adobivanje. 3. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. akirija (grč. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. acquit) plaćanje. tj. bogat vodom. kanal. collum vrat. nauka o lečenju sečenjem. bez pojedinačnog glasanja. aqua. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. akvaterarij(um) (lat. aklimacija (nlat. fig. aklimatizacija. aqua. priznanica. kri-tično. nesposobnost »sene da bude oploñena. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). fr. budala. vodene biljke. oblik ruskog larpurlartizma. akvizicija (lat. aquila) zool. gnojnica. . atiline (lat. 3. kišovitost. zarañuje. aKinesfa) nepokretljivost. aquositas) bogatstvo vodom. akvizitor (lat. pristankom svih. akte vrhunac. akvijescirati (lat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. akinezija (grč. 1. v. aquaticum) prav. orao. ret. ital. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. umirivanje. akme (grč. aKephalos bezglav) sanjalica. akvatilije (lat. prelomio stanje u razvoju bolesti. accollata. aklimatacija. ergon delo) ned. acclimatatio) v. akvizitum (lat. acquisitor) čovek koji nešto stiče. fortis jak) hen. metron mera) med. bubuljica. acclimatisare) prila-goditi. prilagoñava™ podneblju. akik (tur. orlovi (orao suri i orao krstaš). Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. nabavlja ili zadobiva.. akvadukt. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). močvaran. vodeni. akiurgija (grč. akognozija (grč. akov lek. slatkovodne životinje. aquila) pl. ukočenost jednog uda ili više udova. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. Akvarij(us) (lat. aklimatiziranje. akoemetar (grč. akviziter (lat. vodovod. gnosis poznavanje) med. npr. par acclamation) izvršiti izbor. aklamacija (lat. zajednička tekovina muža i žene. par aklamasjon (fr. akug£a) neprava upotreba jedne reči. upotreba reči u prenesenom smislu. akezija (grč. aklamirati (lat. zool. Kyesis trudnoća) ned. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. akvatinta (lat. snažna voda. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. pokraj vode. acenonoet. akumetar. kuapbv zagasito-plav. odomaćiti. akedija (grč. poznavanje sredstava za lečenje rana. 21 akolada akianoblepsija (grč. akvozitet (lat. ne lomi zrake. akvedukt (lat. akmak (tur. ovlašćeno lice koje. akizam (grč. navikavanje na tuñu klimu. akvatičan (lat. stečeno dobro. acezija. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aklastičan (grč. uzvikivanje. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". aquaticus) podvodan. med. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. sticanje. aidestos nezatvoren) Opt. z. astr. zarada. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. odomaćivanje. zadovoljiti. aquiescentia) umirenje. aklimacija. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. šiljak) med. uzetost živaca. nabavljanje. jednoglasno. vodovodna cev. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akvatikum (lat. aquosus) pun vode. ducere voditi) 1. acclimatio) v.akvarij(um) akvarij(um) (lat. aKedeia) v. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. slepilo za plavu boju. ukras u obliku orla na zabatu kuće. barovit. a-. izmirenje nekog dugovanja. aklimatizirati (nlat. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. pozdravljati klicanjem. acquisitor sticalac) trg. koji ne prelama. acquisitum) nešto što je zadobiveno. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. acquestus conjuga-lis) prav. blepo vidim) ned. vlažan. akvafortis (lat.. aquiscere) umiriti. kad se neko pravi da nešto ne mari. 2. aklimatacija (nlat. akvagijum. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. aqua. čovek koji ne trpi ničiju vlast. stari rimski vodovod. acquisitio) tekovina. aki (fr. akvijescsncija (lat. koji živi u vodi.

accreditivum) punomoćstvo. koji je u punoj snazi. uzimanje unapred. na ime zarade ili primanja. dok su sve ostale stvari. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. združenje. pronañena 1829. žderonja. kuz. accommodement) udobno ureñivanje kuće. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. po dešavanje. v. akordion (ital. accommodare. utvrñenja i sl. a-. fr. plaćati taj posao po parčetu. akorporacija (nlat. priraštaj. izgladiti. staviti u za-grade. sobe i dr. uzimanje predujma. akranija (grč. akomodacija (lat. akonto. namestiti se udobno. akreditirati (nlat. a ne nadnicom. bolestan izgled lica. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. poravna™ se. „štimer". okončan. ćelavost. akord (ital. a kong» (ital. accordamento) muz. akompanjirati (fr. žice). znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. tj. pridružiti. unapred. suprotno: ateizam. zglasilac. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. ital. akomija (grč. kćsmos uredan) neurednost. punomoćje. tip. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. ove-riti. vansudsko poravnanje. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. dovršen. Aconitum napellus) hem. akrescenziJa akorder (fr. akolirati (fr. namiriti se. accompagner) pratiti. akomodman (fr. akordoar (fr. glas. . bez istinske stvarnosti. aKolastos) neumeren čovek. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. zglašavajući. o plaćanju nekog duga. akonitin (grč. a-. akosmija (grč. udesiti (glasove. viljuška za zglašavanje. akosmizam (grč. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. fet akompli (fr. otuda: dati neki posao u akord. akreditirati se steći ime. npr. = 4840 kvadratnih jardi (4046. kao jedino što doista živi. nl. sprovoditi. kotyledon udubljenje) il. logia nauka) nauka o lekovima. unapred. accordo. tačkati. udešavanje muzičkih instrumenata. bledilo. sporazumeti se. akolast (grč. ad. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. terme. na ime zarade ili primanja. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. ckrku-larni akreditiv akreditivno. trg. ne nadnicom. kote kosa) ned. zglašavanje. u ime predujma. slagati. po svršenom parčetu. akontirati (ital. sporazum. akoz lek. pripadanje. poravnati se. akratoterme (grč. proždrljiva!]. bezdlačnost. uopšte svaka otrovna životinja. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. akorporirati (nlat. a-. predujam. uroñena nakaznost glave. složiti. akordamento (ital. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akratija (grč. na ime. suma koja se uzima na račun. a-.. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. opunomoćiti. a conto) uzimanje na račun. samo modifikacije božanstva. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. dati kredit. accord. predujmiti. sloga. krateia nemoć. overenje. fait accompli) svršen čin. priznati. asge) engleska mera za površinu. accreditare) ovlastiti. akrep) škorpija. priseo jiti. a conto) trg. ugovor. assoglmoder) podesiti. dopustiti. akrement (lat. med. accompagner) pratilac. poravnanje. nečistoća. a-. zagraditi. udešavanje instrumenata i glasova. kranfon lubanja) fiziol. akomodirati se. akrescenzija (lat. jakrep. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. akordando (ital. izravnati. god. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). aceordium) kuz. accordeur. voj. fr. accommodatio) udešavanje. akologija (grč. urediti. a ne nadnicama. zglasilo. akdniton jedić. akontacija (ital. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. accorder) zglasiti. slaganje. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. akrep (arap. odobriti. udesiti se. poverenje. akr (eng. zagrliti. o sredstvima za lečenje rana. akratos jak. samo bog. spojiti. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. akomodirati (lat. accorporatio) sjedinjenje. accompli) završen. na račun. sprovodnik. porav-nati. akreditiranom.crescere rasti) prira-štaj. akordirati (fr. akreditiv (nlat. nlat. accordando) kuz. voj. assogrogage) prisajedi-niti.. svršen. akompli (fr. pa i sam svet. bog. tur. povećanje. udešavanje. udesiti. poverenje. accoler) obgrliti. udešavajući. vezati za ggritke. uvaženje. akompanjist(a) (fr. a-. kuz. zagrada. accordatore) kuz. zglaša-vati. accrementum) poraštaj. pripojiti. aKĆluthos) pomoćnik. pogodba. 'aqrab. naročiti način plaćanja radnika.22 ramenu novoproizvedenog viteza. akolit (grč.8 t2). accordoir) muz. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. akotiledone (grč. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. saglasnost.

usnica. mikrćs mali) med. odseca. postupak pri radu kiselinama. bazipetalan. pri obre-zanju. tačnost u govoru. okrivljavanje. ahromatopsija. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. avij. akribes. akros. graphfa. akridofag (grč. ahromazija. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akroama (grč. akronim (grč. akrilna kiselina hen. akribes. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akrobistija (grč. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). jezika. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). redak) pesma kod koje početna. akribologija (grč. neodreñenost stanja bolesti. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akros. akrokefalija (grč. usmen. <upr. akroazis (grč. naročito krajnjih. krajnji. predavanje. akros) fil istraživanje prauzroka. Akropolis (grč. akrobata) (grč. akros. akrografija (grč. akromatin v. acrimonia) oštrina. temeljitost. akrotizam (grč. akroamatičan (grč. pisanju. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akromikrija (grč.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. gipko-sti i okretnosti. akromonosilabike (grč. akros. krajnji udovi tela. kiselina. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akros. akrobistija. otpornost. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akrfs skakavac. akros. opori lekovi. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akros. nosa. akropetalan (grč. gorčina. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. akrije (lat. ruku i nogu. metron) tačno merenje. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. plećka. ahromatin. akros. nekritičan. predavanje. gornji deo. akrćasis) slušanje. ruke i noge) od kamena. akrisfa) nerasudnost. neodlučnost. akrobystfa) v. istraživanju i. akrolein (lat. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akromegalija (grč. brižlji-vost. slemenu grañevina. akromazija v. poslednjeg uzroka stvari. akromion. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. monos jedini. stfchos niz. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). oleum ulje) hen. prevrtač. akros. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. koji se. akros. odyne bol) ked. donje vilice. megas velik) med. ljuti. akrobatika (grč. akros.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akropatija (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat.(grč. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akrosofija (grč. savesnost. akros. akrostih (grč. akros. gornji. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. rasuñivanja. čitanje. akrokolije (grč. med. u životu. lopatica. sophia mudrost) najviša mudrost. znat. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akropostija (grč. akribometrija (grč. polis grad) gornji grad. akroterija (grč. pathos bolest) med. akromatopsija v. uopšte. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. accriminatio) optužba. phagos žderač) skakavcojed. akros. akroterion vrh. petalon list) bog. pisanje) tip. onaj koji se hrani skakavcima. akrizija (grč. akrobacija (grč. aseg oštar. glavica) ark. akromion (grč. pelivan. optuživanje. kephale glava) znat. oporost. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. tj. ljutina. akromfa) znat. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. kratkoća jednoga ili više udova. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akrokarpičan (grč. pleće. akros. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akroliti (grč. šiljat. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. akribija (grč. akro. šiljatost glave. akrogrami (grč. aseg ljut) farm. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akrimonija (lat. npr. akribeia) tačnost. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akribometar (grč. teško razumljiv. karpos plod) bog. akropostija. akriminacija (nlat. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. vrh zgrade. akritičan (grč. kolon ud) št. u obliku predavanja. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). koji nosi plod na vrhu. . akro. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost.

aksiom. istinit. državnim nad-leštvima itd. akrocijanoza (grč. aktiva (lat. stavljanje u delovanje. osovinski. imovina. pogurnuti. njegovim stalnim nastojanjem. axis osovina. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. aktivitet..akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. morske životinje iz porodice anto-zoa. javne radnje. Kad su dve količine jednake trećoj. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. teorija vrednosti. nlat. aksiologija (grč. hem. dela. ustalački. Achse osovina) „osovinaš". spisi koji se tiču nečega. acte) delo. aktive (lat. aktivnost (lat. aksinomantija (grč. logia nauka) fil. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. activi) pl. nedokažljiva istina. activus) v. agere delati. aktfs. aheša) negostoljubivost. dejstvo. os) osni. act. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. aktivirati. radni. osovina. ili su mu čak od štete. radnje. koji radi. radan. 2. axine sekira. imanje (novac. activare) staviti u dejstvo. naročito u sudu. aktinije (grč. akseničan. pospešavati. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivisati (nlat. pl. aktivizam (lat. aktivitet (nlat. uši. razjaren) jarost. čin. svaka svečana javna radnja. okretnost. zrak) fiz. još u službi. onda su i meñu sobom jednake). akros. aktivator (lat. nekretnine). activa) trg. Aktentasche) torba za spise. v. delatnost. one koje se tiču države. radinost. akta apostolorum (lat. fil. aktis. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. aktivacija (lat. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. koji dejstvuje. praktično. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. očevidan. timologija.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. aktinidi (grč. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. akta publika (lat. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. od kojih sopstvenik ima koristi. negostoprimstvo. marljivost. nadljubiča-stih. salo. akroholija (grč. akrofobija (grč. u dejstvu. radno stanje (suprotno: pasiv). acta publica) pl. gram. bez kostura. pregalački. učenje o vrednostima. activus delatan. trg. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. manteia proricanje) proricanje po sekirama. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. gram. usta). radan) 1. odstraniti je. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. svojstvo sunčanih. aksiomatika nauka o aksiomima. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. axioma ugled. stopala. cijanoza. dela apostola. 1. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. raditi) fil. eng. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. aktentašna (nem. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. izvršilac) glumac. istina koja se ne može dokazati (npr. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. aktivirati (nlat. lat. akta (lat. pretres. živ. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. aksist (nem. acta apostolorum) pl. ubrzati. pristalica aktivizma. zrakova da izazovu hemijske promene. osovina. aktinizam (grč. razjarenost. akter (fr. naročito sudska radnja. vredan. ne raditi po njoj ništa. aksonometrija (grč. pojačavanje delatnosti. delanje. bradva. mekanog tela. farm. acteur. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. ahbp oca. hartije od vrednosti. radnja. aktivan (lat. koji vredi. javni spis. fr. koji označava delatnost) 1. actor vršilac. radni. activus delatan) radan. delovanje. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. ubrza-vati. axios vredan. aktiv 2. v. up. pospešiti. activitas) živost. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. aktfs. actus. okretan. poz. actinaria) 3001. mast. activus. akrćcholos jarostan. aktiv-nost. aktivi (nlat. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. akros. za razliku od pasiva. revnost. suprotno: inaktivi. „osovine Berlin—Rim—Tokio". moruzge. 2. rasprava. aksenija (grč. aktinos sunčani zrak. activare) v. aksilarni (lat. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. activus delatan) onaj koji je delatan. koji se ne dokazuje. . akt (lat. v. tj. politički aktivist). šake. acta od agere delati. radi u nekoj oblasti (npr. aksungija (lat. activa) trg. activus delatan. axilla pazuho) pazušni. raditi) pl. aksijalni (lat. tj. potraživanje (suprotno: pasiva). designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. axis oca. očevidna istina. aktivist(a) (lat. uvesti u aktivnu službu. actum. 2.) med. aksiom (grč. aktinos) hek. aksiomatičan (grč. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma.

aktualizacija (lat. metron mera) 1. tužilac. aktinografija (grč. naročito geologije i bio-logije. gramma slovo) rendgenska slika. aktis gen. aktinski (grč. actualisatio) privoñenje u delo. accusator) tužilac. jesu aktinski. Actinomyces) biol. actualis) v. ostvarenje. redni broj 86. prenošljiva i na ljude. therapeia lečenje) med. zastupnik. . akuzacija (lat. aktus (lat. teorija aktualiteta psi*. acuitas) šiljatost. atomska masa 219. actu) u istini. akuzator. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. akuitet (nlat. aktinogram (grč. aktuelaost. nlat. metron metar) fiz. ascusa-bilis) tužljiv. koji hemijski dejstvuje. naročito: oštrina tona. hem. agere raditi. bodljikast. zrači H-zrake. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktinidi. aculeiformis) žaokast. actuel) sadašnji. aktfs. actuel) v. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). akuzatus (lat. akuzabilan (lat. aktualizam (lat. aktuelnost (fr. optuživanje. aktis. izdavalac punomoćja. rad. aktualan (lat. sadašnja važnost. dat. optuže-nik. tuži-lački. što). actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. aktinomicete (lat. odista. graphia opis) nauka o zracima. prouzrokovači aktino-mikoze (v. redni broj 89. delo. aktis. ostvariva-ti. actualis) sadašnjost. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. stvarnost. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktinon (grč. lečenje zracima. goveda i svinja. savremenost. aktis. aktinimetar (grč. svečanost. optužilac. aktovka (lat. actualiser) v. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktuelna energija živa sila. actus) radnja. accusativus) gram. suprotno: akuzatus.). elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinos zrak) fiz. metron mera) fiz. znak Ap. optuženje. danost. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. zrakast. optužni. tužitelj. actrice) glumica. aktinomorfan (grč. aktis. aktuelan. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktis. čin. svečan čin. morphe oblik) bog. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. actualis. ostvarivanje. aktor (lat. ispitivanje. zarazna bolest najpre opažena kod konja. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. aktuelan (nlat. aktuar (lat. akuzator (lat. aktualizovati (fr. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktis.92 sek. optužljiv. aktinična energija (grč. stvarno. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. grapho pišem) fiz. prozračavanje rendgenom. fr. aktu (lat. poluvreme raspada 3. akuzativ (lat. aktinograf (grč. akte strma obala) pl. školska svečanost. stvaran. oni koji stanuju na obali. privesti ili privoditi u delo. accusatio) tuženje. rentgenogram. aktualitet. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. aktis. aktualitet (lat. aktinoidi v. aktuacija (nlat.. aktinij(um) (grč. koji je na dnevnom redu. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktualizirati (fr. kinetička energija. oštrina. aktrisa (fr. znak As. mykes gljiva) ned. advokat. spol-no sjedinjavanje. aktis. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. aktis. istinit. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. atomska masa 227. kažnjiv. koji hemijski razlaže. današnji. radioaktivan element. energeia delo. akuzatorski (lat. akuleiforman (lat. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. actuatio) med. primorci. aktinoterapija (grč. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. princip prirodne istorije. actualis) fil. ostvariti. aktis. accusatorius) prav. nevidljivi. aktis. 2. dejstvo nekog leka na organizam. aktinometar (grč. sparivanje. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. accusatus) tuženik. današnja zanimljivost. dan. supr. aktinometrija (grč. aktualizo-vati. med. skopeo gledam) med. actor) prav. a ne nešto supstancijalno. actuarius) sudski pisar. aktinoelektricitet (grč. aktinomikoza (grč. savremen. činjenički. ispoljava se na organima za va-renje. aktis. današnjica. accusare optužiti. aktis) hen. aktinoskopija (grč. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. koji se odnosi neposredno na današnjicu.

prihvatiti. accumulator gomilač. akušer (fr. ubrzanje. akcept (lat. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. acceptabilis) primljiv. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". accoucheuse) babica. prihvatljivost. akcepta (lat. nagomilavač) fiz. accelerare) ubrzati. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akupresura (lat. accelerativus) ubrzavan. akceptovati (lat. sloga ili neke reči putem naglašavanja. akceleracija (lat. akoemetar. primalac jedne na sebe vučene menice. novac. acceptare) primiti. acutus accentus) gram. akceptibilitet (nlat. akumulacija (lat. akcentuacija. od dveju ugovoračkih strana. akut (lat. akceptilacija (lat. vez. spojiti. spajati. steći. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. accelerare ubrzavati. akcept. primaljstvo. odobriti. punctura bod) med. poroñaju i babinjama. acceptare) v. akumulator (lat. trasat. akcentus akutus (lat. accuratus) brižljiv. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. v. porañati se. staviti. tačan. accepta) pl. accentuation) gram. logia nauka) gram. valac. naglasak (sloga ili reči). akumulirati (lat. izvijeni naglasak (u grč. akcentus cirkumfleksus (lat. accentus circumflexus). akuratan (lat. znak za obeležavanje naglaska. acculturation) l. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akušeza (fr. akceptirati. akustikos. akustičan (grč. slog ili neku reč. prihvatljiv. sticati. nauka o trudnoći. accoucher) babištvo.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. koji ubrzava. accentus naglasak) gram. acceleratio) fiz. grč. teški naglasak (u grč. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. stavljati ak-cente na reči. oštrougli. akuplirati (fr. acceptare) primalac. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. acupressura pritisak iglom) med. accoupler) sparivati. akupiktura (nlat. nagomilavač. „prihvaćena". akcen(a)t (lat. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. acceptus primljen. akutan (lat. akušerstvo (fr. . a obično traje do 40 dana. oštri akcent. akutangularan (lat. nagomilavanje (reči i izraza). primljen od Kineza i Japanaca. modernizacija (primitivne) kulture. acceptatio cambii) primanje menice. reč kojom se izražava primanje menice. akceptabilan (nlat. accoucher) pomoći ženi da rodi. poroditi. slušam) fiz. 2. dohoci. odobra-. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. akcentovati (lat. ubr-zavati. akceptant (lat. akuširati (fr. skupljač. gramatici. akcent. a druga akceptant— primalac). kao u molra. prek. primalja. accentus gravis) gram. accumulatio nagomilava-nje) 1. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. prihodi. jednog glasa. „sprejeta". akceptacija (nlat. akcentuacija (fr. acupictura) vezenje. nauka o akcentima. angularis ugaoni) kom. akumetar (grč. akuo čujem. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. spa-riti. acceptibilitas) pri-mljivost. akceptor (lat. nlat. accepti latio) trg. pozori1pte. accumulare) nagomil(av)-ati. jedna je promitent — ponu-ñač. akceptirati (lat. accentus) gram. gravis. koji prisiljava na brzo rešenje. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. akcelerometar (lat. metron mera) v. crkva). akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). aparat za skupljanje električne energije. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akcentus gravis (lat. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. savestan. akulturacija (eng. prihvaćen) primanje menice. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. ubrzavajući. pri izgovoru. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akuo čujem. acus igla. 2. acutus oštar. accentus naglasak. poroditi se. ret. akustika (grč. i fr. akut. akcentologija (lat. ispravan. acutus) oštar. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. gram. akupunktura (lat. vezivati dva po dva. primljena menica. usvojljiv. dvornice. paciscenata. uredan. oštri naglasak. akušersko odeljenje med. ubrzavanje. babičiti. naglašavanje. akcelerirati (lat. priznati. gramatici). isticanje. cirkumfleks. nauka o zvuku. up. grč. akcentovanje (lat. način lečenja nekih bolesti. accentus acutus) gram.

izbor jela po jelovniku. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. trošarina. Aladnnova lampa. koji nema veze sa suštinom stvari. hartija od vrednosti i sl. rumen. a la (fr. akcipirati (lat. ono o čemu niko ne vodi računa. slučaj. accedere) pristup. Aladinova lampa v. veoma tvrda vrsta gipsa. mnoštvo. akcioiiradi-jus avij. accisia. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). nlat. poluprovidno staklo. slučajne osobine neke stvari. nemoralna žena. accessus pristupanje. al. accidentalia) slučajnosti. action) radnja. svetina. al (tur. akcidentalije (lat. al) otvoreno crven. deoničar. accessus. sporednosti. trošarinu. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. 2. akcidentalan (nlat. akcizant (fr. čuti. delanje. alaj-barjak (tur. alabastros. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alabastar. alajbegova slama ono što nema vlasnika. accise) onaj koji plaća prirez. sreća. accessorius) sporedan. opažati. raspusna. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). u vodi teško rastvorljiv. accidens. preduzimlji-vost. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik.(ar. akcizirati (fr. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. opaziti. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. al-) arapski član. sporedan posao. poreznik. po. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. poput (čega). alabaster (grč. alkohol. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. svečana povorka. senzal. lat. naročita. slučajan. akces (lat. prila-zak. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. acctionnaire) trg. udeo. a la bon-er (fr. actio. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. actionator) tužitelj. sporedan. fini. robinja. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. pripravnik u službi ili zvanju. accessio) pristupanje. delanje) radni. jezičara. accipere) primiti. akciza (fr. halayik) 1. 3. eng. parada. što je promenljive ili slučajno u njoj. accise) trošarinac. obrazaca. al-kali. pomoćni. dejstvo. na probu. ono što još pripada glavnoj stvari. accedere pristupiti. alay) vojska. accise) odrediti prirez. zalazak sunca. de-latni. alay bayragi) glavna vojnička zastava. accidentialis) nebitan. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). akcionar (fr. akcidence (lat. acceptio) primanje. sporedna. alaj (tur. a la bonne heure) u dobri čas. desiti se) nebitna. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija.. akcesist(a) (lat. actio tužba) tužiti. napad groznice. tužilac. osetiti. ružičast. a 1a) kao. po ugledu na nešto. pri-laz. alaj-beg (tur. halal. akcionator (nlat. accidere dogoditi se. delatnost. koji se tiče dejstva. deonica. akcionirati (lat. gde je vladao rñav umetnički ukus). posrednik. alabastersko staklo mutno. pokvarena. tur. accidere. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. sluškinja. akcidencijalan. prihvatanje. akcesit (lat. član nekog akcionarskog društva. accidere) pl. akcesoran (nlat. gomila. usvajanje. razumeti. akcizor (fr. ak§am) l. npr. stupanje na vlast. optuživati. odeljenje konjanika. oporezovati. 2. slučajna zarada. sporedna nagrada. op-tužiti. priraštaj. akcidencija (lat. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). alajka (tur. med. trg. uzgredan. akcesija (lat. osećati. trošarinu. fr. akcioni (lat. Aladin. alabandizam umetničko ošljarenje. alev. akcidens (lat. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . akšam (tur. accise. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. Al-kuran itd. alabastrum) št. akcija (lat. alal. usvojene značenje neke reči. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. koje nisu bitne. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. actio rad. pristup) početnik. druga nagrada. a la kart (fr. po zalasku sunca. odn. prvi mrak. tip. lat. akcidencijalan (nlat. a la carte) prema jelovniku. accidentalis) v.akcepcija 27 privreñivanje. ala breve takt (ital. izrada tablica. vreme četvrte molitve muhamedanaca. naučiti. accidere dogañati se) prirez. shvatiti. (arap. »sena opaka jezika. često se upotrebljava i el i ul.

požurivanje. svetao. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. albumen. albumen) hem. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. danas samo pesničko ime Velike Britanije. albus beo) min. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. uzbuna. oblik) zool. poštanskih karata sa slikama.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. nespokojstvo. lat. koji uznemiruje. sve što je potrebno za rad. koju treba ispuniti slikama u boji. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. ital. maraka itd. materija koja u sebi sadrži belančevine. oruñe. strah. ala prima (ital. ala marna (ital. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. eidos izgled. alla marcia) iuz. allantos kobasica) med. a-ilah) bbg. albumen (lat. albus beo. lat. alumen) stipsa. pokloniti. supr. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. pustahija. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. miraz. miraz. albit (lat. napad na nekog grdnjama. alat (tur. lat. koračnice. alaun (nem. alla franca) na evropski način. albumen belance) hem. na kome će se ostvariti neka radnja. albino. albacija (nlat. oprostiti se. oboljenje usled trovanja kobasicom. albino (um. belančevina. alat. album belo) belina. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. posrebravanje metala. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. albanolog stručnjak za albanologiju. al crven. botulizam. albifikacija. allas. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. tj. oprostiti se na rastanku. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. po zapadnjački (za razliku od turskog. albus beo) med. alarmant) uznemiravan. jer bi odbilo svu svetlost. halaliti (tur. alacija (nlat. metron mera) hem. lalein brbljati) med. alarmantan (fr. „brdska zemlja") staro. allantos kobasica. 2.: alafrZnka. vid. all'arme) voj. onaj koji boluje od albinizma. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. albuminimetar (lat.: alaturka. začednica. alah (arap. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. pravi bog. pigmenta u koži kod ljudi i životinja.000 listova). alantoidna tečnost zool. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. nazvane po pronalazaču. albatross) zool. bela. alamanka (tur. od helal) l. praviti uzbunu. ribar. allas. afferre donositi) prav. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). do zemlje duga. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alaliti. alatracija (nlat. alas (mañ. a oči crvenkaste. Alaun. albatros (eng. naročito ručni. zapadnjačkog). alat (arap. albedo (lat. grč. grč. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. naročito bakra. uznemirujući. alarmist (fr. alatus krilat) davanje krila. zabrinutost. . alarme. pozdraviti se. knjiga sa belim listovima. allatura. allatus donesen) pl. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alantoida (grč. afferre doneti. albacija. alaman (nem. albus beo) med. najednom slikati. usled čega koža i kosa izgledaju bele. riñan. začedna bešika. zastrašiti. Albion (kelt. alaturka (ital. albumin (lat. alafranka (ital. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. bez prethodnog gruntiranja. albumen) hem. Alba Greka (lat. supr. albification) v. pozvati ka oružju. prćija. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albus beo. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). albatio) beljenje. gramežljivac. alarmer) uzbuniti. nemir. albuminat (lat. allatratio) lajanje na. alarm (fr. knjiga za skupljanje fotografija. nasledio odsustvo bojene materije. alatura (nlat. sjajanje metala. donositi. crtežima i sl. bela mrlja na rožnjači oka. poziv ili znak ka oružju. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. islamskog). ubrzanje. po evropski. albifikacija (nlat. beli feldspat. riba i gmizavaca). u zbunjivati. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. obespokojiti. obespokojavajući. fig. neobuzdan čovek. albugo) med. Alemanne) gladnica. alba (lat. alla prima) slik. alat) pribor. alarmirati (fr. album (lat. a-. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alantotoksikon (grč. orijentalskog. belančevinasta materija. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. alata (lat. halas. belančevina. albugo (lat. albertotipija tip. at konj) alatast konj. toksikon otrov) hem. spomenar. odmah. po turski (za razliku od evropskog. književnosti i kulture. albinizam (lat. uznemiriti. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. spomen-knjiga. alativ (fr.. alatio. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. tur. albolit (lat. alla turca) na turski način. alantijazis (grč. allas. a kod sisara još i ishranjivanje zametka.

nagrada. aldumaš (tur. trbuh. algebra (arap. aleator (lat. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. „sastavljanje razdvojenih delova".. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. rythmos) v. trnka. ćelijast. bolesti bubrega i dr. alea kocka. allegata) pl. aleatorika (lat. okreni. požuda za bolom. aldum (tur. izlučivanje belančevine mokraćom. tj. algetičan (grč. koji odgovara litogra-fiji. alea kocka. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. algospazmus (grč. alvadžija (tur. algofon (grč. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). algos bol. algaritam (arap. albumoze (lat. phonos ubistvo) med. ureo mokrim) med. aleatorium) igračnica. alvearium) košnica. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. bolešljiv. al-gebr) kat. aldehid (nlat. uputstva. graphfa) tip. grč. albuminosus) koji sadrži belančevinu. algrafija (grč. alcohol. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. konačno sam se odlučio na neko delo. izmet. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. algologija (lat. dakle. algoritam (arap. veština računanja. otuda i naziv. alea jacta est) posl. nastao usled bola. rythmcs) v. nauka o algama. god. kocka je bačena. alvus (lat. plamene boje. Aldebaran (arap. najčešće algi. pče-lanik. bol.. alvaluk (tur. izvoñenje. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606.) crven. slastičar. mesta navedena iz drugih dela. allegatum) navedeno mesto. algos bol. alvearij(um) (lat. kriptogamne vodene biljke. algoritam. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. okrecima. grč. helva) v. albus beo) fiziol. kukuruznog brašna i dr. anat. igrač na sreću. rythmos odnos) 1. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. alkohol lišen jednog dela vodonika. npr. albuminurija (lat. u sazvežñu „Bika". allez) hajdete. grč. grč. albus beo) ned. algija (grč. algoritam. ležišta za zube u vilicama. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. algema) med. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. alva (tur. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. algae) bot. algolagnija (grč. algorizam (arap. albuminozan (nlat. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. alveolaran (nlat. (boza). napred! alea jakta est (lat. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. aleatiko (ital. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. grč. napojnica. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. udžbenik algebre.'. algeo osećam bol) bolan. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). 2. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. neuralgija. alea kocka) muz. „volovsko oko". algama (grč. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. račun simbolima po odreñenim zakonima. alev (pere. ćelijski. uživanje u bolu. kockar. med. algaritam.. halva. albuminoidi (lat. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. algos bol. logia) bog. bol živaca. spasmos grč) med. helvahk) napojnica. male duplje. stolica. alea kocka) slučajan. algeo osećam bol) med. alveoli) l. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. idi. bescvetnice. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam.. alegat (lat. grč mišića praćen bolom. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. na-vod.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. 2. aleatorij(um) (lat. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. znalac algebre. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. alga. albumen. aleator) igrač kockom. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. ale! (fr. jasno crvene svetlosti. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. aldim) zlato. alveole (lat. alvus) anat. voštane ćelije u pčelinjem saću. pozivanje na neki zakon. al-veolarni živci vilični živci. alegata (lat. kao znak šećerne bolesti. mat. belančevit. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. kockarnica. zvezda prve veličine. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. lagneia obljuba) med. aleatorni (lat.) astr. alge (lat.

alegreto (ital. alegro kon brio. u slikama. allegro maestoso) muz. alejkum selam (tur. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. alegramente. alegro vivace) muz. sa dostojanstvom. Septua-ginta. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). allegro con moto) muz. pat-hos doživljaj. aleksandrijski gramati-čari. a ne direktno. alegro kon spirito.e. slikovit. alegro asai. uzan prolaz. v. strasno i brzo. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. lek protiv trovanja. alegretino (ital. alegro ma non tropo (ital. alektryon petao.) min. alegro kon brio (ital. aleksit (grč. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. allegrettino) muz. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. alektriomahija (grč. aleksiteričan (grč. manje veselo. dvanaesterac. protivotrov. alegoričan (grč. vrlo »sivo. alegro asai (ital. brzo. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. alegro maestozo (ital. čist rad (u bakrorezu). alexo branim. vatreno. a-. alexo branim) med. alegramente (ital. alegro kon mogo (ital. allegro con fuoco) muz. sa žarom. slikovito objašnjenje pojma ili misli. u prirodi i životinjskom svetu. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. aleja (fr. protivotrovni. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. izazivanje draži. allectatio) mamljenje. alexo pomažem. alegro non tango (ital. allelophthorfa) fil. uzburkano. alem (arap. rug vatra) med. alam znak. manje brzo nego u alegro. hitro. allegramente) v. naročito protivotrov. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegro vivače (ital.) nauka o protivotro-vima. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. odmereno hitro. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. allegro moderato) muz. umereno brzo. allelon meñusobni. pesma). kao npr. alexo branim. izražavati misli zavijeno. aleksifarmakon (grč. alegro furiozo (ital. umereno alegreto.alegacija ZO alegacija (lat. alegrisimo (ital. klasičan stih Francuza. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. aleksija (grč. vrsta dragog kamena. alegro di molto (ital. allee) drvored. aleloftorija (grč. alegro kon spirito (ital. alegorisati (grč. štitim) hem. alegrisimo. navoñenje činjenica. up. slikovit govor. alektacija (lat. vrlo veselo. alegorija (grč. alelopatija (grč. sredstvo protiv groznice. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alegro. allegoreo drukčije izražavam. »sivo. brzo. allegrissimo) muz. bez ikakve veze sa stvarnim životom. delovanje. pored ostalih mnogih značenja. zavijen. alegorist(a) (grč. alegro di molto. allegro ma pop troppo) muz. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). u arapskom. primamljivanje. tvrñenje. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. ne mnogo brzo. aleluja (hebr. hallal. drukčije prikazujem) v. pesma u slavu boga. allegro di molto) muz. v. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. aliluja. pharmakon lek) med. po-morskog grada u Donjem Egiptu. u HUP veku. alegrisimo. ne odviše brzo. aleksandrit (grč. v. živahno. sredstvo za spasavanje i pomoć. umereno veselo. . slikovito. alegro kon brio. aleksipiretikon (grč. alegro moderato (ital. koji je osnovao 331. allegorikos) iskazan slikom. alegro kon fuoko. lexis govor) psih. allegatio) navoñenje. v. alegorizirati (grč. phtefro unittavam. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. što življe. živo i brzo. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. allegro con brio) muz. alektriomantija (grč. vrlo veselo. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. delo ili pisca. allegro assai) muz. allegretto) muz. suva učenost radi učenosti. iz HP veka. aleksiterijum. aleksin (grč. allegro con spirito) muz. u ponoći kao u po dana" (nar. manje živo. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. šetalište izmeñu dva reda drveća. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). allegro) muz. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. pre n. allegro furioso) muz. alektryon petao. allegro pop tanto) muz. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. alegro kon fuoko (ital. alegro (ital. pozivanje na spis. koji potiče iz Aleksandrije. aleksandrinac poet. aleksifarmacija (grč. allegoria) poet. alegorisati. uzaja-mni. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. veselo. allelon naizmeničan. i dr.

dok je ranije dobivana iz korena broća. aliquoties) mat. okruglasta i kristalizovana organska tvar. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. izdržavanje. poludeti. udružiti. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. lat. . alloios. alfa. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. v. alentato (ital. alija (arap. aleuron pšenično brašno) bog. alienatio mentis). bračna veza. zemlja u kojoj žive Alemani). ergon) med. allemande) muz. u odreñeno vreme tobože bila. alentando. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). usporavajući. alizari) hen. bez. belančevina koja se nalazi u pšenici. alentando (ital. trovanje hranom. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. oroñavanje. zadržavajući. 6 su alikvote broja 12. svezati brakom. alikvota (lat. alijenizam (lat. alikvaitan (lat. koren broća. kajman. aleopatija (grč. slivati. drugde. prijateljstvo. alienatio) otuñivanje. alijaža. aliment(a) (1. alizari. primesa. alligatore. sme-šati. npr. aligacija (lat. ergon delo) ned. aligacija. premamiti (mušterije). philos prijatelj) prijatelj istine. alimentatio hranjenje) ishrana. alias) inače. sem toga. aleluja. aliquantum) mat. tj. snabdeva™ hranom. prodaja.). alijenist(a) (fr.alemanda 31 alimfija smesa. alet (arap. otu-ñivati. alizari (šp. alopat. aliluja. allos drugi. Pruske i Austrije 1815. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. razmena. odlučno (npr. legura. drugim putem. alijevacija (lat. allentato) muz. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. alliage) v. levantinske broć. alef (hebr. odvratiti. filalet. allos. onaj koji voli istinu. alieniste) lekar za duševne bolesti. aleiteza (grč. Z. opri-jateljiti. alienus tuñ. belle alliance). alimentarius) prav. aleopat (grč. duševno rastrojstvo. smesta. ponudu. allos drugi. zalog. odstupanje od prirodnog stanja. v. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. obično: aliirati se. alijas (lat. alibi (lat. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. aleuron pšenično brašno. gde je ta ista osoba. npr. supr. alloios drukčiji. ergon) med. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. aleuron pšenično brašno) bog. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. ua. alijaža (fr. aligirati (lat. fig. popuštajući. alethes istinit. koji pati od alergije. aleurometar (grč. alienisme) med. fr. v. thesis položaj. pathos bolest) lged. alijansa (fr. alizarin (šp. 2. god. slična zrncu. alemanda (fr. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alijenirati (lat. alienare) prav. vanbračne dece. alimenta) pl. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". alimfija (grč. savet i sl. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alergija (grč. otu-ñenje. alikvotan (lat. izdržavati. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. udruživanje. a limine. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. el lagarto) zool. alimentirati (nlat. aletofil (grč. nedostatak limfnih žlezda. aligator (ital. alligare) sliti. aliirati (fr. Alemani (nem. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. a limine (lat. alikante (šp. sklopiti savez. umerenog tempa (nemačkog porekla). alkkvotan. alopatija. med. alergičan (grč. aletheia istina. allier) vezati savezom. pathos) ned. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aletiologija (grč.ne. svečana. alibi) prav. koji se sadrži u većem broju. aleuronat (grč. aleuron (grč. odbiti neki predlog. allos. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. iste vrednosti kao i indigova modra boja. allentando) muz. savez. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. metanje) med. primesak. drukčije. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. up. prema tvrñenju neke druge osobe. logia) nauka (ili: učenje) o istini. a. dodatak. slitina. američki krokodil. alimentarna intoksikacija med. ludilo. alliance) spajanje. duhovno ra-strojstvo (lat. alergeni (grč. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. alimentacija (lat. otuñiti. u biljnim ćelijama. šp. na drugom mestu. alimentare) ishranjiva-ti. aleuron brašno. 4. alizari) bog. aleuromantija (grč. hhilat) odelo. s praga) odmah. lyrnpha voda) med. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. legirati. alimentar (lat. v. alen-tato. npr. Sveta alijansa (fr.

grč.) pl. vodonika i kiseonika. kofein. hidrokrilac. nauka o lečenju trljanjem. alifatična jedinjenja hem. kroz staklena vrata i prozore. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. al corso) trg. grč. po sadašnjoj vrednosti novca. allure) hod. alkalescirati (nlat. alkalescencija (nlat. dvor. osloboditi od vode. od kojih su neki veoma lekoviti. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. poravnati po koncu. npr. alkoholizirati (arap. an gro. Alkuran (arap. od kojih su prve tri i poslednja jambi. alkazar (arap. . linea red) nov red. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. fig.: „Ona poji po putu putnike". morfin.) hem. od kojih dva jedanaester-ca. halkah) hem. a od. novi pasus. alkali (arap. Al-qur' ap) v. alere hraniti.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. alkalije (arap. natrijum. alkoholičar (arap. pre naše ere. skaphos laña) vozilo s krilima. trljam) veština masiranje. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. ala krilo. potaša.. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. Alkoran (arap.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. pijanica. koji je živeo 600. aliteracija (nlat. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. Korav. trag divljači.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. alkalimetrija (arap. na veliko. npr. nego tek iz drugih odeljenja. halkalf. postrojiti. rakije i dr. alkalij (arap. atropin. ali ingrosso) trg. aliterirati (lat. alcalisatio) hem.) hem. hemijski najreak-tivniji. alkoholometar (arap. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. odeljak koji počinje novim. ložnica. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. alineja (lat. grč. železa i dr. Alkalos) poet.. sa osnovom od vune i svile. alitura) hranje-nje. alcalescentia) hem. potaša. al ingroso (ital. alkalizirati (lat. ad littera slovo) praviti aliteraciju. palata. po kursu. alir(a) (fr. jedan deveterac i jedan deseterac. alkoholometrija (arap. ko-kain. alkoholi (arap. hem. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. vodokri-lac. Al-qur' ap) v. cezijum i francijum. 2. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. iz Mitilene na Lezbosu. alcalescere) hen. alkoholatura (arap. način hoda i držanja nekog čoveka. prečista™ do stepena najveće finoće. alka (tur. alkohol (arap. alkatifa (arap. savršeno prečišćen prah. udubljenje u sobi sa posteljom. ka-lijum. alefpho mažem. od kore kina-. aligner. metron mera) hem. metron mera) he». aliptika (grč. aliteratio) poet. alinjirati (fr. alkoholizacija (arap. piva. nikotin. opojno piće. najbolji. hem.) dvorac. grč. otrovni i gorka ukusa. up. urediti. grč. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu.). proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. iste slogove. halkah) hen. stih od pet stopa. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. novi paragraf. halkah. nešto uvučenim redom.) pl. ishrana. razlažu vodu. izlučiti špiritus iz neke tečnosti.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. halka. neki prah.drveta. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alkalimetar (arap. alkalizacija (nlat.. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. al-qubeh. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom.) hem. šp. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. alcalisare) hen. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). osloboñenje špirituse od vode. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. prečišćavanje alkohola. doterati pod konac. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. pš. alkovn (arap. nauka o ispitivanju sode ili potaše. rubidijum. hidroksidi alkalnih metala. efdos) hem. alitura (lat. alkejski stih (grč. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. alkejska strofa strofa od četiri stiha.. alkoholizam (arap. pomešati sa alkoholom. alkalni metali hem.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. Koran. vladanje. organska hemijska jedinjena ugljenika. teobromin i dr. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. grč. aliskaf (lat. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. lat. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. npr. svrstati. alkoholat (arap. al korzo (ital. strihnin. halka) v. amoni-jaka. halkali. naročito rakije. al-qohhlu) l.. ponašanje. god. alkaloidi (arap. način kretanja.

allotrios tuñ) pl. nered. alotriodontija (grč. logos um. allothi na drugom mestu. al-6t) slobodno dobro. laleo brbljam. almukantarat (arap. alotriofagija (grč. alma mater (lat. ap-dros čovek. thesis postavljanje) lšlv. naročito afrička. nasleñeno dobro. drukčiji. sporedne (ili: tuñe) stvari. istočnjačke. melos ud) zool. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. alloquium) v. aloe) vot. up. odtis zub) nameštanje tuñih. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. npr. oslovlja-vati. pathos bolest) med. aleopat.) astr. krug na nebu para-lelan sa vidikom. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alopekija (grč. alopekia opadanje dlaka. aloniman (grč. almoraham (arap. nelogičan. alodijalna dobra (stnem. alogotrofija (grč. ćelavljenje. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. napred!. up. alokacija (nlat. alograf (grč. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. vepggačkih zuba. ura! alonž (fr. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. naziv za univerzitet i veliku školu. alopekija. a na koji se stavljaju indosa-menti. allos. alotriologija (grč. kratak govor. nego koje je potpuna sopstvenost. nerazuman. alotigen (grč. nepri-stojnost. aloplastika (grč. alotropija. govorim) ned. allos drugi. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. tuñ potpis. aleopatija. megfste. zbornik koji izlazi godišnje. prelaženje jednog glasa u drugi. alogen. almarada (tl. al-manakh) kalendar. list koji se prila-že uz menicu. morphe oblik) hen. grapho pišem) tuñ rukopis. grč. allos. allotrios. ili stavke docnije unesene u račun. alogija (grč. lekar koji leči pomoću alopatije. allos drugi. almada. alopecija ned. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. megale syntaxis. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. al marko (ital. verovatno. alomorfija (grč. alo. allos drugi. alolalija (grč. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. allos drugi. up. allos drugi. alomorfizam (grč. lat. različit. glupost. al-. alodijalan (nlat. apeg. a-. alopatija (grč. zadužiti ih. trg. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). tur. plassein uobli-čiti. allćtrios. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. allodialis) slobodan od plaćanja danka. magna constructio veliki sklop. dodatak. tuña zanimanja. pristalica alopatije. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. na nekom stolu). allos. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". alogandromelin (grč.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. elmas. allos drugi. aloe) hen. alopecija. al marco) trg. ćelavost. po grofu Almavivi. tj. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. v. aloteza (grč. alokucija (lat. allonge) trg. grč. alodoksija (grč. besmislica. almadet (arap. kose) ned. pathos) ned. allos. allocutio) oslovljavanje. almarada) bodež sa tri reza. aloin (grč. alokvijum. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. nastavak (npr. bolest opadanja kose. alokvij(um) (lat. godišnjak. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. nazvanog. alotrije (grč.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. produžak. almas) dijamant. phagein jesti) ned. . 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. alogičan (grč. pogrešan govor. transplantacija. allotrios. gen-pab rañam) koji je postao drugde. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. allos drugi. prema čistoj težini zlata i srebra. alopateki metod lečenja.: homeopatija). alogfa) nerazumnost. nesmišlje-nost. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. alogos protivan svrsi. pravljenje omašaka u govoru. al. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. ono koje nije dobiveno u leno. genos rod) stranac. allos. tuñinac. alon (fr. odobravanje nekog računa. horizontom. alokvirati (lat. alokucija. arap. heterodoksija. allons) hajdmo!. alodij(um) (stnem. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alloqui) osloniti. v. alopat (grč. od koga se spravljaju lekovi. almanah (arap. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. almaz (grč. kratka beseda. allocatio) dodavanje.(grč. alma mater mati koja hrani) „časna majka". produžetak. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. asamas. uobličavati) med. alogen (grč. Almagest (arap. prijatelj. alotigen.

smenjenost. izomerija. tropos način) heh. al pari) trg. allos drugi. planinarstvo. ulster. alpinizam (lat. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. isggust. uzbuditi. iz koga su. alt (lat altus visok. ital. savršeno tačno. alterkacija (lat. Alpes) v. životinjama. alomorfija. trophe hrana) bkol. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. Alpes. allaka (per. altera pars drugi deo) druga strana. naročito: penjanje na Alpe. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. altar (lat. osobina ljudi. uplašiti. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. mezosopran. alta aga visok žrtvenik) v. prema dopadanju. alta otava (lat. novo srebro. diskusija. lat. planinar. čarobnica. npr. alternativan (nlat. alohton (grč. alternator (nlat. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. al rigore di tempo (ital. alster v. npr. alpijski lovci. koji je sličan čovečjem liku. alruna. allos drugi. jednak. Alpes. al punto (ital. protivna. alte-rativa. al pjačimento (ital. drugi glas. vrsta peruanske late. autotrofija. altana) apx. alpinum (lat. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. altera pare (lat. supr. odmenjivanje. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. zbuniti. alteratio) menjanje na gore. alteja (grč. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. ra-spra. planinski sport. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. alter ego (lat. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alternativa (lat. u istočnoj i južnoj Evropi. alpacca) l. lekovi koji izazivaju promenu. al. postali ti patuljci--proroci. koji ima jednaku vrednost. tropos) he*. alpijska rasa. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. muz. alternativa) izbor izmeñu dvoga. alohroičav (grč. izmena. altus. al seko (ital. pogled na glečere. grč. raspro-stirem se) bkol. alohroizam (grč. kvariti. alterantia) pl. po starom verovanju. apunto. allos. 2. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. allohroos) koji menja boje. al rigore di tempo) muz. allos. hen. alpini) voj. promena. altan(a) (lat. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. uzbuñivanje. alotropija (grč. potpuno saglasno. svojstvo tvari. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. pogorp!anje. ital. oštećenje. kako se hoće. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. penjač na Alpe. 3. vodom. nego im je potrebna organ-ska hrana. choreo idem. galvanski posrebrena elitna. alterativa) pl. izmeniti na gore. alterirati (nlat. orao gledam. al segno) nuz. promeniti. alotrofija (grč. 2. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. viši srednji glas. po volji. zastupnik. alternacija (lat. alpijski (lat. balkon. alrauna (stnem. po tome nazvan koren mandragore. med. althaia. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. kordiljerska tkanina od alpakine vune. alter ego drugi ja) 1. alterativa (nlat. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. althaea) vot. smena. npr. al pjačere. v. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. lednja-ke. rasrditi. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. preina-čenje. odmena. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. gatalica. alternatio) smenjivanje.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". zamenik. alto) muz. italijanske i francuske trupe. alpinus) koji pripada Alpima. beli slez. od 1872. alpinizam. mali. strogo u taktu. naročito kod novca. gnev. supstancije. pokvariti. alporama (lat. 2. alterancije (nlat. koji se preliva. alteracija (nlat. alta ottava) muz. al pjačere (ital. oltar. ned.: „Galilej je otkrio zakone padanja". oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. protivnička strana.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. alternativni sudovi su 1.pari (ital. alterare) menjati. al piacimento) muz. svaña. up. alpinistika (lat. al punto) u tačku. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. užasavanje. koji postepeno poboljšavaju sokove. altercatio) prepirka. allos. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. preobraćanje. raspravljanje. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. istomišljenik. zool. alpinist(a) proučavalac Alpa. v. od- . iste vrednosti ili sadržine. al piacere) muz. koji ima oblik Alpa. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. alternator) fiz. nem. pogoršati. alpini (ital. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alternativus) naizmeni-čan. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. log. pevač koji peva alt. uzbuñenje. alohorija (grč. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej".

d . ljubav prema bližnjima. alternirati (lat. aluvionog prava. fig. alumin (lat. pod alfa. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. stipsa. duboko ćutanje. alternare) smenjivati se. altus. nesebičnost. alunirati (lat. onda dok se jednoj predaje. gram. v. za merenje uglova. 2. aludirati (lat. aluzija (lat. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. al-hadat) re. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. suglasnički). najslavniji spomenik mavarske arhitekture. tegljiv i kovan. med. alhidada (arap. alluvium naplava. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. najgornji. alterum tantum (lat. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. altostratusi (lat. altus. altiora. beta b) 1. aluminosus) stipsast. 2. početak i kraj nečega. ZO delova cinka i 10 delova nikla. crtaju i sl. alumen) min. aluminijum. težiti za višim stvarima. alfa (grč. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. altesse) visočanstvo. altokumulusi (lat. u odreñenom redu. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. alfabetar (grč. stip-sat. grč.) islandski parlamenat. govorka figura u kojoj se. docnije. ciljati na koga ili što. altin) l. . više nauke. altum silencijum (lat. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. alhimija. aluvijalan (nlat. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. pevač koji peva alt. pored vaspitavanja. način osećanja. početnik u čemu (u nekoj nauci. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. 2. pokretni lenjir. samoglasnički. fr. druge imaju tzv. termin potiče od O. . tajanstveni srednjovekovni naučenjak. allusio. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. alting (dan. al-qimia) v. c. 3. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. alciora (lat. altus visok. aluminozan (lat. mera) visinomer. ječmeno brašno. alfa-zraci v. ako u jednom razredu ima više grupa. aluvij(um) (lat. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. tiho zanimanje. a. altin (tur. naplavljeno) geol. pa i celoga čovečanstva. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. aluminat (lat. altimetar (lat. Al-hamrah) „crvena kuća". altist(a) (ital. kumulus. svetlost (titula).). altiora) v. al fresko (ital. pr. osim ćirilskih i glagoljskih. altes (fr. naziv po pronalazaču. metrfa) veština ili nauka merenja visina. da nešto prepisuju. sprava za merenje visina. altrui drugi. znak A1. alhimija (arap. tobožnja veština pravljenje zlata. pansion. čovekoljubac. aluvio (lat.. aluzivan. ped. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. latinska ili koja druga slova. redni broj 13. alpha a. dukat. 1. tuizam. prevoj (kvali-tativni. alluvio naplavljenje) prav. odmenjivati se. . bocka-ti. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. aluminari vaspitavati. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. aluminium) min. alumin. tj. sve i sva. mavarske kraljevska palata u Granadi. više stvari. alterni-rajuća groznica povratna groznica. zanatu i dr. početak. hemičaru Al-fenu. altiora) pl. alhimist(a) (arap. beta) gram. alciora. tj. alumen stipsa) hem. alludere) smerati. al fresco po svežem) slik. početnik u čitanju i pisanju. b. kolebati se. altruizam (od ital. ići naviše. nišaniti. alphiton ječmena pre-krupa. alfabet (prva dva grčka slova alpha. Konta. menjenost.98. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. dvostruko. alto) «uz. ruski bakreni novac. altus visok. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. visost. ciljanje na koga ili što. grč. up. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. element atomske mase 26. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). i hrane. aluminijum) (lat. zlato. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. tvrñi od cinka a mekši od bakra. stratus.v. viša znanja. alteri huic ovom drugom) fil. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. alhemija (arap. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. alumneum) v. up. lat. sleteti na Mesec.alternirati 35 alciora alumen (lat. deo nonijusa. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. npr. kvantitativni. alfitomantija (grč. alumneum (nlat. altiora (lat. alfa i omega (a. fig. Alhambra (arap. tj. alhemija. trg. aluminat. turski zlatni novac. kamate koje su se popele do visine glavnice. procesu alfaraspada. alterum tantum) još jednom toliko. naročito kod Arabljana. ići od altiora (alciora) ići napred. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. alluvialis) nanosni. alludere smerati) nišanjenje. mesto prave stvari. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. altum silentium) duboka tišina. spisak izrañen alfabetskim redom. altimetrija (lat. veštini. metron me-rilo. alumneum.

amari&a (etiop. amatrice. amarella. gorka sredstva. amazon. amalgamirati (arap. amarinum) hem. v. amatrix) ljubiteljka. amalgam (arap. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. Amazon) sp. Amazon) mit. tur. lat. amender) poboljšati. amara) pl. žensko odelo za jahanje. pobolj-šanje. amaurotičan (grč. amanet (tur. amandine) bademov sapun. krivica tragičnih junaka. a. a ne profesionalno. junakinja. pakovarina. ljubitelj. bile su veoma ratoborne. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. stanište ambasadora. lopov. amara (lat. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. strah od vožnje. iz ljubavi.36 ambasad a alčak (tur. amalgamatio) hen. amaksofobija (grč. varalica. amans-amens (lat. . južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amateur. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amarela (ital. gorki lekovi. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. a-. masaomai žvaćem) med. amabilmente. bakrom. stapanje. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. amalin (arap. popraviti. združiti. lat. nemogućnost žvakanja hrane. ambalaža (fr. amabile (ital. spoj. mazos dojka. aldžamija (arap. npr. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. poboljšavati. manjak. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amalgam). nagrada za pakovanje. naukom. predmet koji se daje na čuvanje. kletvenik) poslanstvo. hamartija. smela jahačica. amabilmente amabile. potraživanje. hrabro su branile svoju državu. hamail. nagomilavati. amorevole. hammam. bez. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. ostaviti na čuvanje. ambasada (fr. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amagazinirati (fr. dug. amabile) kuz. emanet) preporuka. zavet. veštinom itd. a manco) trg. gorka materija. Amadis (fr. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amazon (grč. tj. amanšman (fr. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. zamračavanje vida. fig. talisman. ostava. lat. slitina. okrilje. tur. amazonsko odelo. farž. amarulentan (lat. amarantos neuvenljiv) bog. gubitak. alcak niskog rasta) nikakav čovek. amarin (nlat. sliti živu sa drugim metalima (v. a manko (ital. muškobanja. amazonke (grč. upakivanje. amazezis (grč. emmagasiner) smeštati u magazin. prijateljica umetnosti. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. zlatom. fig. amasser) gomilati. (ital. tesno otopiti (u jedno). malagma olakšavne sredstvo. amartija (grč. amarant (grč. amandin (fr. fig. ataha kola. predujam. npr. bezbednost. malassein smekšati) hem. diletant. ambažura (fr. amam (arap. amalgamacija (nlat. traženje preduj-ma. sa vladavi-nom majke i žene. pribor za pakovanje. legura žive sa drugim metalima. sargija. amaurosis zamračenje) med. malassein smekšati) hem. hamajlija. amarus gorak) bog.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. nečistota. sa kalijumom. Amharaca. spajanje metala sa živom. nežno. amandman (fr. spojiti sa živom. grč. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. popravka. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amasirati (fr. „one koje nemaju dojki". amandirati (fr. budala je. amaterka. umetnošću. armagan grč. neobrazovanost.ne. Amadis de Gaule) lit. ambassade. amans-amens) koji je zaljubl>en. hamayli) amulet. amballage) pakovanje. phobos) med. armagan. prilagoñavanje delova celini. taman) bolestan u očima. umilno. hammal. junak iz romana. poverenje. slep. grč. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. ambactus sluga. emmanchement) slik. nakupiti. hamal) nosač tereta. fig. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amagazinaža (fr. srebrom i dr. čuvanje. slepoća. prepredenjak. a-mauros mračan. svetinja. crna mrena u očima. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. ljupko. Po priči. amabilmente) muz. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. amajlija (tur. amartia) grepšost. amathia) neznanje. amatija (grč. amatrisa (fr. junak žena. natrijumom. slepilo. ratobor-na žena. amorozo.. amater (fr. malassein) v. amarulentus) gorak. emmagasinage) smeštanje u magazin. amalgamirati. amaurozis (grč. krasuljak. v. embouchure) muz. amazonsko odelo sp. pun gorčine. amalgamisati (arap. lat. nagomi-lati.

'anbar. amblozis. embrunir) slik. tur. neosetllvost. od pet. oba. fig. ambivalencija (lat. ambigvitet (lat. ambl (fr. ambrozija (grč. ići za čim. ambon katedra. nego dolazi lekaru na lečenje. ambrosis) bogovski. amblys tup. obgr-liti. pokretni. oko) med. simbol. pobačaj. muz. ambloma pobačaj) med. amblotika (grč. ambusta. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambulare hodati. usta topovske ili puščane cevi. ambideksteritet (nlat. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambiciozan (lat. valere vredeti) pst. fr. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambrinirati (fr. ambirati (lat. železnička pošta. ambulanta. ambiologija (lat. ambicija (lat. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. potamniti. . ambire) tražiti službu. amvon (grč. ambloma. v. divan. molilac. dvostruka privlačnost. svirali itd. ambi. slavoljublje. slavoljubiv. ambo oboje. pobacivanje. ambusta (lat. bolesnička stanica. dovesti izmeñu dve vatre. opticaj. sskr. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. slab. božanski. jelo koje okrepljuje. celivati. ambrasirati (fr. otvor klanca ili tesnaca. provalija. ambulatoria) ned. molitve. ambrotipi pl. u istom redu jedne tombolske karte. ambulanza. dvosmislica. ambrozijski (grč. propovedi i pomeni. ambitio) častoljublje. ambijent (lat. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. embrasser) zagrliti. ambidekster (nlat. izvrsno jelo. hrana višnjih bogova. arće pipanje) med. slabost čula pipanja. ići) putujući. ambyssos) bezdan. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. licemerstvo. ambitus) obilaženje. logia) dvosmislen izraz. grč. amblys. up. ambiguitas) dvosmislenost. amb. med. amblozis (grč. predikaonica. društvo u kome neko živi i radi. amebv (grč. ambilokvija (lat.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. putem podmićivanja i sl. embuscade) zaseda. slabovidost. oboje. loqui govoriti) dvosmislen govor. abortus. ambrel(a) v. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ambušman (fr. težiti za čim. fig. ambis (grč. embleme) znak. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. opkoljava-ti) sredina. znamenje. 6p6s vid. obadvo-jica. dvosmislica. naročito nedozvoljenim načinom. ambitus (lat. emblema. ravan hod konja. ambulancija (ital. ambonoklast (grč. emblem. 'anbar. okolina. na sve četiri strane. ambara mirisna smola. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. propast. poljubiti. obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambulanta (lat. ambulantia) med. kružna putovanja. čaršije. opekotine. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. licemer. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambulatorija (lat. ambidexter) dešnjak u obe ruke. opaliti) pl. ops. ambitiosus) častoljubiv. ambulare hodati. ambivalentan (lat. grč. ponor. amblijafija (grč. abortiva. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ušće (reke). fig. ambiskada (fr. eldos izgled) presovan ćilibar. amber. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. jelo koje daje besmrtnost. amburere ogoreti. ambo (lat. ambulans. busija. nestalan. ambulant (lat.. amblem (grč. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambra (arap. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. težnja za nečim. ameblirati (fr. nem. pisak na rogu. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. kuću namestiti potrebnim stvarima. voj. ambulanta pošta putujuća. ambo oboje. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). traženje čega. prevući tamnom bojom. sskr. voj. pokretna ili poljska bolnica. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambloma (grč. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ambo oba. embouchement) utok. pokriven hodnik oko crkve. ambulanca. amble) jax. ambliopija (grč. Ambulanz) v. dulac. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambijenat (lat. amrel. ambulantni (lat. amblosis pobačaj) med. obeležje. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. amblosko pobaciti) pl. med. amoibe promena) zool. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambulans) trg.(lat. ambire obilaziti. koji pripada bogovima. ambroid (arap. stremljenje čemu. sredstva za izazivanje pobačaja. natprirodan. ambrosfa) kit. na soleji. nek-tar. fig.

koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. insekti koji nisu podložni metamorfozi. nepravilan. amoibe promena) koji potiče od amebe. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amiksija (grč. ametist (grč. preobražaj) koji se ne menja. poboljšavanje. lekovi koji sadrže u sebi skrob. ametabolija (grč. a-. rheo tečem. ameboidno kretanje zool. koji nije podložan metamorfozi. a-. prijatan. popravljanje. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. amusant) zabavan. ludilo. amen (hebr. med. prijateljska nagodba. potajno. ametropija (grč. amencija okulta (nlat. amerikanizmi pl. 1. vrsta vinove loze. bresaka. grč. a-.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. nesrazmeran. ameliorirati (lat. izostajanje ženskog mesečnog pranja. a. v. a-. a-. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. a-metrfa) neravnomeran. amimija (grč. mana oka u prelamanju svetlosti. amizeta (fr. americaine) otvorena kola na četiri točka. planu. amencija senilis (nlat. amicus prijatelj. skrobno brašno. 2. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. pripada grupi trans-urana. tuha sluz) ned. skrob. amin (hebr. metabole) biol. amygdale badem) med. amuser) zabavljati. ošljar. jednostavna. amikalan (lat. ops vid. glikozid u gorkom bedemu. nejednakost. amusette) zabavica. razonodan. razonoda. amen) v. delimično ludilo. amentia simplex) med. amencija parcialis (nlat. uveseljavati. jetre. amencija (lat. voj. amen. atomska masa 243. amiloza (grč. amicalis) prijateljski. zanimati. a-metrfa) neravnomernost. metabole promena. amylon) hen. amentia senilis) med. metabole ) biol. doterivanje. vrsta lubenice. amid (nlat. nesrazmernost. amilacea (nlat. amikabilis kompozicio (lat. amiloidva degeneracija med. nepromenljiv. amikabili mode (lat. amida) hen. ametabolan (grč. koji je bez reda i načela. amin. amencija aktiva (nlat. otrovan. znak At. amylacea) pl. amylon skrob) hen. trešanja. završiti. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. bubrega i creva. americij(um) hem. štirak. amiloidna degeneracija. popraviti (zemljište). amelioracija (nlat. amelioratio) pobolj-šanje. otuda: reći amin privesti kraju. razonoñavati. amizirati (fr. 3. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. amentia activa) med.ne. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amigdalin (grč. amenomanija (grč. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amentia occulta) med. nejednak. prijateljski sporazum. jezgru šljiva. mfmesis podražavanje) med. amentia) med. a-. ametista (grč. a-. amerikanizirati (fr. naročito slezine. a-. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. farn. hemijski elemenat. amenorea. ametodist (grč. bez. men mesec) ned. nepravilnost. kajsija. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. manfa) ned. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amilum (lat. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. nenaučan. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amicabilis compositio) prav. amentes cit. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. americaniser) poame-ričiti. amigdalitis (grč. nepromenljiv. imanja. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amidin (nlat. amenija. amebni (grč. amizantan (fr. npr. oko) med. a-metron. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. ametaboličan (grč. amivi hem. vrsta platna. zapaljenje krajnika. staračka slaboumnost. . god. v. igračka. amerikanka agr. amencija simpleks (lat. amenija (grč. zanimljiv. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. organsko jedinjenje SvN10O5. na lep način. curim) med. vepggački napravljen 1946. aminokiseline hen. fr. ametričan (grč. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. ameliorer) poboljšati. a-methystos) pl. poameričavati. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. poboljšavati. amicabili modo) na prijateljski način. men. ametrija (grč. men. melior bolji. vrsta lakog poljskog topa. amygdalon badem) bademova gorčina. amentia partialis) ned. opšta duševne slabost. drugarski. skriveno ludilo. redni broj 95. prouzrokovan amebama. amylum. ili mnogogubo toga. ned. naglo ludilo. vrsta košnice američkog tipa. amerikav (fr. a-mfmetos) nepodražljiv. amenorea (grč. ametabolni insekti zool. amida) hen. zemljišta. amimetičan (grč.

sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). bezobličnost. simbol stvaralačke snage i rañanja. amabile. Amon. odbranjujem. amissio) gubitak. supr. amor vincit omnija (lat. nlat. potpraši-vati (pušku). lekovi koji služe za predohranu. emisija (lat. v. nlat. muz. dugotrajan ili stalan. amnionova voda. amorsirati (fr. min. vodenjača. trovanje krvi amonijakom. amytto param. amonij(um) (lat. med. ljubav sve pobeñuje. Amon. vabiti. bezbojan gas. amoreti (ital. vrh. Amor (lat. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. slikanje debelim slojem boja. amonijak (grč. koji ne zna za moral. amorfija (grč. predati zaboravu krivicu. mnesis sećanje) med. naročito državnih zajmo-va. koje odbacuje dotadanji moral). oblast u Libiji. ammoniakon amonijak. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amnestirati (grč. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amynteria) pl. nastavak -ites. amortizovati (nlat. amnicola) stanovnik pokraj reke. amca) stric. amidža (tur. morphe) bezobličnost. amniona. haima krv) med. kristalan. amoreti. vraćati neki dug postepeno. a-. barut za poprašivanje. supr. amore (fr. bezobličan. nakaznost. amitoza (grč. amoralizam (lat. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amortizator (lat. grañ. zupčasta ivica zida. amortisare) 1. Ammon) kit. amytto param. nakazan. oprostiti kaznu. amorfizam (grč. 4. lat. kristalnost. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amor cer) metnuti mamac. ljubav. amoriti (lat. Amon (hebr. nekristalisan. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. salammoniacus) hem. amnezija (grč. koju odvaja od začetka tzv. a-. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amnos jagnje) med. up. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. v. zaljubljeni. kratkotrajan. fig. amor vincit omnia) posl. ljubav je jača od svega. nakaznost. 2. amortizacija. zaštitna sredstva. 3. amortizirati (nlat. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amabile. min. amnitis (grč. amortirati (fr. a-mos. amortisare) tehn. kod koga postoji amitoza. mamiti. poprašljač. a-. jedinjenje azota i vodonika. složenih jedinjenja. amortissement) l. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. bezmora-lan. 2. koja je dobila ime po eg. amortizer. Amon. morphe oblik) bezobličan. ukras na vrhu grañevine. amortizman (fr. amnestika (grč. mys mišić. jedinjenje azota i vodonika. amitotičan (grč. atupb branim. postepeno. amortizirati. empatement) slik. a-. amoretti) št. kao sastavni deo nišadora i dr. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. amoniemija (grč.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amok (mal. amortirati. a-morphos) bezobličnost. amorozo (ital. razdirem) biol. potprašiti. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amnestia zaboravljanje) prav. moriš) fil. amortir) v. ljubavnik. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. 2. amortizman. amorevole (ital. nekristalnost. amoroso) l. amorevole) muz. amortizirati. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. grč. deda. trophe ishrana) med. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. fig. ammoniakćn. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. bogu Amon-u). amirante (tl. amnikolist(a) (lat. gubljenje. vab (za divljač). amoniti (hebr. amnos) med. 2. amica. razdirem) biol. amorce) mamac. mos. amonium) hem. amor ljubav) v. . amorfan (grč. amortizacija (nlat. glavno božanstvo starih Egipćana. staviti kapelu. bog ljubavi. moriš običaj) koji je bez morala. v. amiotrofija (grč. amoralan (lat. amortisatio) l. starac. otplaći-vati. zapaljenje vodenja-če. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. amnestija (grč. 3. grč.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. ampatman (fr. amnion (grč. a-. kap-sla za paljenje mina. Atog) mit. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). amoriti. amortisare) v.

spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. vinograd. bog je apsolutni duh. tj. amuletum) amajlija. teh. ampelos čokot. proširenje. ri-srditi se. amper fiz. ampelurnfa) vinogradar-stvo. npr. na oba načina. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. otcepiti. potpuno odvajanje. amphi) predl. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. odseći. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. logos) zool. ampli-ficirati. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. amfibiologija (grč. fig. bokasta bočica za mast. žustriti se. emporter) voj. fig. zauzimanje. uvećati. ambrela. amphibios) vodozemski. proširivano. u složenicama: s obe strane. jedinica za merenje jačine električne struje. amplijacija (lat. a svet je samo treperenje. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. amploaje (fr. kišobran. amfi (grč. . za razliku od superlativa. amportiranje (fr. amfibioliti (grč. nadute. inat. amusfa) nenaklonost muza. ampulla bočica) ispupčena. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. ampule (lat. fig. ampullae) pl. ampir (fr. neobrazovanost. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. amfibijski (grč. amplectivus) koji obuhvata. sa svih strana. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. a-. ombrello) računi štit od kiše i sunca. zapaljenje mrežnjače oka. metron mera) fiz. kalfa. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. najveća razlika u vazdušnom pritisku. osvojiti. nazvana po slavnom franc. ljubav bez strasti. fiz. ret. avion snabdeven i točkovima i čamcima. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. vodozemci. emporter) voj. ambrel.. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. nameštenih. ampelurgija (grč. ulje. amputatio odsecanje) med. amplektivan (vlat. izložiti. belilo. na jednoj skali. oteti. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. širina) geogr. pojačavanje. šteta na brodu. nasilno odvojiti. ampliativus. prostranost. koji proširuje. amfibija (grč. igra toga duha. shvatanje po kome samo bog postoji. amplitude (lat. pomoćnik. amundizam (grč. razmrskanih. a svet ne postoji. ampirans (fr. odvojiti. neobrazovan. amportirati (fr. matematičaru i fizičaru A. prolazna ljubav. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. amulet (lat. razgranja-vanje. staklo električne sijalice. ampliare povećati. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. amplifikovati (lat. up. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. mundus svet) fil. prevrtljiv. uveličati. razrada. mrežnjača oka. dvojak. amuzija (grč. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. ampliare proširiti) širenje. amfiblestroida (grč. amureta (fr. amputacija (lat. Ampere. amplitudo obimna veličina. meteor. obično na vratu. uveličavanje. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amfibije. okolo. amphibios. način izražavanja nadugačko i naširoko. grč. opširno izlagati. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. odsecanje ranjenih. amfibiolog (grč. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. zool. bombaste reči. empire) carstvo. amourette) mala. suncobran. amputare odsedati) med. šira obrada. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amrel. amputirati (lat. amrela (ital. bios život) aaij. anportirati se. employe) službenik. razvijati. iscrpio govorničko izlaganje. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. amphibios. oko. Hthos kamen) pl. niži činovnik. amphiblestreides mre-žast) anat. prav. lat. amplificare) v. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. amplificare) proširiti. proširiva™. razgranato. ampule (lat. logfa) nauka o amfibijama. amplificatio) proširi-vanje. obuhvatan. unaokolo. otimanje. uveličavajući. koji uveličava. ampermetar (fr. amfibije (grč. razviti. amplifikacija (lat.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. razgranavati. zauzeti. amplificirati (lat. razvijanje. najvišeg stepena. amphi. amuzičan (grč. amphibios. osvajanje. amplijativ (lat. amfiblestroditis (grč. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. planuti. amplificativus) proširivan. nepesnički. empirance) trg. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. amplifikativan (nlat. amphiblestron mreža) ned. razmetanje. carevina.

deca dvaju očeva a jedne majke. amphi-gignomai) zool. amfigurija (grč. ops) med. gledaoci. i lužni i kiseo. anabatičan (grč. oko. amfipatori (grč. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. anabioza (grč. uz. anabole uzlazak. amphi. anaglypha) v. amfigonija. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. apa. disanje) med. spolno množenje. besmisleno brbljanje. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. genesis rañanje) zool. apa) predl. amfisciji (grč. amfidiplopija (grč. amfiteatralan (grč. anagnozma (grč. anaglifi (grč. amphitomos) dvorez. amfipneuma (grč. amfikarpičan (grč. smetenjak. anaglipti (grč. amphimakros) poet. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amfibolija (grč. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . teško disanje. bog. razvijanje i jačanje bolesti. dakle. um. amphi. kretikus.itd. ops oko) med. astma. po. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. koje su. anabaptist(a) (grč. sumnjiv) min. oxys oštar) zool. amfideum (nlat. amphfbolos) dvosmislen.. meter mati) pl. dvojak. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. anaglipti. amphoteros. anabolizam (grč. srca ni pravog mozga. amfilogija (grč. amfimakros. amfoterodiplopija (grč. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. bog. amfismila (grč. ana (grč. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amfora (grč. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. baljezgalo. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amfimacer. ap) u grčkim složenicama. amfioks (grč. dvostruko gledanje na oba oka. amphi.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. amphibolfa) dvosmislenost. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. odgovara našem ne-. amphfbolos dvosmislen. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. v. veoma važna za nauku. amfiguričan. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. uspon) biol. stalna groznica. ana baptistički. sipnja. amphi. amphi. amfigeneza. amfiteatar (grč. anagliptika (grč. protivrečnost. amšir (tur. amphi. groznica koja hvata svakog dana. karpos plod) bog. diploos. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amphi-theatron) polukružna pozornica. amphi. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amfibrah (grč. koji napreduje. anagnosma) štivo. med. naročito za anatomsku upotrebu. anabafno uzlazim) koji se penje. amfoteran (grč. velika nekoliko santimetara. daje reči odrično značenje. amfo-terne tvorevina kol. kroz. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. anaglifi. slika i sl. an. amphi. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. amfimacer (grč. ana-basis penjanje. dvostruko gledanje. uzlaženje) iz nižih predela u viši. sa dva reza (nož). duž. meignymi mešam) biol. amfimiksis (grč. anabaptizam (grč. vrsta minerala iz reda složenih silikata. na. pr. nemačkom il. amphi. amphi. anaba-tična groznica med. prepirka. polureljef-ni umetnički radovi. istovremeno i neptunskek pluton-ske. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. v. amphflogos) sporan. latinskom in-. amphilogia) spor.) poet. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. geogr. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. amfigurist(a) (grč. amfilogičan (grč. amfimetori (grč. amphi. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). a U Drugo prema jugu. ali svakim okom drukčije. amphoteros) hem. amfimakros (grč.. ribolika morska životinja. amfigeneza (grč. otvor (ili: usta) materine. razvoju i obnavljanju tkiva. amfiboličan (grč. do. amfitropičan (grč. amphi. diploos dvostruk. fig. amphibrachys) poet. skia senka) pl. pneuma dah. uzvišeno mesto prema pozornici. amphideum) ned. sinovi dveju matera a jednog oca. pater otac) pl. koji raste. sumnjiv.) šesti mesec u turskom kalendaru. anabaza (grč. amfibol (grč. spajanje rasplodnih ćelija. amphi. amfitomičan (grč. trućalo. zbrka reči i pojmova. amfigonija (grč. anaglypta) pl.(grč. ispred samoglasnika. najprostiji kičmenjak. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). penjanje. dvosmislica.

