MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aerootitis (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg vazduh. aeg. aeg. vazduholik. aerostatika (grč. u vidu magle ili dima. čvorište vazdušnih linija. aeg. veliki aerodrom. istemi) nauka o ravnoteži gasova. razvijanje vazduha u telu. aeg. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. kretanje organizama koji se slobodno kreću. pneumatika. koji stoji. aerotaksi (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aerokartograf (grč. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeroskop (grč. vazduhoplovstvo. aerotonometar (grč. aeromedicina (grč. aerostacija (nlat. naus. naročito vazduha. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeroplan (grč. us. . nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. karpos plod) v. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeroplan. aeg. aeg. uvo) ned. aerozoli v. stručnjak u aerolo-giji. klinein naginjati. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. skok padobranom itd. aeg. eng.). techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. aeg. aeg. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aeroterorizam (grč. meeting. aeg. plasso obrazujem. bakterija u vodi. avion. asronavigacija (grč. planos koji luta. aeropauza (grč. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aeroplast (grč. aeromagnetometrija (grč. portus luka) vazduš-na luka. nautikos brodski. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aerometrija (grč. npr. koja se drži potiskom. aeroeides) koji ima vid vazduha. aeroterapija (grč. metrfa) merenje vazduha. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeroport (grč. zagrejavanje letilica itd. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aeroskopija (grč. aeg. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. 2 Leksikon aeronautika (grč. aerometar (grč. kartograf. asroklub (grč. lat. aeg. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. statćs stajaći. aerotehnika (grč. zoon životinja) zool. Magnes. aeg. aeg. lat. Ićgos reč. lat. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. lithos kamen) meteor. terme toplota. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. eng. izgaranje. maglovit.). therapefa lečenje) med. aeg. aerotermodinamika (grč. aerotaksija (grč. meteorski kamen. emballo ubacim) stvaranje gasnih. vazduhoplovstvo. aerosoli (grč. aeromantija (grč. aerozoe (grč. aeg) ned. aeg. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg. aerosoli. aerolit (grč. aerobije. aeg. eng. tćnos napon. aeroidan (grč. aerolog (grč. aeg. aeg. aeg. aeg. fr.). aeg. aeromshanika (grč. naus brod. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. navigatio) plovidba po vazduhu. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aeg. v. eksploatacijom i istraživanjima). kamen koji pada iz vazduha. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aeg. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. helikopterom i dr. aeg. lat. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aerostat (grč. v. aerokonvoj (grč. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeg. zbor. aeg. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aeromiting (grč. aeg. asroklinoskop (grč. mechanike) fiz. taxis ureñenje) zool. pomorski) vazduhoplovac. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeroza (grč. geokarpija. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeg. aeronaut (grč. aeg. aerokar (od grč. lat. terror strah. aerologija (grč. aeg. aerokarpija (grč. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeg. od istemi postavim.

ažurirati (fr. od nominalne vrednosti. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. neudatost. bombastičan. pribežište. bujan. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. geofite). azelija (grč. aerofotografija (grč. aerofor (grč. phos svetlost. ažija (fr. phytcn biljka) bog. tćpos mesto. aerofite (grč. aerofon (grč. magneziju-mov silikat. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. filatelija. zavese u pozorištima i dr. aerofilatelija (grč. azil (grč. antički besednički stil. ajour) šupljikati. aeg. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. igranje na berzi. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. hartije od vrednosti i sl. phos svetlost. azbestoza (grč. aerofilter (grč. azilum ignorancije (lat. vojnih begunaca i sl. v. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). agio) trg. višak. aeg. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. Aeroflot (grč. ažuran (fr. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. nezauzetost. phone glas) kuz. doterivanje. koji je pronašao Edison. osion. baviti se ažiotažom. neprikosno-ven. trćpos obrt.. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. plašim se) strah od vazduha. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. metafizičke. silovit.. kao i pod vodom. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. aerofoni instrumenti (grč. igrati na berzi. naročito zemljišta (terena). metrfa merenje) 1. a-sylos neopljačkan. deo-nicama i sl. Azijat (lat.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. na utočište u nekoj stranoj državi. Asianus) stanovnik Azije.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. 2. zygon jaram) neženjenost. za izolaciju. odnosno kiseonika. phoneo zvučim) instru-ment. aerofotogrametrija (grč. sloboda. hartija od vrednosti i sl. azgin (tur. nezavidljivost. pomeranje. azgm besan) 1. pun života. veća vrednost jedne vrste novca. berzanske zelenap!enje. profesionalni igrač na berzi. . dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. aerotropizam (grč. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. takoñe: epifite. aeg. nameštanje. pravac) bog. a jour) tačan i brz u poslu. phagem jesti) med. doplata. ažiotirati (fr. i 2. služi kao rñav toplonoša. gramma slovo. aeg. končastog sastava. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. plahovit čovek. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. ažioter (fr. utočište. npr. aeg. aeg. praviti šupljike. ital. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. azeličai. azijanizam ret. agio-conto) trg. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. flotta) „vazdušna flota". neman. asbestos neugasan) mm. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. aeg. aerotunel (grč. jedne deonice. preterano kitnjast govornik. phobeo bojim se. entelehija i mnogi drugi. lat. Asia. asbestos neugasan) med. pr. životna sila. aeg. nem. aeg. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. aeroturbina (grč. aeg. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. pa i kod tuberkuloznih. inače. Takvi su pojmovi npr. ažio-kovto (fr. duvački instrumenti. udešavanje mere. aerofobija (grč. agiotage) špekulacija. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. aeg. a-. stvoren u maloazijskoj Joniji. ažistaža (fr. azelia) neljubomornost. azbest (grč. besan (obično o konju). phoros koji nosi) donosač vazduha. tzv. aeg. izbegavanje vazduha. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). akcije. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. ret. ažiotaža (fr.: bog. . ejderha) zmaj. aeg. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. jedna vrsta nesagorljivog minerala. gutanje vazduha. ala. trgovanje novcem. aeg. aerofagija (grč. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. ažur (fr. 2. čudovište. obaviti posao na vreme. azigija (grč. hartijama od vrednosti. aeg. lat. aždaja (tur. a-. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha.

airli (tur. ajsberg (nem. znak N. kralja salaminskog. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). ajskastn (nem. azotos. koji se tiče akademije. aylik) dohodak. Eis led. ajkuva (tur. Einsatz umetak. aKademia od osobnog imena AKademos. aKademikćs) v. više-manje. plav mineral. redni broj 99. ajnštajnij(um). tur. aitfa uzrok. a. azoospermija (grč. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. Ayse živa) muslimansko žensko ime. ajnleger (nem. haydamak) batina. visoka škola za nauku ili umetnost. a-zoon. aKademia. a-zoon. GGlato-nova filozofija. akademičar. domaća životinja. logia nauka) v. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1.bez. hajvan. akademičar (grč.) v. akademik. azojski period (grč. bitanga. azur. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. azotemija (grč. plavetnilo. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. plava boja neba. ajman. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). akademski (grč. najstariji period Zemljine kore. akademska rasprava strogo naučna raspra- . usiljen. zoon živo biće. budite pripravni. a ostali je deo pod vodom). ua. hazir ola) spremajte se. hayirli) srećan. ajvan (tur. lat. akademik (grč. školski. as-samt strana) astr. aygir) pastuv. ajzenaši pristalice Karla Marksa. rednog broja 7. slojevi bez organskih ostataka. sperma seme) med. gde su akademski držali kongres 1869. arhaik. azoik (grč. radioaktivan. a-. Lavoazijeov naziv za nitrogen. nebesko plavetnilo. azur (tur. hemijski element. air (tur.bez. sila) med. hayir) sreća. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. »sena ljubimica Muhamedova. azotometar (grč. grč. 4. 3. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. karbonat bakra. ropsko podražavanje antičkih uzora. akademija. dynamis snaga. akademizam (grč. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. ajam (tur. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. skitnica. azur (fr. akademija (grč. ajmana (tur. ajnzac (nem. v. znak Es. na noge! azurii (arap. ljubavnica. azotos. azoturija (grč. ajluk (tur. hazir) 2. 3. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. marva. a. zb<zg toga. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. azoodinamija (grč. uplitanje. gfgnomai nestajem. 2. trovalentan. ogrlina. motka. dobar. zyme kvasac.-tur. obrazovan na visokoj školi. ajvar (tur.zoon. ajnakter (nem. azot (grč. nedostatak snage za život. Aias) kit. einlegen staviti) štamp. 2. ajdamak (tur. vent-en. sin Telamona. zoo živim. azuran. neradnik. uložak) muz. dobrotvorne ustanova. slabljenje. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. Ajas (grč. naima krv) med. ital. atomska masa 254. ajgir (tur. azotos.) v. zoon život) kol. Eisberg) ledeni breg. gotov. čestit. ili organskoga iz anorganskog.) draga. Platonova škola. praznik beskvasnog hleba. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. azur. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi.067. periodos) geol. ajnc (nem. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. Otkriven 1954. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. urem mokriti) med. krut.) vrsta plave boje. velikoj školi (univerzitetu). 5. malaksavanje. 2. aitiologija (grč. azimut (arap. a. egiologija. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. ein jedan. pl. ždrebac. poludeo i ubio se od žalosti. azurala (arap. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. korist. zadužbina. koji nije u stanju da održava život) hem. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. azoogenija (grč. te je. koji pripada akademiji. gotovan.19 azima (grč. azo-bojs (grč. a-. hajvar. pilu. dobro. pripravan. koji se tiče ove. dakle. 1. aKademikos) koji pripada visokoj.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. haymana) 1. azotos. azurit (fr. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. plata. fig. radnik koji stavlja drvo pod testeru. stoka. dušik. nastavak ites) tin. element atom-ske mase 14. azzurro) l. spreman.. Ajša (tur. eins jedan) v.

zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. ukrućenost udova. akatarzija (grč. akatalektičan stih (grč.. a. prekapnica. tj. četvoroglasno. snabdeveno reflektorima. akataleptičan (grč.ne. akatističan (grč. neshvatanje. zgrčenost. akantoza (grč.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. eng. pravo odvoñenja vode. aquaplaning) sp. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akardija (grč. a-Katalektikos) poet. accapareur) nakupovalac. od koga se dobija gumarabika. nedostatak razumevanja. a kapričo (ital. akatalepsija (grč. Kata. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. graphfa pisanje) med. aqua) voda. kao što su bradavice. logia govor) lit. . Kathfzo) ne sedeći. akatist (grč. v. axantha bodlja. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. akaustičan (grč. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. nepriličan. zakupac robe radi cphekulacije. u nezgodan čas. akvatikum. akarecevolmente (ital. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akvamarin (lat. lat. grč. a-Kaustos) nesagorljiv. akatagrafija (grč. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. Hristu i svetiteljima. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). naročito protestant. po učenju Upanišada: etar. nautika. koji se ne peva sedeći. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). a kapele (ital. akampsija (grč. bodljikava karlica. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. a.ne. aqua destillata) hen. nestalan. akarecevole (ital. med.akairologija 20 akvarelist(a) va. akvagij(um) (lat. akva destilata (lat. fr. a-. Kataposis pijenje) med. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. akatapozis (grč. fig. akatastatičan (grč. u četiri glasa. Kardfa srce) fiziol. tj. kamerama i dr. neuredan. koja se peva. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akvanautika (lat. reč akakJa znači nevinost). akak!a) bog. a quadro) muz. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. aqua. med. ljupko. akvarelirati (ital. akvarelist(a) (fr. aqua. Etiopiji. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. aqua. akaša (ind. aqua. akvaplan (lat. logia govor) nezgodan. a capriccio) nuz. akairologija (grč. accarezzevolmente) tuz. papilomi i dr. a-. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. neshvatljiv. nečistoća krvi. podrugljivih pesama. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. vrsta berila. student univerziteta. akapLja bodlja. malodušnost. agere voditi) prav. ned. samovoljno. nezapaljiv. accarezzevole) muz.) fil. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. mekuštvo. akarecevole. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. aqua. aqua Binelli) farm. nepoi-manje. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. pedis noga) podvodni bicikl. akvarel (ital. akarpija (grč. akvaped (lat. a-. bez. akaparer (fr. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. nepravilan (za groznicu). neprikladan govor. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. a kvadro (ital. pravo isuši-vanja zemljišta. kao „prostorna supstancija". aqua. nena-klonost prema čistoći. axampsfa) negipkost. akantologija (grč. med. axantha bodlja) ned. pes. aKataleptos) nedokučljiv. nepojmljiv. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. praćena hipertrofičnim promenama na koži. aKathars(a) nečistoća. nemanje srca. akaša je starija od svih njih. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). marinus morski) min. akagrJa) neplodnost. po svom ćefu. naročito na Veliku subotu. destilacijom prečišćena voda. aKairos nezgodan. Africi. akvedukt. calcul račun). nemogućnost pijenja ili gutanja. akva (lat. acqerellare) slikati vodenim bojama. akvalung (lat. akvabatik (lat. akvadukt v. umiljato. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. a-Katastatos) nepostojan. akaparisati (fr. potres mozga. a-. v. a capella) kuz. aqua voda. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. akalkulija (grč. pelvis karlica) med. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. stojeći. akatolik (grč. nego stojeći ili u hodu. akvaplaning (eng. planus ravan) sp. zbirka satiričnih. akva Bineli (nlat. akademski grañanin slušalac. akacija (grč. akantopelvis (grč.

zajednička tekovina muža i žene. 1.adobivanje. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. nabavlja ili zadobiva. npr. aćtak) glupan. 3. acquit) plaćanje. stečeno. stečeno dobro. aklastičan (grč. akviziter (lat. aquarius) astr. aklimatacija (nlat. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. acenonoet. akvijescsncija (lat. acquisitum) nešto što je zadobiveno. akug£a) neprava upotreba jedne reči. akinezija (grč. z. aquiescentia) umirenje. mesto u apoteci gde se drži voda. aquatilia) zool. zool. aidestos nezatvoren) Opt. collum vrat. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. bez pojedinačnog glasanja. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. astr. skupljač oglasa (za novine). Kyesis trudnoća) ned. akirija (grč. fig. ukočenost jednog uda ili više udova. fortis jak) hen. aquila) zool. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. tj. aqua. 2. akvatilije (lat. izmirenje nekog dugovanja. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. naviknuti na neku tuñu klimu. aquaticus) podvodan. akiurgija (grč. aqua. med. nauka o lečenju sečenjem. vodene biljke. metron mera) med. močvaran. slatkovodne životinje. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". zarañuje. vodeni. akijezis (grč. acclimatio) v. zarada. orlovi (orao suri i orao krstaš). ital. akedija (grč. akvizitor (lat. gnojnica. aklimatacija. kri-tično. prilagoñava™ podneblju. aklamirati (lat. kad se neko pravi da nešto ne mari.. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. acquestus conjuga-lis) prav. blepo vidim) ned. gnosis poznavanje) med. ukras u obliku orla na zabatu kuće. navikavanje na tuñu klimu. aklimatizirati (nlat. pokraj vode. akvatinta (lat. akik (tur. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. šiljak) med. koji ne prelama. a-. ergon delo) ned. pristankom svih. akpe) med. accollata.akvarij(um) akvarij(um) (lat. akvizicija (lat. aKedeia) v. kanal. akvizitum (lat. aqua. aklimacija (nlat. bez pojedinačnog glasanja. aki (fr. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). anne (grč. acquisitor sticalac) trg. akoemetar (grč. ime jednog sazvežña. nesposobnost »sene da bude oploñena. akognozija (grč. akizam (grč. akvafortis (lat. aquosus) pun vode. acedija. arh. aKinesfa) nepokretljivost. nauka o hirurškim operacijama. aquaticum) prav. ovlašćeno lice koje. akvatikum (lat. aklimatizacija. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. barovit. par aklamasjon (fr. odomaćiti. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). aklimatizacija. akvaterarij(um) (lat. ducere voditi) 1. klicanje. sticanje. aceridi. a medved za žute kruške. akumetar. budala. jednoglasno. akme (grč. čovek koji ne trpi ničiju vlast. oblik ruskog larpurlartizma. bogat vodom. pozdravljati klicanjem. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. akenonoet v. aquositas) bogatstvo vodom. ake lečenje. priznanica. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. kišovit. orao. umirivanje. kuapbv zagasito-plav. ret. par acclamation) izvršiti izbor. ne lomi zrake. uz platu ili proce-nat. acclimatatio) v. prelomio stanje u razvoju bolesti. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. aklamacija (lat. acquisitio) tekovina. upotreba reči u prenesenom smislu. snažna voda. akvagijum. aquila) pl. acezija. aqua. akvestus konjugalis (nlat. bubuljica. v. akvozan (lat. Akvarij(us) (lat. fr. stari rimski vodovod. aKephalos bezglav) sanjalica. uzvikivanje. akvadukt. nabavljanje. slepilo za plavu boju. vodovodna cev. 3. god. aklimatizacija (nlat. atiline (lat. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. zadovoljiti. akvozitet (lat. v.. aklimacija. aklimatiziranje. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. akmak (tur. akvila (lat. aquiscere) umiriti. vlažan. nabavljene. . akov lek. fig. koji živi u vodi. poznavanje sredstava za lečenje rana. akio čujem. akte vrhunac. akolada (lat. akvedukt (lat. akvijescirati (lat. vodovod. odomaćivanje. 21 akolada akianoblepsija (grč. uzetost živaca. a-. acclimatisare) prila-goditi. aKesis) v. akezija (grč. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. 2. kišovitost. acquisitor) čovek koji nešto stiče. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. akvatičan (lat. akefalos (grč. ili usvojiti kakav predlog. farm.

udešavanje muzičkih instrumenata. zglasilo. akolit (grč. tur. nlat. accordo. „štimer". fait accompli) svršen čin. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). zglaša-vati. dati kredit. a conto) trg. vansudsko poravnanje. uroñena nakaznost glave. accordamento) muz. punomoćje. pronañena 1829. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. fr. akordion (ital. poverenje. tačkati. akomodman (fr. akologija (grč. accommodatio) udešavanje. nečistoća. accordatore) kuz. a ne nadnicom. otuda: dati neki posao u akord. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. sprovoditi. uzimanje unapred. dopustiti. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. logia nauka) nauka o lekovima. aceordium) kuz. = 4840 kvadratnih jardi (4046. accompagner) pratiti. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. slagati. žice).. accreditivum) punomoćstvo. voj. a-. dovršen. a-. udesiti (glasove. kćsmos uredan) neurednost. ckrku-larni akreditiv akreditivno. kao jedino što doista živi. assoglmoder) podesiti. složiti. pripojiti. npr. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. ital. koji je u punoj snazi. ne nadnicom. terme. žderonja. akolast (grč. overenje. accommodement) udobno ureñivanje kuće. med. v. akoz lek. accompagner) pratilac. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. opunomoćiti. sporazum. akordando (ital. kote kosa) ned. unapred. kuz. na ime zarade ili primanja. accorder) zglasiti. po svršenom parčetu. akomodirati se. namiriti se. pa i sam svet. odobriti. zglašavajući. jakrep. akompanjist(a) (fr. sprovodnik. porav-nati. aKĆluthos) pomoćnik. akordirati (fr. naročiti način plaćanja radnika. akolirati (fr. akomija (grč. priseo jiti. akr (eng. a conto) uzimanje na račun. accompli) završen. samo modifikacije božanstva. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. namestiti se udobno. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. accordeur. nl. udešavanje. ad. asge) engleska mera za površinu. glas. ove-riti. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. zagrliti. a-. sporazumeti se. akratoterme (grč. bez istinske stvarnosti. akrescenziJa akorder (fr. viljuška za zglašavanje. akorporacija (nlat. accord. uvaženje. povećanje. kuz. samo bog. akrescenzija (lat. bog. suprotno: ateizam. akord (ital. akonitin (grč. akrement (lat. poverenje. accordoir) muz. akompli (fr. accreditare) ovlastiti. unapred. akordamento (ital. predujam. uopšte svaka otrovna životinja. Aconitum napellus) hem. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. akompanjirati (fr. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. pripadanje. poravnati se. akreditirati se steći ime. tj. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. izgladiti. trg. accommodare. akdniton jedić. accoler) obgrliti. accrementum) poraštaj. okončan.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. akreditiranom. fet akompli (fr. na ime. saglasnost. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. o plaćanju nekog duga. uzimanje predujma. akrep) škorpija. zagrada. aKolastos) neumeren čovek. tip. akosmija (grč. udesiti se. bolestan izgled lica. assogrogage) prisajedi-niti. zglasilac. kranfon lubanja) fiziol. a-. akotiledone (grč. akorporirati (nlat.22 ramenu novoproizvedenog viteza. a-. akratija (grč. 'aqrab.8 t2). a kong» (ital. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. priznati. akosmizam (grč. utvrñenja i sl. slaganje. na račun. poravna™ se. ugovor. poravnanje. dok su sve ostale stvari. svršen. akranija (grč. ćelavost. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. akomodirati (lat. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. akontirati (ital. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akrep (arap. . akreditirati (nlat. kotyledon udubljenje) il. urediti. akontacija (ital. proždrljiva!]. akonto. suma koja se uzima na račun. bledilo. god. akratos jak. krateia nemoć. plaćati taj posao po parčetu. akordoar (fr. po dešavanje. predujmiti. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. akomodacija (lat. udesiti. voj..crescere rasti) prira-štaj. zglašavanje. bezdlačnost. a-. sloga. pogodba. priraštaj. accordando) kuz. a ne nadnicama. vezati za ggritke. staviti u za-grade. udešavajući. u ime predujma. spojiti. akreditiv (nlat. izravnati. sobe i dr. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. udešavanje instrumenata i glasova. accorporatio) sjedinjenje. o sredstvima za lečenje rana. zagraditi. pridružiti. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. na ime zarade ili primanja. fr. združenje.