anakteza (grč. skrećem) sklonište za sirotinju. udvostručiti) udvajanje. zool. aeg vazduh. pevali ljupke. naglašavanje. ret. propis leka. anakampterija (grč. ponavljanje reči. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. anakolutičan (grč. anakriza (grč. sporazumevanje. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. ana-kampto) ont. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. zvuk). an-ago uzvodim) tajni smisao. udaranje glasom na slog. anakrusis) četr. anagrafa (grč. apa. probava. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. kratko ponavljanje nečega. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. avadoza (grč. analni otvor zadnji otvor creva. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. udva-janje napada grozničnih bolesti. . ap-. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. ana-gnostes) pl. katoptrika. alegorično tumačenje Biblije (up. anagraf (grč. ana-dipldo udvojiti. anakatarzis (grč. ana-klfno nasloniti se) med. bfos život) pl. anaktesis) med. zool. nauka o odbijanju zvuka. bai'no idem. ana-klasis prelamanje) ont. anakolutija. anakrisis) ispitivanje. avaklaza (grč. anaklastos prelomljen) ot. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. apa. bfos život) pl. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. ana-kollao nalepiti) med. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. za vreme službe. čišćenje grudi od sluzi. v. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. naslanjanje leñima.) koji se odnosi na anu s. analgija. aeg. anakovda zool. nemanje veze) gram. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. diopgrika. anakoluthon) gram. anakolutija (grč. iskašljavanje. anaerobionti (grč. analgetik (grč. anagogija (grč. katkada i frivolne pesmice. ned. anakuphisma dizanje. koji odbija (svetlost. ana-dosis) fiziol. avagram (grč. rob je anagram od bor. med. anakefaleoza (grč. npr. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakojnoza (grč. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. analgezija (grč. poluležeći položaj bolesnika. ana-kampto) o d bojni. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakreontičari pl. bez veze. nauka o dobijanju svetlosti. anakolut (grč. anakreontika (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. obično pored crkava i manastira. čmarni. anaerobe. anakatabat (grč. mast za zarašćivanje rana. a ne za prikazivanje. anadiploza (grč. anakliza (grč. ap-. anaklastika (grč. bezbolnost. neosetljivo«1. anaka-tartična sredstva. anakamptika (grč. dijadema. po ugledu na Anakreonta. apa. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. analan (lat. pri duvanju jakog vetra. ana-kathafro očistim) med. ana-grapho napišem) sprava koja. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. rekapitulacija. anakalipterija (grč. recept. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. kata odozgo dole. ana-gnostes) pl. anakufizma (grč. piše obratno. anagoga (grč. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. radi ponovnog otiska i umnožavanja. anakolema (grč. alegorično značenje. okrepljenje. anakuza (grč. anagogija). anakatartika (grč. ana-kathafro) pl. oduševljenje. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anakruza (grč. v. anakamptičan (grč. anaerobe (grč. čitali pojedine glave iz Sv. akuo čujem) med. ana-kampto savijam. pisma. anakoluthos) nepravilan. prelamanje svetlosnih zrakova. anagnostici (grč. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. prethodna istraga. anadema (grč. mir od Rim. med. anagvosti (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. v. analgesia) med. an-ago) uzdizanje.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. inat. ana-grapho) med. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. kašljanje krvlju. anakoluthia nedostatak u vezi. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. varenje. bacanje krvi. anakolut. najveća zmija tropske Amerike. algos bol) med. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. ili usled izostavljanja reči. ozdravljenje. dolazim) meteor. ahust. koje se onda moraju po smislu dopuniti.

neznalica. sravnjivati. analogon sličan. hranim. istovrsan. jačam) med. rasta-vljati. med. annus godina) pl. odgovarajući. nauka o popravljanju zdravlja. kvanti-tativna analiza hek. pisac godišnjaka. anamnesis sećanje) fil. analekta) pl. analfabetizam (grč. analdija (grč. zakržljavanje. Nikolova prizma). odgovarajući) lingv. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. hemi-čar i dr. prestanak rastenja i razvijanja. aldafno potpomažem.) ned. okrepljujući. tipu ili obrascu. tela itd. raščlanjavati. analou rapgčlanjavam. analepsija (grč. godišnjaci. saglasnost sa pravnim načelima. alpha. an-amartetos) bezgrešan. sudovima i zaključcima. koji se odnosi na analitiku. analogfa) sličnost. analfabet (grč. prikaz. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. ap-. annales) l. ana-lyo) rastaviti. analistique) rad na analima. nepismen. ned. analogisti (grč. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. koji odgovara nekom zakonu. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. analizator (lat. koji se bavi razglabanjem. npr. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analitičkim oblicima.) nepismenost. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). ispitati. mit dem Messer — analitički oblik). analgezija. analeptičan (grč. koji razgla-ba. analeptikos) osvežavan. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. ozdravljenje. analogija (grč. analist(a) (lat. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. semantički. podaci koje bole- analgija (grč. etimološki.). Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analistika (fr. analytikos) filozof. sredstva za jačanje i okrepljenje. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. anamartezija (grč. analitičar (grč. istovr-snost. v. uspostavljam) ned. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. tj. ap-. analytike) teorija analize. koji se osniva na analizi. analogija jurio (nlat. koji raščlanjava. analeptika (grč. razlaganje celine na njene delove. razglaban. analytikos) raščlanjavan. pravilu. suda u njegove delove. tj. letopisi. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. koji ne zna ni čitati ni pisati. srpskohrv. polari-zator. analizirati (grč. slično (ili: odgovarajuće) stanje. mat. tj. raš- . sintetičan. obrascem. sinteza. avali (lat. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analambano podižem. anamneza (grč. ana-logizomai) uporedi-ti. analogia juriš) sličnost pravna. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. v. analysator) fiz. ra-zložiti. avalhtika (grč. ana-lyo) v. oporavljanje.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. koji je postao putem analize. osvežavajući. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. analogismos) fil. analitički jezici IKKð. anamartetičan (grč. analogon (grč. ned. analogan (grč. jačanje. razglabanje. nepogrešan. analize (grč. an-amartesfa) bezgrešnost. ocenjivanje. apa-Gub) 2. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. okrepan. avalekta (grč. srodan. avalist(a) (grč. nepogrešnost. 2. ispitivati potanko. rapgčlaniti. saglasan. razlagati. kvalitativna analiza hek. uporeñivati. podoban. tipom. analitičar. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analizirati. odabrana štiva. što je u skladu sa razumom. analist(a). nožem — sintetički oblik i nem. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. beta) onaj koji ne zna azbuku. elementarna logika koja se bavi pojmovima. zaključak po analogiji log. ap-. odgovara reči drugog jezika. analog (grč. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analogizirati (grč. supr. sva su tela rasprostrta. reč jednog jezika koja. podoban. sa njime je identično vezan.. analisati (grč. analepsis. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. morfološki itd. odgovarajući. up. algos bol. ocena. ana-lambano) l. sličan. sravniti. supr. analitičan (grč. pl. analitički (grč. analogon racionis (nlat. analysis) raščlanjavanje. analogos) sličan. odreñivanje sastojaka nekog tela. analogičan (grč. letopisac. annales. analogizam (grč. letopisima.

natrag. anarhističan. nakazan. u odsustvu. anapnoika (grč. fiz. ana-pler66 ispunim) pl. ananassa sativa) vot. preobražavanje. fig. — videćeš šta će ti biti. anaplerosis) dopunjavanje. rastenje mesa. ostrag. anandričan (grč. naročito krvi.anamnestika 44 anarhičan. . ap-. anarhizam (grč. disharmonija. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. osnivači su Prudon. zbog čega se zove i anti-daktilos. arche) koji se odnosi na anarhiju. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. prećutkivanje završne rečenice. iske-žen. aiantičan (grč. an arijer (fr. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. preinačenje) preobražaj. apa. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. ždrela. arche vlast) bezvlaće. phagein jesti) med. uzimanje hrane po propisu. nemuževnost. otvoren) ned. anantapodoton (grč. ned. anaplerotičan (grč. kukavičluk. grla. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. po dijeti. ana-ptyo ispljujem) med. ana-plasso preobrazim. apa. ana-morphosis preobražaj. anamnesis sećanje) fil. prema gornjim delovima tela. nedostatak (ili: nemanje) udova. morphe oblik) izokrenut. anaptiza (grč. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. anaplazis (grč. anarhičan. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. nesre-ñen. anartros (grč. potpun nered. anaprozelit (grč. an-andria) nemuškost. discipline. obrnut daktil. anandrija (grč. up. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. anamorfoza (grč. anamorfičan. en arriere) nazad. apa-rpeb) pl. anapneusis) med. anamnestična sredstva med. anaplastična sredstva med. anapnoična sredstva. lekovi za jačanje pamćenja. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anarchia) bezvlašće.: Ako li ne učiniš. izbacivanje sluzi. 1. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. razvoj) lingv. ananas (nlat. anarhista) (grč. anaptoza (grč. v. bog. izopačena oblika. anapetija (grč. plastična hirurgija. arthron) 2. arthron) bezudnik. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. bog. anaplastika (grč. arthron ud) med. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. nedisciplinovan. anarea (grč. jačanje pamćenja. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. usana. anaptiksis (grč. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. ana-plasso preobrazim) med. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. proširenost krvnih sudova. ananke nužnost. anapneuzija (grč. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. Bakunjin i Stirner. med. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. pogruženost. anapetes raširen. pamćenju. anamnestičan (grč. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). odmor. anaptyksis razvitak. anartrija (grč. uobličim) med. plašljiv. anarhički anavlerotika (grč. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. med. marksizmu neprijateljska. bezvlašće. zamenjuje. koji pripada sećanju. ap. an-apto obesim) utučenost. anarhičan. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. plašljivost. charmom'a) kuz. duboko disanje. koji je ponovo zadobijen za nešto. haotičan.). penjanje sokova. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. nameštanje slomljenih kostiju. anarhički (grč. an-anthes) bog. anarmonija (grč. koji nema prašnič-kih niti. bez ikakvih obzira. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. odušak. anapest (grč. bez cveta. anarroia) med. samovolja. naopak. anarhičan. anamorfotičan v. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. veština sećanja i pamćenja. povećane disartrija. apa. plastična hirurgija. ispljuvanje. apa. anamorfotičan. lica kao posledica moždane kaplje. ap-. progresivne i bulbarne paralize). reda. anartrija (grč. unazad. an-andros) koji je bez muškosti. ananeozija (grč. anarhistički v. koji dopunjuje. neorganizovan. anamorfičan (grč. npr. ap-. anamnestika (grč. anarhija (grč. sredstva koja pomažu disanje. nepriznavanje autoriteta. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). iza leña. iskašljavanje. anankofagija (grč. organizovane političke borbe. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anapleroza (grč. koji ne cveta. ana-neosis) podmlañivanje. an-archos bez poglavara.

anatriptična sredstva. naplaćivanje interesa na interes. isključiti iz crkve.isključenje iz crkve. apa. anastomoza (grč. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anisum) bog. anastomizirati (grč. anatematizirati. npr. med. istočnjački. anatripsologija (grč. ustajanje iz bolesničke postelje. anaseizam (grč. prenosim. anarhoidan (grč. anatreza (grč. ana-spao) med. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anastrofa (grč. anasarka (grč. anatripsis (grč. anastasis ustajanje) uskrsavanje. fig. anatropa (grč. ana-tribo trljam. pr. sredstva za trljanje. med. anaspazis. „drugi neki čovek". anatresis) med. anaspazmija. preklinjanje. anathema esto). čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. umnožavanje. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. prenop!enje. razuñivati. ana-temno rasecam) para-ti. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anastaza (grč. menjanje mesta rečima. seismos trus. radi mirisa. anathematizo) prokleti. prenosan. spojiti. anastigmat (grč. ana-tribo trljam) med. baciti prokletstvo na koga ili što. anatole istok) istočni. anatemisati v. kao začin za hleb i opojna pića. biljka iz porodice štitara. ned. izvrtanje materice i mokraćne bešike. apa. anatomija (grč. raščlanjavati. npr. apa. anatema (grč. anatrepsis (grč. ana-triptica pl. rastavlja-ti na sastavne delove. prevrtanje. ušća. životinja i biljaka. češanje kože. lat. anatimijaza (grč. ana-trepho) med. ujediniti. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. prevrtanje želuca. koji zasušuje ranu. tip. med. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. oštrovid. anatom (grč. stezanje želuca. uglavničenje interesa. trljanje udova. izvrtanje reči. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. koji je bez poremećaja u oštrini vida. stigma tačka) ont. koji daje punu oštrinu slike. anatolijski (grč. ana-thymfasis) isparavanje. anastaltika (grč. anatomirati (grč. med. osušen plod ana-sona. ana-stello) koji zaustavlja krv. anisum) rakija u koju je pomešan. u Makedoniji. obrt) ret. anarchla bezvlašće. anason (nlat. a-. med. apa. anaspazmija (grč. koji obnavlja. anarhosindikalizam (grč. mesto „neki drugi čovek". . apa. anastigmatičan (grč. anathema) prokletstvo. 2. naročito rakiju (anasonlija). 1. zelenašim) prav. oporavljenje (rekonvalescencija). arche. bakroreza." ana-temno rasecam) v. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. ana-stello suzbijam) pl. a-. fig. anatomizirati. sarx meso) ned. apa. anastaltičan (grč. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). ozdravljenje. do sitnica. trljanjem. anastrophe) ret. podrigivanje. stoma) pl. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. ana-trope preokret. neka je proklet! anatematizirati (grč.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anfstemi. stćma usta) sastaviti otvore. proučavati u tančine. jako povraćanje. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. v. kožna vodena bolest. tokizo dajem pod kamatu. grč želuca. zemljotres) geol. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. archos. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anatomizirati (grč. anasonlija (nlat. telegrafska. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. otvaranje bušenjem. anatocizam (grč. anatema esto (lat. . anatomirati. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. med. okretanje. up. apa. ana-tribo) med. anastatičan (grč. dimljenje. stigma) opt. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anatriptika (grč. kletva. nlat. anarhoindividualizam (grč. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. anaspazis (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). stoma) med. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. trepanacija. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. anatocistički. sredstva za zaustavljanje krvi. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. ana-spao izvlačiti) med. tj. koji podmlañuje. uskrsnuće. lečenje trljanjem.

anaphora) poet. jedan registar na orguljama. stenos tesan. a l'envers) naopako. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. voj. za ples. angažman (fr. poslanik drugog reda. sukob. anafoneza (grč. lat. zapaljenje krvnih sudova. čarka. pr. anaphonesis) med. vrsta ženskog ogrtača. angina pectoris) med. navesti. angitis. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. angažovati v. an blan (fr. voj. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. biljke čije su semenke zatvorene u plodište.. pl. astr. uzeti u kuluk. Cezar na automobilu itd. proširenje krvnih sudova. brod i dr. anafilaksija (grč.) protiv volje sopstvenika u službu državi. opasan rak krvnih sudova. najmiti. pogañati. anvoaje (fr. po-buditi. enveloppe) zavoj. antiektazija (grč. arće pipanje) ned. anafrodizija (grč. Kosu reže ostarela majka. angeion. engagement) obvezivanje. angeion. — Kosu reže pa vinograd veže (up. angiospermije (grč. uzan) med. angažirati (fr. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. kola. npr. an blok (fr. angažirati. ap-. služba. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. anvsr (fr.: Kulu gradi crni Arapine.angelos anñeo) bot. inversus) naličje. angeion sud. angeion. blanko žiro. obećati. zauzimati se. a l'anver (fr. voj. vremenska poremećenost. ono što je u protivnosti sa hronologijom. zalagati se (za kota ili što). stezanje grudi. stupanje u službu. epifora). postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. pogodba. nisko utvrñeno. angina (lat. angeion. za ratne svrhe. neuron živac) med. upustiti se u nepggo. koji je uzet u službu. zalaganje. kulučenje. najmljivanje. npr. angiografija. krvni sud) med. pojavljivanje znakova na nebu. „iznošenje spreda". aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. naročito krajnika. omot. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. stesniti) med. angiokarp (grč. angeion. obvezati na besplatan rad za državu. angiografija (grč. ektasis pastezanje) med. gušobolje. pustinjak. angeion) med. otvoreno. obaveznost. ćutu-re. anaforeza v. anafrodit (grč. angelika (grč. pustiti se. onaj koji nije sposoban da oplodi. sudar. zastarelost. angažovan (fr. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. neispunjene. angiitis (grč. angeion sud. praćeni smrtnim strahom. angiosarkom (grč. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. koji se obećao. anahoretski. angeion. na naličje. angeion sud. datuma. mag. anahoret(a) (grč. angažovati. davanje u zalog. ap-. enversins) trg. dogañaja. angaria) uzeti u kuluk. anversen (fr. angarijapija (nlat. zaštićavanje) ned. v. engager) obavezati. oboljenje živaca krvnih sudova. . anñeoski koren. angeion. nagovoriti. redovna dužnost. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. angeion. angiom (grč. anafrodizijaka (grč. uplesti se u borbu. kuz. pr. spasmos grč) med. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. poremećaj u čulu pipanja. ucelo. med. angejologija. ap-. anahronizam (grč. zapaljenje vrata. grč krvnih sudova. odsekom. npr. anafora (grč. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. uzeti u službu. pektoralna angina. envoye) izaslanik.. elektroforeza. logia nauka) fiziol. skrivenosemenjače. en blanc) trg. jedno na drugo. grapho pišem) fiziol. isposnik. angaria) kuluk. angažirati se zauzeti se. npr. engleski muz. en bloc) naveliko. antologija (grč. angioneuroza (grč. ned. apa. angeion. angiospasmus (grč. zaostalost. angiopatija (grč. natraške. zapleten u borbu. obaveza. akgiostenoza (grč. phylaxis čuvanje. uzano spoljno utvrñenje. — Kulu gradi od dvadest tavana. otpravnik poslova. angioteničan (grč. brodova i dr. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. anahronističan. nesavremenost. sarx meso) med. usamljenik. an-aphroditos) med. angarija (lat. jaki bolovi u oblasti srca. založiti se. opis krvnih sudova. topovi u Kosovskoj bici. angarirati (lat. angere suziti. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. engager) obavezan. boj. neko plaćanje itd. pathos bol) med. . pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. anachronismos) pogreška u računanju vremena. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta.anafija 46 angioteničan anafija (grč. grub vuneni serž. karp6s plod) bot. instrumeng sličan gitari. sperma seme) bot. pogoditi. skloniti koga našto. envers. obavezati obećanjem. angina pektoris (lat. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. anvelopa (fr. za ples. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta).

an gro). angster (ital. apeg. jedan registar na orguljama. vrlina. podrobno. anglizirati (fr. poengležavati. eidos) sličan čoveku. kao imenica: komad u laganom tempu. naviše. slabić. andare ići. apeg. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. andante (ital. andros čovek. andosman (fr. anglofob (lat. okamenjene ljudske kosti. en ñetail) potanko. andantino) muz. apeg. angulus. angliciser) poengleziti. genos roñenje) v. kut. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. pečalno. apeg. anglikanac pripadnik anglikan-ske. zlo. androliti (grč. apeg. hermafroditizam. anguistara. oikion kuća. kulture. potpis menice na poleñini. skup svih prašnike u cvetu. angloman (nlat. endossement) trg. angustura-kora. angostura-kora v. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. prenos menice. Anglia. anglaiser) potkusiti konju rep. androginija (grč. andamento (ital. v. engleza (fr. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. angustacija (lat. nevolja. brižno. nazvane po gradu Angostura. andros) pl. namalo (supr. angeion) med. grč. Anglia. andarini) pl. angulus (lat. angoscioso) ran. andaluzit min. angitis (grč. adrogenija. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). do tančina. angosciosamente) muz. nesreća. androidan (grč. andarini (ital. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. malo laganije. naročito prvog čoveka. apeg. do sitnica. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. lagano. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. čestitost. opširno. muz. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. en groš) trg. eidos lik) veštački napravljen. andro-gynos) dvospolnik. andrek tuga. anglikan. androkefaloid (grč. jezika itd. apeg. an detaj (fr. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. deo jedne fuge. an gro (fr. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . napravljen u čovečjem obliku. trg. hermafrodit. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). ćoškast. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. jad) ñavo. Anglia. gone rañanje) stvaranje čoveka. gamos brak) biol. andantino (ital. lithos kamen) pl. anglofobija (lat. logi'a nauka) med. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. grč. endosser) trg. andristi (grč. anglicizam (nlat. naveliko. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. bolno. v. grč. stanište) bog. anglofil (nlat. dronjci. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. prnje. fil. anglist (lat. andro. tj. iscrpio. ancrogenija (grč. apeg. androgamija (grč. rasploñavanje ljudskog roda. android (grč. grč. nesreća. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. ugao. apeg. drangulije. andezit min. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. andana (ital. gyne žena) dvospol-nost. angostura-kora. angularis) uglast. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. nlat. osobenost engleskog jezika. operacija krvnih sudova. Anglia. protestanske crkve. angiitis. sečenje. angeion. temno režim) med. rogljast. uškopljenik. angularan (lat.angiotomija angiotomija (grč. andante) muz. andrologija (grč.(grč. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. angulus) ugao. umereno. pokretan čovečji lik. muž. angošjozo (ital. angošjozo. andragatija (grč. episkopalna crkva. dvospolac. anglicizirati (fr. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. androgonija (grč. avgusta (lat. kephale glava) min. andros. apeg. andosirati (fr. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. angusta) muz. šonja. geol. anglomavija (nlat. apeg. androgin (grč. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. onaj koji mrzi Engleze. uglavnom (ispričati nešto). andreceum (grč. grč. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. andana) niz brodova povezanih u luci. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. andrak (pere. vrag. oploñenje muškoga gameta ženskim. androgonija. andamento) hod. andragathia) muževnost. kao u hodu. andramolje (grč. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. apeg. na kvantum. phćbos strah. Anglia. angošjozamente (ital. gde je pronañen). ženskonja. hrabrost. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca.

anemos. ap. oploñavanje). anemoskop (grč. popuštanje. gamos) pl. phobos strah. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. bled. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. lenjost. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). haima) med. a-. anemos. nastavak. anemobarometar (grč. temno sečem) znat. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. androfobija (grč. mati Astijanaksova. aneza (grč. anematoza (grč. anemos. andromolje v. baino idem) igrač na konopcu. pripojiti.) muški spolni hormon. anemofilan (grč. ap-. polubožansko biće. utelo-vljavati. nimfomanija. astr. anemometrija (grč. anemograf (grč.). slab. pridružiti. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. pridodan. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. anegdota (grč. a-. anegertika (grč. božji glasnik. upaljenost »sene za muškarcima. odnosno vetra. bolesti. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. anemografija (grč. Andromeda (grč. nauka o beskrvnim operacijama. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. jačinu vetra. tromost. anemos. spis koji. oskudica u snazi. uteloviti. a-. logfa nauka) nauka o vetrovima. ukrasti. npr. npr.(grč. prevrtač. anemologija (grč. grapho) v. pripajanje. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. anemos. andramolje. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anemidrija (grč. haima krv) med. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. anematurgija (grč. mama strast) med. anemos.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). anemometar (grč. androfob (grč. utelovljenje. hydor voda) med. annectere) prisajediniti. metali). metron. šaljivo: krasti. naljutivši bogove. pathos bol) med. pridruženje. anemofilija (grč. anemo. phflos) biol. odnosno meri. anemogamne biljke. aneksionist(a) (lat. anemos. phflos prijatelj) bog. vezan za. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). anemos. biljke kod kojih vetar. androtomija (grč. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anesis) med. strujanja vazduha. od muškaraca. angelos vesnik) teol. lit. anektirati (lat. anemos. anenergija (grč. anekdotos neizdan) 1. Andromache) mit. prinadležnost. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. a-. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. beskrvnost. skopeo gledam. tj. apeg. vidim) vetrokaz. barys težak. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. andro-phagos) ljudožder. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. haima. anñeo (grč. andromanija (grč. . nova i kratka priča. sporedan. anemos. apeg. još nije objavljen. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. aneks (lat. aneksije (lat. an-energeia) neradnost. spasao je Persej. antropofag. a-. apeg. tj. a-. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. gamos brak) bog. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. šaljiva ili duhovita pričice. anemopatija (grč. dodatak. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. elektron ćilibar) fiz. kod kolere. anemija (grč. anemos. anemos. 2. fig. phobos) strah od ljudi.) mit. apeg. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. anemogaman (grč. phonos ubistvo. anemos. pustinje. aneksan (lat. olakšavanje. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. anemos. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. bog. metron) merenje. metron mera) sprava koja pokazuje. muškaraca. veština merenja brzine i jačine vetra. slabljenje. anemičan (grč. anelektričan (grč. proučavanje vetrova. anemos. malokrvan. sečenje čoveka. androsteron (grč. anemograf. ergon delo) med. ili je namerno zadržan od štampanja. koji se plaši ljudi. annexus) prilog. annexio) prisajedinjenje. Tragedije od Euripida i Rasina. androfag (grč. anemometrograf (grč. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. sve što je dodano ili vezano za nešto. Andromaha (grč. aneklogist(a) (grč. nesposoban za život. pri-svojiti. anemogame (grč.ne. anekumena (grč. up. ma iz kog razloga. haima) beskrvan. močvari itd. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. npr. vetromer. haima. anemostat (grč. anemobat (grč. annexus) zavisan. pripremni. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. androfonomanija (grč. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. malokrvnost. žrtvovana je morskom čudovištu. lečenje vazduhom.

obično. metron. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. i'sos jednak. anaerobni. govor) med. bezbojno. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. animalan (lat. anydria) v. najčešće. uzbuñenost. ano kurente. u materije živog tela. isos. reč. v. anilis) bapski. aneretizija (grč. ap. fig. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. enjeu. ap-. idros znoj) med. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. supr. an-nil) hem. anima (lat. godišnja proslava. anspija (grč. tupoglavost. aneritropsija (grč. ove godine. erethfzo) 2. općenito. trovanje anili-nom. bezbolan. an-nil) med. en espece) trg. an ženeral (fr. anima mundi (lat. prelaženje. isos. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti.aienkefalija avenkefalija (grč. med. šp. energija (grč. aneretizija (grč. anenkefalos (grč. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. ap-. ap-. animalisare) zool. svisveti. supr. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. aromatič-no ulje. a-. način ishranjivanja tela. neros tečan) fiz. ap-. anervičan. isos. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. rasejan. animalizacija (nlat. epos reč) med. poži-votinjiti. enjambement) poet. liker od anisa (onajsaž). anisette) rakija začinjena ani-som. od koje se dobiva anilin. aeg vazduh. epi na. anilitas) bapskost. nemoća. u gotovu. animalis) životinjski. jaja itd. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. uzetost. dobiva se od indigo-biljke (anil). isos. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. anestezije (grč. slabost (ili: malaksalost) živaca. kijanol. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. aiereza (grč. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. koji je bez bola. epithymia požuda) psih. a-. ani-malna hrana meso. isos. anestetičan (grč. anilitet (lat. neuron živac) med. fig. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. bapsko ponašanje. anestezacija (grč. a-. poživotinjenje. ap-. aneroid (grč. učiniti neosetljivim. u zvečećem novcu. aneorobni (grč. anžambman (fr. kao islandski kristal). logos. apa na. neosetljiv. jela od mesa. phyllon list) bog. anervia) ned. tromost žila. poživotinjivati. metron mera) neravnomeran. anizokorija (grč. anidroza (grč. kore zenica) med. med. nejednaka veličina listova na istoj grani. en general) uopšte. blos život) bial. pomen i dr. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. uzbuñenje. enkephalos) med. uzrujanost. anizurija (grč. opiti. duša sveta. ergon delo) med. anima mundi) fil. fig. aniverzarija (lat. ansrvija (nlat. anže (fr. grapho pišem) spis koji nema naslova. anilin (arap.ne. anestezirati (grč. med. tupoglav. živi stvor. anaisthesia. slabost. animalia) pl. anizotropan (grč. ravnodušnost. anizometropija (grč. anaistheteo) pl. životinja. anizohromija (grč. anestetika (grč. neosetljivost prema bolu. chroma boja) med. u organima za varenje hrane. a-. anizometričan (grč. nepažljiv. isos. anni currentis). enkephalos mozak) ned. erythros crven. anilan (lat. zadušnice. nejednako lučenje mokraće. animalis) životinjska priroda.TeKyhe. brz oko) med. a-. an-nil. a-.: vegetabilije. a-. anepitimija (grč. uroñeni nedostatak mozga. a. ap-. koji »sivi u sredini bez kiseonika. kristalni. . an-aisthesfa) med. anilinske boje. životinjska tela. a-. a-. uron mokraća) med. ne jednakost zenica. anima) duša. grañu. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. mleko. anil) bog. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). bapska starost. nemaran. anniversarium) godišnjica. benzidam. nesposobnost govorenja. indigo biljka u Indiji. anhidrija. animal (lat. od koga se spravljaju razne lepe boje. anepigraf (grč. aerobni. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anima-rum dijes (lat. anaistheteo ne osećam) med. animalizam (lat. animalije (lat. anairesis) ret. animal) živo biće. ani kurentis (lat. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. tzv. ap-. aneurija (grč. anizofilija (grč. an espes (fr. nakaza roñena bez mozga. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. erethfzo dražim) 1. anizeta (fr. anesteziolog (grč. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. animalizirati (nlat. anaistheteo ne osećam) med. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. anilizam (arap. ops vid) med. duh. anil (arap.ne. jeu) ulog u igri. ap-.

obodriti. fr. rezervoar na mašini za štamparsku boju. animoso) muz. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. karakter. žestina. animosus. ankvirirati (lat. animist(a) (lat. povesti sudsku istragu. svest. duša) prav. anima duh. animus injurandi) prav. onajs. grč. animalkulizam (lat. anienai peti se. osećanje. srčano. predlaganje kazne. podstaknuti. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. odvažnost. istraživati. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). srce. enclave) prav. ankylos kriv) med. animus (lat. nedostatak dužice u oku. anima) fil. apsoga) muz. encrier) divit. animus ivjurandi (lat. 3. anketa (lat. pristalica ani-mizma. animalcula životinjice) pl. oduševiti. anker (lat. avkora (ital. 1. opovrgavanje. avimato (ital. životinjska priroda. animalkulisti (nlat. da je živo (kod primitivnih naroda). anni praeteriti) v. annihilatio) poništa-vanje. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. ukočenost i sraslost zglobova. anklav(a) (fr. životna svežina. namera pričinjavanja štete. ankoneji (grč. animacija (lat. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. anquirere) prav. vera u duhove. anima to) muz. animosus strastan) ozlojeñen. samopouzdan^. mišljenje. ispitati. delimična ili potpuna sraslost jezika. ankvizicija (lat. animus nocendi) prav. anketirati (fr. opovrći. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . hrabro. animo (lat. animalitas) životinjstvo. Anlasser) teh. opovrgavanje. ani futuri (lat. ispitivati činjenice o nečemu. mikroskopske životinjice. srdit. ukinuti. oživljeno. supr. ani precedentis. mastionica. anihilirati (lat. av>on (grč. ankeser (fr. živahno. naredne godine. inquestia. ankiloglosa (grč. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. ukidanje. u nameri. encaisseur) sp. tip. anlassen puštati u rad. glossa jezik) med. ankiloza (grč. odluka i sl. anni praecedentis) prošle godine. tj. fiz. tražiti (ili: predlagati) kaznu. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. animatizam (lat. ankon lakat) pl. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. ankylos kriv. podstrekavati. nakana. duša) fil. poruge. znat. pimpinella anisum) bog. apsoga. izvršiti anketu. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. mišići opružači ruke. oživljenje. davanje duše. duša. lenger. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. anni futuri) iduće. ogorčenost. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. pobudi-ti. zool. nazor. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. anlaser (nem. enqueter) vršiti. anni praesentis) ove godine.animalist(a) animalist(a) (lat. mržnja. ogorčen. animus) duh. ankylos kriv. ankrije (fr. ljutnja. animalkula (nlat. animoznost. razdražen. animozan (lat. iris dužica) med. ponovo. ap-. animalculum životinjice) pl. animare) dati dušu ili duh. živost. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. annihilare) poništiti. uno animo (lat. žestina. pustiti u rad. animoznost (lat. ankilometar (grč. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. o živiti. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. namera. kotva. oduševljeno. srdžba. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. animizam (lat. animirati (lat. animus duh. metron mera) sprava za merenje krivine. kod crtanog filma oživljavanje slika. animozitet (lat. anihilacija (nlat. animalculum) zool. namera nanošenja uvrede. vlada ili neka ustanova. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić).: katjon. 2. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. živahno. zagrejati. veoma čvrst i otporan bokser. sanduče za boje. ljutina. ani prezentis (lat. animus nocendi (lat. anis (lat. fr. neprijateljski. ankyra) brod. ani preteriti (lat. podbadati. raz-draženost. anquisitio) prav. animalitet (nlat. još jednom. animosus) strastvenost. 50 anlaser ani precedentis (lat. animosite) v. složno. aniridija (grč. ipo animo) jednodušno. animatio) oživljavanje. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. vatrenost. animozo (ital. s predumišljajem.

anonimnost (grč. u kapitalizmu bezimeno. up. avosmija (grč. opisivanje kamenja. ariomos) nezakonit. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anorganognozija (grč. ennoblir) dati plem-stvo. annominatio) ret. anodinija (grč. oplemeniti. appopseg. žudnja) nemanje apetita. agšo) godine. nepoznatost. anomalos) nepravilan. anodonti (grč. ap. ap-. anogev (grč. skupa. ap bez oksys kiseo. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. genesis postanak) smanjenje. ano (lat. apodinum) med. anomfa) bezakonje. starter. neobuzdanost. uroñeni nedostatak jajnika. škodljiv) med. zakona. organon) neživa ili mrtva priroda. anonaran (lat. ap-. protivan pravilu. ap-. radi prenošenja na novo platno. primedba. logia) gram. anoksija (grč. žitni. nepravilnost u kretanju planete. anonsirati (fr. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. izuzet-nost. bez potpisa. supr. a-. plemićku titulu. zool. annonce) oglas. anomalija (grč.: katoda. nćmos zakon) v. objašnjenje. neobičnost. objaviti. anorgavologija (grč. svi zajedno. nepravilan. bezbol-nost. odyne bol. anvarija (grč. anlevaža (fr. tal.bez. oštar. mrtve prirode. običaja. organon) neživ. anoblir. anomalia) (nepravilnost. naročito uživanje u jelu. apo naviše. anopheles beskoristan. akcionarsko. antinomizam. hen. objava. koji je bez života. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anoblirati (fr. anorganogenija (grč. anomalon) gran. .anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. nauka o nepravilnostima u jeziku. put naviše) fiz. koji odstupa od pravila.: Tišina je postala još tiša. neslikovan način govora. npr. obznaniti. smanjen. annotare) v. organon. beleška. odyne bol) ned. anonymitas) v. eruptivne stene. anomaloi (grč. nepoznat. neobičan. koji odstupa od pravila. u godini. an-odos uzlaz. anomalologija (grč. nemanje očiju. anorgavografija (grč. an minijatir (fr. mrtav. a imaju različito značenje. neuredan. organon. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). anomičan (grč. ap-. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anoreksija (grč. nastao bez dejstva životnih sila. anosmi'a) med. anodinum (grč. norma pravilo) nepravilan. anoniman (grč. odstupanje od pravila ili zakona. protivan pravilu. elektroda. obznanjivati. odus) pl. nepotpisati. nedostatak volje za jelo. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. ap. anomalon. annotatio) napomena. anonymos) bezimenost. ñuture. slepilo. ap-. ap-. sisari koji nemaju zuba. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. ap-. paronoma-zija. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. anomalistički (grč. orchis mudo) bezmudost. anotirati (lat. avofeles (grč. en masse) u masi. anogena metamorfoza kol. anonimno društvo trg. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. zločinački. istovr-san. lat. po-zitivni pol. nlat. deoničarsko društvo. ano ante Hristum (lat. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. oglašavati. a-. ovarium jajnik) med. avotacija (lat. nlat. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. u gomili. a. anorganizam (grč. namerno izjednačavanje reči. anormalan (grč. pre Hristova roñenja. popis zaplenjenih stvari. ap-. ap-. gignomai postati) ar. anodija (grč. annuntiare) oglasiti. nemanje poroñajnih bolova. anomalos) neredovan. anonimitet (nlat. oreksis želja.: katgen. anovimus (nlat. ap-. supr. anomizam (grč. nepotpisan. anonimitet. anomalan (grč. anonarni zakoni. an mas (fr. neredovnost. anonsa (fr. obla-godariti. ophthalmos oko) med. adnotacija. lat. anorhija (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. astr. anonymos) bezimen. anomeomerija (grč. en miniature) u malom. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. up. u maloj srazmeri. anomalos nepravilan. anonimnost. anno ante Christum) godine pre Hrista. tj. adnotirati. obznana. objavljivati. tj. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. anomija (grč. anoftalmija (grč. omos sličan. anonymus) nepoznati. koji odstupa od pravila. ćrganon. anodia) nevezan. naročito minerala. anoda (grč. ap-. npr. grapho pišem) nauka o kamenju. nezakonitost. nepravilni glagol. organon. anorganski (grč.

plesso udaram) pl. antenupciJalni (lat. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. ispred. predak.• govor. anthe cvet) bog. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. ant-angomzomai boriti se protiv. en pate) u obliku testa ili kate. trve-nje. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. ante. pužast zavijutak na jonskim stubovima. antarktikos južni) geogr. ante. anthemion) cvet. antemeridijanski (lat. anaklasis uzvijanje) ret. diluvium potop) pretpotopni. anti. koji leži na Južnom polu. ranije. ante. npr. atrophos nehranjen) ked. anti. antennif ormis) u obliku pipaka. ante diem) pre vremena. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. dodavanje pouke. antarktičan (grč. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. apo-didomi predati. pre suñenog dana. entendre. lov. an pat (fr. antagonismos opreka) oprečnost. ante. antedatirati (lat. sklad. ante. anti. pred. antagonizam (grč. diluvium potop) pl. opšivnica pod krovom. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. kao pipci. antediluvijumci (lat. en passant) u prolasku. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. antanta (fr. savez (izmeñu država). naravoučenija. antastmatičan (grč. suparnik. anti. nasip. ant. logos govor) pred. ante dijem (lat. boriti se protiv koga ili čega. suprotnost. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. natalis koji se tiče roñenja) ked. sporazum.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. ante) predl. antidatirati. zajednica. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antalgika (grč. pretporoñajni. antena™ ju m (lat. ansilaža (fr. arthron zglob) pl. supr. anteludij(um) (lat. izneti. pojas nekog utvrñenja. doba cvetanja. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. ante (lat. pradeda. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. asthma) med. anteakt (lat. bojene materije. raditi u suprotnom pravcu. izložiti) poet. u silose. taj čovek je nikakav čovek. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). antapoplektičan (grč. antl. ensemble) celina. antenuptialis) predsvadbeni. južni. ante. napred. antemeridlanus) prepodnevni. oblast Zemlje oko Južnoga pola. entente) sloga. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. ansambl-partija kuz. grč. antanagota (grč. enceindre. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. anti. ant-. antagonizam). pervaz na vrhu stuba. pre. utrapljavanje voća i povrća. antagonist(a) (grč. cvetanje. arh. antf. antediluvijumski (lat. anti. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. antanaklaza (grč. anti. antagonizirati (grč. ned. raniji čin. skup. Čehoslovačke i Rumunije. npr. antalgičan (grč. predbračni. apo. ponovan napad groznice. antablman (fr. antenagium) prav. umanjuje bol. takmac. anteniforman (nlat. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. u profilu. med. antl. sredstva protiv zglobobolje. anteza (grč. antelokvijum (lat. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. antarktikos) geogr. sredstva za ublažavanje bola. suprotna težnja. ansambl (fr. mimogred. sloga. spoljašnji delovi jedne tvrñave. arktos sever. protivnost. priči. an pasan (fr. neprijateljstvo. suparništvo. Velika antanta savez Rusije. en profil) sa strane. antenat (lat. antartritika (grč. algos bol) pl. antelogijum (lat. .(grč. med. ansent (fr. up. lat acidum kiselina) pl. pravo nekoga da prvi govori. koji se nalazi u toku trudnoće. gledan sa strane. 2. bedem. antenna motka za koju se vezuju jedra. ned. antartritičan (grč. antapoplektika (grč. apo. sredstva protiv kiseline. antafroditičan (grč. antenatalni (lat. pretpotopni ljudi. uzgredno. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. slaganje. koji leži nasuprot Severnom polu. an-ago uzvodim) ret. an profil (fr. delanje u suprotnom smislu. pipak kod insekata. ked. natus roñen) prvoroñeni. naročito protiv kiseline u želucu. antatrofičan (grč. anti. borba. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. koji služi kao lek protiv sipnje. uzgred. radi čuvanja. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. anteactum) ranije delo. antemion (grč. antacida (grč. antagonistes) protivnik. antapodoza (grč. algos) koji ublažuje. ante-ludium) predigra. silo. anti. loquor govorim) predgovor. antena (lat. stubovi sa obe strane vrata) 1.: postdiluvijumski. anti. enceinte) voj. tj. opkoljavanje divljači. obim. anti. sredstva protiv srčane kapi. koji leči zglobobolju. entablement) apx. ante.

raniji odnos u nekoj stvari. antibiotik (grč. hloromicetin i dr. arap. anteci (grč. antestatio) prav. antimaterija (grč. anti. Bakchios) poet. koji uništava život. adijaforist. prethodnici. pretpostaviti. anthera) bat. antf. antiastmatičan (grč. barbaros negrčki. gram. savijenost napred. zapaljenje krajnika. spolna ljubav) pl. tzv. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antepileptičan (grč. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. antivarvarus (grč. prošlost. antias krajnik) med. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. v. anterotika (grč. itd. antiartritičan (grč. antibarbarus (grč. prostitucije itd. antepenultima) gram. nea. antiapeks (nlat. sthenos ]anina. branim) ned. phylatto čuvam. čistunac u pogledu jezika. nadmašivati. subjekt — predikat. aristokratos) protivnik plemstva. U antibioti-ke spadaju. preteći. antf. mesto. antecedirati (lat. lat. v. annexio) protivnik aneksije. antf. muški spolni organ u bescvetnica. entari. koji povećava životnu snagu. sredstva protiv spolnih. antiasteničan (grč. neprijatelj aristokra-tije. antheros) pl. pozivanje za svedoka. antivenerea (grč. naročito ropstva. ante-cessor) prethodnik. antestacija (lat. treći slog od kraja. prvenstvo u vremenu. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. bfos život) koji je protiv života. arap. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. penicilin. davanje prvenstva. materice. supr. prašnica. palimbahijus. antf. anti. 53 antivenerea antecesor (lat. geotr. ranije stvari. ante Hristum natum (lat. pretpostav-ljanje. anteoccupatio) rat. anti. antibarbarus.: posteriores. antecedere) prethoditi. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. ant-erotikćs) pl. antibiotički (grč. antiabolicionist(a) (grč. antestari. koji pomaže protiv padavice. antf. antepositio) stavljanje ispred. preci. antepozicija (nlat. sredstva protiv ljubavi. raniji dogañaji ili odnosi. antestatus) prav. Venus boginja ljubavi. antiastmatičan. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. a-. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. muški spolni delovi cveta. lat. prioritet. koji služi protiv slabosti.anteokupacija anteokupacija (Lat. apa. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. raniji život. antf. iza. anteriora) št. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antiborejski (grč. antecedens (lat. antiadijaforist(a) (grč. supr. anteriora (lat. veneričnih bolesti. anti. antecedentia) pl. antestirati (lat. up. učitelj. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. snaga) med. antialkoholičar (grč. antecedens) prethodnik. a-. prašnici. anterotična sredstva ned. anti. antiaristokrat (fč. koji ubija. preticati. antecedentia) ono što prethodi. lat. pored ostalih. naročito: aureomicin. antheros) bog. barba-rizme ili varvarizme. antefleksija (lat. ići napred. areh) astr. protivnik upotrebe stranih reči. putovoña. dopretposlednji slog neke reči. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antibahijus (grč. anti i lat. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antestat (lat. anteriores (lat. antf.: apeks. epileptikos). ant-.(grč. antianfilaksija (grč. streptomicin. bat. anterotika. fil. anti. antf. dati (ili: davati) prvenstvo. antianeksionist(a) (grč. umesto. antera (grč. antere (grč. antf. antiaditis (grč. v. asthma sipnja) med. nadmašiti. ante-ponere) staviti ispred. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. raniji život. anti. npr. antepenultima (lat. anterioritet (nlat. med. ante-testari) prav. prethodnost. . anteflexio) med. antf. barbaros) v. anterija (tur. antecedencija (nlat. preteča. anteponirati (lat. oikos kuća) pl. raniji dogañaj. pretpostavljati. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. prethoñenje. med. neosetljivost prema anafilaksiji. anteridija (grč. boreios severni) okrenut prema severu. prethodni slog. antf. trezvenjak. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). raniji dogañaji. antf. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). arthron zglob) med. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antivarvarus. antecedencije (lat. anterioritas) prethod-nost. prema. koji služi protiv zapaljenja zglobova. anteriores) pl.

izneti) ret. protivsred-stvo. sredstvo protiv bola. protivotrov. anti. antidotarij(um) (grč. fig. antidramatičan (grč. antikategorija (grč. starinski. antidemokratski (grč. zyme kiselo testo. kathodos put na niže) fiz. antiemetika (grč. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. lek protiv čega. antikvizirati (lat. antidoton) ned. eu. upotrebljavao antikvarijat (lat. antidolorozum (grč. utuk. doron dar) uzdarje. antidinastičan (grč. antiquus stari) trgovina starim knjigama. stari vek. datum) v. dine. anti. okretanje) pl. anti. protivtužba. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. Gallus) protivnik. kvasac) hem. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antizimotikum (grč. dolor bol) med. čime se dobivaju snažnija dejstva. antidinična sredstva. vrtlog. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. platinski lim kod Rendgenovog aparata. zakon. starovremenski. anti. umetnička retkost. anti. antidijabetikum (grč. antikankroza (grč. antiqua) staro pismo. lat. lat. antiepileptičan. stanje) med. anti. pr. med. lat. lat. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. npr. med. anti. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. sredstva protiv kašlja. cariosus kvaran. nastaje metamorfozom ampfibola. antiquus) ugledati se na stare. diabetes šećerna bolest. kulture. diexeimi prikazivati. antikvaran (lat. anti. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. antikahektičan (grč. anti. antiemetičan (grč. diabaino prolazim) med.). up. anti. anti. dysenterikos srdoboljan) pl. v. antiemetici (grč. proglasiti nešto zastarelim. anti. diegeza. sredstva protiv bolesti raka. anti. stari svet. antikva (lat. emeo) med. antidoton (grč. anti. anti. jezičko ostvarenje. ante-datirati. antikatoda (grč. daktylos prst) četr. antikvus (lat. odbaciti. starinar. kod nas ga ima u Fruškoj gori. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. sredstva protiv padavice. sredstvo protiv povraćanja. antidoron (grč. odnosno zastarele stvari ili ustanove. epilepsfa) pl. anti. angina (lat. antiquitas) starina. ne vodeći računa o mentalnim. anti. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. up. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. tip. anteme-tika. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. anti. med. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antidatirati (grč. farmakopeja. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. antikariozan (grč. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. kupac i prodavac starina. . anti. antikvar (lat. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. antimentalizam (fr. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. pravac koji polazi od date reči. sredstvo. epilepsija. antiquus) stari. med. fig. vrsta tamnozelenog serpentina. anti dynastes vladar. lek protiv šećerne bolesti. lat. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. lekovi koji služe protiv proliva. antikvitet (lat. lat. antiquarius) stari. truo) med. antidinika (grč. nagrada. anti. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. starodrevnost. up. stara ili zastarela ureñenja i sl. neprijatelj Francuza (jezika. antikataralije (grč. antikatolički (grč. latini-ca. antiquare) zastareti. Grka i Rimljana. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. pelco-vanja. kurziv). anti. anti-kategoreo) prav. poznavalac starina i starih spomenika. antiinokulist(a) (grč. proglasiti za zastarelo. polovan. sredstvo koje sprečava vrenje. antikvarnica (lat. predmet stare umetnosti. avtigen (grč. sapseg rak) pl. antiinkrustator (grč. sredstva protiv nesvestice. lat.54 avtigal (grč. med. antidaktilos (grč. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. anapest. katarroos stakanje) pl. sredstva protiv povraćanja. anti. uspravna latinska slova (supr. antikvirati (lat. anti. anti. kakos rñav. stare. antidiegeza (grč. med. anti. emeo povraćam) pl. starinski. politike itd. antiseptikum. protiv demokra tije. antiepileptika (grč. antikvus antieutanazist(a) (grč. katholikos) koji je protiv katoličke vere. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. raditi prema antičkim uzorima. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. anti. podražavati ukus starih. antimentalisme) lingv. antidizenterika (grč. antički. eksis svojstvo.

lat. odgovor na napade. antimerija (grč. antimonium) hem.: „Jedemo da živimo. važna njegova ruda. razmena) ret.. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. ned. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. antilogia) protivrečnost. onoma ime) zamenjivanje imena. npr. anti. anti. med. koji sprečava nastup krize (uticaj). nlat. antilisa (grč. homolotumena. dntinacionalan (grč. antikritika (grč. pisma čija se. moralis) koji je u opreci sa moralom. protivnarodni. metal srebrnobele boje. antikontagioza (grč. metalepsis zamenjivanje. veliki smo svuda. mentalizam) lingv. ali u protivnom smislu. antikonstitucionist(a) (grč. anti. antimetabola. znak Sb (stibium). anti. antimoralizam (grč. anti. anti. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". anti. pobijanje. antiletargičan (grč. nenarodni. na prestolu. lekovi protiv trbobol>e. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). fr. teol. antimetalepsija. protivkritika. klimax stepenice. . antimoralan (grč. anti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. antilegomena (grč. antiiefritika (grč. anti. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. anti. nlat. odbrana pred sudom. antimelanholičan (grč. med. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. npr. antimentalizam (grč. lat. antimonium) mineral. lethargfa dremež-nica. antikonvulzivan (grč. protiv obamrlosti. anti. upotreba osobnog imena mesto vrste. lat. anti. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. antimonarhičan (grč. koji razvedrava raspoloženje. anti. nephrćs bubreg) pl. anti. antilogikćs) nedosledan. constitutio) protivnik ustava. u padati. antilego protivim se." antimilitarizam (grč. „Demosten" mesto „govornik". kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah.75. lat. antikreza (grč. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. umesto interesa na dug. antimetateza (grč. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. sul-fid antimona. prigovor. antimon (nlat. antikonstitucionalan (grč. krino) koji odgovara na kritiku. protuslovan. antinarkotika (grč. antikosmetičan (grč. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. a padaju u suprotnim pravcima. postupnost u izrazu) ret. kolike trbobolja) pl med. anti. a ne živi da jedeš. antikolika (grč. pisac odbrane od napada. anti. med. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. supr. anti. koji služi protiv kuge. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. melancholikćs) koji razbija tugu. anti. originalnost osporava ili u koju se sumnja.-. sinklinala. ukočenje) pl. antimetalepsija (grč. anti. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). krino sudim) odgovor na kritiku. mos. loimos kuga) med. antinomazija (grč. spuštam se) kol. narke ukočenost. anti. contagiosus prilepčiv. bolest spavanja) med. v. atomska masa 121. anti. sa logikom.: „Otkrovenje Jovanovo". antikritičar (grč.: „Ako smo veliki. antimovid (lat. npr. anthćlops) 3007. napad itd. pokret protiv rata i pripremanje za rat. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. militarisme) protivnost militarizmu. anti. sredstva protiv psećeg besnila. consti-tutio ustav) protivustavan. zamenjivanje jednog dela govora drugim. u kolibi. krino) pisac odgovora na kritiku. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antilogičan (grč. delovi Sv. antikonvulzivan (grč. anti. antilopa (grč. lat. koji služi protiv trzaja i grčeva. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). meros deo) ret. protivkužni. antimaterija (grč. anti. protivan moralu. npr. pozitivizam u lingvistici. lyssa pseće besnilo) pl. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antologija (grč. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. zaravan) pl. anti. lat. nationalis). odbrana. elemenat. convulsivus grčevit) med. klinč naginjem se. med. anti. tj.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. antimetabola (grč. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. anti. ali drugim redom. moriš običaj) fil. povijam) pl.: „Jedi da živiš. a ne živimo da jedemo". kresis mešanje) prav. žida u stadima po toplijim kopnima. antilemičan (grč. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru." antiklinala (grč. suar. sredstva. anti. lat. redni broj 51. anti. npr. anti. antikritičan (grč.

odnosno čovečje mišljenje. antipus) sasvim suprotan. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). dvoumica) fil. antiseptika. antipirin (grč. antiprotaza (grč. anti. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. 2. antiplenisti (grč. protivjevrejski pokret. neslaganje sa trezvenim. anti. plenus pun) fil. scabies šuga) pl. oprečan. pyr) ned. antirepublikanac (grč. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). groznice. aspirin. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. sredstva protiv šuge. antiseptičan (grč. vatre. antisocijalan (grč. shvatanje da razum. anti. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. septikos) med. političkom i duhovnom životu. lat. anti. pl. anti. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. anti. anti. teal. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. antipodan (grč. anti. anti. lat. koji služi protiv zapaljenja pluća. anti. pus. antipatriot (grč. antisepsa (grč. ratio razum) fil. antipsihologizam (grč. skepsis nedoumica. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). antipatheia) neraspoloženje prema nekome. fr. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. nemarenje. reuma) med. npr. suparnik. antiparagraf (grč. sepsis) heš. antiparazitika (grč. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. koji suzbija vatru. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. antiparalelogram (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. parallelos. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. antipatičan (grč. aatipneumoničan (grč. antirepublikanski. lat. ratio razum) fil. antipleuritičan. parasitos gotovan) pl. neslaganje sa trezvenim. anti. anti. nije apsolutni izvor saznanja. replika. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. anti. anti. socialis društven) protivan društvenom poretku. anomizam. anti. nomos zakon) 1. sredstvo protiv groznice.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. sredstva protiv uzetosti (paralize). antipiretike (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. antipi-rink dr. antirojalizam (grč. nemio. para-lyo) pl. koji služi protiv reumatizma. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. lat. nesimpatičan. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. shvatanje da razum. rug) med. antireumatičan (grč. utuk. antirevolucionar (grč. protivrečnost. antiparalitika (grč. anpšlatonska ljubav čulna. antiskepticizam (grč. pr. med lekovi protiv vatre. lat. antipatija (grč. pneumon pluće) med. groznicu. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. royalisme). protivnožnik. antisemit-ski. teal. nerodoljub. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. anti. gramma) geom. anti. patriotes) neprijatelj domovine. spolna ljubav. antiracionalizam (grč. glavobolje. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. sepsis trulež) med. pr. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. anti. supr. antiseptikum (grč. antiprotasis protivpred-log) ret. anti. pyr vatra) pl. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. anti. pleuron bok. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. antipapizam (grč. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. antipleuritika (grč. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. antiperistaza (grč. odnosno čovečje mišljenje. psyche duša) fil. antiskabioza (grč. geogr. lat. ravnokraki trapez. anti. . npr. med. anti. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. protivnik. anti. anti. med.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. antipiretičan (grč. Semiti. protivnik revolucije. antiparalelan (grč. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. anti. anti. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. antinomija (grč. rebro) pl. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. teal. lat.: „Svet ima svoj početak u vremenu. fil. koji sprečava truljenje. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). koje se obično izražava jednim pitanjem. anti. med. nlat. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. antiracionalizam (grč. nije apsolutni izvor saznanja. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. anti.: simpatija.

četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. (Hasanaginica). 3. antispektrologija (grč. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. tj. lat. phone glas) logička protivrečnost. spiritus duh) fil. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antitermika (grč. anti. odboj) fil. phlox) pl. spasmos) pl. antiflogističan hem. a drugi i treći dug: U ------. antiflebotomist (grč. anti. ili kontrarna. anti. antiunionist(a) (grč. antihektičan. anti. anthelmintika. antitip (grč. phone glas) otpev. pristalice antiflogistike. antiflogističari (grč. skia senka) pl. pr. pl. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. otrov) med. antifrizi (grč. npr. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. pr. lat. anti. antispazmodika. sinteza. up. antitoksin (grč.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. lat. flogiston. antispazmodika (grč. 4. ned. antifebrilije (grč. ned. med. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. antifonnja (grč. med. protivnik ujedinjenja. protivgroznični. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. antistrateg (grč. v. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. jektike. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. anti. antispastika (grč. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. odabrao papa Grgur Veliki. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. 5. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. logia. 57 antihemoragičan. stanovnici na istom podnevku. toxikon. anti. protivrečne. geogr. teorija franc. loet. takoñe: otpe-vanje. dveju težnji i sl. elmis elmintos glista) pl. ret. / labudovi već bi poletjeli. lekovi protiv groznice. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo.: „To bi bilo vrlo pametno". phthisis sušica) pl. sredstva protiv sušice. tuberkuloze. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. spectrum avet. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. v. anti. antifraza (grč. thyreos štit. anti. antitipija (grč.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. anti. up. antitetičan (grč. antiflogistika. phleps žila. antifebrilan (grč. regnymi probijam) med. anti. spastikos koji vuče. antitireoidin (grč. otpev.U. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. med.: „Ide ludo. phlox. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. anti. sredstvo protiv groznice. antifonarij(um) grč. lekovi protiv zapaljenja. antiscii (grč. oprečnost dvaju karaktera. suprotno) 1. haima krv. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. npr. up. tome sečem) med. antiftizika (grč. eidos izgled) farm. anti. anti. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. . antiflogistika 1. anti. lat. antihemoragičan (grč. komandant neprijateljske vojske. anti. febris groznica) med. anti. anti. antithesis suprotnost. ljudi sa suprotnim senkama. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. prepis. sredstva protiv sušice. med. anti. antifon(a) (grč. antispastika. u smislu „vrlo ludo". typos) otisak. anti. v. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. hem. antistrofa (grč. febris) med. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. teza. anti. prototip. anti. protivotrov. lat. zajednice. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. antispiritualizam (grč. 2. phlogos plamen) 1. antispastos vući na drugu stranu) metr. antifermenti (grč. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antihektika (grč. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. antithetikos) protivan. 2. nauka lat. trzav) pl. freeze zamrzavati. besmislica. febris) farm. / nego šator age Hasan-age. antispast (grč.. antiftizičan. suprotan. koji je u suprotnostima. fermentum) med. al' su labudovi? / Da je snijeg. sredstva koja ublažuju grčeve. oprečna). suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. antitypia protivudar. npr. anti. anti. toksine. antiflogistika (grč. antiteza (grč. lat. med. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. antihelmintika (grč. hek. anti. progovara mudro". antifebrin (grč. med. ektikos jektičav) pl. med. anteci. thermos topao) pl. već bi okopnio. antipirin. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. eng.

naročito na licu. anthos. protivgrañanski. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). civis grañanin) negrañanski. antrakolit (grč. antr lu (fr. anthos) cvet. preduj-miti. entre nous) meñu nama. starodrevni. listovima. zbirka odabranih. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. antrakolit. preduzeti. antos (grč. kyanos zatvorenoplav) hem. sredstva protiv očnih bolesti. antologija (grč. antr-akt (fr. entonnoir) levak. nepomenik. up. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. hresis upotreba) prav. Ifthos kamen) pl. anti. cvetnjak. preduzimati. anti. anti. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. usred. kyklos krug. lit-hos kamen) pl. unapred primiti (ili: primati). toile. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. med. oputa ime) pl. anti. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. antički (lat. cvat. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. antišambrirati (fr. starog kova. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. geogr. odmor izmeñu činova. cholas utroba) pl. lažistina. sredstva protiv očnih bolesti. antonimi. ophthalmćs oko) pl. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antihtoni (grč. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. lat. ned.. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. med. koji potiče iz starog veka. zool. antotipoliti. antoliti (grč. počinka. 58 antr-akt antoksantin (grč. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. zbirka na j lepšega. up. antocijanini (grč. antišambr (fr. fig. antihronizam (grč. tvrd-mek i dr. anticipirati (lat. privremen prekid u nekom poslu. ksanthos žut) hem. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. izmeñu. anti. redak. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. antraks (grč. hypnos san) pl. besnilo itd. pre vremena. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. avtiholerika (grč. bezbožan čovek. liig. typos otisak. anthrax. entr'acte) poz. anticus. antozoe (grč. u četiri oka. anti. be-drenica. leto-zima. anti. anti. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". antonomazija (grč. sprava za odreñivanje količine ugljenika. prostrel. govorni ukras. anti. antrakoza (grč. paronimi. anthos cvet. sredstva protiv kolere. npr. anthrax ugalj) med. homonimi. med. anti. antihreza (grč. antichambre) zadržavati se u predsoblju. s tim da će se kasnije dokazati. živo biće) pl. upotreba jednog vremena umesto drugog. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. sinotši. npr. anthrax ugalj. lithos kamen) min. sotona. u poverenju. reči suprotne po značenju. . antihipnotičan. anticivičan (grč. antoliti. krasta. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. samo na suprotnim stranama polutara. algos bol) pl. antrakometar (grč. cvetno žutilo. travnjak. oputa) lkngv. koji služi kao lek protiv šuljeva. anticnklon (grč. metron mera) hem. odus zub. sredstva protiv zubobolje. lithos kamen) min. entre. naročito lirskih pesama. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. ned. levkasta rupa od eksplodirane mine. antorgastična sredstva med. antoftalmika (grč. kružno kretanje) meteor. antiquus) stari. v. anthos cvet. antodoitalgika (grč. sredstva protiv navale krvi. stanka. osip. odmor. dobar-rñav. vrtača. zlič. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. u. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. antrakonit (grč. starinski. plodovima. anti. anti. hemoroida. chthon zemlja. anthologia) branje cveća. antonoar (fr. tle) pl. rheo curim) lged. anthrax. antr (fr. fig. v. antonimija (grč. avtihipnotika (grč. u obliku predujma. antonimi (grč. fig. po starinskom ukusu. hafma. predujam na robu. crni prišt. antoftalmika (grč. entonner. krečnjak obojen ugljenom. anticipando) unapred. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. predujmljivati. kol. čekati prijem. antotipoliti (grč. ñavo. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. med. inter) meñu. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. pr. npr. geol. antoalaža (fr. anti. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. kotlina. antografija (grč. anthos. antonomasia drugi naziv) reg. ret. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. kol. stablu itd. fil. antikrist (grč. anthos. lat. starovremenski. anticipacija (lat. up. orgazam. zoon životinja. ophthalmos oko) pl. korali. anthos cvet. anticipaido (lat. ned. džonja-ti pred čijim vratima za prijem.

ulazni-ca. zoon životinja) geol. antropomorf (grč. anthrax ugalj) hen. arheologije i nauke o jeziku. predvorje. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. sophla mudrost) fil. supr. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". anthropos. antropijatrika (grč. fiziologije. antrpilastr. arheološkog i dr. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. nauka o merenju čoveka. antropogenija (grč. antropogenetika v. anthropos. naročito svečanim.) vot. nauka o čovečjem telu. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. odstojanje izmeñu stubova. krmenadla. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. koji se tiče ljudi. antropognost (grč. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. saobraćajne. antropinski (grč. antropozoik (grč. anthropos. istorije. lat. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. pojava glumca na pozornici. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. uvod. ulaznina. anthrax. antropogeneza (grč. antropometar (grč. anthropos. upadanje jednog glasa. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. anthropos. množenja. S14N10. anthropos. anthrax ugalj. komad kojim počinje opera ili koncert. nastavak ites) min. antropomantija (grč. antricid (grč. avtr nu (fr. prvo jelo pri obedima. . entrecolonne) apx. antropografija (grč. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. 1. anthropos. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. anthropos. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. o odnosima izmeñu čovečjih udova. uvozna carina. papagaj. antropobiologija (grč. pri-vredna. anthropos. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. antropogenija. entree) ulazak. antropometrija (grč. antropozofija (grč. antracit (grč. psihologije. anthropinos) čovečji. filozofije. telo je podložno zakonu nasleña. eidos vid. entre nous) v. kao podvrste su: istorijska. pristup. anthropos. psihološkog i filozofskog. tj. ulazna cena. trgovačke i politička geografije. težnji i ideala. antropozojski period. duša sudbini koju sama stvara. muški gamet kod biljaka. antrkot (entrecote) kup. anthropos. oblik) čovekolik. majmun sličan čoveku. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. logismos) fil. ulaženje. razmak. pod antr. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antracen (grč. opadanja itd. prostor izmeñu dva stuba. predjele. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. a duh zakonu reinkarnacije. anthropos. predsoblje. kulturne. „prosvetljenje" i „posvećenje". antropolog (grč. metron) merenje čovečjeg tela. antropologija (grč. avtreozoid (grč. anthropos. anthropos. antropognozija (grč. plo-ñenja. poznavanje čoveka.: teosebija. shvatanje da je čovek biće slično bogu. antre (fr. antropizam (grč. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. anthropos) fil. složen ugljenički vodonik. antrkolon (fr. najbolja vrsta uglja. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". antropoidan (grč. anthropos. antropo. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. uticaja okoline. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. antropareskija (grč. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. istorijskog i sociološkog. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. želja. bios život. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. anthropos. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. zemaljski. anthropos. npr. socio-logije. anthropos. počinje sa diluvijalnim periodom. ukrpgganja. po traje još i sad. sličan čoveku (o majmunima).(grč. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. antropozojski period geol. očoveča-vanje. anthropos. ulazna soba. otprilike jedan milion godina. 2. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". anthropos. antropologizam (grč. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. najstariji fosilni ugalj. antropogsografija (grč. antropolatrija (grč. latreia služba) obožavanje čoveka. anthropos. ulaz. muz. antropogonija (grč.

phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. antropohorija (grč. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antrpa (fr. ne plaća carinu). anthropos. umetanje) trg. antropofagija (grč. anthropos. razmak izmeñu stubova. bog. antropoteka (grč. anthropos. izvoziti ili upućivati. anthropos. i odatle uvoziti. anthropos. antropomorfozirati (grč. odstojanje izmeñu dva stuba . koje oseća i »seli isto kao čovek. entrechat. u užem smislu. antropopa tizam. antroposkopija (grč. obično zvanično. popravljati. antroposfera (grč. — an antrpo (fr. v. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. anthropos. neocarinjen. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. anthropopathefa) fil. antropohistorija (grč. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. rañanje čoveka. antropopatija (grč. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. anthropophagia) ljudožderstvo. anthropos. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. anthropopatheia) fil. antropohemija (grč. soma telo. anthropos. anthropos. anthropos. up. intrecciato salto) umetnički skok u plesu.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. sa ljudskim osobinama. entrepas) poluravan. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. počovečavati. anthropos. antropofobija (grč. tj. antrpo (fr. sphaira kugla. skladište. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. choreo pasprostirem se) zool. koja se može razvrstavati. da misli. theke pričuvi-šte. počovečenje boga. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. anthropos. entrepilastre) apx. antropomorfologija (grč. smatranje onoga što je čovečje božanskim. morphe. tome sečenje) med. rañanje) biol. lat. kratak članak. antropocentrizam (grč. biološki život. anthropos. anthropos. kanibal. fiziognomika. antropoteizam (grč. polukas. tj. antropomorfizam (grč. antropotomija (grč. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. nomos zakon) fil. hod konja. antrfen (fr. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. kanibalizam. tj. antroposomatologija (grč. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. oseća i radi kao čovek. razuñivanje. dvornica slave. antropopatizam (grč. morphe oblik) fil. anthropos. en entrepot) necarinjen. antrkolon. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. saopštenje vlade. ljudožder. antropopatija. morphe uobličavam) počovečiti.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. an-tu-ka (fr. tkanine osrednje finoće i kakvoće. stovarište. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. talile. antropoplastika (grč. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. anthropos. lat. antropofonika (grč. theos bog) obogočovečenje. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. dok leži u njemu. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. ital. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. koji ima čovečji oblik. antroponimija (grč. anthropos. ponašanje životinja itd. phytefa sañenje. antroponomija (grč. antropopeja (grč. antrtaj (fr. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. antropomorfoza (grč. entrepot. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. anthropos. anthropos. anthropo-poia) stvaranje čoveka. a ova se pruži napred. v. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. slabostima i dr. antropofiteja (grč. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. antrpilastr (fr. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. interpositus metanje izmeñu. antropomorfizam. antropofag (grč. morphe) fil. antropoterapija (grč. anthropo-morphos) sličan čoveku. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. . anthropos. antropomorfoza. anthropos. antrša (fr. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. onoma ime) lingv. fizičke pojave. antropospeleologija (grč. istorija čovečanstva. entrefins) pl. spe-laion pećina. anthropos. vrlinama. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. nauka o spolnom životu čoveka. u bačen u redakcijski deo lista. anthropos. deliti. obožavanje čoveka. anthropos.

po-ništavati. anšlus (nem. npr. ap. anus (lat. poskupl>ivati. idros znoj) med. objavljivanje. annus solaris) sunčana. ushićivati. enfiler) udenuta. per anum (lat. ñavolan. januara do 31. godišnja renta. Š. anhidrid (grč. godi- šobran i kao suncobran. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. oča-ravati. neodreñen) gram. Petar u ribarskom čamcu. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. prisajedinjenje. vijugast. zaplesti nekoga u neko preduzeće. anhelacija (lat. glavna srčana žila. anthipnotika (grč. annumeratio) pribrajanje. enfant) dete. aorta (grč. decembra. annuus godišnji) godišnja otplata duga. oči u oči. hypo-phero snositi) ret. anthelmintika (grč. poskuplji-vanje. helmintos glista) pl. anus civilne (lat. suša. biser. osme miris) bezmirisan. annullatio) poništenje. s boka. anfractuosus) krivudav. enfilade) dug red. anidrija. zaobilazan. fig. žila srčanica. opovrgnuće. od 1. nanizati. kalendar. zadivljavati. anceps) dvostruk. amrel za svako vreme. anfan teribl(fr. uništiti. uračunavanje. opovrći. annullare) poništiti. ushititi. kome je oduzeta voda. anfilada (fr. annuarium) letopis. dvostran. enchere) trg. anhelatio) kratko. posredan dokaz. annus currens) tekuća godina. anus interkalaris (lat. pol. s lica. teško udisanje vazduha. hydor voda) hem. dobrojiti. prošlo trenutno vreme. anceps (lat. anthipofora (grč. anfan (fr. dati više pri nadmetanju. anulirati (nlat. anšer (fr. podizanje cene. pr. nlat. poskupljenje. dvosmislen. soli i oksidi. vodonik i postaje kiselinom. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. zapaljenje aorte. ap. oglašavanje nevažećim. iskrivudan. udevati. apagoge) log. uništavati. opovrgavati. anulus (lat. mrtva straža. da bi se posle jedan po jedan pobijali. lat. hydor) bezvodnost. anuitet (nlat. opčišavati. pravo u oči. ap. apagogičan dokaz indirektan. antihipnotika. annus) godina. preñašnje svršeno vreme. ap. apage) odlazi. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. med. enfants perdus) na. nuditi više. anšerirati (fr. spa-janje. obična julijanska godina. ribarski prsten. aorist (grč. potpun prestanak lučenja mokraće. tj. tući topovima po dužini. anuarij(um) (lat. anulus palacii (lat. enchanter) očarati. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. v. koji se dogaña svake godine. anulacija (nlat. aiulus magikus (lat. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. uračunavati. anus kurens (lat. ukinuti. bolja ponuda na javnoj prodaji. god. anti. slobodan od vode. po dužini. izvoñenje i nabrajanje prigovora. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . nestašica vode. iznad. dobrajanje. red soba u jednom pravcu. godišnji dohodak. anti. annuitas. nesta-ško. ali koje izloženo vodi apsorbuje. annus communis) prosta. godišnjak. pripajanje. annus intercalaris) prestupna godina. nesiguran. ukidati. opčiniti. anus eklezijastikus (lat. ap. završetak zadnjeg creva. neprestupna godina. pribrojavati. aosmičan (grč. džombast. anfan perdi (fr. anti. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. anus komunis (lat. annulus) prsten. aorte) znat. voj. otići. anšantirati (fr. anualni (lat. an fas (fr. annus civilis) grañanska godina. posredan dokaz. anfilirati (lat. hydor voda) hem. anfraktuozan (nlat. aorte med. dobrojavati. en face) spreda. anulus pi-skatorijus (lat. anthelmintičan. npr. zadihanost. uron mokraća) med. an-šantiran. u opasnost. ap-ago odvesti. koji traje godinu dana. per anum) med. ogla-siti nevažećim. Anschluss) priključenje. anurija (grč. naročito Devi Mariji da će roditi sina. anuncijacija (lat. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anus) anat. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. anumeracija (lat. apanaža (fr. opovrgavanje. nizati. annus ecclestiasticus) crkvena godina. Blagovesti. pridruženje.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anthiperidrotikon (grč. apage! (grč. npr. pr. zapodenuti razgovor. sredstva za isterivanje glista. anus (lat. upija. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. tučenje topovima uzduž. med. a. helmins. appšpegage) pribrojiti. idi. anti. čmar. voj. hydor voda) hem. annunciatio) nagovešta-vanje. annulus magicus) čarobni prsten. dahtanje. anus solaris (lat. anhidrija (grč. preko. ukinuće. čisti se! apagoga (grč. godišnji prihod. podizati cenu. apanage. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. napraviti ćupriju (u trik-traku). a-oristos neograničen. annualis) godišnji. poništavanje. aortitis (grč. ubrajati. neravan. anumerirati (lat. anhidričan (grč. yper nad. encherir) trg. hypnos san) pl. kolebljiv. metr. anhidrit (grč. s boka. zadiviti. filum konac. kroz čmar. vragolan. fr.

npr. appellans) prav. apelatorija (lat. apparatus sprema. vrstu. apatrid (grč. pobijanje. apantesis) odgovor. nedostatak ukusa. apelant (lat.: drvo. appellatio deserta) prav. godišnji prihod. prividan (npr. dopustljiv i prihvatljiv priziv. zbor. spoljašnji izgled neke robe. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. neprihvatljiv priziv. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. paideytikos vaspitni. apatetičan (grč. apeiros neiskusan. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč.). stan sa više odeljenja. apartheid (eng. neškolovan. jedinstven) naročit. utrnulih osećanja. geom. braće). appellativus) gram. zajedničko ime. privid-nost. neobrazovanost. beznačajan i ništavan priziv. imenovanje. aparatura (lat. apeirokalija (grč. vidan. poslušnost kod pasa. gran. apelacio frivola (lat. početak. neke radionice. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. strasno. apatheia) neosetljivost. apedeutičan (grč. životinja. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). ret. apparentia) privid. apasionato (ital. odeljenje. supr. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. prav. zaključak. višim sudovima i traži njihovu pomoć. apanažirati (fr. apelacio inadmisibilis (lat. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. trg. tj. apatije (grč. neosnovan priziv. apart odvojeno. zločinac. rod. apparens) vidljiv. prevaran. apart naročit. ravnodupšost. prizivni sud za crkvene sporove. stroj. nemarnost. odgojni) neobrazovan. ne odaziva se na poziv gospodara. aparentan (lat. pozorišta i dr. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. apartman (fr.: antiapeks. apelacio dezerta (lat. apelativ (lat. naprava. lažan. apaš (fr. koji označava zajedničko ime. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. neupućenost u ono što je lepo. appellatio inadmissibilis) prav. veličina i sl. apelacio temerarija (lat. up. a-. apatetikos prevaran. a-. appassionato) kuz. sva oruña. jasan. appellare. nevaspitan. areh vrh. appellatio frivola) prav. pun draži. pomoćna sredstva i dr. znak. reč koja označava rod ili vrstu. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. žalba višoj vlasti. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). boje sive. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. lažljiv) lažljiv. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. posle nižih. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. odstojanje. odvratnost meñu ljudima.). poznavanje. appelare) viši. mač. npr. apedeuzija. apelativan (lat. beskrajan) fol. apatao zavodim) št. svirepost. sva mehanička postrojenja (npr. doziv. izgled. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. pri Zemljinom obrtanju. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. apaideysia) nevaspitanost. pozivanje na viši sud. prepušten. sprava i sl. aparatorij(um) (nlat. ljubičaste ili zelenkaste. paideyo vaspitavam. apedeugizam. lopov. zamršen. kalcijev fosfat s fluorom. patria domovina) lice koje nema državljanstva. arasće) velegradski razbojnik. apeiros neograničen. izdvojeno. pozivanje. apelat (lat. apantropija (grč. veoma rasprostrt. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. apanteza (grč. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. neznanje usled slabog školovanja. za-pleten. apeiron (grč. nemaran. verovatnoće. odgojim) v. odrediti stalan godišnji prihod. apartan (fr. ravnodušan. neobičan. appellatus) prav. nomen appellativum) gran. apatao. a-. taj pas nema apela. astr. appellatio admissibilis) prav. bioskopa. nesvakidašnji.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. zaziranje (ili: strah) od ljudi. apatit (grč. očevidan. spoljašnjost. apel (fr. appartement) stan. priziv višem sudu. antropofobija. appellatio temera-ria) prav. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. kazivanje. voj. ceo pribor. vrh kupe. apeks (lat. apathes) neosetljiv. appel) poziv. obezbeñen prihod. očigledan. otimač. apedeutizam (grč. nepromišljen priziv. apelacio admisibilis (lat. npr. utrnu-lost osećanja. čovek. aparencija (lat. sa puno osećanja. soba. . apatičan (grč. lat. apelacija (lat. dražestan. odvraćanje. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). zadocneo priziv. oruñe) sprava. aparat (lat. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). npr. nedopustljiv priziv.