akrolein (lat. akros. poslednjeg uzroka stvari. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akromion (grč. bazipetalan. ahromazija. akrosofija (grč. akribometar (grč. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akromazija v. graphfa. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. prevrtač. akroazis (grč. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). ahromatopsija. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. ljutina. karpos plod) bog. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. usmen. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. krajnji. akros. akropostija. akrotizam (grč. akroliti (grč. akros. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). pisanje) tip. ahromatin. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. odyne bol) ked. akros. akritičan (grč. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. pri obre-zanju. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. stfchos niz. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akrćasis) slušanje. megas velik) med. neodlučnost. brižlji-vost. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). glavica) ark. tj. akribija (grč. akros. akrobistija (grč. u obliku predavanja. akro. akrisfa) nerasudnost. monos jedini. akros) fil istraživanje prauzroka. aseg ljut) farm. akros. akronim (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akros. kiselina. akribometrija (grč. akriminacija (nlat. akridofag (grč. akrografija (grč. okrivljavanje. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. metron) tačno merenje. akrobacija (grč. uopšte. predavanje. akros. pleće. koji se. ruku i nogu. . akros. vrh zgrade. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. nekritičan. akribeia) tačnost. šiljatost glave. akromfa) znat. akroterija (grč. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. temeljitost. akrobystfa) v. pelivan. avij. akromatopsija v. akromikrija (grč. kratkoća jednoga ili više udova. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. petalon list) bog. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akrobistija. akrilna kiselina hen. redak) pesma kod koje početna. gornji deo.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akroterion vrh. akrobata) (grč. odseca. kephale glava) znat. aseg oštar. postupak pri radu kiselinama. akros. akropatija (grč. npr. <upr. otpornost. akrostih (grč. gorčina. optuživanje. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. ruke i noge) od kamena. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akromonosilabike (grč. u životu. naročito krajnjih. akrimonija (lat. usnica. Akropolis (grč. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akrokefalija (grč. opori lekovi. akrobatika (grč. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. onaj koji se hrani skakavcima. akroamatičan (grč. akrije (lat. krajnji udovi tela. akrokarpičan (grč. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akro. akros. akrizija (grč. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. phagos žderač) skakavcojed. akromion. akropetalan (grč. oleum ulje) hen. rasuñivanja. sophia mudrost) najviša mudrost. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). istraživanju i. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. polis grad) gornji grad. gornji. akros. oporost. akropostija (grč. nosa. acrimonia) oštrina. lopatica. akromatin v. teško razumljiv. šiljat. akroama (grč. accriminatio) optužba. koji nosi plod na vrhu. kao i ostalih perifer-nih delova tela. savesnost. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. slemenu grañevina. tačnost u govoru. akrokolije (grč. gipko-sti i okretnosti. akros. čitanje. kome je potrebno usmeno objašnjenje.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akribes. jezika. plećka. kolon ud) št. akros. ljuti. akrfs skakavac. mikrćs mali) med. akros. znat. predavanje. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akrogrami (grč. med. akromegalija (grč. neodreñenost stanja bolesti. donje vilice. pathos bolest) med. akribes. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. pisanju. akribologija (grč.(grč. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje.

activus. tj. acta apostolorum) pl. zrak) fiz. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. trg. activus delatan. akta publika (lat. radnja. axios vredan. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. aksiomatika nauka o aksiomima. one koje se tiču države. aksijalni (lat. revnost. naročito u sudu. aktinizam (grč. 2. teorija vrednosti. aktiv 2. ili su mu čak od štete. istinit. stopala.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. rasprava. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. dela. activa) trg. v. acteur. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. tj. koji označava delatnost) 1. svaka svečana javna radnja. lat. activa) trg. aktivizam (lat. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. izvršilac) glumac. koji dejstvuje. activus delatan) onaj koji je delatan. aktivnost (lat. aktinos sunčani zrak. aktivirati (nlat. radno stanje (suprotno: pasiv). akt (lat. aksiologija (grč. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. šake. activi) pl. hem. acta publica) pl. eng. od kojih sopstvenik ima koristi. aktinos) hek. aktivator (lat. hartije od vrednosti. akrocijanoza (grč. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. aktis. aktiva (lat. koji se ne dokazuje. akrćcholos jarostan. spisi koji se tiču nečega. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. suprotno: inaktivi. aksenija (grč. javne radnje. aksist (nem. razjaren) jarost. osovina. axis oca. vredan. axine sekira. 2. aktivacija (lat. raditi) pl. politički aktivist). akta apostolorum (lat. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. radinost. radnje. activus delatan) radan. activare) v. poz. radan. aksonometrija (grč. actus. onda su i meñu sobom jednake). aktivirati. usta). ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. actor vršilac. Aktentasche) torba za spise. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. ubrza-vati. akseničan. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. pregalački. aktivisati (nlat. dela apostola. ustalački. actum. nlat. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist.) med. imovina. . okretnost. u dejstvu. up. aksilarni (lat. delanje. istina koja se ne može dokazati (npr. osovina. aktfs. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktive (lat. pogurnuti. pl. axis osovina.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. delatnost. pristalica aktivizma. gram. fil. živ. pojačavanje delatnosti. manteia proricanje) proricanje po sekirama. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. actinaria) 3001. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. aktivi (nlat. bez kostura. okretan. v. negostoprimstvo. njegovim stalnim nastojanjem. marljivost. aksiomatičan (grč. zrakova da izazovu hemijske promene. Achse osovina) „osovinaš". aksiom. ubrzati. 1. acte) delo. Kad su dve količine jednake trećoj. potraživanje (suprotno: pasiva). osovinski. activitas) živost. axioma ugled. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. axilla pazuho) pazušni. raditi) fil. pospešavati. državnim nad-leštvima itd. radni. activus delatan. gram. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. acta od agere delati. još u službi. nedokažljiva istina. javni spis. dejstvo. mekanog tela. aktivan (lat. moruzge. aheša) negostoljubivost. aktivitet (nlat. očevidna istina. aksinomantija (grč. 2. akrofobija (grč. radi u nekoj oblasti (npr. učenje o vrednostima. ne raditi po njoj ništa. nekretnine). farm. aksungija (lat. praktično. uši. ahbp oca. svojstvo sunčanih. „osovine Berlin—Rim—Tokio". akta (lat. v. akros. aktinije (grč. stavljanje u delovanje. akter (fr. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. delovanje. act. očevidan. nadljubiča-stih. salo. uvesti u aktivnu službu. koji vredi. aktivist(a) (lat. radni. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. morske životinje iz porodice anto-zoa. cijanoza. pretres. akros. aktivitet. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. za razliku od pasiva. pospešiti. razjarenost. aktentašna (nem.. imanje (novac. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. aktiv-nost. fr. aktinidi (grč. koji radi. logia nauka) fil. čin. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. naročito sudska radnja. radan) 1. activare) staviti u dejstvo. timologija. aksiom (grč. aktfs. akroholija (grč. agere delati. bradva. odstraniti je. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. os) osni. mast. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. activus) v.

a ne nešto supstancijalno. morphe oblik) bog. aktfs. aktis.. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. koji je na dnevnom redu. aktinski (grč. actus) radnja. aktis. aktualizo-vati. tužilac. aktis. goveda i svinja. rad. aktinoelektricitet (grč. što). dejstvo nekog leka na organizam. actualis) fil. aktualan (lat. graphia opis) nauka o zracima. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktis. aktualitet. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. grapho pišem) fiz. therapeia lečenje) med. današnjica. rentgenogram. spol-no sjedinjavanje. današnji. radioaktivan element. nevidljivi. poluvreme raspada 3. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. koji hemijski dejstvuje. aktis. metron mera) 1. tuži-lački. zrakast. današnja zanimljivost. privesti ili privoditi u delo. aktis. aculeiformis) žaokast. actuarius) sudski pisar. aktuelan (nlat. ispoljava se na organima za va-renje. aktualizam (lat. aktinometar (grč. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. ostvariva-ti. primorci. aktis. delo. sparivanje. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. metron metar) fiz. accusare optužiti. prozračavanje rendgenom. aktuacija (nlat. accusator) tužilac. prenošljiva i na ljude. aktinos zrak) fiz. actualis) v. supr. lečenje zracima. savremen. tužitelj. optužni. ostvarivanje. ascusa-bilis) tužljiv. aktinidi. akuzatorski (lat. aktinometrija (grč. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. accusatio) tuženje. ostvariti. aktinomicete (lat. aktinična energija (grč. činjenički. actrice) glumica. odista. kinetička energija. stvaran. aktovka (lat. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. hem. actualis. accusativus) gram. aktrisa (fr. aktinimetar (grč. aktinij(um) (grč. aktis gen. aktis. actualiser) v. optužljiv. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. aktualizacija (lat. znak As. akuleiforman (lat. ispitivanje. svečan čin. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). agere raditi. sadašnja važnost. aktuar (lat. aktis. akuzacija (lat. 2. actuatio) med. metron mera) fiz. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. akuitet (nlat. aktinografija (grč. dan. aktinoterapija (grč. zastupnik. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. energeia delo. koji se odnosi neposredno na današnjicu. danost. actualis) sadašnjost. kažnjiv. aktis. advokat. aktuelan. naročito geologije i bio-logije. bodljikast. aktinomikoza (grč. actuel) sadašnji. znak Ap. aktinogram (grč. aktinon (grč. naročito: oštrina tona. skopeo gledam) med. suprotno: akuzatus. oni koji stanuju na obali. koji hemijski razlaže. optuživanje. med. prouzrokovači aktino-mikoze (v. ostvarenje.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. atomska masa 219. zrači H-zrake. aktor (lat. . aktuelna energija živa sila. gramma slovo) rendgenska slika. aktinoskopija (grč. fr. akuzator. princip prirodne istorije. aktinoidi v.).92 sek. aktus (lat. mykes gljiva) ned. actor) prav. atomska masa 227. dat. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. stvarnost. stvarno. actu) u istini. izdavalac punomoćja. zarazna bolest najpre opažena kod konja. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. acuitas) šiljatost. aktinograf (grč. Actinomyces) biol. redni broj 86. čin. oštrina. accusatus) tuženik. optuženje. aktualizirati (fr. nlat. istinit. aktualizovati (fr. accusatorius) prav. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktis. aktu (lat. redni broj 89. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. svečanost. aktis) hen. aktuelnost (fr. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. jesu aktinski. akte strma obala) pl. teorija aktualiteta psi*. optuže-nik. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. akuzativ (lat. aktis. školska svečanost. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinomorfan (grč. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). aktualitet (lat. akuzatus (lat. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. akuzabilan (lat. actualisatio) privoñenje u delo. actuel) v. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. optužilac. aktuelaost. savremenost. akuzator (lat. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije.

usvojljiv. acutus oštar. akceptilacija (lat. modernizacija (primitivne) kulture. akcept. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akceptor (lat. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. akuo čujem. dohoci. 2. acus igla. akceptovati (lat. nagomilavač) fiz. akceptirati. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. accelerativus) ubrzavan. akustika (grč. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akumulacija (lat. accoucher) pomoći ženi da rodi. punctura bod) med. acutus accentus) gram. akumetar (grč. akuširati (fr. primalja. akušeza (fr. akoemetar. accelerare) ubrzati. acceptare) v. metron mera) v. oštri akcent. acutus) oštar. acculturation) l. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. porañati se. prihvatiti. primljen od Kineza i Japanaca. akuplirati (fr. poroditi. akulturacija (eng. a druga akceptant— primalac). spa-riti. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. pozori1pte. accoucheuse) babica. trasat. akcen(a)t (lat. akuo čujem. paciscenata. akceptacija (nlat. jedna je promitent — ponu-ñač. poroñaju i babinjama. spojiti. koji ubrzava. priznati. akcentovati (lat. acceptare) primalac. akcelerometar (lat. nagomilavanje (reči i izraza). reč kojom se izražava primanje menice. ispravan. accentus naglasak. accepti latio) trg. akcepta (lat. akcentovanje (lat. prihodi. ubrzavajući. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. staviti. nauka o akcentima. akupresura (lat. koji prisiljava na brzo rešenje. akušer (fr. accumulator gomilač. skupljač. vezivati dva po dva. ubrzavanje. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. primljena menica. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. accoucher) babištvo. accentus naglasak) gram. accentus) gram. savestan. nagomilavač. tačan. spajati. accentus gravis) gram. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. teški naglasak (u grč. naglašavanje. logia nauka) gram. grč. izvijeni naglasak (u grč. acupictura) vezenje. uredan. akuratan (lat.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. accuratus) brižljiv. cirkumfleks. akutan (lat. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. primaljstvo. znak za obeležavanje naglaska. akcentologija (lat. acceleratio) fiz. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. slušam) fiz. oštrougli. „sprejeta". accentuation) gram. gramatici. novac. crkva). podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. prek. akupiktura (nlat. akcept (lat. steći. a obično traje do 40 dana. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. naglasak (sloga ili reči). akceptibilitet (nlat. accumulatio nagomilava-nje) 1. gram. . accelerare ubrzavati. kao u molra. angularis ugaoni) kom. isticanje. babičiti. accepta) pl. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". akceptirati (lat. prihvatljiv. akceptabilan (nlat. pri izgovoru. primalac jedne na sebe vučene menice. akceptant (lat. stavljati ak-cente na reči. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. up. 2. acceptibilitas) pri-mljivost. accumulare) nagomil(av)-ati. acceptatio cambii) primanje menice. gravis. odobra-. akcent. acupressura pritisak iglom) med. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. poroditi se. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. sticati. akustičan (grč. akcentus cirkumfleksus (lat. akutangularan (lat. akupunktura (lat. acceptabilis) primljiv. način lečenja nekih bolesti. akcentus akutus (lat. slog ili neku reč. v. akcelerirati (lat. akumulator (lat. „prihvaćena". accentus circumflexus). sloga ili neke reči putem naglašavanja. grč. valac. nlat. gramatici). oštri naglasak. vez. accentus acutus) gram. akušerstvo (fr. prihvatljivost. aparat za skupljanje električne energije. akut. akušersko odeljenje med. odobriti. ubr-zavati. ubrzanje. akustikos. nauka o zvuku. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. od dveju ugovoračkih strana. accoupler) sparivati. ret. akcentuacija (fr. prihvaćen) primanje menice. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akceleracija (lat. i fr. akcentus gravis (lat. akumulirati (lat. jednog glasa. akcentuacija. acceptare) primiti. nauka o trudnoći. acceptus primljen. akut (lat. dvornice.

akcesit (lat. desiti se) nebitna. druga nagrada. alabaster (grč. al-kali. a 1a) kao. a la (fr. uzgredan.(ar. (arap. slučajne osobine neke stvari. poreznik. naučiti. accedere pristupiti. op-tužiti. robinja. action) radnja. osećati. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . alabastros. sreća. poluprovidno staklo. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. alabastersko staklo mutno. akcionar (fr. vreme četvrte molitve muhamedanaca. accise) onaj koji plaća prirez. parada. akcionator (nlat. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. accidentalia) slučajnosti. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. akcioiiradi-jus avij. izbor jela po jelovniku. nlat. al (tur. 2. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). često se upotrebljava i el i ul. ak§am) l. akcidencija (lat. odeljenje konjanika. Al-kuran itd. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. posrednik. alev. delanje. sluškinja. npr. sporednosti. opažati. accidere) pl. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. a la bon-er (fr. sporedan. alaj-barjak (tur. alabandizam umetničko ošljarenje. akcesoran (nlat. fini. pomoćni. obrazaca. akcidence (lat. actio rad. koji se tiče dejstva. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. alay bayragi) glavna vojnička zastava. stupanje na vlast. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. shvatiti. halal. acceptio) primanje.akcepcija 27 privreñivanje. actionator) tužitelj. čuti. slučajna zarada. lat. član nekog akcionarskog društva. raspusna. accidere dogañati se) prirez. deoničar. akcesist(a) (lat. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. hartija od vrednosti i sl. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. eng. u vodi teško rastvorljiv. naročita. preduzimlji-vost. Aladinova lampa v. fr. akcidentalije (lat. veoma tvrda vrsta gipsa. prila-zak.. akcija (lat. accidentalis) v. ružičast. med. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alkohol. usvojene značenje neke reči. trošarina. mnoštvo. accessio) pristupanje. prvi mrak. al-) arapski član. accise) odrediti prirez. prihvatanje. tip. rumen. akcipirati (lat. osetiti. sporedna. accessus pristupanje. al. Aladnnova lampa. koji nema veze sa suštinom stvari. de-latni. izrada tablica. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). akcioni (lat. gomila. svetina. akcionirati (lat. accidere dogoditi se. slučajan. napad groznice. alaj (tur. jezičara. a la kart (fr. Aladin. akcidens (lat. zalazak sunca. akcizor (fr. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. alay) vojska. accipere) primiti. accidens. actio. oporezovati. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). alal. nemoralna žena. akcizant (fr. ala breve takt (ital. actio tužba) tužiti. tužilac. dejstvo. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. accessorius) sporedan. alajka (tur. tur. akcidencijalan (nlat. alajbegova slama ono što nema vlasnika. razumeti. akcesija (lat. trošarinu. halayik) 1. 3. accise. svečana povorka. ono o čemu niko ne vodi računa. ono što još pripada glavnoj stvari. akcidencijalan. sporedna nagrada. usvajanje. »sena opaka jezika. gde je vladao rñav umetnički ukus). accedere) pristup. senzal. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). lat. al) otvoreno crven. optuživati. acctionnaire) trg. opaziti. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. accidere. po ugledu na nešto. koje nisu bitne. priraštaj. udeo. 2. trg. sporedan posao. delanje) radni. accessus. alaj-beg (tur. poput (čega). alabastrum) št. pripravnik u službi ili zvanju. pri-laz. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. akcizirati (fr. accisia. accise) trošarinac. alabastar. po zalasku sunca. deonica. akciza (fr. akcidentalan (nlat. na probu. slučaj. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. akšam (tur. što je promenljive ili slučajno u njoj. a la bonne heure) u dobri čas. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. pokvarena. po. a la carte) prema jelovniku. accidentialis) nebitan. akces (lat. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. trošarinu. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. delatnost. pristup) početnik. odn.

najednom slikati. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. albit (lat. albumen. alla prima) slik. požurivanje. albus beo. svetao. bela. lat. botulizam. donositi. pravi bog. alatura (nlat. na kome će se ostvariti neka radnja. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. nasledio odsustvo bojene materije. allas. belančevina. supr. alafranka (ital. albumen) hem. knjiga sa belim listovima. alarm (fr. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. albifikacija. koju treba ispuniti slikama u boji. ubrzanje. beli feldspat. od helal) l. alarmist (fr. alaturka (ital. oblik) zool. „brdska zemlja") staro. jer bi odbilo svu svetlost. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. knjiga za skupljanje fotografija. alantoidna tečnost zool. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. albuminimetar (lat. all'arme) voj. spomen-knjiga. pozvati ka oružju. allatus donesen) pl. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. albugo) med. albugo (lat. naročito bakra. oprostiti se. 2. ala marna (ital. allantos kobasica. afferre doneti. alat) pribor. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. albinizam (lat.. koračnice. alantijazis (grč. lat. albino. album (lat. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. albolit (lat. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. alla franca) na evropski način. alata (lat. riñan. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. albumen (lat. grč. književnosti i kulture. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. tj. sjajanje metala. fig. belančevina. oruñe. eidos izgled. maraka itd. začedna bešika. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). obespokojiti. obespokojavajući. metron mera) hem. alacija (nlat. alativ (fr. grč. al crven. a-ilah) bbg. halaliti (tur. islamskog). alat (arap. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. strah. alla marcia) iuz. uzbuna. allas. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. alantoida (grč. albacija. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. alah (arap. napad na nekog grdnjama. albanolog stručnjak za albanologiju. uznemirujući. materija koja u sebi sadrži belančevine. ala prima (ital. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. alatracija (nlat. tur. pozdraviti se. allatura. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alarmantan (fr. danas samo pesničko ime Velike Britanije. albumen belance) hem. albacija (nlat. alba (lat. vid. afferre donositi) prav. zastrašiti. toksikon otrov) hem. Alaun. alat (tur. nespokojstvo. Alba Greka (lat. Albion (kelt. u zbunjivati. zapadnjačkog). bela mrlja na rožnjači oka. halas. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. nazvane po pronalazaču. oboljenje usled trovanja kobasicom. alantotoksikon (grč. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). albus beo) med. spomenar. crtežima i sl. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. supr. oprostiti se na rastanku. . alat. albumin (lat. poštanskih karata sa slikama. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. po evropski. albatros (eng. alaman (nem. pustahija. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. alas (mañ. Alemanne) gladnica. po turski (za razliku od evropskog. alumen) stipsa. alarmirati (fr. albumen) hem. alatus krilat) davanje krila. allas. alarmant) uznemiravan. albus beo) med. poziv ili znak ka oružju. albertotipija tip. posrebravanje metala. odmah. belančevinasta materija. koji uznemiruje. albus beo. albifikacija (nlat. uznemiriti. ital.000 listova). praviti uzbunu. naročito ručni. albus beo) min. zabrinutost. po zapadnjački (za razliku od turskog. albuminat (lat. nemir. lat. albatio) beljenje. alatio. a oči crvenkaste. bez prethodnog gruntiranja. pokloniti. gramežljivac. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albatross) zool. miraz. usled čega koža i kosa izgledaju bele. album belo) belina. alaun (nem. albedo (lat. prćija. allantos kobasica) med. miraz. albification) v. at konj) alatast konj. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. do zemlje duga. lalein brbljati) med. albino (um. orijentalskog. alaliti. začednica. alamanka (tur. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. alarme.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. neobuzdan čovek. alarmer) uzbuniti. allatratio) lajanje na. ribar.: alafrZnka. riba i gmizavaca). sve što je potrebno za rad. a-.: alaturka. onaj koji boluje od albinizma. alla turca) na turski način.