aperiens) koji otvara volju za jelom. a-. apiričan (grč. kratko i pregledno izlaganje. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. koji nema sferne aberacije.ne. ap-echema) odjek. a-. sumnja. a-. apiričan (grč. osećanje gladi. odnosno mišljenja. rug) med. appetitus) prohtev za jelom. aperijencije (lat. koji pati od slabog varenja želuca. slobodan od njihanja. zaključak. a-. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. opt. aplanatičan (grč. appendicula mali pri-vezak) pl. aperijentan. apendicit (lat. aplanirati (fr. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. sladak. otkloniti smetnje. apireničan (grč. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. siguran od vatre. pčelinjak. a-. težnja. ad-perceptio) fil. aperire otvoriti. zaklona na optičkim aparati-ma). mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. dopuna. shvatanje. apertura) anat. apeticija (lat. apetitlih (lat. nezapaljiv. apirija (grč. apersi (fr. kao složene sočivo. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. neiskusan. naklonost. apercepcija (lat. a-. aperijencije. varenje) med. apetencija (lat. apistia) neverovanje. uvideti. appetitio) težnja za čim. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. otvor (izdubenog ogledala. drugo. Alis mit. odnosno mi-šljenja. loša probava. prilog knjizi ili delu. bez visoke temperature. uložiti (ili: ulagati) protest. više veze duševnog života. a-. aperitivan (lat. apis pčela. linkejoskop. koji su bez latica. appendix) ned. konstruisan 1866. pl. plašiš obrazovanje. a-petalos) bog. apepsija (grč. zapažati. aplazija (grč. žudnja. aplanir) poravnati. sveti bik. bez (sferne) aberacije. apijarij(um) (lat. uložiti (ili: ulagati) priziv. apurement) trg. ad-percipere) zapaziti. koji izaziva želju za jelom. dovesti u red. aperijens. irreg gornji. nlat. ješnost. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. aperiodičan (grč. pomoću kojih se jedan predmet shvata. da ga (ili: je) pojedeš. želja. pravničke dosetljivosti. apices juriš) pl. a ne one koje počivaju na asocijacijama. prohtev. appellare) v. apirman (fr. apis) zool. živo odobravati. aplaudira™ (lat. apetitivan (nlat. alelovati (lat. appellare) moliti koga za pomoć. tvorenje) anat. apiarium) pčelanik. v. saznaje i tumači. žudnja za nečim. rug vatra) 1. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. stanje bez groznice. apercipirati (lat. a-. a-. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. rug vatra) med. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. za-pažanje. apis (lat. apistija (grč. pljeskati u znak odobravanja. zagladiti. appetentia) čežnja. aperantologia) preterana brbljivost. overavanje. uobličenje. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. cultura gajenje) pčelarstvo. apetit (lat. sklonost. čut udarac) sp. da se jede. požu-dan. bez groznice. crvuljak. aperijens (lat. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. appetere. rugep kopggica) bog. načelo na kojem počivaju druge. apelirati.. oni akti parenje. letimičan pregled. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. peira iskustvo) 2. požuda. planao) opt. izdužen produžetak sa površine nekog organa. bez lišća. simbol zemljoradnje. a. apeptičan (grč. aperkat (ept. neprobavljiv. apetalan (grč. applaudere) tapšati. pčela. sažetak. aperitivan. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). apendiks (lat. volja za jelom. apertura (lat. aperitiv (nlat. primamljiv. appetitivus) željan. koji nema koštice (o plodu). a-pyros. perfodos) fiz. pohotan. apikultura (lat. nem. planao lutam) fotografski objektiv. apendikularije (lat. na prečaga. appendix) dodatak. aperientia) pl. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). otvor npr. pepsis probava. aperfu kratak pregled. slabo varenje u organizam unete hrane. tečan. apireksija (grč. pozivati se na nešto. apices juris (lat. aplanat (grč. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. areh. jasno shvatiti. . aperijentan (lat. apehema (grč. koji nema iskustva. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. beskrunični. nagon. appetitlich) ukusan. aperitivus) v. alat. proveravanje računa. bez. zool. suština. apeiria) neiskusnost. aperantologija (grč.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. bujica praznih reči. nevičan. tj. podozrevanje. med. apiretičan (grč. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. med. sredstvo za čišćenje. aperire otvoriti) med. težnja za čim. suprotno dejstvo pada. apeiros. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih.

svaka. prilepiti. dati npr. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. odrediti ročište. bezuslovan. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. gameo ženim se) zool. npr. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. arropege priložiti. uneti. 2. apodeixis) prikazivanje. dokazivanje. aplicirati (lat. itd. apodejktičan (grč. aplikant (lat. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. Otkrovenje Jovana Bogoslova. pljeskanje u znak odobravanja. applicare) namestiti. mračan. prilježnost. arb od. tj. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. a-. opet. priljubljiv. a-. L0g. poslednja knjiga Novog zaveta. metnuti. apodosis) ret. npr. upotreba spoljnih sredstava. appoint) fin. ned. modalitet. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. apokaliptika (grč. beznožnost. a-. apodiksis (grč. proble-matičan. gran. apoen (fr. kandidat. appositio) gram. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. primenjivanje. apodoza (grč. afelijum).(grč. applicans) v. apodemia boravak u tuñini. appositi-vum) gran. apo-gaion) acrp. apozicija (lat. apogej (grč. aplikabilan. apodija (grč. neminovan. rañanje bez nogu. asertoran. ucrtati. dokazan. natrag. apnea (grč. naročito u vojnim naukama. dodati. ukrašavanje melodije sitnim notama. pus noga) med. noga) zool. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. Jov-od Jupiter gei. apokaliptičan (grč. appoggiatura) muz. apodeiktikos) v. pus) koji nema nogu. pus. sitan novac za potkusurivanje. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. vrednoća. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. apo. applicare približiti. apunto. up. beznož-ni vodozemci. appositivus) gran. perigej. ogledni govor. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. neopovrgljiv dokaz. grč. u nekim kavkaskim. apozitivan (nlat. može da ga zameni (npr. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. glad i smrt. aplikata (lat. neopovrgljiv. primena. apojovium. plaćati. drugi. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. Jupitera. mat.: . brižljivo izučavati. applicatio) način izvoñenje. marljivost. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. glasno odobravanje. poslednji deo složene rečenice. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. pljesak. izlaganje. za razliku od prvog dela (protaze). applausus) tapšanje. tačka na putanji Meseca. applicatura) kuz.. rpeo dahćem) ned. neoboriv. apodan (grč. apogamija (grč. aplikatorika (lat. appointer) odrediti platu. aplikativan (nlat. afričkim i dr. applicata) geoi. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. čita knjigu). kada se još smatralo da je Zemlja središte. .: Dete bolesno mora da leži. aplikabilan (nlat. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. arb. zavoj. poravnati se u nečemu. prišiti. tvoj mlañi brat. naročito inostrana.-. 1—8): kuga. oblog. aplikatura (nlat. ukras na haljinu. nameštanje. apodiktičan (grč. a ne Sunce (up. apograf (grč. aplikacija (lat. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. supr. apojovijum (nlat. 18). menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. predudar. prio-nuti za neki posao. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. kao apozicija. tajanstven. npr. applicabilis) primenljiv. beznožan. arb. applicativus) v. menica. zagonetan. apoñatura (ital. aplikativan. Apokalipsa (grč. grapho pišem) prepis. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. lek. apozitiv (lat. apodeiktikos) koji dokazuje. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. podesan. nedisanje. sud koji izražava logičku nužnost. staviti. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. raz-. pravilan položaj prstiju pri sviranju. rat. apodikti-čan. ordinata (kod kupinih preseka). religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. starati se. podćs. završnica. obraća-ti jaku pažnju na nešto. upotrebiti. dodavanje. prileplji-vanje. metanje. Dušan. kopija izvornog dokumenta.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". primeniti. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. nemanje nogu od samog roñenja. utiskivanje. apoda (grč. stavljanje. apodiktičan sud log. aplikativ (lat. npr. Apokalypsis) 1. združiti) liši. apoentirati (fr. Jovis) astr. aplauz (nlat. koji se može lako namestiti na. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. pohvala. a-. koji stoji kao dodatak.

skratiti. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. astr. apologeomai) braniti. istraživači Otkrovenja. kanoi-ske. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. apologfa) odbrana. sin Zevsa i Lato-ne. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. grupe mišića i cele udove. naročito rimskog. apo-krmo izlučujem) med. od IV veka titula biskupskog. nepravi. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. apologet. apolog (grč. apokartereza (grč. krvokapni. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. fil. poreñenje u priči. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apolitoza (grč. mračan s obzirom na svoje poreklo. npr. odluka. podmetnut. zauzimati se za. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. skraći-vati. med. ozdravljenje. religiozni zanesenjaci. sprečavam) med. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apo-kopte odsecanje. disanja.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. pronañen 1828. apolithyo skameniti) kol. arb. svojevoljna smrt od gladi. apologetika (grč. apologeomai branim) v. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. npr. pretvaranje u kamen. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. Apollon) muzički instrumenat. skamenjavanje. aro-Mab slomim. kaplja. med. apokrifan (grč. branilac. apolćgema) odbrana. odgovorim) 2. apo-krypto skrivam) nesiguran. arb. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. apologija (grč. ned. karpćs plod) bog. pronañena u Darmštatu. sumnjiv. a poko a poko (ital. aponija (grč. apolonikon (grč. apokspa (grč. apolonion (grč. poezije. poučna pričina. sklon kaplji. postupno. apoliza (grč. neuron žila. odbrambena tačka. Aiolon (grč. zdravlje. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. pitagorejci). mixis mešanje. apoplektičan (grč. držati odbrambeni govor. spis. mišiće. naročito hrišćanske učenje. obaveštenje. bog sunca. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. aponeuroza (grč. koji ima karakter odbrane. apoplexia) ned. izdvajam) 1. apopleksija (grč. apolis. 5 Leksikon apolepsa (grč. malo po palo. prestanak. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. rešenje. rečitosti itd. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. a roso a roso) nuz. koje nisu prave. Apollon) nit. poremećaj. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apokrino izlučujem. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. . arolambano zadržavam. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apoplesso udarcem oduzmem) ned. apćlogos priča) poet. prelom kosti. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apokopirati (grč. sparivanje) zool. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. apologet (grč. apologizirati (grč. vraćanje zdravlja. apokriza (grč. nauka o tome kako treba braniti veru. apokrifi (grč. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. arb. apologeomai branim) teol. odrezivanje) gram. pret . aponia) bezbolnost. koji luči. apokarpija (grč. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apologetičan (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. kapnos dim) ned. u Engleskoj. apokriza (grč. odvajanje. apokapnizam (grč. lekarstva. babušina. potpun prestanak neke bolesti. spokojstvo. skrham) med. povratak u isti prividni položaj. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. apologema (grč. bila. lažan. izostanak) neke organske funkcije. poput navlake.. živac) znat. apoklazma (grč. kod ljutića). u isto vreme. apomiksija (grč. vrsta fortepi-jana. sufumigacija. apokrizijar (grč. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. snošljivo stanje. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. apo-krinomai obavestim. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. govora. apo-krypto skrivam) pl. apologist(a) (grč. odgovor. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje.sid (ili: smetnja. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. apokatastaza (grč. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apologeomai) odbramben govor i dr. aiokritičan (grč. apolid (grč. sličan kaplji. arb. stojici. muzike. sličan orguljama. Apollon) nuz. otkrivene. apolepsis zadržavanje. postepeno.

popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. arogeb) zagonetan. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. nepokretnostima ili pokretno-stima. apostasia) odvajanje. . sumnjiva (ili: sporna) stvar. aro. apostematosus) koji ima oblik čira. bilo prisutno j ili odsutno]. apo-strepho odvratiti. lat. apporter) doneti. ukor. . koji se gnoji. nejasnoća. apo-stema čir. otklanjanje. logička teškoća. apportare. kolebati se. apostolicitet (nlat. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. ideje i sl. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. supr. duboka nesvestica. obamrlost. apostol (grč. aportirati (lat.: a priori. npr. prećutkivanje. apor (fr. apoplšsso udarcem oduzmem) med. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostat (grč. papski. odvojiti se od pravog učenja ili vere. aporetičan (grč. apostolos odaslan) poslanik. zvanje propovednika vere. aporetikos) onaj koji sumnja. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. dodatak nekom pismu ili povel>i. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. apostolicizam (grč. prinositi. a-poreutos neprohodan. oštrijim tonom. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. a posteriori. otpadništvo. donesi! (kod obučenih pasa). arogeb) v. učenja. apostateo otpadam) otpa-sti. čistim učenjem apostola. teškoća. apo-siopesis zanemljenje) ret. apostazirati (grč. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. aposfragizma (grč. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. apostrof (grč. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. Hristov učenik. stvari zabranjene za izvoz. 3. apoetolikum (nlat. grditi. imanje doneto u brak. apostata) otpadnik. apporte) daj ovamo. apo-psycho izdahnem) izdisanje.! apostazija (grč. preveriti.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. ua. fr. aposiopeza (grč. apport prinos. a posteriori) fil. odreći se vere. težak za razumevanje. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. apostrophos) gram. težak zadatak. onaj koji je sklon kaplji. apostolicitas) teol. papinska vlast. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). logična teškoća. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. naročito hrišćanske. aporos neprohodan) fil. prav. med. pisma koje su napisali apostoli. apostrofirati (grč. zagnojavanje. skeptičar. bog. Bogom sestro. sporno pitanje. apostolska stolica (lat. pribegavanje) ret. aporia) zbunjenost. arogsb u zabuni sam) sumnja. a posteriori (lat. naročito od hrišćanske vere ili crkve. kao pečat. stvoren na osnovu iskustva. aporematičan (grč. Julija Apostata. aporizma (grč. da se nepojamno od pojamnog odvoji. preporuka priložena uz pismo ili molbu. neprolazan) pl. osloniti nekog življim. „Ja ću tebi" . načela. apostematozan (grč. apćrema. goro i planino. fig. okrenuti) gram. aport! (fr. Dela apostola. ukoriti. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. grdnja. nedopušten. nejasan. a-poreutos) zabranjen. aporija (grč. Dela apostola. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apostematio) med. apostolski (grč. ali ne u gotovom novcu. apostolat (nlat. apostates. sphragis pečat) lik urezan u prsten. ili nekoj stvari. apostemacija (nlat. tj. tj. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. apostilator (nlat. apopsihija (grč. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. 4. a posteriori) fil. ispuštanje duše. . npr. prevrnuti verom. apostil (nlat. gnojenje. gnojav. onaj koji širi neko učenje. na osnovu iskustva.: Jao. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. 2. arogeb biti u nedoumici. nlat. aporeta (grč. koji odgovara učenju apostola. ulog) trg. fig. apostrophe odvraćanje. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. koju je osnovao apostol Petar. aporetika (grč. odmetanje. odmetnuti se. 1. donositi. fig. aposterioran (lat. propovednik hrišćanstva. roba zabranjena za izvoženje. aporizma. naročito kod obučenih pasa. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostolsko dostojanstvo. bespomoćnost. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. apostilirati (nlat. apostrofa (grč. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. zavisan od iskustva. aporetičar (grč. aporem. apostolos) koji potiče od apostola. aporem (grč.

uzimanje u posed. v. a priori (lat.: a posteriori) te. zatvor. apotoma (grč. u običnom životu: unapred. apoftegmatičan (grč. povoljan sud o nečemu. aprioran (lat. ali tako da ne izgleda da se to hoće. apophthegma) kratka i duhovita izreka. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. prima nista. duhovit. apoterapija (grč. aprehenzija (lat. zabrinutost. approbatio) odobravanje. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. procene. označava lo-gičku prethodnost značenja. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. a prima nista (ital. slivanje tonova. apofize pl. produženje lečenja i posle bolesti. odobrenje. uroka i sl. dopuštenje. zatim. prevoj. apopatura (ital. chroroa boja) opt. mlečnih prerañevi-na i dr. npr. aprobatoran (nlat. apretirati (fr. aro. potpuno izlečenje. aprobator (lat. razumevanje. a prima vista) trg. vezano. vrednosti nečemu. skidanje.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. poljo-privrednim dobrima. apres) posle. nesumnjiva smrt. nezavisno od iskustva (supr. appretiatio) odreñivanje cene. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. muz. sliveno. apophasis) davanje saveta. apotheke. . koštani izraštaj. aro. ocenjivanje. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. pro-cenjivanje. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. aro. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. bilo u etici. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. apretura (fr. kuz. pori-canje. alodžato (ital. fabrikama itd. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. kao izmeñu ~U~2p 1. apophonie) lingv. apotithemi ostaviti na stranu. kratak a misaon. ukinem) lipti. u državinu. apohromat (grč. apotekar (grč. veličanje. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. tj. usrdna molba. ar . skloniti. poslovica. kućna. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. koja je razli: . trgovac lekovima. approbatorius) v. a ne vremensku prethodnost (psihološku). kol. da se knjiga štampa. strahovanje. a priori) fil. aro. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. apoche odstojanje. ocena. aproba-g tivan. obožavanje. chroma) opt. nezavisan od iskustva. appoggiatura) kuz. up. bilo u teoriji saznanja. npr. aprekacija (lat. apraksija (grč. apre (fr. a priori) fil. potom. strah. pohvala. dati mu glatkoću. apoteozirati (grč. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. sjajnost itd. prema tome. apprehensio) fil. moj apre. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. appoggiato) nuz.). apothesis odvajanje. vina. sa košću spojen koštanom masom (up. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. aprobatoran. apofiza (grč. apotithemi odvojim. v. epi-fiza). usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. sjajnost). aprobativan (nlat. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. apo-tithemi) geom. min. ablaut. apprecatio) preklinjanje. approbativus) odobravan. prav.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. apoteoza (grč. brašna. therapefa) ned. apraxia besposlenost) pskh. up. predstava. aprecijacija (nlat. pristanak. aprobacija (lat. apotropaion) amajlija. sredstvo za zaštitu od nesreće. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apoftegma (grč. apotemno odsecam) mat. vezivanje. apoteza (grč. predudar. apoteka (grč. mladi-ca. nlat. inventar. apriorizam (lat. gubljenje glasa. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. misao. sentencija. pojam. razdaljine. aro. ukidanje. npr. obožavati. skinem. popis imetka. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. im. stanicama. thanatos smrt) potpun prestanak života. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. aro. (»sita. veličati. putnička apoteka. hen. apohometrija (grč. apprecari. koji izražava odobravanje. fr. hapšenje. hartija. metria) merenje odstojanja. a priori. phone glas. izdanak) med. kutija u kojoj se drže lekovi. koža. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. apofaza (grč. apotema (grč. theos) uzdizati do božanstva. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). apofonija (grč. apotropejon (grč. razlika izmeñu celog i narednog polutona. podignutih na kvadrat itd. apophysis izraštaj.

approche) voj. npr. dakle. apsidiola. apsolvirati (lat. približavati. v. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. absenterS) pl. materijali-stički: materija). duh. apsis) vrh. eng. approximatio) pri-bližnost. apsidna linija astr. prisvajati. no samo za jednu. apsolutni broj. neograničen. rasejanost. u ap-solutnom smislu. naročito nekog trenutka ili dogañaja. za vinograd i sl. dopustiti. dodirna tačka. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. priznati nekome sposobnost za nešto. fiz. uslova. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. saobra-ziti. povoljno oceniti.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. učiniti nešto apso-lutnim. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. ab-solvere odrešiti) razrešiti. approximativa) tačka zbliženja. bezuslovno. savršeno. supr. apsolutizam (lat. aproksimativan (lat. pod apsenti-zam. čist. bez obzira na njegovu zapreminu. apsidiola (nlat. polukružni delovi crkava. nešto. absens) odsutan. aproksimacija (nlat. vrednost bez obzira na znak + ili —. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. samovolja. naprosto. approcher) približiti se. apsidos okruglina. aproprijacija (lat. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. aproksimativa (lat. tj. apopsihija. abest. 2. završiti. mala horska kapela. približno izračunavanje. apsolutan (lat. apsens (lat. apsenteri (eng. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. relativ. svršiti. aprobirati (lat. aproseksija (lat. apsolutan (lat. približavati. profitant. za vreme: sekunda. mat. grč. praviti prokope. aprovizacija (lat. absens) odsutan. voj. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. apropinkvacija (lat. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. apsmthion) bog. školu. prisvojenje. za masu: gram. potpun. samodržavlje. udesiti. neprisebnost. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. broj. samovlašće. apsihija (grč. absolvere) neograniče-nost. razumeva™. aprofiter (fr. approximitas) približ-nost. prokop. strašljivost. osloboditi od (greha ili krivice). apsis. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. aproksimitet (nlat. absolutum) činiti. aproprirati (lat. ograničenja) nezavisan. agr. neprisustvo duha. kao poručeno. apsolvent (lat. a propos) zgodno. afelijum i perihelijum za planetu. apsint (grč. relativno. neuslovljeno. prosto-naprosto. podesiti prema čemu. pohvaliti. approximare približava™ se) približiti. približna ocena. apsolut (lat. gram i sekundu.. absens. approfiter koristiti se) v. udešavanje. approximativus) približan. baš kad treba. primicati se. neku . absolvere završiti. fiz. rovove. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. appropriare) prisvojiti. duž koja spaja obe apside. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. rov. savršen. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). appropinquare) približiti. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. pril. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. up. prosto. fkl. pelenjača. astr. apropinkvirati (lat. aproš (fr. prilagoñavanje. aproksimirati (lat. približno iznalansenje korena. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. aprovizionirati (fr. alkohol čist od vode. tim povodom. apsolutni alkohol hen. 2. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. npr. ocenjivanje otprilike. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. velika oca eliptične putanje. bezodnosno. apsolutna vrednost mat. apsmthion) ned. rakija sa pelenom. kao poručen. apsolutivirati (lat. pelen. iako se u njemu podrazumeva. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. svod) 1. indikativ. u filozofiji religije: apsolutno biće. supr. appropinquatio) približavanje. ili predstavljati nešto kao apsolutno. gorka rakija. apsentan (lat. aproširati (fr. absolutum) l. u zgodan čas. v. apsychfa) nesvestica. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. up. udaljen. absolvere razrešiti) gram. neuslovl>en. stvar po sebi. appropriatio) prisva-janje. fkl. povodom toga. a prope (fr. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. bezuslovan. neograničeno. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. shvatati. bog. apsintizam (grč. apsida (grč. prilagoditi. imati pristup. naročito u crkvama romanskog stila. prvi osnovni uzrok svim pojavama. apsentizam (lat.

apstergirati (lat. progresivne parali-ze itd. abstinere) uzdržavati se od alkohola. nepriličan. absolutorium) razre-šenje. hen. ab-sorbere) v. osloboñenje. dubok. zagnojavati se. razreš-nica. apsurdan (lat. koji čisti (ranu). absurditas) logička nemogućnost. mis leno (supr.: emisija). čišćenje (rana). usisa-vati. duvana. odvajati u . čist pojam. rela-tivitet. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. absolutorius) koji osloboñava. apsorbovati (lat. misaona imenica. upijanje. mesa. ovladati. abs-trahere) odvojiti. teško razumljiv. taman. pranje. apsorbencija (lat. čist. abscissa tj. gnojnica. apsolutivira ti. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. udaljavati se. apstrahirati (lat. upiti. viši. potpuna zauzetost (poslom. trezven. udaljiti se. abstractivum) xex. odvajanje. abstentio uzdržavanje) prav. mislima i sl. potpuno zaposliti. otići. absurdum nemoguće) v. absurdus) logički nemoguć. absolvere. usov. apsorptivan (nlat. neuslovljenost. osloboñenje. gonoreje. apsurdnost (lat. težak za razumevanje. mudrovanje. linea. gram. abscindere otrgnuti. apstrahovati (lat. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. nerazložnost. negledanje. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apstinirati (lat. mislen. ispirati. gnojnik. bezuslovnost. abstergentia) pl. što biva usled piemije. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. metastatič-ni apsces. koji postoji samo kao pojam (supr. besmislenost. zamišljenost. smešan. supr. uvlačiti u se. abstersio) med. opšte. okaniti se toga. sasvim zauzeti poslom nekoga. izmučenost. apsorbirati (lat. apeterzija (nlat. mesa. apstinent (lat. usisan. duvana. apsterzivan (nlat. rasejan. abscessus) odlazak. abstersivus) med. apstraktan broj mat. upijati. apsolutist(a) (lat. neime-novani broj. primanje u sebe (supr. apstrahirati. upojan. med. apsterzivan. grč. apsolutoran (lat. ono pggo je u mislima. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. apsorpcija (lat. absorptio. apstinencija (lat. misaonih predstava. trezvenjak. apsces (lat. otići ad apsurdum(lal. sredstva za ispiranje rana. neosvrtanje na. odustajanje od nasledstva. radi lečenja sepse. abstrusus) skriven. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. abstractus) log. ne obazirati se na to. koji razrešava. absolutus) bezodnosnost. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). nepodoban.: konkretan).. pomilovanje. razrešni. diplom-skog ispita. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. razrešio pismo. ubrizgavanjem mleka i dr. progutati. in abstracto) u opštem. duvanu. neograniče-nost. uzdržavanje od alkoholnih pića. trošiti. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. misao- . apstergevtan (lat. absorptio) fiz. nerazložan. apsumpcija (lat. absumptio) trošenje. odvajanje. fiziol. apstrakcija (lat.mislima. med. apsurditet (lat. fig. pojmovno odvojeno. apscedirati (lat. apsolucija (lat. specijalno. usisiavanje. potrošiti. zatvoren. v. spolnom opštenju. odseći) geom. čistiti (ranu). obuzimati. apsurdi-te t. abs-cedere) odlaziti. apsolutnost (lat. ekstrakt nekog soka ili alkohola. mesu. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. gnojno zapaljenje tkiva. doći u sukob sa zdravim razumom. apstraktne (nlat. ispiranje. ad absurdum) otići u besmislenost tj. metron mera) fiz. graditi misaone predstave. ispolj.). napon. apscisa (lat. prelaziti u gnoj. zamišljen. besmislen.: relativnost. npr. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apstraktum (lat. savršenost. nejasan. ab-sorbere) usisati. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. dubokomi-slen. apsolutorij(um) (lat. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. apstinentan (lat. apstencija (nlat. čist akt mišljenja.: in konkreto). spolne ljubavi. čista misao. odvojiti. zamršen. apsorbirati. apsurd (lat. apstraktum pro konkreto (lat. samo u mislima. absurdum nemoguće) v. uzdržljivost. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. abstergere otrti) prati. abstergens) med. med. abstractio) log. udubenost u misli. sredstva za čišćenje spolja. otpusni. in apstrak-to (lat.apsolutizirati 69 apscisa ni. apstergencije (lat. apstraktan (lat. spolnog opštenja itd. koji služi za ispiranje. abs-trahere) v. glupost. abstinens) pristalica apsti-nencije. fiksacioni apsces. absolutum) v. istrošenost. raseja-nost. grañenje pojmova. apstruzan (lat. obuzeti. čista misao. abstractum) log. besmislica. apsurditet. absorbentia) pl. teorijski. apsorpciometar (lat. zagnoj. živeti trezveno.

logfa) zool. sudija u nekom sporu. kamenje sa otiscima morskih zvezda. izmirenje. fantastične linije u slikarstvu. raspored. arrangement) ureñivanje. arrangeur) upravljač. arahniti (grč. od plate na ime otplate duga). arka tabak (hartije). neograničeni gospodar. aratura (lat. male. arahnoide (grč. arahnologija. arahnide. a punta darko (ital. zapravo slike iz biljnog sveta. agapea pauk. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. upotrebljavati u govoru arapske reči. aranžman (fr. ara (lat. najuticajnija. ugledati se na Arabljane. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . blju-vati. arabicitas) suština. izabrani sudija. odbijati (npr. ar (lat. karbonat kreča. ret. zraka vrsta jake rakije od pirinča. grč. arancini) pl. kol. arak (arap. žrtvenik. grč. udešavač. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. arachne. prekidanje. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. abscissio) odsecanje. appunto) trg. pol. složiti. glavna. arachne. aragonit poš. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. pretakati (vino). araneologija. ureñenje. arahnoide. nauka o paucima. srediti. arahnodaktilija (grč. npr. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. prirediti. logfa) zool. udešavanje. arbitrage. arbitrari) fin. agapea pauk. arachne pauk) pl. araba) orijentalska kola na dva točka. trg. zool. grč. apcigovati (nem. abziehen) l. pauci. apscisija (lat. otki-danje. arachne) med. eidos) pl. 4. red. eldos vid.). sporazum. apterologija (grč. buvama i dr. lat. kuz. obrada. lithos kamen) geol. arahnitis (grč. araneolog. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. despot. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. vrhom gudala. aranžirati (fr. arbitražni posao (lat. aga) oltar. arancivi (ital. arabotedesko (ital. ukras u arapskom stilu. prireñivati. zapaljenje paučinaste moždane opne. otakati. arabizam osobenost arapskog jezika. araba (tur. 2. udesiti. pokrajini u Španiji). arachne) med. verovnike zadovoljiti. ukusa. arahnitis. tip. haram. udešavati. v. paučinaste moždana opna.) 2. arabesco) l. arahnolog (grč. oduzimati. araneologija (lat. arabicitet (nlat. arahnologija (grč. ureñi-vač. . spremiti. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. arapske književnosti i dr. paucima slične životinje. eidos vid. arahnoditis (grč. arranger) urediti. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. ptyalon pljuvačka) ned. oblik) pl. araneografija (lat. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. harač. logfa) zool. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. lat. arač v. arahnoliti. prisutni svedok. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. a-pteros beskrilan. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. šećera ili od soka kokosovog oraha. arabizirati udesiti po arapski. posmatrač. arbiter (lat. arba. arahnide (grč. menica za izmi-renje nekog duga. arachne. arbitraža (fr. v. agapea. poravnanje. reč uzeta iz arapskog jezika. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arbija (tur. i poznavanje arapskog jezika. opisujem) opisivanje pauka. fig. a punta d'arco) kuz. arahnoida (grč. osobenost. zool. presuda izbornog suda. arachne. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje.). arachne. arak (lat. slik. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. daktylos prst) ned. 2. a. arahnoliti (grč. aram v. arahniti. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). arapske književnosti i umetnosti. 3. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. govoriti arapski. u umetnosti. rasporediti. grapho pišem. bezbojan ili žućkast mineral. osušene i pošećerene naranče. apunto (ital. ten. prireñivač. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. gen. oblik) zool. rum (od ove je postala reč rakija). izravnati. v. ureñiva-ti. arbiter) izborni sudija. v. arabist(a) znalac arapskog jezika. arcus luk) 1. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. aptijalizam (grč. povraćati. napraviti sporazum. poravnati. odvajanje. arachne. arachne. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. suñenje izbornim sudom. mode i dr. arabeska (ital. sreñivati.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. naročito za »sene. arahnoditis. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu.

suditi. argirokratija (grč. arbor genealogica) rodoslovno stablo. izabrani sudija. argumentatio) dokazivanje. plemeniti (inertni) gas bez boje. argotizam (fr. argirija (grč. arborikultura (lat. argyrion srebro) ned. izborni sudija. arbitrari) ceniti. novac. koji zaključuje. sadržaj ili izvod iz nekog dela. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. argental. nautes) kit. argyrion srebro) ned. neradan. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. cinka i nikla. . pakfong. arbitrij(um) (lat. argit) puškarnica. argat (tur. argiromanija (grč. presuñivati kao izabrani sudija. arbitrimn liberum) slobodna volja. znak Ag. strast) za novcem. zemljodelstvo. izbornosudski. argumen(a)t (lat. vladavina novca. izbornog sudije. razlog. argotirati (fr. arvus njiva. obrazloženje. arborin (lat. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. argirijaza. način dokazivan>a. argentum. argentum) v. bogatstvom. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. volja. proizvoljan. arbitraran (lat. argyrion. cultura gajenje) poljoprivrede. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. arborescere) pretvarati se u drvo. bubrega i jetre. živa. arbitrirati (lat. Argo. argental (lat. oblik) veštačko srebro. argentum (lat. Argo. arboriformis) koji je u obliku drveta. argentan (lat. porodično stablo. odrvenjavati. efdos vid. sud. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. stari grčki junaci. v. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argentum vivum) živo srebro. otkriven 1894. ludilo) želja (ili: žeñ. arbitrijum liberum (lat. arbor drvo. god. mirisa i ukusa. argiroida (grč. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. arboretum (lat. pakvon. koji obrazlaže. argonaut (grč. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. proizvoljna procena. argon (grč. elemenat. argyrion. argentum) srebro. odrvenjavanje. šatrovački govor. lenj) hen. samovoljan. rodoslov. ñuture procena. zbirke drveća. atomska masa 39. arbor vite (lat. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. arborescirati (lat. mam'a pomama. argonauti (grč. argonautika (grč. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. nazvani po svojoj lañi Argo. argentometar (lat. arborescencija (nlat. govoriti jezikom koji svako ne razume. pretvaranje u drvo. arbitrator (lat. argumentum) dokazno sredstvo. argentum srebro) legura bakra. odrvenjenje. pro-cenjivati. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). tj.948. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argumentativan (lat. mišljenje. ksenon. približan. neon. argos nedelatan. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. lopovski. redni broj 18. argyrion) dged. shvatanje. arborist(a) (lat. argiroza (grč. zaključivanje. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. slobodno opredeljivala. vrsta glavonožaca.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. arboriforman (nlat. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). v. arbitrarius) izbornosudski. argyrion. dokaz. zaključivanja. trg. zaključivanja. grč. arbor genealogika (nlat. argirizam (grč. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. krip-ton. raspravljen. arbitralan (lat. metalna smesa slična srebru. argumentator (lat. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. kao drvo. argentum folijatum (lat. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. argirijaza. argentan. argyrion) med. ocena. nautes brodar) zool. veština dokazivanje. „životno drvo". Argo. pakvon. arbitracija (lat. arbor vitae) aiat. vrt (rasadnik) sa drvećem. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. biljni otisak. obrazlaganje. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. mangupski. arbitrium) presuda. samovolja. argirijaza (grč. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. obrazloženje). dokazni. argo (fr. up. argumentacija (lat. arborizacija (nlat. svojevoljan. slobodan izbor. sloboda opredeljivanja. argumentator) onaj koji navodi dokaze.. argentum foliatum) lisnate srebro. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arvikultura (lat.

uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. Argus (grč. krug oko Meseca. dokazuje nešto batinom. ardasina (fr. silom. zažaren. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. dovezena roba. argumentari) navoditi kao dokaz. znat. arresto. arrestatio) hapšenje. uhoda. 3. zapadno od Akropolisa. Arej (grč. Arej. poprište. ardasa (fr. dokazivati. 72 arivaža arenda (nlat. deo etike. aretirati. ardito (ital. aretirati (fr. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. brežul>ak posvećen bogu rata Areju.. zakupiti. nauka (ili učenje) o vrlini. agea. dokazima. rvač. araios. zatvoriti. sin Zevsa i Here. strastan. logia) fil. areola) malo. fig. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane.: „Taj predlog nije dobar. lako razumljiv. Areopag (grč. plah. fig. metria) fiz. ugovor o davanju zemljišta u zakup. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). arreter) zaustaviti. arrendator) zakupac zemljišta. Areios pagos) 1. Ares (grč. polje borbe. areometrija (grč. 2. argumentirati. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. argumentum bakulinum (lat. haps. 2. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. arrivage) pristajanje. ardito) voj. arrenda) zakup zemljišta. špijun. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. plaho. ardassine) trg. kažnjenik. up. kolektivno javljanje. muz. arestirati (nlat. arestacija (nlat. aretologija (grč. argumentum e konsenzu gencijum (lat. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. ardito) muz. areal (nlat. obustaviti. argumentisati v. areražirati (fr. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. ardit (ital. obustavljati. areometar (grč. arendator (nlat. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). . zaključivati. nlat. ubio Hermej. veoma oprezan i revnosan čuvar. argumentozan (lat. staviti zabranu na. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. argumentum ad hominem) 1. zadrhtati. arenant (lat. Ares. vreo. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. arena) borac na areni. naoružan ruč-nom bombom i kamom. kupanje u pesku. Argus) mit. arendar (nlat. zadržavati. arendirati (nlat. argumentum ad hominem (lat. arrestans) uhapšenik. neplaćene zakupnina. smelo. sin Zevsov i Niobin. arrestum) zatvor. arestatorij(um) (nlat. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. uhapsiti. dizanje glasa. arzi-mahzar (tur. najstariji i najugledniji sud u Ateni.teza. ne biti isplaćen. vrsta grube svile iz Smirne. zatvaranje. gradilište. areraže (fr. nepla-ćena kamata. arz-mahzar) pismeno. arena (lat. Areios Aresov. tektoniki) voj. slobodno mesto. fig. Argos. revnostan. haps. metron mera) fiz. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. vatren. u Ateni. supr. ardasse) trg. popularan dokaz. boga rata Aresa. tegoba. ardens) gorući. rata i ratnih užasa. areola (lat. astr. arenacija (nlat. prav. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. zaustavljati. arestat (nlat. arza (grč. med. fig.. po Zevsovoj zapovesti. arduitet (lat. peščano kupatilo. areotektonika (grč. molba. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. dolazak laña u pristanište. lat. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. žustar. silan. araios redak.argumentirati argumentirati (lat. zatvor. simbol surove hrabrosti. arrestatus) prav. rada i sl. dolazak. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arrestare) v. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. dugovi. veština. sr-čano. arena) borilište posuto peskom. Ares) mit. arrestatorivun se. tr-kalište u cirkusu. arestant (nlat. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. muka. bog rata. optuživanje. zaostala plaćanja. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. obra-zlagati. čije je sedište bilo na tome brežuljku. agea) površina. argumentum e consensu gentium) log. žarki. arest (ital. dovoz robe. arsa (lat. ardentan (lat. nemajući drugih dokaza. naredba o hapšenju. velika teškoća. npr. zatočenik. argumentum ad veritatem (lat. hidrome-tar. rešt. uzapti-ti. jer je predlagač rñav čovek".) rasprostranjena na Zemlji. tj. crven krug oko zapaljenog mesta. Argusove oči vrlo budne. arsis) metr. arenatio) med. Ares) mit. arivaža (fr. v. mandatum) prav. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. prsten oko bradavice na sisi. gravimetar. arete vrlina. arrerages) pl. argumentosus) bogat grañom. ardus strm) strmost. gumno. bogat razlozima. vrsta fine per-sijske svile. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. usijan. pažljive.

v. pulsa. aridan (lat. aritmetike (grč. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. iz IV veka. 2. aridura) med. neplodan. agua) pl. techne) mat. aritmometar (grč. pr. mršavost. pevajući. mršavljenje. poglavica zlih duhova. fig. naročito čišćenje porodilje. relikvije i dr. Aristoteles) fil. gurgurstvo. neplodnost. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. računski. arija (ital. locheia porañanje) pl. de-mos narod. fig. arithmos broj. veštak u računanju. odstupnica. . koji je tvrdio da Hristos nije bog. arivist(a) (fr. arizacija (sskr. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. aritmetički (grč. pesmica. progresija. 2. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. arriver postići) osobina onih koji. pristalice i pobornici arija-nizma. aristos najbolji. nepravilnost. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). med. u vidu arije. Arijci. laktaš. up. e arithmetike tj. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. pomogla Tezeju. fig. agua) pretvaranje u Arijce. način pevanja. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. arioso) muz. vladavine plemića. Irana sami sebe nazivali. dragocenosti. logla) nauka o brojevima. aritmomanija (grč. plemstvo. sušnost. u novije doba. arithmetikćc) koji spada u računanje. mit. večni protivnik Ormuzda. a rijega (ital. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. arka (lat. Arijevci (sskr. naročito kucanja bila. aristarhski. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. suvoparnost. učenika Platonova. aristokratija (grč. aridus) suv. prijatelj i član aristokratije. arriver postići. kratos moć. osiguranje života. arijanci pl. aristokratizam (grč. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. gurgur. melodija. aristotelizam (grč. arithmos. mania ludilo) med.). aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. aristokratia) vladavina plemstva. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. Ahriman) ion-. poslednja odbrana. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. spržen. karijerist. mala arija. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. aristolohika (grč. Ariadne) mit. aristodemokratija (grč. ariozo (ital. arithmos. arriere-garde) voj. agsa kovčeg.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. sanduk) 1. Arijci (sskr. arietta) muz. arythmia) nedostatak ravnomernosti. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. aritmologija (grč. ariditas) suvoća. nego običan čovek. Aristarh (grč. aria. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. sušenje. vlast) vladavina plemstva i naroda. bez ikakvih obzira. aritmije (grč. Arijadna (grč. arkada (fr. arijanci. arijski jezici svi indoevropski jezici. love zvanja i položaje. jalov. ariditet (lat. anat. v. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. pošto je ubio Minotaura. arithmos broj. nauka o brojevima. arithmos. suša. nepravilno kretanje. mršav. jalovost. rythmos takt) med. sredstva koja pomažu porañanje. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. arriere-ban) voj. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. računaljka. arhit. aritmomantija (grč. arithmos. aristos najbolji. arijer-ban (fr. Ariman (pere. zaštitno odeljenje. zaštitnica. suvoparan. na-pev. pere. nesklad-nost. sušan. i njegovih pristalica. niz lukova na stubovima. v. veština računanja. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. arijevci pl. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. a-. pre naše ere). ih. ned. Arijevci. fr. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. mršavost. plemićki stalež. slabost. arivizam (fr. deo čeone kosti (očna). laktaštvo. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. agua. aritmus (grč. otuda: Arijadnin konac. aritmetičar (grč. arijergarda (fr. lutrije i dr. arija) pl. arijevci. arcade) l. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. geometrijska sredina. bog i praizvor svega zla. aridura (nlat. aritmogrif (grč. Persije i ist. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje.

doplaćivanje. armada (šp. sužavanje. arkcior citacio (lat. polivanje. trg. arko (ital.arkadski arkadski (grč. grañ. arkbutan (fr. razmetljiv. granatama. armorijal (fr. arktacija (nlat. arkato (ital. armatura (lat. krivl>enje kostiju u obliku luka. idiličai. lakrdi-ja. arma (lat. arkuacija (lat. npr. tj.. prevrtljivost. agtee) 1. doplatiti. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". agta oružje. arctura) med. . gudalo. Arktik (grč. lat. armorale) poznavalac grbova. fiz. nlat. arkadikćs) koji je iz Arkadije. obasipanje vatrom. naduven. veliko mnoštvo. naročito carinski. arcato) muz. Arkadoi) pl. uraslost nokata u meso. arrosage) zalivanje. arktura (lat. oholost. arozija (lat. bliže (ili: preče) pravo. Arkadla. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. poslao protiv Engleske). arcus luk. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. oru-žana sila. „armija nezaposle-nih". arozaža (fr. navodnjavati. drskost. arrogantia) nadmenost. drznuti se. tenkove. naknadno plaćanje. opre-miti. arrodere. aromatizacija (grč. arkeo izdržavaš) geol. nego iz avlije. „armija beskućnika" itd. navodnjavanje njiva. grañ. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. pozadi kuće. usiniti. podmlañivanje itd. arrosio) med. tj. čovek koji često menja mišljenje. prisvajati. vinski cvet. aroma (grč. agta) pl. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. nagrizanje kostiju. šaljivčina. vazduhoplovstvo. Armida lit. agso. bombama. lučni stub. sever. arkcijus mandatum (lat. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). gord. sopstvenik gusarske lañe. arkanum (lat. bezobzirnost. arctius mandatum) prav. trg. gusarska laña. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. armater (fr. arroser) zalivati. armare) voj. zaobilazan. e arktos Veliki Medved. armada) oprema. pooštrena zapovest (ili naredba). arktički (grč. arc-boutant) arh. snažiti. vrdalama. arrogans) nadut. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. naoružan trgovački brod. u Španiji: oružana sila. uobražen. jela i dr. ovlažavanje. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. mali naoružan brod. arogirati (lat. muz. nadmen. Pola. arkcijus jus (lat. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. pastirski. prisvojiti. arktos (grč. uzeti pod svoje. arktikos severni) Severno Ledeno More. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. pravo prvenstva. morski razbojnik. 2. pesnici pastirske poezije. nepravilan. onaj koji se razume u grbove. so!G agso) gudalom. arlecchino) lakrdijaš. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. arozirati (fr. muz. fig. armatura) voj. gusar. »sena sposobna da zavede. povećanje nosivosti zida gvožñem. stezanje nekog dela tela zavojem. arkanist(a) (lat. arozman (fr. snabdeti ratnom spremom. najedanje. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. fr. jačati. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. od srednjeg veka: porodični grb. kol' arko (ital. potez gudalom. voj. voj. podlivanje ulica. fig. armirati (lat. arkoza (grč. armateur) mor. tajno sredstvo. Velika Kola) astr. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. arctatio) ned. artiljeriju i dr. arrosement) zalivanje. fiz. armalis. oružje. fig. arogantan (lat. obasuti (ili: obasipati) vatrom. npr. vrdanje. prav. aroma) miris. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. Arkañani (grč. polivati. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. armija (lat. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. stanovnici Arkadije. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. arogancija (lat. kako se prave sredstva za ulepšavanje. naoružanje. arkosolij(um) (lat. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. stub podupirač. arctior citatio) prav. drzak. seoski. nepropisan put. fig. armorist(a) (nlat. armorial. nao-ružati. metodski bombardovati. fig. arlekinada (fr. nadutost. metodič-no bombardovanje. armadilja (šp. arctius jus) prav. arkapija (tur. arcanus) tajni lek. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. ratna sprema. god. prevlačeći guda-lom. prevrtljivac. arcuatio) med. osvežavanje. 3. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. oružati. bezobrazan. armadilla) kor. nlat. arlekin (ital. vojska. lat. poza. armorale) knjiga sa grbovima. arcus luk) nuz. agta oružje) pl. potporni poluluk. arcanus tajanstven. mor. naivan. sočna materija kod biljaka. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. nego su »siveli samo od službe u vojsci. naknadno platiti. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. ohol. arlequinade) šala. mala ratna flota. arrogare) usuditi se.

zanatlij-ska radna zajednica. artefactum) veštački proiz-vod. v. arsenik. jedinjenja su mu jako otrovna. ono što je veštački napravljeno. are longa. veština. prskanje) med. artes liberales) pl. muški porod. arterijska krv otvoreno crve na. arpentage) zemljomerstvo. arterfa žila) koji se tiče arterije. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. aromatičan (grč. zaokrugljenost. svirati na harfu. struka) muz. mala harfa. arrondissement) zaokrugljivanje. mirišljave materije. arterialisatio) fiziol. arseniti (grč. arsenogonija (grč. logfa) anat. arteria) med. are vova (lat. aromatica) al. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. deo grada. arteriektazis (grč. gde je veoma rano bilo takvih bunara). koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. spinet. arteriole (nlat. arrostema slabost) med. krvna žila. arsenikćn. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arsena. arondismav (fr. arteriolae) pl. operativne otvaranje arterija. najsitnije arterije. muzički stil u XIV i XV v. arterfa. zaokruživanje. arterfa. lepe veštine. arterfa žila) anat. proširenje. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arterijalitet (nlat. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. rexis kidanje. arpeggiato) muz. opis (ili: opisivanje) arterija. arpeggiatura) muz. posle kojih dolaze kapi-lari. arpanetta) muz. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. are (lat. slabost uma. podrugljivo: tandrkati. harfica. arteria. grč. ektasis pomeranje) med. a život kratak. v. arterialitas) fiziol. lomljenje tona kao na harfi. ital. nauka o arterijama. tome sečenje) med. arpaneta (itzl. izražavanja . arsenal. oksidisana krv. arsenale) oružnika. arsenikćn) pl. posao. tj. uvećanje. artelj (rus. ars) umetnost. naročito u morskim pristaništima. aroma. artefakt (lat. damar. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. redni broj 33. bilo. bogatstvo u arterijama. arsen (grč. gone rañanje) rañanje muške dece. phagein jesti) med. stenćs tesan) med. arpeño (ital. arsenikćn) hem. arterijalitet. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arpeñato (ital. arsenijati (grč. arpeñirati (ital. arpeggiare) muz. proširenje arterija. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. za-činjavati. arteriozitet. zaokruženje. arpadžik (tur. tvrd) med. arteriografija (grč. sužavanje (ili: suženost) arterija. zanat. ars. elemenat atomske mase 74. chorde žica prevara. kvart. arterijalizacija (nlat. v. arterija (grč. hem. agra. arostema. znak As. vita brevis (lat. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. žeš. arterfa. arterieurizma (grč. arpihord. slobodne umetnosti. arteriostenoza (grč. arostija. aroma) namirisati. arterfa. arostema (grč. arrostia) med. srez. aroma) mirišljav. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arpeggio) muz. arsen muški. arteriektazis. arostija (grč. arterijski (grč. arpeñatura (ital. arpantaža (fr. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). prskanje arterije. arteritis (grč. aromatika (grč. ars mnemonica) veština pamćenja. ars antiqua) stara umetnost. arterioreksis (grč. jak) hen. arteriotomija (grč. artizam (lat. darsonvalizacija. zapaljenje arterija. nlat. arpikord. are mnemonika (nlat. sa začinom. arpikord (ital. v. začiniti. magacin za smeštaj ratne spreme. arteriositas) fiziol. up. sičan. sklerćs krt. arsonvalizacija (nlat. arterfa žila. arteriologija (grč. arterfa. mirisan. soli arse-nikove kiseline. koji prijatno miriše. arsenik (grč. arpihord (ital. kao na harfi. arsenal (fr. artis umetnost) način umetničkog. zaokrugljenje. graphia) anat. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arterfa. eurys širok) med. vita brevis) umetnost je duga. muz. bilo iz srca u ostale delove tela). are silogistika (lat.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arteriozitet (nlat. začini. ars nova) nova umetnost. nlat. arsenikćn) pl. arsonvalisatio) v. arsevofagizam (grč. u razlomljenim akordima. artelB) radna zadruge. arsen muški. ludilo. niz razlomljenih akorada. arterioekleroza (grč. jak otrov. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. are angina (lat. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl.9216. ars longa. trovanja akutna i hronična. metnuti mirisa u nešto. arsentrioksid (As2O3). artes liberales (lat. naročito knlževnog. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. fig. fiziol.

ke. drevan. arheologija (grč. grapho pišem) opisivanje starina. pregib. karkfnos rak) med. npr. slik. arthron. artillerie. prastari. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. artišoka (ital. archaios star. obrastao trskom. mekani otok zgloba. jestastvo (priroda). arheget (grč. artikulisati v. phima izraštaj. archakos) starinski. artokarpi (grč. arundinozan (lat. anat. veštački. archaios star. bol zgloba. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. articulare) uzglobiti. articulus zglob. izneti. latreia poštovanje) služba za hleb. up. gonos) pl. arundinosus) trskovit. rak u zglobu. reči i slogove jasno. roba u trgovini. arthron.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. starinski. pokretač. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. zglob. archaios star. bog. krilo) zool. pauke rakove i crve. oblik ili izraz. šećernoj bolesti. karpos plod) pl. bol zgloba. arheornis v. logos reč. harun. artos. fr. bol (ili: trganje) u zglobu. stvar. arhelogija (grč. artikulacija (lat. artik(a)l (lat. artolatrija (grč. artificiozan (lat. zglavak. arthon zglob. artralgija (grč. arthron. artrofima (grč. artificiosus) umetnički. napis. trganje u zglobovima. artilleur) vojnik koji rukuje topom. nameštanje iščašenih zglobova. opšte ime za kukce (insekte). rod vojske naoružan topovima. pathos bol) med. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. umetnuti) kec. arhaizam (grč. fosilni kič- . kolence. artificialis) veštački. odsek. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). artos. veštački. naročito antičku umetnost i nauku. iznositi nešto član po član. arhaičan (grč. arthron zglob. artikulirati (lat. arche početak. predmet. liigv. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. vinovnik. glumac. prevremenoj arterio-sklerozi. artritis (grč. artizan (fr. trganje u zglobovima.(grč. arun v. kostobolji. priključenije (doživljaj) itd. izgovarati. archaios stari. lek). tačka ugovora. prepreden. stilom. fig. arthros. pterix pero. arhejski (grč. bog. arhegonije (grč. artist(a) (ital. zglobni. logos reč. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. arhaičan. polza (korist). artilerac (fr. arthron) med. sastav tela koji je sklon gojaznosti. phagos) hlebojed. logia) početna nauka. lukav. arheopteriks. phyo stvaram) med. umetnički. archaios star. kompozicijom i dr. bogat trskom. artichaut) vot. artropioza (grč. articularis) zglobni. artremboleza (grč. arhaizirati (grč. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. zool. artiljerac. zastarela reč. nlat. uzglobljavati. emballo ubaciti. zglobobolja. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. gnojenje zglobnih kostiju. sastavni deo jednog spisa. artofag (grč. artikularni (lat. arthron. veštak. archaios star. artista. bol u zglobu. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. prastari) star. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. ruop gnoj) med. arhajski period v. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. tobdžija. tome sečenje) med. otok) med. arheopteriks (grč. arthron. zoon životinja) zool. životinje sa zglobovima. artikulisati. zglobobolja. operativno otvaranje zgloba. up. zagnojavanje zglobova. zastareo. giht. član. veštak u jahanju. topništvo. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. čvor. neprirodan. glavočika sa cevastim cvetovima. arthron. astmi i dr. poznavalac umetnosti. arhaičan. articulatio) anat. artrozoa (grč. articiocco. fr. artrofioza (grč. artos hleb. artrokarcinom (grč. prastari) gram. arthron zglob) med. arheografija (grč. artropoda (grč. pro-či (drugi).). trg. algos bol) med. drevni. gran. glumac. igrač na konopcu (u cirkusu). podćs noga) pl. artrotomija (grč. docnije: topovi. odyne bol) med. osnovi nauke o čoveku. paragraf. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. artritizam (grč. azojski period. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. gaji se kao veoma cenjeno povrće. da(va)ti arhaičan oblik. članak) članak. drevan. artikulirati. artisan) zanatlija. artro. zglavkari. jedan po jedan. arch-egetes) voña. osnivač. poglavar. neuralgiji. artiste) umetnik. artrodinija (grč. LIŠð. izveštačen. zapal>enje zglobova. poglavlje. artroze (grč. arthron zglob. arche početak. tj. artropatija (grč. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. artiljerija (fr. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. vot. arhaističan v. artistički (fr. zglavak. artificijelan (lat. artistique) umetnički. „igra reči". arthron. hlebno drveće i hlebne bil. koji odista potiče iz starog vremena. pus. arthron) med. arheolog (grč. archaios star.

aršin (tur. archo prednjačim. arhipelag (grč. a salve (ital. 5. arslama) bog. i 640. arche početak. naročito: prvi otisak. arhoptoza (grč. grañevinski stil. nadbiskupa. arhitip (grč. arhitekt (grč. „kec" na francuskim kartama. archetypon prauzorak) prasli-ka. metričkim me-renjem. arhihijerarh (grč. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. arhijater (grč. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. archos. viši lekar. tj. arhitekture (grč. lat. lat. archo. arhitrab (grč. archos. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. rif. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. architekton) grañevin-ska umetnost. architec-tura) grañevinarska umetnost. arhivist(a) (nlat. arhivski (lat. archos čmar. archos. arhiepiskop (grč. vrlo. episkopos) prvi vladika. koji su često ukrašeni kipovima. arhesporijum (grč. žučan. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. prosutost. izmeñu Grčke i Male Azije. lični lekar. iatros lekar) prvi lekar. arhetip (grč. up. arhitektonski (grč. poglavar. archi-pelagos more) ostrvlje. gfgnomai stvaram) biol. grañevinarski. arhivalije (nlat. archimandrites) starešina manastira. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. pre n.) arh. arhimandrit (grč. a po drugim opet ptici. službenik arhiva ili arhive. mitropolit. prvosveštenik. archivista) v. veština izrañivanja jednog naučnog sistema.(grč. arhont (grč. arhimagija (grč. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika.arhesporIJum 77 menjak. up. arhitektonika (grč. archo. as (lat. arhilohijski (grč. koji radi u arhivu. archivolto glavni luk) vrh. original. arch-iereus) vladika. architektonikos) grañevinski. prvosveštenik. archos voña. setva) bog. spisi ili akta. assis) 1. spontano postanje života. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. zametak) zool. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. prastvaranje. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. assai. abiogeneza. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. architekton. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhivar (lat. 3. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. archetypon) v. arhivist. trešnja (plod i stablo). arhiv(a) (lat. spadnutost zadnjeg creva. prauzor. Archilochos) poet. arhoragija (grč. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. arhitrav. nauka o grañevinarstvu. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. potiče iz preistorijskog doba. veličine goluba. dokumenti. arhi. arhiblast (grč. arhitip. arhiñakon (grč. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. po izvesnim delovima sličan reptilijama. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. dioikesis gazdin-stvo. archo prednjačim. veoma. prvak. grañevinar-stvo. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. raspored i grañenje jedne grañevine. arhivolt (ital.). . najbolji u nekoj struci. assez) kuz. archivum. koji se nalazi u arhivu. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. neimarstvo. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. alhimija. ptosis pad) med. sada potisnuta tzv. spora sejanje. arhijerej (grč. prvi nad. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. arhitrav (grč. koji se tiče jednog naučnog sistema. rimskoj. neimarstvo. kod starih Rimljana: novac. e. 2. grč. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. lat. archos čmar. archeion vladino nadleštvo. arhitrab. asai (ital. prazametak. trabs greda) ar*. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. arhocela (grč. archivum) koji se tiče arhiva. fr. pra-. prapočetak. povel>e. arhigonija (grč. arhivar. anorgakske materije. način zidanja. dvorski lekar. 4. naročito u avijatici i raznim granama sporta. prodor zadnjeg creva. prapismo. archon) vladalac. arhetip. arhiepiskopija (grč. koji pripada arhivu. a salvo) trg. v. počinjem. arhidijeceza (grč. školovan grañevinar. aršlama (tur. episkop. arhihijerarhija (grč. najmanja jedinica za merenje zlata. prvi služitelj jedne crkve. u početku od pola kg bakra. zajedl>iv. fig. nadbiskup. visoko sveštenstvo. podrugl>iv u govoru ili pisanju. nauka o sistemu. archo početak. arsin) stara mera za dužinu: lakat. neimar. najjača karta. neoštećeno (na tovarnim listovima). blastos klica. dobro očuvano. as. archos. vrsta crnog luka. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. renesansnoj i barokno j arhitekturi). kele prosutost) med. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. vrhovni sveštenik kod Jevreja.

umorstvo. sanus zdrav. sexus spol) bespolan. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. a-selenos) bez Meseca. asemičan (grč. assassinator) prav. aseptin (grč. asercija (lat.bez. koji je bez oznake.). po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. ulagivačko odobravanje. one koja se polaže pre davanja iskaza). koji nema zaraznih klica. asertorna zakletva prav. primalac novca po uputnici ili nalogu. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. a. unutarnjem nagonu. asentacija (lat. sexualisa-tio) uništenje. asanacija (lat. pomoćnik starešine nadleštva. assibilatio) gram. npr. assertorius) kojim se tvrdi. protiv požara. asemija (grč. assertio) tvrñenje. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. asesura. asasinator (nlat. čišćenje od zaraze. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. ascenzor. asasinat (nlat. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. asacija (nlat. fil. a. a-. asekurancija (nlat. asepsija (grč. smrti i sl. asanzer (fr. pristajanje uz koga. assentatio) laskanje. tvrdnja. udva-ranje. aseveracija (lat. dokazni. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. postojati sam sobom) samostalnost. primanje nečega kao istinitog. fr. nasilje. asibilirati (lat. sepsis trulež. aseksualan (grč. tj. up. a-. a-septikos) koji nije sklon truljenju. zeta znak) ned. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. sepsis) hem. bez obeležja. asesor (lat. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. asekurirati (lat. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. npr. asekurat (nlat. asertoran. sudsko pomoćništvo. isušenje moč-varnih mesta itd. doznaka. kraju. npr. aseptol (grč. nepriznavanje bogova. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. bez ikakvog podsticaja spolja. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. bezverstvo. u nekom gradu. kraju (ili državi). aseksualizacija (grč. assecuratus) osiguranik. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. ascenseur) dizalica. kora od hleba. asebeia) bezbožnost. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. asertoran (lat. mučko ubistvo.asamar 78 asignatar asamar (lat. securus bezbedan. aseitet (nlat. . aseverativan (lat. aseitas.) ned. nesposobnost razumevanja znakova. antiseptičan. aseptičan (grč. pohraniti. bolesnikove kože i dr. up. aselgeia) razvratnost. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. asseverare dokazivati) potvrdan. dakle. pohrana. oleum ulje) hen. a. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. assus pečen. assecurans) osiguravač. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). up. zvanje pomoćnog sudije. pri vršenju operacije. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom.ne. fr. assertivus) v. fil. amarus gorak) hen. a se esse biti tj. npr. pomoćnik sudijin. lat. nlat. asservare) čuvati. isušivanja podvodnih mesta itd. aseleničan (grč. problematičan. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. lift. površina pečenja i dr. asanirati (lat. bez pratioca. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. u pohranu. pohotljivost. aservat (lat. uspinjača. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". assibilare) gram. bez trabanta. koji nema spola. aselgija (grč. assensio) odobravanje. asertivan (nlat. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. potvrdan. asebija (grč. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). nalog. sepsis trulež:. asekurancija. obezbediti. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. ostavljanje u pohranu. asesorat (nlat. a-. ad-. doznačilac.bez. razvrat. assignatus) lice na koje glasi uputnica.. kastracija. pozdravl>avanje naselja. asemos) koji nema znaka. aservacija (lat. sačuvati. asekuracija (nlat. nlat. asignat (lat. assecuratio) v. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. assessoratum) prisuditelj-stvo. aservirati (lat. assecurantia) osiguranje. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. asignant (lat. sanus. apodiktičan). asekurant (nlat. za-klinjanje u nešto. assignans) onaj koji šalje novac. prav. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. asibilacija (nlat. assassinatum) prav. assecurare) osigurati. asservare) čuvanje. dokazivanje. lat. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. asenzija (lat. asignatar (nlat.

assistere) pomagati nekome u poslu. vrsta vežbe u mačevanju. revnost. primiti u se. asketika (grč. asketizam (grč. asketičar (grč. pomagač uopšte. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). asklepijadski stih četr. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). potpora. symptotos koji se ne poklapa) mat. bogougodnih spisa. pr. asignacija. asimilirati (lat. syllogismos posredni zaključak) log. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. asjeraža (fr. nejednak. (da) niko je ne čuje. pokajniš-tvo. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. ua. vrednoća. detinje gliste. systole skupljanje. — (ali) Slušale je momče čobanine. primati u se.ne. asilogističan (grč.asignatura 79 asinhroaičan (grč. psih. bez sveza. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. gran. askaris) med. asignirati (lat. asignacija (lat. assignatura) v. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. npr. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. verovatno. asker) vojska. asimulacija (lat. prisustvo glista u stolici. assistentia) pomaganje. tur. bogougodan. asket(a) (grč. prilagoñava-ti. u početku sa trohejom ili spondejom. asimfoničan. assalto) napad. asignatura (nlat. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. mestu ili načinu tvorbe). nesrazme-ran. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". nespojenost) ret. asimilirati. jezik. asli. nedostatak volje za jelom. asitia nejedenje. istrajnost. acieration) pretvaranje u čelik. postojanost. pritvorstvo. asistirati (lat. gladovanje) post. assiduitas) tačnost.: „Misli mlada. bubine. neskladnost. čeličenje. nejednovremen. pomoć. asitija (grč. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. pomoćnik. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). a-. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. assimulatio) pretvaranje. symphonia) nesklad. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. a-. asimfonija (grč. prisustvovati čemu. vrsta klasičnog stiha. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). asli (arap. chronos vreme) neistovremen. neistodo-ban. neješnost. marljivost. asyndesia) nevezanost. ali se nikad ne dodiruju. jednačenje glasova (po zvučnosti. licemerstvo. nejedna-kost. pratiti nekoga. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. asimptotičan (grč. askaride (grč. napad. . trudoljubivost. nedostatak hrane. a-. askaris) pl. udarac u dvoboju. asketski (grč. dela. izjednačavanje. nedostatak veze u rečenicama. asimpatija (grč. izjednačavati. vaspitni. asindezija (grč. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. bez svezica. asimptota (grč. a-. zaista. asketes) isposnik. stezanje) ned. asjeracija (fr. a-. assimilare) izjednačiti. a-. pokajnički. askeza (grč. vojnik. asketos) isposnički. assignatio) d oznaka. nemanje saučešća prema kome ili čemu. asistolija (grč. npr. asindet(on) (grč. ili izmeñu članova jedne rečenice. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. nevezanost. nepoklopljiv. asimilovati v. a-syndeton) pong. preobratiti hranu u organ-sku materiju. a. assimilatio) izjednačenje. moguće. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. fiziol. isti. asker (tur. supši. fiziol. asimetričan koji nema simetrije. a-. sympatheia) nenaklonjenost. ital. doista. askeo) učenje o askezi. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. askariodoza (grč. prisustvo. asimetrija (grč. asistent (lat. a-. nalog za isplatu. neravnomernost. isposništvo. jednačiti. neskladnost. gram. pokajnik. askesis) isposništvo. neskladan. aso (fr. iz koga se ne može izvesti zaključak. juriš. asklepijadska strofe četr. upravo. asindet(on). nestezanje srca. asiduitet (lat. ash) pravi. uputni-ca. assaut. asimilacija (lat. asindetičan (grč. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. i sa jambom na završetku. nedovoljno saosećanje. zood. prilagoditi. asilabija (grč. asistencija (nlat. syn sa. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. askeo) pisac pobožnih.

Convallariaceae. aspik (fr. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). astateo. usisavanje. špargla. asosje an komandit (fr. lat. asperitet (lat. assonantia) post. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. astasia) nemir. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. asolirati (fr. aspiratio) gram. a-somatos) bestelesan. udružiti. sisanje. spajanje. aspidos) zool. asomnija (grč. aspirin farm.ne. oštrokonña. koji nema semena. usisavati. zla i opaka žena. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. izgovaranje s hukom. asperitas) hrapavost. aspermatizam (grč. littera) pl. aspirator (lat. vezati. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. aspirata (lat. gasa ili tečnosti. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. socialis) nedruževan. bez odreñene orijentacije. gledište. aspermos) med. društvo. astakos rak. surovost. slično zvučati. hladetina. rospija. lat. assortissage) trg. aspirans) kandidat. vid. astatičan (grč. asparagus (lat. sperma seme) med. asonanca.) med. odabiranje. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. člana. aspergillus) med.) ned. asomatičan (grč. aspida (grč. ima ih više vrsta. astakolit (grč. bacakanje teškog bolesnika. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. aspra (grč. kada se pojavi. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. onaj koji teži za nečim (položajem. udisati. knjiga). jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. bog. nesanica. dobro znamenje. razvrat. fig. ventilator. up. koji nadovezuje na nešto. astatos nestalan. gram. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. v. aspirare) tražiti nešto. neravnina. asperifolmja (nlat. astr. asocirati (lat. vezivanje. oporost. aspic) kup. činovnički pripravnik. s dahom. aspiracija (lat. samoglasničko podudaranje. strana nečega. med. associare združiti. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. sa dahom. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspek(a)t (lat. \ asonancija (nlat. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. asortirati (fr. odabrati stvari jedne prema drugima. nepotpun slik. pust život. lat. neotesa-nost. rod biljaka iz fam. associe en commandite) trg. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. ase prezasićenost) med. koji izaziva gañenje. astazija (grč. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. izgovarati iz grla. s hakom. aspergiloza med. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . associatio) udruživanje. asoti'a) razvratnost. zvanjem). para. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. aspergioloza (lat. reumatizma. čežnja. bunilo. pihtije. aspectus) izgled. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. v. asonavca (nlat. uvlačiti u sebe. as-6des koji oseća gañenje. suglasnici s dahom. a-. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. koji ne može da izlučuje seme. tajni ortak. usisač. aspi's. žel>a za nečim. biranje. tvrdoća. muz. udruženje. aspermizam. asocijalnost (grč. associe) drug (ili: ortak) u poslu. up.) v. biljka sa hrapavim lišćem. aspirirati (lat. asortiman (fr. asotija (grč. asonirati (lat. asodična groznica groznica sa povraćanjem. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. grubost.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. fil. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). asocijacija (nlat. associare) pridružiti. težiti za nečim. aspermičan (grč. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. raskalašnost. aspermizam. u organizmu ljudi i životinja. aspermija (grč. a-. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. somnus san) med. nepostojan) koji nema pravca. aspermizam (grč. asosje (fr. gram. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. aspirata se. težnja. a. nazeba i sl. fig. aspermatičan (grč. primiti za ortaka. aspermičan. asocirati se združiti se. muz. nedruštven. asperifolia) pl. aspirant (lat. egipatska naočarka. spojiti. asocijativan (nlat. uortačiti se. a-. asortisaža (fr. izazove u svesti i neku drugu. uvlačenje u sebe. opre-miti. guja otrovni-ca. pojava. astatične igle fiz. zbirka razne robe iste vrste (npr. udi-sanje. asparagus) bog. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. zadrugara. nepostojanost. usisaljka. assonantia) v. krutost. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. asocijalan (grč. aspermatizam.

psih. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astro. astralni duhovi. astralno telo. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asteizam (grč. preterano velik strah od groma ili grmljavine. astragalizam (grč. astenija (grč. asterismus. 6 Leksikon . bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. astmatičan. asteničan (grč. a-. sjajan. up. sunčanica. asteriskus (grč. a. eidos oblik.) geol.). makros dug. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. grč. telo bez zemaljskih. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. oronu-lost. logia nauka) ned. Palas. aster zvezda) fiz. skočna kost. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. kockanje. asteričan (grč. asteroeis) zvezdast. telesnih osobina. ned. tj. asteroidi (grč. duše umrlih. služi za pravljenje raznih ukrasa. slabost. asteroeides) zvezdolik. zadevanje. astenomakrobiotika (grč. astralni (lat. astigrafija (grč.) igra kockom. astron sazvežñe. zvezdano nebo. grapho pišem) opisivanje gradova. dosetljiv govor. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. obruč. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. uprava grada. asteroidan (grč. astratija (grč. pun zvezda. asthma) med. orao vidim. asthma) sipljivac. Ceres. oronuo. udar sunčanice. astragal (grč. astenologija (grč. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. astenična groznica živčane groznica. npr. zaptivanje. nauka o asteničnim bolestima. slabost vida. sipnja. asteismos utančan. oblika zvezde. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. tačka) fiz. steničan afekt. astrogeodezija (grč. geodezija. astragal omanti ja (grč. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. osobina nekih vrsta liskuna koje. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. vid) pl. fini ton u ophoñenju. astralis) koji se tiče zvezda. teško i kratko disanje u nastupima. gledam) med.(grč. grč. nomos zakon) upravljanje gradom. posle svakog bacanja kocaka. a. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. a. zvezdan. zvezdana svetlost. asty grad. asty grad) velikovaroško ponašanje. piljak. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). alat. u obliku zvezde. astheneia slabost) med. ret. astralit (lat. astralna svetlost. lako zama-ranje očiju. male. med. npr. astrafobija (grč. stigma. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje.ne. asty grad. stigma bocka. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. izbegavanje vojne obaveze. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). astragalos kocka. astrum zvezda.ne. astrobolizam (grč. smrt ili obamrlost od udara munje. vrh. grañevina bez stubova. nadzor nad kućama. aster) sazvežñe. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. astenopija (grč. zadirki-vanje. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. koji potiče od slabosti. po učenju okultizma. slabija no na ostalom nebu. aetigmatičai (grč. grupa zvezda. želudačnog). nemoć.. zvezdani. duhovit govor. slab vid. aster zvezda. npr. astron. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. astragalos) kocka. supr. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. phobos strah) med. asthenes. asthenes.ne. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. asthenes) nemoćan. drugo. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. slab. svet zvezda. astma (grč. astrobolismćs. astralni svet. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. gležnjača. v. plane-toidi. Juno. srčanog. astinomi)a (grč. astilon (grč. astigmatizam (grč. astmatičar (grč. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. asterizma (grč. koji potiče od zvezda. ipak kaže. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. zemlje i pakla. u srednjem veku: pali anñeli. zvezdani. asterizam (lat. zvezdast. aster. Vesta i dr. up. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. stylos stub) vrh. eterično telo čoveka. uglañene radnja. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. Astrea. usled interferencija svetlosti. koji potiče od zvezda. uticaji. tuga. astr. zvezda. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. astheneia nemoć. npr.

surdus gluv) zaglušiti. asphaltos) hem. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. astrografija (grč. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astron. glas). astron. npr. asumpsit (lat. veličini nebeskih tela. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astro. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. razumeti. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astrometar (grč. služba zvezdama. dati blaži karakter. astrograf (grč. nćmos. karakter) ukrotiti. astro. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. assumtio) primanje. zakon) nauka o kretanjima. onaj koji se bavi astrotozijom. asfalt (grč. prav. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. astron. astron. slik. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. Sunčanih pega itd. podelu na sazvežñe i nazive. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda.000 km. uzimanje. astronautika (grč. slomiti (volju. asurdirati (fr. astrofizika. lat. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. Ifthos kamen) zvezdast kamen.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. paklina. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. naročito astrofotografijom. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. phos. astron. uzeti k sebi. dan smrti nekog svetitelja. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. asura (tur. astronomski (grč. astrolit (grč. astrolog (grč. asumcija (lat. assumptio. nemein upravljati. 149. shvatiti. metron mera) zvezdomer.) v kosmonautika. astrolatrija (grč. astroskopija (grč. grapho) opisivanje zvezda. astro. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. up. zeml>ina smola. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . phytcn) zool. asumirati (lat. astronomia. astron) zvezda. thećs bog. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. umeriti. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. ublažiti (svetlost. astron. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. astro. poznavanje) poznavanje zvezda. astron. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astromavtija (grč. astrum (lat. astroteologija (grč. tj. tj.500. astrognost (grč. podneblje.) veština posmatranja zvezda. načiniti popustljivim. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. obaviti kakav posao i sl. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. assouplir) učiniti gipkim. hasimak) žestiti se. pomešan sa krečnjakom. astrofizika (grč. zvezdozna-nac. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. astrometeorologija (grč. rasrditi se. primanje duše na nebo. druga (minor) premisa u silogizmu. položaja planeta. slave (Vergil). photćs. astron. sik itur ad astra (lat. assourdir. photćs svetlost. ret. asumiti (tur. vrlo velik. asuplirati (fr. gnosis spoznaja. do časti. azota i sumpora. morska zvezda slična biljni. astron. okretnim. astrometrija (grč. astrofičan (grč. astron. neku misao. grč. ogroman. astrum. astrofotografija (grč. astrolabijum (grč. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. astrologija (grč. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. assumpsit) primio je na sebe. astrosofija (grč. astrofit (grč. astrofotometrija (grč. phos. labi's držak. astron. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. astron. astronom (grč. meteorolo-gia. fil. astron. tj. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. okamenotina u obliku zvezde. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. kometa. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. astrodiktikum (grč. primiti odgovornost. hasir) prostirač od rogoza. srditi se. astroskop (grč. fil. astron. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. fig. a-. aetronomija (grč. uzeti na sebe. astron. upotrebljava se za astrognozija (grč. itd. v. aetronomija. astron. up. zvezdočatac. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. assumere) preuzeti.

lekara i dr. ateknija (grč. a tempera) slikati vodenom bojom. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. Atena (grč. atanatologija (grč. atelje (fr. npr. neposredno veži. duševno spokojstvo. a tempo (ital. ascensor) v. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. asciji (grč. geogr. atanizam. atavistika (lat. attaccare. pretežnost. up. ataktična groznica. napadanje. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. ataširati (fr. penjanje. ateizam (grč. napadati. penjanje igrača na konopac. napredovanje. ustati otvoreno protiv koga. astr. prav. ataraksija (grč. navala. Vaznesenje Hristovo. ra-stenje. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. koji je u dubokoj nesvestici. atanatizam (grč. fiz. sphyxis bilo) med. dedovi. atanazija (grč. prilagoñavati se duhu vremena. nemanje dece. atentat (lat. athambfa) neplašljivost. asfaltirati (grč. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. tj. viša škola. ataxia) med. a-. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. nasleñe. uzilaže-nje. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. boginja rata. nepravilnost. up. attemptare napasti. Athena) mit. hetman. utišavati. neurednost u toku bolesti. attacher) pridati. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. atheos bezbožan) bezbožnost. neizmerno bogatstvo koje je. obično u činu pukovnika. ataše (fr. „besenča-ni". atakirati (fr. at (tur. vreñati. asanzer. najedati. polumrtav. ascendentes) pl. osloboñenje od poreza i državnih nameta. atalsko blago ogromno. attentatum od attentare.sphyktos) ned. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. uzlazak. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. a. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. dodeliti na rad. zaštitnica umetnosti i veština. imanje ili čast nekoga. med. radionica slikara. ascites (grč. navaliti. atelier) umetnikova soba za rad. obamro. pre naše ere. naročito ženskih. Spasovdan. udariti na nekoga. zločinački napadaj. . attache) na rad dodeljeni službe-nik. atavizam (lat. (fr. preci kao rodi-tell. atak. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). najviši stepen nesvestice. npr. onaj koji ne veruje u postojanje boga. po staroitalijanskom načinu. (kod Rimljana: Minerva). a-thanatos besmrtan. ataktičan (grč. uzlaženje nebeskog tela. med. atambija (grč. uzlazak. penjanje. naviknuti se na nešto. attaquer) napasti. prema prilikama. pradedovi. fig. a tempera (ital. ravnodušnost. nagrizati. odan čovek. suprotno: des-cendenti. topovski pribor. pokušati) protivpravan napad na život. kod vojske. atavistički (lat. attaque) voj. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ascendenti (lat. spopadati. at) konj. atelaža (fr. nosos. askites tj. trbušna vodena bolest. besciljnost. boginja. nadmoćnost. uzdizanje. athanasfa besmrtnost) v. askos koža) ned. fig. mat. ublažavati. neumrlost. polet. Ateneum (lat. juriš. ascenzija (lat. napadati. zaprežni pribor. ascenzor (lat. nepravilan. attacca) kuz. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. atemperirati (lat. zaštitnica junaka i gradova. umeravati. atavus napredak) sličnost sa precima. osobina predaka. stanje bez strasti. ateleia) besvrhnost. a-taktos) neureñen. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). napad. a tempo). atelija (grč. atheos bezbožan) bezbožnik. ataraxia) fil. otuda: učeno društvo. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. nem. amovi. obamrlost. ascendentia) prava. ataka (ital. athanasfa) besmrtnost. atanatizam. a-. uzlazna linija srodstva. napasti. ascensio) penjanje. divim se) nečuñenje ničemu.asfaltirati 83 ataman (rus. kozački harambaša. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. ataman-v. ascendencija (nlat. drhtanje. brak bez poroda. attemperare) umeriti. neustrašivost. ataksija (grč. udar. atemporirati se (lat. u pravi čas. asfiktičan (grč. kći Zevsova. tačno po taktu. thaumazo čudim se. naročito grada Atene (Atine). nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). primamiti. vajara. spopasti. ublažiti. necelishodnost. 133. a tempore) upravljati se prema vremenu. zločin. napad neke bolesti. muz. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. voj. skia senka) št. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. a-. neiznenañenje. bezbožništvo. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. neuredan. utišati. zavoleti nešto. asfiksija (grč. naročito konjice. ataumazija (grč. privrženik. atanizam (grč. ateist(a) (grč. astr. po legendi nikla iz njegove glave. attelage) zaprega. srodnici po uzlaznoj liniji. duševni mir. nekog poslanstva.

princip sveta. aticizam (grč. a-. pristanište. atmis. nevešt. typos oblik. aeroplanom ili balonom na zemlju. posvedočiti. atlas (grč. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. uverenje. aterisaža (fr. nespretan. rvač. priteri-vanje obali. Africi. atmijatrija. atehnija (grč. pa potonulo u more. po verovanju starih Grka. atlantski (lat. aeroplanom ili balonom na zemlju. prezirati. atticus) svojstven atičkom duhu. pesničenje. obali. držanje tela. neve-štost. v. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. atterage) mor. dizanje tereta i natezanje konopca. atterir) avij. attikismos) atički način govora. Atlant (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. duša sveta. nespretnost (npr. atletika (grč. izvršiti zločinački pokušaj. Atlantida (grč. koji odstupa od utvrñenog obrasca. duhovit. fig. položaj. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. a-. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. teška atletika rvanje. atlanti (grč. attentata crimina) pl. atmidos para. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. u baletu: stav na jednoj nozi. pokušani ali neizvršeni zločini. atestirati (lat. v. trg. veoma snažan. atlotet (grč. potvrdu. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). a-theoretes) koji ne zna.) neuredan. po Platonu. sjajna svilena tkanina. jednog lekara). planina u severozapadnoj Africi. lepo i pravilno razvijen. atlete (grč. pristajanje. teramnos tvrd) med. attestatio) overavanje. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. uverenje. izdati svedodžbu. sime. mor. pravo ja. atehnfa) neumešnost. bacanje. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. atlanticus) gorostasan. hodanje. atimija (grč. prvi vrat-ni pršljen. Atlas. tanan. dosetljiv. a gesta t. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. atička so duhovit i fini način izražavanja. laka atletika trčanje. ateteza (grč. atički (lat. oko 9000 godina pre njega. athletike) skup viteških narodnih igara. atmijatrija. spuštanje avionom. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. sletanje. Atlantic) Atlantski okean. u indijskoj fil. potvrñivanje. atestat (nlat. proglašenje nevažećim. velik i snažan. atman (ind. Atlas (grč. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. napasti. ne popggovati. pismena potvrda. naročito na olimpijskim i drugim igrama. v. veoma jak i lepo razvijen čovek. uzor) med. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. atletske igreboračke igre. thermaino) fiz. atterrissage) avij. borac. mor. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. titan koji. atestacija (lat. napadati. po grčkoj mitologiji. atest (lat. teško varenje hrane. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". atletski (grč. divov-ski. tj. aterirati (fr. ponašanje. pršljen-nosač. atentator (nlat. atentata krimina (lat. atička duhovitost i dosetljivost. ukidanje. »tipičan (grč. Atlas) mit. priploviti obali. znat. pristan. atimirati (grč. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. neumešan. athetesis) odbacivanje. attitude. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. koje su mnogo negovali još i stari Grci. ia-treia lečenje) med. Atlas) geogr. geogr. atman) dah. koji ima osobine jednog atlete. svedočanstvo. spustiti se avionom. nepravilan. skakanje i dr. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. životni dah.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atmidijatrika (grč. attique) ark. neupućen. ležalo u Atlantskom okeanu. prav. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. aterman (grč. fr. atika (nlat.) med. nazvan po džinu Atlasu koji. nepravilnost u razvoju neke bolesti. poništaj. atmidijatrija (grč. attitudine). nazvan po imenu hunskog kralja Atile. atentirati (lat. Atlantik ' (eng. Atlas) ark. nevičan čemu. svedodžba. attestatum) v. Atlas) mit. svedodžba. lišiti koga grañanskih prava. adijater-man. rñava probava. duša. uverenje. stva. čovek koji se bavi atle-tikom. atmidometar (grč. a-. ateraža (fr.: duša. uglañen. v. ateoretičan (grč. zapadnoafrički. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. atehničan (grč. čast ili imovinu nekoga. ateramnija (grč. attica. ital. atest. atmis. stav. plivanje. . nasrnuti na tuñe pravo. koji pripada planini Atlasu. atehnikos) neiskusan. attestari) potvrditi. otuda koji pripada Zap. priterati zemlji. poništavanje. pristati. overi-ti. mesto pristajanja. atipija (grč. attestari posvedočiti) pismena potvrda.

u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). iatreia lečenje) ned. atom. atmos. sphaira. žutica. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. up. logia) fiz. atomos. najmanji delić hem. atto di cadenza) muz. primamljiv. atmis.) bezglasan. lečenje inhalacijom. sneg. ato (ital.) fig. kadencom. elementa za koji se. attractorius) privlačan. at-mijatrika. atmidometar. atomos nedeljiv) 1. fiz. hevisajd. klonulost. sphaira lopta) vazdušni omotač. fig. gram. nepriličnost. pristalica atomizma. padavine: kiša. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna.) kol. neutrona i dr. gram. atocija. atolmia) strašljivost. ato di kaden-ca (ital.) fiz. atonija (grč. atrabilitet (lat. atoksičan (grč. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atmidijatrija. atomizam (grč. atomizirati (grč. atmosfera (grč.) fil. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. atmosferografija (grč. što iznosi oko 1. lat. atmos. omlitavljenje.) koji se tiče atoma.000 km debljine. atraktibilitet (nlat. atomska masa fiz.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atraktibilan (nlat. atolmija (grč. up. atmometar (grč. atonifikacija (grč. atmidometar. atmijatrija (grč. kukavičluk. agonija (grč. atocia) pl. atmos. stratosfera. atomologija. atokija. nedeljiv. neplodnost. fiz. atmosferski elektricitet v. nesposobnost rañanja. alfa-čestica. najsitniji delić nečega. lat. atmosferski (grč. malaksao. a u praksi te dve atmosfera znače isto. atonos olabavljen. attractibilis) privlačljiv. v. volumen zapremine) fiz. ono se sastoji iz progona i neutrona. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha.) fig. a-. jezgro ima isto tako složen sistem. jalov) med. atomistika. razdvajanje u sitne delove. uspavlji-vanje. atmosphaerilia) pl. žućkasti kristali gorka ukusa.) filozof. neotrovan. supr. čin. umoran. metron mera) v. atonia) bezglasnost. malaksalost. attractivus) privlačan. atomistika (grč. atonon) gram. lečenje pomoću pare. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atmosferilije (nlat. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. prstenastog oblika. naročito komada za pevanje. med. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atraktoran (nlat. logia) nauka o isparavanju. veoma sitan. protivrečnost. nlat. 2. atmosferologija (grč. atmidoskop (grč. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. atoli (mal.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atmologija (grč. primamljivost. nauka o atomima.033 kg na 1 st . sve do početka XX veka. veoma sićušna stvar. atoničan (grč. primamljiv. atomvolum (grč. niska ostrvca. odnos atomske težine prema gustoći. razdvajati u sitne delove. nepriličan. mlitavost. up. agonija (grč. atokos) ned. atomologija (grč. nenaglašenost. završetak muzičkog komada. atofai hedg.: repulzivan. attractibilitas) privlačljivost. fig. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atmos. grad itd. atomos. atraktivan (nlat. logia) nauka o atmosferskim pojavama. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . atocije (nlat. atomski (grč. atra tamna. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. slab. o pretvaranju vode u paru. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. mislilo da je nedeljiv. atonon (grč. skopeo gledam) v. atocija (grč. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atomizacija (grč. atom (grč. a-tokos koji ne raña. nenaglašena reč. atmis. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). klonuo. rasparčavanje. fig. neplodan. reumatizma i dr. up. koja su postala usled naslojavanja korala. slabost tela. atom. parnih kupatila. čep. facere činiti) med. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). atmos. pojava. rasparčava™. deutrona. atto) poz. neobičan. sphaira. up. atopičan (grč. atopia) nepristojnost. troposfera. bilis žuč. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. atrabilitas) med. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. elektricitet. atmos. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. v. privlačnost. atomističar (grč. nenaglašen. atopos) koji nije na pravom mestu. tj. fenilhinolin-karbonska kiselina. mlitav. bojažljivost. crna.

auguriosus) v. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. predskazivati.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. surovost. magne-zija. otok) med. prorok. trepho hranim) med. zabava. a. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. attritio) med. koja izvlače gnoj). umnožavati. atrocitas) grozota. bledozelen dragi kamen. avgust. augmentirati. kurjača. augment (lat. stvar koja privlači. atrium mortis) predsoblje smrti. gram. sasušivanje.) koji nema kose. privlačan predmet. pod adh-.v. povećava™. 2. povećanje. sušenje. attribuere pridava-ti. znamenje. . atricija (lat. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. attractio privlačenje) privlačnost. auguriozan (nlat. gatar. pojačavati. augnt (grč. mir. sastoji se iz silicija. attributivus) koji se odnosi na atribut. august (lat. primamljivati. privlačna sila. prirapggaj. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi.: kontricija). po Spinozi). atrihija (grč. mesec žetve. sredstva za izvlačenje. vinika (veoma otrovna biljka). trenje. kosa) med. mekani otok zgloba. koji se ne koleba. umnožavanje. pravo. a-. bitna. atrofija. fr. atremeo ne dršćem. phyma izraštaj. Her-kulo očistio za jedan dan. up. auguralis. ne uzrujavam se. augmentacija (lat. astmatič-nih. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. augmentativ (nlat. augur (lat. atributivan (nlat. atribut (lat. oznaka. atropos neotklonjiv. atremičan (grč. povećati. pouzdanost. thrix dlaka. npr. beladona. nepokretan. dlaka. slab. npr. počasno ime rimskih careva. predmetak pomoću koga se. cenu. bezdlačan. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. naslućivati. arthron zglob. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. augmentatio) umnoženje. suv. strahota. atrocitet (lat. predskazivač. atrahencije (lat. augirati. augirati (lat. atremija (grč. augurirati (lat. augmentum) povećanje. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. n. attrahere) privlačiti. predsrñe. nedostatak prirodnog otvora. augural) proročki. kućetina. atrotomija (grč. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. attributum. auguriozan. atremograf (grč. užas. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. koji vrši službu atributa. augere) v. uvećanje. piroksen. zanimljivost. med. mršavost) usled slabe ishrane. ath. predznak. atrofija (grč. nedostatak kose. povišavati. pojačati. umnožavanje. pojačavanje. dodatak. a-. fil. pre n. dvorana za primanje posetilaca. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. dodavati. attrahentia) med. atribucija (lat. znak. čiju je štalu. ojedanje. supr. melemi (npr. atropa (grč. konjić). paskvica. Augeias) mit. nadležnost.). velebilje. augmentirati (lat. dodatak. uzajamno privlačenje. dodavanje. up. loviti ca. arthron zglob. pojačanje. čvrstina. atrofičav (grč. pripisivati) svojstvo. odlučnost. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. osmi mesec u godini. e. očnih i spazmodičnih oboljenja). slutiti. up. mir. tumač znamenja. atrij(-um) (nlat. kralj u Elidi. mršav. pogañač. atremes koji ne dršće. tome sečenje) med. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. atropos) hem. prednji deo hrama. augmentare) umnožiti. neustrašivost) mirnoća. trajna osobina nečega. pogoršanje bolesti. dlaka. nemilost. volina itd. zove se i tirkiz. svire-post. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. prividno kajanje. zrak) min.ne. 31. up. atrezija (grč. atrepsija (grč. uvećavanje. auguralan (lat. broju i graji ptica. predskazi-vanje. miran) miran. atronin (grč. u kojoj je bilo 3. ojedenost kože. med. nepomičan. atrahirati (lat. gram. obeležje. (za razliku od deminutiva. fig. augurij(-um) (lat. e. tih. trophe hrana) zakržljao. kopnjenje. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. atro-fija kod odojčadi. bezdlačnost. atremia nepokretnost. atrijum mortis (lat. cacynieH. atrihičan (grč. Augije (grč. auge sjaj. kataralnih. augustus uzvišen) 1. neumitan) vot. a-. gvožña i kreča. augur. npr. predznaci (ili: vesnici) smrti.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. kod grčkih i staroindijskih glagola. auguralan. predskazivački. strogost. tresis bušenje) med. dodati. znamenitost. — 14. operativne otvaranje zgloba. srčano pret-komorje.: repulzija. med. atrofima (grč. obrazuju prošla vremena. kakvo ća. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. augmentativum) gram. kolovoz.

hrabrome pomaže sreća. auctoritate curatoris) prav. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. auditor (lat. velika slušaonica. audiometrija (lat. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). auletike) veština sviranja u frulu. auns (eng. audače (ital. auktoritate kuratoris (lat. slušalica za gluve. smelost. audire čuti. med. auditus (lat. aulet (grč. auletes) svirač u frulu. auctionis lege) putem javne prodaje. metron mera) med.) muz. auditivni tip psih. aula) dvorište. baldahin. auratura (lat. auditor slušalac. javno prodavati. svirača i dr. veličanstven (pridev rimskih cezara). čuvenje. prav. tj. držati licitaciju.) kec. prodavati nad-metanjem. kad čovek normalno čuje. množenje) biol. licitacija. auktoritativan (nlat. sonometar. aukcionator (nlat. aura vitalis (lat. aulodija (grč. zavesa. pevanje uz pratnju frule. auleum) prostirka. grč. ounce) v. nebo. auctionari) trg. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). aura (grč. phone glas) med. sudija koji saslušava) vojni islednik. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. opernog pevača. osvećen. audifon (lat. ode pesma. mutus nem) ned. porast (ili: napredovanje) bolesti. saslušanje. autor. pregaocu bog daje mahove. slušati. probio pevanje. srčane. audacem fortuna juvat (lat. redovnom roku. auxsesis) ret. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. pomažući.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. auksanomstar (grč. predvorje. pozlaći-vanje. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). audacem forturia juvat) poet. mirisan. auraran (lat. aurum zlato. auctio) trg. zborio mesto.. grč. auktor delikti (lat. auditorium) slušaonica. auksilijarne trupe pomoćne trupe. čulo sluha. svečana dvorana univerziteta. audire čuti. augustinijanizam teol. ćilim. audacitas) srčanost. govorničko preuveličavanje i preterivanje. hrabrost. pepevanje) čuz. audicija (lat. audire čuti. auditus sluh) slušno čulo. saslušavanje. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). probio sviranje. frulaš. audientia) zvaničan prijem. audire čuti. aura vitalis) životna snaga. slušaoci. zlatni. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). slušanje. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. nlat. auctoritativus) v. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. naročito biljaka. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). životni dah. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. prostrana dvorana. auctor) v. auksometar (grč. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auratura) pozlata. javnim nadmetanjem. auditivan (lat. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. . audacitet (nlat. aurarius) koji se tiče zlata. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. aura popularne (lat. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. aulizam (lat. aula (grč. auletika (grč. javno nadmetanje. audiometar (lat. audijencija (lat. augustus) svet. po običaju. a uso) trg. vrsta nemosti. auctor delicti) prav. auleum (lat. de auditu (lat. nauka o pevanju uz pratnju frule. sudnica. pregalaštvo. audion (lat. metron mera) opt. aule lat. auxesis rast. autoritativan. zasedanje. proba glumca. slušni. aulodika (grč. aukcionis lege (lat. aula dvor. dvorski život i običaji. prijatan povetarac. auxiliaris) pomoćni. naročito pozorišta. javna prodaja. učenje o milosti sledbenika sv. Augustina. aukseza (grč. ulagivanje. tj. slušalac. augustus (lat. auxano umnožavam. aukcionirati (lat. auditorij(-um) (lat. aihapb uvećavam. a ne može da govori. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. sudska sednica. unca. dvornice) dvorjan-stvo. čujni. vinovnik krivičnog dela. aura) prijatan vazduh. ročište. uzvišen. smelo. vojni sudija. prestupa. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. carski. protivna strana. hrabro. auditio) čuvenje. aulos frula. aukcija (lat. auleo sviram u frulu. učionice. audimutizam (lat. up. grč. audijatur et altera pare (lat. laskanje. auksilijaran (lat. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. plaćanje menice o normalnom. nuz. audace) «uz. ko sme taj i uspeva. auktor (lat. up. auksin (grč.

god. pomoćni sudija bez prava glasa. sub auspiciis) pod okriljem. „Vozar" (sazvežñe). pod zaštitom. „ko rano rani dve sreće grabi". overiti. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auskultant. australopitek (lat.) ned. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. authentica) pl. znat. fig. authadeia. bez uvoza sa strane. originalni spis ili dokumenat. uživanje u samom sebi. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. archo vladam) samovladar. aurikula (lat. despot. kraj reči. auriskalpijum (1. kašiči-ca za uvo. auslaut (nem. namestiti (stan). grč. autos sam. aurora. srećan početak. znak. emera dan) med. auripunktura (nlat. kao uvo. autadija (grč. zadovoljstvo samim sobom. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. auscultatio) ned. istodnevni. Aurora (lat. u obliku uva. zadovoljstvo samim sobom. ital. australis južni. aut (eng. početnik. austrijacizam (nlat. auripigment (lat. austromantija (lat. auriga) kočijaš. auris uho. med. apsolutizam. auscultator) v. krug oko glave svetaca. aus iz. augur. auspeks (lat. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). autevtike (nlat. samodržac. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. živeo u pliocenu. samodrštvo. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. aurum) zlatovit. auspicirati (lat. ausštafirati (nem. authenticum) izvorno delo. auskultacija (lat. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. udesiti. koji sadrži u sebi zlata. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. . auskultator (lat. auriforman (nlat. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. auskultant (lat. up. aurora (lat. ušni. australopitek (lat. sogopa) svetli venac. up. pod pokroviteljstvom. auriformis) uvast. auriskop (lat. lat. musis amica) zora je prijateljica muza. ispitivati šum pluća slušanjem. auris) lekar za uši. astr. aureatus) zlatan. autentikum. zaštita. australis južni. proricati. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. steto-skopa. autevtikum (nlat. sjaj. trg. minñuša. aurora muzis amika (lat. prvobitni. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. sreća. aut — aut (lat. aigšp zlato) hen. phobos) mržnja na Austriju. odličan. Auslaut) lingv. moć. veka do 1938. stoffa materija) opremiti. original. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. tj. odvratna žudnja za zlatom. Australazija Indijski Arhipelag. sub austt-cčjus (lat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. okrilje. autarhija (grč. velik ugled. koji prolazi još istog dana. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. Aurora) mit. facere) potvrditi. auskultator. aurora) zora. slava. autos sam. auspicij(um) (lat. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". aurum) zlato. aurum. završni glas. fig. aureola (lat. autarh (grč. aurist(a) (lat. grč. vlast. vrhovna uprava i zapovedništvo. osluškivanje. fil. žut ili crven mineral arsenov sulfid. auster južni vetar. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. authentikos pouzdan.aureatan aureatav (lat. istok. apsolutist. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. auspicium. ubod u bubnu. grč. autemeron (grč. prisluškivati. zlatan. authadia) samodopadanje. sudski pripravnik. auripunctura) ned. jutarnje rumenilo. autemeran (grč. iskititi. out) sp. austrofobija (nlat. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. spoljašnje uvo. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auricula) uvence. pokrovitelj. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. bubanjsku opnu.) samovlada. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. aureola tj. aurum (lat. auscultare) slušati. auriscalpium) med. auscultans) slušalac. deo uva za vešanje obodaca. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. up. prav. samostalnost. auri sakra fames (lat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. aut — aut) ili — ili. autarkija (grč. auriga (lat. zaštitnik. aurozan (lat.. uvce. aurin (lat. Austria. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. pomoću stetoskopa. prav. autarkeia) dovoljnost samom sebi. autentificirati (grč. skopeo) med. aurikularan (nlat. up. ušna školjka. znamenje. pigmentum) mm. auskultirati (lat. o.

samovarenje. lat. autoerotizam (grč. autćs. grapho pišem) samoživotopisac. izrañen putem autodafe (port. determi-nare opredeliti. naročito u crkvenom pogledu. grapho. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autos. didakso. autos. autos-didaktos) samouk. računa se u korist protivnika. autogen. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autogram. autogamija (grč. autentikos) istinitost. auto-dres (grč. poznavanje samog sebe. autos sam) psih. autos. autodikija (grč. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autos. infectio zaraženje) med. nepatvoren. samooprašivanje. pravi. autodigestija (grč. autogram (grč. autognozija (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. kephale glava) samostalan. izvorni. lat. autointoksikacija (grč. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autobiograf (grč. autožir (grč. vežbalište (ili: put) za automobile. pravovažan. autografomanija (grč. autobus (grč. umnožiti. lat. dromos put) automobilske trkalište. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. dynamikos moćan. autogonija (grč. actus fidei) jeretički sud. graphia) veština umnožavanja rukopisa. autodeterminizam (grč. autodrom (grč. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). autoinfekcija (grč. mašina za umnoža-vanje rukopisa. izvornost. učenje o samodeterminaciji. pisac autobio-grafije. digestio va-renje) fkziol.(grč. autos. supr. pod uticajem želudačnog soka. autos. verodostojnost. istinit. autokataliza (grč. autografski (grč. autograf (grč. autos. autos. razmekšavanje organskog tkiva. gignomai rañam) biol. autodefe. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. autokefalnost (grč. autos. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. fr. svečano spaljivanje jereti-ka. omnibus svima) automobil-omnibus. autograf. nlat. autovakcina (grč. v. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . nezavisan. sag. autodidakt (grč. eros ljubav) psih. samooploñivanje kod biljaka. jak) koji dejstvuje sam od sebe. eng. verodostojan. bezbožnika.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autokefalan (grč. autodafe. auto.) uobičajena skraćenica za automobil.: alogen. autos sam.) samoživotopis.) samostalnost. stena). gyros krug. graphikos) svojeručan. auto-da-fe. autodidaksija (grč. izvestan. autos. autos. autentičan (grč. autobaza (grč. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autćs. pravovažnost. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. lat. autos. bios život. svojeručan potpis. auto-de-fe) v. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autos. autos. autizam (grč. autos. dress) odelo za automobiliste. autografija (grč autos. eng. autentičnost (grč. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. samo-. autodefe (šp. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. ličnosti i ideje. lat. autogramma) v. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. autos. ili da. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autoklav (grč. autos. auto (grč. proučavam) samouštvo. toxikon. autos. posle smrti. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autos. in) med. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autos.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. lat. tj. autos. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. up. din. kata-luo drešim. autobiografija (grč. (grč. gnosis) samoispitivanje. auto-garaža (grč. autos. autogol (grč. autografskog mastila. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autos. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. fr. lat. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). odrediti) fil. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. putem razumne volje. učim. basis) prostor za smeštaj automobila. autokar (grč. autodinamičan (grč. sam svoj. eng. umnožavati. nezavisnost od drugih. autografirati (grč. authentikćs) zakonit. sam sobom. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. bilo da priča samo svoje doživljaje. gamia) bog. nepatvorenost. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. omnibus. ital. autos. izvršenje inkvizicijske presude. svojeručno napisan.

na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. autonoman (grč. autos. autokratizam (grč. nož. fil. autorizirati (lat. autos. lat. autos. samo gledanje. 90 autorizirati automacija (grč. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. fr. med. mišljenju i pisanju). koji radi bez učešća svoje volje i razuma. vegetativni živčani sistem. autopadeia) sopstveno osećanje. autonomni nervni sistem v. autologaja (grč. autonomos) samoupravni. fr. autopatija (grč. nomos zakon) samozakonodavstvo. neograničeni vladalac ili gospodar.) v. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. autonomist(a) (grč. koji se bavi automobilom kao sportom. za razliku od slikovitog. automahija (grč. naučenjaka. fil. pregled. odobravanje. autoptički (grč. samokretljivost. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. autos. autokratija (grč. up. autopsija).autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. autopsija (grč. auto. bezvoljnik. moć) samodržac. pascho iskusim.). pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. samouprava. životinja (kod Dekarta). »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. autor (lat. kritike) samokritika. automatija v. . automatos) nauka o samokretanju. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. morfogeneza. autolitotom (grč. autorsko pravo isključivo pravo književnika. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. putem otvaranja i pregleda leša (ua. lat. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. automatiser) pretvoriti u mašinu. autos sam.) pristalica samouprave. besvesnik. automatizacija v. zvekan. autoniktobatija (grč. auto-strada. autos sam.) pril. h'thos kamen. putovanje automobilom. grapho) pskh. autosomnambulizam. pronalazač. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. autokratski (grč. tvorevina. Papinov lonac. autos. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). automatograf (grč. autokratizam. samokret. (Najpoznatiji: Rafael. puh. maomai. mehanički. med. Rembrant. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. već čisto fiziološkim uzrocima. auteur) pisac. samostalnost. motorni čamac. fr. autos sam. mobilis pokretan. koji radi automobile. puška. teranje automobila. lišiti samoradnje. automatizam (grč. automatija. za čoveka: onaj koji liči na stvar. tj. automatika (grč. 2.) u gospodarstvu neograni-čen. učiniti da neko radi kao automat. Tici-jan. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. slika. ocenjivanje samoga sebe. autokrat(a) (grč. pri čemu ne dolazi do truljenja. automatizam. autos. fig. samostalan. automobilski sport. autos. na osnovu ličnog posmatranja. tvorac nekog književ-nog. npr. v. auctor. samostalnost. kratos vlast. politička nezavisnost. autoliza (grč. odobrenje. baino idem) med. auto-put v. augere.. autokritika (grč. glu-pak. hem. auktor. viñenje) 1. fr. up. koji sam od sebe radi. vladanje sobom. kišobran. autoportret (grč. samokretanje. lično posmatranje. hirurških instrumenata i dr. autos. auctor tvorac. autos. sprava koja. autos. nafta ili elektricitet. autonomija (grč. naučnog ili umetničkog dela. automobilizam (grč. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). autopt (grč.. vladanje samim sobom. auto-riser) v. maomai tražiti žudeti) fiz. stvarni govor. autorizacija (lat. automatski (grč. nyktos noć. vutomorfoza (grč. mahinalan. aparat za sterilizaciju lekova. tj. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. odnos prema samom sebi. slobodan. automatos koji se kreće sam od sebe. biće koje nema duše. ovlašćivanje. auctor tvorac. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. automobilist(a) (grč. temno sečem) med. automatizirati (grč. umetnika.) neograničena vladavina. med. automatos) samokretan. 1ub rastvaram) samorastvaranje. fr. samodrštvo. pristalica samozakonodavstva. autos. automacija. automobil (grč. logia) ret. automat (grč. morphe oblik) biol. lično iskustvo. lat. postupaka. Tintoreto i dr. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). opsis gledanje. go-spodarenje razuma nad čulima. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. sistem apsolutističke vladavine. sopstvenim očima. autonomfa. autorisation) ovlašćenje. autos. portrait slika ličnosti) um. autorizovati. autoptes) očevidac. up. tako reći. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. samodržački. up..) onaj koji tera automobil. samovladar. vaga. začetnik. autos sam.

lat. npr. lat. priznata veličina (u nekoj struci). svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. ugledan. alotro-fija. autoniktobatija. autorizovan prevod. autos. . autohton (grč. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. omotaju elastičnim vrpcama. skopeo gledam) v. pod heterotrofai. odobri-ti. zakon koji je na snazi. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. suggerere uli-ti kome što u glavu. autotelija (grč. auctoritas ugled. autostabilnost (grč. transfusio pretek) ned. kod akrobatskog leta „kovit". vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. fr. therapefa. psih. tj. autćs. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. na brzu ruku. trophe hrana) koji sam sebe hrani. pravna). nepomičan) fiz.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autoteizam (grč. tome seći. thećs bog) obožavanje samoga sebe. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. takve su. autos sam. tvorac. autorotacija krila aaij. autćs sam. autotipija (grč. kod zapaljenja plućne maramice itd. auto-teles nezavisan) samostalnost. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. samoubistvo. auctor. od vrha prstiju. 2. ljubav) samoljublje. improvizirano. čak kad su i pogrešna. ugled. autć-chthon) prastanovnik. autopsija. stabilis čvrst. autohemoterapija (grč. autos. opunomoćiti. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. npr. hemigrafija. samoubećivanje. autofagija (grč. autoskopija (grč. samolečenje. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autoshedijastički (grč. autotrofija (grč. sticanje pogrešnog. autofnlija (grč. autćs sam. autohorija (grč. somnus san. therapeia lečenje) ned. kad gušter žrtvuje svoj rep. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. v. lat. lat. autotrofan (grč. autohirija (grč. up. auto-strada (grč. uticanje na samoga sebe. choreo idem. autos. autoterapija (grč. autofizioterapija (grč. smatranje sebe samoga bogom. npr. rotatio okretanje) samookretanje. phone glas) 2. autotip (grč. ambulare hodam) med. autos. samoobrtanje. autohirija. lat. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. pozvan. autosugestija (grč. autos. mršavljenje usled šećerne bolesti. autotrofne biljke bog. autos. autćs.. hipnoza. pozivajući se na autoritet učitelja. autorotacija (grč. starosedelac uroćenik. autos sam. up. obrtanje krila oko vertikalne ose. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autotransfuzija (grč. autćs. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. therapeia) med. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. je to rekao". zakonita vlast. novija fak-similna izdanja. autos. autos. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. v.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. automatsko održavanje stabilnosti. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. ital. autos. nadležan. up. autćs. autoseroterapija (grč. moralna. rasprostirem se) bog. ned. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. nadmoćnost (duhovna. autćs. neuslovljenost. prvi otisak. autćs sam. npr.) ovlastiti. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. epha) „on. autosomnambulizam (grč. autoritativan (lat. i njihovo umnožavanje.. phagefn jesti) ned. neograničenost. autćs. autoritš) 1. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autoritet (lat. tj. autofonija (grč. Pitagora. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. priznat stručnjak. he-mitipija. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. autćs. uticaj. lat. heterotrofija. fr. therapeia lečenje) med. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. philia naklonost. jedenje samog sebe. autotomija (grč. supr. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. ljubav prema samom sebi. phonos ubistvo) 1.) biol. serum) ned. zaljubljenost u samog sebe. autohipnoza (grč. autofonija (grč. physis priroda. autos. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. merodavan. autos efa (grč. haima krv. pa se.

affectio delovanje) osećaj-nost. starosedelački. obolelost. aphe dodirivanje) lingv. psih. skidanje) gram.. up. afakija (grč. affanato) muz. afetuozisamente (ital. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu.. afilantropija (grč. auf (nem. dirljivo. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. phobos strah) med. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. affectivus) uzbudljiv.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. prijatno. spor. afion. nemoć (ili: nemogućnost) govora. osećajan. aferaš (fr. phflos prijateljski. afemija (grč. afidavit (lat. nemogućnost gutanja hrane. arap. bolest. nedostatak očnog sočiva: up. samobitan. srdačnost. prvi slog. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula).). auto-chthon) prastanovništvo. na. uzbuñenje. prvo slovo. affectio delovanje) izveštačenost. affidatus) klevetnik. uzbudljivo. aut Caesar. affidavit) mor. onaj koji je daleko od čega. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. skraćivanje početka. ili ne biti ništa. usiJ njenje. prikovati. čuvstven. mlaćenje. ganutljivo. stanje razjare-nosti. afektacija (lat. autsajder (eng. phasko govorim) med. aphaneia) glupost. duševni pokret. dodatak korenu. koji je po strani. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. affettuosissamente) muz. arb od. mlatiti se. koještarije. uroñenički. afeza (eng. aut Cezar. supr perihel(ijum). samobitnost. nešto veliko. a-. usinovljenje. afazičar (grč. bolno. stanje raspoloženja. neupućen čovek. afetuozo (ital. veoma strasno. težak položaj. auto-chthonos) uroñen. svaki utisak na telo. aficiranje. afeleja (grč. med. sukob. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. dvoboj. a-. osnovi ili reči. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. na koga zbog toga niko ne računa. sporna stvar. primanje u neki red . affigere pričvrstiti. kon afeto. helios sunce) astr. strasno. afiksacija (lat. fr. umiljato. toplo. affectuosus. afamiran. affectare) biti izveštačen. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afanija (grč. praviti se. afektuozitet (nlat. affettuosissimo) muz. zanemelost od užasa. konj trkač nepoznatog porekla. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih.) v. afektivan (nlat. neprirodnost. afera (fr. npr. affec-tueux) usrdan. razjarenost. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. ačiti se. samonikao. naročito na račun države. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. afanato (ital. up. a-. parnica.) čovek koji boluje od afazi-je. oboljenje. posao. pretvarati se. afamirati (fr. vrlo osećajno. fig. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. afek(a)t (lat. afine (lat. prenemaganje. afefobija (grč. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. a-. afel(ijum) grč. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. afektivnost (lat. v. tužno. affectio uticanje) naklonost. affaire) stvar. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. kla-dilac koji se kladi nasumce. tur. ljubav. ačenje. afazija (grč. osetljiv. autohtonija (grč. usiljenost. afakičan. poklon i sl. iznenadno. jednostavnost. nežnost. pretvaranje. afekcija (lat. velika naklonjenost. aut nihil) ili biti Cezar. plašljivo. prostota. samoniklost. ljubazan. affixum) gram. osećaj. affaire d'honneur) stvar časti. prenemagati se. afetuozisimo. afer d-oner (fr. aphe dodirivanje. afidat (lat. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. affiliatio) usvojenje. aphairesis oduzimanje. afektuozan (nlat. afereza (grč. afektirati (lat. odanost. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. afijun (stgrč. bolestan strah od dodira. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj.) onaj koji ima ili pravi afe-re. ljubazno. affectuositas) usrdnost. afetuozisimo (ital. phakos sočivo) med. mržnja na ljude. apheleia) ret. up. aphesis) lii™. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. tj. affectus. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. nego i ce svojim putem. aut nihil (lat. starosedelaštvo. koji se bavi prljavim poslovima. affabile) muz. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. affettuoso) muz. strasnost. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. med. lingv. auf) predl. zamršena stvar. phagem jesti) med. oset. outsider) onaj koji je izvan čega. afagija (grč. uroñenipggvo. vazal. i afilijacija (nlat. veoma naklonjen. prirodnost (u govoru).

prijateljstvo (suprotno: kognacija). fig. kon aflicione. poučna izreka. up. srodnost. afitirati (fr. pre^ čišćavanje. nebojažljivost. zet. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. rastužiti. a-. nedaća. phone glas) ned. nagomilavanje. afirmirati (lat. afobija (grč. spolna ljubav. aflikcija (lat. affretement) kor. bratstvo. potvrditi. afiš (fr. neplodnost. aflogistična lampa.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. tvrñenja. zlato je skupoceno. affluxus) priticanje. obilje. Afrodita (grč. sve brže. bezglasnost. aformacija (nlat. ta rafinerija. potvrñivanje. log. afiniranje (fr. up. affutage) voj. aphorismos) kratko i jezgrovito. a-. afirmati-van sud. prikovati. top ili pušku pripremiti za paljbu. affiner) prefiniti. jad. up. sagorim) koji gori bez plamena. afrikata (lat. združiti. ljubavno ludilo. afrodizija. npr. afrodizijaka (grč. affinitas) srodstvo. a-. lat. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. afinis (lat.afilirati 93 afroditski ili društvo. afluksija.) med. affretoso) nuz. preterano razvijen spolni nagon. afinitet (lat. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. tuga. ožalošćenost. ucveljenost. napraviti utisak. pri-livanje. dirnuti. iskaz dat pod zakletvom. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. parenje. plemenitih ruda. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. stanjivanje. affirmare) tvrditi. očistiti. afekcija. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. doj-miti se. izo-bilje. primiti nekoga u neki red. a-. affigere priku-cati. dremak. aficiranje (lat. doterivanje. afluks. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. aficirati (lat. afitirati (fr. afluksija (lat. afroditski (grč. glačanje. gram. phyllon list) bog. aphyllos. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. afrodizija (grč. profi-niti. afyun. affinerie) prečišćavaonica. affinage) profinjavaže. odsečan. astr koji opisuje planetu Veneru. afretozo. affluentia) priticanje. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afrodizijazam (grč. ubrzavajući. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. afinirati (fr. zbratimiti. afiličan (grč. imati pri ruci. potvrda. aforistički (grč. v. prečišćavati.) uticati. draž. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. afretozo (ital. affirmativa) potvrdno mišljenje. oštrenje alata. affiche) oglas. afretando. affirmativus) potvrdan. affuter) voj. složeni suglasnici. affinis) roñak po ženi. fig srodnost. šurak. nešto putem oglasa objaviti. phlogizo zapalim. phoros plodan. umnožavanje. priliv. udariti na sva zvona. afretando (ital. tast. Aphrodite. č. npr. potvrñivati. afluks (lat. affirmatio) potvrñivanje. afirmacija (lat. oplon. pokazni. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. društvo. aphobia) neosećanje straha. bolno. žalost. zakupnina. afresko v. pripremanje topova za pucanje. afirmirati se uspeti održati se kao takav. pre-čistiti. afficher. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). puške na kundak. morska gusenica. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. nesreća. afion (stgrč. muka. napraviti lepšim. afirmativav (nlat. oglas. c. afinerija (fr. afflictio) utučenost. afonija (grč. obilje. mudra. navala čega. rastrubiti. npr. afoničan. afitaža (fr. afinaža (fr. afformatio. affluxio) v. nameštanje topa na lafet. uzbuditi. sličnost. bez čašičnog listića. ljubavno uživanje.. prijatelj. afluencija (lat. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. afretiranje (fr. rodan) ned. afficere) v. bol. afilirati (lat. družba. neplašljivost. aflogističan (grč. aflito (ital. . tužno. ljupkost. afroditografski (grč. uobličiti. fig. obilnost. afirmativa (nlat. ad forma-ge obrazovati. biti afitiran biti u pripravno-sti. v. radionica gde se prave žice. aforija (grč. up afrodizijazam. javna objava. jalovost. bez listova. npr. Aphrodite) mit. zakuplji-vanje lañe. aforizam (grč. affiliare) usiniti. obljuba. sveza. hol. ganuti. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. pridružiti. ljubavni bes. tur. doterati. affretando) muz. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). uveriti. potvrdan sud (S je R). odlučan. affricare natrl>ati) pl. afflitto) nuz. u obliku izreke. arap. stanji-ti. alfresko. afyon) mak. potvrda. oroñavanje. lat. hen.) ljubavni. nujno. tajno udruženje. bratstvo ili društvo. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. opijum.

afrosinija (grč. nlat. akezija. a-. prema životu. ahromatizam (grč. dobar i mudar saveto-davac. chypnos san) med. vrsta dragog kamena. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata.). phthongos zvuk. achronie) liti. magličaste mrlja na rožnjači oka. ahlis (grč. Keros vosak) pl. surovost. reka žalosti u donjem. chroma boja) opt. uvreda. bezobrazna i drska prevara. fig. ahilija (grč. akeridi. orao vidim) med. grub. akesis) lečenje. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. lat. acerban (lat. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. sprava za merenje vrenja. ravnodušnost prema nekom dobru. afuzija (lat. chemeia) pr. acedija (grč. oskudica u vodi. ahipnija (grč. akromatin. opt. aserra) kutija s tamjanom. acera (lat. melemi u masti u kojima nema voska. v. acera turarija (lat. ton) gram. ahromazija (grč. aholija (grč. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. oskudica u žuči. affundere. ogorčenje. Ahitofel (hebr. ned. i to na peti. oboljenje na sluzokoži usne duplje. achates) št. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. up. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. aftong (grč. chros koža. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. ahmadiyya. aphrosyne) bezumlje. aphthosus) mehurast. Aheron) kit. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. turban. buncanje u groznici.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. up. podzemnom svetu. pomračenje vida. otklanjanje boja. pogoršanje. ahat (grč. izraditi da izgleda kao ahat. koinos zajednički. a-. acera historika (nlat. besmislenost. ahrea (grč. malokrvnost. up. Aherov (grč. akedija. up. besanica. affunde) fari. acerbatio) zagorčanje. karneola i dr. acholos) med. a-. bledilo. do pete. akenonoet. bezbojnost. ahidrija (grč. acervatio) nagomilavanje. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. affronterie) javna pogrda. affundere doliti. a-. sin Peleja i božice Tetide. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. mesnatog dela gnjata (lista). a-.) opt. tur. chemeia) fiz. afront (fr. cheo sipam. achromatos) bezbojan. otuda: slabost. surov. dosuti) dosi-panje. ogorčen. mana jednog čoveka. glas. ahroničan (grč. afte (grč. hydor voda) nedostatak vode. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom.) biol. ahromazija. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. bežučnost. potpuno slepilo za boje. gomilanje. sramota. ahromatizam. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). nego mora večito lutati. acera filologkka (nlat. afronterija (fr. up. a-. afunde (lat. up. gorčina. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. ahmedija (arap. bezvučni suglasnik. ahromatičan (grč. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. slaba strana. zatupelost. boja kože) med. služi za nakit. acerbus) gorak. aceridi (grč. med. ahatizirati (grč. večernji. fiz. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. Ahasfer (hebr. affront) otvoren napad. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. aphtha. aharistia) nezahvalnost. tj. . a-. a-. acerbitas) oporost. donji svet. aftezan (grč. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. acerbacija (nlat. dolivanje. a-. aphtae) pl. ntis. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. nemanje sna. Ahilova žila inat. ahromatopsija (grč. acervacija (lat. acerbitet (lat. a-. achlys) tama. after-diner (eng. a-. strog. up. acenonoet (grč. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. opor. nesavremen. acezija (grč. aphros pena. aphthai. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. chroma boja. tako da mogu upijati boje. Ahil (grč. noos razum. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. ahronija (fr. koji nije u svoje vreme. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. Achilleus) mit. nesposobnost razlikovanja boja. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. med. grubost. podzemni. med. ahromatin (grč. farm. chylcs sok) ned. a-. bezvodnost. bledilo. ahemanzija (grč. čalma.) ime mudrog savetnika kralja Davida. strogost. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. ahipničan. kadionica. ahemav (grč. akedeia) duhovna tromost. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente).

acidofilan (lat. asegeg) čeličiti. ocatne kiseline. zglobna čaša. acetum. fr. tronuto. acescentia) pl. acetum) hen. očeličiti. acidoza (nlat. acetati (lat. uskišnjavanje. acijanoblepsija (grč. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. grč. kiselina. acinosus) pupast. acidimetar (lat. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acidificatio) hem. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. jela i lekovi koji lako prokisnu. aceton (lat. acetabulum (nlat. acetometar (lat. aceterin (lat. ašikovati (tur. acinozan (lat. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acinozan. dirll-vo. acetoza (lat. metrfa) merenje jačine kiselina. kiselost. Uron mokraća) med. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acid (lat. acetum) sirće. grč. acetum. stvaranje kiseline. adžitato (ital. potpuno. koji ima oblik zrna grožña. kon adžitacione. pretvoriti u kiselinu. soli sirćetne. sprava za merenje kiseline sirćeta. adžustamente (ital. uzburkano. acsscencija (nlat. agi ta to) muz. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. upotrebljava se za osvetljenje. grč. grč. acetilen (lat. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. hen. acidifikacija (nlat. acetate-star celuloze. sasvim tačno. acidirati (nlat. anat. acetil (lat. acetonemija (lat. okaliti. acidere) hem. npr. bog. lako isparljiva tečnost SN2SNO. bezbojan i otrovan. prisustvo acetona u krvi. acescencije (lat. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. lek protiv žuljeva i bradavica. sredstvo. . acescere. acefalija (lat. acephalus. acidum.) sirćetovit. metron mera) hem. acetaldehid hen. acidum) hem. sklonost prokišnjavanju. acidum. acciaccatura) nuz. acetoiurija (lat. ukiseliti.ne. pretvaranje u kiselinu. tačno. nastaje destilacijom etil-alko-hola. haima krv) med.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acidacija (nlat. ocat) pl. hrane u želucu. acetum) hem. acetum. acescentia) hen. kiseljak. aciditas) hen. acetum) hem. acetičan (lat. mineralna. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). žlezde. aciniformis) v. grč. acetum.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. naročito kod šećerne bolesti. sirćetno kiseo. kyanos plav. prisustvo acetona u mokraći.) 1. aseg. naročito kod šećerne bolesti. asik) voditi ljubav. aggiustamente) muz. npr. proki-šljivost. acetum) farm. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acefalan (lat. acetilceluloza (lat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetum (lat.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acidatio) hem. aciniformav (nlat. kisela voda. 2. grč. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acidimetrijv (lat. grč. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. ocat. stapanje. acidosis) med. a. acetum) hem. ljutina. koji sadrži sirće. aciditet (nlat. ačakatura (ital. acstometrija (lat. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acetum sirće. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. merenje jačine sirćeta. metrfa) hem.

pere. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. bangav. S. . bagatelisati (fr. vaditi pesak iz reke. fig. bagat. Vg=bor. bavela (ital. babo (tur. knez. malenkost. b). bagatela (fr. Bavijus (lat. bonus. ða=barijum. šljiva. češka brza mazurka. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. Btto= bruto. detinjarija. sprava za vañenje peska sa rečnog dna.= vaso kontinuo. baba-kan (pere. . Vavilon. baba otac. uzimati koga ili što suviše olako. meraču. babiole) dečja igračka. deda) otac. kanala i sl. fig. basis) osnova. badminton v. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. bagage. mat. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. V. podnožje stuba. osnova stepena. huz. radi isušivanja zemljišta. v. geod. bagavata (ind. uzalud. podloga jedne stvari. bagata) u taroku: prvi od 22. bagasa (fr. fig. pomoću motaka za merenje. grad.) besposlkčiti. baggagium) prtljag. 2. bagerovati (hol. taroka ili aduta.) vrata. bab (pere. zbrka. bavoš (fr. ne radeći ništa. bagaža (fr. potencije ili loga-ritma. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. badem) bog. vrlo jevtino. badavadisati (tur.) kraljev otac. bagatelle. Vso= banko. kipa ili svoda. baždar) naplaćivač carine trošarinac. Ve= beril. Bk= berklčjum. Bi= bizmut. bacdar od pere. log. ćopav. izopačenost. baget (fr. bhagavata) v. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. uče-na gospa. bavella. prava linija duga više kilometara koja se.) ne mariti za nekoga ili nešto. bavoche) nečist štamparski otisak. kapija. bavoširati (fr. bezbožnost. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . baždar) l. babu (ind. kao skraćenica: b= bene. beatus. ba so. baždarina (tur. bedava) besplatno. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. potcenjiva-ti. ital. bedminton. taksa baždaru. zabuna. čistiti rečno korito od peska. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. carina. pančaratra. nevaljalstvo. geom. slične bagdadskim šalovima. manguparija. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. Bavius) v. ð=bor. bager (hol. igračka. otpaci od svile. babel (hebr. lenstvo-vati. merač. ba-ble (fr. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. stvari. hen. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. traćiti vreme uludo. kom od grožña. badava (tur. kantardžija. baba otac. baborok) omiljena češka narodna igra. nečisto štampati. nečista izrada. ološ.B B. uzaman. ba-breton (fr. baždar (tur. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. kontrolor mera. nečisto izrañen bakrorez. Bav (lat. sit-narija. bagatella) sitnica.) jaružariti. temelj. razvrat. bava) trg. bavocher) praviti nečiste otiske. Bavijus. badem (tur. . nlat. V=sniženi ton N. fiz. tričarija. bagasse) isceñena šećerna trska. carinik. baborak (češ. koještarija. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. baguette štap. babiola (fr. vajna spisateljka. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. V=predikat (dok A označava subjekat). ne obzirati se na . babel) nered. moreuz. Babilon. bacdar od pere. arh. jevtina cena: mali i lak muzički komad. mulja. baza (grč. po čemu je i na zvana. bagdar. bas-bleu) plava čarapa. bagger) jaružar. pagat (ital. nipodaštavati. bagmak) hrom. maslin-ki i dr. sitnica.) indijska titula: gospodar. bagav (tur.

. baziotriptor. osnovno učenje. baziotrib. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". odličan materijal za grañevine bazana (fr. v. nebesno kamenje. bethel) pl. basis. javne igračice i pevačice u Indiji. kupa itd. osloniti se. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. (nazvana po nem. bazilika (grč. basis) ži. betilije. up. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. i javne ženske. i magnetita. bazarn (fr. bazirgan od pere. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. kefalo-trib. bazeitet (grč. bazicitet (grč. koje su. basis) pr. kol. hen. potom. bazrñan-baša (pere. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. bajadere (port. proliv. a druge za sudije (tribunal). zasnovati. supstanca. tip prvih hrišćanskih crkava. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. bassin) v. prisustvo jedne hemijske baze. bazitst (grč. bailadeira) pl. teleću) za kori-čenje knjiga. kraljevski zmaj. baitilije (grč. bazeitet. koji ju je prvi utvrdio i opisao). vašarište. jedne za publiku. ovčiju. bazuka voj. voj. mit. bazergan) starešina trgovaca. ovčija. varati. bayagl) tobože. realnu bazu. četr. opsenariti (u svrhu lečenja). bazanit (grč. bazilikalan (grč. logia) nauka o osnovi-ma tela. kod Grka i 7 Leksikon . igračice na službi u ind. bayat) koji više nije svež. baze. basis. dućan sa svakovrsnom robom.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. bombasin) trg. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. vrsta malih marama. Bazedovljeva bolest ned. bazar (pere. tripsis trljanje) ned. bazeologija (grč. glavna crkva (takoñe: vasilika). tribo trljam) med. bajat (tur. Basileus) pl. basis) osnovati. uvodna stihovna stopa. 19). baziotriptor (grč. modni list sa mustrama za haljine. bazirati (grč. basilike) u obliku bazili-ke. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. Bazedovu. baziotripsija (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. bazen (fr. odreñen put na zemlji (npr. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. sem. 28.-tur. brzine automobila ili drugog motornog vozila. koji se upotrebljava naročito na Istoku. Bazilike (grč. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. fil. baziti (grč. basiliskos) zool. v. basis) pl. basis) pl. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. koji „čine privrednu strukturu društva. stari. bazar) pijaca. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. Moje. konta na konjičkim čakširama. up. dolerita itd. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. kefalotripzor. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. tobože. god. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. glavna vena na pakoru-čici. basen. sličan bazilici. u isto vreme. augita. pokrivena čaršija na Istoku. utemeljiti. pouzda-vati se u. znojenje. I. baymak) vračati. bazeitet. bazni (grč. predstavnik trgovaca. oslanja-ti se na koga ili što. aiat. javlja se u obliku slivova. bajagi (tur. bazen (fr. osnivati. lekaru K. tvar (materija. basis. obojiti crno. baitylia. počivati. ručni reaktivni bacač. basis) hen. drhtanje prstiju. baja™ (tur. objavljen 887. bazno kamenje. ubrzan rad srca. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). basis. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. baziotrib (grč.. mršavljenje i dr. basis) hen. bazalt (lat. ustajao. pouzdati se. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. v. bazilisk (grč. legendarni kraljevski zmaj koji je. v. tribe trljanje) med. va triangulacije. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. saborna. svojim pogledom zadavao smrt. baze (grč. basaltes. hramovima (ind. hen. vrsta finog i jakog porheta. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. bazrñan (tur. 1799—1854. krupne buljave oči. basin. pojačana probava materija. bazalni. baza. bazanirati (fr. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde.

backwoodsmen) pl. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bajaccio) lakrdijaš. Backfisch pržena riba). bacciformis) u obliku bobice. baksuz (tur. jagoda. baklava. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. up. bajdara (rus. palica. baidaki) pl. štapom. up. lat.) pl. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. baklave (tur. bakšiš (tur. bakteriocidi (grč. bahtsiz) nesrećan. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. poklon. nesreća. gorštaci. backwoods) pl. bacca bobica. bakteriocidnost (grč. baculum štap. prašume. ispit zrelosti. močenje. arap. fero donosim) bog. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. motke. šiparica. jednoćelična živa bića. zabava sa igrankom. nlat. Vasso Bahus. močilo. backboard) mor. caedere) biol.) bajrak (tur. nagrada za učinjenu uslugu. bakterioterapija (grč. prisustvo bakterija u mokraći. bakterfa. najmanja. pajac. baculus) štap. bakteriocidnost. bal en masque) igranka pod maskama. uništači zaraz-nih klica. bakraclz) stremen. bayrak) v. bakciforman (nlat. metra) merenje pomoću štapa. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. Beize) hem. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. univerzitetima: najniži akademski stepen. dem. bakterije (grč. bakkai) trgovac namirnicama. bakulometrija (lat. boja. bakfiš (nem. čovek koji drugome donosi nesreću.bajaco 98 bal bajaco (ital. 1. barjak. i eng. bajonet (fr. bakteriocidi. bakalaureus (nlat. bakalaureat (nlat. fr. uron mokraća) med. Dnjestru i Bugu. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. baka (nem. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. lat. Barjam. bakciferan (lat. caedere ubiti) biol. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. pristaništa. bakterioze (grč. bakvuds. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. Bakchos) kit. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bal (fr. rakidžinica. hem. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. baccana) obična vinarnica. bakbord (engl. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. bakterfa. luženje. bajdaki (rus. bakler (fr. koji rodi bobicama. mokrenje zaraznim klicama. ital. bakulus (lat. bacleur) zatvarač luke. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. napojnica. lešnika i dr. bakteriologija (grč. nevolja. zlosrećan čovek. lysis rastvaranje) hem. bah$i§) dar. mlada devojka. prut. osobina nekih živih bića. grč. klicomori. baka (lat. od bakterfa batina) pl.-med. bakračlije (tur. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. baklaža (fr. bakterfa. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. krčma. bakterfa. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bajc (nem. arlekin. 2. ispit koji prethodi licencijatu. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. šaljivčina. bakvuds (engl. uzengija. Bahus. bakteriofagi (grč. bacca) bog. mlevenih oraha. hol. baclage) mor. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). bakteriolizini (grč. bakvudsmeni (engl. baccarat) francuska hazardna igra karata. god. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. balio. bakara (fr. bakterioliza (grč. ballare igrati) igranka. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. biol.. fig. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). baksuzluk. up. bobičast. baculatio) batinanje. veoma sitna. bejram) v. pripadaju biljnom carstvu. jagodičast.. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. klicožderi. bakalin (tur. bakteria palica. baionnette) voj. bakulacija (nlat. bakterfa. Bajram (pere. batina. bakalaureirati (nlat. bakterion štapić. bobica. bakteriemija (grč. Bakhus (grč. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. bakterfa. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. baccalaureus. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bajlbrif (hol. ma-gistriranju i doktoratu. bakreni kotao (i uopšte kotao). bakrač (tur. bakteria) biol. dug nož sa dva reza ili više rezova. bal. bakteriolog (grč. bacca laureus lovorova bobica) na nem. kažnjavanje batinom. haima krv) med. bakteria. bakteriurija (grč. bal an mask (fr. phagos) pl. v. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakana (ital. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. up. . Bake) znak (obično komad drveta. prevučen kožama. bakteria.

figura u plesu (u lansu i kadrilu). balave (fr. sa trou-glastom kutijom. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). kolebanje. konačni račun. igra na pozornici. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. balansje (fr. baleteza (fr. ljuljanje. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. balbucijes (nlat. igranka pod obrazinama. proučavanje kita i njegovih osobina. balsamon) xex. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. logfa) zool. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. ital. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. biti neodlučan. neodlučnost. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. bog. šatra. ejdos) koji ima oblik žira. žirolik. balanse (fr. umetnik u igranju. držati u ravnoteži. lat. balanoidan (grč. balata) l. žirožder. balaena. pterćn) pl. balata (nlat. balata (ital. lat. balet-tencer (fr. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. bal rage). materija veoma slična kaučuku i gutaperki. vrsta hljerodula. dečko koji. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. Meister majstor) voña balega. prvi igrač u baletu. jaka i većinom prijatna mirisa. balzaminke (nlat. ballet. balansirate (fr. tepati. baletski igrač. bal u svečanom ruhu. ballet. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balena (fr. upotrebljava se za električne izolatore. izrañivač terazija. balalajka (rus. slik. svaki nepotreban i suvišan teret. balzamski lekovi. zapaljenje glavića i kapice. ravnoteža. koja. up. muz. balancement) kolebanje. baladine (grč. ballata) 2. ruski narodni instrumenat. balansiranje (fr. balanos žir) med. up. lakrdijaš. baletska igračica. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). preplitanje jezikom. grč. balada (fr. grč. balzam (grč. balast (kelt. pesnička pripovetke. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). bilans.bala 99 balzamirati krabuljii ples. kole-bati se. Baldacco. vaga. bal champetre) igranka u polju. zool. baldahin (ital. balsamon. muz. nlat. balaena) zool. ili u vezi sa pantomimom. sličan gitari. balanos. balanoblenorea (grč. baletska igračica. bala (fr. ballade. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. treperenje. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. balet-majster (fr. opis. ballata pesma uz igru) džoet. zamuckivanje. bal pesak. klatno. balazor trg. balalaika) muz. mucanje. bilo kao umetak u operi. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. balancier) šetalica. baraka. ustezati se. balšažgetr(fr. balbutire) med. balerina. uravnotežiti. trg. balet (fr. ballerina) umetnica u igra-nju. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. Terazija u Zodijaku. pere. balancer) uravnotežavati. a delom i aromatičnim kiselinama. služeći se i dijaloškom formom. balerina (ital. koje se posetiocima hramova nude za novac. balsaminaceae) pl. blenna sluz. svežanj. kor. balbuties) ned. zamuckivati. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. nem. geb curim) zagnojavanje glavića. balio. ballet. baletski igrač. bal pare (fr. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). baletski igrač. mašinske kaiše. kupi lopte i donosi igračima. balleteuse) pozorišna. balzamika (nlat. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . ballare) pl. mucati. nejasno izgovarati. astr. posthion kapi-ca) med. drhtanje. naročito cirkuska. podaci mornara o robi koju su natovari li. balanofag (grč. stvar za odbacivanje. balagan (rus. bilans. balander (hol. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. pesma uz igranje. balbutirati (lat. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). otmena igranka. balzamirati (grč. kantara. bal-boj (eng. trg. far«. baladen (fr. balenologija (lat. baladin) šaljivčina. služavke u azijskim hramovima. baleine. ital. baleioptera (lat. onaj koji se hrani žirom. balle) denjak. balerine (ital. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). balagan. balabane) daščara. ballerino) učitelj igranja. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. nem. balance. njihanje. glumac. preplitati jezikom. nauka o kitovima. ali elastičnija od ovih. bilj-na vrsta. balzam-ska sredstva. balaena. balanopostitis (grč. bajadere. ball-boy) ot. u kojoj je naročito poznat tzv. bilanx) ravnoteža. nedoumica. fig. balanos. balanitis (grč. Tanzer igrač) igrač u baletu. balsamica) pl. kod tenisa. balanos. balanos. phagos) zool. up. kit. balletto) umetnički ples.

baline) vunena materija za pakovanje. balistkčka kriva (linija) fiz. balneoterapija (lat. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. balio) l. grapho) opisivanje banja. igranka. Grčke. ballot) 2. med. balio bacam. balotirati (fr. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. lepo izrañen stubić. balio (fr. balneotehnika (lat. bala trgovačke robe. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balneum. ballizo. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". sojica. ista-knut deo na spratu neke grañevine. zbog čega se mora ponovo glasati. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. usled dejstva vazdušnog otpora. balio) koji se tiče balistike. po običaju starih Egi-pćana. balio bacam) voj. Rumunije i Turske). balkanologija. balaustion cvet divljeg nara) vrh. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. balzam za oči. balneografija (lat. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. nepokriven. sargija od vune. grč. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. kupanje u pari. Balila (ital. ballotte) kuglica za glasanje. balle. balneum vaporis (lat. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. balistoskop (grč. godine u ðenovi. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. lged. balistike (grč. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balkanistika v. god. balzamum oftalmikum (nlat. baluster (fr. Jugoslavije. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). grč. zadnji deo velikog parobroda. hitam) bacačica. balsamum cordi-ale) far«. bal. teorija bacanja. balzam za jačanje srca. balo (fr. utišavanje bolova. balnot) vrsta burgundskog vina. banjsko lečenje. kupanjem i dr. kupatilo. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balneologija (lat. balle. balneum cineris (lat. balneum arenae) peščano kupatilo. nazvana po dečaku Ba l ili. bacakanje. balcone) apx. geogr. balkon (ital. revolvera) i ispaljenog zrna. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. mor. balo (ital. balsamum anodynum) far«. koji je 1746. balsamum ophtalmicum) fark. balistogram (grč. muzički komad za ples. glasati kugli-cama. banjsko grañevinarstvo. okrugla. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balkanijada sp. grčenje. balista (lat. ballista. balneum kupatilo. ćuvik. pod pritiskom barutnih gasova. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. naročito. balneum laconicum) znojno kupatilo. balzamum anodinum (nlat. balzamovati v. grč.. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). denjak. drhtanje. fig. kupanje znojenjem. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. utroba se ispere karbolnom kiselinom. baliotade) skok konja ispruženim nogama. balotaža (fr. balon d'ese (fr. ballismos „igranje") bolesna. balneum. kosije pada nego što se penje. Bugarske. balneum) banja. održavaju se od 1929. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balneum. doksat. književnosti. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. fol-kloru. balon (fr. ital. balneum (lat. gañenja. koji spada u balistiku. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balneum lakonikum (lat. grč.). balustra. balkanologija nauka o Balkanu. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). balneum vaporis) nap-no kupatilo. bokasta boca za tečnosti. balustre. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balio bacam. balio bacam. balzam za uminjavanje. trzanje. balotada (fr. logfa) proučavanje banja. balota (fr. kupališta. balzamum kordijale (nlat. ballon captif) vezani balon. poz. za olakšanje poroñaja. . grč. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. glavica. balon kaptif (fr. balizam (grč. svežanj. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. glasačka kuglica. kupanje u toplom pepelu. balistički (grč. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. grč. ballon) šuplje. belina (fr. okruglo telo. balzamirati. produženje prve i druge galerije do pozornice. balneum arene (lat. ples.

postaviti balustradu. posreduje u kreditnim poslovima.. prosto. raste u Indiji. kod nas i novčanica od 10 dinara. grañ. balkonima. tračica. bandeletette) uzan zavoj. filistarski. malo dete. baikir (fr. rñave. lazaroni. bandola. banditisme) razbojniko-vanje. balčak (tur. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. trg. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bambočade (ital. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. opšti. banco. bankijeri (ital. pustahija. okov na točku. spojnica. bambino) detence. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. fr. bandoneon. banda (ital. zavojić. čovek koji se upravlja prema vetru. v. svakidašnjost. bannarium) pravo prisiljavanja. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. banda) četa. bandonion muz. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. skitnica. bandola (ital. banaliser) načiniti otrcanim. up. bandager) ned. banknota (ital. up. el bandola) muz. mambu. naslon. kreditnim i efektnim poslovima. filistarstvo. Americi i Meksiku. balčak) drška od sablje ili mača. putujuće društvo svirača. banco. balustrade) arh. naročito zavoja. fr. propalica. gitari sličan muz. bambino (ital. fr. nevaljalstvo. bandažirati (fr. vetrokaz. hajdučija. daje zajmove uz kamatu.. gozba. nevaljalac. drumski razbojnik. plaćeni ubica. seljačke igranke i sl. bandito) razbojnik. banderola (fr. mandora. a po ukusu dinji. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. zastava na ka- tarci. bambu. odred. suviše ponavljana rečenica. družina (lopovske). banketa (fr. zaviti. otr-can. strani novac itd. gomila. up. balustrer) ograditi stu-bićima. igrač koji drži bank. banco. banderiljero (šp. banalitet. banalite) otrcanost. prima novac na štednju. okov na točak. balhornizirati (nem. banquier. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. banquet. priručje. reklamna traka na omotu knjige. sp. zavoj. bandolin mast za kosu. banco. izveštao. banquette) voj. bandoneon muz. banarij (nlat. tablica sa cenom neke robe. balaustion. bank (ital. prinudno pravo (različito od jus kogens). banda) član (svirač) u vojnoj muzici. banda. svakidašnjim.utega (kod mačevalaca i boksera). banchieri) pl. bankar. ustanova koja radi s novcem. opasač na kome stoji fišeklija. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. glumaca. bandažist (fr. bandonion. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. Bank) novčani zavod. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. pre-viti. samo sa više žica (8^24). utega i sl. banderole) kita ili gajtan na trubi. bandage) med. mandola. obruč na naplatku. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. previ j anje. šp. banquier) lice koje se bavi novčanim. banderilla) koplje sa zastavicom. bankvaluta (ital. menjač. eng. banka. redenik. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. metnuti obruč na naplatak. banditizam (fr. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. banalizirati (fr. bankar (fr. 1531— 1599). bavalitet (fr. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. banana) bog. bamboo) vrsta trske. vojna muzika. ital. banderilja (iš. pustahij-stvo. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. balustrirati (fr. banalna fraza otrcana. upotrebljava se naročito u Sev. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. banque. bandist(a) (ital. bandu ra (rus. bavana (šp. da bi bila glatka i sjajna. bambus (malaj. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. banalnost. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. Bankier) v. banauzija (grč. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. banalnost (fr. saraf. konjička zastavica. remnik na pušci. bandaža (fr. banalan (fr. vašare. banalite) v. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. bambocciade) pl.balustrada 101 banknota balustrada (grč. svakodnevni. banausos) zanatski. nem. bank. v. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . bandagiste) proizvoñač. up. mala traka. banket (fr. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. prodavac hirurških aparata. nem. banale) običan. ograda na altanima. banka (ital. bandit (ital. oproštajna gozba. pljosnata mala šipka. lutka. zavijanje. Hajnrihu Bandu). obično. štedionica. veza. bandleta (fr. staviti utege (u mačevanju i boksu). previjati. štampa-ru. banauzijski (grč. pruga u boji. unutrašnji naslon na prozoru. sličan gitari i balalajci. sopstvenik banke. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. stepenicama. hajdukovanje.

baražna vatra zaprečna vatra. baptisterij(um) (grč. barrage) brana. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. npr. barat (ital. varvarizam. grč. grub. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. podvala. v. baraquer) smestiti u barake. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. iskvareno. fr. trampa. mašinska testera tračara. banco-conto) trg. baptisterion) krstioni-ca. bara (fr. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. fig. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. daščarama. stanovati u logorskim kolibama.' varizirati. greda kojom se zaprečava put. bancus klupa. baražist(a) (fr. krčma. u brk. plod. ital. surov. baraterija (ital. barbar. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. trampa. barbarski ornament gotski. nlat. straćara. barato-trgovina (ital. Adansonia digitata). džinovsko hlebno drvo. obustava plaćanja. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. bez da sam znao. u kojoj se pije i jede stojeći. protivan duhu i pravilima jezika.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. bankokrat (ital. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. stranac.75 i 53. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. čiča (u Dalmaciji). barattare) trgovati davanjem robe za robu. barre) poluga. slična platnu. ital. teret) 1. lišće i kora služe i kao lek. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. pobarbariti. krateo vladam.. barakirati (fr. baratteria) kor. barbaros) v. danas: neobrazovan. bantam (eng. fr. baros težina.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. ital. baratirati (ital. keltski i . barbarizam (grč. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. livnica.: šnajder. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. bar (eng. barracano. sa osvežavajućim plodovima.. varvarin. bankokrat (ital. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. baptizma (grč. bankokratija (ital. barba (lat. barbarski (grč. bendžo. trošna kućica. nečovečan. kovanica. tuñinski. šuster. barakan (arap. divljak. rampa. brana u sudnici. banco. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. up. raste u žarkim krajevima Afrike. pola tri. rumpere slomiti) slom banke. gruba jezička greška. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. grč. baptfzo. trampiti. voj. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. bandžo (eng.) bog. prevara. rampe. veoma gusta i teška. bonsek. za svetlost. bansek (nem. motka. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. sprud naslaga. razmena. barbarismos) gran. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. postradalost. traže da se krštavaju samo odrasli. na štetu jasnosti i čistote jezika. krštenje. barat) trgovanje. banco. varvarin. berkan. naročito protiv groznice (nlat. bancarotta. grč. bantam petlić) sp. pregrada. imate li što za jesti. baptiser) krstiti. bankrotstvo. baptisma) crkvena tajna krštenja. nadenuta ime. bar) 2. baptizirati (grč. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. široka arabljanska haljina od te tkanine. baratto) razmena. in barbam) u bradu. baratto. barbarin (grč. taksa za prelazak preko mosta. banko-konto (ital. pregrada. pregrada izmeñu konja u konjušnici. mostarina. dakle tuñinac. pogrešno upotrebljene reč. baobab (amh. trgovati razmenom. bar (grč. barbarikos) prvobitno: strani. grešiti se o previla i čistotu jezika. krštava ti.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. barba brada) čika. preprečna vatra. trgovina kod koje se daje roba za robu. stradanje.. grub. kaldrmarina. barbar (grč. divlji. naročito uobičajena u knjižarstvu. ustava. banjo) kuz. nm. baraque) daščara. šipka.. bantam kategorija bokser. potpuna propast. baptizo) pl. papirni novac. nepravilno. barragiste) čuvar brane. barbacana) voj. u lice. baptisti (grč. barba. baraž (fr. pritisak. in barbam (lat. Band-sage) zan. novčanica. stražarske kula. dućan od dasaka. barbarizirati (grč. potkradanje. barbacane. visoko do 20 m i debelo do 9 t. barakan. bankrot (ital. var. surov čovek. barbakana (fr. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. baranda (tl. krštavanje. propust za vodu. fr. kri-jumčarenje. možda poreklom sa Jave). govoriti u kovanicama. tj. tj. baraka (fr. nazvati telefonom itd. nlat.

barbarstvo (grč. laleo govorim) med. barka (ital. varoška kapija. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. Zemljine jezgro. bariolirati (fr. barikada (fr. teško. 158. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. barikadirati (fr. sveštenici itd. Japanu i dr. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barriere) pregrada. atomska masa 137. guslarska pesma. bariolage) šarenilo. barys težak. u slavu junaka i bogova. redni broj 56. fig. Bajram. težište. barys. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. barrette. barys. sastoji se. barifonija (grč. lañica. up. varvarstva. barioni fiz. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. barilla) hen. arap. grañanski rat. četa vojnika. koji je pevao.barbarstvo 103 barkarola (ulice. smetnja. ulična borba. fig. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. dubok. baricentrum (grč. basist. barytonon) gram. preprečiti. barometrija. tćnos) muz. barys težak. nikla. ulaz gde se plaća troša-rina. tonos ton) muz. barilalija. neukusno. suviše šareno slikarstvo. verovatno. bas. brana. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. bariolaža (fr. ua. pevač koji peva dubok glas. barditus) ubojna pesma barda. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak.(grč. teškoća govorenja kao bolesno stanje. barilalija (grč. ugojenost. pogranične utvrñenje. sličan liri. barda. naročito poslednji slog reči. uz pratnju harfe. svile i pamuka. nlat. barel (eng. usamiti se. barij(um) (nlat. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. baritonon (grč.55 1 u Engleskoj.. barys. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. barijera (fr. granica. mostove) u cilju odbrane. fig. pepeljuga. med. steg. jedan slog. vrsta malih. fig. barbiton (grč. sphaira lopta) geol. barikadirati se ograditi se. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. sada: sve slično tkane materije od vune. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. prošarati. neraspoloženje. barys težak) hem. teško izgo-varanje reči. gojaznost. tromost. barys težak. prepreka. bari. Americi. surovost. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". tuga. barisfera (grč. praznik žrtve. mostova) u cilju odbrane. baritonist(a) (grč. barys težak. Barjam (pere. soma telo) med. v. barricade) brana. barricader) pregraditi. pevati bariton.98 1 u SAD) bareljef (fr. od teških elemenata. prepona. dubok glas. izdvojiti se. pregrada od rešetaka. grubost. gvožña i dr.) muz. barrel bure. muški glas izmeñu basa i tenora. bardit (nlat. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. baritonirati (grč. crnih medveda u Sev. ital. barys jak. odbrana. prepreka. berretta. ital. barque) čun. varvarska. ši-šati. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. eufonijum (u vojnoj muzici). bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. seta. glossa jezik) med. kakvu nose na službi sudije. barys. metria) v. kćntron) fiz. i to za: nukleone i hiperone. barilja (um. duboki tenor ili visoki bas. grč. skidati krljušt sa ribe. muz. barñelo (ital. barbifier) brijati. kelt. barca. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. pevač koji peva bariton. barbe. smetnja. ostaviti nenaglašen. baryum. pesnik. našara-ti. bariton (grč. mlada mazga. bardak (tur. phone glas) muz. baribal zool. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. barretum) kapa uopšte. bayrak) zastava. barjak (tur. reljef. barioler) šarati. element. meña.34. albarda) tovarna životinja. znak Va. šp. pregrada uzanih mesta (ulica. branik. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. barifon (grč. mali čamac. bardot. ñeram. tj. barisomatija (grč. zaklon. polihord. kurban bar jam. protkati šarenilom. drveni. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barbirati (fr. bas. bard. barbaros) neobrazovanost. barister (eng. kuv. zatvoriti se dobro. bajra«. bardo (fr. fr. barythymfa) zlovolja. barkarola (ital. bardak) zemljani sud za vodu. bereta (fr. velika trgovačka laña sa tri katarke. muzički instrument sa žicama. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. bard (eng. bardiljo (ital. drugi. divljaš-tvo. dizati (ili: praviti) barikade. naša-ranost. otežano govorenje. bas-relief) plići. barimetrija (grč. barež (fr. baritimija (grč. zatvoriti uzane prolaze . barytoneo naglasim gravisom) gram. bariglosija (grč. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. neuljuñenost.

baskitbol (eng. usminskih žlezda. fr. ital. barcaza) hor. barotermometar (grč. najveći čamac na ratnim brodovima. mesto u pristaništu gde stoje lañe. smešan. v. barometrija (grč. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. izmeñu barona i viteza. sa katarkama.). bassiste) pevač koji peva bas. barne (nem. barokna poezija učena. hipsotermo-metar. baros. barofon (grč. baronnie) v. up. barometrograf (grč. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. barkica. barimetrija. na dan sv. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. barok. košarka. barut (tur. član nižeg plemstva. osnova harmonije. barchetta) čun. materije i forme. barman) vlasnik ili poslovoña bara. baros. jedrima i malim topovima. noć od 24. grč. duboki tenor. barketa (ital. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. razboj. Vaggep. bas (ital.). baronija (fr. baros. mandole i dr. hrabar čovek. takoñe: barkerola. baroskop (grč. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. basson) muz. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). kotlina. mali kontrabas sa tri žice. barrocco. barometarski (grč. dvorske. bazen. up.) nepravilan. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. basen (fr. barmen (eng. barok (port. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. kelner u baru. baro. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. baseto (ital. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. paralelne (i vodoravne) motke. skopeo) stariji naziv barometra. basamak) prečaga na lestvama. baronat (nlat. barokan (port. ital. basket-ball) sp.(grč. baronet (eng. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. baros težina. basma (tur. basist(a) (fr. bartolinitis med. pritisak. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. bšros. basileus (grč. bason (fr. metron) fiz. metron. makros visok. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. barcherolla) šetni čamac bez katarke. barkasa (tl. v. avgusta 1572. baronija. bassetto) kuz. zapaljenje bartolinijskih. baronese (ital. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. gondola. basileus) kralj. basson. barotropizam (grč. nastran. baron. barokni stil. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. baros. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. glas basa koji vodi melodiju. Bartolomeja. tanka šarena pamučna tkanina. up. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. titula drugog arhonta u staroj Ateni. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. baset (ital. junak. v. bassa ottava) pl. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. metron) vaga za decu. vazdušnog pritiska. baro. grapho) četeor. sprava za merenje vazdušne težine. barkerola (ital. . pismo). trćpos obrt. up. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. batino) rečno korito. fig. bassetto) kuz. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. barokni stil (port. najviše stanje barome-tra. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. štampa. barut) prah za vatreno oružje. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. baromakrometar (grč. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. najniže stanje barome-tra. bas-lis (fr. grč.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. veština rukovanja barometrima. barograf. baronessa) baronova kći. basamak (tur. thermos topao. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. baronat. barometar (grč. dazimetar. barografsku krivulju. baros. svaka učvršćena na dva stuba. barone) plemićka titula. basso obbligato) mu?. fagot. baso obligato (ital. vitez. basa otava (ital. barogram (grč. bariton. stepenica na stepeništu. čudan. gimnastičke sprava: dve okrugle. baros. basso. najdublji muški glas. geotropizam. 2. barogram. bassin. barkarola. gramma slovo. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. pravac) bog. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. cic. barrocco) apx. instrument koji proizvodi bastonove.) koji se tiče barometri-je. baros. fr. basma) l. bastaj. up. baros. jak. lañica. štampana knjiga. up. svirač koji svira bas. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. barograf (grč. mali čamac. barres) al. čuz.