kriptogamne vodene biljke. „sastavljanje razdvojenih delova". napred! alea jakta est (lat. algeo osećam bol) med. helvahk) napojnica. alvus) anat.. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. 2. udžbenik algebre. grč. bol živaca. pče-lanik. albus beo) ned. alva (tur. okrecima. phonos ubistvo) med.. izlučivanje belančevine mokraćom. nauka o algama. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). graphfa) tip. rythmos odnos) 1. algoritam. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. ležišta za zube u vilicama. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. med. alga. (boza). aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. al-gebr) kat. algema) med. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. dakle. halva. alkohol lišen jednog dela vodonika. albuminozan (nlat. algija (grč.. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. alveoli) l. bol. rythmos) v. algetičan (grč. albus beo) fiziol. alvaluk (tur. kockar. algama (grč. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. algos bol. alea kocka) muz. algospazmus (grč. allegatum) navedeno mesto. grč. voštane ćelije u pčelinjem saću.. kukuruznog brašna i dr. algaritam (arap. bolesti bubrega i dr. aleatiko (ital.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. okreni. veština računanja. alvearium) košnica. stolica. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. slastičar. ale! (fr. helva) v. algeo osećam bol) bolan. plamene boje. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. albuminurija (lat. algoritam (arap. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. aleator (lat. Aldebaran (arap. algolagnija (grč. allegata) pl. anat. nagrada. alea kocka) slučajan. požuda za bolom. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. alge (lat. „volovsko oko". mat. mesta navedena iz drugih dela. alev (pere. alvus (lat.) crven. neuralgija. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. kockarnica. izvoñenje. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. algos bol. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. trbuh. npr. idi. znalac algebre. ureo mokrim) med. kocka je bačena. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. alvearij(um) (lat. 2. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. aldim) zlato. ćelijski. tj. spasmos grč) med. račun simbolima po odreñenim zakonima. napojnica. aldum (tur. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. alea jacta est) posl. algoritam. alegata (lat. grč. bescvetnice. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. konačno sam se odlučio na neko delo. aleatorij(um) (lat. al-veolarni živci vilični živci. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. albumoze (lat. u sazvežñu „Bika". algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . jasno crvene svetlosti. trnka. alea kocka. algrafija (grč. na-vod. uputstva. algofon (grč. albumen. algae) bot. albuminosus) koji sadrži belančevinu. nastao usled bola. allez) hajdete. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). algebra (arap. god. alcohol. grč mišića praćen bolom. alveolaran (nlat. algos bol. otuda i naziv. najčešće algi. kao znak šećerne bolesti.) astr. pozivanje na neki zakon. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. uživanje u bolu. bolešljiv. zvezda prve veličine. grč. alveole (lat. algorizam (arap. ćelijast.'. koji odgovara litogra-fiji. male duplje. grč. logia) bog. rythmcs) v. aleatorika (lat. aleatorium) igračnica. alvadžija (tur. alea kocka. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. aleatorni (lat. algaritam. aleator) igrač kockom. algologija (lat. belančevit. aldumaš (tur. lagneia obljuba) med. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. igrač na sreću. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. izmet. alegat (lat. aldehid (nlat. albuminoidi (lat.

alektriomahija (grč. alegramente. pesma). šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. slikovit govor. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alektacija (lat. ne mnogo brzo. veselo. allelon meñusobni. allegro di molto) muz. alegreto (ital. alegro asai. protivotrovni. kao npr. u slikama. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. v. u prirodi i životinjskom svetu. sredstvo za spasavanje i pomoć. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. alegorija (grč. alegramente (ital. alegorizirati (grč. pat-hos doživljaj. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. vrlo veselo. koji potiče iz Aleksandrije.e. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. brzo. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. allegro) muz. u HUP veku. allegramente) v. Septua-ginta. phtefro unittavam. allegro ma pop troppo) muz. a-. navoñenje činjenica. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. alexo pomažem. up. alegro asai (ital. lek protiv trovanja. alegrisimo. u arapskom. pre n. slikovito. allegro con spirito) muz. umereno veselo. alegoričan (grč. alegro di molto. šetalište izmeñu dva reda drveća. aleksandrit (grč. alegro furiozo (ital. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. allegro moderato) muz. aleksiteričan (grč. vrsta dragog kamena. sa žarom. aleksandrijski gramati-čari. . Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. alektryon petao. allegoria) poet. alexo branim) med. slikovit. alegro kon brio. alegro kon brio (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alegorisati (grč. tvrñenje. hitro. ne odviše brzo. drukčije prikazujem) v. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. rug vatra) med. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. po-morskog grada u Donjem Egiptu. v. vrlo veselo. aleksit (grč. slikovito objašnjenje pojma ili misli. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alam znak. umereno brzo. alektriomantija (grč. pesma u slavu boga. alegro vivače (ital. allegatio) navoñenje. uzan prolaz. allegro maestoso) muz. uzaja-mni. alegro ma non tropo (ital. alexo branim. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. izražavati misli zavijeno. sredstvo protiv groznice. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). alegro kon mogo (ital. alegro kon brio. naročito protivotrov. hallal.) nauka o protivotro-vima. alegrisimo. aleluja (hebr. alegretino (ital. alegro moderato (ital. pored ostalih mnogih značenja. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. lexis govor) psih. izazivanje draži. alexo branim. iz HP veka. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. aleja (fr. umereno alegreto. koji je osnovao 331. allegorikos) iskazan slikom. alem (arap. vatreno. alegro kon spirito (ital. delo ili pisca. allee) drvored. alegro kon fuoko. allegro pop tanto) muz. bez ikakve veze sa stvarnim životom. a ne direktno. manje brzo nego u alegro. čist rad (u bakrorezu). strasno i brzo. allegro con moto) muz. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alegro. alegro vivace) muz. allegretto) muz. alegro di molto (ital. alejkum selam (tur. alektryon petao. suva učenost radi učenosti. manje živo. allegrissimo) muz. primamljivanje. allegrettino) muz. aleksin (grč. aleksipiretikon (grč. aleksija (grč. v. manje veselo. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. protivotrov. sa dostojanstvom.alegacija ZO alegacija (lat. allegro furioso) muz. pozivanje na spis. odmereno hitro. allegro assai) muz. alegorist(a) (grč. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. alegrisimo (ital. alegorisati. alegro kon spirito. »sivo. alegro (ital. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. štitim) hem. aleksiterijum. v. allelon naizmeničan. allegro con fuoco) muz. pharmakon lek) med. alegro maestozo (ital. aleksifarmacija (grč. alegro non tango (ital. brzo. zavijen. živo i brzo. klasičan stih Francuza. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. delovanje. allegro con brio) muz. vrlo »sivo. u ponoći kao u po dana" (nar. uzburkano. aliluja. alelopatija (grč. i dr. alegro kon fuoko (ital.) min. dvanaesterac. živahno. aleksandrinac poet. allegoreo drukčije izražavam. allelophthorfa) fil. aleloftorija (grč. aleksifarmakon (grč. što življe. allectatio) mamljenje.

s praga) odmah. alliance) spajanje. svezati brakom. aleuromantija (grč. alijaža (fr. pathos bolest) lged. odlučno (npr. sklopiti savez. allentando) muz. legura. prijateljstvo. alloios drukčiji. alijas (lat. aleuron pšenično brašno) bog. hhilat) odelo. aleuron (grč. primesa. bez. alibi (lat. belle alliance). opri-jateljiti. poludeti. filalet. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. alemanda (fr. alijaža. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). aleuron brašno. alergičan (grč. aleiteza (grč. lyrnpha voda) med. Sveta alijansa (fr. alimfija (grč. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. sem toga. alizari. alethes istinit. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. okruglasta i kristalizovana organska tvar. alimenta) pl. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. prodaja. 4. izdržavanje. američki krokodil. med. Z. alligare) sliti. umerenog tempa (nemačkog porekla). a limine. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. aletheia istina. dok je ranije dobivana iz korena broća. alloios. savez. alija (arap. allentato) muz. belančevina koja se nalazi u pšenici. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. ua. dodatak. aletofil (grč. alergeni (grč. koji pati od alergije. izdržavati. aletiologija (grč. npr. alizari) bog. . philos prijatelj) prijatelj istine. alimentirati (nlat. alienisme) med. oroñavanje. otuñiti. 6 su alikvote broja 12. bračna veza. alimentarna intoksikacija med. aleluja. šp. alimentar (lat. alienus tuñ. aleurometar (grč. aleuron pšenično brašno) bog. god. aligacija. snabdeva™ hranom. v. 2. duhovno ra-strojstvo (lat. alizari) hen. primesak. alizari (šp. aleuronat (grč. alijenizam (lat. Pruske i Austrije 1815. fig. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alijansa (fr. legirati. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. aliquantum) mat. popuštajući.). lat.alemanda 31 alimfija smesa. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. a limine (lat. premamiti (mušterije). aliirati (fr. levantinske broć. zadržavajući. aliluja. allemande) muz. slična zrncu. alibi) prav. Alemani (nem. zalog. allos drugi. alieniste) lekar za duševne bolesti. thesis položaj. alentato (ital. slivati. aligator (ital. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. slitina. odvratiti. drugim putem. udružiti. alfa. ponudu. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. savet i sl. alopatija. na drugom mestu. alienatio mentis). alet (arap. alergija (grč. aleopat (grč. alienare) prav. alikante (šp. alikvotan (lat. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". duševno rastrojstvo. alliage) v. alizarin (šp. alias) inače. a. allos. prema tvrñenju neke druge osobe. v. alkkvotan. razmena. alijenist(a) (fr. trovanje hranom. alopat. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alijenirati (lat. vanbračne dece. npr. alentando. aleopatija (grč. aliment(a) (1. alen-tato. obično: aliirati se. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. ergon) med. tj. aleuron pšenično brašno. alimentare) ishranjiva-ti. up. nedostatak limfnih žlezda. alijevacija (lat. allos. alikvota (lat. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. otu-ñivati. ludilo. aliquoties) mat. logia) nauka (ili: učenje) o istini. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. odbiti neki predlog. allos drugi. koren broća. fr. aligirati (lat. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. kajman.ne. allier) vezati savezom. zemlja u kojoj žive Alemani). odstupanje od prirodnog stanja. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. onaj koji voli istinu. gde je ta ista osoba. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. v. alentando (ital. v. aligacija (lat. alienatio) otuñivanje. u biljnim ćelijama. drugde. pathos) ned. alikvaitan (lat. alef (hebr. usporavajući. ergon delo) ned. smesta. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. otu-ñenje. u odreñeno vreme tobože bila. supr. sme-šati. metanje) med. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. ergon) med. alimentatio hranjenje) ishrana. alimentacija (lat. koji se sadrži u većem broju. udruživanje. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. npr. alligatore. el lagarto) zool. alimentarius) prav. svečana. drukčije. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena.

opojno piće. al-qubeh. železa i dr. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. amoni-jaka.) dvorac. pomešati sa alkoholom.drveta. po kursu. stih od pet stopa. alkalizirati (lat. hidroksidi alkalnih metala. hem. savršeno prečišćen prah. halkah. Alkalos) poet. Al-qur' ap) v. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. ka-lijum. alitura) hranje-nje. linea red) nov red. organska hemijska jedinjena ugljenika. alka (tur. ad littera slovo) praviti aliteraciju. alkovn (arap. lat. osloboñenje špirituse od vode. novi pasus. alkaloidi (arap. trljam) veština masiranje. efdos) hem. alineja (lat. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. aliterirati (lat. kroz staklena vrata i prozore. halkah) hen. odeljak koji počinje novim. iz Mitilene na Lezbosu. grč. hem. nego tek iz drugih odeljenja. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. alkejski stih (grč.). god. šp. alkalni metali hem. al ingroso (ital. halkah) hem. alkalije (arap. alkoholometar (arap. ko-kain. metron mera) hem. alcalisatio) hem. grč. . vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alkali (arap. po sadašnjoj vrednosti novca. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. alitura (lat. npr. a od. halkalf. alkalescencija (nlat. fig. naročito rakije. grč. koji je živeo 600.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. iste slogove. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. dvor. Al-qur' ap) v. Alkoran (arap. aliteratio) poet. Alkuran (arap. al corso) trg. atropin. potaša. Korav.) pl.) hem.) hem. od kore kina-. piva. ala krilo. svrstati. neki prah.: „Ona poji po putu putnike". halka. morfin. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. trag divljači. alkoholat (arap. aliptika (grč. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. od kojih dva jedanaester-ca. npr. nešto uvučenim redom.. al-qohhlu) l. postrojiti. način kretanja. alkalizacija (nlat. nauka o ispitivanju sode ili potaše. alkoholizirati (arap. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). grč. aliteracija (nlat. novi paragraf. alkohol (arap. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. prečišćavanje alkohola.. metron mera) he». aliskaf (lat. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. razlažu vodu..) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alcalescere) hen. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. hemijski najreak-tivniji. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. rubidijum. alcalisare) hen. nauka o lečenju trljanjem. allure) hod. halka) v. palata. alinjirati (fr. alkalij (arap. teobromin i dr. najbolji. ložnica. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca.) hem. kofein. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. otrovni i gorka ukusa. osloboditi od vode. rakije i dr. alir(a) (fr.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. jedan deveterac i jedan deseterac. poravnati po koncu. od kojih su prve tri i poslednja jambi.. pijanica. skaphos laña) vozilo s krilima. alkalimetrija (arap.. alifatična jedinjenja hem. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. alcalescentia) hem. način hoda i držanja nekog čoveka. al korzo (ital. alkejska strofa strofa od četiri stiha. prečista™ do stepena najveće finoće. natrijum. alkoholatura (arap. hidrokrilac. vodokri-lac. potaša. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alkalimetar (arap. sa osnovom od vune i svile. alkoholičar (arap. grč. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. urediti. alkoholometrija (arap. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). na veliko. vodonika i kiseonika. ishrana. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. alkoholizam (arap. od kojih su neki veoma lekoviti. alkatifa (arap. ponašanje. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. npr. alkoholi (arap. pš. alkazar (arap. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. nikotin. udubljenje u sobi sa posteljom. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. alere hraniti. alefpho mažem. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. halkali. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. vladanje. aligner. Koran. doterati pod konac. alkalescirati (nlat. ali ingrosso) trg. alkoholizacija (arap. 2. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. an gro. up. pre naše ere. strihnin.) pl. cezijum i francijum. grč.

allotrios. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. al-6t) slobodno dobro. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. produžetak. alopekija (grč. a-. allos drugi. prijatelj. up. almoraham (arap. vepggačkih zuba. pogrešan govor. allos drugi. zbornik koji izlazi godišnje. alopekia opadanje dlaka. al-manakh) kalendar. up. ura! alonž (fr. aleopat. tj. almarada) bodež sa tri reza. aleopatija. thesis postavljanje) lšlv. asamas. nasleñeno dobro. alogija (grč. alotriologija (grč. alogen. govorim) ned. naročito afrička. megale syntaxis. alotriodontija (grč. almadet (arap.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alogos protivan svrsi. uobličavati) med. alokucija. alodijalna dobra (stnem. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. aloplastika (grč. alomorfija (grč. plassein uobli-čiti. alograf (grč. alodij(um) (stnem. almada. allos drugi. alma mater mati koja hrani) „časna majka". ćelavost. verovatno. alopat (grč. pathos) ned. alogen (grč. al-.(grč. alokvijum. alo. različit. up. od koga se spravljaju lekovi. allos drugi. allćtrios. pristalica alopatije. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. tuñinac. trg. alogotrofija (grč. alma mater (lat.: homeopatija). v. elmas. po grofu Almavivi. ap-dros čovek. zadužiti ih. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. allos drugi. Almagest (arap. aloe) vot. sporedne (ili: tuñe) stvari. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. dodatak. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. alogičan (grč. lat. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. prema čistoj težini zlata i srebra. allos. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. alotrije (grč. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. prelaženje jednog glasa u drugi. allos. phagein jesti) ned. almas) dijamant. logos um. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. al marko (ital. alodoksija (grč. megfste. allotrios. alokvij(um) (lat. nego koje je potpuna sopstvenost. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. allothi na drugom mestu.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. list koji se prila-že uz menicu. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. glupost. oslovlja-vati. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. allonge) trg. allos drugi. alopateki metod lečenja. napred!. pathos bolest) med. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. istočnjačke. drukčiji. naziv za univerzitet i veliku školu. lekar koji leči pomoću alopatije. almarada (tl. alopatija (grč. tuña zanimanja. produžak. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". alogfa) nerazumnost. allos. alloqui) osloniti. allotrios tuñ) pl. ćelavljenje. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. heterodoksija. apeg.) astr. tuñ potpis. aloteza (grč. nepri-stojnost. alopekija. kose) ned. ili stavke docnije unesene u račun. allos. nelogičan. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. gen-pab rañam) koji je postao drugde. allos. magna constructio veliki sklop. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. odobravanje nekog računa. npr. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). odtis zub) nameštanje tuñih. a na koji se stavljaju indosa-menti. nastavak (npr. alogandromelin (grč. morphe oblik) hen. grapho pišem) tuñ rukopis. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. tur. horizontom. almanah (arap. bolest opadanja kose. grč. kratka beseda. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. aloniman (grč. krug na nebu para-lelan sa vidikom. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. allocutio) oslovljavanje. alomorfizam (grč. nazvanog. transplantacija. alolalija (grč. pravljenje omašaka u govoru. alopecija ned. laleo brbljam. ono koje nije dobiveno u leno. alokvirati (lat. allodialis) slobodan od plaćanja danka. al. . melos ud) zool. na nekom stolu). almukantarat (arap. alotropija. alodijalan (nlat. alokucija (lat. grč. nesmišlje-nost. almaz (grč. nerazuman. aloin (grč. allos drugi. alotigen (grč. godišnjak. alotriofagija (grč. alokacija (nlat. nered. al marco) trg. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. v. arap. allocatio) dodavanje. alopecija. alloquium) v. kratak govor. allons) hajdmo!. genos rod) stranac. besmislica. alotigen. aloe) hen. alon (fr. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog.

alomorfija. lekovi koji izazivaju promenu. alpinizam. jednak. altar (lat. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". mašina za proizvoñenje naizmenične struje. smenjenost. kvariti. al punto (ital. alternator) fiz. koji se preliva. alotropija (grč. alternativa) izbor izmeñu dvoga. zbuniti. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. up. supr. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. od- . savršeno tačno. drugi glas. al seko (ital.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. lednja-ke. ulster. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. alpijska rasa. alto) muz. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alternator (nlat. od 1872. alpinist(a) proučavalac Alpa. grč. tropos način) heh. naročito: penjanje na Alpe. altercatio) prepirka. npr. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. alruna. mezosopran. al rigore di tempo (ital. protivna. alteratio) menjanje na gore. pogorp!anje. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. altus. alpinus) koji pripada Alpima. alterkacija (lat. raspravljanje. alternativus) naizmeni-čan. izmena. smena. beli slez. alterare) menjati. npr. allos. med. promena. alohroizam (grč. osobina ljudi. iste vrednosti ili sadržine. hen. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. preobraćanje. npr. al pari) trg. koji je sličan čovečjem liku. alta aga visok žrtvenik) v. 2. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. istomišljenik. allos. potpuno saglasno. alterancije (nlat. nem. planinarstvo. 3. zamenik. balkon. alohton (grč. alteracija (nlat. althaia. al pjačimento (ital. pevač koji peva alt. alternativni sudovi su 1. koji ima jednaku vrednost. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. alteja (grč. naročito kod novca. alohroičav (grč. autotrofija. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. alterativa) pl. mali. svaña. kordiljerska tkanina od alpakine vune. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. preina-čenje. supstancije. nego im je potrebna organ-ska hrana. allos drugi. alpacca) l. alter ego (lat. alt (lat altus visok. oltar. izmeniti na gore. v. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. al. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. tropos) he*. al segno) nuz. alporama (lat. alpinum (lat. po volji. uzbuditi.pari (ital. životinjama. 2. alpinizam (lat. al pjačere. al piacimento) muz. zool. odmena. po starom verovanju. alternativa (lat. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". promeniti. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. čarobnica. viši srednji glas. svojstvo tvari. diskusija. altera pars drugi deo) druga strana. Alpes) v. uzbuñenje. isggust. italijanske i francuske trupe. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. allohroos) koji menja boje. planinski sport. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. alternacija (lat. oštećenje. rasrditi. allos drugi. užasavanje. penjač na Alpe. alter ego drugi ja) 1. muz. planinar. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. trophe hrana) bkol. alpijski (lat. koji ima oblik Alpa. raspro-stirem se) bkol. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. gatalica. orao gledam. u istočnoj i južnoj Evropi. Alpes. gnev. alternativan (nlat. uplašiti. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. ra-spra. alternatio) smenjivanje. alpini (ital. altana) apx. altera pare (lat. ital. pokvariti. alpijski lovci. pogled na glečere. alta otava (lat. izomerija. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alrauna (stnem. alta ottava) muz. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. alotrofija (grč. galvanski posrebrena elitna. lat. ital. odmenjivanje. alster v. uzbuñivanje. altan(a) (lat. al punto) u tačku. alte-rativa.: „Galilej je otkrio zakone padanja". po tome nazvan koren mandragore. protivnička strana. althaea) vot. strogo u taktu. al piacere) muz. allos. log. apunto. prema dopadanju. ned. alohorija (grč. koji postepeno poboljšavaju sokove. alpini) voj. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. kako se hoće. zastupnik. alterativa (nlat. Alpes. allaka (per. novo srebro. al pjačere (ital. opredeljivanje za jednu od dve odluke. iz koga su. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. al rigore di tempo) muz. v. alterantia) pl. pogoršati. postali ti patuljci--proroci. vrsta peruanske late. alterirati (nlat. choreo idem. 2. alpinistika (lat. vodom.

altus. alting (dan. sleteti na Mesec. altiora. ciljati na koga ili što. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. altus visok. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. redni broj 13. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. alto) «uz. početak. alluvium naplava. druge imaju tzv. nesebičnost. kumulus. altrui drugi. alterum tantum) još jednom toliko. fig. altimetar (lat. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. znak A1. med. ići naviše. pored vaspitavanja. tj. alhimist(a) (arap.v. da nešto prepisuju. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. 2. aluminat. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. altiora) pl. alumin (lat. nišaniti. alfabet (prva dva grčka slova alpha. početak i kraj nečega. zanatu i dr.).98. a. stratus. al-hadat) re. grč. ciljanje na koga ili što. altist(a) (ital. fig. tj. beta b) 1. c. za merenje uglova. onda dok se jednoj predaje. spisak izrañen alfabetskim redom. tiho zanimanje. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. viša znanja. sve i sva. al-qimia) v. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. aluminat (lat. menjenost. altum silencijum (lat. grč. altin) l. težiti za višim stvarima. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. up. mera) visinomer. početnik u čitanju i pisanju. bocka-ti. alumneum) v. alumin. alfa-zraci v. alpha a. tvrñi od cinka a mekši od bakra. aluminozan (lat. metrfa) veština ili nauka merenja visina. govorka figura u kojoj se. alunirati (lat. pokretni lenjir. u odreñenom redu. alciora (lat.. čovekoljubac. alhimija (arap. alumen) min. altimetrija (lat. odmenjivati se. samoglasnički. metron me-rilo. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. ped. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. Al-hamrah) „crvena kuća". dvostruko. zlato. hemičaru Al-fenu. kolebati se. lat. stip-sat. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. početnik u čemu (u nekoj nauci. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. kamate koje su se popele do visine glavnice. altruizam (od ital. alumneum (nlat. sprava za merenje visina. alciora. svetlost (titula). . š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. docnije. duboko ćutanje. deo nonijusa. način osećanja. alteri huic ovom drugom) fil. allusio. procesu alfaraspada. beta) gram. pevač koji peva alt. al fresco po svežem) slik. pa i celoga čovečanstva. b. alternirati (lat. altus visok. alludere smerati) nišanjenje. alternare) smenjivati se. prevoj (kvali-tativni. osim ćirilskih i glagoljskih. al fresko (ital. alfitomantija (grč. tegljiv i kovan. aluminosus) stipsast. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. . v. aluvionog prava. visost. turski zlatni novac. altiora) v. altes (fr. veštini. alluvio naplavljenje) prav. npr. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. alhidada (arap. element atomske mase 26. aluminijum. altin (tur. najgornji. alhemija. aluvij(um) (lat. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. suglasnički). Alhambra (arap. altus. aludirati (lat. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. pr. naziv po pronalazaču. 1. alterum tantum (lat. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. latinska ili koja druga slova. trg. alterni-rajuća groznica povratna groznica. 2. tuizam. alfa i omega (a. ljubav prema bližnjima. alphiton ječmena pre-krupa. alhemija (arap.alternirati 35 alciora alumen (lat. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. alumneum. naročito kod Arabljana. više nauke. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. više stvari. kvantitativni. mesto prave stvari. altokumulusi (lat. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. pod alfa. up. stipsa. 2. alfa (grč. ako u jednom razredu ima više grupa. ZO delova cinka i 10 delova nikla.) islandski parlamenat. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. aluminium) min. naplavljeno) geol. d . dukat. aluzija (lat. altesse) visočanstvo. alhimija. altum silentium) duboka tišina. tobožnja veština pravljenje zlata. altiora (lat. Konta. alluvialis) nanosni. aluvijalan (nlat. crtaju i sl. ruski bakreni novac. termin potiče od O. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). alfabetar (grč. tj. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. gram. aluminari vaspitavati. mavarske kraljevska palata u Granadi. aluvio (lat. aluzivan. 3. i hrane. ječmeno brašno. altostratusi (lat. pansion. aluminijum) (lat. ići od altiora (alciora) ići napred. alludere) smerati. alumen stipsa) hem. . fr.

amorevole. diletant. ambalaža (fr. amazezis (grč. amam (arap. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. alcak niskog rasta) nikakav čovek. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. emmagasinage) smeštanje u magazin. farž. amans-amens) koji je zaljubl>en. armagan. gorka materija. ambactus sluga. hamail. lat. amazonke (grč. malassein smekšati) hem. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. hammal. strah od vožnje. mazos dojka. amalgamatio) hen. amaurosis zamračenje) med. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. pakovarina. amandin (fr. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amasser) gomilati. amalgamacija (nlat. masaomai žvaćem) med. amazon. poverenje. lopov. natrijumom. čuvanje. Po priči. dug. ambasada (fr. amasirati (fr. slepilo. a-mauros mračan. spoj. amartija (grč. zavet. amarus gorak) bog. muškobanja. krasuljak. . junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. crna mrena u očima. amazonsko odelo sp. Amadis de Gaule) lit. slepoća. iz ljubavi. pribor za pakovanje. bile su veoma ratoborne. smela jahačica. nagrada za pakovanje. malagma olakšavne sredstvo. amathia) neznanje. amabilmente. amaurotičan (grč. traženje preduj-ma. budala je. umetnošću. ambassade. umilno. varalica. amatrice. prijateljica umetnosti. junak žena. lat. popraviti. amagazinirati (fr. fig. amandirati (fr. amatija (grč. taman) bolestan u očima. nakupiti. zamračavanje vida. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amazonsko odelo. amabile) kuz. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana.36 ambasad a alčak (tur. poboljšavati. amazon (grč. naukom. prilagoñavanje delova celini. amans-amens (lat. ljupko. predujam. ostava. a manco) trg. krivica tragičnih junaka. v. bez. nagomi-lati. embouchure) muz. aldžamija (arap. a manko (ital. neobrazovanost. sliti živu sa drugim metalima (v. hamajlija. okrilje. lat. emmanchement) slik. amara) pl. hamam) tursko kupatilo s parenjem. spojiti sa živom. stanište ambasadora. npr. amabile (ital. srebrom i dr. združiti. amara (lat. amari&a (etiop. bezbednost. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. tesno otopiti (u jedno). amagazinaža (fr. Amharaca. popravka. amajlija (tur. amballage) pakovanje. ambažura (fr. junak iz romana. amalin (arap. npr. amateur. bakrom. amaterka. amarulentus) gorak. tur. amabilmente) muz. malassein) v. ostaviti na čuvanje. amalgamirati. pun gorčine. spajanje metala sa živom. amarant (grč. „one koje nemaju dojki". Amazon) mit. legura žive sa drugim metalima. Amadis (fr. žensko odelo za jahanje. grč. sa vladavi-nom majke i žene. manjak. fig. amarella. a-. slitina. malassein smekšati) hem. prepredenjak.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. gorka sredstva. tj. amater (fr. (ital. zlatom. amender) poboljšati. potraživanje. pobolj-šanje. sargija.ne. stapanje. a. amartia) grepšost. emmagasiner) smeštati u magazin. amanet (tur.. amarulentan (lat. amabilmente amabile. amalgamirati (arap. slep. nežno. veštinom itd. fig. amandman (fr. ratobor-na žena. talisman. gorki lekovi. sa kalijumom. amaksofobija (grč. grč. kletvenik) poslanstvo. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amarin (nlat. amatrisa (fr. v. amalgam). al-gami) velika muhamedanska bogomolja. hamayli) amulet. nemogućnost žvakanja hrane. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. hammam. amaurozis (grč. upakivanje. amarela (ital. predmet koji se daje na čuvanje. lat. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amatrix) ljubiteljka. tur. Amazon) sp. amanšman (fr. hamartija. ljubitelj. nečistota. amarantos neuvenljiv) bog. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. hrabro su branile svoju državu. amalgamisati (arap. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amalgam (arap. hamal) nosač tereta. armagan grč. nagomilavati. ataha kola. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. gubitak. svetinja. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amarinum) hem. amorozo. fig. emanet) preporuka. junakinja. phobos) med. amandine) bademov sapun. a ne profesionalno.

opticaj. amble) jax. med. neosetllvost. ambulant (lat. fr. nem. ambivalentan (lat. ambitus) obilaženje. u istom redu jedne tombolske karte. molilac. ambivalencija (lat. med. muz. sskr. ambonoklast (grč. kuću namestiti potrebnim stvarima. celivati. ambideksteritet (nlat. busija. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambliopija (grč. fig. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«.. znamenje. ambloma. ambigvitet (lat. ušće (reke). ambroid (arap. loqui govoriti) dvosmislen govor. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. opaliti) pl. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambulantia) med. pokriven hodnik oko crkve. pokretna ili poljska bolnica. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. usta topovske ili puščane cevi. ambl (fr. težnja za nečim. ambidexter) dešnjak u obe ruke. amrel. ambicija (lat. abortiva. grč. čaršije. amblem (grč. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. nego dolaze na lečenje po potrebi. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. 'anbar. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ambulanca. obeležje. obgr-liti. ambitio) častoljublje. oboje. ambo oboje. ići za čim. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. amoibe promena) zool. embrasser) zagrliti. pisak na rogu. ambulanta (lat. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. dvostruka privlačnost. voj. izvrsno jelo. amblosko pobaciti) pl. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. amblozis (grč. dovesti izmeñu dve vatre. emblem. ambulare hodati. obilaziti nekoga i moliti za mesto. v. ambiskada (fr. težiti za čim. ići) putujući. amblozis. ambra (arap. fig. eldos izgled) presovan ćilibar. grč. ambijenat (lat. ambon katedra. embuscade) zaseda. ambulancija (ital. hrana višnjih bogova. ambrel(a) v. ops. dulac. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambire obilaziti. ambara mirisna smola. arće pipanje) med. ravan hod konja. oko) med. na soleji. opekotine. ambijent (lat. ambulare hodati. amebv (grč. ambušman (fr. ambiciozan (lat. ambitiosus) častoljubiv. ambloma (grč. ponor. licemerstvo. božanski. slab. ambulanta. Ambulanz) v. ambrinirati (fr. obadvo-jica. ambulantni (lat. okolina. oba. od pet. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. amvon (grč. železnička pošta. dvosmislica. ambo oboje. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. fig. amb. ameblirati (fr. ambrozijski (grč. ambiguitas) dvosmislenost. ambrosfa) kit. ambyssos) bezdan. ambrosis) bogovski. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). provalija. ambilokvija (lat. društvo u kome neko živi i radi. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. dvosmislica. valere vredeti) pst.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. amblijafija (grč. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. koji pripada bogovima. ambulatorija (lat. ambis (grč. ambiologija (lat. ambire) tražiti službu. ambirati (lat. simbol. propast. 'anbar. otvor klanca ili tesnaca. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. 6p6s vid. jelo koje okrepljuje. slabost čula pipanja. potamniti. amblys tup. amblotika (grč. tur. embouchement) utok. molitve. emblema. . abortus. nek-tar. opkoljava-ti) sredina. amber. ambo oba. up. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. sskr. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. slavoljublje. poljubiti. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambloma pobačaj) med. licemer. natprirodan. predikaonica. pobačaj. divan. svirali itd. voj. naročito nedozvoljenim načinom. slabovidost.(lat. amblys. kružna putovanja. jelo koje daje besmrtnost. pokretni. amburere ogoreti. ambrasirati (fr. ambi. ambulans) trg. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. sredstva za izazivanje pobačaja. ambulatoria) ned. ambrotipi pl. slavoljubiv. ambitus (lat. nestalan. embrunir) slik. ambulanza. na sve četiri strane. nego dolazi lekaru na lečenje. logia) dvosmislen izraz. ambo (lat. ambulanta pošta putujuća. traženje čega. ambidekster (nlat. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. amblosis pobačaj) med. putem podmićivanja i sl. propovedi i pomeni. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. pobacivanje. ambusta. ambusta (lat. bolesnička stanica. embleme) znak. ambrozija (grč. prevući tamnom bojom. stremljenje čemu. fig. ambulans.

na lep način. amida) hen. razonoñavati. amicalis) prijateljski. metabole ) biol. voj. skriveno ludilo. ametaboličan (grč. amiksija (grč. rheo tečem. amenija (grč. lekovi koji sadrže u sebi skrob. znak At. a-mfmetos) nepodražljiv. amid (nlat. amuser) zabavljati. amikabilis kompozicio (lat. vrsta lubenice. prijateljski sporazum. amicus prijatelj. ametist (grč. otrovan. melior bolji. naročito slezine. ili mnogogubo toga. a-metrfa) neravnomernost. amygdalon badem) bademova gorčina. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. a-. prijatan. amiloidva degeneracija med. tuha sluz) ned. aminokiseline hen. planu. ned. ameliorirati (lat. igračka. štirak. amelioracija (nlat. amerikav (fr. ametrija (grč. amentia occulta) med. farn. amizantan (fr. a-metrfa) neravnomeran. zapaljenje krajnika. . amylon skrob) hen. poameričavati. amencija (lat. americaniser) poame-ričiti. amin (hebr. amen) v. a-. vrsta vinove loze. naglo ludilo. vepggački napravljen 1946. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. med. amimija (grč. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amilum (lat. 1. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amikabili mode (lat. zanimljiv. amelioratio) pobolj-šanje. amentia senilis) med. mana oka u prelamanju svetlosti. amenorea (grč. amoibe promena) koji potiče od amebe. hemijski elemenat. prouzrokovan amebama. jednostavna. amida) hen. manfa) ned. v. amikalan (lat. amin. men mesec) ned. men. a-. zemljišta. amebni (grč. a-methystos) pl. nepromenljiv. curim) med. amentia activa) med. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. nesrazmeran. amen (hebr. skrob. god. nepravilnost.ne. zanimati. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. amigdalitis (grč. amilacea (nlat. redni broj 95. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. popravljanje. nejednak. nepravilan. amizirati (fr. vrsta lakog poljskog topa. amencija okulta (nlat. uveseljavati. vrsta platna. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amimetičan (grč. ameboidno kretanje zool. ametodist (grč. amentia simplex) med. potajno. izostajanje ženskog mesečnog pranja. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. ošljar. amencija aktiva (nlat. nejednakost. amerikanizirati (fr. amentes cit. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amiloza (grč. insekti koji nisu podložni metamorfozi. nenaučan. amencija parcialis (nlat. a-. amiloidna degeneracija. bez. razonoda. drugarski. nepromenljiv. skrobno brašno. a. a-. mfmesis podražavanje) med. amylacea) pl. v. koji je bez reda i načela. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. otuda: reći amin privesti kraju. razonodan. opšta duševne slabost. ametričan (grč. trešanja. amencija senilis (nlat. amizeta (fr. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. koji nije podložan metamorfozi. ametista (grč. bubrega i creva. npr. ludilo. grč. ametabolija (grč. 2. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. ametropija (grč. amylum. amidin (nlat. jetre. završiti. fr. bresaka. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. men. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. ops vid. organsko jedinjenje SvN10O5. ametabolan (grč. kajsija. poboljšavati. a-. americij(um) hem. a-metron. amerikanizmi pl. ametabolni insekti zool. amusette) zabavica. 3. americaine) otvorena kola na četiri točka. jezgru šljiva. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amenomanija (grč. amygdale badem) med. amentia) med. amylon) hen. doterivanje. popraviti (zemljište). imanja. amencija simpleks (lat. amicabili modo) na prijateljski način. a-.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amenija. atomska masa 243. glikozid u gorkom bedemu. amigdalin (grč. amivi hem. amicabilis compositio) prav. metabole) biol. amentia partialis) ned. a-. prijateljska nagodba. pripada grupi trans-urana. metabole promena. ameliorer) poboljšati. preobražaj) koji se ne menja. vrsta košnice američkog tipa. amusant) zabavan. amerikanka agr. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. nesrazmernost. staračka slaboumnost. poboljšavanje. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. delimično ludilo. amen. oko) med. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. amenorea.

a-. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. a-morphos) bezobličnost. bezbojan gas. bog ljubavi. bezmora-lan. nastavak -ites. ammoniakon amonijak. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. zaštitna sredstva. amnikolist(a) (lat. amytto param. postepeno. lat. amoroso) l. amica. Amon. amorfija (grč. nekristalnost. barut za poprašivanje. oblast u Libiji. nekristalisan. amnos) med. gubljenje.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amoniemija (grč. amoralizam (lat. morphe) bezobličnost. potprašiti. amortisare) tehn. nakaznost. amortizman. v. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amorozo (ital. nlat. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. min. amnionova voda. amitotičan (grč. složenih jedinjenja. amortizer. amytto param. amoralan (lat. amortissement) l. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). a-mos. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). kod koga postoji amitoza. fig. odbranjujem. amorevole) muz. amca) stric. Amor (lat. min. jedinjenje azota i vodonika. amorfan (grč. amonijak (grč. amortizman (fr. amnezija (grč. v. amortisare) v. amissio) gubitak. med. naročito državnih zajmo-va. ampatman (fr. otplaći-vati. amnestia zaboravljanje) prav. moriš) fil. Amon (hebr. amorevole (ital. amiotrofija (grč. amortizirati. kap-sla za paljenje mina. amor cer) metnuti mamac. up. a-. supr. . deda. 3. amortizovati (nlat. lekovi koji služe za predohranu. Amon. vab (za divljač). kao sastavni deo nišadora i dr. trophe ishrana) med. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). amnestirati (grč. amnos jagnje) med. oprostiti kaznu. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. razdirem) biol. zaljubljeni. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amortisare) 1. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. 3. nakaznost. amniona. amonium) hem. a-. nakazan. vrh.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. 4. amortirati. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amonij(um) (lat. ljubav. mos. amok (mal. kratkotrajan. predati zaboravu krivicu. amnitis (grč. amitoza (grč. ljubav sve pobeñuje. vabiti. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. amorsirati (fr. jedinjenje azota i vodonika. mamiti. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amortisatio) l. salammoniacus) hem. amoreti (ital. amortizirati. amabile. amoriti. glavno božanstvo starih Egipćana. amortirati (fr. zupčasta ivica zida. morphe oblik) bezobličan. koja je dobila ime po eg. amoretti) št. simbol stvaralačke snage i rañanja. bogu Amon-u). Amon. amirante (tl. amortizacija (nlat. moriš običaj) koji je bez morala. potpraši-vati (pušku). amor ljubav) v. amnestika (grč. amorfizam (grč. amoriti (lat. amabile. amortizator (lat. amore (fr. haima krv) med. kristalnost. amynteria) pl. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amoniti (hebr. muz. a-. amnion (grč. amnicola) stanovnik pokraj reke. 2. ljubavnik. amortir) v. atupb branim. cornu Ammonis Amonov rog) geol. mys mišić. grč. amor vincit omnia) posl. grč. dugotrajan ili stalan. amoreti. trovanje krvi amonijakom. slikanje debelim slojem boja. staviti kapelu. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). 2. nlat. koji ne zna za moral. koje odbacuje dotadanji moral). amor vincit omnija (lat. Atog) mit. amorce) mamac. emisija (lat. amortizirati (nlat. empatement) slik. starac. 2. ukras na vrhu grañevine. vraćati neki dug postepeno. ljubav je jača od svega. poprašljač. supr. v. ammoniakćn. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. zapaljenje vodenja-če. kristalan. vodenjača. fig. grañ. amnestija (grč. mnesis sećanje) med. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. amortizacija. amidža (tur. bezobličan. a-. razdirem) biol. koju odvaja od začetka tzv. 2. Ammon) kit. bezobličnost. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici.

te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. razgranato. amputirati (lat. amusfa) nenaklonost muza. šira obrada. a-. obuhvatan. pomoćnik. amplificare) proširiti. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. lat. nepesnički. logfa) nauka o amfibijama. sa svih strana. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. osvojiti. razgranavati. amplitudo obimna veličina. carevina. nazvana po slavnom franc. amourette) mala. ulje. žustriti se. amputare odsedati) med. ampule (lat. amuzičan (grč. empire) carstvo. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. emporter) voj. jedinica za merenje jačine električne struje. amputatio odsecanje) med. amper fiz. izložiti. amphiblestron mreža) ned. nasilno odvojiti. zapaljenje mrežnjače oka. amphi) predl. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. amplifikativan (nlat. proširenje. nadute. amrel.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. ampelurnfa) vinogradar-stvo. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. amphiblestreides mre-žast) anat. razrada. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. okolo. amfi (grč. amploaje (fr. uvećati. belilo. ampelurgija (grč. zool. amplectivus) koji obuhvata. amphi. suncobran. zauzimanje. npr. . ri-srditi se. oko. u složenicama: s obe strane. proširivano. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. ampliare proširiti) širenje. igra toga duha. niži činovnik. amrela (ital. empirance) trg. bog je apsolutni duh. za razliku od superlativa. planuti. razviti. odsecanje ranjenih. amplifikacija (lat. na oba načina. amfibije (grč. a svet je samo treperenje. uveličati. amfibiologija (grč. koji uveličava. Ampere. ampullae) pl. amplificirati (lat. amplitude (lat. amportiranje (fr. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. otcepiti. amfibije. amputacija (lat. razvijati. mrežnjača oka. ambrela. up. mundus svet) fil. uveličavajući. ljubav bez strasti. ampir (fr. nameštenih. razmetanje. amphibios. amplificatio) proširi-vanje. shvatanje po kome samo bog postoji. bokasta bočica za mast. amphibios. amulet (lat. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. ampliare povećati. prolazna ljubav. amplijativ (lat. fig. amphibios) vodozemski. širina) geogr. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. ampirans (fr. amureta (fr. neobrazovan. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. oteti. amfibiolog (grč. najvišeg stepena. employe) službenik. prostranost. proširiva™. emporter) voj. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. unaokolo. najveća razlika u vazdušnom pritisku. staklo električne sijalice. amplificare) v. meteor. obično na vratu. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. amusia) koji ne uživa ljubav muza. potpuno odvajanje. ombrello) računi štit od kiše i sunca. uveličavanje. amundizam (grč. razgranja-vanje. amplektivan (vlat. amportirati (fr. pojačavanje. bios život) aaij. tj. kišobran. ampulla bočica) ispupčena. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. teh. logos) zool. šteta na brodu. metron mera) fiz. osvajanje. razvijanje. ambrel. kalfa. amphibios. dvojak. amplijacija (lat. amplifikovati (lat. odvojiti. fig. inat. neobrazovanost. amfiblestroditis (grč. prevrtljiv. anportirati se. bombaste reči. fiz. a svet ne postoji. ampelos čokot. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. koji proširuje. grč. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. način izražavanja nadugačko i naširoko. fig. matematičaru i fizičaru A. amuletum) amajlija. opširno izlagati. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). ret. amfibija (grč. vinograd. ampliativus. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. na jednoj skali. zauzeti. amfiblestroida (grč. Hthos kamen) pl. ampule (lat. amuzija (grč. prav. amplificativus) proširivan. razmrskanih. odseći. ampermetar (fr. iscrpio govorničko izlaganje. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. ampli-ficirati. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. otimanje. amfibioliti (grč.. amfibijski (grč. avion snabdeven i točkovima i čamcima. vodozemci.