grudo-bran. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. zamajni udar klatna na časovniku. bastion) fort. batologija (grč. battoir) mlat. morska dubina. batibij(us) (grč. poremetiti.. bastardirati (ital. mañioničarstvo. tučak za loptu. batelage) opsenarstvo. stalno ponavljanje jedne teme u basu. u Berlinu). batifon (grč. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). battarizo mucam) med. batoar (fr. bastion) voj. najslabija vuna na ovčijem krznu. bataljon (lat. mač. . obično sa 800—1000 vojnika. kopile. muz. nuz. batardeau) voj. metron) sprava za merenje morske dubine. ime dobila po gradu Bata-viji. bastardna vuna. sa potpunom opremom i priborom. batist (fr. okaniti se čega. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. morski omotač Zemlje. batimetrija (grč. basta! (ital. trućanje. batisfera (grč. basso ostinato) muz. federima. batoliti (grč. batard (fr. bastonare) batinati. voj. zool. basso profondo) «ta dubok glas. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. vuka i psa). batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. 2. baso profondo (ital. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bastion (fr. električna baterija više lajdenskih boca koje se. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. bataliti (tur. ognjilo na starim puškama. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. prema formaciji. zamuckivanje. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. basto) štap. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. batimetrija. prevara. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). pljosnata maška. bastonnade) batinanje. vot. bastille) tvrñava. više topova (4—8) iste vrste. onaj koji živi u dubini. tući. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. privremen zaklon. bastionirati (fr. bathys dubok. bastardo) bog. batirati (fr. skaphos brod. bahth) srećan. bastard (ital. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. bios život) biol. mucanje. battuere udariti. lupanje srca. battologia) nepotreban govor. fr. bathys dubok. nasip od kamena. battere. naklapanje. utvrditi. kugla) 1. radi većeg električnog punjenja. batiskaf (grč. batterie) voj. odred vojske koji predstavlja. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. fig. hor. kula. prakljača. batelaža (fr. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. glas izmeñu bari-tona i basa. bastovirati (ital. napustiti (neku nameru. sphalra lopta. nm. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje).-tur. dubok bariton. podignuti utvrñenje (ili grudobran). zamisao i sl. brodarina. laña) „dubinski brod". brzoplet govor. bastardna menice lažna menica. tip. naročito po tabanima. takoñe: ba-reljef. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. palica. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. za vreme Luja XVI. ital. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. prut. naročito maršalska palica. batardo (fr. bathys. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. bassetaille) muz. izbiti protivniku mač iz ruke. lupetanje. bastilja (fr. trg. bataillon) voj. vrsta starih topova. sa potpisom lica koje ne postoji. baterija (fr. phone) muz. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. koji donosi sreću. geol. baton (fr. battalmak) pokvariti nešto. bastonada (fr. bathys. batli (pere. dvostruki udar. 3. battuere biti se. battre. batometrija (grč. bas koji prati. bastardo) vanbračno dete. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. metrfa) v. nlat. lat. batarizam (grč. batinanje po tabanima u Turskoj. lithos kamen) pl. konja i magarca. jula 1789. basso ripieno) kuz. lupiti) mač.). ponajvip!e grani-toidnih. brodski saobraćaj. bathos dubina. vrsta fine i guste pamučne tkanine. podeljenih u 4 čete. bathys dubok. prevoznina. baton. bathos dubina. baso ripijeno (ital. metron) merenje dubine. batometrija. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. batman (fr. bathos.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. batomstar (grč. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. utvrñenje. udar po protivnikovom maču. kremen.

prednji kraj lañe. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. puškarnica. burno veselje. Bakchos)' mit. batrachos žaba) med. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. bašča (tur. štapić) med. baska) napose. Bacchanalia) pl. bacilofobija (lat. klupa. bathos. baft (pere. Bakchos) kit. fig. znak za mirovanje. bahijus (grč. metron) med.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. batrum (grč. batovda (ital. batuta. a naročito arhitekture. bage) dimnjak. vrat i ramena. početnik. pričest samrtnika kod katolika. batrahij(um) (grč. bacilarije. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. lat. basa) starešina. vrsta istočnoindijskih. bahant (grč. Bauer seljak) u šahu: pešak. basmaklik) „novac za papuče". beatikum (lat. srećna. beata) blažena. batuta (ital. parodija Ilijade. nastavila rad u Čikagu. ba§hk) marama koja pokriva glavu. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". batrahus. grč. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). bahce) vrt. bahaizam napredni pravac u babizmu. bahce) v. bašiboz(l)uk (tur. bdella pijavica. sin Zevsa i Semele. bašča. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. beatus blažen) pravljenje svecem.) narednik u turskoj vojsci. bdelometar (grč. lat. radi ispražnjavanja i održanja životinje. glup i neotesan čovek. bas) l. Bacchus. batrahijum. baca. bogorodice. posebno. terevenke. batrij(um) (grč. bathron) med. licemerstvo..). beatizam (lat. vrtar. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. bahio) zaliv. student prve godine. pijanica. vino. bahanalije (lat. bogomoljka. žutokljunac. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). grč. phćbos strah) med. Bakchos. pijanke. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bathos dubina) niskost. povrtar. Po dolasku na-cista na vlast 1933. u polu slože nicama: glavni. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. udarac za takt. bašmalik (tur. odvojeno. baša (tur. bašlik (tur. Batrahomiomahija (grč. ba§car§z) glavni trg. obično pokriven. bahija (šp. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. bahur (hebr. baška (tus. majka božja. vrenja buterne kiseline i dr. beata virgo) blažena devi-ca. 2. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. saltomortale napravljen preko konja. sedište) med. bog vina. beaticum) poslednja pomast. srdobolje. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. beanizam (nlat. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). škola je raspupggena i 1937. staklena sprava za isisavanje krvi. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). nedisciplinova-na vojska. pere. batrahus (grč. bdella. Bah (grč. beate memorije (lat. svete uspomene (pokojnik). dobar vinopije. koji se pogrešno pripisuje Homeru. tj. baštovav (tur. baš (tur. bejaune) novajlija. Bahus (lat. brucoš. dodiru nekog predmeta. bacchans) pl. fr. v. im. baš-čauš (tur. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. beata virgo (lat. iza-zivači tifusa. bašta. bacili. bauer (nem. baš-čaršija i dr. baca (tur. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. fig. basibozuk) ist. v. bašta (tur. Bauhaus (nem. u Vajmaru osnovao arhitekta V. bacili (lat. beanus. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. god. čuveni grčki komični junački ep. tetanusa. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. obično belih katunskih tkanina. prostota u govoru i pisanju. beata (lat. bdelotomija (grč. strah od dubine ili visine. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. batofobija (grč. bakchos. poznavalac hebrejskih zakona. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. hirurška postel>a. batos (grč. najstariji: baš-knez. phćbos strah) med. sprava za nameštanje iščašenih udova. bahanti (grč. prišt ispod jezika. battuta) muz. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. bacillum štapić. batrachos žaba) med. obično praćen vrtoglavicom. up. bacillum prutić. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. v. baft) trg. bacilarije (nlat. . bacillaria) pl. pion. beatae memoriae) blažene. batrijum. v. beanus (nlat. Bahus. klupa. tobožnje svetost. poglavar. gradina. baš-čaršija (tur. vojnici neredovne turske vojske. mač. zasebno. bathron postolje. bakterije koje imaju oblik štapića. bec-jaune.

beige) koji je bledosmeñe boje.. bezistan) trg. bez) 2. besbelli) dabome. bogomoljke. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. far«. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. eng. stanovnici pustinje. rica. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. luda. ako bi trasat odbio primanje. fino tanko platno. beatificirati (lat. 2. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. bezistan. bedlamite) ludak. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. starešina neke oblasti. bezoardika (nlat. 4. bebi (eng. bezoardica) pl. bezemschoon) trg. bedeker putni vodič. begine. titula. beggar) pl. koja su živela od stočarstva i pljačke. Bedlam. pr. au besoin) u slučaju potrebe. begine. zaista. vazalsko. proglašenje za sveca. protivotrovi. plemić u staroj Turskoj. bek (eng. bejzbol (eng. bedaf) glupak. lopta za tu igru. pokrivena čaršija. bezeta (fr. naročito crno. tursko državno imanje. bež (fr.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). bedine-. najstariji red posvećen bogougodnom radu. Bq) fiz. pomešano s vodom (u Dalmaciji). beatitudo vestra (lat. begenmek) l. uvršćenje u red blaženih od strane pape. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. uvrstiti u red svetitelja. begoglija (tur. beging (eng. fil. adres o bezoan (fr. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. dopasti se. beg (tur. Baedecker-a). veliki posednik i vlastelin. siromaštvo. posle čega dolazi akt kanalizacije. igra slična tenisu. bediverica v. bekerel (skr. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača.) udova-carica. naravno. prirodne boje. 3. begluk (tur. bisogno) potreba. udovica velikog gospodina. bedminton (eng. upravnik jedne oblasti. potrebnost. beylik) 1. beggar) hi. bedlemit (eng. beatificare) posvetiti. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. Be-dur (ital. baisemain) celivanje ruke. obično arapske. bevanda) vino. padzehr) fark. beduina (arap. tržište. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. 2. baga. naročito u Carigradu. bezisten. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. knez. baiser) poljubac. begine (nlat. rukoljub. bevanda (ital. bezmen (fr. beth-din) l. zapovednik. trg. baby) malo dete. besplatan rad raje na begovom imanju. beggar) pl. one koje se prave sveticama. blago onima koji imaju. stočni trg. skitalačka arapska plemena u arabijskim. beba. deo trga pod krovom. titula jedne indijske kneginje. koja se stavlja obično iza imena. knjiga. svideti se. preko mreže razapete 155 st od zemlje. beatifikovati v.) begov sin. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. ritska šljuka. beatificatio) posveći-vanje. naročito kod neprerañenog šećera. bezbeli (tur. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. badawiyyun) pl. v. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. bedinerka. 2. sirijskim i severoafričkim pustinjama. besoin. ital. levog i desnog). bedak tur. kad bude nužno. tur. back) sp. proglasiti svecem. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. badawiyyun) kod. v. odobriti. pere. bekasina (fr. bezistan (pere. Be-kvadrat muz. Bć-dur) kuz. pokrajine u staroj Turskoj. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. oskudica. begov posed (dobiven od sultana). kuv. begum (tur. adres-se au besoin). begevisati (tur. tj. 3. bezemšon (hol. detence. jevrejska sudnica. odobrava™. bezoar (fr. betuine. beguine (eng. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. 3. negovanju bolesnih itd. neobojen. bedast. bezette) crvena šminka. begging) platno za pakovanje. bezistan) v. bezoan (fr. bez (tur. badminton) sp. beatifikacija (lat. bezisten (pere. gospodin. izabrati. upućivanje menice na treće lice. bedak (pere. bez (hebr. badawiyy. begute. oda-brati nešto po svom ukusu. bedevija (arap. o bezoan (fr. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). predstavlja jedan . bey) 1. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). biti saglasan s nečim. gospodar. beze (fr. budala. barska šljuka. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. dopadati se. beatificirati. nužda. suprotno: Be-mol. bedinerka (nem. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. begute (eng. beduivi (arap. na menicama: adresa po potrebi. becassine) zool. četvoroutlasto „V". beglerbet (tur. bezoard. platno. fig.

bella donna) hen. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. vojske koja se. beladonin (ital. ñavolski poglavica. belegija (tur. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). prvobitno prirodno stanje čovečanstva. belelaks trg. s krovom od slame ili crepa. feljton. tur. beledin trg. bella donna „lepa žena") bog. ben (hebr. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. bukraiyy. Bengal) pl. benares (ind. čardak na kući. belvedere (ital. beletrist(a) (fr. okovi na nogama. belki) možda. bema (grč. bellevue) v. bekuordejšn (eng. suprotno: Be-dur. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. nazvala po gradu Benaresu. belos strela. Baal-Sebub) mit. belemniti (grč.—A. Belona (lat. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. lovce itd. tj. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. nazvane po gradu Belčite. bekrija (arap. belchite) vrsta španske vune. beluga) zool. belum internecinum (lat. zvučanje sa osnovnim tonom b. bala. muka. up. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. bellicosus) ratoboran. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. upotrebljava se. »sena Marsova. zlo. belli) poznato. belikozan (lat. čist parafin koji se dobija od petroleuma. verovatno. Belzebub (hebr. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. kurjača. belogardejac (rus. jad. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. glavni sastojak atropina. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. patnja. backwardation) trg. ludača. borila protiv boljševike. belaj (arap. Be-moll) «uz. mus-lin sa prugama u više boja. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). Bembaša (tur. belvi (fr. 2. belanda (ital. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. narukvica. belegi) brus za oštrenje kose. fil. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. kao sredstvo za ulepšavanje. butne kosti i lopatice. bela) l. pametan i duhovit čovek. bengal (eng. valjda. bez glave. riba jesetra-mo-runa. eng. beluga (rus. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. Be-mol (ital. belanda. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. belomantija (grč. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). up. belogvardeec) „beli gar-dist". organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. Bellona) mit. belvedere lep izgled) kula. bematin-sveće pl. bengali (eng. kičme. belt (skand. bengal) polusvilena tkanina. bala tur. radi povećanje zenica. strela) geol. 2. bungalow) jednospratna kuća. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. bun. al. lola. glupan. bekri) pijanica. fig. božanstvo starih Filistinaca. (Atropa Belladonna) velebilje. opšti rat. belćim (tur. vrag. bilezik) 1. bel-espri (fr. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. zabavni pisac. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. naročito vladičin sto. npr. belles lettres. belum omnijum kontra omnes (lat. bekon (eng. bena (tur. nevolja. bel kanto (ital. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. bangla. ni praktičnim ciljevima. ranija jedinica kiri. bel-esprit) lep duh. Solomon ben David=Solomon. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. . belvedere. belandre) mor. estetska i književna kritika. brokat. boginja rata kod Rimljana. Bekerelu (1852—1908). izvesno. Vrangelove i dr. vinika. Bengalija (eng. ni naučnim. paskviza. belmontin hen. deport. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. bon) budala. naziv po francuskom naučniku A. oznaka b. moreuz. beladona (ital.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. bacon) kora slanine. 3. lisice. fig. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. tur. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. slične taftu. Davidov sin. karika. služi za turiste. bengalo (beng. belemnon oružje za hitanje. beli (arap. ratnički. belenzuka (tur. bellum internecinum) rat do istrage. na Dalekom istoku. beletristika (fr. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belčite (šp. bez sumnje. Belt) tesnac. zabavna književnost svake vrste. lepo pevanje. osušena polovina (strana) svinje. za vreme grañanskog rata u Rusiji. luda. izumitel>u telefona). bel canto) kuz. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). jasno. decibel. pavta. ñavo. nesreća. fr. balan. grivna. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta.

banja. lože u parteru grañene u obliku kade. berberiva (nlat. beotski (grč. upotrebljava se pri vañenju nafte. bensficija (lat. beneficijar.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. belje (fr. naklonjen. muslin sa prugama u više boja. beneficancija. lepo. krofna. bene va lete! (lat. beneficium) dobit. mañije. beneficiatus) v. benedikpija apostolika (lat. odan. dobrotvor. poz. primalac prihoda crkve. benefactio) dobročinstvo. bain-marie) kuv. bergamo) pl. glupaci. benefice) predstava u korist nekog glumca. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. opojna trava (napitak). bandy) sp. bengal strajp (eng. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. povlastica. benevolens) blagonaklon. val>ano. dobija se iz nafte. uštipak. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. naklonjenost. benevole lektor (lat. baignoire) l. čeličane i dr. dobrotvorstvo. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. Bene-dikta (480—543). bergamota (ital. bene (lat. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. benemerit (lat. benjovr (fr. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. . bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. benefactor) dobrotvor. bentonit (po Fort Benton-. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. bencilik) 1. ben-mari (fr. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. bergonizacija med. benevolencija (lat. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. beraha (hebr. blagosiljanje. bentos (grč. instrument sa 5—7 crevnih žica. dobija se iz katrana kamenog uglja. tromo. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. bergamotto) carska kruška. bezbojan. blagoslov. korisnica. berberis vulgaris) bog. SAD) vrsta gline. lako isparljiv i za-paljiv. kada za kupanje. kupatilo.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. prvenstvo. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. benefic. benignitas) dobrota. benefakcija (lat. benevreci. beneficijat. spreda uzane. zagrevalo vodom. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem.-tur. benediktinci al. nespretno. benignitet (lat. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. sadrži više od 50% montmorilonita. bergami (ital. otuda: ne-spretšakovići. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. benedictin. benefaktor (vlat. beneficijant (nlat. benevolentia) blagonaklonost. Boiotćs) pril. napr. blagodejanac. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. preteča hokeja. benedicite (lat. korist. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. takoñe: ñak koji prima stipendiju. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benevreke (alb. glupo. bezoe) hen. benevrek) uske suknene čakšire. benedikpija (lat. prolaznost bolesti. blagodejanje. blagosiljati. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. bendi (eng. zarada. kaluñerski red sv. blagosiljanje. beneficijat (nlet. žutika. tj. gori lagano crvenim. benzol hem. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. prihod. med. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. 2. a onda i po celoj južnoj Italiji. tj. industriji. milostivost. čini. . beneficijalni (nlat. beneficijar (nlat. 2. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. od neke predstave korisnice. bendžo (eng. beneficij(um) (lat. igra se u Skandinaviji i SSSR. povlastica. berberis (nlat. Beoćani (grč. kupalište. bengal stripe) trg. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. priganica. a pozadi široke.) dobit. izradi kalupa za livnice. dobročinilac. darežljivost. bengilik. beignet) kuv. S6N6. praveći znak krsta. benñeluk (pers. beneficians) dobročini-lac.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. benefis (fr. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. bezopasnost. tečan. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. benzin (nlat. up. berat (arap. bene) dobro. iz Beotije. aromatičan ugljovodonik. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. benefic (lat. dobrodušnost. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. benedicirati (lat. žutim. benedicere) blagosloviti. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). zelenim ili belim plamenom. benediktiner (fr. beneficium) v. nem. bentlos dubina) biol. rastvara se u alkoholu. v. elektrogimnastika.

redni br. bourse. proizve-denih ukrštanjem sijamske. dragana. osnovanog 1098. besni.). bursa koža. beryllos) gatanje. berklijum hen. berkelijum v. = beli skorbut. berma (lat. bernardinac (nem. bert-brodovi (hol. 2. berlingare.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. vojsci. berseza (fr. birma. sreća. up. ugljem i sl. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". pelinkovac. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). berilistika (grč. kitajske i napolitanske rase. atomska masa 9. god. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). beryllos. ital. bereta (ital. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. beržera (fr. ovčar-stvo. beret) plitka i okrugla francuska kapa. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. utiče na suzbijanje besposlice. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. fig. brelengo. bernijeskan. krzno. nlat. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. novčanik. letina. burza. berneskan (ital. bernardinci pl. redni broj 4. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. u Francuskoj. bere (fr. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. baraka. Berdan) puška ostraguša. mangup. koji nema u sebi vitamina „be". duge dlake. heksagonalni mine-ral. i odlikova-li se u borbi divljim besom.805 kg. berkšir (eng. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. osnovana 1836. beretka. ljudi koji. kada pobesne. berkshire) po eng. berićet (arap. berilij(um) (grč. firmare) krizma. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. beavitamknoza. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. Africi. berlina (fr. zatim sa robom: žitom. beri) med. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. bersaglieri) pl. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji.veoma raširena krvna bolest u Sev. postavljena naslonjača. Indiji. berlinska kola. berkovec (rus. up. deran. berlingot) polu-berlina. beril (grč. crvene i bele. plahovita ljudi i ratnici. up. berit savez. beržerija (fr.02. beriberi (ind. bertijonaža (fr. pesnika Bernija. berza (fr. bermet (nem. bourse. berzanski uzvisi trg. berklijum. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. berne) kor. berit-mila (hebr. tur. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. na taj način. bereket) l. ili zelenkastoplave (akva-marii). bergere) pastir ka. ukras za glavu. birichino) raspušten dečak. bergerie) tor za ovce. nem. beo metal koji ulazi u sastav berila. otuda i naziv. rod. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). plod. uspavanka. berzijanci (fr. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. nastran (po načinu pisanja ital. bela braća. borsa. fig. berylliumj hem. berceuse) kuz. zavet. bere. element. Australiji i ist. berlingoca (ital. lake karuce sa dva sedišta. koji trguju na ber-zi. pastirska pesma i igra. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). hem. ber-serkr) tig. bernesco) v. strelci (vrsta pešadije u ital. berna (fr. pod berza. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . ljubavnica. vermut. berlengo (fr. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. up. novčana pijaca. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. Berni. transuranski element. beurt) pl. berkovec) mor. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. mutnozelene boje. znak Ve. Bersianer) pl. beržerak (fr. beryllos) min. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. v. bernesco) ćudljiv. bersaljeri (ital. bernijeskan (ital. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. neprovidan. napredak. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. berkan (ital. bez prednjeg sedišta. obrezanje. široka. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. berlingozza) italijanski narodni ples. 97. berekin (ital. samo u medveñoj koži. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). Bergerac) vrsta finog francuskog vina. (produktna berza). nlat. berretta) v. zavet obre-zanja. berzerkeri (nord. znak Bk.

nečovečnost. beša (tur. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. to biblion u značenju knjižica. biblia knjižice. severnoamerička narodna igra loptom. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. radi pojačanja. bi-. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bis. nem. zver-stvo. vrsta radioaktivnih zraka. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. bibere greko stope (lat. životinja. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). običaje. bi. naročito cvet ia voćkama. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. skrać. momak. cirkus. annus godina. sklonost piću. stražar. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). lola. nadničar. umetnost i sl. bibi (fr. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. nečovek. Biblija (grč. biberon (fr. biartikularan (lat. bestijarij(um) (nlat. dvozgloban. procesu beta-raspada. bećar (pere. biarhija (lat. kod Albanaca: tvrda vera. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. arhe vlada) dvovla-šće. alfa-zraci. trg. behar (tur. besa (fr. bi-kar bez posla. pripadnik plaćene konjice. kašika. angularis uglovni. razumevanje u knjige. compromissum) koji ne pravi kompromise. akcija i drugih hartija od vrednosti. neženja. beton (lat. bestseler (eng. biberon) pijanac. knjige) Sveto pismo. divlje. bestijalan (lat. besa (alb. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. 2. časopis. mangup. kvart.najamni vojnik. beštek (nem. padanje cena i kurseva državnih papira. dehaizam napredni pravac u babizmu. skotološtvo. tanjiri i ubrus. fr. prednapregiuti beton ar- . divlji. 1813—1898). nepopustllv. bekar) l. Besemerov čelik. bibere (lat. med. besje. nečovečan. biarda mašina za tkanje. viljuška. grč. ist. neoženjen čovek. baissier) trg. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. fr. tvrda reč. skotstvo. a sastavlje-ni su od beta-čestica. kutni) dvougli. bilupa itd. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. odeljak. npr. beskompromisan (lat. nedostatak. bestijalnost (lat. Bezirk) srez. životinj-ski. bex. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. 3. knjiga. grubo. bkblio. behar proleće. bestija (lat. besar. bexos kašalj) pl. baisse) l. mehur. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. boca sa cuclom. best najbolji. 1853—1914). bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. biangularan (lat. bega (grč. biandrija. najamni radnik. v. bibliognozija (grč. bitumen. grč.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). besli) l. 2. beseže (po fr. base-ball) sp. bi-. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. muški šešir sa uzanim obodom. beta-zraci fiz. vindžija. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. behika (grč. tur.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. bibi) ženski šešir sa malim štitom. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe.od grč. bibere) piti. nepomirljiv. skotsko ponašanje. knjiga. greška. bestia) životinjstvo. bibacitet (nlat. onih naroda koji se u Bibliji pominju. up. list i cvet voćke) cvet. 4. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. biandrija (lat. v. bekrija. bes-bol (eng. i sa dva tima sa po devet igrača. grub. besik) detinja kolevka. aner. pošto se ovlaži. bi-. sisaljka. articulus zglob) koji ima dva zgloba. bestijarijus (lat. razboj (naziv po pronalazaču). bibere ad numerum(lat. up. sredstva. npr. Besteck) pribor za jelo: nož. besa) mana. zver-čovek. bibHon knjižica. gama-zraci. zverska priroda. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. bis. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bešlija (tur. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t.(lat. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. baisser) trg. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). biblion. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. besar (fr. besje (fr. bestialis) zverski. bestia) zver. surov. seli prodavati. diarhija. kao i robe koja se kotara na berzi. bianuelan (lat. bešika (tur. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. lekovi protiv kašlja. becirk (lat.) 2.

biblist(a) (nlat. hronološka ili sistemat-ska. dvomužištvo.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa.) poznavalac knjiga. bivalentan (nlat. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. kiseonik. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. biblioliti (grč. spisateljstvo. železo i dr. biblion. bivak (fr. biglao. biblioteka (grč. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. licemerstvo. kao npr. bez obzira na predanje. bogomoljac. bigarirati (fr. bibliofil (grč. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. dvospolan. verski zatucan. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. biver (eng. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. grč. biglisati (grč. bivouaquer) okolovati. po kojima se udara drvenim maljićem. rasprava o raznim izdanjima Biblije.) žena koja ima dva muža. bibliotekar (grč. beaverteen) trg. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. engleska pamučna materija. bibliografija (grč. bigot) praviti se svecem. poznavanje Svetog pisma (Biblije). biblfon. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. biblicizam (grč. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima.. bibliopol (grč. objašnjavač Biblije. stanovanje vojske pod malim šatorima. geol. bivertin (eng. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. bis. raskrsnice. licemeriti. bibliotheke. japanski narodni instrumenat. bogomoljstvo. olovo. bibliotaf (grč. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. njihove sudbine itd. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. nauka o Svetom pismu. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. licemer. nlat. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. sa 4 žice. biblfon. grub vuneni porhet. koji ima dva spola. onaj koji se drži samo Biblije. rukovalac bibliotekom. biblion. bibron (fr. biblion. valere vredeti) he*. biblion.sahranjivač knjiga". biberon. izvi-jati melodiju (ptice. .) čovek koji ima dve žene. bivariare) šarati. biblfon. bigoterie) verska zatucanost. genus rod. ona može biti azbučna. bigot) onaj koji slepo veruje. ili celokupne književnosti jednog naroda.) koji preteruje u pobožnosti. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). dvomužica. licemeran. biblista) poznavalac Biblije. naročito slavuji). onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bibliopoles) knjižar. bivouac) voj. biva Jiuz. upravnik. bigot (fr. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. biblfon. bibliomantija (grč. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. otisci lišća na kamenu. onaj koji se razume u knjige. retkosti. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bibliopeja (grč. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. biblioteka (grč. bigener). bigotisme) tobožnja svetost. nauka o Svetom pismu. zbirka knjiga. nasumce otvori. knjigoljublje. dvoženstvo. biblion. bivijum (lat. up. bibliolater (grč. bigotizam (fr. biglizo) pevati. a reñe donosi i kritičke napomene. radi origi-nalnosti štampe. bigamist(a) (lat. Ifthos kamen) pl. bibliotheke. bibliofilija (grč. bivium) mesto gde se stiču dva puta. tj. poljski logor. pa su dobili mineralan izgled. bibliomanija (grč. bivakirati (fr. bigarrer. bogomoljstvo. grč. dvoženac. biti u okolu. cink. biblicitet (grč. od dve vrednosti. bigamija (lat. tehničke opreme. sro-dan lauti. pravljenje (ili: izrada) knjiga. gamos brak) dvobračnost. biberon) v. prodavac knjiga. biblion. bibliotekonomija (grč. starosti. licemerstvo. koji ima dve vrednosti. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. bis. npr. grč. preterana pobožnost. bakar. okamenotine lišća. logorovati u polju. taphos grob) . valens koji vredi. ukrasiti šarama. bibliograf (grč. bibliologija (grč. grapho pišem) poznavalac knjiga.) knjižničar. bigamistki&a (lat. raskršća. sumpor.) poznavanje knjiga. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. naročito Sveto pismo. nauka o ureñenju biblioteka. pretvarati se. dvovredan. bibliolatrija (grč. išarati. hermafroditski. bi-. bigotan (fr. bigoterija (fr. biblioman (grč. bibliotekografija (grč. bigeneričan (lat. beaver) trg. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. bigotirati (fr. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga.

besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. bidens (lat. bi-convexus) om. bizantinci (grč. Bizantinizam. fig. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. 2. retori-ci i poeziji. koji kadi. bikamerizam (lat. bide (fr. srebrni novac bez propisne količine srebra. intra biduum) u roku od dva dana. bizantologija (grč. zone pojas. biduum) vreme od dva dana. up. vizantologija. dvozube vile. bizar (fr. bi-conjugatus) dvostruko sparen. zlatarske radnja. ital. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. juvelirska roba. bikvadrat (lat. američki divlji bivo. bijoner (fr. do propasti Bizantijskog Carstva. grč. up. 2. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. ali sa znatno više bakra. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. al bisogno) trg. dragi kamen. bizam (nlat. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. bi-dens) dvozubac.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bikonkavno sočivo. bi-quadratus) kat. bizarnost. bižuterija (fr. nastran čovek. mošus. u slučaju potrebe (na menicama). juvelir. dvozube rogulje. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima.) 1. besoin) nužda. bufalo. bizarerija. bicefalan. bijenale (lat. dvogodišnje biljke. Byzantion. bizantolog (grč. dragulj. tj. s obe strane izdubljen. Byzantion. krivotvo-renje novca. bijon (fr. bisogno. bisamum. dvogubo spregnut. bijonirati (fr. kephale glava) dvoglav. osobenjak. vizantinci. bizonjo (ital. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. zuber (u Evropi). na kome su 1946. bijonaža (fr.) v. pri lečenju od sifilisa i dr. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. koji se ulaguje starijima od sebe. geografiji. business) posao. Byzantion) 1. dragocenost. bikonveksno sočivo. i radili na istoriji. bakarni novac sa nešto srebra. dragulji. ukras. bi-concavus) om. bižugje (fr. biennium) vreme od dve godine.) ćudljiv. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. filozofiji. bijouterie) trgovina dragocenostima. ar-heologiji. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. bikarbonat (nlat. čudnovat. bigotizam. mali konj. od koje je ranije pravljen sitan novac. bijenalav (lat. bijou) nakit. analistici. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). fr. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine.) pl. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bizarre) čudak.dine. bikonveksan (nlat. kada u kojoj se kupa sedeći. i kao lek za jačanje živaca). up. koji se sastoji od dve zone. vizmut. bizarnost (fr. trgovački posao. bizoialan (lat. zlatar. osoben. dvogubo ispupčen. bikefalan (lat. biduum (lat. bizantijski (grč. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bijenij(um) (lat. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bidet. vizantijske bizantinizam (grč. proturanje lažnog novca. ispupčen s obe strane. bikonjugiran (lat. fig. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. divlji bivo. bikoloran (lat. hebr. novčanica. teologiji. I bizaran (fr. osobenost. bicolor) bog. bizmut (lat. npr. nakit. bijenalije (lat. neobičan. zlatnici grčkih careva. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bicarbonas) hen. bismutum) hen. vi-zantolog. intra biduum (lat. dragocenost. bog. v. npr. čudesan. bis. bije d' bank (billet de banque) banknota. pl. bizon (grč. bizarrerie) čudnost. 3. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. element.980. bfson) zool. biennis) dvogodišnji. naročito u moškavca. npr. bižu (fr. juvelirska radnja. udvorički. bikonkavan (nlat. dvogubo izdubljen. atomska masa 208. dvobojan. al bizonjo (ital. bikarbonat sode. biznis (eng. ulagivački. u dve boje. billet) trg. grč. bi-.) v. bi-. potreba. puzavački. oblast) koji je podeljen na dve zone. rok od dva dana. bizarerija (fr. bije (fr. bilet. nastran. redni broj 83. billon) legura od srebra i bakra. bizantijska umetnost. konjče.). . bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. neobičnost.

billiarde) hiljadu biliona. bilis. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj.000. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. žučno zelenilo. fig. bilinguis) dvojezičan. bilingvitet. bilis) med. crvenožuta bojena materija žuči. sitni štamparski poslovi (karte. biman (lat. dvoličnost. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. biksin (nlat. bilijarda (fr. prodavnica ulaznica. podnosi kralju. billet) pisamce. biliosus. bilis. potvrda. bis. kristalno staklo. igra na bilijaru. crvena bojena materija žuči. bilingvičan (lat. lat. bilifulvin (lat. dvomesečje. fr. fig. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. up. ulaznice.koji se izgovara uz učešće obeju usana. bilten (fr. bimester. up. latus strana. ljutina. bi-.000). bulla) predlog. ravno dno u sredini lañe. bilboke (fr. fr. o sednici ministarskog saveta. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. donji deo lañe. saldiranje. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . I bilion (fr. bilateralis) dvostran. glavni sastojak žuči. grč. bilis) žučan. prodavac ulaznica za predstave. prek. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. prevučena zelenom čojom. bimembris) koji ima dva uda. izvesti zaključak o svršenom poslu. žučno žutilo. o stanju na frontu. bilieran (lat. bimembričan (lat. priznanica.) v. obostran. bilet. p. kratak. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bilet (fr. mrkožut) hen. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. billetier) v. bildž (eng. na-| prasit. bilin (lat. koji govori dva jezika. beryllos beril) gorski kristal. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. žustar. bileter (fr. fig. bullettino) dnevno saopštenje. izdavalac karata (želez-ničkih itd. bilans. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bi-cornis) zool.). manus. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. nlat. bil (eng. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. nlat. mesto gde se izdaju karte. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma.000. bilupa (lat. bilge) mor. bilansirati (lat. priznanice. dvorog. bimanus) dvobimbaša (tur. bilabijal (lat. cedulja. obično krajem svakog meseca i svake godine. tip. cedulja. izvesti završni račun. dvaput. bimester (lat. upotreba dvaju jezika u govoru. dvousneni suglasnik (b. bimenzis (lat. biletura (fr. v. fr. priznanice. biliaire) koji se tiče žuči. prepreden. i oboje . bilingvizam (lat. sa dva roga. jednim udarcem udariti dve lopte. menica. bimestre. prepredenost. bi-. krajnji ishod nečega. železnička (ili: tramvajske) karta. zaključiti neki posao. bileter. žutozelen. bi-lanx sa dva tasa) trg. biletarnica (fr. bilijar (fr. bilanca (nem. lupa sa dva sočiva. fig. ital. bilabialis) gram. etiketa. nlat. bilis (lat. bimestran (lat. rubinus) he«. billa. izdavati ulaznice. up. bimenzan (lat. lat. trg. fig. služe kao podloga papirnom novcu. loupe) opt. bis. razdražljiv. dvoličan. bimetalizam (lat. izborni listić. bilan. bilis žuč. biletirati (fr. pritvornost. žučno crvenilo. biletar (fr. billet) blagajna. billion) milion miliona j (1. dvousneni (suglasnik). billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. pritvoran. bilis) hen. beryllus. bilardirati (fr. m). železničkih karata. figurice od zovine srži sa olovom na dnu.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bili. bimenzis. železničke karte i dr. ital. tako da uvek stoji uspravno. bileta (fr. fr. zelena bojena materija žuči. bixa) ham. bulletin. labium usna) gran. bimemsis) dvomesečni. cedulja. bilijariti (fr. bille. bilinguis dvojezičan) v.). bilabijalan (lat. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bilokacija (lat. gnev. železničkih karata itd. žučni. bilingvitet (lat. četvrtasta i zarubljena. orlean. biljur (ar. bilancio. lat. o stanju zdravlja. bilis. biletar. saldo. posetnice i sl. nlat. Bilanjz) v. jed. zakonski predlog (u Engleskoj). sugla-snik koji se izgovara s obe usne. knjigama. bilateralan (lat. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. lingua jezik) dvojezičnost.000.). bis. biliverdin (lat. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. sa dva člana. ulvus. zvaničan dnevni izveštaj (npr. billetier) poz. ballur kristal. takoñe: pisamce. dvočlan. billard) igrati na bilijaru. bilirubin (lat. listak. se. ulaznica. pun žuči. upravljen na suprotne strane. biliozan (lat. bilaroc) trg. vert zelen) hen.) vreme od dva meseca. tempus) v. koji se. billet) izdavanje ulaznica. bis. bimestris) dvomesečni. mrzovoljan. bilans (fr. major. žuč. bis.

pr. bfos. to klima nagib. vladaoca i dr. bfos. blaste klica) pl. biogeneza. bfos. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. bfos. koji se sastoji od dve jedinice. biografika (grč. životne jedinice manje od ćelija živih bića. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. na kojima se osnivaju prirodne pojave. bini. bfos. nosila ga je poglavito turska konjica. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. veličina koja se sastoji iz dva dela. bios. zavoj za oba oka. binokularan (lat. životopisac. binomski (lat. bfos. dvočlani. graphfa). bfos. dvojedinični. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). engineering) v. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. rañanje) razvitak života. pozorište. Bijhne) pozornica. sophfa) v. bfos. (grč. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf).. biograf (grč. bioklimatologija (grč. bfos. biol. biologija (grč. binerav (lat. bfos. od dva) dvojki. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. logos) fil. logos) fil.(grč. energefa) fil. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. grč). binubus) čovek koji se dvaput ženi. biogenetičan (grč. fr. posebno biocenoza i vegetacije. binjektaš (tur. binom (lat. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. bini po dva. bioliti (grč. biozofija (grč. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. up. nlat. životni. binaran. bini. koji se tiče binoma. biokibernetika (grč. bfos život. up.).. bios. genos poreklo) biol. pisac biografije. genetički inžinjering. Biinne. binokl (fr. biolog (grč. petlja. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bivomizam (lat.) istorija razvitka života. med. bioenergetika (grč. binjiš (tur. vrpca. klfma.) fil. opt. pristalica biologizma. Binde) veza. genesis postanak. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. po učenju Altmana. binaran (lat. a i Srbi'. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. dvočlani izraz. grč. nomos zakon) mat. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). binen-regulator (nem. biblion knjiga. regulator) poz. grapho pišem) onaj koji opisuje život. ibn. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. dogled za oba oka. povoj. oculus oko) sa oba oka. grapho) veština opisivanja života. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. veština pisanja biografija. kao sredstvo u borbi za opstanak. biobibliografija (grč. bi-. genos) koji se tiče razvitka života. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. biogeografija (grč.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. bin v. biodinamički. binaire) v. biofori. biogen (grč. bio. bioaritmetika (grč. na klimu. bfos. suprotno: monometalizam. bfos. bfos. zbivanja. okovratnik. . biologist(a) (grč. biografija (grč. pojas. Ifthos kamen) kol. biologizam (grč. koji je udešen za oba oka u isto vreme. bfos. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. biosofija. mat. sa dva člana. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. a+ br. grč. ge zemlja. kibernao upra-vljam. padinom od dva člana. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. kao i uticaj živih bića. životopis. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. bina (nem. svih životnih procesa. zavoj. bfos. binda (nem. npr. poreklo. energetika svega živoga. biologfa) nauka o životu. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. od dva dela. kolo-nija bioblasta). bineran. biodinamika (grč. bioklimatika (grč. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. binarius koji sadrži dva. eng. bfos. binocle) cviker. bioinžinjering (grč. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). binub (lat. filozofa. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. biogenija (grč. naočari. bioblasti (grč.

biomehavika (grč. biosociologija (grč. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). bios. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. operativnim putem. tj. bios. bios. bios. naročito pojave nasleña. biosofija (grč.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. npr. biometrija (grč. biotehnologija (grč. bios. bios. bioskopija (grč. biomagnetizam (grč. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. bionegativan (grč. biopsija (grč. stanovnika nekog grada. litosferu i hi-drosferu. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. socius drug. bionika (skrać. nem. bfos. crta na dlanu i drugih nekih simptome. a čoveka. tu ontos postojeće biće) pl. tj. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. biomagnetski. bios) 1912. biorizacija. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. to on. psyche. bioluminescencija (grč. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). pribora. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. razmnožavanja itd. bios. svitci) sveta. i u vodi). člana društvene zajednice. mehanike razvitka. i u zemlji. bioontologija (grč. up. biomantija (grč. bios. lat. . nlat. lat. manteia proricanje) 1. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. bioskop (grč. ontos. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biol. poremećaji u razvitku. logia) nauka o živim bićima. bios. osnovni oblik je fotosinteza. biozofija. biorizatora. biotika (grč. bios. bios. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. praktične eugenike i medicine. bios. bios. ovako je nazvao 1866. bios. bios. on. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. biosinteza (grč. biosfera (grč. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. biotip (grč. biotit min. bionomija (grč. biostatika (grč.. biopsihologija (grč. bios. nastala u XX veku. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. kao animalno biće.) v. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. psyche duša) fil. grč. jer živih bića ima i u vazduhu. typos) čist tip. npr. psihobiologija. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. prema izvesnim znacima na telu. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. biotehnika (grč. npr. bios) praktično učenje o životu. biorizacija (grč. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. sophfa) životna mudrost. orao vidim) med. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. bios. pr. aparata. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. biorizator (grč. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). čista rasa. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. bios. panpsihizam. logia) fil. lumines-centia hladno svetljenje) biol. države itd. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. bionti (grč. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. 2. biomatematika (grč. sudskolekarsko utvrñivanje. bios. sarkom). prilagoñavanja. v. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. neke oblasti. up. god. organizama koji izazivaju vre-nje itd. techne. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata.

bipedis) koji ima dve noge. bisegment (lat. bis. spol) v. biraj (fr. nadlepggvo. buriner) rezati rezaljkom. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. dvostruka torba (u Lici). slikovito pričati. phoros koji nosi) pl. predsednik mesnog odbora. utensilia) pl. polovljenje. biotomija (grč. bissac) pl. bisage (fr. praviti grbove. bios. mania) želja (ili: težnja. ukočenost. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. biremis) čamac sa dva vesla. nazvala po pronalazaču. grč. pravila. vrsta lakih poljskih mostova. bis (lat. segmentum) mat. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. austrijskom inžinjerijskom oficiru. biocevotika (grč. polus stožer) dvopolan. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. birokratija.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. bios. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bipedalis) dug ili širok dve stope. bireta (fr. burin. biro (fr. birokratizam (fr. polu-vunene tkanine. burette) hem. dleto. ta phainomena pojave. purger. davnina. burat) trg. Karlu Birago (1792—1845). bakrorez. biohemija (grč. vajati. sexus. kancelarijske potrebe. bipsdan (lat. burail) trg. polovljenje. bipartitio) deljenje na pola. bureau. planum ravan. biofori (grč. bisegmentabilan (lat. bis. techne umetnost. bircaus. ital. bureau. predsednik opštine. birenirati (fr. birger v. još jedanput. Wirtshaus) krčma. biplan (lat. pretežno formalističkom duhu. biocenoza (grč. polovina. birato voj. biol. koinos zajednički.. grč. birzeman (tur. biratina (fr. centrum središte) fil. koinos zajednički) životna zajednica. bira (fr. birokratizam. burino) bakrorezačka rezaljka. biromanija (fr. bureau. birotehnika (fr. nosioci života. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. veština) skup metoda. odeljenje. bigeneri-čan. burato) pisaći sto. bios. bis) dvaput. bfos. birokrat(a) (fr. biocentrično posmatranje (grč. biped (lat. od kojih je jedna iznad druge. dvonog. bis. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. Burger-Meister) gradonačelnik. biocenotika. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. razdvojenje. biseksan (lat. dvonožac. koji se može podeliti na dvoje. bis pes noga. bisegmentacija (lat. vrsta polusvilene. bios. bipedalan (lat. staklena cev sa lestvicom. biofizika (grč. bi-pes. bios) koji se tiče života. biotop (grč. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. muz.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. fig.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. bioblasti. birgermajster (nem. ital. logia nauka) v. bis. lat. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). bir-zeman) staro vreme. ravna površina) avij. lat. pisarnica. birokratija (fr. birtija. životni. birema (lat. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. Wirtshaus) v. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. ponovo. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. bios. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. kancelarijski pribor. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. chemeia) deo fiziologije. tj. grč. torba na sedlu. biren (fr. razuñivanju živih tela. krut i nadmen. vrsta puplina od fine svile i vune. dvostopni. birtija (nem. bi-pes) dvonožna životinja. bios. birokratski koji se tiče birokratije. kancelarija. krateo jak sam) v. bircaus (nem. bipolarav (lat. sa dva suprotna pola. bureau. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. logia) nauka o životnim pojavama. polovljiv. bios. buratine) trg. bios. bis. biocenologija (grč. vunom ili kostreti. . naročito u analitičkoj hemiji). biroutenzilije (fr. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. bakrorezac. kao odsečak jedne linije ili površine.) mat. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. biofenomenologija (grč. biparticija (nlat. grč. bios. biofon (grč. bureau. gostionica. deo ekologije. po drugi put. segmentum odsečak) mat. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. vajalica. kancelarijske osoblje.

biscotin. bifluere) račvanje reke. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bisturi (fr. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. polovljenje. byssos pamuk. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. sto po železničkim stanicama. dvoni-zan. bifoličan (lat. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. Bit je uvek pa-ran. biskupije (grč. bitometrija (grč. dvoobličan. Dž.) pretvaranje u zemljanu smolu. bisextilis) prestupni. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. ital. bisextus) prestupni dan tj. bistoke (fr. u dva niza. bit (eng. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bisekstus. u engleskoj muzičkoj terminologiji. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. u teoriji informacija. asfalt i sl. series red. ponašanje) psih. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. biscuit. beatnik) l. orman za stono posuće. bisolit (grč. dvoličnost. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). biskup (grč. domeće.) prevući (ili: pokriti. bitnih (eng. syllabe slog) gram. ital. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. u džez muzici bit označava stalno. biscotto. episkopfa) v. reke. bis. biheviorizam (eng. mladići s dugom i neurednom kosom. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. konac) dvoni-tan. deljenje na dva kraka. dvaput kuvan) dvopek. orman sa srebrninom. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bifluevcija (lat. koji ima dva cveta. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). hermafroditski. bifurcatio) račvanje. pravac u psihologiji. bitumen (lat. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. (bitlsi) čupavci. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. floris cvet) bog. up. bituminizacija (lat. bistoquet) bilijarski štap. sa jednim prestupnim danom. biformai (lat. bit) l. biftek (eng. bifepija (fr. pod biskup. bista (fr. u debljini od 4 st. buffet. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. nem. okrugao dvopek. Bitlsi (eng. biformitet (nlat. metrička jedinica takta. bitumivozav (lat. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. sa dva cveta. bis. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). Keruak). bisus (grč. dvoboštvo. dvaput pečen porculan bez glazure. biteizam (lat. bisekstus (lat. premazati) zemljanom smolom. od dva sloga. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. bistouri. dvorodan. sexus spol) koji ima oba spola. bis. bitta) brod. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bitva (ital. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. The Beatles) nuz. bit-muzika (eng. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. krčmica. posle 28. bifer) vot. u asfalt. niz) koji ima dva reda. bit (eng. bis. bis. biformitas) dvoobličnost. Ifthos kamen) min. buffetto) tezga u krčmi. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. ital. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. naf-ta. asfalti-rati. bifurkacija (nlat. bis. bifilaran (lat. folium list) bog. a izvode ga udaraljke. okrugao kolačić.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. ital. beefsteak) kuv. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . grč. biskroma (ital. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. ital. trideset drugi deo jedne note. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. bistrirati (fr. grč. bifti (eng. buste. februara. bisilabičav (lat. flos. biskoten (fr. busto. bit (eng. naročito Egipćana. dvoredan. obično dug 7—8 st. 2. thećs bog) verovanje u dva boga. bisekcija (lat. bythcs dubina. biformis) sa dva oblika. biscroma) kuz. prženo upola na jakoj vatri. onaj dan koji se svake četvrte godine. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. buffet) sopstvenik bifea. dvospolan. bituminirati (lat. bife (fr. Brust) poprsje. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. biserijalan (lat. biscottino) mali. dvosložan. grananje ili cepanje na dvoje. bis coctus dvaput pečen. Ginzberg. lat. epfskopos nadzornik. biskvit (fr. filum nit. beat udarac) 2. npr. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. biflorav (lat. bis. bistrer) slikati (ili: boji-ti. dvolist. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). bistori) hir. biseksualav (lat. peksimit. biferan (lat. fig. petrolej.) 3. šećerni dvopek. npr. bi-. behaviour vladanje.

-fr. blenadenitis (grč. blasfemist(a) (grč. blaziranost (fr. blazon (fr. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. španski zid. min. v. zametni mehur. potpuno odrešene ruke. izdanak. prazno. blenometritis (grč. neosetljiv. blason) grb. blastomere (grč. blanche) beo. cyclus krug) točak. blanco) v. beo. obrukati. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blastos. zapaljenje sluzokožnih žlezda. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blenna. huljenje na boga. slepi prozor. canere pevati) huz. blenna. blenotorea (grč. blenorea (grč. blasphemos) bogohulan. . blase) otupelih osećanja. blenoragija (grč. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. huljenje. blastoderm (grč. sluzni proliv. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. očiju. nepopunjena menica (samo sa potpisom). curenje iz ušiju. bicefalan (lat. blastozoid (grč. rheo curim) med. blamer) osramotiti. nauka o grbovima. bogohuljenje. belilo. meros deo) biol. blaser. blanc. belo. fiziol. belina. us. Bucherschrank) orman za knjige. sulfid cinka. blanko-kre-dit otvoren kredit. neispisan. tj. kožica zametao g mehura. opt. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. blenda (nem. kredit bez pokrića. neosetljivost. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. ñerma koža) fiziol. grč. vrsta šampanjca. psovka. blastula (grč. karta bjanka. sluz. blenoftalmija (grč. prema potrebi. bjanko (ital. nlat. korita. neispisan. blenna. tobožnje trgovanje. biher-šrank (nem. oblik) biol. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. sluzna srdobolja. klica. radi špekulacije razlikom u cenama. biceps (lat. blasfemija (grč. blekvud (eng. blastema (grč. blastule. blašpe (fr. kompozicija za dva glasa. bis. blanche) pr. ukor. bizzarria) muz. rheo tečem) med. čist.). im. potpuna sloboda rada.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. pogrdan. blenna. bjanko menica čista. tj. bis. blastula) fiziol. kart blanš (fr. bicintum. hartija. blanko-trgovanje prividno. kystis mehur) fiziol. blastos klica. grditi. neograničeno punomoćstvo. Blende) apx. spolnih organa i dr. karanfilića i šećera. blastos. blastem (grč. punomoć samo sa potpisom. blamirati (fr.) otupelost. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). bicikl (eng. kapavica. bikefalan. obesvetilac. preživelost. bela boja. blaziran (fr. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. povraćanje sluzi. blena (grč. izneti na rñav glas. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. blasfeman (grč. carte blanche) čista bela neispisana karta. ophthalmos oko) ked. kuditi. blenna. bis. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. bianco belo. pupl>enjem). blasphemfa) pogrda. blanket (fr. blenna sluz. blastos. lučenje sluzave tečnosti. bicarija (ital. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blastomikoza (grč. blenna) kec. blenemeza (grč. čist. i blastocistis (grč. blenna. pomorandžine kore i soka. obesvećivanje. blenna. 6t6s uho. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). chroma boja) dvobojan. beloća. enteron utroba) med. kephale glava) v. slepa vrata. prekor. biciklist(a) (eng. zapaljenje veznice očnih kapaka. black (fr. Bischof biskup) piće od crnog vina. od dve boje. alat. cimeta. bicyclist) onaj koji tera točak. rñav glas. bišof (nem. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. bi-. blastemia) vot. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. grč. lat. dvoglavi ručni mišić. bicycle. blastema) biol. kapavac. heraldika. blastos. procurim) med. blenengerija (grč. biceps) koji ima dve glave. obesvetilački. bruka. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. metra materica) med. gei. pokuditi. bjanko. preživeo. regnymi izbijam. sukno za filtriranje. kuñenje. čist formular. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. aden žlezda) med. blamaža (fr. blejzer (eng. mykes gljiva) ned. velosipedist. blanš (fr. velosiped. radi odstranjenja. grdnja. udubljenje u zidu sa svodom. blamage) sramota. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. blasphemćs) bogohulnik. zasićenost. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blanko (ital. zasićen i presićen. bihromatičav (lat. bicinij(um) (lat. zametni mehurić. mladica. belina) trg. točkaš. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. svetlosti sa strane. blastos. eteb povraćam) med. eidos vid. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes).

zatvoriti skretnicu. biondo) plav. tome sečenje. bacanje prašine u oči. Blume) poznavanje cveća. iskra. mali pozorišni komad pun desetaka. municije i sl. okloplji-vanje. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. udvarač ženama. čamcu. bloc) veliki komad (npr. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. Blume cvet. blouse) laka gornja haljina kod žena. iskrica duha. spadnutost očnih kapaka. blumirati (nem. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. obmanjivati. blomba (fr. treptanje. blenna. treba: plombirate. podizanje cveća. sluzave mokrenje. od finog pšeničnog brašna. blokada. blefaritis (grč. blefarospazmus (grč. mnoštvo. ital. suženost očnih otvora. kol. blooming condition) sp. automobilu. plomber) pogrešno. zajednica. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. hapsana. zatvaranje železničke skretnice. blestrizam (grč. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. zastrašivanje. ucelo. mladić plave kose. blondina (fr. bluza (fr.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. blombirati (fr. Blockhaus) voj. vojnički koporan. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. oblaganje čeličnim pločama. panj. klada. blefirati (eng. blondine) v. plomb) pogrešno. hvalisati se. oklop (na ratnoj lañi. žućkast. en bloc) naveliko. čamac. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. rezanje) med. blepharon. uron mokraća) med. blista (fr. bacakanje. šanca gredama. ojačavanje rova. blepharon. farsa.) pl. kulica. . zbunjivati razmetljivom reklamom. pretvarati se. bacam tamo-amo) med. blefaroptoza (grč. blondina. nazvala zbog žućkastog sjaja. pivo. blokirati (fr. karaula. blesura (fr. zavaravati. blindaža (fr. osigurati od zrna. gomila (knjiga). Blockflote) nuz. treba: plomba. blokaža (fr. blumistika (nem. phimosis suženje) med. praviti se. fig. up. zapaljenje žlezda očnih kapaka. kicoš. varati. grč očnih kapaka. aden žlezda) ked. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh).) voj. automobil. blefaradenitis (grč. sveska za pisanje ili crtanje. opsada. dobro. duhovita sitnica. blepharon očni kapak) med. blocus. blokflauta (nem. zavara. blondin) plavušan. ruski kolači. fig. blokiranje (fr. blessure) ozleda. bluming kondišn (eng. vojske. blepharon. bluette) varnica. blefarizam (grč. prevrtanje. zapaljenje očnih kapaka. avionu). avion). a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. blokada (fr. prevari. hrpimice. obmanjivanje. blefarotomija (grč. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blindirati (fr. bloccata) voj. blondinka (fr. celina. blepharon. an blok (fr. šanac gredama. bloquer) v. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. obmane. ptosis pad) med.). plavuša. bleh (nem. tvrñave. blondine) devojka ili žena plave kose. fleš. npr. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. povreda. ñuture. tip. blokhauz (nem. obmana. blef (eng. blefaroftalmija (grč. zaplašiti. blok (fr. bluff) plašiti. mermera). blondin (fr. trupac. ojačati rov. blickrig (nem. sličan svirali. opsada. blonde) čipka od sirove svile. poza. zatvaranje sa svih strana grada. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. ophtalmos oko) med. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. osobito u sportu. tip. Blue Book) „Plava knjiga1'. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). slični palačinkama. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blond (fr. bloki-ranje. blindage) fort. blepharon. Blitz munja) v. nemir kod teških bolesnika. Blitzkrieg) voj. blonda (fr. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. munjeviti rat tj. gomila. Blu buk (eng. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. grañ. blinji (rus. dosetčica. veliki odlomak stene. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. mustrama od cveća. žmirkanje. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. blond. ital. hvatati na zbunjivanje. zaštićivanje od zrna (projektila). blefarofimoza (grč. up.) med. blinder) fort. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. plavojka. blestrizo bacakam. blepharon očni kapak. zatvor. otvorene boje. velika količina (robe). cvećarstvo. svetao. spasmos grč) med.

Bodriti pl. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. magazin s robom u luci. zajedno sa dalaj-lamom. boit-tout) čaša bez postolja. bobby) pl. v. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bobslej. bogomili pl. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. fr. boiler v. ispičutura. guša. god. fig. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. bodega) podrum. udav (najveća zmija u Africi i ist. upravlja zemljom. + 1502. boetetika (grč. beaujolais) vrsta francuskog vina. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. fig. zmijski car. bogatiri (tur. boatu (fr. Hrvatskoj. bobina (fr. bojkotovati (eng. vinara. boheme) način življenja boe-ma. bobbinet. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. proizvodi se u predelima severno od Liona. kor. boa (nlat. skraćeno: bob. život od danas do sutra. kod bojkota strane robe u nekoj državi). Bugarskoj. fr. klanac. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. bogus) irsko narodno piće od vode. bodmeraj (nem. boabab (amh. v. pere. književnici. rakije. deminutiv imena Robert). sluga. kotao. fiz. npr. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. koji »sive svojim naročitim. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). iznos berbe grožña. krčma. pamučni til. boemi (fr. bogumili. bob (eng. studenti i dr. to bob) v. drevna pijanica. Obotriti. ždrelo. lažno optuži-vanje (po šp. bobi (eng. boja (hol. dečak. baka. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. crven kao krv. baobab. induk-cioni kalem. po nače-lu: dok traje nek laje. bu za. up. Džemsa Bojkota. umetnici. prirodnim životom. bojer (hol. . koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. Makedoniji. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. patareni. bogdo-lama (mont. kablova. engleski til. duhovni poglavar u Tibetu koji. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bobslej (eng. boj (eng. bodul. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. boiler kazan) kazan. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. Bosni. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bojler. bobinet (eng. božole (fr. Indiji). organizovala ovakav način borbe i upropastile ga.) bog. bova (ital. naročito plemić veleposednik. bodega (šp. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bohemes) pl. prekid svakog op-štenja s nekim. kosovski božur divlji božur. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. boei) v. od danas do sutra. bojkot (eng. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. ili na oboje ujedno. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). bojar (rus. raste na Kosovu. boy) dečko. kod anglosaksonskih naroda. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. Dalmaciji. kajmaka i šećera. busur) bog. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. bogus (ir. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). u Rumuniji: plemić. eng. bojler (eng. Bodmerei. boa. moreuz. bodolo) ostrvljanin.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. boza (pere. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. bogaz (tur. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije.. blue-stocking) „plava čarapa". bonrin) plemić koji je i ratnik. boa constrictor) zool. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. božur (arap. planinski tesnac. šećera i drugih dodataka. po pravilu neuredno. momče. bottomry) trg. bobine) kalem (za konac).Bob je. čergari. boduo (ital. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. nadimak londonskih policajaca. bahader) pl. bogumili pl. boi-najf (eng. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. fig. v. neuredan život. buza. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. bobadiljizam nepravedno. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). bogaz grlo) grlo. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. kalem od namotaja bakarne žice. boemerija (fr. tur.

guranje i udaranje nogama. bolus. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. bokskaf. grč. potkraj XVI veka. glavom i leñima. bokaža (fr. ngrč. bolero (šp. grč. pod. ručna granata. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). loža u pozorištu. boks (eng. bola (eng. pesničar. bol (lat. bokser (nem. praćen pesmom. zbog čega se mogu i danju videti. bol. bomba. boccale. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. grč. strela) pl. kratak. osnovana oko 1890. buldogu slična rasa nemačkih pasa. bolletta. sp. oružje za bacanje. bombe. boksit min. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. balon. v. šumica. veća čaša s poklopcem. rudnjača. Bokseri (kin. staklene bočice kru-škasta oblika. bolos) hem. ušće. bolonjske bočice fiz. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. fr. tući se pesnicama u rukavicama. Francuska). bouche.. bolstit (lat. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. svaka runda 2—3 minute. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu.378 kg). brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. Voheg) 2. zatvor za potkivanje nemirnih konja. bolus (lat. boxer) 1. ital. nlat. bocage. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. boljševici (rus. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. razreñene od strane Lenjina. up. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. moreuz. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). boks (eng. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bocassino. ma-njina. grč. astr. bok-sovanje. up. hidrat čiste gline. kastanjetima. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bocca. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. kineska tajna organizacije. boksovati se. do struka. „plemenitoj veštini". lug. srednje veličine. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bolldos hitnuto. koja je 1900. bulletta) cedulja. bolidi (grč. bucca) usta. dubok ton) voj. 1555—1619). do tetke kategorije (preko 79. boljševizam (rus. bolivijano (šp. bolvševiki „članovi većine". u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. sp. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. ulaz. okamenjena gljiva. up. boksati(se) v.800 kg). bokasin (ital. boling-grin (eng. ital. boksovanje (eng. bocal. lemnoska zemlja. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". boxcalf) 2. šp. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bolus. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. boletus pečurka. naziv po mestu Bo (Les Baux. velika bokasta boca. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. gitarom ili tamburinom. boleta (ital. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bombos potmuo. bolonjska škola slikarska škola koju je. pesničanje u rukavicama razne težine. zračni termometar. bolus. v. otvor. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). živa i okretna. boks. bokal (fr. bole zrak. box) pesničati se. . železna ili čelična lopta. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. ital. boks (eng. box) 3. bolos) v.. bulengren. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. zaliv. box) 1. lat. bosco. jedan od glavnih izvora aluminijuma. vrč.000001 * °S). bolites pečurka za jelo) kol. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). atomska bomba. boks. većina. šećera. bomba (fr. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. bolometar (grč. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. boks-meč (eng. bokseri se dele s obzirom na težinu. fr. bolas (šp. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. metron) fiz. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. kutija. tzv. pristalice boljševizma. bascagium) šumarak. bollo. bolis. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. boksovati se (eng. box) sp. priznanice. bokser (eng.boka 122 bomba boka (ital. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom.

sviloprelja. . bon-sans (fr. dit. bonhomme) dobričina. dobronamerno. bona mente) u dobroj nameri. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. fig. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. facere. prav. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). visoko-paran. naivčina. bona hereditaria (lat. poboljšavanje. up. bono modo) dobrim načinom. bcmbyx) 1. dobra. osoliti koga. bona fide (lat. nadmen. imetak. preteran. unutarnja vrednost. bonette) voj. bonaparte™ pl. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. tobdžija. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bombast (eng. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bona minorum (lat. vrsta ženske kape. dadilja. bondruk (nem. čičica. veseljak. grč. nalozi koji se isplaćuju odmah. bona fide) dobronamernost. bon (fr. slada (malcbombona) ili voća. bonbona v. bombiks (grč. bombo) vrsta rakije od ruma. bon sens) zdrav (čovečji) razum. trg. bond) pismeno jemstvo. bombyx pamuk. bona (lat. . bona minorum) pl. konfetama). vrsta keplovane svilene tkanine. odšteta. bombyx pamuk) zool. vrsta pamučne tkanine za podstavu. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. boneta (fr. lat. krupnorečiv. bacač bombi. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. svilena buba.. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bondirati (fr. po viñenju. svojim pesmama i sl. bonbonniero) kutija ili kor-pica.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bonomija (fr. zatucane popeskare. preterana prostota. grč. često sa dodatkom želatina. imanja. na lep način. bon pour) dobar za . naknadno pridošle dobra. bon pur (fr. poslastica od istopljenog. mirnim putem. naivnost. . platna sposobnost. bombardirati. brašna. izvrsnost (u smislu izrade). prav. bombikometar (grč. bona adventitia) pl. bona mente (lat. vata za ispunjavanje haljina i sl. poboljšanje. nlat. bombardier) voj. lat.. bujica reči. veritet). bonbon. prav. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. kazati). naduven (način pisanja.) pl. bonum dobro. bombaš. Americi. bombardirati (fr. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. menica. propinjati se. bonze (jap. ukusno namešten stan i sl. obaveza. sveštenici Budini u Japanu. bonsek. poboljšati. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. muskata i šećera u Sev. svila) pamučna svila. bombast) lit. bonaca (ital. bombardje. bombast. bonitet (lat. bombona. bombardovati. podskakivati (na konju). bombarder (fr. nalog za plaćanje. bonvivant) veseli brat. obično ukusno i luksuzno izrañena. bondir) skakati. bonne) 2. priznanice. prirodna obdarenost. imanje. bombycinus. priznanice.. ostavština. bonifikacija (nlat. bombardovati v. bonificatio) naknada. bonhommie) prostosrdačnost. bona adventicia (lat. dosañivati kome (molbama. nasleñena dobra. odštetiti. bansek. bonton (fr. izražavanja). bonom (fr. nego potiču od neke druge strane. pl. potvrda prijema. u kojoj se drže bombone. dobrodušnost. sigurnost nekog potraživanja (supr. bon) trg. bombarder. svila. dobra (ili: imanje) maloletnika. bombasin. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. bacati avionske bombe. bona dobra) 1. bond (eng. bonz a vi (fr. popraviti.). onaj koji vrši bombardovanje. sujeverni popovi. bonvivan (fr. fig. prostosrdačan čovek. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. otmeno držanje. bon ton) dobar ton. bombonjera (fr. bombastičan (eng. bombardeur) voj. aromatiziranog i oboje-nog šećera. u dobroj nameri (učiniti. Wandriegel. Kini i istočnoindijskim zemljama. bombardje (fr. valjanost. bombyx svilena buba. 2. bons a vue) pl. popust u ceni. ljubavnim izjavama. devojka za decu. bonitas) dobrota. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). nasledna dobra. popravljati. vojnik bombaškog odeljenja. bombona (fr. nalog za izdavanje neke robe. preterano kitnjast. bombyx. bombe (eng. bombaš (fr. svi-lasta materija. bombazen (fr. istoč-noindijski kaluñeri. važi za . služavka. pamuk. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. fr.. proneti se. bono modo (lat. bombe) v. ukusno nameštena soba. fig. bonificirati (lat. bonum. bonbon) šećerlema. bona hereditaria) pl. v. popravka. poverljivost. bona (fr. bo-nifier) naknaditi. bombardare) voj.

tamnocrvene. botaničar (grč. bostan (tur. manja laña u Ist. gipsa. bordello) javna kuća. Bohrer) burgija. sred. daska. boreas) severac. sto za kojim se drže sednice. novac za hranu. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. boraks (nlat. neiskusne. fig. šarama. brežuljkastim. sto. knjiga u kojoj su računi. javna radnja. veća od pešta. kozmetiku i medicinu. ivica lañe. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. board) l. novčanik vrednosti. fig. krstariti. moru. sreća. . bašta. bosa (fr. rub. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. soli borne kiseline. burani) zelen mlad pasulj. nadleštvo. tj. fig. tj. gostionica. talasaste figure. borner) ograničiti. okvir. talasastim figurama. tačka topljenja 2030°. opšivati. bordel. zeleno. bordel (fr. pervaženje. omeñiti. opšivanje. Bord. bordeaux) boja crnog vina. javna kuhinja. nešto sitno. porubljivati. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. borealan (grč. važan za industriju. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu.) v. borusomanija (nlat. buraniyya. buraq) hen. bonum publikum (lat. bosirati (lat. bosse. nerazumljivo. borax. up. umeriti želje. bord (eng. Muhamedov ogrtač. sever. šare. bordereau) trg. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. borealis) severni. bosko napasam. pervaz. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. pervaz. mali. Bohrmaschine) naprava za bušenje. bor (nlat. me- nica. dar. boreiaios. botano. ivica. materijal za oblaganje lañe.(grč. burdelj. postaviti granične belege. mahune. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. bossage) arh. sudnica. botanizirati (grč. sud. up. boreas (grč. boršč (rus. raditi ispupčene. korist. voska. botanika (grč. oivičiti. kost. bonum) dobro. borer (nem. nevažno. znak V. boreas. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. porub. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). nešto uprošćenija vrsta valcera). ograni-čavati. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). 2. vrlina. bordage) oblaganje lañe daskama.bonum 124 botano- bonum (lat. bosseler) ulubiti. borati (nlat. bosaža (fr. botanikos travni. ital. gajtan za opšivanje. borda (arap. kvrga. bosselage) rad na ispupčenim. Americi. način otesavanja kamena. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. bordirati (fr. bord (nem. borne) ograničen. preimućstvo. botane trava) skupljati biljke. bordižati (ital. jedna vrsta plesa. skučen. pl. borani. bording-haus (eng. bord ov tred (eng. bording) kor. bore] v. element atomske mase 10. redni broj 5. bordura (fr. igre (američka. boranija (arap. sprovodio pismo. grundirati. bozza) grba. državna korist. borgis (nem. hen. nemetalno čvrsto telo. širit. bonum publicum) dobro države. tur.) 2. odbor. bu ši lica. bordo-vino (fr. opšte dobro. nazvan po gradu Bostonu u Sev. ograničen. borniran (fr. mržnja na Pruse i sve što je prusko. savetovanja. bordure) ivica. biljni) poznavalac bilja i rastinja. oblo-žiti lañu daskama. porubiti. ograničiti se. severni vetar. kor. o biljkama i rastinju. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). boston) l. laña. bona. izvod. venac. fig. čvrga. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. borda 2. u grupi). okrajak. Borgis) vrsta štamparskih slova. bornirati (fr. bora (ital. boston (eng. kamene meña-še. bordat. boselirati (fr. phobos strah) strah od Prusa. arap. bordat (arap. Borte) v.811. grč. bor-mašina (nem. trava. grč. spisak računa. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. jedinjenje bora. borde) l. vrt. porubljivanje. igra karata slična vistu. fr. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bortna (nem. Borussia Prusija. bordro (fr. boselaža (fr. lista. umeravati. hrana. Aziji i Kaliforniji. bostan) lubenice i dinje. bording (dan. bortna. board of trade) trgovačke komora. ulublji-vati. borda 1. a manja od garmonda. bosokteriti (od nem. mrke boje. borusofobija (nlat. glup. opus rusticum). Borussia.) pl. borax) hen. up. sa četiri igrača. ital. borda (fr. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. baviti se biljkama. bord) 2. botanike) nauka o biljnom svetu. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. bordaža (fr. lat. border) ogoliti. bordo-boja (fr.

bragura (stnord. botane. gluvoća. uron mokraća) med. botriomikoza (grč. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). v. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. tro-vanje pokvarenom hranom. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. govorim) med. botane. -ites) pl. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). 2. boche) v. bradispermatizam (grč. junak. delija. botriotičan v. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. u južnoj Evropi i na Levantu. bradifazija (grč. 4. bragerdizam (eng. brabantski vojnici koji su. bragozzo) pop. neustrašivost. vrsta holandskog platna. botane. lithos kamen) pl. botanolog (grč. lat. mala trgovina. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. botanoliti (grč. ital. bradilalija. biljojeda životinja. sperma seme) med. bravur-arija (fr. bradipepsija (grč. bradikardija (grč. botrys grozd. bošerija (fr. valjano. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bota larga. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. furda. otpaci. bradilalija (grč. pri mucanju). lalia govor) med. bošerija. bravura) valjanost. geol. phagos) zool.-tur. bradys. usklik u znak odobravanja. aria) »uz. spor i težak govor usled mane u govornom organu. marama. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botella. botanika. tako je! bravo (ital. botel (od nem. bradys. bocherie) Nemci. brabanta (fr. bradisurija (grč. botriotičan. brabansoni (fr. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. botrys) grozdast. bravura (fr. botane.. hvalisavost. up. bravour. bofl (ital. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. biljožder. bravisimo (ital. botroilit (grč. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. valjan i vredan čovek. . bradiekoja (grč. bradys. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. bragr) pesnička umetnost. botulus kobasica) ned. bošča (pere. tur. platno kojim muslimanke skrivaju lice. Mthos kamen) min. boča (ital. botega (ital. čuvar životnih namirnice na brodovima. odlično! bravo (ital. bravoure. bošonerija (fr. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. botane. akuein slušati) med. botanomantija (grč. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. junačko delo. rñava probava. povezača. kardfa srce) med. bradys. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. bothrion jamica. Brabansona (fr. čarape) uvijen u bošču. botriokefalus (grč.) 2. kelner. hvastanje. stranturija. vinara. bogće. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). živi u tankom crevu čoveka. teško žvakanje. lak ribarski brod sa dva jarbola. botriitičan. fr. nauka o biljkama. širokočlana trakulja. apotheca) dućančić. bradys. teško slušanje. teško. teško. nem.). u obliku grozda. bavella. botulizam (lat. botellarius) šef kuhinje. od usoljene ikre morskog lipena. krčma. crven izraštaj na ruci ili nozi. botane. botanografija (grč. botriiti (grč. najmljeni ubica. balota. bragoc (ital. botanofag (grč. okamenotine grozdasta oblika. bradys. botelar (nlat. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. čamaca i dr. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. botane. botanofil (grč. up. sluga. botriitičan (grč. pesništvo. boščaluk (pere.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. grapho) opisivač bilja i rastinja. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. brabante) trg. kamen grozdasta oblika. naročito u HP veku. junaštvo. botane. roba za odbaci-vanje. psa i dr. okamenjene biljke. mykes gljiva) med. botanološki. tunjevine i dr. onaj koji voli da se bavi botanikom. boutique. bradys spor. hrabrost. bottega. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. pregača. kepha-1e glava) zool. geol. 3. odlično. gaće. 5. botarga. vrsta duvana. brabancons) pl. phemi kažem. vrlo lepo. botanologija (grč. ital. bili u engleskoj ili francuskoj službi. philos) ljubitelj bilja. ital. Bafel) trg. bradys spor. v. masaomai žvakati) med. pepsis kuvanje. bottarga) jelo slično kavijaru. bravo) l. up. sjajno. pr. bradimaseza (grč. „Marseljeza" belgijske revolucije. pokvarena roba. bolesna usporena delatnost srca. rñava. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. braggard) razmetljivost. bradilogija. botrys grozd. bradilogija med. botrys grozd. varenje) med. boš (fr. šamija. bohca) l. težak. botarga (nm. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. sporo prokuvavanje hrane.

brancard. up. brakteja (lat. bradys. brahilog (grč. nasilan. brachys. odćntos zub) zool. Amerikancu Dž. bramarbasirati (šp.(grč. abrakadabra. engleskom mehaničaru Bramah-y. brahigrafija (grč. sila. zool. mali. daktylos prst) ampon. ručni) mišićni. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. koji je smešten u kundaku. brendi. šalitra i sl. Brahma) v. naročita. grivna. brahiodonti (grč. nekroza. brahidaktilija (grč. stenograf. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. brazilejin v. lokalne izumiranje jednog dela tela. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brandi (eng. obično 6 do 7. branhije (grč. naročito donji deo ruke. brahimetropija (grč. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. branža (fr. brahijum (lat. fig. moć. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brahigraf (grč. brachys. suprotno: makrobiotika. v. brachium. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. smeñ. tj. orao vidim) med. v. brandy) v. brahibiotičan (grč. lat. branca) grana. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. branhus (grč. brahijalan (grč. brazilin. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom.) hvalisati se. poziv. ali se krije u samom smislu rečenice. 1789—1858). kephale glava) ampon. Brahma) v. brander (nem. nepotpun. odus. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. branche) nosila. Brand) med. deo. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). Bramahova brava. branchos) med. priperak. čovek koji ima kratku lubanju. ručni. odsek. brahma) v. promuklost. od prstiju do lakta. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. koji je kratke staze. braunijanci pl. uroñena kratkoća prstiju. Brama (sskr. brachys. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. Brajtova bolest (nlat. braunijanizam. brachys. phrasis govorenje) med. brahilogija (grč. brahidromičan (grč.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. broad-side) kor. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. u sisara. uža oblast zanimanja. bramaizam (sskr. brachialis mišični. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille).bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. sitan. ital. brahmana) pl. Brand požar) brod na jedra. Bramarbas (šp. ogranak (jedne nauke. lat. branche. brachfon) mišica. brašna. me tron. škrge. branchion) pl. zapaljenje krajnika. ruka. brakadabra fbracadabra) v. brahmanizam. rukunice (na kolima). koji živi malo vremena. brand (nem. 1735—1788). brachys. brankar (fr. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brahmanac. tj. braun. poreklo bolesti je. bradifrazija (grč. koji ju je prvi objavio. ret. gangrena. brazletna (fr. branža. grč. paljba iz topova sa jedne strane broda.) kratkovek. kratkovidnost. brachlon mišica. bramanizam (sskr. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. brachys. bramani (sskr. brachys. brauning (eng. . nekog posla). M. braun) otvoreno mrk. kestenjast. brachy-katalekti-kćs) četr. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. biti junak na jeziku. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). v. up. Brauningu). brahmanizam. brachys. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. nizak. 1749—1814). brahibiotika (grč. brahikefal (grč. brahikatalektičan (grč. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. brašna (fr. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. nejednake veličine. prema tome. bracelet. brachiale) narukvica. nasilnički. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. brachys. med. brazilejin. barut. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. braunijanizam med. bractea list) bog. morbus Brightii) med. brad-sajd (eng. braon v. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. junak na jeziku. ruka. npr. struka. brahi. pristalice učenja Džona Brauna. Brahma. branche) v. strana broda. brankar-kola teretna kola bez lotri. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. bramar) hvalisavac.

brahiteleskop (grč. brachys. diplomu. Brahmana (sskr. brevijatura. chronos vreme) kat. brekfest (eng. štimuju u s. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. bez uvijanja. vrsta tambure za pratnju. brendi (eng. zakočiti. bregma) anat. patent. podos noga) kratkonog. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brahmaizam (sskr. kratkih krila. podos noga) zool. brandi. brahiscijan (grč. kratak spisak. kratkovremen. patent. sa poveljom. d'. pesnike. pods. (fr. brevilokvij(um) (lat. izdati dekret. brahit opt. životinje kratkih krila. Brahma) starije učenje o Brahmi. brevis kratak) muz. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). Bremse) teh. brevijarij(um) (lat. brachfon. brachys. brahma) indijska religija. patent. brevet) diploma. brahipodav (grč. up. brev(e)tirati (fr. nota koja vredi za dva cela takta. fil. patentiran. brahipetalan (grč. komanda za prekid borbe u boksu. brachistos najkraći. brachys. odsecanje ruke. petalon list) bog. brevi manu) otvoreno. brevijar. kratak izvod. bremsen) teh. imaju dva kapka. brek (eng. brevijacija. insekti koji imaju kratka krila. koji ima kratke metričke stope. koji su. loqui govoriti) kratak. kratkih nogu. brevis. up. brachy-pneuma) med. lovačka kola sa 3-6 sedišta. povelja. brachys. astma. brahihroničan (grč. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. neku vrstu komentara Vedama. pus. sprava za merenje mišice. Brahma (sskr. breviatura) v. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. breakfast) doručak. molitvenik. brachys. a izvode je obično trubači i saksofonisti. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. brachys. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. otprilike osam vekova pre naše ere. četr. nauč-nike i političare. srednji deo lubanje. brsvi manu (lat. grč. . vladaocima i dr. brač (ital. štampanje nota. g. odmah. teme. veoma rasprostranjene morske životinje. brahistohrona (grč. skraćenje. i po tome liče na školske. muz. točkanica. brevete) pr. brevijarij. typos otisak) ouz. kratak dah. brevipedan (lat. brachys. sp. kraća improvizirana fraza u džezu. naročito papino pismo državama. kratkim putem. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. kratke latice. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. up. kratkih latica. brachys. chronikos vremenski) kratkotrajan. brahicefal antrop. brachfon. sipnja. kratkokrilan. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. kratkih nogu. brevet d'invention) pronalazačka povelja. ruke. bremsen) v. osnovana. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. brahmanizam (sskr. breda vrsta mašinske puške. brahipneja (grč. brevijar (lat. dekret. metron) med. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. bregma (grč. skopeo gledam) opt. brevijatura (nlat. skia senka) geogr. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). breve d'envansjon (fr. brahikefal. Brahman (sskr. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. breviarium) kratak pregled. ukočiti. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. brahipteran (grč. uspravno). skraćen naziv za brahiteleskop. bredizam med. dajući oduvek sveštenike. pes noga) kratkonog. brandy) rakija prepečenica. kočiti. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brahiotomija (grč. sa diplomom. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. bremza (nem. brevis kratak. brahmani (sskr. brevis (lat. na razdaljini. zool. brachys. breve (ital. brahiopode (grč. uzetost grudi. sažet i jezgrovit govor. bremza™ (nem. kočnica. koji ima kratke cvetne listiće. temno sečem) hir. povlastica. bremzovati (nem. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brahipneuma (grč. pteron krilo) pl. brevis.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. breviarium) v. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. breviotipija (lat. linija pada za najkraće vreme. brahiptera (grč. viola. brev(e)te (fr. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). 1795—1860). cikloida. rpeb dišem) med. viola di braccio) muz. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. a'. pismo. brachfon ruka. v. break) otvorena kola na 4 točka. kratak izveštaj. breveter) dati. Brahman) ind. = hipnotizam. bremzati. breviatio) skraćivanje. brevijacija (nlat. povelju. tj. tele daleko. sa patentom. breve) svaki zvanični pismeni akt. brahisilabus (grč.