dvojak. amphi-theatron) polukružna pozornica. amfigonija (grč. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. odgovara našem ne-. razvijanje i jačanje bolesti. amphi-gignomai) zool. amfimacer (grč. razvoju i obnavljanju tkiva. amphoteros) hem. amphfbolos dvosmislen. po. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amfimakros. amfigurija (grč. skia senka) pl. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. apa) predl. amfimiksis (grč. amfibol (grč.. astma. amfilogija (grč. anabaptist(a) (grč. amphibolfa) dvosmislenost. teško disanje. amfipatori (grč. anabolizam (grč. prepirka. koji napreduje.. amfideum (nlat. koji raste. anagnosma) štivo. amphi. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. zbrka reči i pojmova. anabafno uzlazim) koji se penje. pr. dvosmislica. an. amfimacer. amphi. anabaptizam (grč. amfidiplopija (grč. anaglipti. smetenjak. anaglipti (grč. ana-basis penjanje. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. v. ap) u grčkim složenicama. anabioza (grč. amphflogos) sporan. spajanje rasplodnih ćelija. amphi. um. sinovi dveju matera a jednog oca. meter mati) pl. amfisciji (grč. amphibrachys) poet. amphi. uz. pater otac) pl. nemačkom il. oko. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amfora (grč. anabole uzlazak. amphi. amfo-terne tvorevina kol.) poet. polureljef-ni umetnički radovi. amphi. geogr. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amfoterodiplopija (grč. a U Drugo prema jugu. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. uspon) biol. ribolika morska životinja. najprostiji kičmenjak. amphi. amphideum) ned. amfitomičan (grč. amphi. meignymi mešam) biol. protivrečnost. amfilogičan (grč. kretikus. amfiteatar (grč. trućalo. amphi. amphi. anaba-tična groznica med. sumnjiv) min. genesis rañanje) zool. anaglifi (grč. bog. karpos plod) bog. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. oxys oštar) zool. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. latinskom in-. do. dvostruko gledanje na oba oka. anaglifi. amfioks (grč. gledaoci. amfigeneza (grč. srca ni pravog mozga. duž. amšir (tur.itd. kroz. ana baptistički. uzvišeno mesto prema pozornici. amphi. na.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amphoteros. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. amfibolija (grč. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amfigurist(a) (grč. amfimetori (grč. apa. amfimakros (grč. otvor (ili: usta) materine. amfibrah (grč. anaglypha) v. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. anagliptika (grč. anagnozma (grč. v. naročito za anatomsku upotrebu. amfigonija. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. disanje) med. amfiguričan. penjanje. sumnjiv. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. amphfbolos) dvosmislen. amfigeneza. baljezgalo. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. ali svakim okom drukčije. med.(grč. i lužni i kiseo. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. slika i sl. velika nekoliko santimetara. anaglypta) pl. amfismila (grč. istovremeno i neptunskek pluton-ske. groznica koja hvata svakog dana. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. amphi. besmisleno brbljanje. deca dvaju očeva a jedne majke.) šesti mesec u turskom kalendaru. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . amphimakros) poet. dvostruko gledanje. ana (grč. sa dva reza (nož). gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. stalna groznica. spolno množenje. amfiteatralan (grč. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. sipnja. diploos dvostruk. amphi. ops) med. anabaza (grč. anabatičan (grč. ispred samoglasnika. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. bog. daje reči odrično značenje. amphilogia) spor. amfikarpičan (grč. amfipneuma (grč. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. amfitropičan (grč. amfoteran (grč. amphitomos) dvorez. dakle. fig. amfiboličan (grč. diploos. veoma važna za nauku. koje su. ops oko) med. pneuma dah.

anakolutija. zool. anakrisis) ispitivanje. ap-. dolazim) meteor. čitali pojedine glave iz Sv. analan (lat. a ne za prikazivanje. inat. kratko ponavljanje nečega. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. udvostručiti) udvajanje. koji odbija (svetlost. anakamptika (grč. rob je anagram od bor. avadoza (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. neosetljivo«1. kašljanje krvlju. alegorično značenje. anagnostici (grč. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. anakovda zool. varenje. anakliza (grč. anakojnoza (grč. anaktesis) med. v. bezbolnost. nauka o odbijanju zvuka. iskašljavanje. aeg. ana-kathafro očistim) med. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. ahust. apa. anaka-tartična sredstva. an-ago uzvodim) tajni smisao. pisma. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. . zvuk). skrećem) sklonište za sirotinju. bacanje krvi. anagvosti (grč. radi ponovnog otiska i umnožavanja. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. analgesia) med. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. ana-kampto) o d bojni. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. med. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. apa. pri duvanju jakog vetra. obično pored crkava i manastira. udva-janje napada grozničnih bolesti. anagoga (grč. piše obratno. anagogija). ned. anakalipterija (grč. analgija. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anakatartika (grč. anakampterija (grč. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. anadiploza (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. analni otvor zadnji otvor creva. ana-dipldo udvojiti. probava. bai'no idem. anakuphisma dizanje. v. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anakruza (grč. ana-kampto) ont. anaerobe. anakefaleoza (grč. poluležeći položaj bolesnika. udaranje glasom na slog. dijadema. anakreontičari pl. mast za zarašćivanje rana. anakoluthon) gram. čmarni. ana-klfno nasloniti se) med. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. med. anakoluthia nedostatak u vezi. nauka o dobijanju svetlosti. naslanjanje leñima. anagraf (grč. anakufizma (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. avagram (grč. anakamptičan (grč. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. ret. anakolema (grč. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakolutija (grč. anakatarzis (grč. zool. anaerobe (grč. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. naglašavanje. ana-grapho napišem) sprava koja. ponavljanje reči. anakolutičan (grč. anagrafa (grč. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. anakolut. v. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. analgetik (grč. ana-kampto savijam. ili usled izostavljanja reči. pevali ljupke. bfos život) pl. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. ana-gnostes) pl. sporazumevanje. rekapitulacija. ana-kathafro) pl. za vreme službe. propis leka. alegorično tumačenje Biblije (up. avaklaza (grč. anakuza (grč. ana-grapho) med. mir od Rim. aeg vazduh. algos bol) med. čišćenje grudi od sluzi. anakatabat (grč. anakoluthos) nepravilan. anaklastika (grč. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. koje se onda moraju po smislu dopuniti. analgezija (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. katkada i frivolne pesmice. najveća zmija tropske Amerike. ana-dosis) fiziol. anakolut (grč. ap-. anakrusis) četr. anagogija (grč. diopgrika. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. apa. okrepljenje. an-ago) uzdizanje. ana-gnostes) pl. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. akuo čujem) med. anakriza (grč. recept. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. ana-kollao nalepiti) med. po ugledu na Anakreonta.) koji se odnosi na anu s. ana-klasis prelamanje) ont. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. prelamanje svetlosnih zrakova. anakreontika (grč. ozdravljenje.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. oduševljenje. anaklastos prelomljen) ot. bez veze. prethodna istraga. anakteza (grč. katoptrika. npr. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. bfos život) pl. anaerobionti (grč. nemanje veze) gram. kata odozgo dole. anadema (grč.

odabrana štiva. tipom. 2. analysis) raščlanjavanje. analistique) rad na analima. mat. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). neznalica. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. sravniti. ra-zložiti. podaci koje bole- analgija (grč. jačam) med. oblicima sastavljenim od više reči (npr. koji se bavi razglabanjem. saglasan. analitički (grč. analitičan (grč. sličan. analitički jezici IKKð. etimološki. ned. avalekta (grč. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). godišnjaci. annales.) nepismenost. ap-. sudovima i zaključcima. što je u skladu sa razumom. analogon sličan. rasta-vljati. an-amartetos) bezgrešan. odgovarajući. koji raščlanjava. ned. zaključak po analogiji log. morfološki itd. ocenjivanje. koji se odnosi na analitiku. npr. osvežavajući. ana-lambano) l. analitičar. v. tela itd. analou rapgčlanjavam.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. pl. analist(a) (lat. analogan (grč. analeptikos) osvežavan. an-amartesfa) bezgrešnost. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. analogia juriš) sličnost pravna. anamartetičan (grč. supr. hranim. analist(a). srpskohrv. raš- . ap-.). analog (grč. supr. analytikos) raščlanjavan. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. nauka o popravljanju zdravlja. nožem — sintetički oblik i nem. tj. kvanti-tativna analiza hek. podoban. analekta) pl. rapgčlaniti. sravnjivati. koji se osniva na analizi. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. ocena. okrepljujući. analistika (fr. tipu ili obrascu. saglasnost sa pravnim načelima. analogismos) fil. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. annales) l. analeptika (grč. obrascem. jačanje. nepogrešan. analogfa) sličnost. analysator) fiz. analize (grč. zakržljavanje. mit dem Messer — analitički oblik). sva su tela rasprostrta. koji ne zna ni čitati ni pisati. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. analytikos) filozof. razlagati. prikaz. sintetičan. odgovara reči drugog jezika. pravilu. up. koji je postao putem analize. anamneza (grč. odreñivanje sastojaka nekog tela. uporeñivati. annus godina) pl. analogija (grč. analizirati. analepsis. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. ispitivati potanko. koji odgovara nekom zakonu. analdija (grč. Nikolova prizma). analitičar (grč. analytike) teorija analize. avali (lat. ispitati. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). apa-Gub) 2. avalist(a) (grč. koji razgla-ba. istovr-snost. tj. podoban. analogisti (grč. aldafno potpomažem. sa njime je identično vezan. ozdravljenje. razglabanje. prestanak rastenja i razvijanja. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. razglaban. ana-lyo) v. srodan. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. uspostavljam) ned. tj. analitičkim oblicima. ana-lyo) rastaviti. sinteza. odgovarajući. analogija jurio (nlat. beta) onaj koji ne zna azbuku. anamnesis sećanje) fil. algos bol. v. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. semantički. analogon racionis (nlat. analogos) sličan. nepogrešnost. kvalitativna analiza hek. avalhtika (grč. alpha. analizator (lat. letopisima. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom.. sredstva za jačanje i okrepljenje. odgovarajući) lingv. istovrsan. analfabet (grč. letopisi. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. analambano podižem. okrepan. analogon (grč. reč jednog jezika koja. analeptičan (grč. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora.) ned. analepsija (grč. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. suda u njegove delove. ap-. analisati (grč. raščlanjavati. elementarna logika koja se bavi pojmovima. analfabetizam (grč. anamartezija (grč. oporavljanje. med. analgezija. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. nepismen. letopisac. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. polari-zator. pisac godišnjaka. ana-logizomai) uporedi-ti. analizirati (grč. slično (ili: odgovarajuće) stanje. analogizirati (grč. hemi-čar i dr. analogizam (grč. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. razlaganje celine na njene delove. analogičan (grč. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini.

anamnestika (grč. nameštanje slomljenih kostiju. kukavičluk. . med. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. po dijeti. disharmonija. apa. proširenost krvnih sudova. koji pripada sećanju. zamenjuje. iza leña. anapetes raširen. anamorfičan (grč. anarhičan. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. — videćeš šta će ti biti. arche) koji se odnosi na anarhiju. bezvlašće. anapetija (grč. ana-pler66 ispunim) pl. anamorfotičan. anaptiza (grč. rastenje mesa.anamnestika 44 anarhičan. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. potpun nered. preinačenje) preobražaj. anamnesis sećanje) fil. ana-ptyo ispljujem) med. ispljuvanje. ždrela. nedisciplinovan. anarea (grč. uzimanje hrane po propisu. bez cveta. an-andros) koji je bez muškosti. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. en arriere) nazad. v. anarhički anavlerotika (grč. anapneuzija (grč. neorganizovan. ana-neosis) podmlañivanje. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. up. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. nepriznavanje autoriteta. plastična hirurgija. anarhija (grč. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. ananeozija (grč. anaplerosis) dopunjavanje. anamnestična sredstva med. anaptoza (grč. fig. ana-morphosis preobražaj. natrag. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anarhički (grč. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. jačanje pamćenja. anartros (grč.: Ako li ne učiniš. fiz. charmom'a) kuz. anarhista) (grč. ana-plasso preobrazim) med. prećutkivanje završne rečenice. anarmonija (grč. odušak. anarhističan. odmor. 1. bog. anaplazis (grč. prema gornjim delovima tela. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. i rukovo-deće uloge proleterske partije. ap-. anarhičan. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). zbog čega se zove i anti-daktilos. ananke nužnost. arthron) 2. anarhičan. anaptyksis razvitak. apa. ananas (nlat. bez ikakvih obzira. plašljiv. anaplastika (grč. an-anthes) bog. progresivne i bulbarne paralize). lica kao posledica moždane kaplje. ostrag. anankofagija (grč. apa-rpeb) pl. unazad. anaplerotičan (grč. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. anandrija (grč. anandričan (grč. anaprozelit (grč. pogruženost. Bakunjin i Stirner. penjanje sokova. ananassa sativa) vot. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anantapodoton (grč. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). apa. anamorfotičan v. anapleroza (grč. an-apto obesim) utučenost. arthron) bezudnik. discipline. usana. anamnestičan (grč. apa. arthron ud) med. plašljivost. ap-. an arijer (fr. koji je ponovo zadobijen za nešto. morphe oblik) izokrenut. koji dopunjuje. plastična hirurgija. grla. duboko disanje. veština sećanja i pamćenja. anaptiksis (grč. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. phagein jesti) med. reda. nakazan. anarhizam (grč. ap. razvoj) lingv. an-archos bez poglavara. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. uobličim) med. organizovane političke borbe. marksizmu neprijateljska. naopak. anartrija (grč. anarroia) med. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. izopačena oblika. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. anamorfoza (grč. nedostatak (ili: nemanje) udova. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje.). an-andria) nemuškost. anartrija (grč. arche vlast) bezvlaće. med. anarhistički v. obrnut daktil. pamćenju. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. lekovi za jačanje pamćenja. haotičan. naročito krvi. ned. anapneusis) med. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. nesre-ñen. osnivači su Prudon. ana-plasso preobrazim. sredstva koja pomažu disanje. aiantičan (grč. preobražavanje. bog. iskašljavanje. iske-žen. samovolja. anamorfičan. izbacivanje sluzi. koji nema prašnič-kih niti. povećane disartrija. koji ne cveta. otvoren) ned. u odsustvu. ap-. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. npr. anapnoika (grč. nemuževnost. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anaplastična sredstva med. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anapnoična sredstva. anarchia) bezvlašće. anapest (grč.

koji obnavlja.isključenje iz crkve. ušća. ana-tribo) med. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). naplaćivanje interesa na interes. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. ana-thymfasis) isparavanje. biljka iz porodice štitara. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. seismos trus. anaspazmija. lečenje trljanjem. kao začin za hleb i opojna pića. „drugi neki čovek". prevrtanje. anaspazis (grč. ana-spao izvlačiti) med. anatole istok) istočni. med. anatematizirati. 1. anarhosindikalizam (grč. anaseizam (grč. med. otvaranje bušenjem. baciti prokletstvo na koga ili što. npr. anastomoza (grč. anatomirati. anatema esto (lat. a-. mesto „neki drugi čovek". uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. apa. tokizo dajem pod kamatu. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. apa. ned. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. proučavati u tančine. anatripsis (grč. ujediniti. ana-stello suzbijam) pl. fig. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. anatresis) med. raščlanjavati. prevrtanje želuca. anastomizirati (grč. med. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anatriptična sredstva.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anfstemi. menjanje mesta rečima. a-. up. trljanje udova. preklinjanje. koji zasušuje ranu. anathematizo) prokleti. trljanjem. anatomizirati. anastrofa (grč. ana-tribo trljam) med. koji je bez poremećaja u oštrini vida. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anatom (grč. anastatičan (grč. apa. nlat. ana-trope preokret. zemljotres) geol. anisum) bog. apa. anatreza (grč. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). dimljenje. umnožavanje. ana-triptica pl. zelenašim) prav. med. anatema (grč. anatimijaza (grč. med. anatomizirati (grč. anarhoindividualizam (grč. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. sredstva za trljanje. apa. isključiti iz crkve. lat. anastaza (grč. anastigmat (grč. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anatrepsis (grč. koji podmlañuje. anarhoidan (grč. rastavlja-ti na sastavne delove. anarchla bezvlašće. tj. prenosan. anastaltičan (grč. . anatripsologija (grč. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. kožna vodena bolest. anason (nlat. kletva. neka je proklet! anatematizirati (grč. apa. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. koji daje punu oštrinu slike. uglavničenje interesa. anathema) prokletstvo. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anasonlija (nlat. obrt) ret. anatocizam (grč. razuñivati. osušen plod ana-sona. stoma) med. ana-tribo trljam. okretanje. anastigmatičan (grč. ana-stello) koji zaustavlja krv. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. anatropa (grč. anaspazmija (grč. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. bakroreza. tip. med. anisum) rakija u koju je pomešan. ana-trepho) med. naročito rakiju (anasonlija). pr. arche. anathema esto). anatomirati (grč. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. stigma) opt. apa. stoma) pl. archos. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. spojiti. anaspazis. anatocistički. trepanacija. stigma tačka) ont. podrigivanje. anatriptika (grč. grč želuca. anastaltika (grč. anatomija (grč. 2. sredstva za zaustavljanje krvi. oštrovid. oporavljenje (rekonvalescencija). anasarka (grč. anatolijski (grč. sarx meso) ned. anastrophe) ret. . ustajanje iz bolesničke postelje. prenop!enje. do sitnica. fig. radi mirisa." ana-temno rasecam) v. uskrsnuće. istočnjački. u Makedoniji. izvrtanje reči. stćma usta) sastaviti otvore. telegrafska. ana-spao) med. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. stezanje želuca. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anastasis ustajanje) uskrsavanje. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. ana-temno rasecam) para-ti. npr. životinja i biljaka. ozdravljenje. izvrtanje materice i mokraćne bešike. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. češanje kože. v. anatemisati v. prenosim. jako povraćanje.

sukob. uzeti u službu. angarijapija (nlat. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. uzeti u kuluk. angeion. med. kulučenje. anafrodizija (grč. angiografija. za ples. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). angeion. dogañaja. grapho pišem) fiziol. angarija (lat. angaria) kuluk. anaphora) poet. redovna dužnost. stezanje grudi. brodova i dr. angažirati se zauzeti se. angitis. angeion) med. angina (lat. anñeoski koren. angeion. Cezar na automobilu itd. anahronizam (grč. sarx meso) med. nagovoriti. davanje u zalog. zalaganje. sudar. sperma seme) bot. angiospermije (grč. nisko utvrñeno. angiom (grč. brod i dr. koji je uzet u službu. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. opis krvnih sudova. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. apa. angiosarkom (grč. ned. angarirati (lat. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. topovi u Kosovskoj bici. zapleten u borbu. anafoneza (grč. jedno na drugo. angažirati (fr. anversen (fr. npr. en blanc) trg. engleski muz. zauzimati se. angeion sud. npr. angeion. omot. pustinjak. npr. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. engager) obavezati. onaj koji nije sposoban da oplodi. epifora). koji se obećao. obaveznost. oboljenje živaca krvnih sudova. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. enveloppe) zavoj. obvezati na besplatan rad za državu. najmljivanje. na naličje. stenos tesan. arće pipanje) ned. angeion sud. angaria) uzeti u kuluk. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. stupanje u službu. envers. pogoditi. pojavljivanje znakova na nebu. akgiostenoza (grč. pogodba. a l'envers) naopako. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. zaštićavanje) ned. anahoret(a) (grč. npr. Kosu reže ostarela majka. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. ap-.. angažovati v. angiografija (grč. karp6s plod) bot. a l'anver (fr. ap-. lat.. poslanik drugog reda. neispunjene. najmiti. nesavremenost. anafrodit (grč. angeion. pl. ono što je u protivnosti sa hronologijom. opasan rak krvnih sudova. voj. grč krvnih sudova. en bloc) naveliko. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. antologija (grč. pr. angažirati. datuma. ćutu-re. naročito krajnika. anaphonesis) med. ucelo. angejologija. angere suziti. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova.anafija 46 angioteničan anafija (grč. usamljenik. zapaljenje vrata. — Kulu gradi od dvadest tavana. inversus) naličje. angina pectoris) med. anvoaje (fr. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. čarka. neuron živac) med. ap-. „iznošenje spreda". instrumeng sličan gitari. praćeni smrtnim strahom. blanko žiro. antiektazija (grč.: Kulu gradi crni Arapine. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. obaveza. otpravnik poslova. — Kosu reže pa vinograd veže (up. angelika (grč. boj. zapaljenje krvnih sudova. envoye) izaslanik. anafrodizijaka (grč. angiitis (grč. gušobolje. anvsr (fr. an blan (fr. odsekom. zastarelost. pektoralna angina. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. angažovan (fr. v. anafora (grč. angioteničan (grč. angažovati.angelos anñeo) bot. voj. kola. . vremenska poremećenost. uzano spoljno utvrñenje. obećati. služba. angeion. an-aphroditos) med. anaforeza v. angeion. elektroforeza. stesniti) med. anvelopa (fr. angeion. otvoreno. anachronismos) pogreška u računanju vremena. navesti. poremećaj u čulu pipanja. anahoretski. engagement) obvezivanje. angiospasmus (grč. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. krvni sud) med. po-buditi. natraške. uzan) med. zaostalost. pogañati. zalagati se (za kota ili što). enversins) trg. pr. phylaxis čuvanje. anahronističan. . anafilaksija (grč. voj. za ratne svrhe.) protiv volje sopstvenika u službu državi. skrivenosemenjače. obavezati obećanjem. logia nauka) fiziol. jedan registar na orguljama. angeion sud. astr. angioneuroza (grč. založiti se. za ples. angažman (fr. angiopatija (grč. ektasis pastezanje) med. mag. an blok (fr. vrsta ženskog ogrtača. kuz. proširenje krvnih sudova. skloniti koga našto. spasmos grč) med. uplesti se u borbu. isposnik. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. pustiti se. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. engager) obavezan. neko plaćanje itd. grub vuneni serž. upustiti se u nepggo. angiokarp (grč. jaki bolovi u oblasti srca. pathos bol) med. angina pektoris (lat. angeion.

malo laganije. apeg. ženskonja. Anglia. anguistara. angošjozamente (ital. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. andrologija (grč. prnje. apeg. andante (ital. zlo. angulus) ugao. angosciosamente) muz. gde je pronañen). andros. eidos lik) veštački napravljen. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. dvospolac. anglizirati (fr. eidos) sličan čoveku. andaluzit min. kulture. logi'a nauka) med. apeg. apeg. drangulije. apeg. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andarini) pl. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. engleza (fr. anglikan. angliciser) poengleziti. prenos menice. anglaiser) potkusiti konju rep. hrabrost. operacija krvnih sudova. nevolja. andare ići. andamento (ital. sečenje. slabić. grč. na kvantum. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. andrak (pere. grč. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. oploñenje muškoga gameta ženskim.angiotomija angiotomija (grč. hermafroditizam. angulus. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. rasploñavanje ljudskog roda. nesreća. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. geol. podrobno. temno režim) med. andosirati (fr. lithos kamen) pl. šonja. andros čovek. angiitis. do tančina. gyne žena) dvospol-nost. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. dronjci. angulus (lat. andantino) muz. en groš) trg. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. gone rañanje) stvaranje čoveka. kao imenica: komad u laganom tempu. angustura-kora. angustacija (lat. andro-gynos) dvospolnik. protestanske crkve. androgamija (grč. iscrpio. apeg. potpis menice na poleñini. grč. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. lagano. anglomavija (nlat. angeion) med. andana (ital. Anglia. namalo (supr. androliti (grč. angostura-kora. pokretan čovečji lik. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. tj. anglicizam (nlat. nazvane po gradu Angostura. v. ancrogenija (grč. genos roñenje) v. hermafrodit. vrag. poengležavati. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. angostura-kora v. episkopalna crkva. v. an gro (fr. pečalno. naročito prvog čoveka. en ñetail) potanko. endosser) trg. stanište) bog. angošjozo (ital. angloman (nlat. an gro). apeg. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. kao u hodu. okamenjene ljudske kosti. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. andantino (ital. andezit min. androgonija. muž. oikion kuća. endossement) trg. nesreća. Anglia. androgonija (grč. android (grč. anglist (lat. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. angoscioso) ran. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. andragatija (grč. andreceum (grč. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. onaj koji mrzi Engleze. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. jad) ñavo. brižno. andosman (fr. angošjozo. andros) pl. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . vrlina. apeg. adrogenija. androgin (grč. androidan (grč. anglofil (nlat. kut. Anglia. andante) muz. apeg. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. andristi (grč. umereno. napravljen u čovečjem obliku. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. andramolje (grč. andragathia) muževnost. čestitost. angeion. andamento) hod. andarini (ital. apeg. angularis) uglast. Anglia. angster (ital. muz. rogljast. andana) niz brodova povezanih u luci. andro. uglavnom (ispričati nešto). apeg. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. grč. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). do sitnica. trg. angusta) muz. androkefaloid (grč. nlat. grč. kephale glava) min. anglikanac pripadnik anglikan-ske. uškopljenik. anglofobija (lat. naveliko. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. phćbos strah. fil. osobenost engleskog jezika. deo jedne fuge. angitis (grč. bolno. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. jezika itd. an detaj (fr. ugao. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu.(grč. anglofob (lat. angularan (lat. apeg. jedan registar na orguljama. naviše. androginija (grč. avgusta (lat. andrek tuga. skup svih prašnike u cvetu. ćoškast. anglicizirati (fr. opširno. gamos brak) biol.

oprašivanje biljaka posredstvom vetra. a-. a-. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anemos. gamos brak) bog. logfa nauka) nauka o vetrovima. pripojiti. androfag (grč. anemografija (grč. pustinje. metron mera) sprava koja pokazuje. npr. andromolje v. haima) beskrvan. lit. oploñavanje). Andromeda (grč. veština merenja brzine i jačine vetra. annexus) zavisan. anemos. vetromer. od muškaraca. žrtvovana je morskom čudovištu. . anemogamne biljke. anematoza (grč. strujanja vazduha. anemos. phflos prijatelj) bog. muškaraca. anelektričan (grč.). bolesti. sve što je dodano ili vezano za nešto. anemofilija (grč. upaljenost »sene za muškarcima. andro-phagos) ljudožder. anemos. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). skopeo gledam. anemidrija (grč. anemoskop (grč. anenergija (grč. kod kolere. koji se plaši ljudi. andramolje. beskrvnost. anektirati (lat. anemograf. još nije objavljen. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. anemopatija (grč. anemos. androfonomanija (grč. anemofilan (grč. ili je namerno zadržan od štampanja. nova i kratka priča. fig. elektron ćilibar) fiz. aneza (grč. apeg. pridodan. bog. pridruženje. lečenje vazduhom. anemogaman (grč. sporedan. anemograf (grč. metron) merenje. Tragedije od Euripida i Rasina. an-energeia) neradnost. ap-. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. odnosno meri. malokrvan. haima) med. anñeo (grč.ne. pripajanje. malokrvnost. up. haima krv) med. jačinu vetra. anemos. androtomija (grč. anemobat (grč. prinadležnost. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. pri-svojiti. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. prevrtač. anemos. pridružiti. anemos. Andromache) mit. bled. spasao je Persej. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. phflos) biol. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. astr. a-. aneksionist(a) (lat. anemometar (grč. andromanija (grč. slabljenje. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). apeg. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. mati Astijanaksova. utelovljenje. antropofag. anematurgija (grč. anemo. nesposoban za život. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. slab. hydor voda) med. aneklogist(a) (grč.) mit. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. a-. metali). apeg. baino idem) igrač na konopcu. haima. ap. anemičan (grč. gamos) pl. naljutivši bogove. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. anemologija (grč. šaljiva ili duhovita pričice. a-. tromost. nimfomanija. spis koji. phobos strah. anegdota (grč. barys težak. anemos. phonos ubistvo. apeg. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. polubožansko biće. a-. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). pripremni. annexio) prisajedinjenje. anegertika (grč. vezan za. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. šaljivo: krasti. popuštanje. aneksan (lat. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. lenjost. anemos. ma iz kog razloga. anemos. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. androfob (grč. sečenje čoveka. anemos. mama strast) med. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. anemogame (grč. grapho) v. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. anemostat (grč. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. biljke kod kojih vetar.) muški spolni hormon. npr. angelos vesnik) teol. aneks (lat. anemos. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. haima. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. metron. annexus) prilog. pathos bol) med. oskudica u snazi. ergon delo) med. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. npr. močvari itd. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. anesis) med. anemos. nastavak. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anemobarometar (grč. anemometrija (grč. odnosno vetra. božji glasnik. utelo-vljavati. annectere) prisajediniti. ukrasti. anemometrograf (grč. tj.(grč. nauka o beskrvnim operacijama. anekdotos neizdan) 1. dodatak. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. phobos) strah od ljudi. anemos. 2. anemija (grč. temno sečem) znat. proučavanje vetrova. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. vidim) vetrokaz. anekumena (grč. androsteron (grč. uteloviti. aneksije (lat. olakšavanje. tj. androfobija (grč. Andromaha (grč.

reč. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. govor) med. u gotovu. brz oko) med. bezbolan. an-nil. anilan (lat. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. tzv. aneritropsija (grč. neuron živac) med. isos. erethfzo dražim) 1. od koje se dobiva anilin. anaistheteo ne osećam) med. anil) bog. anestezirati (grč. neros tečan) fiz. anizotropan (grč. animal) živo biće. grapho pišem) spis koji nema naslova. obično. duša sveta. med. u materije živog tela. supr. općenito. anestetičan (grč. bapska starost. animalis) životinjski. anestezije (grč. a. u zvečećem novcu. enkephalos mozak) ned. animal (lat. životinjska tela. anspija (grč. animalis) životinjska priroda. anima mundi (lat. pomen i dr. anizurija (grč. en general) uopšte. a-. nemaran. kijanol. aromatič-no ulje. trovanje anili-nom. uzbuñenost. tupoglav. aniverzarija (lat. anizofilija (grč. logos. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali.ne. poživotinjivati. supr. uzbuñenje. a-. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. nejednako lučenje mokraće. bapsko ponašanje. ani-malna hrana meso. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. kristalni. enkephalos) med. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). ops vid) med. anima) duša. aiereza (grč. anairesis) ret. isos. anestetika (grč. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anenkefalos (grč. anestezacija (grč. epithymia požuda) psih. anžambman (fr. aneretizija (grč. a-. a-. v. anima (lat. nesposobnost govorenja. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). anizohromija (grč. šp. jaja itd. animalizirati (nlat. enjambement) poet. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. . slabost. koji je bez bola. ap. a-. ap-. nemoća. kao islandski kristal). fig. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. način ishranjivanja tela. godišnja proslava. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. uron mokraća) med. uroñeni nedostatak mozga. u organima za varenje hrane. poži-votinjiti. anima-rum dijes (lat. chroma boja) med. animalizacija (nlat. isos. anydria) v. anni currentis). anilitas) bapskost. animalizam (lat.: vegetabilije. tromost žila. i'sos jednak. erethfzo) 2. koji »sivi u sredini bez kiseonika. prelaženje. opiti. metron mera) neravnomeran. zadušnice. idros znoj) med. anilizam (arap. anepigraf (grč. svisveti. ap-. ap-. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč.TeKyhe. an-nil) med. isos. an ženeral (fr. an-aisthesfa) med. ani kurentis (lat. mleko. anil (arap. animalan (lat. anhidrija. anesteziolog (grč. enjeu. anisette) rakija začinjena ani-som.aienkefalija avenkefalija (grč. životinja. fig. anaisthesia. anilis) bapski. grañu. anilitet (lat. med. slabost (ili: malaksalost) živaca. ove godine. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. ap-. anizeta (fr. erythros crven. ap-. an-nil) hem. aneretizija (grč. dobiva se od indigo-biljke (anil). indigo biljka u Indiji. anima mundi) fil. anniversarium) godišnjica. liker od anisa (onajsaž). epi na. aeg vazduh. najčešće. an espes (fr. anaerobni. uzrujanost. a-. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. nejednaka veličina listova na istoj grani. a-. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. ano kurente. živi stvor. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anizometropija (grč. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. ansrvija (nlat. nepažljiv. tupoglavost. anervia) ned. jela od mesa. ergon delo) med. energija (grč. neosetljivost prema bolu. anidroza (grč. anaistheteo) pl. a-. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. kore zenica) med. bezbojno. ap-. anže (fr. phyllon list) bog. rasejan. neosetljiv. anizokorija (grč. aneorobni (grč. fig. anilin (arap. anilinske boje. ap-. duh. animalije (lat. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. učiniti neosetljivim. epos reč) med. aneurija (grč. anervičan. benzidam. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. anaistheteo ne osećam) med. isos. uzetost. a-. aerobni. metron. poživotinjenje. anepitimija (grč. nakaza roñena bez mozga. ravnodušnost. anizometričan (grč. en espece) trg.ne. animalia) pl. od koga se spravljaju razne lepe boje. isos. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. med. animalisare) zool. apa na. jeu) ulog u igri. blos život) bial. aneroid (grč. ne jednakost zenica. ap-.

animalkula (nlat. pristalica ani-mizma. anlaser (nem. namera nanošenja uvrede. ankyra) brod. mikroskopske životinjice. anihilirati (lat. animus duh. animatio) oživljavanje. annihilatio) poništa-vanje. anni praesentis) ove godine. žestina. animalculum životinjice) pl. 1. životna svežina. animosus. apsoga) muz. ankon lakat) pl. još jednom. ankilometar (grč. karakter. ankiloza (grč. nedostatak dužice u oku. anni futuri) iduće. žestina. pobudi-ti. živost. ani preteriti (lat. anlassen puštati u rad. opovrgavanje. ankoneji (grč. raz-draženost. životinjska priroda. anima duh. animozo (ital. namera. srdit. vera u duhove. anima) fil. animosite) v. ogorčenost. delimična ili potpuna sraslost jezika. tj. mišići opružači ruke. podbadati. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. ankylos kriv. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). animatizam (lat. ankylos kriv. animalkulisti (nlat. ipo animo) jednodušno. metron mera) sprava za merenje krivine. anketa (lat. mastionica. rezervoar na mašini za štamparsku boju. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. mržnja. supr. annihilare) poništiti. animoso) muz. samopouzdan^. anima to) muz. poruge. animalitet (nlat. oduševiti. ponovo. ukočenost i sraslost zglobova. animacija (lat. neprijateljski. fr. grč. složno. duša. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. duša) prav. podstrekavati. nakana. opovrći. ispitati. osećanje. animus) duh. iris dužica) med. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. lenger. enclave) prav. av>on (grč. kod crtanog filma oživljavanje slika. zagrejati. oduševljeno. odvažnost. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. sanduče za boje. fiz. encrier) divit. ukinuti. animirati (lat. oživljenje. izvršiti anketu. enqueter) vršiti. anis (lat. animizam (lat. ogorčen. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. istraživati. razdražen. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. aniridija (grč. tražiti (ili: predlagati) kaznu. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . animalcula životinjice) pl. ljutnja. ani futuri (lat. ljutina. avimato (ital. animist(a) (lat. povesti sudsku istragu. odluka i sl. anketirati (fr. ankvirirati (lat. 50 anlaser ani precedentis (lat. hrabro. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). anni praeteriti) v. ankylos kriv) med. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. vatrenost. u nameri. znat. ani precedentis. animus injurandi) prav. pustiti u rad. animare) dati dušu ili duh. srce. animus nocendi (lat. nazor. oživljeno. ankiloglosa (grč. anker (lat. animo (lat.animalist(a) animalist(a) (lat.: katjon. onajs. animozitet (lat. anquirere) prav. živahno. anienai peti se. predlaganje kazne. ankrije (fr. ankvizicija (lat. anihilacija (nlat. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. animalculum) zool. 3. encaisseur) sp. namera pričinjavanja štete. ispitivati činjenice o nečemu. ani prezentis (lat. animus (lat. avkora (ital. inquestia. 2. fr. svest. opovrgavanje. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. ankeser (fr. podstaknuti. srdžba. animoznost. anklav(a) (fr. animalitas) životinjstvo. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. animozan (lat. tip. apsoga. animosus) strastvenost. kotva. veoma čvrst i otporan bokser. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. obodriti. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. živahno. da je živo (kod primitivnih naroda). naredne godine. duša) fil. anni praecedentis) prošle godine. animus nocendi) prav. o živiti. davanje duše. mišljenje. glossa jezik) med. anquisitio) prav. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. animus ivjurandi (lat. pimpinella anisum) bog. s predumišljajem. srčano. ukidanje. animoznost (lat. uno animo (lat. ap-. animalkulizam (lat. animosus strastan) ozlojeñen. vlada ili neka ustanova. Anlasser) teh. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. zool.

zakona. objaviti. ap bez oksys kiseo. deoničarsko društvo. oštar. anormalan (grč. nepoznat. anogena metamorfoza kol. anodonti (grč. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. anomizam (grč. nemanje poroñajnih bolova. nepotpisan. anonymos) bezimenost. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. neredovnost. neobičnost. anomalan (grč. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. a-. žitni. nlat. anorganizam (grč. anoblirati (fr. avotacija (lat. ariomos) nezakonit. ap-. ćrganon. anoksija (grč. organon) neživa ili mrtva priroda. hen. anorgavografija (grč. anonymitas) v.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. anvarija (grč. nauka o nepravilnostima u jeziku. norma pravilo) nepravilan. objavljivati. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). oplemeniti. obla-godariti. ap-. anonimitet (nlat. odyne bol) ned. pre Hristova roñenja. anomaloi (grč. ano (lat. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja.: katoda. annotatio) napomena. anorganski (grč. u kapitalizmu bezimeno. obznanjivati. anopheles beskoristan. svi zajedno. anogev (grč. anovimus (nlat. up. anorgavologija (grč. mrtve prirode. ñuture. supr. zool. tal. up. odstupanje od pravila ili zakona. an mas (fr. anomalistički (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. annotare) v. . organon. eruptivne stene. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. odus) pl. anorganognozija (grč. protivan pravilu. logia) gram. ap-. neobuzdanost. po-zitivni pol. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. u gomili. anomalia) (nepravilnost. slepilo. a imaju različito značenje. opisivanje kamenja. anodia) nevezan. anotirati (lat. anonsirati (fr. npr.: Tišina je postala još tiša. nemanje očiju. odyne bol. organon. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. popis zaplenjenih stvari. anoblir. anodinija (grč. običaja. anonsa (fr. anomalos nepravilan. u maloj srazmeri. objašnjenje. objava. en masse) u masi. apodinum) med. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. nepoznatost. ap-. avofeles (grč. nepravilni glagol. koji odstupa od pravila. annuntiare) oglasiti. agšo) godine. ovarium jajnik) med. anomalos) nepravilan. adnotirati. omos sličan. mrtav. anorhija (grč. gignomai postati) ar. koji odstupa od pravila. adnotacija. ophthalmos oko) med. tj. ap-. anonimno društvo trg. nezakonitost. anonimnost. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anomalon) gran. koji je bez života. namerno izjednačavanje reči. anoreksija (grč. ap-. obznaniti. elektroda. ap. ennoblir) dati plem-stvo. zločinački. a-. anlevaža (fr. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. anoniman (grč. ap-. organon. an minijatir (fr. plemićku titulu. istovr-san. paronoma-zija. anonarni zakoni. nepravilnost u kretanju planete. anodinum (grč. naročito uživanje u jelu. neuredan. starter. anomalologija (grč. anomija (grč. en miniature) u malom. nlat. anodija (grč. anomeomerija (grč. bezbol-nost. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. lat. avosmija (grč. oglašavati. beleška. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. žudnja) nemanje apetita. anonimnost (grč. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anorganogenija (grč. skupa. obznana. anonaran (lat. orchis mudo) bezmudost. anonymos) bezimen. a. ap-. anomalija (grč. sisari koji nemaju zuba. neslikovan način govora. anomičan (grč. oreksis želja. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). nćmos zakon) v. annonce) oglas. nastao bez dejstva životnih sila. naročito minerala. ap-. npr. bez potpisa. appopseg. anonymus) nepoznati. organon) neživ. anomalos) neredovan. smanjen. tj. neobičan. ap-. ap. anoda (grč. antinomizam. izuzet-nost. protivan pravilu. u godini. radi prenošenja na novo platno. anonimitet. anomfa) bezakonje. put naviše) fiz. grapho pišem) nauka o kamenju. ano ante Hristum (lat. apo naviše. astr. akcionarsko. anoftalmija (grč. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. nedostatak volje za jelo. primedba. supr. uroñeni nedostatak jajnika. lat. anosmi'a) med. koji odstupa od pravila. škodljiv) med. an-odos uzlaz. genesis postanak) smanjenje. annominatio) ret.: katgen. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anno ante Christum) godine pre Hrista. anomalon.bez. ap-. nepotpisati. nepravilan. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode.

natalis koji se tiče roñenja) ked. arktos sever. plesso udaram) pl. spoljašnji delovi jedne tvrñave. dodavanje pouke. algos) koji ublažuje. diluvium potop) pl. antf. anthemion) cvet. sredstva protiv kiseline. loquor govorim) predgovor. koji leži nasuprot Severnom polu. ante dijem (lat. antenupciJalni (lat. antarktikos) geogr. ansilaža (fr. ansambl-partija kuz. slaganje. koji se nalazi u toku trudnoće. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. anteludij(um) (lat. uzgredno. antanagota (grč. antagonist(a) (grč. antalgičan (grč. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. med. suparništvo. antapodoza (grč. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. en passant) u prolasku. pojas nekog utvrñenja. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. anteniforman (nlat. antanaklaza (grč. anti.• govor. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. apo. sredstva protiv srčane kapi. bedem. antediluvijumci (lat. u profilu. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. anteactum) ranije delo. pre suñenog dana. koji leži na Južnom polu. antenatalni (lat. anti. u silose. raniji čin. antastmatičan (grč. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. antenagium) prav. anteakt (lat. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. bojene materije. ante. antafroditičan (grč. pretporoñajni. diluvium potop) pretpotopni. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. antarktikos južni) geogr. utrapljavanje voća i povrća. ante. antidatirati. ned. 2. pipak kod insekata. anti. pužast zavijutak na jonskim stubovima. anaklasis uzvijanje) ret. med. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). antediluvijumski (lat. antartritičan (grč. nasip. trve-nje. ant. arthron zglob) pl. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. boriti se protiv koga ili čega. antemeridijanski (lat. enceinte) voj. kao pipci. uzgred. naravoučenija. ponovan napad groznice. borba. koji leči zglobobolju. južni. antl. sklad. izneti.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. skup. pred. en pate) u obliku testa ili kate. ante. anti. ante. zajednica. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. entendre. priči. opkoljavanje divljači. mimogred. entente) sloga. antagonizam). antacida (grč. ante. antartritika (grč. ante-ludium) predigra. neprijateljstvo. obim. ansent (fr. antalgika (grč. logos govor) pred. ant-angomzomai boriti se protiv. Velika antanta savez Rusije. apo-didomi predati. antablman (fr. ranije. an profil (fr. takmac. antena (lat. anti. grč. savez (izmeñu država). antenat (lat. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. npr. antl. anti. natus roñen) prvoroñeni. anti. antenuptialis) predsvadbeni. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. sloga.(grč. suparnik. anthe cvet) bog. supr. ante diem) pre vremena. enceindre. gledan sa strane. pre. suprotna težnja. anti. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. delanje u suprotnom smislu. entablement) apx. stubovi sa obe strane vrata) 1. anteza (grč. antenna motka za koju se vezuju jedra. antedatirati (lat. raditi u suprotnom pravcu. tj. . ispred. npr. an-ago uzvodim) ret. asthma) med. lat acidum kiselina) pl. antennif ormis) u obliku pipaka. pervaz na vrhu stuba. an pasan (fr. atrophos nehranjen) ked. protivnost. algos bol) pl. en profil) sa strane. antelogijum (lat. antagonismos opreka) oprečnost. antelokvijum (lat. lov. taj čovek je nikakav čovek. an pat (fr. antarktičan (grč. sporazum. opšivnica pod krovom.: postdiluvijumski. pravo nekoga da prvi govori. ned. silo. antemion (grč. ensemble) celina. Čehoslovačke i Rumunije. predbračni. antemeridlanus) prepodnevni. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. predak. sredstva za ublažavanje bola. ante. apo. cvetanje. arh. napred. radi čuvanja. ant-. ansambl (fr. anti. ked. antena™ ju m (lat. antagonizam (grč. naročito protiv kiseline u želucu. pretpotopni ljudi. ante. anti. ante (lat. antagonistes) protivnik. doba cvetanja. antapoplektika (grč. suprotnost. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antatrofičan (grč. antanta (fr. pradeda. koji služi kao lek protiv sipnje. up. umanjuje bol. anti. ante) predl. sredstva protiv zglobobolje. antagonizirati (grč. izložiti) poet. antapoplektičan (grč.