brigmos (grč. bretela (fr. breccia) voj. prodor (u zidu. brefotrofij. buntovnik.. lopte ili jajeta. rasprska-van. telalnica. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. brigadist. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brizer (fr. razorna snaga. brenovati (nem. briser) rasprsnost. fig. ital. oramenice za držanje čakšira. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. konjički podoficir u francuskoj vojsci. 2. brikolirati (fr. prelivati se u svetlosti. blistavost. brefotrof (grč. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). brimada (fr. brillantine) kozi. cigle. breča (ital. brizo. rasprskava. 2. raskoš. prekoramnik. brigma. ne raditi časno. breccia) kol. brigante) drumski razbojnik. plahovito. zaobilazno. brephos. odboj lopte od ograde. brigade) član radne brigade. blistati. briller sjati. sabijen u obliku opeke. brigant (ital. tropheus hranilac) nastojnik.) bog. razbijač. brillant. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. povetarac. kaiš za nošenje tereta. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. velelepnost. naročito starinske. brigadier) l. brigg. odličan. brefotrofeum (grč. odskočiti. up. cigle sitan. brigantine. vo. brig) mor. brilaite (ital. brigata) l. . vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brikabrak (fr. jajeta i sl. brigg) mor. koji razmrskana. brigantina (eng. briljantan (fr. brikola (nlat. presovati u obliku opeke. brizantan (fr. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. sijati. brilijant (fr. up. starinarnica. briser. kod bilijara: odskok. brigmos. briše. v. divan. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. rasprsan. hajduk. brillante) iuz. briljantnost (fr. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. sposobnost rasprskavanja. hozntregeri. sa strane. 3. briljantirati (fr. fig. brefotrofij(um) (grč. starež. blistati) sjajan. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. briljirati (fr. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brigma (grč. vrdati. utvrñenju). briketaža (fr. razornost. zarezivati nekoga. fr. brig. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). brigade. svetao. brycho škrgućem. fig. brezza) blag morski vetar. 2. bretelle) uprta. obzirati se na nekoga. brilijant. ital. briketirati (fr. divota. ital. prednji valjak na spravi za predanje. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. bretele naramnice. brizantnost (fr. voj. brephos novoroñenče. v. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. fr. vidno se isticati. odličnost. fig. brisant) koji lomi. vrsta mirišljave masti za kosu. prolom. za sto naoružanih ljudi. bretanja (fr. breche. Brigantine) tor. brik (eng. zavod za ishranu i podizanje dece. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brizomantija (grč. fig. brigadist (fr. bradu i brkove. ital. raditi zaobilazno. lukavo. fugovanje. otuda fig. šteta. briseur) lomilac. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. breskva (pere. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. up. brefotrofeum. tropheus) zavod za nahočad. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. razara.brener 128 brimada brener (nem. živahno. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. par bricole) posredno. rukovodilac radne brigade. briljantin (fr. uštrb. brizo spavam. naročito brilij aktima. učiniti da se nešto odbije. brig. brephos. veoma vatreno. brillant) sjaj. breša (fr. bretona (fr. briller. blistav. briquette) nešto u obliku cigle. veličan-stvenost. brennen) l. tropheus) v. briket (fr. brigadir (fr. u prah pretvoren materijal. svetleti se. briljant v. odska-kati od ostalih. bric-a-brac) starudija. bricoler) odbiti. par brikol (fr. bedemu. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. voj komandant brigade. briqueter) popločati ciglama. bretagne) stari francuski ples udvoje. upravnik bre-fotrofeuma. remen. briza (fr. razne umetničke stvarčice. pokrajini u severnoj Francuskoj). brizomant (grč. brillare) sjati. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. brygmos) med. brig (eng. krasan. bricola. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. briljantina (fr. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. lopte. — št. mala jedrilica sa dve katarke. brigada (fr. nem. pljačkaš. odskoči. veličanstven. voditi računa o nekome. vetrić.

razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . brioidan (grč. hteti nešto brzo sprovesti. znak Vg. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. sa utkanim krupnim cvetovima. krasiti. broma jelo. kon brio. brodirati (fr. telalin. — 9. živahno. bryon. garavko. Britiš mjuzeum (eng. brokantirati (fr. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. bromium) xex. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. broccato) zlatotkanica.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. logia) nauka o jelima. trovanje bromom. up. bronzana bolest med. cinka i gvožña. bromizam (grč. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. bromoform (nlat. srebrotkanica. ital. osnovanom 1805. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). fig. briskirati (fr. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. velikom nem. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. crnomanjast muškarac. nlat. vezenje. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. osnovan 1753. broma jelo. naročito slikama. Brokhaus (nem. poznati lek za živce. bromid (grč. eidos oblik) bog. obrec-nuti se. element. bromov preparat. briozoe (grč. senzarija. e. utisnutim u zlatu i srebru. broker) trg. tečnost veoma slična hloroformu. ulep-šavati izmišljenim dodacima. brokanter (fr. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. ulepšavanje. bromoformium) farm. šumno. brokeraža (eng. legura (slitina) bakra. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. od 23. od svile i pamuka. brunet) crncurast. Brodway) „široka ulica". oseći se na nekoga. broyon) tučak za mrvljenje. bučno. brunette) garavuša. crvenkastomrka teška tečnost. bronze. brodsrija (fr. makler. pre n. briozo (ital. svilom. brioso) muz. bromos) fark. sličan mahovini. nauka o mahovina ma. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. pocrniti. slična vistu. bronzo. brinirati (fr. brinet (fr. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. lat. broker (eng. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. kićenje. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. brokule (ital. brodet (ital. trljanje boja. mesto srebra. trgovina vezivom. up. brunir) metalne predmete mrko uglačati. up. ili samo od pamuka. morske.. brimera UŠ god. kulturno središte. broder) vesti. bromatika (grč. magleni mesec (18. bojiti (ili obojiti) mrko. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brnistra (ital. tela-liti. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. Brodvej (eng. mahovinast. bromos smrad. broajon (fr. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. nemetal atomske mase 79. briologija (grč. oktobra do 24. brom (grč. broiler) vrsta pileta za pečenje. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. izvesti zlatom. zoon životinja) zool. obično industrijske proizvodnje. brusquer) brecati se. za izradu stonog pribora. upotrebl>ava se. bridge) igra karata. naročito slikama. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. nazvan po izdavaču. brojler (eng. plameno. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. nauka o sredstvima za ishranu. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. starinar. vrsta žutog. nlat. brokatel (ital. vezivo. broker) trgovački posrednik. brion (fr. ginestra) bog. prebiti preko kolena. bromatologija (grč. crnka. vladu u svoje ruke). teška. srebrom. seizal. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. makleraža. novembra. so bromovodonične kiseline. fig. reñe slatkovodne.909 redni broj 35. bromos smrad) hem. brinete (fr. logia nauka) bog. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. bromatografija (grč. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. bridž (eng. bryon. broma jelo. god. brokat (ital. god. bromatometar (grč. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. broderie) vez. bronza (fr. figurama i sl. srebrnaste boje. bronzium) tuč. bele. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. brumaire. prenagliti čime. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. životinje iz porodice „pamekušaca". jako nadražajnog mirisa. bromural (grč. bryon mahovina. bromos) ned. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera.

grubijanski. bronhoskopija (grč. brovtosaurus (nlat. bronzer) obojiti bronzanom. trgovačke beleške. blenna. o nepogodama uopšte. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. broširati (fr. bronc. protkati. bronchos. bronhotomija (grč. grubost. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. piskutavost glasa (kod promuklosti). Bruderschaft) bratstvo. dušnik. brćnchos dušnik) dušnički. dug preko 18 t. bronce (ital. brćnchos. brutalis. up. briinieren) davati nečemu (metalu. brutalitet. bronhospazmus (grč. brontotherium) kol. klinasto pismo i dr. svilom). koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. logi'a) nauka o grmljavini. bronzirati (fr. brujon. brutto) trg. grč u dušnicama. obojiti modrikastim prelivima na vatri. osuroviti. operativne otvaranje dušnica. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. bronchos dušnik. skopeo gledam) med. skotski. mine-ral. bronhoblenorea (grč. brochure) v. brust-halter (nem. bronze. kele posutost) med. Brust-bild) poprsje. bronchos. brumalan (lat. bronhus (grč. brcnchia) med. v. prošiva-ti (knjigu). životinjsko ponašanje prema kome. brćnchos. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. bruh (nem. brćnchos. štraca u koju se unose. broche) zapinjača. brćnchia) pl. gnojavo zapaljenje dušnica. brontofobija (grč. brutalitas) surovost. brum (eng. bronhoragija (grč. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). brošira (fr. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. pneuma dah) med. bronhije. bakarnom bojom (drvo. brošura (fr. dve cevi. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. npr. broš (fr. povezati knjigu u mek povez. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. brutalizirati (fr. fr. bronhostenoza (grč. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). brouillon) koncept. brutificere) napraviti nekoga stokom. bronzo) v. bronhofonija (grč. koji se tiče dušnika ili dušnica. rheo tečem) med. bronteum (grč. iz perioda krede. brustbild (nem. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronte. prvi sastav. brćnchos) alat. mykes gljiva) med. brujar (fr. brontoterij(um) (nlat. cedefastog sjaja. anat. potpuno zanemari™. bronchos. . bruto (ital. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brutal) živo-tinjski. uraditi nešto na brzu ruku. grub. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. knjiga dnevnog troška. divljaštvo. gips. surov. hernija. brocher) prošiti. krvarenje dušnica.). lithos kamen) med. plesso udarim) med. brutificirati (nlat. kožu i dr. brontologija (grč. protkivati tkaninu (zlatom. zapaljenje bronhija. ogromni kičmenjak. bronchos. bronhoskop (grč. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. crnom. drvetu. brutoprihod celokupan prihod.). phone glas) med. brujon (fr. brutalnost v. brochurier) pisac brošura. bronhorea (grč. stvaranje kamena u dušnicama. na brzu ruku i privremeno. bronte grmljavina. brontosaurus) kol. bronhoplegija (grč. aparat za pregled sluznice bronhija. bronhitis (grč. bronhomikoza (grč. tj. dušnice. brćnchos. leva i desna. Brand) med. up. brutaliser) zlostavljati. brochure) sveska. brunirati (nem. bez odbitka troškova. brujar.(grč. bronho. grkljan. nacrt. bratimstvo. nameštaju) mrku boju. bronhijalni katar = bronhitis. brošura. guša. poživotinjiti. dnevnik pazara. brumalis) zimski. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). bronholitija (grč. bista. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. učiniti da podivlja. bruderšaft (nem. regnymi skrham. posutost dušnika. brošurist(a) (fr. bronchos. Bruch lomljenje) med. rheo tečem) med. skopeo gledam) med. srebrom. spasmćs grč) med. suprotno: nego. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. temno sečem) med. bronhijalni (grč. mrkom. bronhije (grč. uzetost (ili: paraliza) dušnica. bront (nem. zverski.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. fig. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. brćnchos. brutalan (nlat. meko povezana knjižica. brouillard) v. brutalitet (nlat. bronhopneumovija (grč. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. tuberkuloze pluća. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. bronhijalni katar. bronhocela (grč. bronchos. brćnchos. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. životinjska požuda. neotesan. tako da tkivo truli i raspada se. sluz. divljački. polomim) med. brćnchos.

kaučuka i sl. bukagije (tur. onaj koji voli da rije po starim knjigama. bukolska cezura četr. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bukanir POJI. Americi. običan način klañenja na konjskim trkama. nicine. religija koju je osnovao Budha. bujom. fig. „sveti mudrac". bubonulus) med. kardia srce) med. biibalos) zool. Budha. budala) ludak. bukanirati (ind. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). kephale glava. budhisti. bub-njice. Buddha).bubonulus (grč. bukinist(a) (fr. Buddha) „probuñeni. ind. Buddha) v. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. pisac pa-stirskih pesama. bujirati (fr. lečenje goveda. buñ (tur. biige) plesan. bouquiniste) prodavac starih knjiga. tj. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. nm. bouillon) kup. afrički jelen. bujatrika (grč. kao posledica jačanja srčane muskulature. pristalice religije i filozofije budhizma. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. gusar. bubreg (tur. uvećanje. antikvar. bus. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. bubon.. Bukefal (grč. spisak. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. bukolikos) poet. miris od vina. figura u vatrometu. boucanier) lovac na bivole. cvet. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bugzirati (hol. govedo. u Indiji poštovan kao bog. zapaljenje žlezda u preponama. kele) med. budala (tur. buket (fr. buljon. Buddha) pl. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. neprerañeno zlato. žeñ za životom. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. bukinerija (fr. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. . bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. bubalis (grč. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. ned. algos bol) med. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. uzroci patnje su strasti (tj. bus. bukanje (fr. topuz. buzdovan (tur. antikvarnica. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). bouille. Budhizam (sskr. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. hipertrofija srca. bubon preponske žlez-de. up. aden žlezda) med. up. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. suis i Vg. v. bolest prepona. bubon) pl. električna svećica. glupak. bubonocela (grč. pastirske pevanje. narediti) izvolite. bujrum (tur. bukagi) pl. volja za život). vući lañu pomoću parnog broda. bukardija (grč. okovi na nogama zatvorenika. bukolika (grč. bukolikos) poet. micine. budizam (sskr. . melitensis. posrednik pri klañenju. bukiner (fr. bukasen (fr. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. za razliku od totalizatora. book) knjiga. bubon. buña. bukoliazmos (grč. bujon (fr. zatim zadnjeg creva i jednjaka. buj (fr. buyurmak zapovedati. valjkasta šipka od voska. bukoliasmos) pastirska pesma. gume. profesio-nalni kladilac. bus govedo. bužija (fr. buksiren) mor. bukolski (grč. bukmeking (eng. Buda (sskr. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). seoski. bukmeker (eng. budizam. Br. lista. book-making) sastavljanje knjiga. bouquineur. bubonadenitis (grč. bukolike) post. nlat. Budha (sskr. pastirska pesma. bez strasti i patnje.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. bougie. buvoličar (grč. um. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). Buddha) pl. pamučna tkanina za postavu. Život je patnja. bubonalgija (grč. kila. stanju blaženog mira. prosutost prepona. buboni (grč. budhisti (sskr. limfatični triper (kapavac). fiz. antilopa. Buddha) v. bouquinerie) trgovina starim knjigama. pastirski. morski razbojnik. prosveće-ni". bubikopf (nem. bubon. književno delo. glupak. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bozdogan) vrsta starinskog oružja. budhizam. bugia sveća) med. zverokradica u Sev. Bruchgold) izlomljeno. budoar (fr. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). Budhizam. bogurek) bubreg. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. budisti (sskr. pena na pivu. vrsta tkanine. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. ital. zapovedajte! buk (eng. tj. v.

supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. hladnokrvnosti i dr. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. gomila. bumerang (austral. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bunda (mañ. . bund 1. liga. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. stran novac. naročito na dorskom frizu. bukcinator (lat. bulinirati (fr. plik. bulbosus) lukovičast. gomila ljudi. npr.) pl. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). snabdeven bulom. daš Bund) svežanj. buke (eng. nazvan po francuskom rezbaru A. talasanje. bulla) pisac papskih bula. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bulbus lukovica. forma) koji ima oblik lukovice. velika gomila. bulbozan (lat. bedem. bus. izbacivanje mehu-rova. velika. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. gusta trnovita živica kroz koju konj. kapetan. der Bund) savez. 2. mutna. nepošteno trgovati. glupost. anat. books) pl. uzana. ned. mora da projuri. bulla) l. 2. bula (lat. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). kratke i duboko usečene njuške. bulimfa) med. mišić duvač.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. mera za staklo. boltikbasi) četovoña. obrazni mišić. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. bullitio) klju-čanje. bouliner) mor. bulimija (grč. voj. buli) l. bukskin (eng. bulengrev (fr. pečat od voska ili metala na povelji. ukrasi. bulicija (lat. mera za konac. boliik) l. smotak. bulterijer (eng. bul-finč (eng. tako da mu se vide prednji zubi. buliran (lat. foltamente gusto. verski obrazovana muslimanka. mnoštvo (obično stoke). boulevard) šetalište. bull-finch) sp. sabornica. bulumenta (ital. velika količina (nečega). tvrñava. lat. udata žena. ako ne pogodi u cilj. glavica. krvava ili gnojna tečnost. čvornovat. bulbus. god. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. buleuterion) većnica. Ch. buldog (eng. društvo. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bulbus okuli (nlat. kranion lubanja) arh. zlatna bula (lat. zavežljaj. bullatus) zapečaćen. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. vraća onome koji ju je bacio. izdao nemački car Karlo IV. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. potvrñen pečatom. buljubaša. bum (eng. jagnjeća koža". boule. up. bola strina. f ero donosim) bog. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. veliki engleski pas širokih grudi. povelja sa takvim pečatom. neodoll-va. Džon Bul. bulbus) lukovica. glavičast. krompirast. (nem. skupštinska zgrada. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. urnebes. zimski kaput postavljen krznom. buckskin) „jelenska. vrenje. lopta. rad od drveta sa metalnim umecima. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. onaj koji nije u opticaju. buljuk-baša (tur. Služi kao oružje. odličan lovac na miševe i pacove. bulom zove šegrt majstorovu ženu. Boule (1642—1732). kugla. a odlikuje se naročito time što se. buleuterion (grč. zbijeno) 1. čorba. bouillon) kup. bik. bumaški (rus. bula (lat. životinjska glad. bungalov (eng. bulist(a) (lat. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). bulbul (arap. na trkama s preponama. očna jabučica. četrdesete deo rijala. bul (eng. bulla) 2. napomena ili kratka priča. nlat. bularij(um) (nlat. neotesanost. vreva. boulingrin) v. bujon. bulbiforman (lat. na povelji. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. bulbiferan (lat. buljuk (tur. buljon (fr. široka i lepa ulica zasañena drvećem. tuñi. glavna ulica. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bulla. krasti. bul dog) 1. metež. pljačkaš. bunda kaput) krzneni kaput. fig. 2. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. tetka) 3. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. tj. bullterier) vrsta engleskih pasa. bul (fr. oličenje engleskog naroda kao celine. bulevar (fr. bulbus (lat. bulla) 2. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. bulla aurea) zakon koji je 1356. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. buccinator) trubač. muslimanska žena. rulja. hartijice. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. bula (tur. sitan papirni novac u Rusiji. jelo od nje. bula. buljen (eng. bulbus oculi) anat. bungur (tur. zapovednik jednog buljuka. papirići. 2. fig. boling-grin. glavičast. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bullire. luk. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. (nem. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. Bundesver (nem. bulbul) slavuj. BulbulderSlavujev do. pločama ili grudvama.

barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. betonsko sklonište (kućno. pere. muzički komad humorističkog karaktera. buntdruk (nem. Burg) zamak. burleta (ital. fig. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. a tek posle stihovi. mesom. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. burleskni (fr. buricu pupak) želudac životinje. Buntdruck) štampanje u više boja. veseo i nestašan muzički komad za ples. buržoa (fr. boer) „seljaci". ljutine. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. dvorac. burka. burze muskoze (nlat. pesak i dr. duboki bas na orgulji. bourse. nagao vihor." buržuj v. bourrasque) bura. burletta) mala vesela igra. burdelj (fr. burag (rum. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. 4. fr. borek) vrsta pite sa sirom. pošto se. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. ital. predstavnički dom parlamenta. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. birader) brat. nezadovoljstvo.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. bordižati. burg) 1. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. voj. burg (nem. seljaka i plemića. buranj (rus. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. buraska (ital. nakaradan. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). Bunker) l. bourgeoisie. mala tvrñava. burdon (fr. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). bordel. lakrdijaški. burlesco. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. 2. mala burleska. bu-rime (fr. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. Buridanov magarac fil. v. nlat. gazdaška žena. podvala. (fr. burma (tur. buržoazija (fr. burda) Muhamedov ogrtač. naročito kao lañarski radnik na Volgi. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. kor. borra) otpaci od dlake. bunker (nem. burlesque) smešan. buret (fr. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. malograñanin. buržoa. buraš. šala. tur. sluzne kesice. med. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. bouts-rimes) pl. Bundestag (nem. bourrette) tkanina od otpadaka svile.) savezna skupština SR Nemačke. up. lakr-dija. izmišljotina. bourdalou) traka. up. 2. birader.Bundesrat 133 burma zija 2). imućna žena. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. prema tome. usukati) 1. burgija (tur. burma od burmak zavrteti. (ital. i s druge strane proletera. izliv zlovolje. burda (arap. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. bursae muscosae) pl. Bunt savez) buna. burleska (nlat. stanovnici Juhe. Buri (hol.) savezno veće. byrsa) v. 3. cement. bourg. Bundestag. besmislica. buržujka grañanka. ulično) od napada iz vazduha. berza. tip. vrsta šarenog francuskog platna. bourdon) ouz. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. bunting (eng. burdižati v. burka (rus. ćiftinica. grč. up. kapitalističku. burza (fr. bourgeois.. 2. burek (tur. iznenadna nepogoda. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. bordel) v. burgus. bunt (nem. burdalu (fr. jabukama. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. dlaka za punjenje stvari. izostavljanje reči pri sla-ganju. s jedne strane kapitalista. burrasca. bura 1. zamka. buržoa) 1. ital. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. pečalbar. burazer (pere. burra. Bundesrat. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. varošanka. bourre. nemački Burg. burlak (rus. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. 3. buržoa- . spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). šaljiv. vune. Afrike holandskog porekla. pripadnik buržoaske klase (v. burlesque) poet. prostor. tvrñave. bura 2. fr. burla. gajtan na šeširu sa kopnom. fig.

Butter) maslo. šraf. lat. bradavica. butirometar (grč. butirin (lat. bušerizirati (fr.349 1 (u SAD 35. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. Aspina gaga i Alburnus mento. boutade) duhovita šala. grč. burova voda farm. zatvarač. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. lakrdije. buffa) šala. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. momak. bouteselle) voj. omnibus svima) v. fr. budžak (tur. dućan. merica. venčani prsten. bursitis (fr. merov. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. bustrofedon (grč. bufoverija (fr. bottiglia) boca. laka komedija. računska godina. par butad (fr. neke ustanove i dr. biityron. but (eng.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. buczo) zool. 2. butonjera (fr. bezbojna tečnost. opera bufa komična opera. bufalo (eng. sastavljati budžet. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. burnetizirati (eng. 134 buš-tru burnetirati v. butun (tur. bušel (eng. budget. hirurgu Burovu (1809— 1874). omnibus. puter. bufa (ital. maslac. kao što idu volovi pri oranju. mappš. bufon. bus. brzi soloples bez pripreme. lat. radi uspomene. busola (ital. butsel (fr. bufo karikato (ital. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. obično od bele vunene tkanine. buffer) odbojnik (na vagonu). čireva. buš-tru (fr. bufov (ital. bucov (mañ. fr. buda (ital. stvarčica slična dugmetu. zavrtanj. sastaviti. trgovina na malo. bottega) prodavnica. strophe okret. nazvana po nem. bushel) engleska mera za žito. butik (fr. butyron maslo.burmut snog kamenja. ophthalmos oko) ned. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. čep. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. za ušmrkivanje. komične opere. vrsta rečne košljoribe. 36.. sirćetna mirisa. trubni znak za sedlanje (kod konjice). burnus (arap. boutonniere) rupica za dugme. staklo. kurir. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. butrola (fr. pun života student ili mladić uopšte. bubuljica. bursa. rastvor baznog aluminijevog silikata. butan (grč. burunotu) sitan duvan i dr. butonomantija (fr. kut. najmiliji konj Aleksandra Velikog. detić. potpun. bucak) ugao. ital. trgovanje na malo. ital. puxis kutija od šimširovine) fiz. lakrdijanje. bus (eng. butelja (fr. burnetizirati. butiga (ital. neobuzdan. a drugi — obrnuto. bouffonnerie) šala. biis govedo. doset-ka. lakrdijaš. buton (fr. bottone) dugme. bourse) med. vitica. buter (grč. upotreblja-va se za obloge kod rana. zasićeni ugljovodonik (S4N10). nem. sladunjava i opora ukusa. Bucefalus (grč.. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). puce. bouton. buxula. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. busija (tur. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. sluga. pusu) zaseda. = kapričo. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). veseo. budget) l. lakrdi-ja. bivol. posilni. med. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. minñuši. budžetirati (eng. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. . bufeta (fr. futrola za karabin. Bu-kephalas) „volovska glava". sa volovskim očima. boutique) prodavnica. neravnina (na svili). ćošak. bouchon) zapušač. bufer (eng. butyrum. buter) hen. boutiquage) torbarenje. butum. . boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. dućan. buton (fr. bursa (ital. Bukefalos. volook. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. puxis kutija. flaša. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). up. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. bik. vrsta gasa. kiselina putera. buffalo) zool. u Indiji). kojem je. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. butyron. komičar. butiin) sav. (krupan) brilijant u obocu. lat. na mahove.239 1). bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. budžet (eng. butikaža (fr. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. maslena kiselina. bouteille. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. biis vo. buljook. burš (nlat. dvorska budala. nlat. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. bouton. bufo (ital. grč. up. mornarski kompas. muz. sa kapom. bournous) ogrtač bez rukava. ital. 2. otoka i dr. predračun prihoda i rashoda uopšte. butada (fr. buftalmičan (grč. buffone) šaljivčina. bouffette) kićanka. butyrum) hai. bolgia. borsa) kesa. pupoljak. par boutades) prema ćefu. burnus. bulga kožna kesa. up. ceo. nem. bussola kutijica. temnjak. lat. burmut (tur. finansirati po budžetu.

vaganti (lat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. novac koji se polaže na ime jemstva. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. \9=volfram. jaža. rok dolaska na sud. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. val. rov. v. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). I. tumači. stidnica. igrati va bank staviti sve na kocku. terazije. mali vagon. jedan od najstarijih kulturnih. vaginalni (nlat. leventa.A E I L O RU 147/ V V. 2. kao skraćenica: V= votum. zidana s namerom da dopre do neba. fig. salonska železnička kola. vagas) l. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vazal (nlat. kantar. fiz. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. posuda. stidnični. vagaš (mañ. ro-dulja. va! (fr. bitanga. vazna. tzv. sveti sudovi. vazalagijum (nlat. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". vaginitis (lat. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu.. Vavilon (hebr. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. zapaljenje vagine. vadimonii desercio (lat. fr.— valuta. e. vagina) med. jemčenje. \=aanadijum. uputstva. eng. vavilonsko ropstvo 1. lutalice. vaza (lat. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. pre ne. dolazak na sud. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. skitnice. vadij(um) (nlat. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vas sud. važi. dvadeset osmo naše latinice (V. hem. vagon (eng. za odreñivanje težine tela. vasallus. god. lutalica. UP> = veber. \=volt.= vide vidi. verne prevr-ni. vagabund(a) (lat. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). vaza sakra (lat. čisto živčana pojava koja dolazi. može. wagon-salon) salonski vagon. vaša sacra) pl. vagina) alat. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. fig. va banque) „važi za ceo bank". protuva. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. naročito kod mladih žena.. vadimonij(um) (lat. fr. ili ostati ili propasti. vagina) ned. Wade) list noge. vagon restoran (fr. vassal) klevetnik. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. grč.= volumen. \Č=vat. vagina. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. zbirka priča (ili: anegdota). vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. va) vredi. jarak. fr. tj. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. lat. zbrka. vadium. klevetnička zakletva. vagon-li (fr. sveto sasuñe. vagonet (eng. probisvet. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. vagati (nem. vademekum (lat. vagari skitati se. meriti na kantar. vade mecum) „hajde sa mnom". waggon. rodnica. vadimonium) prav. trgovačkih i političkih centara. zigurat. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. vadla (nem. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). v treće slovo naše ćirilice. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). vas. v. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). \. metež. haos. nered. prestonica Vavilonije. vol. = vi-ce versa. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. vagabundus) skitnica. tumarale. god. kolovoz. jemčevina. vaginoskopija (lat. po Bibliji. podsetnik. vaginizam (lat. pre n. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. skopeo gledam) med. v). 2. beskućnik. Mojsije kn>. vaga (nem. . podanik. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. e. vaše) uzan sud za cveće. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. za ukras.. va bank (fr. vagiva (lat. vagon-salon (fr. pometnja. vadiš jemac) prav. tj. Babel.

Vajnbergova reakcija med. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vaktiyle) u staro vreme. od 1760. grč. praznina. Wyandotte) vrsta kokoši. vas posuda. činovnike i dr. tur. nezauzet. fa'ida. npr. ispražnjavati. upražnjen. raspust. vacantia) upražnjenost. viscount) v. evakuirati. Vajl-Feliksova reakcija . vacatura) upražnjavanje. vakancija (nlat. vacare biti prazan. opadanjem temperature). slobodno je. vazokonstrikcija (nlat. fr. vakeri (šp. kresta ružičasta. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vaccus nezauzet. interes. nema. ispunjene vodnjikastom tečnošću. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). sudski odmor. vazodilatacija (nlat. vacans) prazan. vazelin (fr. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vaqueros) pl. sada: široka ulica u zal. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vakuirati (lat. upražnjenje. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). teoriji kli-cine plazme. i kao takvi prezreni. bog. fayda) korist. imanje bez zakonitog gospodara. hayat) 1. poznavalac verske literature (kod muslimana). vakat (lat vacat. vacuare) isprazniti. potomci rimskih robova. vikont. grč. teška do 3 kg. whiteboys) pl. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. omanja. vakantno imanje prav. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vacuolae) pl. taština. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. neuron živac) med.. vakant (lat. ektome isecanje) kec. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. tur. vakuist(a) (lat. vas. Vajt star lajn (eng. znat. nekada. osloboñe-nost od neke obaveze. vaišja (ind. beli momci. vakit) 2. kod knjiga: čista. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vajandotka (eng.-tur. Vajtčepel (eng. povišenom temperaturom). vazomotorna neuroza ned. vreme. vakat (arap. kao ii. živci što sužavaju krvne sudove. vajkaunt (eng. vakuole (nlat. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vazna (lat. vazektomija (lat. vajat (arap. vajtbet (eng. <•«. vazomotori (nlat. nosi 140—160 jaja godišnje. vajsmanizam biol. 2. vakatura (nlat. u koju spadaju trgovci. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. školski odmor. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. ništavost. tur. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). fa j da. vaktile (arap. vaše) v. iz kojih se stvaraju nove ćelije. prazno mesto (naročito parohijsko). vasodilatatores) pl. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. White Star Line) „Linija bela zvezda". znat. poreklom iz Amerike. vacuitas) praznoća. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vaza. doksat (u seoskoj kući). srednje veličine. zool. noge žute. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). znat. vaiz) propovednik. pojačanim krvotokom. vacare) 1. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija.) pl. višnujit. waqt. vasoconstrictores) pl. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. čas. pastiri. Vaisya) treća indijska kasta. vajda (arap. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vakantan (lat. nedostaje. vasomotores) pl. nameta i dr. nepopunjen. sama molitva. vajtbojs (eng. sujeta. trem. vazoneuroza (lat. nezauzeto je.. oboljenje živaca krvnih sudova. nezapremljen. hayat. mineralna mast bez mirisa i boje. vacatio) osloboñenje. vakuitet (lat. po nekima Mavara. naslednika. Vajthol (eng. nepopunjenost. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. tehni-ci itd. upražnjenost (npr. dobit. voća i sl.vazektomija 136 vakuole smann. vasodilatatio) med. vakacija (lat. vazodilatatori (nlat. prazno je. Bazedova bolest i dr. vazokonstriktori (nlat. vreme muslimanske molitve — namaza. neštampana strana (iza naslovne). vajzbratna (nem. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. zemljoradnici i zanatlije. vas sud. vaišnave (ind. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. vaiz (arap. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. tur. vaseline) he«. nekog mesta). up. vasoconstrictio) med. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. upražnjenost. up. usporenjem krvotoka. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. poreza. upotrebljava se mnogo u farmaciji. slobodan) imanje bez vlasnika.

validatio) potvrda. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. javne biblioteke. voile) l. overevenje. zdrav. valeriane officinalis) bog. prav. oblik) med. stavljaju ispod svojih bula). valvatio) fin. valete) budite zdravo. vakcinacija (nlat. valvacija (nlat. odista. wa-llah. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. prevna važnost. biti jak) zdrav bio. valvule intestinales (lat. validare) overiti. u obliku monograma. vaccina sc. vakcinisati= vakcinirati. validan (lat. valah (arap. zaista. velidus. hen. 2. ljuštura (u školjke). pelcovanje. koju je osnovao 1176. providan pokrivač za lice. izvršiti pravnu formu overevenje. valer (fr. tatara. podizanje nasipa. vaccina) med. vakcina (lat. valencije (nlat. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. kalemljenje boginja. tur. vale! (lat. mati bivšeg turskog sultana. važeći. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. odrediti vrednost. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vodene boginje. nlat. vakuum. sa dva atoma. junaštvo. utvrditi cenu nečemu. overa.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. bolesnička sobe. valeur en attente. ital. vacuum) prazan prostor. odeljen. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. vaccina. vakuum-metar (lat. valable. nazvanih po šp. valere vredeti) valjan. valui-rati. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . valvaciona tabele fin. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. tur. uvala. valva) krilo vrata. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valle) 2. valiza. valanske čipke različite vrste. potvrditi. vidovita žena. bezvazdušni prostor. vakuf (arap. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. valabilan (fr. crevni zalisci. valise) putnička ručne kožna torba. vodovode i dr. lat. ljuska. vale. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. kalemiti. utvrñivanje u polju. zatva-rač. pravio važan. valere biti zdrav. grč. cepljenje. valida (arap. vacuum prazan prostor. vallahi) bogme. baš. ošančavanje. grč. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. valetudinarium) bolnica. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. thera-peie lečenje) med. potvrñivanje. prevna vrednost. snažan. trajanje note. valor. hartija od vrednosti. u propisnom obliku. krepak. eventualne buduća vrednost. biti previo voljen. valentia) vrednost. valvirati (nlat. valva (lat. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. valerijana (nlat. valenca hen. koji važi. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. sirotišta. hrabrost. valiža v. vakcinirati (nlat. gradu Valensiji. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. vrednost koja se očekuje. oproštajni govor. valiza (fr. lažne. validitas) prav. neprave kravlje boginje. v. cepiti. važnost. valere) jak. živeo! valedikcija (nlat. valvulae intesti-nales) pl. cena. valenciennes) pl. valutirati. eidos vid. čarobnica. waqf. valacija (nlat. vala (ital. u Lionu Petru s Valdus. dugačka uska dolina. cepivo. v. mati. muz. bog. vakcinoterapija (nlat. vakcinoida (nlat. punovažan. npr. reformatorska sekta. vale-dictio) pozdrav na rastanku. up. validet) roditeljka. vala (stnord. val (fr. validacija (nlat. jedna lekovita biljka. vallatio) voj. zaliv. košuljice. mahuna. valensija (šp. prav. v. valencije. lečenje vakcinama. va lete! (lat. e baš. vaccinatio) med. crevima). podizanje bedema. pelcovati. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. vakuum (lat. pravio valjan. vaccina. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valansjen (fr. vacca krava. validitet (nlat. valvula) znat. valvere) ocepiti. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. zaklopac. validirati (nlat. valeur. grč. praznina..mleka u prahu". leonisti. valore) vrednost. zalistak (na srcu. bolnice. valetudinarij(um) (lat. valvula (lat. variola kravlja boginja) ned. venama. vredan. punovažan. biti punovažan. vala) l. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). nlat. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . en recouvrement) trg. priznanje pravne važnosti nekog akta. ostajte zdravo! bene valete! (lat. kravlja maja protiv velikih boginja. škole. do sedam atoma jednovalentnog elementa. sabatati. valdenzeri pl.

boginje bitaka i suña je boraca. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. germanskogotsko pleme koje je. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. „Faust"). vampir. pri dnu uži. valor) vrednost. vapdalizam (lat. kao vesnice. u svom sastavu i obliku. valor intrinsekus (nlat. zbog čega im je kurs nestalan. vanille) med. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. Vanadis) hen. vindemia) „mesec berbe". prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. nem.valija 138 valcer (nem. otuda fig. Španiju i Italiju. vale. up. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. i sisa im krv. wali. aromatična materija vanilinog ploda. Grka i Rumuna. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. vanadium) hen. valuta per dato (ital. kaca) širok kuhinjski limeni sud. valuer) v. ptice. izvršavati valorizaciju. vainilla) bog. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. valutirati (ital. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. divljaštvo. zaštitnica od vradžbina i veštica. fin. zanata i sl. po tome zool. valenki) čizme od sukna. valuta (ital. donose pobedu. hartija od vrednosti. . wandern) čovek koji putuje. čovek sklon divljačkom uništavanju. valutni damping (eng.žena-demon". valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. valkire. proceniti. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv.942. (nlat. Valhala. metal. valutni papiri fin. one su. Valpurga (nem.. Valholl. zavodnica. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). vapila. Valhala (stnord. Vandali) pl. kao zamena prirodne vanile. vami (eng. valkire (stnord.. u rudama gvožña i olova. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. po njegovoj zapovesti. u Valhali. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). novac koji je. Vandali.. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). Gete. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena.. tur. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. Walhalla) u nord. IX do 21. pesma vandrovaca. ital. u službi boga Odana i. valorizirati (nem. vandrovkaš. dobiva se i veštačkim putem. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. Wanne kada. vandrovka (nem. za pranje posuña. up. vampir (slov. valjenke (rus. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. u nedostatku hrane. naročito u jelu. vanilin (fr. grčeva. vandalismo) vandalska ćud. vrsta novca. valuta) „vrednost". skitnja. ad valorem) prema vrednosti. valkyrja. cena. vampirizam med. valor vrednost) trg. vandrovati (nem. valuta per dato) trg. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. valvirati. lat. vanille) hen. up. vali) guverner. vandemijer (fr. redni broj 23. prekomerno puštanje krvi. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. od Š veka n. od 22. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. tj. vile. walorisieren) izvršiti. fr. dovode mu one koji hrabro poginu i. a 455. usled toga što je protivnik postao nesposoban. vandla (nem. pronañen 1830. ital. vanadin (lat. vendemiaire. vrednost od danas. gde je kao opatkinja jednog manastira. H. vanilija (fr. zanata i sl. maja. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. vandrovkaš (nem. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. . trovanje vani-lom. wandern putovati) lutati. e. vale (fr. pa i čoveka pri spavanju. up. znak V. vavdrokaš v. Walkuren) pl. vanille. valor (nlat. šp. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. vanadijum. skitnica. muzički komad za ovu igru. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. umrla oko 780. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. ratovalo s Rimljanima na Rajni. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. sa pojavom proliva. vandal(in) fig. atomska masa 50. tj. procenjivati veću vrednost. vanadin. valutare) v. valorizacija (lat. carev namesnik. novac. vampiro. Vandali. up. valcer. valija (arap.. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi.. vallomas iskaz) poreska prijava. skitati. u V veku pusto-šilo Galiju. valkover (eng. v. odreñivanje vrednosti. sedište bogova i junaka. valuirati (fr. valvirati. povraćanja i sl. vanadij(um) (nlat. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. Vandali (lat. valse) v. napada sisare. element. dumping) devalvacija novca. otisnuti se na vandrovku. luta po svetu radi trgovine. ad valorem (nlat. pesma o vandrovanju. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. valor ekstrinsekus (nlat. s druge strane. nem. divlji i surovi varvari. procena. vanilizam (fr. probisvet. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. valovvica (mañ.

varix) med. varius različit) pl. pome-šane stvari. raznolikosti. 2. kvrgav. vanitas) taština. parni. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). varak (arap. varix. vanitas vanitatum (lat. vaporimetar (lat. sklon menjanju. vaporiser) ispariti. ital. mutan. delimično odstupanje od jedne teme. varijacija (lat. vaporozan (nlat. punomoć. praznina. variabilitas) promenlji-vost. up. grč.84 t. vantuza (fr. vaporisatio) isparavanje. vara (port. sve je tašto. ventouse) ned. vanilokventnost. prolaznost. svaštine. isparavati. vanjkuš (mañ. v. hvalisavost. ništavnost. raspršivačem. varvarin (grč. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. variabilis) promenljiv. varijacioni kompas fiz. pismo. napor (lat. vetrenje. varijabl (fr. prazno. espapna založnica. proširenost vena. varikomfalus (lat. verijeteti (lat. grč.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. proširenje vena. varijato (ital. oduška. uobraženost. grč. različit tekst (v. warrant) trg. variks (lat. varijabilan (nlat. varius) l. probisvet. varanted (eng. svaštice. vaporirati (lat. vankos) jastučnica. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. svakovrsno-sti. varzilo (prema zemlji Brazilu. u stanju barometra. P do 20. pretvarati u paru. variae lectiones. varijante (lat. Š. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. vapor. raznovrsnost. kele) med. pretvoriti u paru. varak) list. variatio) promena. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. fiz. varvarizam (grč. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. varikocela (lat. oticanje vena. varicosus) med. varietates) pl. raspr-šivač.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. varicositas) med. koja se razlikuju jedna od drugih. 2. parna laña. vaporosus) parovit. prividno. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). razbiti u kapljice. variantes) pl. varikozitet (nlat. varvarin. evaporacija. od 19. vaniloquentia) hvalisanje. listić. stara. ništavno. pesmu. ili britva. Španiji i Južnoj Americi). paziti. lit. . vankos) jastuk. vaporizirati (fr. vanstep (eng. varia. varijabilnost (nlat. proširenih vena. gimnastičke produkcije. bog. nož. odlika. pretvarati se u paru. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. prskalica. svaštarije. vari jete (fr. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. barbarizam. bolesno oticanje vena. raznolikost. promenljive. preinačeno. biol. čuvati se. vaporacija (lat. pretvaranje u paru. omphalgos pupak) med. razne stvari. ventose) „mesec vetra". zarijetet (lat. propalica. proppfenje pup-čanih vena. nejednakost. variatio delectat) posl. varijabilitet. 1. uan-step. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. sujeta. variato) muz. brbljanje. deklinatorijum. varia (lat. v. varaq. vaporatio) isparavanje. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vanitet (lat. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. promena veseli. vanilokvencija. poprskati prskalicom. naduve-nost. tj. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. vantoz (fr. step korak) v. pisamce. žonglerske veštine i sl. tupa sekira. muz. podvrsta. astr. hulja. varijabilnost. vaporare) pušiti se. npr. varietas) različnost. guardare) pokr. vancaga (nem. up. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. jedna vara iznosi 0. promena je prijatna. varant (eng. različitosti. vapore para) parobrod. varijanta (lat. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. vaporizacija (nlat. nepoetojan. varikozan (lat. barbaros) v. Bandsage) l. arh. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. pun pare. menjanje. lit. kupica. prividnost. one jedan. vanjkušnica (mañ. slavoljubivost. raznovrsnosti. nejasan. variable) promenljive vrednost. tur. vrebati. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. vanilokvencija v. 2. promenljive količina. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. vaporizater (fr. razreñivanjem vazduha u njoj. razmetljivost. vardati (ital. prazan govor. varix proširenje vena. maglovit. nevaljalac.. barbaros) v. štrcaljka. ples. nalog za hapšenje. zool. otečenih vena. nestalan. naredba. kolebanje. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. vapor. ispa-ravati. varijante).

koji se tiče krvnih sudova. fatelin. papska vlada. vasa sp. sastavljen od sudova ili kanala. varices) pl. flebektazija. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. proširenje vena. vaterpolo (eng. vater-mašina (eng. variometar (lat. water-ballast) odeljenje lañe. vater-tvist (engl. vas sud. ned. kravlje boginje. vaterpolist(a) (eng. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. čovek s takvom glavom.000 soba. varmegye) župani-ja. vater-klozet (eng. variolis) ned. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. razlikovati se. neizmernost. 1000 W čini 1 kilovat (kW). postaviti vatom. vaserkopf (nem. grč. variolosus) ned. v. mali sud. vatirati (nem. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). rošav. pun krvnih sudova. vastitet (lat. najduža skijaška trka na svetu (86 km). kišni ogrtač od takve materije. početa u VI veku i stalno proširivana. vaservaga (nem. vatelin (nem. male boginje. vasculosus) zool. varinas) najfiniji američki duvan. prostranost. vasculari-satio) biol. vasculosa) bog. fig. imati promenljiv uspeh. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). variolae. water-closet) moderni higijenski nužnik. oblik) pl. * vater-balast (eng. variole (nlat. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. boginjav. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). water. Vasilike (grč. variola. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. variolizacija. varius različit. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). ne slagati se. varioloide (nlat. županijski ured. sudić) ned. viruela) pl. promeniti se. variole vakcive (nlat. variolacija. vasculum) alat-. engleski nužnik. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. donnijeg švedskog kralja. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. vater-linija (eng. med. vodene boginje. vaskularizacija (lat. up. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. Vatikan (ital. oboljenje od velikih boginja. vasculum mali sud. vastitas) praznina. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. ned. up. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vaterman (eng. variolozav (lat. Wasserwage) zan.varivas 140 vatirati varinas (tl. variolacija (nlat. šp. variare) biti različit. wattieren) podmetnuti vatu. biti raznog ili drugog mišljenja. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. vaterpruf (eng. water polo) igrač vater-pola. pustogl. variolatio) med. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vas. waterproof) materija koja ne propušta vodu. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. održan u Vatikanu. variolae vaccinae) pl ned. unositi izmene u što. vaskularan (lat. bogat sudovima. belim robl>em. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. stvaranje krvnih sudova. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. bog. proširene vene. bazilika. vaskulitis (lat. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). menjati se. blaži oblik velikih boginja. sudić. vaserdruk (nem. varices (lat varix. v. UP 1870). velike boginje. grč. variolis (nlat. HP 1869 — 18. varmeñe. nlat. papska politika. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. Vasermanova reakcija ned. bolestan od boginja. vata (nem Watte) higijenski pamuk. sudov-ni. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. variolisatio) med. nuz. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. sudovit. delimično odstupati od čega. vaskuloza (nlat. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. vodotisak. avij. varmeñija (mañ. grč. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. varirati (lat. varicele (nlat. mćtron) fiz. velike boginje. ned. fig. vaskulum (lat. prot-kanost krvnim sudovima. glupak. vaskulozan (nlat. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. water-polo) sp. glavni sasto-jak biljnih sudova. W) fiz. prave boginje.. vasilika v. zapaljenje krvnih sudova. žilica. . libela (ravnjača). mechane) mašina za predenje koju kreće voda. tako da sada ima 11. eidos vid. variolizacija (nlat. bog. zgrada u kojoj se on nalazio. razilaziti se u mišljenju. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. vat (skr. naročito podmornice. varicellae) pl. vascularis) alat.

živeti o biljnoj hrani. biljke. veduta) izgled. najpopularniji u vadžibi (arap. u Arabiji koji su. živeti koliko da se živi. biljni svet. mćtron) fiz. fig. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. ibn Abd el-Vahaba. spomenici sanskrtske književnosti. Wb) fiz. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. vacillante) muz. ital. zovi. čio) tela. bešika. bujnost. vegetare oživeti) živeti. vegetativno rasploñavanje bog. u zičaru V. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. poz. jedan od šest kolebljive. Sama-. rasti kao vahtmajstor (nem. ned. fig. bujanje. vesica) aiat. sekunda. vegetatio) bog.) pl. mali torpiljer za stražu oko da raste. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. slavan glumac ili čuvena glumica. va tout) igram u sve. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. tj. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. pseto. grč. živeti životom načeto (ital. pristaništa. vegetus živahan. trepereći. (nlat. deo nerv-nog vatsat (eng. velikih filozofskih sistema Indije. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. životariti. koji životari. mehur. pergament-papir. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. životna snaga biljaka. rastinje. watt) el. stražar na bedemu tvrñave. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vedantizam učenje Vedante (Bede). imaju četiri dela: magnetnog fluksa. (pri kartanju). Veberu (1804—1891). vegetarijanac (nlat. vaccetto) muz. vegetirati (lat.i Atharva-veda. va tu (fr. u vezi sa rastenjem. puter i sir. vačilante (ital. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. Yajur. med. 2. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. sistema ind. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. vrsta melema u obliku šipke. filozofije. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. konjička izvidnica. neprijatna mlekom. koji pripada vedeta (fr. istucanih zelenih bubaka (špan- . koji unamerenje efekta električne struje. izazivanje plikova na koži radi odjaja. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. fig. vedette. vegetabilitas) biljna priroda. narednik. svete veber (skr. koji se tiče vatmetar (eng. predstavi. vezikator (nlat.) jedinica za suprotno. sposoban (ratna lañica). pristalice religioznog pokreta bilje. vedetta. naročito je sposoban da raste. vesica urinaria). vid) „znanje". lat. npr. zemlja vrtova i njiva. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vegetabilis) biljni. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. puši. mokraćni mehur. stroge verske dužnosti Indiji. na Rig-vedu.554 kg. organa. umereno.veduta (ital. vesicatorium) farm. vegetabilna pozorišta „zvezda". rastinje. mlečnim prerañevina-ma i jajima. wey. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. stavljam sve na kocku. koji raste. umeci od vate tla). sprava za rastenja. sredstva za biljem. v. E. za popunjavanje oblika tela. pelce-ra. vahabiti (arap. up. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. slika grada ili osobenost biljaka. ljuljajući se. konjanik stražar. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. vegetabilije (lat. vegetabilki život život biljaka. videre) voj. mirisa i crnkast. U upotrebi i danas = 82. tj. Watte) pl. Veda. vegetabilia) pl. vegetalan (lat. život i rastenje rizikujem. starešina biljka. fig. vae victis) jao si ga pobeñenima. bešič-nik. sve vegetacija (nlat. osobito električne. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. vegetarijanizam. ostati ne radeći ništa. vegetalis) biljni. vehabiti. biljaka. vedanta (sskr. jastučići. nespolno rasznak Ws. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana.141 vezikator vatmen (eng. reproduktivnom sistemu). simpatikusnogcela. 4. merenje rada i energije. povrće. najstariji vunu. watt. jedan od vaška (tur. vesicantia) pl. a obično i ne pije i ne mehura. vegetativni živčani sistem znat.) pl. va§ak ris) pas. užem smislu. 3. watt. vegetabilitet • (nlat. prospekt. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. hrana biljna hrana. Wachtmeister) voj. znak 1 Wh. bez duha. vegetus) l. vedska religija najstarija faza indijski* religija. sposobnost ra-stenja. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. izviñač biljnom carstvu. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. ali manje obavezne nego farbića. slačica i sl. koji vezika (lat. ve (eng. koji čini te bilje raste. tj. biljke. jednostavnosti. . autonomni nervni sistem. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. napravljen od bilja. straže. umereni vegetarijanac jede i mleko. naziv po nemačkom fiRig-. umerenom biljke.) „kraj Beda". u sav novac lozice i sednice).

točkaš. velours de coton) pamučni somot. prodajnost.) zvanje i vlast vezira. velvet (eng. vrsta nekeplovanog mančestra. Wecke) hleb duguljastog oblika. Wechsel) menica. dosañivati. grč. velocissimo) kuz. ubrzanje. tako postoji i veksir-doza. veo. Wecker) budilnik (časovnik). fina alansonska čipka. velocitet (lat. dati tkanini izgled somota. terpentina. velur (fr. vena porta) anat. velociped. velleitas. velar. velarije pl. welter velika težina) sp. velox brz. vezir (arap. hitro. velin. velutirati (fr. veksirogledalo. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. vrsta štofa sa dugom dlakom. vena poetika (lat. arterija. prohtev. veloutine) kozi. velveret. vin brule) kuvano vino. staza za velosipedske trke. kadifa. velaran (fr. mučitelj. bicikl. kinje-nje. stari račun. pesnički dar. uznemiravanje. vrlo brzo. tkati. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. honorar koji prima umetnik za svoje delo.) kinjiti. dosañivanje. somota-sta pamučna tkanina. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vendetta. velter kategorija boksera tetkina 63. vezirat (arap. veloutoire) slik. podmitljivost..5 do 67 kg. šećera. velarij(um) (lat. veksacija (lat. velox brz. velleite) tih. velur de koton (fr. mešavina od crnog ili crvenog vina.) fon. želja na čijem se ostvarenju ne radi.) anat. žutog voska. zadnjonepčani glas (g. velocitas) brzina. velosipedist(a) (fr. teška. k. cimeta i paprice (korijandra). velveret (eng. vena poetica) pesnička žica. eng. velosiped. kadifa. vexatio) zlostavljanje. velutoar (fr. lat. velosiped (fr. velodrom (lat. rudi-mentarno htenje. pergamentu slična hartija. velosport (lat. velaire) gram. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. otkati) u vidu somota. velouter) raditi (ili: izraditi. izmišljen razlog. kore muškatnjaka. veker (nem. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. u obliku mehurića. venalitas) potkupljenost. velvet. veksla (nem. brzino-metar. . kupllvost. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. dovodnica. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). nlat. grč. vector) kat. velo (fr. všloce brz. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. vena) anat. vena arterioza (lat. zlostavljati. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. velutina (fr. zadnje. slaba i nejasna težnja. velociped (lat. vendeta (ital. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. vena cava) anat. venatoran (lat.) gram. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. mučenje. ili lovca. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. v. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. meko nepce. velours) somot. vesicularis) mehurast. pedis noga) v. vena kava (lat. npr. veksir--kocka. velament (lat. nad kojom se zapali kašika ruma. velter (eng. volja koja još nije prešla u akciju. velvetin (eng. zadirkivanje. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. smole. tur. pes. ven brile (fr. velveret) trg. zadnjonepčani. somot. električna struja itd. velours satine) atlasni somot. vektor (lat. sila. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. mastiksa. velox brz. uzne-miravati. velosimetar (fr. štruca. vekna (nem. venatorius) lovni. skalar. velvetin. vena porta (lat. velluetum) trg. sport) v. vecchio conto) trg. up. upravljena veličina. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. lovački. veleitet (nlat. veksir (lat. velum (lat. up. h). velocipede) točak.. velar (fr. venalitet (nlat. hitrina. brzo. supr. peckanje. veločisimo (ital. šuplja vena. supr. velarizacija (fr. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. plućna vena. veloče (ital. fina i glatka. vitulus) pergament od teleće kože. pesnička snaga. veksir-pehar i DRveksirati (lat. vekio koito (ital. reumatizma i DRvezikularan (lat. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. koji se tiče lova. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. brzina. biciklizam. wazer. velementum) pokrivalo. izgovor. metron) sprava za merenje brzine aviona. velveteen) trg. vena arteriosa) anat. velen (fr. razastrto radi zaštite od sunca. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. fr. veloce) nuz.vezikularan 142 vendeta skih buba). vena (lat. lat. velur satane (fr.

venenum facere otrov spravljati. ventil (lat. puštanje krvi iz vene. pijaca. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. ventilirati (lat. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). vetriti. rezanje) med. sa dopuštenjem. koji se tiče trbuha. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. thrombos grumen. tj. venija docendi (lat. zgrušavanje krvi u venama. venire doći. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. koji truje. venerolog (lat. venevozan (lat. vetrovi-tost. spravljač otrova. boginja lju-bavi. obožavanje. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. vena. grč ep. fig. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. vendere prodavati. venerie. venosus) alat. grč. ventus vetar. vetrenje. vici (lgt.. fig. naročito sifilis. alta vendita) visoka loža karbonara. lovačka kuća. vendita (ital. provetravati. Venedik. ajni. ventosus) vetrovit. snabdeti ventilom. venta. mehana. obično od metala. fig. sprava za obnavljanje. med. zborio mesto. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. dopuštanje. lat. vendicija (lat. grč. Venus. predavanje. lekar za venerične bolesti. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. vetropirstvo. venesekcija (lat. mehanička naprava. koji se tiče vena. venter (lat. veneficus) onaj koji spravlja otrove. sit venia). zalistak. pobedih!". vent-en (fr. ventrilokvija. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. Venus Venera. lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. vingt-et-un) „dvadeset jedan". vena) znat. v. venenum (lat. v. bona venia. vidi. venedjena (fr. komore srca (desna i leva). vetrokaz. načiniti odušku na čemu. ventilare) obnavljati vazduh. ledenica. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. nem. neko pitanje pretresati. fina vrsta tkanine grodetur. bogat venama. tečnosti. ventiliranje. svestrano razma-trati. venetromboza (lat. boginja l>ubavi) 1. dostojan poštovanja. ventrkku-li kordis (lat. Venedik (tur. ventozan (lat. koji pripada venama. precenjivanje imanja koje treba deliti. venijat (lat. strahopoštovanje. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. ventositas) med. nagomilanost vetrova u želucu. triper i meki šankr. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). vetrokaz. venski. objašnjavati u tančine. dozvola. ventralis) aiat. ventrikulus (lat. uopšte svaka šupljina na telu. nlat. provetravanje. prečasni. naziv za polne bolesti. Venus) mit. grč. ventilogij(um) (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. venerologija (lat. lov. venia legendi) v. vendita prodaja) mesto gde se trguje. ventus vetar. Venedik.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. tj. ventarola (ital. veneratio) duboko poštovanje. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. veniat neka doñe) prav. loža. Venus. sectio sečenje. venija (lat. polio bolestan. gasove. venefik (lat. reč) med. trg. videh. venski (lat. ventile) oduška. trbuh. venerabilis) veoma pošto-van. rpaij. venerija (lat. fig. ventrilokvenciJa (lat. venter trbuh. zadak. venozan. vidi. kum venija (lat. koji se nalazi na trbušnoj strani. Vendi. venter) znat. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. venditio) prodaja. ventralan (lat. venta (šp. Venera (lat. one koje se najčešće prenose snošajem. venenum) otrov. alta vendita (ital. venenum otrov. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). vici) „Doñoh. venija legendi (lat. vena. lat. poziv pred sud. venereus) med. ventilator) vetrilo. ventriculus) anat. časni. pun vetra: med. prethodno pretresanje. ventozitet (lat. želudac. nlat. venenosus) otrovan. ventilacija (lat. venia aetatis) prav. koji pripada trbuhu. lovl>enje. ventriculi cordis) pl. Venus Venera. sit venija verbo (lat. odobrenjem. pare i dr. ventilacija. veledostojni. venerabilan (lat. bona venija ili kum bona venija (lat. venija etatis (lat. grudva) med. neka je dopušteno reći. nadimanje. venerabile (lat. ventilator (lat. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. logos govor. ventarola.u. trbušni. venija docendi. častan. naredba. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). koji nadima. veni. venerija (fr. ventiliranje v. venia) odobrenje. venozan (lat. tj. v. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. Vindi). venedički mletački. polio zaražen. . hajka. venija legendi. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. veneričan (lat. venari loviti) 2. Venedi v. otuñenje putem prodaje. veni. venski. venedienne) trg. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. veneracija (lat.

Venus vulgivaga (lat. trošenje reči uludo. veracitas) istinitost. Venus vulgivaga) obična pohota. Zornica. verbum anomalum (lat. bujica reči. koji se tiče reči. od reči do reči. verax koji istinu govori. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. trućalo. gram. požuda. omotač oko nečega. fenyii) bog. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. od reči do reči. tanji sloj nečega. up. nečed-nost. pričati utaman. mlaćenje gloginja. verbi kauza (lat. verbi causa) na primer. Venus. verbositas) prekomerna rečitost. vantuza. verbalizacija (lat. Venus. istinoljubi-vost. varanda) doksat.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v.). Zornjača (Fosforus). na ostrvu Milosu. opširan (u pričanju ili izlaganju). mali krvni sud. astr. usmeno raspravljati. fig. verberatio) batinanje. razvratnica. verbalis) koji se sastoji od reči. tj. grč. v. verbum) gram. tumačenje reči. iš. prijatno. venula) znat. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. verbozitet (nlat. veras (lat. odredba reči. verbigeratio) med. doslovno. otvoren trem na kući. versus) poet. vers blancs) pl. gei. oblju-ba. sada u pariskom Luvru. supr. kleka. uvreda nanesena rečima. služi. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. pričanje utaman. venica. ljubav koja se svuda skita. glagol. pronañen . verbali-sare) prav. verbalnost v. od reči do reči. Večernjače (Hespe-rus). kao znak žalosti. doslovan bukvalan. mraka i sl. Venus. venusto (ital. verbi gracija (lat. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. veka (mañ. neveste nose na venčanju.1820. zastor (od magle. v. . verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. verbosus) rečit. pomoćni glagol. vere. Venus pandemos (lat. poduži komad bele tkanine koji. verbum deponens (lat. veranda. ispravnost. mala vena. verbalitas) doslovnost. verbalitet (nlat. u obliku masti. rañen u P veku pre naše ere. Venus pandemos. verbalisatio) prav. sastavljanje protokola. ver blan (fr. uzvišena. oblaka. Venus vulgivaga. nota jedne vlade drugoj. nepravilan glagol. ventrilokvist(a) (lat. verbum reč. usmeni. ventuza (fr. prebačen preko glave i niz pleća. ventouse) ned. ljupko. veratrum) hem. sskr. verbaliter) pril. trućanje. verbatim) pril. veran liberi. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. kao plašt. doslovno. glagolski. veranda (eng. verbalna definicija objašnjenje reči. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. stihovi bez slika. fig. realna injurija. Venus (lat. ulična ljubav. venter. gram. verbum anomalum) gram. baranda. veo (ital. ljubavnica. verba (lat. bukvalnost. grč. pismeno saslušavati. uranios nebeski) visoka. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). verba) pl. radi primera. venula (lat. verberare) šibati. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. verberirati (lat. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. nlat. pan-demos) v. radni glagol. veratrin (lat. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). blagoglagoljivost. pismeno saslušanje. Veneris) mit. glagolska reč. verbum activum) gram. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. pohotljivost. fiz. verbum aktivum (lat. verbum auxiliare) gram. govoriti. verbalna injurija prav. parenje. šamaranje. odložim glagol. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. kazati i sl. verbozan (lat. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. fenyo. pun reči. verbi kau za. verberacija (nlat. čista. umilno. verbi gratia) v. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. 2. ljubav prema istini. prekla-palo. nakla-pati. verbalizirati (lat. nepohotna ljubav. verbalizam (lat. bukvalno. fig. poet. potresati. venusto) muz. verbalizam. što ometa da se nešto sazna. verbalan (lat. »sena Vulkanova. klekinja (drvo i plod). svačija »sena. šibanje. sastavljati protokol. zvezda Danica. besmisleno ponavljanje reči. verbum auksilijare (lat. nlat. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. ventrilokvencija. naklapanje. 3. v. tući. Venus uranija (lat. batina-ti. usmeno. koja se vidi i po danu. verbum) pričalo. verbum. fig. nlat. nešto što prikriva stvarnost. verbatim (lat. mati Kupidonova.. verbalna nota pol. polna ljubav. verbalist(a) (lat. verbalna egzegeza objašnjenje reči. verbaliter (lat. opširnost u izlaganju. verbum (lat. verbi gracija. verbigeracija (nlat. verodostojnost. govoriti u vetar. uzvišena Venera. razvučenost (stila). veracitet (lat. lepotica. velo) l. Venera. verbum.

npr. vermijon (fr. porotska odluka. verbum tranzitivum (lat. ital. onaj koji nema svih oblika. fr. promet. verist(a) (fr. zool. proveravati. vertere obrnuti. iskusan. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. vermis. bojati se. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. istine. prelazni glagol. neprelazni glagol. u vatri pozlaćeno srebro. žar. lat. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. pun glista. tur. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. verminozan (lat. overiti. glistav.) poštovati. vermikularan (nlat. veritet. ital. versus) pl. polni organi. 2. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. crvolik. raditi na čemu. fil. šaren. zamah.). jad. obrt. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. mešanje poverioca. proña robe. veritas (lat. vermicularis) crvast. tuga. veriste) umetnik pristalica verizma.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. zool. vergula) kuz. versio uteri) obrt deteta u materici. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. versali. verkštat (nem. verbum inchoativum) gran. pozlaćen bakar. verdict) prav. verzio in rem. sprava za ispitivanje jačine metala. verz (lat. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. vitrum staklo) lažan dragi kamen. primitivum. grč. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. verizam (lat. promena. verikl (fr. vericle. versatus) upućen u nešto. verem) l. bezličan glagol. pa onda potvrditi ispravnost. prevod na maternji jezik. plaćanje duga zajmom. presuda. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. veritet nekog potraživanja. verzifikacija v. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. verbum inhoativum (lat. ili. verzali (lat. verbum passivum) gram. verbum defectivum) gram. eng. verificator) utvrñivač istine. vermati (tur. v. rumenica). versari) dolaziti u dodir. trpni glagol. da zahteva naknadu vrednosti). veritas) istina. verem (arap. vešt. okrenuti) inačica jedne pripovetke. tuberkuloza. veresija (tur. vere. verdikt (lat. verzo šolto (ital. versi liberi. verificirati (nlat. verv (fr. V. ver-librist(a) (fr. verziran» (lat. vermeil. pravna istina. na obratno j strani (lista). utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. vatrenocrven dragi kamen. versatio) okretanje. verificare) proveriti. vitriculum. versura) vršiti promet robe. hipoteze. glisna bolest. verzio in rem (nlat. overavanje. lat. vermej (fr. veritet (lat. v. vergl (ital. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. prevod. zanimati se čim. verve) polet. versifikacija. verzikolorav (lat. Vermaht (nem. slikarstvu. verminacija (lat. waram. stvarnost. verminatio) med. izvež-ban. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. vermes) pl. verso sciolto) v. veritas juridica) prav. tip. verzacija (lat. versicolor) raznobojan. prodaja na kredit. vergija (tur. obrtanje. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. obraze). versio in utilitatem) prav. obrnutost materice. putem iskustva. obavešten. vero. punomoći i dr. vičan čemu. verbum impersonale (lat. overilac. istinitost. veresi) kupovina ili prodaja na veru. Werkstatt) radionica. versus) poet. fermati. veredictum. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. gliste. obrtati robom. veritas juridika (lat. verbum transiti-vum) gram. verifikacija (nlat. tj. veretizav (arap. družiti se. verbum pasivum (lat. bolest od glista. (nlat. verbum primitivum (lat. harač. menjanje. vergi) porez. med. nepotpun glagol. verziran (lat. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. verifikator (nlat. verbum primitivum) gram. verenda (lat. verite) istina. verzija (nlat. baviti se. . verenda) pl. verbum intranzitivum (lat. odluka. veritas. verzurirati (lat. versura) trg. vermes (lat. up. zazirati. versus istinit. rumenilo (za usne. verzio in utilitatem (nlat. pesnik koji piše slobodnim stihovima. verzo folio (lat. verbum imperso-nale) gram. zanos. versio in rem) prav. danak. verbum intransitivum) gram. 10 Leksikon verzura (lat. pregledati (račune. verso folio) na drugoj strani. koji boluje od glista. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. v. sušica. književnosti i muzici moderne Italije. ver-librizam (fr. utvrñivanje pravog stanja. verificatio) proverava-nje. dokumente. waram. verminosus) med. versio.

vsrnacija (lat. vernalan (lat. verticite) fiz. vermiformis) u obliku crva. verz. pretposlednji kanonski . vernije (fr. koji pati od vrtoglavice. grč. 2. vis. tip. prostota. vrsta. obnavl>anje. vrtoglav. moć opredeljivala. breg. versus kankrinus (lat. izbijanje mladica u proleće. premazati firnajzom. vertikalan (nlat. vešt. ver) pr. versificatio) stihotvor-stvo. vesnjanka (rus. vrh. verol (fr. pršljenski. koji izaziva vrtoglavicu. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove).čas. pravl>enje glupih šala. kolebljivost. remedia) pl. ulagivanje. okret-ljivost. vertigo) ned. glazirati. matematičaru Vernier-y (1580—1637). okomit. . kovitlav. magnetne igle). versatilitet (nlat. VI 1919 (Ver-sajski mir). nazvan po pronalazaču. versatilis. vrsta nonijusa. upravljanja (npr. crvići. versiculus) mali stih. praviti (ili: pisati) stihove. vernier) geom. skidanje svlaka. . vernisaž (fr. versta (rus. slobodni stihovi. uspravna. vertiginozan (lat. zvezda Večernjača. vertigo (lat. obrtati) prevrtljiv. verukozitet (nlat. predstavljaju celinu. crvast. vsrnilitet (lat. nazvana po svom pronalazaču. versija v. versificirati (lat. 1871—79. versi liberi) pl. vermicelli) pl. teme. vertatur) neka se okrene. vermifuga. u pravcu dejstva Zemljine teže. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. dati (ili: davati) sjajan izgled. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. vertebrata (nlat. 1672—1789. nesvestica. dovitljivost.) v. stavljanje u stihove. pomoću rimovanja. izreka iz Biblije. vesper (lat. perpendikularan. vere (lat. šuga. versifex) nadripesnik. vernilitas) ropsko ponašanje. verticalis) uspravan. odvesan. versikul (lat. promenljiv. vertebralis) zool. verthajmovača. verticitas. nem. veras. up. variola) tec. verzija. velika početna slova. vermug (fr. početak geološkog perioda tri-jasa. bradavičav. stožer na nebu. kičme-ni. vertebrata) pl. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. verte (lat. rtenjačni. vernatio) podmlañivanje. vertebralan (nlat. versatilitas) prevrtll-vost. verruca) med. bradavičavost. verofon (fr. versifeks (nlat. pravljenje stihova. versetto. astr. verole. verre staklo. versare okretati. vemalis. crvolik. verticitet (nlat. strofa. grč. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. versus cancrinus) post. vrsta finih talijanskih rezanaca. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. tj. vernirati (fr. verte) okreni. versus) št. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. vermoute. niz metrički sreñenih ritmova koji. fr. tj. versifikacija (lat. pisac stihova. stih. nauka o stihovima. sedište republikan-ske vlade. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. ned. vertex) vrtlog. berlinskom stolaru Vertikou. okretan. fig. lekovi za isterivanje glista. glava. neka se obrne (list). brava. versus memorijales (lat. versificator) stihotvorac. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. versatilan (lat. vermiforman (nlat. versus) poeg. vertikale (nlat. užina. asonancije ili aliteraiije. se. verseto (ital. verukozan (lat. vernir) lakovati. prava linija. verset) kitica. fr. stihovi bez slika. presvlačenje nekih životinja. zmija. lik) prenošenje fotografija na staklo. obrni (list). vir. typos oblik. vsrsali (lat. versificare) staviti u stihove. verre staklo. verticalis) kat. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. 2. sifilis. verfen geol. račji stih = palindromos. versifikator (lat. prolećni. veronal fark. zool. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. verrucosus) med. verthajmica. pun bradavica. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. vertiginosus) l. kičmenjaci. verotipija (fr. versi liberi (lat. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. vrtoglavica. vertatur (lat. vertere. versus memoriales) pl. verteks (lat. neotesanost. stihoklepac. pesnik. veruka (lat. svrab. Versaj (fr.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vertiko (nem. koga je uhvatila vrtoglavica. vertikalan položaj. prestonice francuskih kraljeva. verrucositas) med. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. npr. naročito na oku. promenljivost. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. vermifuga (nlat. nlat. bradavica.

vestalke (lat. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. Vahabi) up. glas r. vezzosamente) muz. odbacujem. haljinar. oblik i dr.. veteranus. vestales) pl. Vetus testamentum (lat. vibrater (lat. veterancija. blago. veterina (lat. plahovitost. med. vestibul. stari ratnik. npr. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. Palas 1802. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. njihati se) 1. iznositi prljav veš. vestitura) oblačenje. plah. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vehiculum) kola. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. tre-pereti. garderoba. bolesna želja za spavanjem. via (lat.divlji zapad". vecozamente (ital. sredstvo za prenošenje. fajansa. vibrare. vešplav (nem. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. oblačionica i svlačionice. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. veto (lat. vestis odelo. vestitura (nlat. stanje jednog veterane. prevozio ili prenosio sredstvo. Indijanci. wakil tur. Vesta) mit. via) v. fig. vehementan (lat. vezzoso) muz. vibrare tresti. provodnik. silovi-tost. vehemens) žestok. stope. veterina) nauka o marvenim bolestima. kauboji. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vecozo (ital. astr. haljinarnica. mrtvilo. vedžvud (eng. planetoid otkriven 1807. nlat. vehementnost v. takav je.. vehemencija (lat. vatren. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vibrare vitlati. vibratoran (lat. veterancija (nlat. vestalke. vestalinks (lat. vibrafon (lat. strastan. vekil) punomoćnik. prenosilac. Waschblau) plavilo za rublje. vestibil. Juno 1804. nežno. zastupnik. veterinar (lat. treptaj™. vestibil (fr. vestalinke. neobuzdanost. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. fiziol. ako se koja ogrešila o nevinost. veteranstvo. Vedžvudu (1730—1795). vehabiti (arap. vibrare) l. Vetus Testamentum) Stari zavet. ne primam. vestigium. veterinarius) marveni lekar. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vija. šerifi. da se njihaju. bila je živa zakopana. . koji se sastoji u trepe-renju. meko. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. letargija. vecozamente. žustrine. nekad turski ministar. g. (Ceres 1801. vestigia) pl. vahabiti. vibrare trepereti. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. veteranstvo v. vestigije (lat. fig. vehemencija. vibrato) muz. treperavost. bušenje betona i dr. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. većil (arap. zaveta. v. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . obično destilovana voda. grč. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. vetus star) stari vojnik. farm. Wachter) čuvar. treptav.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. nazvana po pronalazaču Dž. stražar. sprovodnik. žustar. vibrantan (fr. vehementia) žestina. škola za marvene lekare. vestibule) trem. iaizmenična napetost i labavost delova tela. dremljivost. vestibulum. pustolovi. živinar. vestibule) v. veš (nem. način zabrane. vibrato (ital. vibralitas) fiz. veto zabranjujem) lipti. vibratorius) treperav. revolveraši. dršćući. veternus dremljivost) med. vestales) pl. njihav. Vesta). vibrator (lat. ili odbijanje. vehter (nem. vestijar (lat. čednosti. fig. rimska boginja ognjišta. njihanju. Wasche) rublje. veterinarski fakultet. u ustavnim državama vladaoci imaju. tragovi. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. vestibul (lat. odeća) trgovac haljinama. vestiarius. vestern (eng. vibrant) ustreptao. preobuka. marveno lekarstvo. njihati. veto) zabranjujem. vetativ (lat. neobuzdan. fiz. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). 2. vehikl (lat. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. veternus (lat. ulaz u kuću. njihavost. vibrant (lat. zabran-ski način. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. čovek ostareo u službi. zakalućerivanje. fr. mlitavost. predsoblje. trepereći. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. vatrenost. spisi St. teh. phone glas) muz. predvorje. vod. veteran (lat. isluženi vojnik. ode-vanje. srpskohrv. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. domaće sloge. vecozo. drhtav. liberum veto (lat. vibralitet (nlat. 2. vestijarij(um) (lat. vestiarium) soba gde stoje haljine. tragovi nogu. vehementnost.

floreat) živeo. vibrare. viviparija. vivus živ. jačina. čuvar. da- . up. vigorozan (nlat. vigere. grapho) fiz. živahnost. vibracija (nlat. vivandiere) vojnička. izazivači kolere. usmeno poučavanje. videre) vidi. živahnost. vibrirati (lat. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigonja (fr. oscilacija. videant konzules . fina. up. noćno straža-renje. što življe. viva (ital. bdenije. vivifikacija (nlat. vivus živ. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. gramma crta) fiz. vigilancija (lat. vibrare) drhtati. mortuos plango. vigorozamente. trepereti. bonvivan. silan. v. krepkost. naročito medicinskog ispitivanja. kon vi-gore. sa žarom. njihanje (šetalice). tj. vigilant (lat. svilaste vuna ove ovce. viviparizam zool. vigorosus) snažan. ragege rañati) zool. fig. silno. nauka o treperenju zvučnih tela. treptaj. sve»s. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). vigogne) peruanska ovca. vivace) ouz. pogledaj. vivipar) hol. vigovci (eng. snažno. vigorozamente (ital. vitlati. kon viveca. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. protivnici torijevaca. tj. prijatelji slobode. vi vat) živeo! vivat. vigilantia) budnost. pažljiv. tj. živa reč ima poučnu snagu.) budan. da cveta. fulgura frango (lat. viviparizam. u opasnim vremenima. vivos voco mortuos plango. vibrare. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. dan uoči praznika. srdobolje. vibrare. zavojite bakterije. viva) živeo! viva voks (lat. vibrografija (lat. vivisekcija (lat. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. grč. obično od bivolskih koža.. vibroskop (lat. v. up. skopeo gledam) fiz. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. up. marketender. ovipar. fonautograf. vibrogram (lat. vigilantan (lat. silina. floreat (lat. viva voce (lat. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. sravni. vibrare trepereti. vivacissimo) kuz. smotren. vigorozo. viva vox docet) živi glas poučava. npr. vibriones) pl. uporedi. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. vatreno. živa reč. vivant! (lat. treba da ga budno čuva. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. klatiti se. vivandjerka (fr. vivo) kuz. munje lomim". kratke. vivandje (fr. vivisecirati (lat. viviparan (lat. vigilans) stra»sar. klaćenje. nastojnik. vivificatio) oživlja-vanje. rastao. viva voće) živim glasom. vivus živ. sector koji seče) naučnik koji para. fulgura frango) „Žive dozivam. usmeno. up. zverinjak. vivače (ital. grč. vibrograf (lat. brižljiv. sakagije i dr. vivo (ital. mrtve oplakujem. vivačisimo (ital. up. vivo. vide. vigoroso) muz. nlat. whigs) pl. jak. krepko. vigor (lat. grč. pukovska krčmarica. oprezan. viviparija (lat. vivacitet (lat. vivat. kolere. živost. vibrare. vigor) »sivotna snaga. živom rečju. vibratio) fiz. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vivisektor (lat. marketenderka. oviparan. kreskat. nadzornik. slobodnjaci. viva vox) živi glas. treperenje. živahno. graphia) fiz. vibrioni (lat. viva čitaš) životna snaga. vivat (lat. krepak. vive r (fr. da raste. članovi engleske liberalne stranke. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. žestina. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vivos voko. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vivus »siv. sprava za posmatranje treperenja. drhtanje. obazriv. Vidalova reakcija med. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. viva voks docet (lat. lama. zoološka bašta. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. živahno. pažlji-vost. vigilia) bdenje.. pun »sivotne snage. vigizam (eng. oživljenje. podrhtavanje. vrlo živo. pukovski krčmar. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vigorozo (ital. (lat. bri»sljivost. mahati. vide (lat. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa.vibracija 148 videant konzules.). up. veoma brzo. vivus živ. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. navečerje. vivipar (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. opreznost. vigorosamente) kuz. vigilija (lat. eupr. da živi. paratifusa. njihati se. vivače. v. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. fonautogram. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. whiggism) načela i program vigovaca. žar. grč. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja).

zanesenjak. carinsko). vidi (lat. fr. prizor. za stvaran opaža]. onaj koji može duhom da vidi. poseta. vis-a-vis) lice u lice. uobraženja. visorium) tip. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. priviñenja. vija (lat. poho-diti. pesnik. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. vide supra (lat. visionaire) vidovnjak. videlicet (lat. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. čini se. fr.. videre videti) vidljiv. vidovit čovek. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. visionarius. vizionoskop (lat. utvara. mišljenje. vizitacija (lat. pr. viza (lat. visibilis. kad sede. udovištvo. način. izvršiti pregled. vizavi (fr. na adre-sama: preko. vidimus) videli smo. rgo vidimatione) taksa za pregled. pohoda. udovički deo. visitatio) posećivaše. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. prekoputa. . videre) viñenje. gledanje. smerati nešto. udovičko stanje. putem milosti. očevidan. visibilitas) vidljivost. prijavnica. pričina. sravnili smo. pregled. uzeti na nišan. sravnio. vizibilitet (nlat. polaznik. nišan. odrediti zapreminu posude. pasoše). vidualicij(um) (lat. pregledanje.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. naročito potvrda da je prepis veran originalu. nlat. pojava. očigledan. vizis aktis (lat. vidi ranije (u knjigama). mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. videtur) izgleda. Byzantion) v. 5. osamljenost. posetiti. bizantini-zam. vide infra (lat. via gratiae) prav. vidi napred. fig. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. vidit) video je. vidualitium) prav. overavanje. preko puta jedno od drugog. zagledati. posećivati. preko puta od druge osobe. video. tj. vidimus. visiter) pregledati. vidi docnije (u knjigama). vidimer) staviti na nepggo vidi. vizum (lat. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. očiglednost. koji se tiče vida. jasno. visitare. predstava. 3. vizita (fr. dići i spustiti. vizitira™ (lat. videatur) neka se vidi. naspram. vizitator (nlat. pretresa™. vizantinizam (grč. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. visitator) posetilac. fr. očevidnost. takoñe: viza. praznim. overa jednog akta. voj. viduitas) udovanje. slika. nalaženje. visio gledanje. vidi niže. gañati. up. malo kanabe za dve osobe tako da su. kopija vidimata (lat. vidimirati (lat. vizuelan (fr. vidimiran. via. vizija (lat. npr. vizualan. izvršiti pretres. sanjarija. visiera) l. uzana kočija sa dva sedišta. vide infra) vidi dole. očevidno. fig. kratak ženski ogrtač za posete. vizuelan. kao što se lako može videti. Visit-karte) posetnica. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. težiti za nečim. zvanična overa. videtur (lat. vizionar (nlat. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. shvatanje. imati u vidu što. fr. fr. pregledava akta. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. kao im. visum viñeno. pošto su viñena. visere gledati. predstava koju smatramo. smotra. spram čega. vizirati (lat. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. primetan. pregledač. prema čemu. in vija jurio (lat. prema potrebi. vizualan (lat. opsena. naravno. obudovelost. vidimus (lat. pohañati. overen prepis. viduitet (lat. karta sa imenom. 2. vizir (ital. pro vidimacione (lat. npr. vide supra) vidi gore. vidua udova. vidni. sproću čega. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). poho-dilac. visite) poseta. pregledane. moralne beda. in via juriš) putem prava. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. 2. slika uobrazilje. halucinacija čula vida. grč. staviti vizu na pasoš i dr. visuel) v. vidimacija (lat. 4. prikaza. putem pomilovanje. kao kh. tenakl. 3. za overu. nadzornik imanja. visum) ono što je viñeno. pregledanje (lekarske. vizitkarta (nem. vija Beograd preko Beograda. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. razumljivo. vidit (lat. okrenute jedna drugoj. overiti putne isprave. visio. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. visum) opt. nišanska gajka. zakonskim sredstvima. viser) l. zvanjem i mestom stanovanja. vizorij(um) (nlat. videre videti. primetnost. treba videti. poha-ñanje. lekarska poseta. pregled. via put) sredstvo. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. psih. videatur (lat. vizura (lat. pri-državač listova. sanjalica. vizibilan (lat. nišaniti. prezimenom. vija gracije (lat. copia vidimata) overen prepis. vidi) video sam. visualis) ont. visis actis) prav. videlicet =videre licet) pril. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla).

) zool.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. vicarius) namesni. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". vikarijus apostolikus (nlat. vivere živeti) pl. farm. viktorijaorandž hen. vikarna krvarenja med.. vilayet) mesto roñenja. junak. vikarni (lat. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. fr. vicuna) v. po zapovesti. viktualijanci (nlat. vindikativan (nlat. imalin. namesništvo. Victoria) nit. vilioris conditionis) slabijeg sastava. samovlasno. od-mazdni. život na selu radi razonode. vikar (lat. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. delokrug namesni-kov. vilj (tur. posednik vlastelinstva u Francuskoj. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). titula grofovog sina koju nosi za očeva života. u Engleskoj: niži sveštenik. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. bez vrednosti. Viktorije (lat. vike (nem. slon. vilstek (eng. biskupiji. sličan mandolini. viaticum) putni trošak. prav. vi mandati) prav. letnja svežina. sredstvo za život. vivere živeti) način života. viklifiti pl. villanelle. namesnički. silom. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vigonja. zaštićivanje. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. villeggiatura) letnje vreme koje se. victus. tur. eng. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. vikarijat (nlat. vindicativus) osvetolju-biv. kuća izrañena u obliku letnjikovca. radi razonode i odmora. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. vindikacija (lat. hodometar. puta. god. vicariatus) v. odmenjujući. na osnovu naredbe. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. smanjivanje vrednosti. vilis (lat. kapelanstvo. a obično se provodi van mesta stanovanja. bili na zlu glasu kao gusari. viking (stnord. kapelan. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. provincija. vikarija. via facti) prav. Vindi v. asteroid otkriven 1850. vikend. Wichse) mast za obuću. vinalije (lat. . po naredbi svog vojvode (hercoga). corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. viatorium) putomer. vilajet (arap. vilavela (fr. barovitog mesta i sl. gusar. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. victualia. podgrof. wilaya. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. Vendi. nasilno. viae-ductus) most iznad doline. vilayetli) zemljak. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. viktus et amiktus (lat. za bojenje vune i svile. neznatnije vrednosti. patrijarha) u jednoj oblasti. vikend (eng. hrana. vija fakti (lat. vina medicata) pl. vikarijat. kazneni. up. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. samovoljno. medicinska (ili: lekovita. male vrednosti. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. prethodnika reformacije u XIV veku. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. IX u čast Venere i 22. vikunja (šp. fr. vicecomes. vitalijanci. viktoriozan (lat. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. vikingr) borac. od UŠ—XI veka. vicomte. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. ville) letnjikovac. engleska teleća imi-cla. biljna) vina. vijatikum (lat. provodi na selu. poputnina. rñav. victus et amietus) hrana i odelo. vreñanje. astr. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). papijota.-tur. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. pobednički. vikont (nlat. vikarija (nlat. viksati (nem. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. pokrajina. vikendica kuća za odmor. vina (ind. zamenik. neznatan. vilis jevtin) prost. seoska igra. pesma uz koju se igra. villa. zastupajući. up. victorieux) pobedonosan. namesnik (pape. vikontesa (fr. wickeln omotavati. osetljiv. korpus vile (lat. vilifikacija (nlat. dijecezi itd. vicarus) zastupnik. željan osvete.) muz. victoriosus. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. vileñatura (ital. unižavanje. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. izdržavanje. vijatorij(um) (lat. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vina medikata (lat. ratnik. poslednja pomast. victualia) pl. viktorije (lat. fr. viktus (lat. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. vikler (nem. vilio-ris kondicionis (lat. vilajetlija (arap. week-end) nedeljni odmor. savijati) svitak za kovrčanje kose. ital. vila (lat. viktualije (nlat. zavičaj. vinalia) pl. vi mandati (lat. IV u čast Jupitera. životne namirnice. naročito junak na moru.

vinomer. violin (nlat. sila. sla-galjka (mala metalna pregrada. uže. Winkelhaken) tip. opijanje. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. naprasit. prav. kažnjavanje. Vindobona) starorimsko ime za Beč. violentan (lat. vinkulum matrimonii (lat. vinkl (nem. vindjak(n)a (nem. goropadan. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. viola (lat. vinklag (nem. viola (ital.. docnije samo sa sedam drevnih žica. viola d'amore) muz. vincilir (mañ. violet) ljubičast. . brak. alt-violina. viiolentan (lat. žestok. od kojih su neke bile metalne. združivanje. violet (ital. vincire. mržnja na vino. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. preteranost. vinculum conjugale) bračna veza. grč. vino tinte (šp. viola alta (ital. izazivač. vindikta (lat. violata) obeščašćena. maramica-ma). violetta) nuz. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. fr. violette) koji je boje ljubičice. vinifikator (nlat. mešavina plave ili crvene boje. žigicama). izmešan s vinom. violentia) v. svezati. violata (lat. vinkulum konjugale (lat. violončelo. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. združiti. petlja. prestup zakona. preteran. vinkulirati (lat. metron) sprava za merenje jačine vina. brač-violina. takoñe: vindikta. vindicare) osvetiti. veza. osramoćenje. bog. naprasitost. veština spravljanje vina. vindikaciono pravo prav. desnom rukom.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. plahovit. fr. sklonost piću. doznačiti sudski. slaže slova). spa janje. na pismima. vincire) vrpca. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. prekomeran. etiketa. violare jus teritorijale (lat. spona. dosuditi. bog. violentnost (lat. koji se opija. šp. sudskim putem tražiti svoje natrag. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. vindicirati (lat. povreda prava. plahovitost. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. vigne. vinktura (lat. vinculum) konopac. nlat. žestina. višega (fr. Vindobone (lat. slagačica. viola di vindikaciona tužba prav. veza. vino tinto) v. vinovnik (rus. vigna) vinova loza. ljubičica. up. naročito zanatlijskih. viola d'amore (ital. phobeo bojim se) strah od vina. kažnjavati. violinum) hem. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vinometar (lat. vinctura. vinolentus) pijan od vina. vrpca. sekt. vinolentia) pijanstvo. viola di bračo (ital. vitula) 2. u širini štampanog retka. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. violetto. gvint. prouzrokovač. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. vinograd. ljubičica. ljubičast. violetan (fr. vino seko (ital. tinto. postao insolventan. braniti. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. prisiljavanje. vinkulum (lat. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. vinja (fr. viola alta) muz. vindicta) osveta. prinudan. viola) l. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. gšja-nost. neobuzdanost. primiti obaveze. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. prav. vinum. violencija (lat. letnjikovac. vrstač. žustrina. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. pre no što je isplatio. violentia) silina. violentus) silan. vinczeller od nem. gañenje od vina. ital. tužba zbog nanesene štete. grč. ranije sa 12—14 žica. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). v. nasilan. up. obavezati se. violare jus territoriale) prav. viola di gamba (ital. u početku ili na kraju knjige. papiru. nlat. vinculare) spojiti. tužba za zaštitu svojine. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. vinificator) proizvoñač vina. violencija. viola di braccio) muz. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. čuvar vinograda. up. viola di gamba) muz. poljska kuća. obesvećenje. vinkulacija (lat. muz. vincula okovi) vezivanje. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. viola alta. silovana devojka. viole. brano. sklon piću. pu-dar. vinovnik) krivac. violacija (lat. violeta (tal. oskrvnjenje. vint (nem. nasilje. violica. ital. fin. vinolencija (lat. štititi. Winzer) stručan vinogradar.. vinum vino. ljubavna violina. vinum misale (lat. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. mala violina. violatio) prav. vinifikacija (nlat. viola.

viraginitet. viraginitet (nlat. virago (lat. bašta. fig. up. virtuelan. fig. violone) muz. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. prividan. violino piccolo) muz. violon (fr. čist.152 violina (ital. vir muž. čelo. devičanstvo. svirač u violončelo. viribus unitis) sjedinje-nim silama. viraž (fr. violine sekondo (ital. limunova soka. uobražen. šećera i začina. zarazne bolesti izazvane virusima. deo nasledstva koji pripada pojedincu. virus otrov. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. prostim knjiženjem. violino secondo) muz. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. govor) nauka o virusima. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virologija (lat. virtus sposobnost. snaga) snažan. realan. whip) toplo piće od belog vina. virtualan (nlat. na osnovu naredbe. nagao zaokret. ginandrija. narušiti. violine primo (ital. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. odvažan. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. promene u karakteru. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. viribus unitis (lat. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). malokrvnost. jaja. obavezu. čednost. votum virile. virilis portio) prav. virgineus morbus (lat. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. viripotencija (lat. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. noć delovanja. viper-in (eng. obepgčastiti. vii (eng. virtuelan lik virgo (lat. celokupnom snagom. violoncello) muz. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. logos reč. v. virilitet (lat. virola (fr. devičanski. spolna nevinost. virus otrov) med. violoncello) muz. pogaziti ugovor. kružno spuštanje aviona. vi reskript (lat. viola di gamba. bledilo. viri potentia) muška snaga. virginal (lat. zelena bojena materija u biljaka. ali se tom sposobnošću ne koristi. virago) muškobanja. viraginitas) fiziol. sposoban za dejstvo. ćemane. virga grančica) muz. zrelost. mor. violina. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). violine pikolo (ital. virilitas) muškost. po zapovesti. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. naročito kod ptica. virilescentia) zool. virginalan (lat. violončelist(a) (ital. najmanja violina. virtuelan (fr. lat. mirujuća ili drema-juća snaga. violino) muz. zrelo doba. virilis) pol. virpinija vrsta duvana i cigara. devica. silovati. valjanost. violonist(a) (ital. virtualis) v. virilis. devojapggvo. čistota. virgo intakta nevina devojka. dubok glas. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. virgimtas) med. fiz. virgo) med. virmanisati (fr. muže-van. virginitet (lat. virilis) v. virtualitet (nlat. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. gradila. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. vi rescripti) prav. violinista) muz. virilni glas v. obrtanje (ili: okretanje) lañe. preneti. virtuel. viroze (lat. virilist(a) (lat. fig. virilna porcija (lat. virole) spiralni svitak u satu. prva violina. virilizam (lat. prebacivati (ili: prebaciti. uzajamno obračunavanje. svirač u violinu. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. violirati (lat. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. bradatost. mogućan. devojka. poremećaj u polnom razvitku kod žena. prestu-piti zakon. čelični kalup za kovanje novca. sposobnost. okretati lañu. supr. po ital. trg. bitna ili pojamna važnost. virilan (lat. odvažnost. pol. virilizam. violiiist(a) (ital. viridin (lat. mužev-nost. virtualis) sposobnost za rad. obesvetiti. violončelo (ital. violon) muz. mor. violare) povrediti. . lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. današnji kontrabas. d. čedan. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. virage) ani j. koji je sposoban za rad. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. Č>JGvršiti obračun. oskrna-viti. instrument sličan klaviru. virtuelan lik ont. a. isplata koja se vrši bez gotovine. up. virgineus morbus) med. viridis zelen) bog. sa prikrivenom snagom. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virman (fr. virilescencija (nlat. viridarij(um) (lat. hlorofilin. nastrojen za delovanje. četvrtina violine. virement) fin. violino primo) muz. virginalis) devojački. devojačka bolest. vi presidii (lat. vir muze) muški. muškarača. druga violina. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. »seneka sposobnost za stupanje u brak. muškost. e). svirač u violon. virement) fin. spinet.

jetra itd. piće od čaja. virulentan (lat. lepljivost. kinetička energija. viskozimetar (lat. naročito lakova. privlačna sila. vi-skoznost. ital. tj. izazivaju oboljenja. pristalica vitalizma. lenivosna sila. vita (lat. virtuoz (nlat. virtus (lat. virus (lat. . koji se tiče života. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. tj. zecu slična južnoamerička životinja. odličan. virtuosis. svojstvo viskoznog tela. vlast. virulencija (nlat. viscera) pl. vis armata (lat. tj. onaj u kome se ogleda. are longa (lat. fore mažer. sila lenivosti. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. oživljavajući. gust. visceralan (nlat. viskozitet. viršla (nem. vis) sila. verovatnoće življenja. vis viva (lat. ars longa) život je kratak. otporan. snalažljiv. šećera. virulentus otrovan) med. viskozitst (nlat. virtuoznost (nlat. viscositas) fiz. vita brevis. u našoj svesti. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. virtuozan (nlat. da luče otrovne produkte i da. vitalitet (lat. limuna i crnog vina. vis major (lat. a vista) odmah po viñenju. virtus) muška snaga. viski (eng. duhovit. drob. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). koje predstavlja važan trg. gnojav. poglavito u tehničkom pogledu. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. vir. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. jetkost. pome-ranja napadnih tačaka. tok života. celokupne zdravstveno stanje. viskača (šp. virus otrov) med. grč. virtuelna žiža ot. vitalijanci (lat. zarazna klica. vist (eng. vis inercije (lat. vita brevis. vitalnost (lat. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. a vista (ital. gnojenje rane. muškost. vista (ital. visceralis) utrobni. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). snaga koja dejstvuje. med. vitalizam (lat. vis vitalis (lat. koji pomaže život. uvid. živ organizam. vitalis) životni. hrabrost. pluća. snaga dokaza. vešt. viscosus. pun ljutih i opakih sokova. dro-ban. vis inertiae) fiz. fig. whisky) engleska rakija od žita. opšte stanje našeg organizma. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. fig. naročito srce. vita) v. utroba. vis apsoluta (lat. viscidus) židak. virtuositas) savršena veština. zagrižljivost.) 1.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. životnost. vis maior) viša sila. vis armata) oružana sila. vis atraktiva (lat. vis absoluta) prav. oštrouman. viscidan (nlat. up. v. lepljiv. naročito u muzici. tegljivost. vis viva) fiz živa sila. veoma važan. viscacha) zool. viscum. viñenje. creva. virus otrov. vis vitalis) životna snaga. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. valjanost. tj. mogućnih. vrlina. na taj način. nutrica. velika umetnica. Wurstel) vrsta male kobasice. uzvišen. vis legis) prav. vitalist(a) fil. bitan. prosečne trajanje života (npr. otrovnost. jedak. vitalan (lat. ulja i dr. krepost. vitalni osećaj psih. savršen. fig. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. otrovan. opšti osećaj života. moć. virtuosis) valjak. viskoza (lat viscum lepak) hem. vojska. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. viskozan (lat. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. sila zakona. pokazi-vanje menice. virtuoskinja (ital. vis legne (lat. viscum lepak) te-gljiv. sposobnost za život. zakonska sila. virulentia) med. vitalitas) životna snaga. fig. neophodan. artikl. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. izazivač bolesti. onda je zbir virtuelnih. 2. otrov. snaga. vista) trg. vis probandi) dokazna snaga. kod jednog naroda). dostigao savršenstvo. plemenit. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). menice. vis probandi (lat. vis (lat. viscera (lat. viskoznost fiz. viršafterica (nem. zagrižljiv. vispren (rus. živahan. tvrdoglav. vita život) životopis. unutrašnji or-gani životinjskog tela. sposoban za život. sa životnom snagom. pun žestine. vitalitas) v. kurikulum vite. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. naročito u muzici. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). vitalitet. viktualijanci. mogućna. vis attractiva) fiz.

vicemaher (nem. vitrum (lat. vicinalan (lat. vicia etatis (lat. dućanski izlog. pela-gru itd. Witz) desetka. mana srca. vitium cordis) med. grč. sjajan. fr. viciozan posed prav.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. nevaljao. kristal. razne hranljive materije. zamenik vladara. mane. viciozan (lat. vitriol (lat. vitium naturae) med. wischen brisati) brisač. viciozitet (lat. vitriolisatio) hem. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). oti-rač. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. gresi mladosti. vice (lat. osuditi. vitriolescirati (nlat. vicia. najpopularniji bog u brahmanizmu. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). grč. vicies dvadeset puta. vitriolo) hen. kazniti smrću (u pobunama i sl. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. vicinalne železnica. machen činiti) šaljivdžija. vitrine (fr. cinka itd. vitrotipija (lat. nestajanje pigmenata u koži. zelena galica). vicenalan (lat. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. nedostatak. vitrum staklo. providan. seoski put. žumancetu. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. pretvaranje u vitriol. Vitleju. vicesimare) dvadesetko-vati. vitreus staklen. onaj koji vezuje samo susedna sela. vi testamenti) prav. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. fr. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. promašaj. zastupanje nekoga. posed koji nije bez zamerke. vitia aetatis) pl. vitrificare) postakli-ti. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vitiosus) pogrešan. vitrificatio) postakla-vanje. vicioznost. izdvojiti. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. na osnovu poslednje volje. vi testamenti (lat. vitelus (lat. svežim plodovima i semenju. vitrum) staklo. sulfat (tj. vitreolus dei. metron) ont. vitiligo lišaj) med. viciozitet. vicennium) vreme od dvadeset godina. pl. beriberi. vicedom (lat. mleku i dr. fil. omaška. vitrescibilan (lat. vitraž(a) (fr. vic (nem. i radnici u srazmernom delu dobiti. vi cessionis) prav. med. vitrescibilitet (nlat. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). postakljenje. u protivnom slučaju. vice-kon-zul. vitellus. pretvorljiv u staklo. vicinalni put opštinski. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. zabluda. staklena pregrada. vicinalis susedski) opštinski. viče) u složenim rečima znači: pod-. testamenta. vitrificirati (nlat. vicijum (lat. bez mane. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala.) v. u svežem mesu. vitraj (fr. vicezimirati (nlat. vice-direktor. rahitis. npr. poročnost. vita život) pl. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. porok. eiter (nem. vitiligo (lat. seoski. vitreux) staklast. vitriolizacija (nlat. gvožña (zvani zeleni vitriol. viče versa) obratno.) „Tvorac vasione". koje su za ishranu organizma veoma potrebne. zamenjivanje. vitriol. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. oštroumnost.). tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vicezimacija (nlat. pored poslodavaca. pretvaranje u staklo. tj. kristalast. H. vicenij(um) (lat. sporedna železnica. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. gresi (mladićkog) doba. biol. vitrum staklo. analis godišnji) dvadesetogodišnji. prozor. još neispitane dovoljno. Višva-karman (ind. vice verza (lat. vicesimatio) dvadesetkovanje. rñavost. vitrage) staklena vrata. obrnuto. poročan. vitiositas) pokvarenost. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vicedominus) namesnik. putem prenošenja ili ustupanja. duhovita šala. silom oporuke. silom. koji ima manu. upravnik crkvenih dobara. obično uzanog koloseka. plava galica). prozorske zavese. koja vezuje samo obližnja mesta. vi cesionis (lat. vicijum kanonikum (nlat. šp.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. Višnu (ind. Witz. vitium) mana. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. . vitrezan (lat. pretvarati se u vitriol. vicijum nature (lat. naročito u zelenim delovima biljaka. vitriolescere) hen. duhovit čovek. vitrifikacija (nlat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. od vitreus staklen. krivica. vitrometar (lat.). dosetljivost. greh. koji je sa ned ostatkom. bakra (zvani plavi vitriol. pogreška. vicioznost (lat. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. prozori. prvobitno bog Sunca. nalaze se u većini namirnice. želez-nica. vitulus) žumance. pokvaren. vicijum kordis (lat.

zastor. tj. volva) bog. Jovana Krstitelja. vokativ (lat. u ovom pogledu. vox virginea) muz. world svet. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). fiz. izraz. walkie talkie) prenosni radiotelefon. konsonant. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. volabilitas) povrpšost. voks (lat. glas istine koji nema dejstva. fig. koji je u letu. 1831— 1912). voile) prevez. obešenjak. npr. o. vox populi. tj. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vodviljist(a) (fr. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. samoglasnički. ital. i. Vodai (nem. M Šlajera (Schleyer. (solmiza-cija). uzaludno opominjanje. dar. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. volat (ital. opna na mladim pečurkama. vox hybrida) melez-reč. u smeni (dokaz). vaudevilliste) pisac vod-vilja. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. bog vetra. prethodnik esperanta. dozivni padež. nestalnost. letenje (ptica). točak zamajac. volatilitet (nlat. vocalis. višnuizam (ind. koji može da se pretvori u gas ili u paru. vokali-ziranje. naročito za veo. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. danas: veseo. volant) pernata lopta. naziv. bez pratnje nekog instrumenta. vocativus) gram. samogla-snik (kod nas glasovi: a. sub hak voce (lat. fig. samoglasnički. muz. koprena. pri toj reči (pade mi na pamet). vox acuta) muz. volatilisatio) hem. vokalna muzika pevanje. što narod hoće. rang. volant) koji leti. volan (fr. promenljivost. volabilitet (nlat. voks hibrida (lat.) vera u učenje višnujita. volatilan (lat. Vuogan. leteći. mali poz. volvulus) med. voks virginea (lat. položaj. u SAD. vox Dei) posl. vokalizacija (nlat. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). Vokalize. vocalis. vokalan (lat. višnujiti (ind. vocalisme) gram. vrsta tanke materije za ženske haljine. volatilitas) isparljivost. asa vode (lat. vocalizzo) muz. voal (fr. spadalo. vocabulum reč) pisac rečnika. čovečji glas (na orgulji).obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vokacija (lat. voks populi. ad vocem (lat. supr. vocatio) poziv. ton. pevajući. koji se tiče glasa. Wodan) mit. assa voće) samim glasom. volatilisare) hem. voks akuta (lat. ad voćem) uz reč. dobre žetve i lekarstva. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vox glas) gram. vokalize (ital. fa itd. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). pretvaranje u paru. volatilizirati (nlat. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). voks klamantis in dezerto (lat. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. isparavanje. teorija samoglasnika. reč. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. voks dei (lat. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. voks humana (lat. vocalizze) muz. vocabularium) rečnik. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. reč. vokal (lat. vokaliza (nem. udariti loptu u letu. volapik (volapuk = eng. volantai (lat. god. struci). točak za upravljanje automobilom. vokalna harmonija (lat. vole (fr. vocalisatio) gram. volatilizacija (nlat. zavezanost (ili: zapletenost) creva. vokabula (lat. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). ge. volva (lat. pozivanje na neki položaj. vocalis) gram. vokalizam (fr. vox humana) muz. isparljiv. nestalnost. svetski jezik. vodvilj (fr. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vokalski (lat. zanatu.višnuizam 155 nestašno. vox) glas. to je svetinja. voki-toki (eng. glas narodni je glas božji.) pl. peti padež. u). vocalis) gram. e. volatilis) hem. tj. veo. mrtvih. za-interesovati. ispa-riti. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. volta) zidni svod. vocale) muz. zasvoñena prostorija. vokabular (nlat. stariji naziv za Rumuniju. visok (ili: oštar) glas. vokabulist(a) (lat. mi. . sklonost (nekom zanimanju. pucati iz voleja u fudbalu. karner na ženskoj haljini. volans. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. vokale (ital. isparava™. pobede. krilo vetrenjače. ot vole (fr. volee) let. grč. konstruisan 1933. volvulus (lat. lepršav. izgovaran. ime. speak govoriti) meñunarodni. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. komad sa kupleti-ma. vocabulum) lingv. pronalazak nemačkog sveštenika J. fig. tj. glasni. fr. s obzirom na boju zvuka. zvuk.

najugledniji ljudi nekog mesta. fr. volte. napon struje merene u vo l tima. volumen. pokretljivost. brzo okreni (na notama). tj. voltaisme) fiz. volitio) psih. Volta. igrati na konopcu. volubilitet (lat. volley) sp. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. metron) fiz. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. dobrovoljac (vojnik). tečnost u govoru. sikjubeo(. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. bakra i sumporne kiseline. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. volutus valjan. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). vrlo vešt konjanik. Voltin stub fiz. voltamper (A. promenljivost. obim.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. v. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. konj obučen jahačkom vežbanju. metron) fiz. ko hoće da mu tako bude. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. voltametar. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volvere okretati. inductio) fiz. frivolan. bez obzira na lično raspoloženje. savitljiv. sic volo. poluokret. koji potiče od (ili iz) volje. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. fig. jačina. kao kod Voltera. grč. fig. promenljiv. volumen. lat. M. voltižirati (fr. volicija (lat. električni napon. voltametar. igrač na konopcu. ital. volens-nolens) „hteo-ne hteo". okretnost. fiz. laki pešak. volterijanizam. volta (fr. dopusni. vol-o-van (fr. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. voltmetar (A. elektron. dakle. volubilitas) gipkost. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. Volta. praviti veštačke skokove. volumen. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. teranje konja u krug. prostor što ga zauzima jedno telo. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. jahač vešt u skakanju na konja. Voltin elemenat fiz. sveska. up. volej (eng. obrtati) gibak. ital. tečan.: at. punoća (glasa. naponske razlike. brzo prelaziti s predmeta na predmet. Volta. voltairianisme) fil. lisnata pasteta. volontaire. spis ovijen oko štapića. volumetar (lat. lisnate testo punjeno ribom. strelac (u francuskoj vojsci). lat. govorljiv. željni. udarac lopte (u tenisu reketom. volens-nolens (lat. voltigeur) veštak u skakanju. volterizam. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). voltage) napetost. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. tj. knjiga. . slatkorečivost. volubilis. lat. pre nego što dodirne tle. voltižer (fr.. metron) fiz. savitljivost. galvanizam. Ampere) fiz. facies lice) voj. volumenometar (lat. naglo promeniti mišljenje. tome je pravo. V) fiz. zapremine. nestalnost. volvere okretati. volja. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). 2. htenje. galvanski elektricitet. grč. instrumenat za merenje potencijalne razlike. voltametar (A. voltfas (fr. okretan. v. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. zvuka). volumen (lat. svitak. epikurejski način mišljenja. tj. volta. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. volo hoću) sik volo. vitak. sic jubeo) tako hoću. volo (lat. voltera (fr. nestalan. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. gljivama i dr. up. pojedinačni akt volje. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. nepostojan. volta-elektrometar (A. volterijanizam (fr. A. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. gran. volenti non fit injurija (lat. izraz volje. volvere) rukopis. volti subito (ital. lat. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. voltaizam (A. Volta. slatkorečiv. voltaža (fr. nagla promena mišljenja. tako zapove-dam. volte-face. voltiger. poluobrt. volitivan (lat. Volta. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. muz. volt (skr. grč. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. mesom. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. vol-au-vent) kup. volitio) l. volta-indukcija (A. volti subito) muz. galvanski elemenat sastavljen od cinka. voltmetar. grč. volubilan (lat. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. volonter (fr. voljni. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. Volta.

voluntaristi (lat. intelektualistička psihologija. Votergejt afera (eng. voluminozan (nlat. vomitus (lat. vomitare) med. obi-man. 3. prišt. Wochein) min. čudotvoran. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. vomicosus) ned. zavetna žrtva ili dar božanstvima. strasan. uvijeni puž.85. zavetni. votatio) v. naročito: čir u plućima. redni broj 74. pl. theoria) hek. spirale. što se mene tiče. voluntas. votiranje. odreñivanje količine rastvorene materije. votacija (lat. votka (rus. savetodavni glas. fizkol. odlučujući glas. mañioničar. čir. sve-cima. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. sit voto) s pravom glasa. poslednja volja. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. voluta (lat. voće di petto) muz. meo voto (lat. povraćati. vomirati. opsežan. a ne intelekat. voluptas pohota) sladostrasan. voluntas (lat. votum curiatum) ukupan. sub voto remisionis (lat. Wochein) u Sloveniji. kum vogo ilimitato (lat. vomikozan (lat. crkvama i dr. votum konzultativum (lat. za razliku od kurijalnog glasa. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. vražda) 1. gde ima ležišta boksita. izglasavanje. mañijski. voluntas ultima) prav. ital. votivus) zavetovan. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. glomaznost. voluntas volja) liigv. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. glomazan.) natprirodan. obećanje. zajednički glas. votiv (lat. votatio) glasanje. plemenski mirovni sud (tzv. vomitirati (lat. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. volumen. vorax proždrljiv) proždrljivost. fig. bljuvanje. hem. a voće sola) samo za jedan glas. glasanjem odobriti. sinonim za mineral boksit. izglasavanje. . nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. nazvan po mestu Bohinja (nem. atomska masa 183. glasati za. v. votum kurijatum (lat. votacija. vo-litiv. vohajnit (nem. voracitet (lat. nego prema zapremini. 2. votans. votum. svaña. voluntas ultima (lat. kurijski glas. zool. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. pristalice voluntarizma. voluminoznost v. volutatio) valjanje. volšebnik (rus. voće) kuz. pevački glas. po mom nahoñenju. pohotljiv. protiv nečega. grč. votum decisivum) prav. vovere zavetovati. volutacija (lat. voluptuosus. skupljanje glasova. metria) veština merenja zapremine. testamenat. velik. bljuvati. tungstem. fr. izgla-sati. votum decizivum (lat.) čarobnjak. voće di testa) muz. pun čireva. vomirati (lat. glasanje. vomitivurn) med. pun glas. voče di testa (ital. fig. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. vostro conto) trg. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). kabast. voluta) apx. opsežnost. ukras na stubovima u obliku zavojice. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. nezajažljivost. koji je sastavljen iz više svezaka. Bunt). filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. up. glas koji se daje za nešto. stat pro racione voluntas (lat. votum. votant (lat. voluntativ (lat. vomitus) ned. wolframium) hem. vomitiv (nlat. debeo. gramžljivost. vomera) med. volumen zapremina. na vaš račun. sredstvo koje izaziva povraćanje.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. predata. zavada. nepostojanost. votivum) etn. volšeban (rus. vostro konto (ital. votivan (lat. koji. v. votum (lat. vomica) kec. srebra ili voska. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. volo hoću) volja. volfram (nlat. voluptuozan (lat. votirati (lat. zabavan. znak W. uvojnica. dakle. voracitas. vovere) zavet. vražda (rus. votum consultativum) prav. votare. glas iz grla. sulr. a voče sola (ital. votiranje (lat. voluminositas) obi-mnost.. votum virile (lat. vovere) glasač. glas iz grudi. vodka) popularne ruska rakija. voče (ital. topi se na 3400°. volum-teorija (lat. povraćanje. voluntarizam (lat. vomitirati. vota. veoma tvrd i otporan metal. voluntas volja) fil. gnojav. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. krvnika. šara u obliku puža. prijatan. u mnogo knjiga. vomika (lat. voluntas volja) fčl. neprijateljstvo. krvno kolo). nestalnost.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. pun veselja. zlata. kum vot (lat. voter) dati svoj glas za nešto. teo voto) po mojoj želji. voluminozitet (nlat. voče di peto (ital. voluminozitet.

obranljivost. uprošćenje. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. up. vulkanizirati (lat. vulcanus. dete bludnice. slab. stidvdšd. zajedničkim. prostakluk. god. vulcanus) kol. . vulgaris običan. na temperaturi od 130—140°S. uterus) ašt. vulnus letale) smrtonosna rana. gomila. nepristoj-nost. vulnerabilis) ranljiv. kao obično. u etru. vulgarizacija (nlat. nepristojan izraz. vulkanologija (lat. nlat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. usled visoke temperature. čudo od deteta. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana.78 km). vulgo (lat. lice. neupotrebl>iva stvar. vulkanizacija (lat. vultispeks (nlat. Wuotan) mit. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. koji se može raniti. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulcanus. vulvus. usijano kamenje i rastopljene stene. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulcanus. vulvula (nlat. vulkanski (lat. grč. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vunderkind (nem. svakidašnji) nizak. logia) kol. Vulcanus) kit. vultus izraz lica. v. benzolu. Vodai. koji potiče od vulkana. jezikom prostog sveta. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. opšte poznatim. ruševina. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). fig. obranljiv. vrsta (rus. vruć pepeo. vulva) med. Vulgata (nlat. vulgarnost. kaučuka i gutaperke. povre-dljiv. vulkanolog (lat. ozledllv. prosto rečeno. sin Jupitera i Junone. objaviti.066. logos reč. vulgaritet. prostački način izražavanja. Wunder čudo. vulcanus) kol. zajedničkim. Na taj način ove materije. Vuotan (stnem. pr. fig. stidnično-materični. terpentinu i dr. činjenje da bude svima razumljivo. vulneraria (lat. materica kod životinja. učiniti nešto opštim. koji bljuje vatru. činjenje opštim. postaju. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. ieptu-nisti). vulnerabilitas) ranlji-vost. prostakluk.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. neotporan. med. vulva) inat. povredljivost. vulgarisare) uprostiti nešto. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulgarizam (lat. grč. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulgo) pril. preterano uprošćava naučne pojmove. vulnus letale(lat. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. postanak (ili: poreklo) vulkana. vulkanistički. sredstva za lečenje rana. narodski. ozle-dljivost. vulvo-uterinski (lat. puk. u narodu. lat. vulcanus) pl. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulnus (lat. vulgus) narod. vulkanizer. vulgaritas) običnost. vultispex. vulvitis (lat. vulgus (lat. obično. vulvula) zool. sra-mnica. vulkanisti (lat. versta. vulnus) rana. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulcanus) kol. vulkanitet (nlat. svetina. vulgaris opšti svakidašnji) prost. naročito za čakšire. u običnom životu. sklonost bolestima. vulnerabilai (nlat. nlat. obnarodovati. učiniti da nešto bude svima razumljivo. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. kol. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulcanitas) kol. vulnerabilitet (nlat. sa radionicom u vulkanu Etni. vulgirati. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulkanizer onaj koji vulkanizira. pomešanih sa sumporom. olupina. vulkani-™ (lat. elastične i ne rastvaraju se. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. fizio-gnom. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulgaran (lat.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulkanizator v. kod naroda. vulkord (eng. nlat. vulgarizator (lat. vulneraria) pl. prostački. uopšte. vulgarizirati (lat. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulcanus. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. shvatanje da . vulgaritet (nlat. prostaštvo. vulva (lat. pulkanizam (lat. neptunizam). spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulkan (lat. vulgarnost v. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. versta) ruska mera za dužinu (1. vulgare učiniti opštim. niskost. Vulkan (lat. vulgaris opšti. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. neotpornost.

znak Gd. Ga = galijum. fr. gaza (fr. Ge= germanijum. gazal. vrsta morske ribe. qai'da. sastoji se iz kožnog meha. gabarit (fr. zool. up. junak. jedanaesto naše latinice (G. alapača. gabarit) kalup. 2. krt. gažiranje (fr. gaža (fr. gaeta (ital. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). gazal) 2. a pamučne za lake haljine i. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. staklenih boca i druge robe. lignita. vrsta crnog ćilibara. gaietanćn tur. gabionada (fr. veselo. up. stalna nagrada. ital. gazeta (ital. borac za veru. tajno. Gd=gadolinijum. gavun (ital. srčanost. duhovna stvar. plemenitost. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gavijal (nlat. natopljena gumom. gayra.. grudobran od koševa punjenih zemljom. atomska masa 157. gazette) dnevni list. metal. gadolinij(um) hem. tur. torokuša. službenik. veo. pobednik. Atherina hepsetus. gazel (arap. narodni muzički duvački instrument. kavez. gaggio) zaloga. tur. prema kome se nešto oblikuje. gajret (arap. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. prav. gazela (arap. gayb. služi za grejanje i osvetljenje. odela i ženske tkanine. slična srni. gajtan (grč. gazela (arap. gaytan. ital. gabbro) mm. lan-tanida. stanovnik pustinje. tajo (ital. gajde (arap. gazela. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. krupnozrna erup-tivna stena. gaio) muz. kao skraćenica: g=ipaia. ga'ib. onaj koji drži zalogu. osobito česta u književnosti istočnih naroda. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gayret) revnost. gavialis) zool. šp. redni broj 64. kaytan) 1. gazzella) 1. dged. gabro (ital. uviti (ili: uvijate) gazom. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. kao smola crn i voštanog sjaja. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. narnik. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gazi (arap. kavaz. pripada grupi retkih zemalja. tur. novine. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gaip (arap. za kišne ogrtače. gavone) zool. drveta) u gas za gorivo. ključa izmeñu 70—80°S. jemstvo. gabion (fr. vrsta lirske ljubavne pesme. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. hemijski element. g). g= skraćenica za gravitaciju. gavaz v.25. živahno. hen. plata. rešetkast sanduk za prenošenje voća. tvrdica). tečni deo sirovog petroleuma. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gajba (ital. gadlje. naročito se odlikuje velikom brzinom. primalac zaloge. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gazzetta. gabion) voj. stvarajući zvuk. najamnik. poglavi-to ljubavne. živi. gajb. tamnozelene boje. čilo. gazirati (fr. gazal. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. vojnik musliman. fiz. mrki ugalj. gazal. skriveno. gabionnade) voj. gažist(a) (fr. G—peti ton u dijatonskoj skali. gabarden (fr. afrička antilopa. gagat (grč. fig. g četvrto slovo naše ćirilice. krletka. 2. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gayp) ono što je nevidljivo. geman. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gaibba) l. hem. dve ili više izolovanih žica za . gazolin hen. gazi) ratnik. gayda) nuz.A V E ILN D 166/ G G. gavota (fr. muz. tur. gagathos) min. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. gage. stalna zarada. gagiste) plaćenik. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana.

nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr.) astr. galaktostaza (grč. veštačko oživljavanje.). gala. galante) uslužan. Galaksije (grč. koji je lake ruke. utvrñivanje valjanosti mleka. mlečna groznica (kod porodilja). galante) nadriobrazovanje. svidljiv. ital. galaktoza (grč. galalit (grč. galaktologija (grč. gala. fig. češljeva. ljubazan.. gala. logia) nauka o mlečnim sokovima. mlečni. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. maglina. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). veštački oživeti. spletenih slično vrpci. an gala (fr. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. rukavice. galantirati se (fr. klavirskih dirki itd. ago proizvedem) med. kele) med. upotreba galvanske struje. galante) pokazivati se darežljiv. pion mastan. fig. galaktogen (grč. radnja sa tzv. svečan obed itd. učtiv. galantan stil muz. zastoj mleka kod dojilja. ukusan. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja).. galaktorea (grč. galvanisati v. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galaxias) astr. em gala) ili in gala (ital. uglañen. rheo curim) med. Arapa i dr. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. la-skanje. tanak mlaz. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. gala. gala. uron mokraća) med. galantan (fr. . v. maramice itd. gala mleko.pocinkovati gvožñe"). trošiti ne štedeći. Galaktika (grč. Kumova Slama. gala.160 sprovoñenje električne struje. prijatan. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. udvaranje ženama. galakto. šp. 3. dvorska. galanterije (fr. galaktofora (grč. izdašan.). galante) izdašnost. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. fin.) beli ogrtač kod Egipćana. galant. gala. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. od galaksije ili talak-tike. galanterie) predusretlji-vost. gala. prividna učenost.) pr. mlečni jaspis. doteran. gala-večera i sl. galantizam (fr. gala. lepeze. pristojan. šp. kosmičke prašine i dr. gala. tvrda. galaKtos mleko. otmenost. gala (ital. galaktofag (grč. jata. može se bojadisati. gala. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galaktometar (grč. sistema zvezda. galvanisati 2. u paradnom odelu. galaktički (grč. galantna bolest venerična bolest. galantnost (fr. galakturija (grč. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. phagem jesti) mleko-jed. fr. gala mleko. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. sredstva za izazivanje mleka. in gala) u svečanom odelu.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galaktopiometar (grč. lepo odeven. stasis zastoj) med. kao sredstvo za nagrizanje. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. galaktakratija (grč. gala. fig. elastična i sjajna. častan. rug vatra) med. lithos kamen) mlečni kamen. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. galanterie) trgovac galanterijskom robom. gala. mlečni kamen. galaktografija (grč. tapše. prijatna ukusa. galaktometrija (grč. galanterija. ašikovanje. svečanost. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. gala. akratia neumerenost) med. galanterist(a) (fr. med. učtivost. gala. lithos kamen) hem. galaktit (grč. svečana nošnja. Mlečni Put. galvanizam fiz. tj. gala. gala) svečani ukras. uslužnost. glikozidi. fino ponašanje. skopem gledati) 1. galaktocela (grč. phoreo nosim) pl. galvanizirati. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. npr. uglañenost. metria) merenje mleka. galaktozidi v. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina.(grč. galaktoskop (grč.. Galaksije. metron) instrument za merenje masnoće mleka. naročito prema ženskom polu. galabija (arap. gala. gala. trg. „kratkom robom" (bižuterija. dopadljiv. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". galaktopira (grč. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda.. v. galaktagoga (grč. čovek koji se hrani poglavito mlekom. ljubaznost. pomoću usijane žice. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . gala-predstava. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. prekomerno gubl>enje mleka. izdašan. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. bakra i cinka sa kiselinom).

up. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. pobakri galvanokaustika (Galvani. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). gipsa.). lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. posrebravanje bakra. lat. slika) v. grč. u rudnicima: prokop. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. robijaška laña.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. pozlaćivanje srebra. galeonist(a) (ital. v. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galizirati galvanohromija (Galvani. up. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. grč. farm. grč. galvanografizirati (Galvani. tropos obrt) bog. galenski lekovi farm. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). pokriven balkon (u pozorištu. galvanoplastika (Galvani. grč. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galvanotropizam (Galvani. bod) med. med. grč.). galeria. galera. tj. grč. instrument koji pokazuje postojanje struje. galvanopunktura (Galvani. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. usiljena šala. metron) fiz. Voltin stub. koji ga je otkrio). elektromagnetizam. fig. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. kausis gorenje. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. zbog svojih dugih zidova. Faraday) med. zbirka umetničkih dela. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. šp. galeota) mala galija sa 16—20 vesala.161 galvano (ital. grč. slušaoci. spoj više galvan-skih elemenata. naročito slika. koji su bili keltskog porekla. therapeia lečenje) med. publika (u pozorištu. da bi se dobila jača struja ili viši napon. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. indukcionom strujom. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. galletta) l. galerija (nlat. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galeota (ital. ital. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. grč.). struje. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. grč. sagorevanje) hir. grč. galenika (nlat. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. medalja. Galvaniju) istosmer-na električna struja. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galenizam med. galeotta. ital. ital. galvanskim putem. up. galere. gledaoci. galvano-faradizacija (Galvani. naročito takav kliše. galenit (grč. galvanomagnetizam (Galvani. galvanoplastičkim putem. glyphis zarez. galvaiska baterija fiz. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. Gali (lat. galvanoskop. up. galvanoplastika. galvanostegija (Galvani. fig. galvanoglifija (Galvani. plassein obrazovati. čahura svilene bube. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. šp. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. da bi na taj način postali bolji i trajniji. galiota.). Galli) pl. parlamentu). galeot (šp. zatim se pospe grafitom i onda. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galvanski elemenat fiz. galvanometalurgija (Galvani. galvanoskop (Galvani. grč. galeta (ital. Galvaniju. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galera (fr. galijaš. galvanski elektricitet fiz. skopeo posmatram) fiz. galvanska struja (po L. dug hodnik. punctura bodenje. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. galvanotehnika (Galvani. predmeta (od drveta. grč. galvanoterapija (Galvani. galenski lekovi. grč. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galenica) pl. e. galvanotipija (Galvani. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. plaketa i dr. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galeote. galgnhumor (nem. galvanometar (Galvani. 2. up. grč. veoma brza ratna laña srednje veličine. galvanografija (Galvani. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. voska i dr. električne. grč. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. poniklavanje gvožña itd. typos lik. mornarski dvopek. galenisti pl. nlat. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. u utvrñenjima: pokriven hodnik. magnetes)B. parlamentu i dr. galvanometar. kori-dor.

koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. nlat.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galikomanija. onaj koji objavljuje kurs na berzi. s funkcijom antitela. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. Gallia. gajtani. galia. galikanizam (fr. gamarologija (grč. galeone) lom. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. Gallus. galicisti (fr. galoni) pl. grč. Gallia. galikus morbus (lat. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galofob (lat. lestvica. Gallio. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. graphia. iambos) megr. Galija (lat. v. galeot. voj. Galileju. jezika itd. galionizam. Gallus Mathiae. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. ital. galikomanija (lat. galofobija (lat. mržnja na Francuze i sve što je francusko. fr. galera. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. nejasan i nerazuml>iv govor. ital. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). Gallus. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galion. up. galo-romansko (l&~. galošne (fr. gamma) fiz. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. Gallia) Francuska.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. gornje cipele od gume za sneg i vodu. gallina) kokoš. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galski (lat. gallicistes) pl. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. širiti. Gallus. skala. ital. galons.. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galilej (po G. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. . šp. grč. galijun v. U Engleskoj = 4. tama (grč. phobos) preteran strah od Francuske. galiot. 1791—1863). gallique) koji se tiče Galije ili Gala. razvijati se vrlo brzo. med. ital. mania pomama. galomanija. rojte. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). vrlo su prodorni. dijal. galon (eng. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. ali mnogo kraće talasne dužine. robi-jaš. galea. ordonansoficir. galiot (ital. nlat. galoche. galina (lat. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). arap. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. up. galofil (lat. sifilis. tj. reči bez smisla. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galopin) slušče za trčkaranje. galoman (lat. galion (ital. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko.) v. grč. gama-zraci (grč. 2. galiota (ital. galski.). muz. galomanija (lat. galop. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. nauka o ljuskarima (rakovima). grč. gallicus. lat. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galoni (fr. vrsta starinske morske lañe. spoljni konj u „trojci". gama-globulin belančevina krvnog seruma. jahanje u trku. galijaš. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galimatias) zbrka od reči. vrenga. galijambus (lat. grč. l gal=l cm/s2. galeot.546 1. gallon. fr. galoppo) l. u SAD=3. nlat. galoper) jahati u galopu (ili: trku). gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. logia) zool. galeotta) v. fiz. galski petao petao kao simbol Francuske. gammarus) zool. Imaju ogromnu prodirnost. kammaros. igranje polke. kammaros rakušac obični. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galopen (fr. galoscia. katalektični anaklastični tetrametar. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. Gallus. galopada (fr. galli. grč. galopira™ (fr. galop (fr. galeota. u odnosu prema papi. galera. igrati polku. galicizam (lat. halijak) v. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galop. galikanski (lat. Gallus. fig. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. galimatijas (lat. fr. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galochia) kaljače. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. raditi nešto vrlo brzo. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. grč.. galija (ital. niz od osam tonova. francuski. trčati u skokovima.785 1. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galea) veslač na galiji. golijat (ital. Gallus. gamarografija (grč. mania) v. gamar (arap.

gangraenescentia) med. graino gloñem. ganilik) bogatstvo. med. grgotati. za izvršenje izvesnog posla. koji boluje od vučca. telesna straža jednog vladaoca. ital. gang) razbojnička družina. ganglion mrtva kost) zool. garantie) jemstvo. gambit (ital. primati odgovornost za nekoga ili nešto. ganglitis (grč. gargarizacija (grč. koji trune. gard (eng.. prelaziti u truljenje. čamci. garbin (ital. izuvi-jan korak u plesu. osiguranje.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. npr. nomos) em. ganoidei) pl.. gangraina. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. ganoidi (nlat. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. gargarizam. gamache) pl. garguran (fr. gargarizirati (grč. štitonoša. ganglija (grč. banda. čapkun. ital. gamba (ital. logia nauka) nauka o braku. gamin) slušče u kuhinji. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. spolna ćelica. encant. gangrena (grč. gambusija (nlat. ispiranje guše i usta grgljanjem. gamonomija (grč. štitonoše (vrsta riba). rskavičav izraštaj. ganglijski sistem zool. gamba) v. bambusovih svirala i dr. ganglionitis med. gant (nem. razvijanje vučca. gamelan (mal. gangrenescirati. stečaj. mrtva kost. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . prelaženje u trulež.-tur. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. truljenje mekanih delova tela. genesis) biol. gažgrenescirati (nlat. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. ganoin (grč. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. ispirati usta i gušu grgljanjem. fr. jamac. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. ganglionitis. gargarismos) med. gangraenosus) med. gargouillade) cifrast. con garbo) muz. gangster (eng. lat. koji je u truljenju. gamos brak. grgotanje. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gargouran) trg. garantno pismo bank. kon garbo (ital. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. jedem) med. gamogonija (grč. gangrene. gurguran. gangraenescere) med. guarento jemstvo) jemac. garantirati. živa rana. gavgreiirati v. gangrenescirati. uništavajući larve. gamet (grč. da bi se propustio drugi brod. gangrenozan (nlat. koji sadrži čistu bojenu materiju. odbrambeni stav u boksu. imaju srebr-nast sjaj. garantol (fr. gametogeneza (grč.) javanski narodni orkestar. gang (eng. šegrt. deran. gambusia) zool. v. Gant. gamos brak. up. gametes) biol. garant. voñe i sl. zaraziti. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. kargi) koplje. kamašne. garansin (fr. svrab. gargija (tur. garda (fr. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. gagglion) med. gangrenizovati se v. gangrenescencija (nlat. uvi-jači. gargujada (fr. gargarizo) med. sigurnost. garance) broćni ugalj. pristojno. šp. oleum ulje) hek. gambusino (šp. garaža (fr. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. gargarizma (grč. agamogonija. bespri-zorni. gnjiležan. garantirati (fr. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. biljaka. u Meksiku. fig. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. gargalismos) med. gamologija (grč. gargarizacija. gargarizam med. fr. zool. jer. garancija (fr. rañanje putem spolnog oploñavanja. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. a time i prenošenje malarije. garantija v. up. fig. izazivati vučac na nekom delu tela. mačevanju i sl. licitacija. guard. skitnica. gangster. vrsta izumiranja tkiva ili organa. preparat izvañen iz korena broća. ganiluk (arap. grgljanje. vučac. učtivost. supr. garancija. ulični mangup. golicavost. v. guardia) straža. gangrenescencija. gangrenira ti. mor. dokolenice. odane i pouzdane pristalice. pokvariti. naročito odabrana. obilje. rasprava o braku. nekog političkog prvaka. garbo (ital. garantir) jamčiti za koga ili što. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. viola da gamba. bronzanih ploča. incanto) trg.gamašne 163 garda gamašne (fr. garde) sp. gamen (fr. garant. garantovati v. sudska prodaja zbog prezaduženosti. vagoni. gnjilež.). gavgrevizovanje v. . zigot. gone rañanje) biol. ganglitis. garant (fr.. garbo) pristojnost. obešenjak. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. nadraženost kože. prema trećem licu. gamos brak. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. zapaljenje živ-čanih čvorova. gargarismos) med. ital. garde. sprečavaju razvitak komaraca. gargalizam (grč. grgljati.

chaos. ital. sprava za merenje količine gasa koji struji. dodatak. garnitura (fr. ho-landski hemičar i fizičar J. začiniti. sprava za primanje. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. nužnik. garsonjera (fr. biti u gar-nizonu. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garmon (fr. gornje kapute i dr. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. gasometar (grč. prema grčkoj reči chaos nered). razmetanje. ukrasiti. garnison) voj. garofano) bog. garnirati (fr. nakit. čuvar obale. B. garrocha. gardist(a) (fr. gradini. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garrotters) pl. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. ukras. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. garsonirati (fr. fr. i hem. gas-koks (grč. gas-automat (grč. Helmont. garder čuvati.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. . garnirati. garcx>n. gas fiz. garmond til. gasohemija (grč. vojska koja boravi u jednoj varoši. kelner. opljačkati žrtvu koja se. garderobiere) čuvarica garderobe. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. zahod. Americi). uplinjavanje.. gasificatio) fiz. cortina. garniture) oprema. gasconnade) hvalisavost. telesni stražar. motor) teh. chemeia) hemija o gasovima. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. pomoću zamke bačene na vrat. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. svi kostimi pozorišta. bećar. garderobarka (fr. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. upotrebljava se za gorivo. garconner) ponašati se kao muško. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku.).). gardn-parti (eng. pratilac. posada.. garrotte. koncertnoj dvorani itd. garotirati (fr. lat. biti muškobanja. (u pozorištu. zbog stanja svojih molekula. chaos. + 1644. konobar. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. nlat. garde-cote) obalski brod. krompir. gard-kot (fr. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garofan (ital. garnet (eng. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. garrotteurs. eng. sprema. kalfa. dečko. garderoba (fr. nem. razmetljivost. momačka soba. dynamis sila) fiz. garmond) tip. guarnire) snab-deti. obično bez kuhinje. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. naročito mesa. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. chaos. garden-party) sastanak društva u bašti. koja se gaji zbog mirisnog cveta. teh. gasara. nameštaj. garderobar v. garnirung (nem. chaos. razvijanje vazduha. upli-njenje. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garter) čuveni engleski orden „podvezice". plin. dugmeta i dr. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. garoteri (fr. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. pribor. garnijerit min. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garofal v. chaos. fr. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. pomoćnik. up. dečak. Garnierung) ukrašavanje jela.). svečanost koja se proslavlja u bašti. metron) fiz. garson (fr. neženja. gas-dinamo (grč. pirinač i dr. garnet) mor. garnir. eng. garnizon (fr. nlat. garderoba. garde la ren (fr. garrotter) udaviti pomoću garote. garočon (iš. vrsta opasnih uličnih razbojnika. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. garota (šp. chaos. biti odan pederastiji. gardina (nlat. salata. gaskonada (fr. garcio) mladić. gasmotor (grč. 1499— 1561). telo koje. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. muškobanja. momački stan. garter-orden (eng. naročito gasa za osvetljenje. vazduša-sto telo. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. v. garnizonirati (fr. garmon. garrotte. dame) pra-tilja. chaos. courtine. garofan. ital. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. momak. smrtna kazna davljenjem. gas-generator (grč. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. raznim povrćem i sl. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garnison) voj. karanfil. ital. garretto) zavrtanj za davljenje. naročito u Londonu. gasifikacija (nlat. Rubiaceae. garnir (fr. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). ruda nikla. varoš u kojoj boravi vojska. čuvanje i ispuštanje gasova. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu).

zool. gastro. gastrenteritis. gastromanija (grč. trbušni. proširenje želuca. odyne bol) bol u želucu. gastrodijafanija (grč. gasteralgija. grč želuca. želudačna groznica. gastrospazmus (grč. gastromalacija (grč. spad želuca. v. gastrepatičan (grč. v. sladokustvo. grč u želucu. gastropoda (grč. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gaster. gastralan (grč. varanje. gaster. gastrodinija (grč. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. gastroskop (grč. enteron crevo. gastrorafija (grč. gastrepatitis (grč. piis noga) pl. gaster. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. naročito želuca. životinje koje se kreću na trbuhu. ne pokrećući usta. gaster. gastrorafija. gaster. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gastrizam (grč. gastrolatrija (grč. gurman. utroba. gaster. gaster. gaster. pokvarenost želuca. gastroenteritis med. gastritis (grč. bolesno stanje želuca. gastrostenoza (grč. tj. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. enteron crevo) med. probavna delatnost želuca. zapaljenje želudačnih žlezda. gaster.) med. veštak u spremanju finih jela. tj. zapaljenje želuca i jetre. gaster. gaster) med. gastrostomija (grč. up. aden žlezda) med. takoñe: gurman-luk. gastrolater. gastroman. spasmos grč) med. nervozno oboljenje želuca.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastroragija (grč. razmekšavanje želudačnog zida. gaster) med. rñava probava. prekomerna ješnost. gasteropoda. stomačni. puknem) med. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastricizam (grč. gaster. gastralgija (grč. gastrolater (grč. bol u želucu. pretrpavanje želuca hranom. gastralis) anat. gastranaks (grč. apah gospodar) med. probava hrane u želucu. koji može. gaster. raphe šav) med. gaster. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gastrorea (grč. gaster. gasteranaks med. gastromantija (grč. gastronomija v. gastrilog (grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster trbuh. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). plicatio) med. gastrologija (grč. pathos bolest) med. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. v. gaster. logos reč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster želudac. gaster. gastranaks. takoñe: gurmanluk. diaphaneia providnost) med. zapaljenje želuca i creva. gastričan (grč. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastrenteričan (grč. krisis) med. onaj koji voli dobra jela. gastroza (grč. lat. gaster. gastroman v. rheo tečem. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. koji živi da jede i pije. želudačni. gastromanija. rñavo varenje. gastroptoza (grč. gaster. entera creva) koji se tiče želuca i creva. curim) med. gaster. gastrimargija (grč. v. gastroenterolog (grč. koji se tiče varenja. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gastrikos) stomačni. malakia mekoća) med. nlat. gaster. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gastrosofija v. epar jetra) med. gaster. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastrolit (grč. krvarenje iz želuca. gaster. puževi. skopeo gledam) med. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. nomos zakon) sladokusac. koji pripada trbušnoj duplji. gaster. stoma usta) med. grč u želucu. gastralgiJa. stenos uzan) med. gaster. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. zapaljenje želuca. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gaster. zool. progrizenost) želuca. v. ptosis pad) med. gaster. brosis razjedanje) med. gastroadenitis (grč. gastrektazija (grč.(grč. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. regnymi prsnem. gastroskopija med.) koji se tiče želuca i jetre. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastrologija. gastrokriza (grč. napad bolova u želucu. razjedenost (ili: probušenost. gaster. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. želudac. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gaster. gastrilogija (grč. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastrimargia) proždrlji-vost. želudačni. gastrenteritis (grč. gaster. . lithos. ektasis proširenje) med. gaster. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). mania) preterano uživanje u jelu i piću. koji se zove „stopalo". gastrobrozis (grč. gaster. suženost želuca. otvaranje rupice na želucu. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. opšti naziv za sve bolesti želuca. sladokustvo. gastropatija (grč. latreia) služenje želucu. gaster. gastroplikacija. gastronom (grč. gastroplikacija (grč. gastropoda. gaster) med. gastrozofija (grč. gasteropoda pl. algos bol) med. gastrozofija.

prevara. gvano (šp. gattieren) razne vrste ruda. gaster. gvajakol (šp. laž. larslukod muhamedanaca: nevernici. veselje. glupost. goauche) slik. vozi u Evropu i Sev. slično kafi i čaju. up. gaudium) radost. poz. kosmološko božanstvo starih Grka. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. philos prijatelj. catus mačka. . gaučo (iš. obožavaoci vatre uopšte. kele) med. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. rñav zanatlija. loza (na zavrtnju. gvineja (eng. pivo Južnoamerikanaca. fr. biljka u Novoj Granadi. alkaloid koji se nalazi u gvarani. gatirati (nem. kafeni. „sveti rat" muhamedanaca. lek protiv tuberkuloze pluća. gatre (nem. gabr) pl. gvajak (šp. neobičnim. drljati.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. smola toga drveta. lat. gastrocela (grč. Gau župa. guardinfante) „čuvar deteta". phobos strah) bolestan strah od mačaka. geg (eng. gatmetje (fr. prodati (ili: prodavati) ispod cene. šala u slici. podvala. gvardinfante (ital. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. temno sečem) med.) gastrofil (grč. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. žutoj groznici. seljaci jahači u lampama. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). s neočekivanim. rñav radnik. gastrula) visa. huano. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. majstor-kva-riš. gvint (nem. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. nesmotrenost. gebri (pere. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. oleum ulje) farm. grč. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. gatofobija (lat. gatten. tuzno. gate-metier) trg. vrsta pamučne indijske tkanine.) rat protiv nevernika. guarana) h«i. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. sanctum) bot. kila) želuca. ge zemlja) agr. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gag) l. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. rñavo slikati. Guaiacum officina-le. gaudeamus (lat. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. krivoverci. gasiti kreč. raka i dr. Gewinde) meh. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. upravnik) pokrajinski voña. 2. naročito su poznati kao odlični jahači. fig. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. Gibelini. . uživanje. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. gvaraia (šp. ptičje ñubrivo. ošljar. gaulajter (nem. gastrula (lat. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. drugi stepen u razvitku blastoderma. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. Leiter voña. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. gaster. guazzo. gacher) praviti malter. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). pre topljenja. . greška. nlat. materija koja se dobiva od smole gvajaka. u navrtnju). zbog čega se. gvanako (šp. gaf (fr. med. sveštenici obožavao-ci vatre. upropastiti nešto rñavim radom. Gueffi) v. od 1840. uvojak. nlat. guanaco) zool. guardianus) čuvar. gater (nem."). sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa).) lju-bitelj želuca = gastrolater. „Zemlja". treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. gvako (šp. guardiano. prodor (ili: prosutost. paradrksalnim. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). Gea (grč. stražar. Gvelfi (ital. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gaus fiz. gavarapo (šp. fig. guayaco. guarapo) prevreo sok šećerne trske. gaširati (fr. oblast. guano) izmet od morskih ptica. gaster. dati u bescenje. ge) mit. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). po matematičaru i astronomu K. gedal (tur. guaco) bot. 2. gauči. Gatter) teh. guarana) farm. najvažniji sastojak kreozota. Fr. gvaranin (šp. sman-drljati. gaucho) pl. gvaš (ital. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. giter. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. magi. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gein (grč. živi još i sad u divljem stanju. gaudijum (lat. gaudeamus) budimo veseli. gaffe) l. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . visoko do 15 t. gvardijan (ital. guayaco. smicalica. žutosmeña i zemljasta masa. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. kao trgovački artikl.

po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. u Sev. Gelander) ograda na stepenicama. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. glavnokomandujući vojske. gelsonimo (ital. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). uopštiti. vrhovni zapovednik. udvostručavati. generalizirati (nlat. gelender (nem. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. fig. udvostručiti. ledi. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. geysir) geol. geminare) udvojiti. generalne proba (lat. guinguet) trg. praistorija. genea. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. genesis) roñenje. živi u Alpima. glavna proba. po Darvinu. general koji za vreme rata. opšti podaci. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. genealogist(a) v. dem. npr. gekoni zool. geminare udvostručiti) lingv. zbližavanje. v. zbliženost. Gemse) zool. naročito omiljen ukras u staro vreme. nem. rodoslovlje. gelao smejem se) smeh. gtypho režem. voj. generalat (nlat. voj. smržnja-vanje. klica koja pomaže razmnožavanje. probare) poz. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. udvojenost. generalni vikar (lat. general . geneza (grč. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje.at. rodo-slovni. generaliser) uopštavati. generalne punomoć prav. gemeli (lat. fr. genea pokolenje. gelacija (lat. gevezimantija (grč. glavni. gejša (jap. francuskom: immence. udvostručavanje. generali ja (lat. svi generali jedne vojske. generalni guverner (lat. tema (lat. grč. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja.gek. postojanje udvoje. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. Americi i Novom Zelandu. rodni. genera) pl. stvaranje. generalisatio) uopšta-vanje. generalia) pl. uopštenost. gelsonimo) kicoš. gšhtijanje. genealog. gem) zool. mischen. promatranje (ili: proučavanje) smeha. generalisati v. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. skopeo gledam) psih. gevealogija (grč. smejanje. javnost. geminatio) udvajanje. gušteri koji proizvode zvuk (. generalis) opšti. generalis) opštost. gemmula pupoljčić. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. velika kao koza. generalni (lat. gsnealoški (grč. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. vrsta antilope. postanak.. gejzir (isl. game) sp. gek"). gelazmus (grč. gemogliptika (lat. generalissimus) voj. pelikan. gang) razbojničke družina. prime-niti (ili: primenjivati). gemmatio) bog. teška 40-45 kg. mostu i sl. ñeneral.. generalisti (lat. generalisati. gelatio) mržnjenje. od gemma pupoljak) zool. geier. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. postanak. gem (mañ. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. generalizacija (nlat. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). isterivanje pupoljke.. gangster. na Islandu. dvojnost. gemula (lat. više zapovedništvo. gemelli) pl. u nemačkom: kommen. pupljenje. genesis roñenje. stezanje. gemza (nem. u svim vojskama ima više stepena i rodova. geloskopija (grč. geminirati (lat. poreklu i razvitku porodica. ñeneralat. generalatus) generalski čin. genealog (grč. poreklo. generalis. prav. gemišt (nem. generalisare. po dva. geminacija (lat. gemacija (nlat. logos) rodoslovac. generalizirati. generalis. poreklo. gelao smejem se. generalis. smesa. udvaja-ti. generalis) pl. uopštenje. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. gemma. zbir poena u igri tenisa. geneelogie) rodoslov. divokoza. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. fićfi-rić. blizanci. pl. genus. gemma. fr. generalisim (nlat. nesit. udvojeni suglasnik. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. gen (gr. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. vrhovni. dobiva nasleñem. up. rod. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. geminata (lat. geng (eng.geistika 167 generalni guverner geistika (grč.šat. genge (fr. nauka o postanku. vrsta tkanine od kamilje dlake. generalitet (lat. deo odigrane igre u tenisu. doba pupljenja. nasledne supsten-ce. naročito grčevit smeh. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. gemischt) ono pggo je pomešano. gem (eng. . Knjiga postanja. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima.

genetičan (grč. stvoriteljka. v. pokolenje. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. karakter. eng. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. rañanje bez semena. generatriks (lat. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. dečju i rañanju.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. (anorganskih) tvari. ili veka. roñenja. postanak živih bića iz mrtvih darovit. su godina. generalis. površinu ili telo. naraštaj. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. stvaranjem. blagorodnost. stvaralac. božanstva (anñeli). generacio ekvivoka. generalis. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. generalis. rezultate molekularne ge-netike. genus rod. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. doba. genijus loci (lat. velikodušnost. sa (za razliku od deskriptivne metode. genetikos od genesis postanak. bios. velik duhom. generatrix) roditel>ica. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. fr. ñanjem. u grčkoj i generacio spontanea (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generatio) rañanje. veliko. čvornovat. genikulacija (lat. engineering) rodilački. geniculatio) klečanje. duhovna osobenost. Štab) voj. generalni sekretar (lat. . tvorački. koja potpunom stručnom spremom. genikuliran (lat. genijalitet. mat. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. jak. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. generosus) plemenit. nauka o nasleñu. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. izdašnost. genetiv (lat. rañanje) stručnjak za genetiku. višim kakva je sad). dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. pesma za uspavljivanje dece. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. genijalan (lat. generositas) plemenitost. proizvoñač. biohemije. kretanjem proizvodi liniju. nem. darežljiv. stvaranju. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. prastvaranje. genije. procu. otadžbine. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. oblast primenjene biologije koja. genetičar (grč. fr. koji se odnosi na postanak (genezu). koleno. generički (lat. genius. genius) genije. koji se Francuskoj. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. postajanje. koristeći generator (lat. mesta. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. stvaralica. izvanredna darovitost. generativan (nlat. zajedničko ime za životinjsku. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genetička metoda fil. proizvoñenje. kao pomoćnici i savetnici. gignomai rañam se. generički. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. genethlios dan roñenja. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. rodim se) kolena. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. pramajka. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. logia) proricanje dana i časa roñenja. izražavanje poštovanja klečanjem. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. onakvu dodeljeni.genijus seku li (lat. genetički inžinjering (grč. up. oznaka. komandantima. genitiv. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. tačka. genijus patrije (lat. gsnerifikacija (nlat. genius saeculi) duh vremena dušan. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). rodilac. izdčšan. generator) rañan. sprava za biofizike i citologi-je. rodni. fr. stvaralački izvanredno samozačeće. kolenast. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. uspavanka. genialitas) v. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. podatljivost. generique) v. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. višeg suda. genijalnost. genijus (lat. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. genius patriae) dobri duh generičan. genetlijakon (grč. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. genus. generificatio) log. generozan (lat. tj. proizvodan. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. gsneracionizam (lat. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. genethlios dan roñenja. genetikos) fil. generique) koji njegov duh zaštitnik. v. obeležje. darežljivost. fkz. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. genetivus) gram.

ge. ge. geo. genotip (grč. geogenija (grč. lat. genuinus. obrazovanju i razvitku zemlje. neponovljivi i specifični genotip. gram. stvarnost. geognostički. genos) biol. spolni. uobličujem) med. ge zemlja. ponizno odavanje poštovanja. geogonist(a) (grč. genitivus) gram. caedere ubijati. tj. geografski (grč. gentilizam (lat. ge. geogonija. stvaranja i menjanja Zemljine kore. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. rañanje. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). geneion brada. geognozija. gentis) neznaboštvo. genom (grč. geogenija. ge. tačnost. pleme.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. botanike) biljna geografija. zemljomer. proizvoñenje. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. eidos vid. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. bi'os život. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. bot. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. gencijanin (lat. ge. geoid (grč. vernost. izdanak) pl. ge. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. genos vrsta) lingv. nauka o položaju. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. i'sos isti. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. koleno.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. geognostika v. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genu koleno. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. geogonija (grč. lincura. ge. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. zemaljski. same po sebi i s obzirom na čoveka. oplodio seme. organi koji služe rasploñavanju. geograf (grč. gens) rod. gignomai) v. graphia) opisivanje duhova. geodinamika (grč. kolenski. porodica. genualis) koji se tiče kolena. genius. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. geognozija (grč. klanjanje. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. biol. plasso obrazujem. genioplastija (grč. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). ge. gena obraz. geodezija (grč. genitalia. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. grč. geographikos) zemljopisni. pr. deo nečega ili poticanje od nečega. geobiologija (grč. ge. genitura) roñenje. nauka o postanku. ge. koji spada u geografiju. operacija koja se sastoji u krpljenju. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. genus) rod. geognost (grč. geognostika. genitalan (lat. genitet (grč. ge. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. genuflexio) klečanje. genoplastika (lat. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genufleksija (nlat. rod. veličini. blassios klica. genitiv (lat. gens.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. narod. učenje o duhovima božan-stvima. ili u pravcu juga (južna širina). dinamička geologija. graphia) zemljopis. zemljomerstvo. geodet (grč. Svaka individua ima jedan jedini. spolni organi. gignomai postajem) postanak Zemlje. geobotanika (grč. nativitet. obliku i životu Zemlje i njene površine. rod. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. up. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. daiein deliti. dynamis sila) geol. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. gignere rañati) pl. genus (lat. uobličujem) med. thermos topao) linije ili površine koje . genuinitet (lat. logi'a) nauka o velikim. plasso obrazujem. mnogoboštvo. narod. geoizoterme (grč. genos. gens (lat. geografija (grč. genitura (lat. typos) biol. vrsta. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. genualni (lat. poniznost. nepatvorenost. logia) nauka o životu Zemlje. gentiana) hem. genius. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. geniologija (lat. oblik) istinski oblik Zemlje. genitalije (lat. geoblasti (grč. poklon pred kim. genocid (grč. ge. genuinitas) istinitost. kretanju. jednak. genos pleme. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. nlat. grč. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom.(grč. stvaranje.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

vitrum staklo. puza-vost. podzemnim bogovima. degeneracija (nlat. bljuvati. deglutitio) gutanje. izmetnu™ se. opadati. degresirati. skrušen. umrtvljivanje. otvoren. izopačenost. izopačiti se. degradacija (nlat. devitrifikacija (lat. preneti nešto na koga drugog. degredior) v. karbonske. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. degarnir) ogoliti. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. opadanje. celokupne imanje pripada deci. degoržiran (fr. degenerisan (lat. degager) osloboditi. pročisti™. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. u igru (obično o golmanu). degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). degenerisati (lat. pogoršan. smirenost. uniziti. skruše-nost. osloboñenje od neke obaveze. degradiran (nlat. degažman (fr. . devirginacija (lat. žderanje. izopačenje. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. izmeta™ se. izopačen. degenek (tur. osloboñenje mača od protivnikovog mača. odvojiti. de.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. davits) mor. žderanje. degeneratio) izroñavanje. skinuti ukras s nečega. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. degradirati (nlat. osloboditi mač od protivniko-vog mača. izbaciti. fiz. ako umre jedan supružnik. kvarenje. devocija (lat. devonski period. spretnost. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. devovere) v. sporedan tajni izlaz. ponizan. degenerare) izroñen. propadati. devits (eng. pobožan. degoržirati (fr. porculanu slično telo (Reomirov porculan). degradare. sp. degradare) zapostavljen. puzavičav. devitalizacija (lat. 1900. potceniti. deflorisanje. devoluciono pravo (lat. rešiti. de. lišavanje čina i zvanja. devolucija (lat. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. potpuna odanost. smiren. degažiran (fr. železne dizalice za izvlačenje kotve. devotizam (lat. digresija. degresija (lat. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. vita život) lišavanje života. izmet-nut. izroñavati se. devolutio svaljivanje) prav. devotan (lat. licemeran. devolvirati (lat. u znak pokajanja. izmetanje. devovere. devotus) bogu posvećen ili odan. povratiti. vulkanski rad bio veoma snažan. privrženost de Golu. mač. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). otpustiti iz vojske. neusiljenost. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). naročito: ostaviti u nasledstvo. izvući iz neprilike. u stanu napraviti tajni izlaz. propadanje. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. proždiranje. v. poniznost (devotizam). degorger) očistiti od mulja. danas: pobožnost. svoñenje na niže stanje razvoja. izopačavati se. degarnirati tvrñavu voj. lišiti nekog čina i zvanja. devoratio) gutanje. degomirati (fr. potcenjen. izopačavanje. degage) slobodan. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. pogoršavati se. fr. degluticija (nlat. licemerstvo. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degrader) zapostaviti. degarnirati (fr. izbljuvati. okretan. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. degenerare) izroditi se. izroñenje. de. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). devirginare) razdeviči-ti. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. prezrivo: pritvorio pobožan. devonski period geol. udarac batinom po tabanima. god. ponizan. degagement) sloboda. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degumirati. žrtvovanje života. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. degradatio) poniženje. devirginirati (lat. degažirati (fr. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. devomere) med. pokoran. skinuti gumu sa nečega. razrešiti. degrasirati v. lakoća. degnek) batina. veliko poštovanje. lišen čina i zvanja. mač. vitrum. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devoracija (lat. devitrificirati (lat. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. degommer) osloboditi od lepljive materije. neusiljen. devitalizacija zuba med. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. devomirati (lat. koji se nalazi u stanju opadanja. devocija. pun poštovanja. deflorisa ti. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. pritvorna pobožnost. dabl). izbaci(vati) loptu u polje. izroñenost.

deductivus) log. degustacija vina odreñivanje ukusa. kućnoj haljini. desavouer) odricanje. odbijanje od neke sume. Daidalos) fil. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama.) lice koje proba pića. poremetiti zglašenost. utanjiti (srebro. 1919). metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. zakidati.mrtva trka". degrosirati (fr. nezadovoljstvo. lekare itd. dez. trg. degustacija (nlat. dead heat) sl. dedit (lat. poklanjanje. degouter) l. detrasirati. posvetilac. dezabije (fr. deductio) log. lat. nipodaštavanje. pokloniti (npr. dedi) trg. zakinuti. dedirati (lat. etati-zacija. kakvoća postojanja kao deduktivan. nlat. dezaneksija (fr. muz. de jour) koji je na službi. lat. zavaditi. dedicija (lat. kad oba konja stignu na metu istovremeno. openiti. zaključivanje iz opštega o posebnom. probanje. vršiti službu (naročito za oficire. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. dedignacija (lat. nepriznavanje. dedukovati (lat. dežurati (fr. dedoublement) psih. brisati . naročito »seneka. kuv. pa da ih posmatra i analizira. šaren. koji vrši službu. dedukcija. obeštećivati. opozivanje. dare dati. „živi točak". deducirati (lat. deductis impensis) po odbitku troškova. degout) odvratnost. otklanjanje. dezanektirati (fr. okušati. degustirati (lat. oprobati. deditirati. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. tj.) slabljenje uloge države. okrnjiti. npr. (fr. desemballage) trg. izvoditi. vešt vajar i neimar. dedukcija (lat. otac Ikarov. deducirati. udvajanje. posvećivanje. v. brisati neki dug. en deshabille) u -domaćoj. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. lepo izrañen. degustatio) kušanje. platu. po-svećivati. raspakivanje. nerešene trka. izložiti. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dao je. degomirati. dare) trg. dedikator (lat. dezanbalaža (fr. dedaleum (grč. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. jelo. dezavuisanje (fr. izvoñenje. već dokazanih činjenica. zootrop. dedublirati (fr. dokazati. graditelj lavirinta na Kritu. . tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. degumirati v. kitnjast. dedicare) posvetiti. deducere) izvesti. dare dati) trg. supr. masnih mrlja (vunu). dedignatio) preziranje. ugladi-ti. ded hit (eng. nemanje volje za jelo. robu). ogaditi (nekome nešto). poricanje. de jour) biti na službi. domaća haljina. jedan odred vojske smanjiti na pola. mirisa. gnušanje. dezin-sekcija. odricati. čelik). dezavuisati v. udvostručavanje svoga bića. poreći. dedicirati (lat. samo površno dodirnuti. deditirati (lat. dežurati. objasniti. dedicator) zaveštač. dati otštetu. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. an dezabije (fr. dezavantažirati (fr. gañenje. dedikacija (lat. desemballer) ispakovati. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. desaccorder) izazvati neslogu. dedicatio) posveta. deditio) predaja. ne priznavati. des-. des-. deduktivna metoda v. deduktis impenzis (lat. odreći. dedalski (grč. deetatizacija (fr. dedoubler) voj. raspakovati (npr. dezavuirati (fr. zaveštavanje.. dedicare posvetiti. dedekoracija (nlat. osporavati nešto. 2. deduktis deducendis (lat. dežurni (fr. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). skinuti penu. mirisa i vida. uneti nešto u knjige kao plaćeno. degustare) okusiti. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. degrossir) doterati. nekome neku knjigu) zaveštati. pokazati. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. pravni dokaz izvesti iz drugih. uneti razdor. kaljanje. degustator (lat. degutirati (fr. pokvariti skladnost. platio je. deduktivnost (lat. Dedal (grč. odvratiti nekoga od nečega. dedommager) obešteti-ti. degu (fr. ispaki-vanje. deshabille) noćna haljina. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. nameniti. beščašćenje.(fr.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. dedomažirati (fr. dedecoratio) sramoćenje. sprečavanje (npr. deduplovanje (fr. kapitulacija. neraspoloženje. dedirati. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dezodoracija). potcenjivanje. dezakordirati (fr. degraisser) očistiti od masti. desavantager) oštetiti.). daidaleos) umetnički. nevoljenje izvesnih jela. pokvariti nekome volju za nešto. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dezavuirati. odreći se aneksije. dezapoantirati (fr. izmirio je. dezanbalirati (fr. iskorenji-vanje. naknaditi štetu. v. desavouer) poricati. deducere) v. dedit.

grč. dezorganizirati. integrare uspostaviti. jadan. nenaseljen. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. desmos) med. desmos. lat. npr. dezolatan (fr. deserter) napustiti vojsku. stan. dezintegracija (fr. dezertor maliciozus (lat. dezorganizovati v. deserteur) begunac iz vojske.. smanjiti stalni kadar. desertor malitio-sus) prav. lat. desertio) voj. dezodoransi (fr. dezintegracija a toma fkz. nemilost. dezafekdija (fr. lat. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. des-. desertus) nenastanjen. dezintegrator (fr. dezodorizirati. raspuštanje vojske. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. des-. vojni begunac. des-. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). des. lat. pretrpeti) ned. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. utamanjivanje zaraznih klica. hig. dosadan. osloboditi od kiseonika. nepristrastan. dezmopatologija (grč. smesti. desmos žila. napraviti nered. dezmotomija (grč. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. npr. svojine. dezinfekcija (fr. dezoksidirati (fr. rñave stolice. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. 13 Leksikon . pust. položiti oružje. naročito ženu. des-. rastroj-stvo. desorganiser) rastroji-ti. odelo. dezodorizirati (fr. dezekipirati (fr. lice koje taj posao vrši. sredstva protiv zatvora. oxys oštar. des-. desolant) vrlo tužan. dezarmiranje (fr. dezorganiza-cija. grč. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. žila. dezertirati (fr. rasulo. logia) med. opusteo. nered. pobeći iz vojske. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. des-. dezmitis (grč. dezopstruktiva (fr. otkužiti. odricanje (ili: napuštanje) svojine. des-. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. dezmologija (grč. vrlo bedan. lat. des-. nesnosan. u rastrojstvu. desinteresse) nekoristoljubiv. med. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. pathos patnja. obstruere zapušiti. razočarati. ruke itd. prav. dozmalgija (grč. razdružiti. dezodorizacija (fr. inflaci-ja. up. stana i dr. bekstvo ispod zastave. bol. hig. desmos. lat. organske veze meñu sastavili delovima. pathem patiti. magnetiziranja. obstructum) pl. des-. npr. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. vrlo žalostan. dezorganizirati (fr. des-. otkuži-vanje. tj. desassortir) razdvojiti. rasturiti. dezen v. kad novac traži robu. des-. dezoksidacija (fr. neutešan. vezama itd. zapaljenje zglob-nih »sila. reflacija. desmos. lat. narušavanje neke celine. sečenje žila i spletove. inflatio nadimanje) fin. rastrojavanje. napuštanje vojske. dezasortirati (fr. nesebičan. otkuživati. nauka o bolestima žila i spletena. des-.) od zaraznih isparavanja i materija. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezinficirati (fr. dezmopatija (grč. designolles) voj. dezertan (lat. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). desmos veza. obnova) uništavanje veze. vazduh. razdvajanje. desequiper) raspremiti brod. prostodušan. žilama. lat. bol žila i spletove. desmos. dezolantan (fr. dezinjolni barut (fr. desaffection) nenaklonost. des-. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dezorganizacija (fr. grapho) zool. dovesti u nered. dezinsekcija (fr. razbijanje atoma. lat. dezaproprijacija (fr. dezinteresiran (fr. sindezmologija. raskinuti. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. dezerter (fr. zbuniti. dezinformacija (fr. v. lat. odela.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. ispod zastave. dezarmirati (fr. bol u žilama zglobova. odeur miris. raspustiti vojsku. prebeglica. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. dezinflacija (fr. logfa) nauka o spletovima. desen. integratio uspostava. ljut) hen. tome sečenje) med. a ne roba novac). rastrojavati. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. rastaviti ono što treba da bude zajedno. u čovečjem telu. insectum buba. gubl>enje ljubavi. lat. algos bol) med. odeur. opisivanje žila i spletove. smanjivanje stalnog kadra. dezmografija (grč. deflacija. dezercija (lat. iskren. uneti rasulo. osloboćavanje od kiseonika.. reducirati. oxys) hem. desarmer) razoružati. pomesti. desoler) opustošen. zbrku. raspariti. up. dezinfektor (fr. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. desarmer) razoružavanje.

zaveden s pravoga puta. dekalirati (ital. deist(a) (lat. deizam. deka. deka. dekalitar (grč. deka. grč. bog. dekaginičan (grč. ital. deka. orijaška pretpotop-na životinja. v. deus bog) fil. sedalo. deka.. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. zbunjen. sa bakra ili kamena na drvo itd. dezorijentirati (fr. dekadni sistem mat. fr. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. ćebe. pomesti u nekoj prilici. Dekameron (ital. de jure) po pravu. deiktičan (grč. na dokazima. dezorijentirati. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. raspad. nañena u okamenotin-skim ostacima. decalo) trg. deintegrirati (lat. dekalkirati (fr. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. dekadencije (lat. zabuniti. deka. guber. u nekom mestu. lim i dr. preteri-vanje. Livijeva „Rimska istorija". v. v. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. deificirati (lat. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem.-. up. gubitak u težini neke robe usled sušenja. de-calare) trg. glavni predstavnici: Volter. izmet. zver) zool. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. dejekpija (lat. da. deiktikos) koji se osniva na primerima.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. du odi itd. Mendelson i dr. v. deus. npr. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. deka. navesti na pogrešan put. dekalvacija (nlat.). tekst. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. izdvajanje. up. dezorijentisati v. deificatio) obožavanje. dejizam (lat. deitas) božanstvo. ukazivati čast kao bogu.. preuveličavanje. litra) mera od 10 litara. pometnja. deintegrare) oduzeti od celine. dekados desetina) mat. deset komada. curenja itd. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. deitet (nlat. dezorijentisan v. deinos. deiectio) prav. dekaed. dekalo (ital. dekametar (grč. de-cadere opadati. do dekadi). metahroma-tipija. desetni sistem. titulama itd. Dečke) l. deizam (lat. Ruso. med. 26. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. up. hemera dan) deset dana. pokrivač.) pristalica dekadencije. s pravnog gledišta. izveden na pogrešan put. dejektorij(um) (nlat. metron) mera za dužinu od 10 metara. de jure (lat. udaljivanje s položaja ili poseda. ceniti više svega. gonia ugao) geom. de-calcare ugaziti. deinoza (grč. 'grč. desetougaonik. suziti. decadenza) opadanje. period od deset godina. deka (nem. dekadika (grč. facere učiniti) obožavati. dekalogos) deset božjih zapovesti. propast. dejizam. tucati. dekada (grč. gyne žena) sa deset žena. kožu. pomesti. ispražnjavanje stolice. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10.. . strana. npr. pogoršavanje. deka deset) 2. deus) fil. dekas. zavoñenje sa pravog puta. dezorijentiran. staklo. broj deset. oćelavljenje. preneti crtež na providnu hartiju. pometen. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. decembra 1825. odavanje božanske počasti. telo od deset uglova. oterivanje. smeten. pod decimalan. mania pomama. dei gracija (lat. dekametar — 10 m i dr. zbunjivanje. mera od deset grama. dekados desetina) desetorica. deifikacija (nlat. dekagon (grč. dekadent (nem. propadanje. u nekoj prilici. mat lecimalni sistem. decalvatio) oćelavljava-nje. dezorijentiran (fr. bez orijentacije. hedra. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. u nekom mestu. skr. deus) fil. therion divlja životinja. lučenje. pod decimalan. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. pokrov. poliedar sa deset površina. decimalni sistem. deka (grč.. porculan. de fakto. grč. deinoterij(um) (grč. pesnika Bokača). dekabristi (rus. dekas. decalquer) prenositi otiske. deiectorium) med. osnova) geom. u upotrebi od Karla Velikog). sisar. zbirka ili delo od deset knjiga. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. u izvesnim prilikama.. smanjiti.. pristalica deizma. izgubiti u težini usled sušenja. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. curenja itd. dekalog (grč. Decamerone. teizam. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. Lesing. dekagram (grč. dekalkomanija (lat. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. deinos strašan) ret. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. strast) veština da se slike u bojama. metal. deset.

deklinator (lat. deka. deklaracija (lat. izjaviti. decanatus) dekanstvo. npr. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. više svešteno lice. koji osporava. deka. u Parizu. declamando) muz. strofa od deset stihova. deklarirati (lat. veoma izrazito. agea površina) mera za zemljište od deset ara. de-classis. decarburer) v. iskazni. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. ocediti. sposoban za skretanje. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. visokoparno. prome-nljiv (po padežima). izjavni. fr. npr. 4. de-charta. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. objavljivati. trg. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. lat. mesto službovanja dekana. izjašnjenje. dekarbonizirati. deka. dekapod (grč. stylos) apx. klase. pronañen 1822. decanter) hem. declasser) brisati (ili: izbrisati. odmah posle biskupa. predsednik fa-kultetskog saveta. sa puno izražaja. promenljivost. dekastih (grč. razbi-striti.: Mislim da ćeš poslati. dekantirati (lat. odstupanja. up. declinabilitas) gran. deklamatorski (lat. declaration of rights) izlaganje prava. decatissage) postupak pri dekatiranju. dekapitirati (lat. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. dekastilon (grč. capsula) med.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). 2. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. kuvanjem u sodi. dekar (grč. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. declamatio) veština usme-nog izlaganja. dekarbirirati (fr. objava engleskog parlamenta 1689. deklasirati (lat. deklamatorij(um) (nlat. zvanje i položaj dekana. vežbanje u govoru u školi. isključite) iz jednog društvenog staleža. ili o veštini lepog beseñenja. deklarešn ov rajts (eng. odstraniti. dekartirati (lat. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. skreće. izlaganje. v. fr. declinare) koji odstupa. decastere) deset kubnih metara. caput glava. dekarbirirati. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklinabilitet (lat. obezglaviti. umetničko govorenje neke pesme. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. aner čovek. o osnovnim načelima engleskog ustava. stichos) lit. dekapsulacija (lat. declinabilis) gram. fr.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. declamare) besednički. deklinatoran (lat. declamator) umetnik u govorenju (stihova). carte) pošt. dekandrija (grč. govorenje sa puno izrazitosti. udaljiti. kardinala itd. deklina torijum. reda. objavljivane. veridbe. . obznaniti svoju odluku. decaper) površinu metala — zagrevanjem. deklamando (ital. deklamator (lat. declaratio) objava. obezglavljenje. dekanat (nlat. otočiti. decantation) hem. decanus) l. dekapirati (fr. dekatirati (fr. declarare) objaviti. deklamira™ (lat. trg. dekanski jezici (ind. de-. deka. deka. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. deklamatorika (lat. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. dekatisaža (fr. decapitation) odsecanje glave. dekantacija (fr. dekaster (fr. dekarbonizirati (lat. decantare. skretl>iv. declinare okretati) fiz. dekatirati. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. dekapitacija (fr. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. odstupanje. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. izraziti se. razreda. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. deklamacija (lat. grañevina na deset stubova ili svodova. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. deklarativan (nlat. što odgovara deklamatorskoj veštini. muž) bat. 3. rečito. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. poniziti. u Lineovom sistemu deseta klasa. odbija. deset etera. deca-piter) odseći glavu. skretljivost. čitanju. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. deklamirati. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. deklamovati v. npr. sposobnost skretanja. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). izjavljivati. objavni. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. fr. dravidski jezici. Dekham) v. izjava. deklinabilan (nlat.

dekolacija (lat. ure-san. izbledeti. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. imenska (lli: padežna) promena. dekolte (fr. ne priznavati. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. declinare okretati) gram. bez udubljivanja u formu i značaj. dekomponirati. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. poklopiti. decoloratus) obezbojen. raspadanje. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. popuštanje neke bolesti. dekoracije (nlat. naročito u keramici. urešavati. obnažen. rasipnik. decoquere) fark. kome je oduzeta boja. prideve. dekolorirati (lat. kontrolni račun. grč. dekorisanje v. ukuvavanje. delovati (nem. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. decolorare) obezbojiti se. decor. decorare) ukrasiti. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekomponovati v. decolorare obezbojiti. fiz. dekompozicija (lat. ukrasi™. završavanje uzletanja aviona. otpis. decolleter) izrez na haljinama. dekokt-infuzum fark. dekolaža (fr. gubljenje boje. koji služi za ukrašavanje. oslabeti u boji. odstupati. pokriti. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. ukras. išča-šenje. lepota. prav. zamenice i brojeve). sprava za merenje magnetne deklinacije. raščiniti. dekorirati (nem. obezbojenja izvesnih tvari. deklinacija (lat. sve dekoracije jedne pozornice. trg. dekoltovati (fr. izbledeo. med. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). ukrašavati. prav. truljenje. izgubiti boju. grapho pišem) astr. dekombinirati (nlat. astr. koji resi. declinatio) gram. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. deklinograf (lat. dekoktor (lat. dekolte. hem. uresni. umetnički izrañenim nameštajem itd. med. declinare. uzletanje. počasni znak. ukras u boji. ures. dekolonizacija (lat. odvarak. dekoltiran (fr. dekokt (lat. reč sastavljena od više reči. nag. dekoloracija (lat. 2. prokuvavanje. grč. decoloratio) obezbojenje. decken) pokriti. dekoloriran (lat. decompter) trg. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. razgolititi vrat i grudi. metron mera) fiz. ulepšati.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. pozorišni slikar. dekolirati (lat. raščlanjavanje. decor) ukras. odlikovati ordenom. dekorieren) 1. oduzeti boju. uzajamni. odvojiti. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. dekont (fr. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. koji krasi. dekoltirati (nem. fr. dekolorimetar (lat. popuštanje u boji. izmiriti dugove. odbiti od duga ili .. declinare) fiz. dekontirati (fr. decoctio) iskuvavanje. poz. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. naročito koji ukrašava draperijama. prekriti. imati na sebi orden. deklinometar (lat. odbitak od duga ili računa. polazak aviona.) rastaviti. dekorisati (lat. astr. fig. tako da se vide grudi.). koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). up. oduzimanje boje. dekokcija (lat. vrat. decollete) sa izrezom na haljini. dekomponirati (lat. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. decollage odlepljivanje) avkj. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. decoctor) onaj koji prekuvava. ark. obezbojenje. orden.>ačuna. dekorater (fr. odvajanje aviona od zemlje. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. kusur. ukrašavati. ukuvava. sastavne delove. biti de-korisan dobiti orden. kićenje. ekvatora. poletanje. deklinirati (lat. koji je izgubio boju. declinare. radnje i dr. decorativus) ukrasan. dekoktor dolozus (lat.. izgubiti draž. dekor (lat. dekoltieren) obnažiti. odbijati. decoctor dolosus) prav. poz. fig. takoñe: opadanje. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. otpisati. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. nameštanje pozornice pomoću kulisa. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. ramena. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. odličje. bleñenje. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. pozadine i dr.. obnaženost. sastavne delove. uresiti. odlikovati ordenom. de-combinare) rastaviti. de. skretati. v. decompte) trg. decolleter) obnažiti vrat. savijati. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). dekoracija. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. nakititi. zastrti. dekorativni (lat. gran. naročito ženskim. grč. ukuvak. bezbojnost. . dekoktor bonorum (lat. polet. obezbojiti. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. postaviti sto. fig. koji je izgubio draž. ures. menjati po padežima (imenice. slik. ostatak. ukrasni. dekompozitum (lat. kombinirati.

deletus) prav. grapho) pisanje s leve strane na desnu. dele) briši. dexter desni) hem. način (ili: položaj) ležanja. suženje. dekretali (lat. mat. delaktacija (lat. dela gor (let. učitelja i pisaca rimskog prava. izbacuj! deleatur (lat. dekret (lat. obeshrabljiveti. dekurtirati (fr. decernere. decouvert) otkriven. delere uništiti. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). dekstroza (lat. decretorius) odlučujući. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. izdejnički. projed od ležanje. nlat. de-. prodavati robu koje nema. decrescere) pl. deficit. klevetanje. koje su toga dana već stupile na snagu. de-corto) trg. deksiografija (grč. decourager) obeshrabriti. opadanje bolesti. delatio iuramenti) prav. dekstralan (lat. kardia srce) med. odeljenje od deset članova. dostavlječki. deksiokardija (grč. optuženik. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. potajni tužilac. dekretirati (lat. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. taloženje sokova na nekom mestu. dekort. ugled. delacio hereditatis (lat. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. delat (let. deksios. delacija (lat. kuhinjske so. prav. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. opadak. dekstrin. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. deksios desni. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. decrediter) lišiti poverenja. stoji na desnoj strani. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. za razliku od legista. zaključiti. prštanje. kao panonski zakonik. decrepitatio) hen. dekrešendo (ital. narediti. nametanje zakletve. skratiti. neza-štićen. dekurzus (lat. dostavljanje. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). dekretisti (lat. de. puckaranje.v. de cujus od koga) prav. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. de-curtus. dekre goran (lat. decrescendo) muz. ležanje. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. delatura (klet. bez pokrića. mesto na levoj. delegant (lat. deksiografski (grč. decourter) trg. koji je s desne strane. mesto koje se tako svira. dekuražirati (fr. rešenje. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. odbiti. desetina (u vojsci starih Rimljana). dele (lat. opadanjem. delature) potkazivanje. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. dekurion (lat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. decubitus) med. rešavajući. odbitak od računa za neku robu. klevet-nički. odeljak. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. nemvnje. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. decretare) odlučiti. im. berz. decussorium) med. sve slabije. popleši-ti. v. potkazivanje. poverenje. pr-skanje kristala. glikoza. supr. decurrere. delatoran (lat. de. delatum) potkazivač-ki. čast. dekuver (fr. rešiti. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. delatio) dostavljanje. naredba vlasti. deleatur) neke se briše. dekreditirati (fr. decursus) tok. delakrimacija (lat. da se izbaci (slovo ili reči. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. decretum) odluka. u Vestfalskom miru. decurio) starešina nad deset ljudi. deferre. delabijalizacija (lat. npr.dekort 197 delegant dekort (lat. postepeno tiše. desetar. vodnik (u vojsci starih Rimljana). uplešiti. odrediti. praskanje. dekurija (lat. dekujus (lat. dekusorij(um) (lat. a dekuver (fr. . grapho) pisano sleva nadesno. delacio juramenti (let. decrementum) smanjitak. e decouvert) berz. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. decutere. inkrement. 1. smanjiti. neke bolesti. dekrepitacija (ital. labium usna) lingv. potkazivač. ital. dekstroza. naročito u korekturi). mala veličina za koju se promenljive smanji. dekubitus (nlat. decuria) klese. dekurt (fr. grožñani šećer. delator) dostavljač. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. svaka viša naredba uopšte. deksios. npr. de-court) trg. deletio hereditetis) prav. dekrement (ital. hem. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. januar 1624. ocrnjivanje. lacrima suza) med. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. za sekularizacije. suze u očima. izdati naredbu. up. dekstrin (lat. usled zagrevanje. dextralis) desni. manjek.

delimitirati (lat. zavijanje. deleterion otrov) med. delikvescirati (lat. deliratio) med. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. omeñavanje. hrabar. kao predmet za uživanje: poslastica. da se na vazduhu rastvori. premišljanje. skica. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. preneti na koga (pravo. delegatar (nlat. omeñiti. gubiti se. delinkvent. izaslanstvo. mahnit. onaj koji boluje od delirijuma. per deliquium) ili skraćeno: r. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. v. skici-rati. delegatus) izaslanik. pažljivost. smeo. delinquere) v. 2. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. turski konjanik. smisao za lepo. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. predati. deliquescentia) topljenje. delenimentum. delirium) med. položaj. topiti se. laskave reči. deleterij(um) (grč. opunomoćiti. delikanh) mlad momak. delikatamente (ital.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. osetljiv. škakljiv. deliquescens) topljiv. većajući. pojavljuje se sa delegat (lat. težak. delikt (lat. delibal (tur. zlikovac. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. predaja. neprijatan (npr. zločin. ograničiti. izbor. delikvent (lat. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. delimitirati (lat. Ae. srčan. nacrt. delegare) odrediti. prestup. delegatio) poslanstvo. izdati robu. bunilo. trg. pijaničko ludilo. samoupravne i politički organizovanim. delenimenti (lat. umirivanje). predaja. deliberatio) savetovanje. fin. delikatan (lat. delibacija (lat. delicato) muz. isporuka. obazrivost. delinquere. previjanje rane. poslanik. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. deli (tur. prestupnik. prikraćivanje. god. delibatio) smanjivanje. delirant (lat. obeležavanje ili postavljanje granice. deli. delivrance) osloboñenje. ludak. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delivraison) trg. delicatamente) «uz. tugaljiv. delectum) biranje. rešavajući. delinquere. koji treba pažljivo raditi. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. dogovaranje. per delik-vijum(lat. otrovna materija. delegacija (lat. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. delegirati (lat. deliberativus) koji savetuje. razmišljanje. osetljivost. izbaviti. prav. delirij(um) (lat. delikatese (fr. v. ovlastiti. . poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. deligatura (lat. delikato (ital. mladić plahe krvi. lep. materija koja truje i uništava život. pažljiv. deliracija (lat. u umetnosti: prefinjen ukus. deligatura) med. rastopljiv. poslati. veoma obazriv. delineirati (lat. deliberativan (lat. trabunja. deliberato (ital. prav. delivrezon (fr. deligere odabrati. izaslati. deliracija. delineare) crtati. deliberato) muz. de. deligacija (lat. zavijanje rane. delirans) onaj koji bunca. limitis) granigraničenje. med. delikvescencija (nlat. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. odlučno. delineatio) crtanje. delirium tremens) med. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delivrer) osloboditi. delirijum tremens (lat. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. predstavlja ukupnost odnosa. stvar).) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delenire ublažiti) pl. obeležavati ili postavljati granicu. prislačak. član delegacije. ukusan. delirijum. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. predstavnik. deliquium animi) nesvestica. utečnjavanje. delinquens) optuženi. deleomai uništavam. nežno. junak. previjanje. delikvescentan (lat. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. rastvaranjem na vazduhu. delikvijum animi (lat. delinkventkinja prestupnica. poslati. izdavanje robe. delinkvent (lat. kitnjastost. utečniti se. delikanlija (tur. isporuči-vanje. delikatamente. delicatus) nežan. ljubak. junak) 1. sa nežnošću. deliberacija (lat. delibacio hereditatis (lat. limitis) grani-čiti. dug itd. limes. limes. omeñavati. deligatio) med.). istup protiv zakona. delikvij(um) (lat. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). delivrirati (fr. delibaša (tur. delegatarius) trg. po Ustavu SFRJ od 1974. zavoj. isporučiti. maženja. d. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delibasi) starešina delija. trg. im. izabrati. delikato. delija. ograničavanje. izdavanje. deli) lud. delineavit (lat. delineacija (lat. delictum) prav. ludilo. delivrans (fr. med. delekcija (lat. mio.

demegorija (grč. odricati. tenbel. demaskirati (fr. omeñavanje. poreći. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. odricanje. trougaon. obeležiti granicu. npr. dementia paralyti- . dembelija (pere. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. demek (tur. tembelhane) zemlja dembela. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. demarkaciona linija granična linija. podbada. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. delkredere (ital. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. pliskavica. deložirati (fr. demen-cija paralitika (nlat. demy) vrsta hartije maloga formata. delphinus) morska životinja. demaj (eng. delta-zraci fiz. demagogizam (grč. graničari. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. biti lud. na podnožju Par-nasa. brodske zavrtnje. demos narod. demarkacioni kordon granični lanac. dembel (pere. med. recimo. eidos oblik) med. 5= D. demens (lat. fig. maloumnik. postupak. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. delfin (lat. vršili velik uticaj na narodne skušptine. što bi se reklo . izneti) namešta]. logora ili trupa. fr. isterati iz stana. bajan. demarche) korak. materica. preduzeti korake. snop. deliciozan (nlat. deltoid (grč. buškara. bljava u prekornom smislu. 41% cink. demencija (lat. besneti. dementia) med. demos. 2.) provoditi vreme u neradu. tur. deltoeiaes) u obliku delte. mor. voj. ukusan. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. govor pred narodom. rečitošću itd. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. demanti (fr. četvrto slovo grčke azbuke D . mašinske delove i oruña. eidos oblik) kom. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. demagoški (grč. tembel) lenština. delfijsko proročište v. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. demarquer) ograničavanje. de-. demembrirati (lat. ra-skrinkati. demarquer) ograničiti. demati. delta. izuditi. delta. vlasti. luere prati) geol. demegoria. odseliti se. 3. demos narod. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. tj. delkredere. odlazak.. Marke. ušće reke oblika delte). prikazati u pravoj boji. iznositi. dementi) opovrgavanje. odreći. tur. demagogija (grč. demagog (grč. deltoideus (grč. 1% gvožñe. izići. demagog. 1% olovo. povući graničnu liniju. demantovati (fr. sladak. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. rasparčati. delcredere) trg. otkriti. deložiranje (fr. rastaviti na delove.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. demeblirati (fr. delta (grč. dome (grč. morska svinja. razgoliti™. onako kako jest. obeležavanje granične linije. d. Delfi (grč. ispraviti neistinu ili netačnost. deložman. završava se obično smrću. demarkacija (fr. deloger) izbaciti. dementir) opovrgnuti. deluvij(um) (lat. agoreyo govorim) javni govor. demarkirati (nem. raskriti. na primer. demarš (fr. agein) voñenje naroda. delirare) buncati. delitescencija (lat. pokret. uti-canje na narod govorom. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. neradnik. delirirati (lat. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. delitescere) med. slična kitu. sa položaja. ludilo. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). deltoidan (grč. . četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. voj. razgolićavati. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. demarkacione trupe pogranične trupe. tj. zapravo: zavoñenje naroda. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. postupati po nekoj stvari. delkredere-provizion trg. kao zavodnik naroda. lenstvovati. v. demens) ludak. trabunja-ti. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. delogement) izlazak. umilan. dernek) dakle. delta) l. deliciosus) divan. i sa dijagonalama koje se upravio seku. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. poricati. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. demos. agein) koji rovari. agein voditi. poricanje. up. tur. demagogos) voña naroda. delfis (grč. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. rastrgati. demembrare) raskomadati. u narodnoj skupštini. . mio. radioaktivni zraci. potiskivanje neprijatelja. demos. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. zanositi se. delphys) med. Delfi. danas se upotre- dembelisati (pere. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. demet) naramak. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici.

razoružavanje. diminucija. nekoj oblasti ili državi. kratos vladavina. demefitizirati (lat. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. čistiti. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demirelief) poluispupčen rad. razo-ružati. službenik u ostavci. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demobilisati. npr. demobilizacija (fr. malo utvrñenje. demiurg (grč. demimond (fr. kao posledica starosti. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. dimittere. krateo vladam. demisija (lat. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. čišćenje od škodljivih isparavanja. grapho . fr. demidžon (eng. demobiliser) voj. demokratizovati v. demiparalela (fr. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demikoton (fr. domilitarizirati (lat. demos. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demobilizirati (fr. militariza-cija. demissi-onner) dati ostavku. polureljefni rad. dimiskija. u običnom govoru slobodoljubivost. demitour) polukrug. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino.(grč. detektor. Ovako naziva Platon boga. ostavka. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. mephitos. demos. razoružavati. polušanac. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. supr. de. demos narod. demimondaine) dama iz polusveta. doksa mišljenje. demokratija (grč. dementia praecox) mladalačko ludilo. tj. širokih pogleda. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. de. senatori u današnjoj Grčkoj. mephitis kužio isparenje) med. dimije. razoružati. demokratija. deminutiv (lat. militaris) voj. militaris) voj. demisionar (fr. krateo moćan sam. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. poreklo itd. javna žena. demo. up. devojka. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demephitiser) provetriti. demoazel (fr. ja-hanje u polukrugu. imanja. ogrešiti se o nešto. za razliku od najvišeg boga. demobilisation) voj. zahvaliti se na službu ili zvanje. demivolt (fr. militarizirati. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu.pišem) onaj koji se bavi demografijom. sirće itd. demergere. demi-bastillon) voj. vlast. poluutvrñenja. demos narod. demos. utuče-nost. polurov. demerzija (lat. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. poluobrt (nalevo ili nadesno). dimisija. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demen-cija prekoks (lat. de-. demilitarizacija (lat. razoružanje. demiurgos) fil. od zagušljivog vazduha. kao tvorca sveta. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. zgrešiti. demir)) gvožñe. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. Dime-Sina). raspuštanje. fr. nauku. deminucija (lat. demimonde) polusvet. demilitarizovati v. koja je u nekim zemljama utvrñena. otpustiti. demografija (grč. demir-kapija gvozdena kapija. demograf (grč. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. demobilisan« v. deminutio) v. demokratizam (grč. demitur (fr. demersio) potapanje. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. deminuere umanjivati) gram. demobilizirati.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. diminutiv. demencija senilis (lat. demos. demi-john. očistiti od škodljivih isparavanja. poluoptok. demokratizirati. tvorac (ili: neimar) sveta. demeškinja v. čovek slobodoljubivih. demir (tur. demeritirati (fr. demiskija v. zagnjurivanje. krateo) v. demos. fr. demeriter) skriviti. demissio) skrušenost. demefitizacija (lat. demodoksologija (grč. demograf (grč. dimiskija. razoružavanje vojske. narodni. željezo. de-. demokrat(a) (grč. položaj. demos. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. klonulost. državnim poslovima. v. nekoj oblasti ili državi. demibastion (fr. demireljef (fr. demivolte) jax. razne veličine (do 60 1). demokratizirati (grč. demimontkinja (fr. logos reč. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demilitarizirati. dimije v. bez obzira na imovno stanje. demoiselle) gospoñica. supr. demi-parallele) voj. demodulator v.. demisionirati (lat.

up. demos) narod. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demontirati. i dr. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. demoliran. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. taj i dr. predavanje robe. npr. izlagač. živo. demolir) rušiti. demoralisation) kvarenje. dumping) trg. demonomelanholija (grč. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. logia) učenje o duhovima. demonstrativum) gram. demolicioni sistem fort. izrazito. demontirati (fr. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. ubedljiva i silna rečitost. demonomagaja (grč. demonstrator) dokazivač. dokazivati. demonstrans) tumač. prikazivač. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. moneta. razvaljivan>e. up. sotona. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demonstrator (lat. očigledno. demonstrare) javno. demonstrant (lat. ala. vidno ispoljavati raspoloženje. Demosten (grč. demon (grč. lišiti MOJ. mania pomama. demoralizirati. preturiti. pokvariti. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demoralizovati v. duh. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. philos prijatelj) onaj koji voli narod. voj. demonstracije. demonizam (grč. otuda: demostenska rečitost izvanredna. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. pokvarenost morala (ili: naravi). demotičan (grč. . voj. upropastiti nekoga. izla-gač. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. daimon. dokazivanje. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. akcija. demonstracije (lat. daimon. pokazivač. uništavanje. tumačiti. naročito fabričkih proizvoda. narodni. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima).mologija (grč. pojedinaca ili gomile. naklonjen narodu. očigledno prikazivanje. demonstrativan (lat. demolicija (lat. demoliranje (fr. demonetiser) fin. demping (eng. demolirati (lat. objašnjivač. obaranje. onaj koji tumači. demoralizirati (fr. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. verovanje u aveti. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). u demokratskoj Atini: opština. prodavati po niskoj ceni. fr. demonstrare) pokazivati. daimon. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. otvoreno. demonetiser. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. pokazna zamenica. demoliranje. daimon) natprirodno biće. pokvariti neku spravu. demoralizirati. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. demonetizirati (lat. demoralizirati. ovaj. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. uterati joj strah. pr. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. demonski (grč. fr. demolir) rušenje. demonolatrija (grč. demonstratio) dokaz. javno ispoljavanje. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. izlagati. voj. upropašćavanje. taj. povlačenje novca iz opticaja. daimon. demotikos) koji pripada narodu.i moneta novac) fin. soton-ski. demonologija (grč. demonima. daimon. demofil (grč. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. demontirna baterija voj. koji nešto pokazuje. demos. de. porušiti.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. demoralizacija (fr. demoraliser) napraviti razvratnim. demonomanija (grč. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. narodoljubac. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. kad ih neprijatelj zauzme. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. demonstrativum (lat. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. naročito zao duh. demoralisati v. mogu odmah razoriti minama. demolitio) v. zla kob. oboriti s konja. de. slobodno. demontaža (fr. malodušnost. ućutkati top. upropastiti. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. natprirodan. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. uništiti. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demoliri. onaj. ovaj. narediti da se sjaše. demoliran. demos (grč. v. razvaliti. lat. daimon. demonetizacija (fr. odsek jedne file. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. demonstrira™ (lat. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. onaj. gram. svog raspoloženja. to dump frljiti. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demos narod. demonomantija (grč. pored razliko-vanja formalnih oblika. gubljenje hrabrosti. daimonios) ñavolski. npr. razvratnost. most itd.

zavičajnosti. denotatio) označavanje. nlat. denominirati (lat. denzimetar (lat. de non prejudikando (lat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. eidos oblik. gpaphia) opisivanje drveta. špiritus i dr. oni kod kojih vrh jezika. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. c). prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. imenitelj. docnije 16 asa ili 4 sesterca. tj. damping. dendizam (eng. denotare) naznačiti. sličan drvetu. davanje podataka. dendron. dentali (lat. neizvršavanje bračne dužnosti. eko nihilo nihil. demulencija (lat. denegirati (lat. denga (arap. dendrometar. denaturalizirati (lat. fr. prijava. muzički češalj. denaturer) svoju prirodu izmeniti. nasalisatio) lingv. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. „ribati" od „riba". dendron. de nihilo nihil) v. pri izgovaranju. so. odbijanje. obe-ležiti. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denegatio debiti coniugalis) prav. denacifikacija (fr. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. odnaroñavanje. prirodu neke stvari promeniti. bez štete po prava nekog drugog. lik) v. lithos kamen) pl. denaturalizacija (fr. de-. po svršetku drugog svetskog rata. naimenovanje. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. logos) poznavalac drveća. dendrologija (grč. denpi-valjak (eng. dandy) kicoš. količnik. smanjivanje broja stanovništva. kao drvo. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. cenominator (lat. min. lišavanje podanstva. onaj koji proučava drveta. dentalis) zubni. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. dendrometar (grč. de-.) med. učiniti neupotrebljivom za ljude. zbijen. dentritičan. denominativum) gram. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. denegacija (lat. dentales) gram. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. izopačiti. dendroliti (grč. denarijus (lat. denominare) nazvati. dendron. ne nanoseći štetu. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. de. dendroidan (grč. odroditi. fićfirić. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. dandy) kicoštvo. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. dendron. zubni glasovi. dati podatke. med. . logi'a) poznavanje drveća. objavljivanje. grč. okamenjene biljke i okamenjena drveta. javlja se povremeno u toplim krajevima. natio narod. metron) fiz. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. dendron. d. denegacio audijencije (nlat. denominativ(um) (nlat. kao nagao nastup groznice. demulentia) pl.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. imenilac (u razlomku). lat. denegacio debiti konjugalis (nlat. de nihilo nihil (lat. denotacija (lat. denominatio) imenovanje. dendi (eng. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. pomodarstvo. s. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. instrumenat za vañenje zuba. kao i za odreñivanje njegove zapremine. uskraćivanje saslušanja. gubljenje nosne artikulacije. pomo-dar. obeležavanje. denegare) odlučno poricati. denacionaliziranje (fr. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. denatalitet (lat. denegatio audientiae) prav. fr.) dodavanjem drugih materija (gasa. de-. samo leti. denaturisati (fr. pr. vrlo zarazna bolest. denarius) stari rimski srebrn novac. grč. de pop praejudicando) prav. državi itd. dendron. odnaroditi. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. njihovo podizanje i praktičnu primenu. denar. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta.) i. ščepam) med. denaro (ital. denikotinizirati (lat. odbijati. denationalisation) odroñavanje. dendrografija (grč. kvocijent. dendron drvo) u obliku drveta. dendron. dentalni (lat. uskraćivanje. denominacija (lat. mera za svilu i zlato. denotirati (lat. denominare) kat. dendrografički. denazalizacija (lat. kaćiper-stvo. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). metron) veština merenja drveća. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. uskraćivati. vrsta areo-metra. natura. up. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. dendrolog (grč. densus gust. dendrometrija (grč. dempfer (nem. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. Dampfer) prigušivač. naimenovati. fr. npr. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. natio narod. z. zejtina). arpazo zgrabim. koji je najpre sadržavao 10. denominator ra-cionis (nlat. dentarpag (lat. dens zub. imenovati. denationaliser) oduzeti narodni karakter. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. trg. denacionalizirati (lat. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. u vezi s tim.

zubalo. potkazivanje. dentitio) med. denuntians) dostavljač. zajednička delatnost erozije i raspadanja. dis. denuntiator) v. okrug. deploiement) voj. osirotiti. deploajirati (fr. osiromašenje. denuntiare) dostaviti sudu. ukloniti. depenirati (lat. deplasman (fr. izlečiti od paralize. dens. pertinencije. promeniti mesto. dentura (nlat. bez okolišenja. sa svog mesta. po naročitim kuririma. vojska koja služi za . potkazivač. žaljenje. zapremina istisnuća. depeširati (fr. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. »saliti. dependances) pl. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. planta bil>ka. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. bežični brzo-jav. ukratko. dependencije (lat. skidanje dlaka. deon dužnost. deployer) razvijati. de plano) prav. smenjivanje. prav. ital. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. v. ispražnjavanje.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. prav. pauper) osiromaši-ti. lišiti nekoga imanja. glavna masa iz koje se sastoji zub. departicija (nlat. odeljenje. depedikulirati (lat. dens) zubni tehničar. de. depauperirati (lat. rasaditi. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. deplasiran (fr. deparalizirati (lat. de plavo (lat. depandans (fr. dependere) pl. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. pogrešno ili rñavo postavljen. de. nazvan još i moralnim dokazom. gubljenje palatalne artikulacije. optužba. deplantatio) presañi-vanje. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. arh. deplace) neumestan. deploracija (lat. denuncijant. ogolićenje. sredstvo za skidanje kose i dlaka. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. zapremina dela broda pod vodom. deplecija (lat. depauperacija (lat. zubni lekar. razvašljivanje. jednostavno. denticija (lat. raz-dela. denuncijant (lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. departman (fr. depecher. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. lat. deon. razvijanje. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. denuvcijat (lat. rasprostirati. de. deploajiranje (fr. tužitelj. razvašljivati. dentin (lat. prokazati. denuncirati (lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. v. postrojavanje za borbu. dsntiekaliij(um) (lat. lišiti kose. soba. postrojavati se za borbu. koji nije na svom mestu. deplantacija (nlat. optužiti. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. prokazivač. zubar. dentura) zubi. optuženi. depilacija (nlat. rasañivanje (bilja drveća). pri čemu neza-sićeni ili manje . departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. zubna kost. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. depilatorium) med. deplere isprazniti. zvanično pismo.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. npr. depo (fr. depeša (fr. deplacement) premecJtanje. dentifricij(um) (lat. de-. voj. magacin za robu. prinadležnosti. potkazati. denunpijacija (lat. zub. odelenje (stana). otkloniti uzetost. potkazivač. brzojavi™. deplantirati (lat. brzojav. prokazivanje. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). (etra). brzo dostaviti. grč. denunpijator (lat. npr. dolazi do snižavanja tla. tužitelj. denuncijant (alt. departitio) podela. farm. kol. denlasirati (fr. učenje o lekarskoj etici. deontološki doka z za postojanje boga. zbog koje. depedikulacija (lat. pediculus) hig. deplorirati (lat. koje se obično šalje najhitnijim putem. prokazivač. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. deontološki (grč. mor. fil. prinadležnosti. deplacer) premestiti. pauper siromah) osiromašavanje. depilatio) opadanje kose. odvajanje kostiju od mesa. denudacija (lat. deplanta-ge) presaditi. deploratio) oplakivanje. rñav položaj. telegra-fisati. iogia nauka) 1. pediculus vaš) hig. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. palatum) lingv. paralyein klonuti) med. deontos dužnost. deontologija (gr. denudatio) otkrivanje. delokrug. usled odnošenja zemlje. 2. de. logia) teol. depalatalizacija (lat. sklonište. denuntiatus) dostavljenik. potkazanik. denuntians) dostavljač. raširiti. deplorare) oplakivati. sažaljevanje. pertinecije. fig. dens. voj. razvijati se. reppa pero. dentist(a) (lat. tj. dentis zub) zool. povući nalog. sažaljevati. depilirati (lat. potiskivanje. depletio) pražnjenje. prosto. depot) stovarište. dipennare) trg. denticuli zubići) pl. srez. de. depilatorij(um) (nlat.

depresija (lat. depozicija (lat. knjigu. pokvarenost. lišiti nekoga narodne naklonosti. raseliti (stanovništvo). službe-nike. izvaditi iz prese. depolarizirati (lat. depozitorij(um) (nlat. grč. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. deportirati (lat. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. oterati. depositum) povereno dobro. baciti u bedu. med. bank. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. fr. ulagač. primiti ad cepozitum (lat. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. posredovanje. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. hartije od vrednosti i dr. prav. kol. izopačenost. depreverbation) lingv. deportiran (lat. oterati sa mesta. vladalac koji je zbačen s prestola. dakle. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. depolarizator (lat. iskaz pred sudom. uložiti. padanje cena. depositor) v. deportare) prognati. de poius. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. deportatus) prognan. glatkoću. fr. trg. da bi ga davao drugima uz veći. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. deponent. dati na čuvanje. depresivna oblast meteor. en depot) na čuvanje. pogoršanje.) i melanholijom. svedok pred sudom. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. deprecatio) molba za koga ili za što. deposter) voj. de-posedirani npr. prisilno upući-van>e u logore. depo-posao bank. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depositorium) odelje-nje za čuvanje. prognati. an depo (fr. či-novništvu. vojsci itd. depositeur) čuvar. opljačkati) raseljavati. zauzimanje za nekoga. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. poslati u zatočen>e. depozitor (lat. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. grč. depravatio) moralno kvarenje. opadanje cena. deportatio) progonstvo. oblast koja leži niže od morske površine. depono-vati. depopulari opustošiti. ono što je dato na čuvanje. deponere) odložiti. deponere) v. . deprimere. klonulost psihičke energije. depoviranje (lat. depopulacija (lat. polos stožer) fiz. pred sudom iskazati. de. depresirati (lat. izgnan. deprefiksacija. deportacija (lat. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. depressio) psih. ulegnuće. upućivanje po kazni u neku koloniju. npr. proterivanje. depoiularizirati (lat. depozitar (lat. činovništvo. deponent (lat.). depreverbacija (fr. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. polos) fiz. depostirati (fr. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. npr. depolitizirati (lat. depozit. depolir) oduzeti sjajnost. položiti. vojni materijal koji služi za dopunu. depozit (lat. Engleza u Tasmaniju. Francuza u Novu Kaledoniju itd. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). de-possidere. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. de polus. nizak pritisak vazduha. u ostavu. depravacija (lat. deponovati (lat. nlat. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. v. meteor. proterati. preklinjanje. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. polus. deponere) v. depozitum v. dati. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. lišiti polarizacije galvanski elemenat. npr. fr. fiz. deponens) polagač. kad vanka prima na čuvanje. poglavito osetljivosti. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. deposse-der) prav. izgnanje. polos stožer) fiz. deponirati. izgnati. vojsku itd. grč. opadanje stanovništva. npr. pro-teran. službenicima. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. arhiv.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. iskvarenost. depopulirati (lat. ulog. in deposito) na čuvanju. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. potisnuti sa položaja. de. spuštanje. talog. zalog. deport (ital. razvrat-nost. depozicija. utučenost. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. deponentni glagol. deponirati (lat. dspolitizapija (nlat. depolarizacija (lat. depopulatio) raseljavanje. astr. deponens) gram. topovsku cev upraviti niže. u pohrani. nešto. depolirati (fr. depositarius. de. depressio) voj. potištenost. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. deprekacija (lat. u sefovima. in depozito (lat. ulaganje. nanos. deposedirati (lat. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. poslati po kazni u koloniju. deponens (lat.

derivatum. ona koja odvode sokove. depurgativan. ostavljanje. cena. izvoditi. derivirati (lat. prima godišnje u stvarima. derivometar (lat. depurgatio) čišćenje. omalovažavadeprimirati (lat. pokvariti. jedne reči iz druge. proizlaziti. depuracija (nlat. derivativum gram. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. derivan-tia) pl. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. tj. poslanici. vrednost) koji izaziva prezir. de. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. izvod. stan i dr. deratizacija (fr. derivirajuća sredstva. voj. miševa. nlat. med. zapaljenje vratnih žlezda. derby) sl. derviš (pere. prema tome. npr. derivare. ko- dsradenitis (grč. psalma. poremećenost. nazna-čiti. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). oduzimanjem predmetka za-. de. naročito lekovi koji čiste krv. rivus potok. iznuravati. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. očistiti. depurgirati (lat. uznemiriti. diferenci-jacija. v. smetati kome. derivatum) gram. reč koja je postala od neke druge reči. deranger) uznemiravati. sredstva za čišćenje. dere vrat. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). derivatio) gram. de-. derelikta (lat. izvedena reč. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. de profundis) „iz dubina" (početak 130. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derivare odvoditi. med. drva. depuratio) čišćenje krvi. deputare) odrediti. v. slab puls. trebljenje. deprimirana kapi-larnost fiz. hem. depurativan. izabrati. nerv povući naniže.. u ime neke veće organizacije. de profundis (lat. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. ugnjetavati. oduzimati snagu. prav. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. utući. odstupanje od pravog puta. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. derivancija (lat. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. u naturi. deranžman (fr. otrebiti. depurirati (fr. nered. depurer) čistiti. pored plate. derivatum. metron mera) avij. pročišćavanje. lica koja. deprimere) pritiskivati. aden žlezda) med. vrši popravku kursa. derivatum (lat. naročito koji pomaže čišćenje krvi. depurgatorius) v. deputacija (lat. derbi (eng. klasična trka u Engleskoj. depuratif) koji čisti. med. poslanstvo. deranžirati (fr. avij. izazvane njihovim obrtanjem. jugozapadno od Londona. deprefiksacija (fr. iz nečega. žito. derivat (lat. deputatus) zastupnik. remetiti. npr. izvedenica. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. depuratoran (nlat. derivare. derivata) pl. depresorii nervi biol. deputat (lat. u sredu posle Trojice. derivativan (lat. potiskivani moždane opne. de-primiran puls pritisnut. derelictio) prav. derivare. kao jedan deo svojih prinadležnosti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. deprecijativan (lat.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. predstavnik. poremetiti. koji je postao izvoñenjem. izvesti. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. uznemiravanje u poslu. deputatist (lat. napuštene stvari. derbi-krek (eng. oneraspoložiti. depurantia) pl. depurgacija (lat. tlačiti. instrumenat za svlačenje. stvari bez gospodara. derelicta) pl. deputatum) onaj koji prima deputat. derangement) smetanje. derivacija (lat. deputatio) izaslanstvo. koja se održava. stanovati — stanovnik. deputirac (lat. derivare. npr. derivometar predstavništvo. kod katarakta. derivatus) izveden. trebiti. tj. lor-du Derbiju. dereglija (mañ. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. depurgare) čistiti. poremetiti svoje imovno stanje. voditi poreklo od. postati od. izvoñenje. depressorium) med. pomeriti. mat. zadržavati (koga). derelikcija (lat. oslabiti. nov prost glagol. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derviš) pripad-nik derviškog reda. napuštanje. zadužiti se. pogružiti. koji znači oslabelost. izvoñenje. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. pritisnuti. derwis. pobrkati. uputiti. po značenju i obliku. derivare izvoditi) dolaziti. deputirati (lat. pretium. koji ju je osnovao 1779). tur. depuratorius) v. poremećaj. nov glagol patiti. Npr. depresorij(um) (nlat. . sla-biti. koji odvodi na drugu stranu. derivare izvoditi. derivati (lat. depurativan (fr. sekte (tarika). jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. pasti u dug. derivatum) gram. pročisti-ti. grč. očistiti krv. prefixe predmetak) lingv. depurgatoran (nlat. depurancija (lat. depurgativan (lat.

derma. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). dermatoze (grč. bol kože. dermatodinija (grč. derut (fr. ñerma) kožni. dere vrat. dermatopatija. bol. bora. ñerma. dermotilus med. dessein. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). dermatotilus (grč. ono što je najnovije u modi. zavesti. nagib. deroute) nered. lekar za kožne bolesti. ñerma. smanjenje. •zapaljenje kože. naročito u modi. ñerma. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. jad. ñerma. zoon životinja) pl. derogirati (lat. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dsrmologija v. otok kože. ñerma. pa i najmanja promena na koži. ital. naročito nervoznih. ñerma. .(grč. plastike veština uobličavanja) 1. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. koji pripada koži. ñerma. dernek. derospazmus (grč. kožni. derma talšja. pobrkati nečije namere. dermatopatija (grč. koji opoziva. veština ggunjenja životinja. eldos vid. okrnjiva-ti. grč u vratu. dermaskop (grč. derogare) krnjiti. des. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. površine ili dubljih slojeva kože. derutirati (fr. desig-nare obeležiti) namera. oduzimati. neki zakon. ñerma. pomoću koga se može videti svaka. odyne bol) med. rasturi!??. propast. gotovani koji žive na koži. ñerma. tj. ñerma. derogatio) krnjenje. kožni para-ziti. dirnek) sabor. iatrela lečenje) med. ñerma. dermatozoe (grč. dermatoplastika (grč. grapho pišem) opisivanje kože. dermo. dermatol (grč. lat. veselje. žalost. svadba. disegno. dermatologija. ñerma koža. ñerma. derma. dernier eri) poslednji krik. okrnjivanje. dermoskopija (grč. staviti van snage. silazak. spasmos grč) med. udarom. žućkast. dlačica i dr. v. smanjiti. kožni žulj. desantni brod (fr. dermatitms (grč. tylos žulj) med. tur. dermatoid (grč. desenater (fr. uzorak. dert) tuga. briga. med opšti naziv za bolesti kože. rasecanje kože. svaka pora. spuštanje. oduzimanje. v. nauka o kožnim bolestima. osnova jedne kompozicije. mykes gljiva) med. dermatodčlija. dessin) trg. ñerma) ned. ñerma. 2. derogativus) koji krnji. ukidan. raditi na uštrb. nacrt. zakona. ñerma. dessinateur) crtač mustara. derogativan (nlat. dermatijatrija. dermijatrija med. plastike veština uobličavanja) med. opozvati. dermalni (grč. skopeo gledam) aparat. lat. pathos bol. ñerma. deses muz. voj. odstupanje (npr. logia) nauka o koži. oleum ulje) farm. derogacija (lat. derma. dermatijatrija (grč. algos bol) ned. dert (pere. skopeo gledam) med. desen (fr. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. ñerma. koji ukida. radi na uštrb. dermatonoza (grč. dermografizam (grč. dernije kri ((fr. rasulo. opozivan. za pola stepena sniženi ton de. poslednja novost. cilj. šara. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. zahidanje. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. derma. ograničavanje. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. stavlja van snage. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. dermatotilus. vašar. stavljanje van snage. derma. dermatom (grč. npr. ukidanje neke naredbe. tome sečenje) med. dermatalgija (grč. dermatonoza. od ugovora). vrsta. osujetiti. ñerma) med. ñerma. bežanje u neredu razbijene vojske. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. u obliku naročitog ogledala. zakinuće. bolest kože. koje ostavljaju trajan i jasan trag. zbuniti. dermatičan (grč. šteti. plan. ukinuti.pojave na koži kod nekih. dermatoliza (grč. (fr. koji je u vezi s kožom. derd. patheln patiti) med. dernek (tur. ñerma) v. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. fort. logia) nauka o kožnim bolestima. uzoraka. nćsos bolest) med. u vezi sa kožom. opozivanje. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. muz. ñerma) kožni. v. lečenje kožnih bolesti. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. razbiti. dermoplastika (grč. padina. zakidati. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. neprijateljski upad u neku zemlju. tovar jednog broda. dermatolog (grč.derma 206 desenater derma (grč. dermatomikoza (grč. gljive gotovanke. descente) silaženje. ñerma. povrediti. činiti krivo. dermatopatologija (grč. vojska dovedena vodenim. voj. dermotomija (grč. v. dermatografija (grč. smesti. koji se tiče kože. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. osoba (nastaju trljanjem. zakinuti. grapho pišem) med. dermatologija (grč.

dessiner. krajnje ogorčen čovek. despotizam (grč. nešto što nedostaje. desiderirati (lat. suv. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. desolatio) pustošenje. despectare) potcenjivati. desiderare) želeti. crtao. žude-ti. želja. disegnare) crtati. decimetre) v. desperatan člat.). desperatus) očajan. obeležavan. ital. desideracija (lat. poslastice). describere. desiderija pija (lat. designator) razvodnik. describere opisivati) mat. puste želje. desperare) očajavati. klonuo duhom. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. desiderij(um) (lat. tiranstvo despotizam. desinence) gran. ime. nacrtao. fr. desoliran (lat. desenzibilizacija (nlat. samovolja. desolacija (lat. potreba. desquamare) oljuštiti. desperare) čovek bez nade. nedostatak. designare) označiti. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. desperirati (lat. teško ožalostiti. gubiti svaku nadu. kraj. deskvamirati (lat. okaniti se nečega. nacrtna geometrija. decigram. desertni tanjir. čežnja. desiderata) pl. nai-menovati (nekoga za nešto). uništiti. prezir. desistirati (lat. desolirati (lat. odredan. bezutešan. odreñuje. samodržac. razoren. desideratum) nešto što je poželjno. poruga. dakle. descriptif) opisan. designatio) označavanje. naznačenje. deskripcija (lat. gubljenje ljuske. krajnje ogorčen. stvari koje su potrebne. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. prezirati.). neograničeni gospodar. ostrugati l>uske. dssignacija (lat. neograničena vladavina. gubiti ljusku. designatus (lat. desiccatio) sušenje. naimenovanje. desiderativan (nlat. čeznuti (za čim). koji označava. desperado očajnik) razbojnik. potrebu. desquamatio) ljušćenje. imenovanje. voće. a koji još nije uveden u dužnost. deskvamacija (lat. pasti u očajanje. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. nestale stvari. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. čega nema. despektirati (lat. dessert) v. siccus. obeležava. ocrtavan. desigram v. desinirati (fr. očajnik. desideria pia) pl. prestati s čime. desolare) opustophen. desideratio) nemanje. desperatio) očajanje. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). nedostajanje. odrediti (nekoga). desnog (grč. za popunja-van>e zbirki. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. praznina koju bi trebalo popuniti. žudnja. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. desert (fr. desinencija (lat. deskriptivan (lat. desinere završiti se. ocrtava. despekcija (lat. prikazivanje. koji opisuje. dessert) prislačni. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. despicere prezirati. desiderata (lat. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). skromne. nlat. duboka tuga. imenovati. zahtev. deskriptiva (lat. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. prikazan. verba desiderati-va (nlat. desperatist(a) (lat. designativus) označavan. designaciona presuda prav. designativan (nlat. rušenje. klonuti duhom. odreñivanje. ucveliti. neu-tešnost. neograničeni vladalac. desikacija (lat. i koja mustru. med. dessine) crtano. designator (nlat. očajan. stvari kojih nema. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. naz-načiti. tiranin. skicirati. Podanici . opu-stošiti. deser (fr. razo-renje. rastvorenih u vodi. desiderat (lat. re-dar. osećanje bezizlaznosti. fot. završetak reči. isušivanje. deservit (lat. uništen. despekt. decimetar. označenje. desperacije (lat. npr. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. molba. bezglavost. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. baciti u očajanje. verba desiderativa) gram. deser. opis. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. nacrtano. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). koji prikazuje. desiderativus) koji izražava želju. desperado (šp. desigvirati (lat. ocrtavanje. tanjir za voće i poslastice. despotes) neograničeno gospodarstvo. honorar. slatka i jaka vina). desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. desolare) pustošiti. pod desenzi-bilizacija. despectus) preziranje. omalovažavati. descriptio) opisivanje. fr.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. desimetar (fr. bez nade. potreba. koje su poželjne. titula grčkopravoslavnih vladika. desine (fr. razoriti. desiderium) želja. despectio) v. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. očajanje. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. samovoljan gospodar. despekt (lat. poslednji deo obeda (sir. krajnje ogorčenje. grdnja.

destruktibilan (lat. neku tečnost. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. dette flottante) leteći dug. pridodat. rashlañivanjem. opisivanju). razrušljivost. javni dug. voditi poreklo. nasitno. razo-rilac. destillare kapati. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. colla destra) kuz. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. pridodato. opširno pričanje (ili: opisivanje. izdanak (dete. postupati nasil-nički. ako se ohlade do odreñene temperature. a potom ovu. dodeljen.i stilla kap) ispariti. despotija (grč. uništljiv. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. descendencija (nlat. pretvoriti u paru. sići. posvetiti. destrukcija (lat. razrušljiv. detaširati (fr. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. poticati. onaj koji peče rakiju. destructio) rušenje. opširno. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. krčmiti. detaljirati. dsstiliran (lat. Darvin (v. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. detailler) opširan. preznojavanje. prekapnica. destinatio) odreñenje. naročito Lamark (v. destillare) destilacijom do-bijen. osamljen. dette publique) državni. učenje o postanku. desugestija (lat. opuštenost. i o uzrocima toga i takvog razvitka. detašman (fr. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. opredeljenje. desudatio) znojenje. unuk. unipggilac. name-niti. opredeliti. destillatio) hen. izlaganje) nabrajanje do sitnica. de. en detail) trg. adresat. destruktor (nlat. destra (ital. detaširan (fr. de-struere) razornost. destinacija (lat. destructor) rušilac. skidati se. detachement) voj. rasparčan. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. destruktibilitet (lat. detaxatio) v. hem. destinativ (lat. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. taksacija. pečenje rakije. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. fabrikant likera. krajnji cilj. izlapiti. destructivus) razoran.). namena. komada ti. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. potanko. destinare) odrediti. detailler) rasparčavati. detail) pojedinost. detache) muz. prečistiti. usitnjavati. destinatarius. podrobnost. destilirati (lat.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. isparavanjem prekapa-ti. voj. proces prikazan pod destilirati. na parče. kostiju i dr. primalac. descendentna teorija bkol. de-. spuštati se. det flotant (fr. popravljen. prečišćen. prevrat. otcepiti. detaljist(a) (fr. isparavanje. detaljirati (fr. poreklo. destinater (nlat. opisivanju). dosti dovati v. scendere) silaziti. opisivati). despotes) samovoljno. konsig-nator. dsstruktivan (lat. detalj (fr. do sitnica pričati (ili: izlagati. det (fr. neograničena i samovoljna vladavina. nasilnički. nasitno. do deliti. a. descendent (lat. desudacija (lat. destructibilitas) razorljivost. dug. prodaja namalo. tečni proizvod destilacije. unipggavanje. prevratnik. prodavati namalo (ili: nasitno. destilirati. destinare odrediti) lingv. trg. descendens) potomak. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. destina-taire) trg. vršiti nasilje. det publik(fr. an detaj (fr. poboljšava. na komad. destruktivnost (lat. prekapavati. naročito državni dug. dette) podužica. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. fr. neograničeno. detant (fr. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. darvi-nizam) i Hekl.). desublimacija (lat. despotes) neograničeno gospodarstvo. destra desnica) kola destra (ital. detaljisati v. ponovo napraviti tečnom. bez veze sa ostalim delovima. otkomandovati. praunuk itd. posvete. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. koleno. descendirati (lat. destillatus) hen. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. detaksacija (nlat. descendentia) potomstvo. destilater (fr. detacher) odvojen od celine. despotizirati (grč. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. de-. raza-ranje. destillateur) onaj koji preči-šćava. detaljiran (fr. detaše (fr. despotski (grč. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. otcepljen od celine. uništljivost. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. u novije vreme. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. kazan za pečenje rakije. rušilački. destilat (lat. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . tiranski. na parče). desnom rukom. detaljiranje (fr. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. izdvaja. padež cilja u najopštijem značenju. destilacija (lat. sitnica. destinirati (lat. detailleur) trgovac namalo. lamarkizam). destructibilis) razor-ljiv. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. otcepljen. sitničar. sudor znoj.

up. determinare) fil. supr. detranp (fr. tajni policajac.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. detractor) opadač. deterirati (lat. v. deterziv (lat. pogrešno pevati. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. grmljavina. rešljivost. determinato) muz. detectio) otkrivanje. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. inde-terminist. determinanta (lat. determinante (lat. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. za-plašiti. odredbeni. praviti snimci. toga istog. materije. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. ograničen. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. disanja. odreñenost. ograničljiv. detergirati (lat. detericija (nlat. trg. detektiv (lat. detractio) odbijanje. npr. odlučljiv. determinatus) odreñen. detonacije (lat. determinare) ograniči-ti. odrednica. fr. eksplozija. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak.). determinativus) odre-dan. pomenuto. distonirati. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. otirati. deterdžent (lat. pogrešno pevanje. detraktor (lat. deto (ital. detektor (lat. detonator) upaljač. determinabilitet (nlat. deteriinirati v. muz. detersio) čišćenje. opredeljenje. determinabilitas) odredljivost. opredeliti. sredstvo za čišćenje. determinist(a) (lat. detergere čistiti) med. detonirati 1. to isto. detencija (lat. determinisati (lat. indetermini-zam. pobudama. determinabilan (nlat. pulsa. determinatio) odreñivanje.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. dictum) rečeno. prav. opredeljivati. klevetnik. činilac koji odreñuje pravac i cilj. odreñenje. detersorium) med. deterrere) zastrašiti. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. deterzija (nlat. determinare odrediti) fkl. odrediti. detonare. tresnuti. po porudžbini i za nagradu. detergere. odlučno. sasvim neprimetno. tobožnje sopstvenik. detergere) obrisati. odlučnost. posuña i dr. prasak. deteriorativan (lat. deterziv. detrakcija (lat. opredeljen. detentio) zadržavanje. . detentor) prav. eng. detekcija (nlat. odluka. 6 kg brašna 9 kg deto. panjkalo. sinteza opštih pojmova u posebne. supr. determinabilis) odre-dljiv. deterritio) zastrašivanje. odreñivati. utvrditi. detto. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. (lat. opredelji-vanje. de. rešenost. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. detoner) puknuti. detevtor (lat. 2. rešljiv. npr. odlučljivost. determinare odrediti) mat. detonator (lat. ispadanje iz tona. napred imenovano. gram. oduzimanje. determinizam (lat. odlučiti. detegere otkriti. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. očistiti. pritežalac. iznošenje na videlo.grč. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. determinare odrediti) fkl. determinacija (lat. a deto (ital. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. organizma i dr. čistiti. ldg. klevetanje. jus detrakcio-nis (let. odredba. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. odvraćanje od zla pretnjom kazne. stvarno raspolaganje nekom stvari. detective) potajnik. deterior gori) v. obelodanjivanje. eng. koji odreñuje. znojenja itd. determinativan (nlat. pristalica determinizma. eks-plodirati. potajno motri rad pojedinih ličnosti. detegere otkriti. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. determinativus) gram. krvi otvaranjem vene. determinisati. deterzorij(um) (lat. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. determinato (ital. lat. detonatio) pucanj. za razliku od sopstvenosti. (fr. ograničl>ivost.detektiv 209 detranp determinativ (lat. determiniran (lat. zakup-ca. tečnost i dr. privatan detektiv lice koje. tj. prasnuti. nezakonito zadržavanje. a detto) istoga dana. opredeljenost. obustava. onaj koji raspolaže nekom stvari. tresak. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). otrti. oštro naglašeno. detoner) muz. detoksinizacija (lat. npr. eng. determinativ. panjkenje. smenjivanje. pejora-tivan. presudan faktor. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka.

opanjkati. podnositi) med. grč. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. defekacija (lat. dni (lat. deuteros. oksid drugog stepena. greška. deuteros) ponavljanje. deuterij(um) (grč. deuteroskopija (grč. protocolli) prav. odbrambeni položaj. taloga. de-transportatio) tip. de-transponere) tip. koji nema svih delova i oblika. odbiti. dewa. tj. kvar. ofanziva. v. detronizirati. supr. detritio) trljanje. proizvodi raspadanja. skopeo gledam) vidovit čovek. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. šljunak. imenica doba. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. npr. zaštitni. rušenja. ukloniti. verba defectiva) gram. da se da. defektivni glagoli (lat. splašnjavanje. detrahere) odbiti. defensif) odbrambeni. detransportacija (lat. theos. sa prazninama. prestati da otiče. dewas) bog. uzeti napred. defanzivan (lat. spoljašnje zaštitno sredstvo. „bog iz mašine". slika raće-na vodenim bojama. detroner) v. detumescirati (lat. detronizirati (lat. deuteros. deuteros) hem. nepotpuni glagoli. deuteros. oni koji nemaju svih oblika. mesto izloženo unakr-snoj. difamirati. koje su tek docnije primljene u kanon. teški vodonik. deuteros drugi po redu) hem. deus eh machina) lit. detur kopija (lat. znak D. faix srp) požnjeti srpom. detur copia se. odbrambeni rat. ozloglasiti. detritus) oblutak. manjak. ponovo rasporediti. grč. defanzivni ugao voj. mana. detronizacija (lat. skopeo) drugi vid. detruzorij(um) (nlat. defanzivno oružje voj. fiz. v. deuterijuma. defectivum) gram. topovskoj ili puščanoj. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. deuteropatija (grč. radi zaštite od škodljivih uticaja. prečišćavanje. deuteros. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. thronos. potonji. detranspozicija (nlat. fr. defensus. izbacivanje izmeta. diffamare) izneti na rñav glas. defektiv (lat. detur (lat. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). de-transpositio) til. vatri. deuterogamija (grč. med. pathein patiti. de. deuteros. detumescere) med. deutero. daire. deuteros. defektivitet (nlat. manjkavost. u kasi. praznina. koji je za odbranu. def (arap. detrahirati (lat. ispravljanje izmešanih strana. up. dii) pl. de. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). defanziva (fr. deuteroza (grč. ukloniti. rana napravljena trljanjem. tj. oštećen. glagol jesam itd. jedan deo nasledstva. detumescencija (lat. defectus) krnj. de-transportare) tip. popustiti (otok). prav. tj. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. bogovi. nepotpunost. detrusorium) med. deus (lat. deuteronomija (grč. svrgnuti s prestola. jezgra teškog vodonika. detransponirati (lat. pisma. iznenadna pomoć. naročito šećernog soka pomoću kreča. drugog ranga. rat koji se vodi samo radi odbrane. splašnjavati. drugi brak. reč koja nema svih oblika svoje promene. tef) v. deuteropatičan (grč. defectus) nedostatak. deuteros. oklevetati. odbijati. fig. npr. defekt (lat. defectivus) nepotpun. onaj na kojem se očekuje napad. mešanjem. u antičkoj tragediji. deuteroksid (grč. manjkav. tur. detur) neka se da. defensivum) med. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. grč. koji je. deuteroskop (grč. biol. detransponirati. detumescere) med. deuterogonist(a) (grč. thronos) lišiti prestola. defamirati (lat. detricija (lat. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. grč. deugeronomion (grč. defektivan (lat. deuteros. npr. defanzivni položaj voj. vidovnjak. defaecatio) čišćenje od šljama. obediti. defanzivno sredstvo (lat. hem. pathos bol) med. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. detransportirati (lat. detronirati (lat. de. defektan (lat. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. deuteronomijum. daff. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. deuteroni (grč. de. sskr. nepotpunost. deus eks mahina (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. fiz. def. thronos presto) lišavanje prestola. deuteroskop.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). detranspozicija. defakto (lat. de facto) v. oduzeti. defectivitas) krnjost. izmešane strane ponovo dovesti u red. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). npr. deus. prilaže se prepis rasprave. . pod fakat. fr. defanzivni rat voj. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu.. na motoru. istrošen kamen. uskratiti. oxys) hem. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. detritus (lat. oduzimati. defensiva) odbrana.(grč. defalcirati (lat. nepotpun.

defetist(a) (fr. grč. deferens) onaj koji traži zakletvu. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. definitivno. popunjavati. defendendus) optuženi koga treba braniti. grč. konačan. defektoskopija (lat. defendend (lat. malaksalost. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. definitiva (lat. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. praktični učiteljski ispit. snabdevanje. odreñen. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima.). nedovoljan. tj. mentalno (duševno) slab. zameravati. defektura (nlat. deficiens) otpadnik. dril. To je rodna. defectuositas) v. definitiva seitencija (lat. onaj koji odreñuje. slabouman. supr. defiguracija (lat.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. defectus. defetizam (fr. defensor) branilac. definitivan (lat. definire ograničiti. koji nekome drugom nudi zakletvu.. nagrñivanje. pravobranilac. završne redakcija ugovora. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. onaj koji ima manjak u računu. up. definitivum) konačno objašnjenje. definicija. izričan. defilement) voj. konačna presuda. defetistički. konačno ureñenje (supr. grč. zastupnik. defensio) odbrana. defiguratio) kvarenje. definitfo) log. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. unakaživanje. dopunjavanje. malodušnost. viši član jednog kaluñer-skog reda. nejak. defilirati (fr. odreñenje (ili: odredba) pojma. defenzor (lat. manjak u kasi. deficitan (fr. zaštitnik. de-figurare) pokvariti. paradni marš. definitiva) završni ispit.. slab. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. zaklju-čen. deficit nema. pojam objasniti drugim pojmovima. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. defile (fr. deficiens) l. ma-nisati nečemu. defaire) praviti maloduš-nim. voj. svečano prolaziti. starešina manastira. pr. popuštanje u snazi. dostavljač. odrediti) log. deficijent (lat. defetirati (fr. npr. definitivum (lat. deficitaire) koji ima deficit. definicija (lat. definitum (lat. u pošti: javiti da je nešto nestalo. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. fig. definitor (nlat. štićenik. pojam odrediti. defendens) v. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. 2. defici-taran. slabljenje. definitor) odredilac. zaključenja mira pre pobede. defectura) fark. suma za koju su prihodi manji od izdataka. klijent. klonulim. defek-tivitet. definicija. provizorijum). dopunjavali. klanac. ponovo naručivati. kasi itd. ispunjavanje laboratoriju ma. defenzor. prolaziti paradnim maršem. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. dsfenzija (lat. klanac. generička. defekcija (lat. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. unakaziti. ispitivanje. v. deficit (lat. . genetička definicija. manjkav u nečemu. tačno. naružiti. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. manji iznos u jednom računu. skopeo gledam) tehn. defaite poraz. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defeminatio) pete. defektologija (lat. fig. efeminacija. iznu-renje. deficere nedostajati. defilman (fr. dužnik. pre-sudan. odmetnik. defigurirati (lat. defektirati (lat. defanziva. defenziva v. proneveriti. klonulost. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. defemivacija (nlat. defaitiste) pristalica defe-tizma. svečan prolazak. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. tj. deferent (lat. deficijentan (lat. ćuprija. defendent (lat. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. defectus. odreñen pojam. čovek malodušan. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. iznurenost. kapija itd. defile) tesnac. defectivum) gram. defectus. definitiva sen-tentia) konačni sud.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). bez vere u uspeh ili pobedu. defectio) otpadanje. nedostaje. nagrditi. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. kec. definitum) nešto odreñeno. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. odme-tanje. neverovanje u uspeh ili pobedu. definitivus) odlučan. defektuozitet (nlat. ureñivanje. nije tu) manjak. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). manjkav. definisati (lat. nepotpun.

unakaženje. grč. deflatio) fin. grč. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. pristojan. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. deformitet (lat. narušen. opadanje. decem. pokvarenost. def aut) oskudica. deflatio) fin. skrenuti. defluksija (lat. proneveravati. genesis postanak) han. obeščastiti. deflegmacija (lat. decemviralan (lat. deflegmirati. decentia) pristojnost. defoliatio) opadanje lišća. up. defraudant. odstupanje. dehidracija. unaka-ženost. decencija (lat. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. nagrditi. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. . d