materice. antecedirati (lat. prašnici. antera (grč. antestatio) prav. med. anteoccupatio) rat. čistunac u pogledu jezika. mesto. prostitucije itd. učitelj. Bakchios) poet. a na suprotnim poluloptama Zemlje. tzv. sredstva protiv spolnih. antf. hloromicetin i dr. prašnica. koji pomaže protiv padavice. protivnik upotrebe stranih reči. antf. antiabolicionist(a) (grč. davanje prvenstva. antivarvarus. anterotika (grč. anti. antiasteničan (grč. dati (ili: davati) prvenstvo. subjekt — predikat. antiaristokrat (fč. antiastmatičan (grč. koji ubija. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. preteći. antestirati (lat. antheros) pl. supr. antecedentia) ono što prethodi. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antibarbarus (grč. antiartritičan (grč. arthron zglob) med. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. prethoñenje. koji služi protiv slabosti. muški spolni organ u bescvetnica. antf. prioritet. epileptikos). gram. anti. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. apa. v. ranije stvari. antere (grč. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. raniji život. antiapeks (nlat. antepenultima) gram. phylatto čuvam. antecedens (lat. branim) ned. anti. a-. savijenost napred. anteriores (lat. antf. raniji dogañaj. lat. a-. anti i lat. preteča. . anti. pretpostavljati.(grč. arap. anti. sredstva protiv ljubavi. up. sthenos ]anina. ante-cessor) prethodnik. anthera) bat. koji povećava životnu snagu. itd. antecedens) prethodnik. preci. anteridija (grč. koji uništava život. koji služi protiv zapaljenja zglobova. anteponirati (lat. antefleksija (lat. antepositio) stavljanje ispred. iza. anterija (tur. areh) astr. entari. antiaditis (grč. prethodni slog. med. zapaljenje krajnika. antivarvarus (grč. raniji dogañaji ili odnosi. antianfilaksija (grč. nadmašiti. dopretposlednji slog neke reči. antf. antestat (lat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antiborejski (grč. ante-ponere) staviti ispred. prethodnost. palimbahijus. antecedere) prethoditi. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. v. antf.: apeks. antheros) bog. anteci (grč. umesto. asthma sipnja) med. pretpostaviti. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. naročito ropstva. anteriora (lat. pozivanje za svedoka. anterotična sredstva ned. antibarbarus. nea. prvenstvo u vremenu. anti. putovoña. ante-testari) prav.anteokupacija anteokupacija (Lat. anteriora) št. prethodnici. raniji odnos u nekoj stvari. anti. antecedentia) pl. antf. oikos kuća) pl. naročito: aureomicin. supr. U antibioti-ke spadaju. antibahijus (grč. antivenerea (grč. antestari. bat. neosetljivost prema anafilaksiji. prema. antepozicija (nlat. fil. bfos život) koji je protiv života. adijaforist. antf. antias krajnik) med. antibiotički (grč. lat. antepenultima (lat. prošlost. 53 antivenerea antecesor (lat. antiastmatičan. antiadijaforist(a) (grč. antestacija (lat. npr. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. antecedencije (lat. antestatus) prav. pored ostalih. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. boreios severni) okrenut prema severu. trezvenjak. neprijatelj aristokra-tije. Venus boginja ljubavi. geotr. streptomicin. antf. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antialkoholičar (grč. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. spolna ljubav) pl. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antianeksionist(a) (grč. anterioritet (nlat. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. arap. v. antf. nadmašivati. anterotika. antibiotik (grč. pretpostav-ljanje. raniji život. raniji dogañaji. anteriores) pl. antimaterija (grč. antepileptičan (grč. ant-. barbaros negrčki.: posteriores. barbaros) v. ant-erotikćs) pl. lat. aristokratos) protivnik plemstva. snaga) med. veneričnih bolesti. ići napred. antf. anteflexio) med. muški spolni delovi cveta. ante Hristum natum (lat. antecedencija (nlat. annexio) protivnik aneksije. treći slog od kraja. barba-rizme ili varvarizme. penicilin. preticati. antf. anterioritas) prethod-nost. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica.

antikva (lat. cariosus kvaran. stari svet. utuk. antidoton) ned. starovremenski. antikahektičan (grč. med. anti. med. pelco-vanja. npr. antikvus (lat. anti. anti. starodrevnost. dolor bol) med. antidinika (grč. anti. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. Gallus) protivnik. anti. anti. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. anti. fig. anti. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. antidizenterika (grč. lat. kulture. anti. sredstva protiv povraćanja. katarroos stakanje) pl. antikvizirati (lat. katholikos) koji je protiv katoličke vere. diegeza. antiqua) staro pismo. antidijabetikum (grč. antidoton (grč. lat. čime se dobivaju snažnija dejstva. lat. antiquus) ugledati se na stare. vrsta tamnozelenog serpentina. tip. antiseptikum. umetnička retkost. dine. eu. starinski. kupac i prodavac starina. sredstvo protiv povraćanja. odnosno zastarele stvari ili ustanove. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. lat. antikvaran (lat. anti. antikvirati (lat. starinar. med. anti. anti. anti. polovan. antiinkrustator (grč. antiepileptičan. antikvarnica (lat. diabetes šećerna bolest. avtigen (grč. kathodos put na niže) fiz. podražavati ukus starih. lekovi koji služe protiv proliva. anti. anti. anti. sredstva protiv kašlja. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. antidotarij(um) (grč. fig. protivsred-stvo. antidoron (grč. antikvitet (lat. nagrada. antidiegeza (grč. up. antidemokratski (grč. protiv demokra tije. kakos rñav. ne vodeći računa o mentalnim. sredstvo protiv bola. sredstvo. jezičko ostvarenje. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. kod nas ga ima u Fruškoj gori. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. lek protiv čega. vrtlog. sredstvo koje sprečava vrenje. antidinična sredstva. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. anti. antiquus) stari. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. stara ili zastarela ureñenja i sl. eksis svojstvo. okretanje) pl. anti. up. ante-datirati. diexeimi prikazivati. med. farmakopeja. antidinastičan (grč. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. sapseg rak) pl. anti. lat. antidramatičan (grč. antikatoda (grč. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. antiquus stari) trgovina starim knjigama. antiquitas) starina. predmet stare umetnosti. sredstva protiv nesvestice. antikankroza (grč. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja.54 avtigal (grč. anti. izneti) ret. antikvus antieutanazist(a) (grč. . stanje) med. antimentalizam (fr. kvasac) hem. antikataralije (grč. upotrebljavao antikvarijat (lat. antiemetičan (grč. nastaje metamorfozom ampfibola. pr. stari vek. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. starinski. antizimotikum (grč. antikariozan (grč. angina (lat. anti dynastes vladar. anapest. sredstva protiv bolesti raka. neprijatelj Francuza (jezika. antiemetici (grč. antidatirati (grč. antikatolički (grč. zakon. protivtužba. odbaciti. anti-kategoreo) prav. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. v. platinski lim kod Rendgenovog aparata. lat. med. zyme kiselo testo. epilepsfa) pl. sredstva protiv padavice. antikategorija (grč. latini-ca. antiinokulist(a) (grč. antiepileptika (grč. antikvar (lat. antiemetika (grč. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. raditi prema antičkim uzorima. diabaino prolazim) med. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. protivotrov. antidolorozum (grč. lat. Grka i Rimljana. antički. emeo) med. antiquarius) stari. truo) med. politike itd. uspravna latinska slova (supr. lek protiv šećerne bolesti. daktylos prst) četr. proglasiti nešto zastarelim. emeo povraćam) pl. anti. antimentalisme) lingv. stare. dysenterikos srdoboljan) pl. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antidaktilos (grč. proglasiti za zastarelo. anti. doron dar) uzdarje. anti. pravac koji polazi od date reči. datum) v. anti. anteme-tika. poznavalac starina i starih spomenika. antiquare) zastareti. anti. epilepsija. kurziv). anti. med.). up. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta.

contagiosus prilepčiv. a padaju u suprotnim pravcima. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. anti. lat. protivkužni. „Demosten" mesto „govornik". prigovor. anti.: „Ako smo veliki. bolest spavanja) med. antilogia) protivrečnost. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. pisma čija se. antimetalepsija. a ne živi da jedeš. žida u stadima po toplijim kopnima. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). narke ukočenost. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. u padati. anti. antikritičan (grč. antikosmetičan (grč. anti. anti.. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. lat. antiletargičan (grč. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antimon (nlat. anti. moriš običaj) fil. elemenat. antinomazija (grč. protiv obamrlosti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. supr. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih).75. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. npr. convulsivus grčevit) med. anti. melancholikćs) koji razbija tugu. važna njegova ruda. tj. antimetabola. antilogikćs) nedosledan. protivan moralu. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. consti-tutio ustav) protivustavan. protivkritika. fr. anti." antiklinala (grč. delovi Sv. antikreza (grč. sinklinala. pisac odbrane od napada. antimonarhičan (grč. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. antilogičan (grč. koji razvedrava raspoloženje. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. anti. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). klimax stepenice. anti. metalepsis zamenjivanje. antimentalizam (grč. lyssa pseće besnilo) pl. anti. antilego protivim se. antimoralizam (grč. antimetabola (grč. antilopa (grč. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. postupnost u izrazu) ret. mos. meros deo) ret. antimetateza (grč. loimos kuga) med. antimonium) mineral. antilemičan (grč. antikritičar (grč. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. antimonium) hem. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. anti. upotreba osobnog imena mesto vrste. koji sprečava nastup krize (uticaj). sul-fid antimona. anti. lat. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". npr. anti. pobijanje. atomska masa 121. povijam) pl. antimovid (lat. ali u protivnom smislu. antilisa (grč. antikonvulzivan (grč. homolotumena." antimilitarizam (grč. antimetalepsija (grč. antikolika (grč. antologija (grč. anti. anti. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. krino) koji odgovara na kritiku. spuštam se) kol. krino sudim) odgovor na kritiku. nlat. odbrana pred sudom. antinarkotika (grč. npr. u kolibi. anti. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. npr. anti. antikonvulzivan (grč. napad itd. antilegomena (grč. lat. suar. militarisme) protivnost militarizmu. anti. antiiefritika (grč. nlat. nenarodni. lat. npr. umesto interesa na dug. lethargfa dremež-nica. teol. anti. anti. sredstva protiv psećeg besnila. antikonstitucionist(a) (grč. ali drugim redom. onoma ime) zamenjivanje imena. koji služi protiv kuge. constitutio) protivnik ustava. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. ukočenje) pl. koji služi protiv trzaja i grčeva. nationalis). kolike trbobolja) pl med. antimoralan (grč. znak Sb (stibium). anti. redni broj 51. moralis) koji je u opreci sa moralom. sa logikom. na prestolu. veliki smo svuda. antikontagioza (grč. lekovi protiv trbobol>e. med.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. med. anti. lat. nephrćs bubreg) pl. a ne živimo da jedemo". mentalizam) lingv. med.: „Jedi da živiš. kresis mešanje) prav. zamenjivanje jednog dela govora drugim. anti.: „Jedemo da živimo. pozitivizam u lingvistici. anthćlops) 3007. anti.: „Otkrovenje Jovanovo". originalnost osporava ili u koju se sumnja. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). anti. protuslovan. razmena) ret. lat. lekovi protiv narkotič-nih trovanja.-. krino) pisac odgovora na kritiku. zaravan) pl. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. klinč naginjem se. antimerija (grč. metal srebrnobele boje. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. med. pokret protiv rata i pripremanje za rat. ned. anti. antimelanholičan (grč. anti. protivnarodni. . prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. anti. odgovor na napade. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. antimaterija (grč. sredstva. dntinacionalan (grč. antikritika (grč. antikonstitucionalan (grč. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. odbrana. anti. v.

fr. anti. pus. anti. sredstva protiv šuge. shvatanje da razum. antiracionalizam (grč. ravnokraki trapez. anti. teal. reuma) med. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. ratio razum) fil. vatre. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. teal. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. nemarenje. pl. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). gramma) geom. skepsis nedoumica. antiskepticizam (grč. lat. antirevolucionar (grč. anomizam. anti. antipatičan (grč. antiseptika. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. antipiretičan (grč. antiperistaza (grč. nerodoljub. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). para-lyo) pl. lat. antisocijalan (grč. plenus pun) fil. protivnik revolucije. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan.: „Svet ima svoj početak u vremenu. antipatija (grč. shvatanje da razum. pyr) ned. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. med lekovi protiv vatre. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. političkom i duhovnom životu. groznice. . antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. med. groznicu. anti. geogr. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. antipleuritika (grč. pr. sredstvo protiv groznice. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. 2. antirepublikanac (grč. koji sprečava truljenje. anti. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. antisepsa (grč. antinomija (grč. protivnik. sepsis trulež) med. protivjevrejski pokret. Semiti. antipatriot (grč. antipirin (grč. antiseptikum (grč. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. antiplenisti (grč. antipi-rink dr. oprečan. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. lat. neslaganje sa trezvenim. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. anti. antiparalelogram (grč. protivnožnik. med. antiparalitika (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. rebro) pl. antiprotaza (grč. antirojalizam (grč. koje se obično izražava jednim pitanjem. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. pyr vatra) pl. pr. anti. antiskabioza (grč. lat. lat. teal. anti. anti. npr. anti. scabies šuga) pl. odnosno čovečje mišljenje. glavobolje. anti. lat. npr. anti. anti. anti. aatipneumoničan (grč. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. antiparalelan (grč. fil. nlat. anpšlatonska ljubav čulna. protivrečnost. anti. antiseptičan (grč. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. spolna ljubav. antipsihologizam (grč. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. antiracionalizam (grč. aspirin. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. suparnik. parasitos gotovan) pl. sepsis) heš. nije apsolutni izvor saznanja. antipleuritičan. parallelos. lat. anti. antiparazitika (grč. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. odnosno čovečje mišljenje. septikos) med.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. antipiretike (grč. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. supr. psyche duša) fil. neslaganje sa trezvenim. nomos zakon) 1. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. nije apsolutni izvor saznanja. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. antirepublikanski. patriotes) neprijatelj domovine. anti. anti. replika. antipapizam (grč. pneumon pluće) med.: simpatija. med. nesimpatičan. koji suzbija vatru. antipus) sasvim suprotan. royalisme). anti. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. dvoumica) fil. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. utuk. ratio razum) fil. socialis društven) protivan društvenom poretku. antiparagraf (grč. anti. koji služi protiv zapaljenja pluća. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. sredstva protiv uzetosti (paralize). anti. anti. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. antisemit-ski. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. anti. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antiprotasis protivpred-log) ret. anti. antireumatičan (grč. rug) med. anti. koji služi protiv reumatizma. antipodan (grč. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. anti. nemio. pleuron bok.

2. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. al' su labudovi? / Da je snijeg. haima krv. phone glas) otpev. anti. lat. odboj) fil. komandant neprijateljske vojske. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. phone glas) logička protivrečnost. antispastika. med. npr. anti. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antithesis suprotnost. logia. febris) med. phleps žila. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom.. med. antiftizičan. anti. antifermenti (grč. (Hasanaginica). otpev. spectrum avet. geogr. anti. npr. antifonnja (grč. anteci. febris groznica) med. antifebrin (grč. suprotan. antiflogističari (grč. sredstva protiv sušice. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. anti.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. besmislica. takoñe: otpe-vanje. . koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. zajednice. prototip. suprotno) 1. toxikon. tuberkuloze. sredstvo protiv groznice. antispast (grč. antithetikos) protivan. odabrao papa Grgur Veliki.: „Ide ludo. regnymi probijam) med. protivgroznični. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. ili kontrarna. thermos topao) pl. antistrateg (grč. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. ned. pr. antitoksin (grč. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. antitip (grč. antihektičan. antispiritualizam (grč. med. 57 antihemoragičan. lat. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. antispazmodika (grč. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. trzav) pl. 2. ned. / labudovi već bi poletjeli. antihelmintika (grč. ljudi sa suprotnim senkama. anti. oprečna). npr. antiftizika (grč. v. antifonarij(um) grč. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. lat. tj. antiunionist(a) (grč. eidos izgled) farm. oprečnost dvaju karaktera. antiteza (grč. antitetičan (grč. med. stanovnici na istom podnevku. anthelmintika. thyreos štit. spastikos koji vuče. koji je u suprotnostima. anti. up. nauka lat. dveju težnji i sl. flogiston. 4. antifon(a) (grč. pr. febris) farm. antifrizi (grč. anti. teorija franc. anti. antiflogističan hem.: „To bi bilo vrlo pametno". a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. anti. lat. freeze zamrzavati. phlox. / nego šator age Hasan-age. med. antispektrologija (grč. antitipija (grč. antitireoidin (grč. hem. anti. anti. anti. antifraza (grč. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. antiflogistika. pristalice antiflogistike. antifebrilan (grč. anti. anti. a drugi i treći dug: U ------. toksine. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. jektike. antiflogistika (grč. antihemoragičan (grč. hek. prepis. fermentum) med.U. antiflebotomist (grč. med. 5. anti. anti. loet. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. sredstva koja ublažuju grčeve. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. progovara mudro". anti. tome sečem) med. typos) otisak. phlogos plamen) 1. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. spasmos) pl. ret. protivrečne. anti. antitermika (grč. anti. antistrofa (grč. već bi okopnio. protivnik ujedinjenja. v. med. anti. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. antiscii (grč. pl. 3. teza.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antipirin. anti. elmis elmintos glista) pl. antihektika (grč. ektikos jektičav) pl. antiflogistika 1. up. koji ublažava zapaljenje ili vatru. eng. antispastika (grč. lat. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. phlox) pl. sinteza. antitypia protivudar. antispazmodika. phthisis sušica) pl. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. up. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. otrov) med. sredstva protiv sušice. lekovi protiv zapaljenja. u smislu „vrlo ludo". anti. protivotrov. lekovi protiv groznice. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. anti. anti. skia senka) pl. lat. spiritus duh) fil. v. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. antifebrilije (grč. antispastos vući na drugu stranu) metr.

anthologia) branje cveća. sredstva protiv očnih bolesti. koji služi kao lek protiv šuljeva. stablu itd. anthos) cvet. hafma. antoftalmika (grč. antonimi. starodrevni. lažistina. naročito na licu. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. anthos. antoliti. vrtača. anti. anthos cvet. antotipoliti. antički (lat. anti. antoftalmika (grč. sredstva protiv navale krvi. antonomazija (grč. anti. anti. 58 antr-akt antoksantin (grč. antotipoliti (grč. korali. zlič. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. Ifthos kamen) pl. zoon životinja. osip. fig. oputa ime) pl. anti. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. antr lu (fr. anticus. starinski. odus zub. antodoitalgika (grč. anthos. chthon zemlja. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. anthos cvet. inter) meñu.. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". antonomasia drugi naziv) reg. crni prišt. kyanos zatvorenoplav) hem. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. entre. anti. lit-hos kamen) pl. anticipaido (lat. antocijanini (grč. anticivičan (grč. avtihipnotika (grč. anti. antrakoza (grč. cvetnjak. anti. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. cvetno žutilo. anticnklon (grč. izmeñu. geogr. npr. sredstva protiv zubobolje. prostrel. anti. anti. stanka. antografija (grč. paronimi. entonnoir) levak. antonoar (fr. anthrax. antraks (grč. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). up. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. cholas utroba) pl. med. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. antorgastična sredstva med. antozoe (grč. preduj-miti. kružno kretanje) meteor. ksanthos žut) hem. predujmljivati. liig. antonimija (grč. be-drenica. fig. anthrax ugalj. naročito lirskih pesama. predujam na robu. ned. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. ophthalmos oko) pl. homonimi. orgazam. antos (grč. v. med. sredstva protiv očnih bolesti. v. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). nepomenik. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. kyklos krug. sotona. anthrax ugalj) med. privremen prekid u nekom poslu. sprava za odreñivanje količine ugljenika. cvat. samo na suprotnim stranama polutara. antichambre) zadržavati se u predsoblju. zool. antrakonit (grč. antoliti (grč. hemoroida. reči suprotne po značenju. entre nous) meñu nama. besnilo itd. ophthalmćs oko) pl. antrakolit. fil. . koji potiče iz starog veka. hresis upotreba) prav. antr-akt (fr. antišambrirati (fr. antihtoni (grč. listovima. anthrax. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. metron mera) hem. tle) pl. entonner. antrakolit (grč. geol. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. antoalaža (fr. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. bezbožan čovek. algos bol) pl. krasta. anti. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. oputa) lkngv. rheo curim) lged. antišambr (fr. usred. sredstva protiv kolere. antr (fr. u. unapred primiti (ili: primati). preduzeti. antihreza (grč. redak. tvrd-mek i dr. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. travnjak. upotreba jednog vremena umesto drugog. u četiri oka. med. up. kotlina. antihipnotičan. govorni ukras. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. antologija (grč. civis grañanin) negrañanski. kol. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. krečnjak obojen ugljenom. ned. odmor. živo biće) pl. entr'acte) poz. anti. anticipando) unapred. levkasta rupa od eksplodirane mine. antrakometar (grč. npr. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. typos otisak. anti. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. starog kova. u poverenju. sinotši. avtiholerika (grč. up. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. leto-zima. antikrist (grč. čekati prijem. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. anthos cvet. lithos kamen) min. plodovima. starovremenski. antonimi (grč. odmor izmeñu činova. po starinskom ukusu.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. preduzimati. počinka. hypnos san) pl. pre vremena. anticipirati (lat. fig. lat. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. ned. ret. kol. s tim da će se kasnije dokazati. zbirka na j lepšega. protivgrañanski. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. lithos kamen) min. zbirka odabranih. toile. anticipacija (lat. npr. antihronizam (grč. u obliku predujma. anthos. pr. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. dobar-rñav. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. antiquus) stari. lat. med. ñavo. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina.

oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. anthropos. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. anthropos. antropomantija (grč. antricid (grč. istorije. anthropos. anthropos. anthropos. avtreozoid (grč. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. odstojanje izmeñu stubova. anthrax ugalj. antropijatrika (grč. koji se tiče ljudi. o odnosima izmeñu čovečjih udova. počinje sa diluvijalnim periodom. antropolog (grč. antropologizam (grč. pojava glumca na pozornici. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". antropizam (grč. muški gamet kod biljaka.(grč. . papagaj. poznavanje čoveka. predsoblje. antrkot (entrecote) kup. kao podvrste su: istorijska. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. antropometrija (grč. muz. nauka o čovečjem telu. razmak. antropoidan (grč. duša sudbini koju sama stvara. psihološkog i filozofskog. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". ulazna soba. antracen (grč. „prosvetljenje" i „posvećenje". ulaz. anthropos. anthropos) fil. kulturne. anthropos. antropogenija. sličan čoveku (o majmunima). anthrax ugalj) hen. anthropos. ulazna cena. logismos) fil. anthropos. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. antropareskija (grč. krmenadla. telo je podložno zakonu nasleña. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. 1. anthropos. bios život. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. prvo jelo pri obedima. antropozofija (grč. prostor izmeñu dva stuba. pristup. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. anthrax. anthropos. avtr nu (fr. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. a duh zakonu reinkarnacije. antropozoik (grč. antracit (grč. antrkolon (fr. anthropos. predvorje. trgovačke i politička geografije. entre nous) v. antropogenetika v. anthropos. uvozna carina. antropogenija (grč.: teosebija. S14N10. želja. ulaženje. anthropos. psihologije. lat. antropogsografija (grč. majmun sličan čoveku. po traje još i sad. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. arheološkog i dr. entrecolonne) apx. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. antropologija (grč. antropobiologija (grč. antropo. antropogeneza (grč. zoon životinja) geol. 2. najstariji fosilni ugalj. latreia služba) obožavanje čoveka. antropozojski period. antropozojski period geol. sophla mudrost) fil. ulaznina. plo-ñenja. ulazni-ca. množenja. supr. antre (fr. naročito svečanim. anthropos. eidos vid. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). antropografija (grč. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. anthropos. otprilike jedan milion godina. antropolatrija (grč. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. arheologije i nauke o jeziku. pod antr. anthropos. socio-logije. nastavak ites) min. oblik) čovekolik. npr. entree) ulazak. shvatanje da je čovek biće slično bogu. uvod. antropognost (grč. saobraćajne. najbolja vrsta uglja. antropognozija (grč. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. očoveča-vanje. nauka o merenju čoveka. antropometar (grč. metron) merenje čovečjeg tela. uticaja okoline. fiziologije. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. ukrpgganja. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. komad kojim počinje opera ili koncert. antropogonija (grč. istorijskog i sociološkog.) vot. anthropos. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. anthropos. tj. zemaljski. pri-vredna. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antropinski (grč. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. antrpilastr. upadanje jednog glasa. anthropinos) čovečji. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. filozofije. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. anthropos. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. anthropos. složen ugljenički vodonik. težnji i ideala. opadanja itd. predjele. antropomorf (grč.

stovarište. anthropopatheia) fil. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. entrepot. ne plaća carinu). tj. antrpo (fr. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. počovečavati. antropofag (grč. anthropos. anthropos. kratak članak. antropoterapija (grč. dvornica slave. anthropos. antrkolon. hod konja. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. antropohorija (grč. u bačen u redakcijski deo lista. anthropos. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. anthropos. entrefins) pl. antropofiteja (grč. antrpa (fr. antropofonika (grč. neocarinjen. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. izvoziti ili upućivati. antropomorfizam (grč. slabostima i dr. lat. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. anthropos. entrepas) poluravan. anthropos. anthropophagia) ljudožderstvo. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. antropofagija (grč. antropomorfoza (grč. ponašanje životinja itd. antropoteizam (grč. popravljati. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antropospeleologija (grč. antropohistorija (grč. antropohemija (grč. morphe) fil. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. odstojanje izmeñu dva stuba . bog. koja se može razvrstavati. an-tu-ka (fr. polukas. entrechat. razmak izmeñu stubova. rañanje čoveka. razuñivanje. smatranje onoga što je čovečje božanskim. antrpilastr (fr. talile. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. antropopeja (grč. dok leži u njemu. antroponomija (grč. — an antrpo (fr. obožavanje čoveka. morphe oblik) fil. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antrtaj (fr. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. phytefa sañenje. anthropos. antroposomatologija (grč. u užem smislu. kanibal. v. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. anthropos. antropopa tizam. theos bog) obogočovečenje. fiziognomika. up. morphe uobličavam) počovečiti. intrecciato salto) umetnički skok u plesu.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. anthropos. nauka o spolnom životu čoveka. en entrepot) necarinjen. tome sečenje) med. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. anthropos. anthropos. interpositus metanje izmeñu. choreo pasprostirem se) zool. antropomorfoza. entrepilastre) apx. deliti. anthropo-poia) stvaranje čoveka. anthropos. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. antropopatija. anthropos. vrlinama. antropocentrizam (grč. onoma ime) lingv. antroponimija (grč. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. koji ima čovečji oblik. i odatle uvoziti. anthropos. soma telo. lat. antrfen (fr. morphe. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. anthropos. biološki život. sa ljudskim osobinama. spe-laion pećina. saopštenje vlade. fizičke pojave. antropoplastika (grč. antropoteka (grč. anthropos. umetanje) trg. tj. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antrša (fr. anthropos. antroposfera (grč. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. rañanje) biol. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. antropofobija (grč. anthropopathefa) fil. antropomorfologija (grč. antropopatija (grč. anthropos. ital. anthropos. v. ljudožder. anthropo-morphos) sličan čoveku. . anthropos. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. anthropos. skladište. antropotomija (grč. anthropos. antropomorfizam. tkanine osrednje finoće i kakvoće. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. oseća i radi kao čovek. istorija čovečanstva. theke pričuvi-šte. antropopatizam (grč. nomos zakon) fil. a ova se pruži napred. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. obično zvanično. antroposkopija (grč. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. tj. antropomorfozirati (grč. sphaira kugla. kanibalizam. počovečenje boga. anthropos. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. da misli. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. koje oseća i »seli isto kao čovek. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor.

anhidrid (grč. pol. anus solaris (lat. annuarium) letopis. nanizati. anus (lat. sredstva za isterivanje glista. zaplesti nekoga u neko preduzeće. pravo u oči. mrtva straža. hydor) bezvodnost. vijugast. enchanter) očarati. nestašica vode. helmins. an fas (fr. annumeratio) pribrajanje. pr. anšerirati (fr. anhidričan (grč. opovrgavati. apagogičan dokaz indirektan. opovrći. enfant) dete. god. koji se dogaña svake godine. enfiler) udenuta. oči u oči. vodonik i postaje kiselinom. anthelmintika (grč. per anum (lat. nesiguran. antihipnotika. opovrgavanje. enfants perdus) na. en face) spreda. Anschluss) priključenje. an-šantiran. poskuplji-vanje. hypo-phero snositi) ret. zadihanost. aorist (grč. oča-ravati. poskupljenje. uračunavati. preñašnje svršeno vreme. opčiniti. ap-ago odvesti. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. upija. anus) anat. ubrajati. prošlo trenutno vreme. kome je oduzeta voda. opčišavati. iskrivudan. ukidati. kroz čmar. džombast. anulirati (nlat. annulus) prsten. završetak zadnjeg creva. annus communis) prosta. čisti se! apagoga (grč. anfilirati (lat. annus intercalaris) prestupna godina. udevati. aorta (grč. annus ecclestiasticus) crkvena godina. januara do 31. tučenje topovima uzduž. dati više pri nadmetanju. s boka. nuditi više. anfan (fr. anumerirati (lat. ukinuti. anuitet (nlat. annuus godišnji) godišnja otplata duga. po-ništavati. podizati cenu. ushićivati. enfilade) dug red. izvoñenje i nabrajanje prigovora. iznad. osme miris) bezmirisan. pr. anšantirati (fr. ogla-siti nevažećim. soli i oksidi. ap. annus civilis) grañanska godina. lat. nesta-ško. objavljivanje. hydor voda) hem. pribrojavati. Š. ñavolan. od 1. kalendar. voj. spa-janje. da bi se posle jedan po jedan pobijali. helmintos glista) pl. aortitis (grč. annus currens) tekuća godina. potpun prestanak lučenja mokraće. per anum) med. annualis) godišnji. decembra. med. anulus palacii (lat. uračunavanje. s lica. poništavanje. zapaljenje aorte. zapodenuti razgovor. bolja ponuda na javnoj prodaji. annulus magicus) čarobni prsten. dvosmislen. anthipofora (grč. neravan. opovrgnuće. annus) godina. posredan dokaz. s boka.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. posredan dokaz. biser. anthiperidrotikon (grč. v. anus kurens (lat. aiulus magikus (lat. fig. anuarij(um) (lat. enchere) trg. idros znoj) med. aorte med. ap. apagoge) log. oglašavanje nevažećim. glavna srčana žila. prisajedinjenje. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. po dužini. ukinuće. dobrajanje. anti. nizati. apanage. vragolan. dobrojavati. anti. otići. kolebljiv. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. ap. čmar. ap. anti. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. npr. preko. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. neodreñen) gram. appšpegage) pribrojiti. obična julijanska godina. anurija (grč. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anfan perdi (fr. ushititi. annunciatio) nagovešta-vanje. apage) odlazi. fr. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. zadivljavati. dvostran. anthelmintičan. tući topovima po dužini. apage! (grč. anulacija (nlat. anhidrija (grč. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. uništiti. anhidrit (grč. napraviti ćupriju (u trik-traku). pripajanje. amrel za svako vreme. godišnji dohodak. anfan teribl(fr. ali koje izloženo vodi apsorbuje. anfilada (fr. anus civilne (lat. anhelatio) kratko. hydor voda) hem. npr. naročito Devi Mariji da će roditi sina. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. dobrojiti. godišnji prihod. podizanje cene. suša. anualni (lat. anus interkalaris (lat. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. nlat. godišnja renta. a. godišnjak. hypnos san) pl. aorte) znat. anšer (fr. anthipnotika (grč. annus solaris) sunčana. uništavati. a-oristos neograničen. anhelacija (lat. koji traje godinu dana. anumeracija (lat. annuitas. red soba u jednom pravcu. ribarski prsten. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. zadiviti. slobodan od vode. yper nad. anti. npr. anus eklezijastikus (lat. pridruženje. tj. annullatio) poništenje. žila srčanica. anfraktuozan (nlat. u opasnost. poskupl>ivati. Petar u ribarskom čamcu. dahtanje. uron mokraća) med. anšlus (nem. annullare) poništiti. godi- šobran i kao suncobran. idi. aosmičan (grč. neprestupna godina. hydor voda) hem. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . anus (lat. anulus pi-skatorijus (lat. zaobilazan. teško udisanje vazduha. Blagovesti. metr. voj. anceps) dvostruk. encherir) trg. med. anidrija. ap. anus komunis (lat. apanaža (fr. anuncijacija (lat. anceps (lat. anfractuosus) krivudav. anulus (lat. filum konac.

reč koja označava rod ili vrstu. apelacio temerarija (lat. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. apanteza (grč. sprava i sl. lažan. trg. otimač. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. aparentan (lat. apeirokalija (grč. dopustljiv i prihvatljiv priziv. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. lat. spoljašnji izgled neke robe. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). kratak i oštar udar napred isturenom nogom. apatičan (grč. appellatio deserta) prav. svirepost. apart naročit. koja su potrebna za neki posao ili neku službu.: drvo. appellare. apaideysia) nevaspitanost. nemaran. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. npr. apparentia) privid. neosnovan priziv. vidan. utrnu-lost osećanja.). znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. npr. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). arasće) velegradski razbojnik. obezbeñen prihod. apelacio frivola (lat. apartan (fr. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. a-. patria domovina) lice koje nema državljanstva. apantropija (grč. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). odstojanje. priziv višem sudu. apart odvojeno. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. pobijanje. pozivanje na viši sud. aparencija (lat. sva oruña. a-. apelativ (lat. apatao zavodim) št. veoma rasprostrt. jasan. mač. neupućenost u ono što je lepo.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. spoljašnjost. apanažirati (fr. apathes) neosetljiv. appassionato) kuz. zamršen. beskrajan) fol.: antiapeks. imenovanje. apedeugizam. up. apartman (fr. rod. strasno. neškolovan. apatheia) neosetljivost. dražestan. sva mehanička postrojenja (npr. npr. appellatio admissibilis) prav. soba. nemarnost. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. zbor. appelare) viši. poslušnost kod pasa. godišnji prihod. areh vrh. apeks (lat. apelacio inadmisibilis (lat. prividan (npr. apeiron (grč. apelat (lat. poznavanje. naprava. neobrazovanost. apasionato (ital. ret. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. taj pas nema apela. vrh kupe. doziv. apantesis) odgovor. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. privid-nost. neznanje usled slabog školovanja. nepromišljen priziv. apatit (grč. boje sive. aparatura (lat. apel (fr. prav. izgled. apelativan (lat. odvratnost meñu ljudima. paideyo vaspitavam. odrediti stalan godišnji prihod. odgojim) v. sa puno osećanja. appel) poziv. apelatorija (lat. apatao. appellans) prav. apelacio admisibilis (lat. apatrid (grč. odvraćanje. apelacio dezerta (lat. kalcijev fosfat s fluorom. kazivanje. prepušten. životinja. aparatorij(um) (nlat. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. zaziranje (ili: strah) od ljudi. neprihvatljiv priziv. pomoćna sredstva i dr. prizivni sud za crkvene sporove. aparat (lat. apatetikos prevaran. jedinstven) naročit. apeiros neograničen. braće). ceo pribor. apeiros neiskusan. tj. apatetičan (grč. zaključak. voj. višim sudovima i traži njihovu pomoć. za-pleten. pozivanje. veličina i sl. beznačajan i ništavan priziv. paideytikos vaspitni. lopov. pozorišta i dr. stan sa više odeljenja. izdvojeno. . prevaran. apparatus sprema. apelacija (lat. oruñe) sprava. appellatio frivola) prav. početak. očevidan. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. supr. pri Zemljinom obrtanju. nevaspitan. a-. apedeutičan (grč. apelant (lat. nedostatak ukusa. neobičan. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. ravnodupšost. žalba višoj vlasti. zajedničko ime. očigledan. ne odaziva se na poziv gospodara. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apedeuzija. geom. appellatio inadmissibilis) prav. ljubičaste ili zelenkaste. neke radionice. odeljenje. apartheid (eng. odgojni) neobrazovan. znak. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. astr. npr. apparens) vidljiv. vrstu. verovatnoće. pun draži. koji označava zajedničko ime. čovek. nomen appellativum) gran.). appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). nedopustljiv priziv. apatije (grč. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. apedeutizam (grč. posle nižih. bioskopa. appartement) stan. lažljiv) lažljiv. ravnodušan. zadocneo priziv. appellativus) gram. apaš (fr. zločinac. appellatus) prav. antropofobija. utrnulih osećanja. nesvakidašnji. stroj. gran. appellatio temera-ria) prav.

uobličenje. appetitlich) ukusan. ad-percipere) zapaziti. konstruisan 1866. aplazija (grč. appetitio) težnja za čim. cultura gajenje) pčelarstvo. apeptičan (grč. drugo. bez lišća. proveravanje računa. apikultura (lat. apistija (grč. nem. perfodos) fiz. aperitivan. appendix) dodatak. aperijens. pl. rug) med. apendiks (lat. zool. apendicit (lat. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. volja za jelom. a-. apeticija (lat. apetitivan (nlat. a-. apetencija (lat. letimičan pregled. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). apiarium) pčelanik. zaklona na optičkim aparati-ma). jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. a-petalos) bog. žudnja za nečim. apeiria) neiskusnost. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. bez groznice. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apetalan (grč. applaudere) tapšati. overavanje. apiričan (grč. appellare) moliti koga za pomoć. primamljiv. da ga (ili: je) pojedeš. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. pozivati se na nešto. aperientia) pl. tvorenje) anat. aperiodičan (grč. aperkat (ept. naklonost. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. aperitivan (lat. slabo varenje u organizam unete hrane. apiretičan (grč. otkloniti smetnje. siguran od vatre. apurement) trg. tj. aplanirati (fr. zagladiti. koji nema iskustva. aperantologija (grč. nlat. a-. suština. neprobavljiv. aperantologia) preterana brbljivost. bujica praznih reči. med. a ne one koje počivaju na asocijacijama. apercepcija (lat. apis) zool. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. appendicula mali pri-vezak) pl. planao) opt. appellare) v. appetitivus) željan. aperitivus) v. požuda. pljeskati u znak odobravanja. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. koji pati od slabog varenja želuca. a-pyros. jasno shvatiti. sažetak. sveti bik. Alis mit. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. za-pažanje. aperire otvoriti. irreg gornji. bez visoke temperature. nagon. želja. pčela. odnosno mi-šljenja. crvuljak. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). apeiros. apices juris (lat. plašiš obrazovanje. rugep kopggica) bog. aplaudira™ (lat. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. aperitiv (nlat. planao lutam) fotografski objektiv. pčelinjak. prohtev. alat. a-. slobodan od njihanja. bez (sferne) aberacije. nezapaljiv. apercipirati (lat. primiti nešto sa bučnim odobravanjem.ne. bez. apices juriš) pl. linkejoskop. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. odnosno mišljenja. pohotan. prilog knjizi ili delu. beskrunični. a. oni akti parenje. da se jede. aperijentan (lat. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. zaključak. shvatanje. aperiens) koji otvara volju za jelom. zapažati. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. koji izaziva želju za jelom. žudnja. tečan. sredstvo za čišćenje. a-. koji nema koštice (o plodu). apetit (lat. stanje bez groznice. otvor npr. neiskusan. više veze duševnog života. apiričan (grč. loša probava. rug vatra) 1. appetitus) prohtev za jelom. koji su bez latica. . po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. ješnost. apistia) neverovanje. rug vatra) med. aplanatičan (grč.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. apertura (lat. uvideti. appetentia) čežnja. simbol zemljoradnje. med. saznaje i tumači. aperijencije. appetere. apelirati. načelo na kojem počivaju druge. težnja za čim. a-. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. požu-dan. aplanir) poravnati. v. izdužen produžetak sa površine nekog organa. sumnja. opt. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. živo odobravati. sklonost. appendix) ned. čut udarac) sp. pepsis probava. podozrevanje. apetitlih (lat. težnja. apersi (fr. varenje) med. apepsija (grč. dovesti u red. kao složene sočivo. alelovati (lat.. apendikularije (lat. ad-perceptio) fil. ap-echema) odjek. a-. uložiti (ili: ulagati) protest. otvor (izdubenog ogledala. a-. kratko i pregledno izlaganje. nevičan. aperfu kratak pregled. sladak. a-. osećanje gladi. koji nema sferne aberacije. aperijens (lat. apirman (fr. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. peira iskustvo) 2. pravničke dosetljivosti. aperijencije (lat. aplanat (grč. aperijentan. apireničan (grč. apertura) anat. apireksija (grč. apehema (grč. na prečaga. uložiti (ili: ulagati) priziv. pomoću kojih se jedan predmet shvata. apis (lat. aperire otvoriti) med. dopuna. apijarij(um) (lat. suprotno dejstvo pada. apis pčela. areh. apirija (grč.

apoen (fr.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". apo. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. . applausus) tapšanje. arb. obraća-ti jaku pažnju na nešto. kopija izvornog dokumenta.: . kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. apogej (grč. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. tačka na putanji Meseca. arropege priložiti. rañanje bez nogu. apo-gaion) acrp. appositio) gram. rpeo dahćem) ned. utiskivanje. ordinata (kod kupinih preseka). apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. izlaganje. nemanje nogu od samog roñenja. apogamija (grč. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. koji stoji kao dodatak. apodeixis) prikazivanje. npr. aplikabilan (nlat. appositivus) gran. zavoj. kada se još smatralo da je Zemlja središte. beznožan. asertoran. dokazan. Apokalypsis) 1. rat. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. tvoj mlañi brat. apozitiv (lat. upotreba spoljnih sredstava. apodejktičan (grč. aplikacija (lat. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. plaćati. ukrašavanje melodije sitnim notama. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. drugi. afelijum). oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. applicare) namestiti. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. applicabilis) primenljiv. 18). opet. apodemia boravak u tuñini. neoboriv. završnica. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. apoda (grč. apodeiktikos) v. nedisanje. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. upotrebiti. raz-. apodoza (grč. sitan novac za potkusurivanje. pus. appoggiatura) muz. perigej. glasno odobravanje. applicativus) v. apodeiktikos) koji dokazuje. apodan (grč. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. noga) zool. dodati. neminovan. neopovrgljiv. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. prileplji-vanje. oblog. 1—8): kuga. applicatura) kuz. apodiksis (grč. a ne Sunce (up. apojovium.(grč. apodiktičan (grč. mat. apodija (grč. a-. L0g. applicans) v. gran. appoint) fin. kandidat. apoentirati (fr. beznož-ni vodozemci. up. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. apojovijum (nlat. naročito u vojnim naukama. grapho pišem) prepis. ogledni govor. Otkrovenje Jovana Bogoslova. podćs. podesan. aplicirati (lat. čita knjigu). pljesak. arb. apunto. u nekim kavkaskim. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. aplikativan. pravilan položaj prstiju pri sviranju. brižljivo izučavati. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. nameštanje. tajanstven. naročito inostrana. aplikabilan. arb od. apodikti-čan. marljivost. vrednoća. primena. npr. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. kao apozicija. zagonetan. Jov-od Jupiter gei. tj. appositi-vum) gran.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. prio-nuti za neki posao. prišiti. glad i smrt. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. poslednja knjiga Novog zaveta. pus) koji nema nogu. prilepiti. apozicija (lat. gameo ženim se) zool. ukras na haljinu. ucrtati. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. primenjivanje.. apodosis) ret. predudar. supr. metanje. može da ga zameni (npr. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. menica. grč. apokaliptičan (grč. lek. aplikant (lat. združiti) liši. pljeskanje u znak odobravanja. Jovis) astr. itd. aplikatura (nlat. bezuslovan. proble-matičan. beznožnost.: Dete bolesno mora da leži. dati npr. sud koji izražava logičku nužnost. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. natrag. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. poravnati se u nečemu. za razliku od prvog dela (protaze).-. aplikativ (lat. 2. dodavanje. aplikata (lat. pohvala. Apokalipsa (grč. dokazivanje. apograf (grč. applicare približiti. stavljanje. mračan. staviti. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. pus noga) med. koji se može lako namestiti na. modalitet. svaka. Jupitera. starati se. apoñatura (ital. a-. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. npr. Dušan. primeniti. a-. uneti. apokaliptika (grč. a-. npr. metnuti. priljubljiv. afričkim i dr. apodiktičan sud log. odrediti ročište. ned. appointer) odrediti platu. applicatio) način izvoñenje. apnea (grč. aplikatorika (lat. apozitivan (nlat. neopovrgljiv dokaz. poslednji deo složene rečenice. prilježnost. aplauz (nlat. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). applicata) geoi. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. aplikativan (nlat.

poezije. sklon kaplji. poremećaj. prelom kosti. u Engleskoj. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. naročito hrišćanske učenje. arb. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. odgovor. aponia) bezbolnost. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apolćgema) odbrana. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. pronañen 1828. sličan kaplji. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apokatastaza (grč. apologist(a) (grč. držati odbrambeni govor. karpćs plod) bog. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. vrsta fortepi-jana. aiokritičan (grč. aponeuroza (grč. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. apolonikon (grč. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. živac) znat. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. a roso a roso) nuz. apokspa (grč. med. apologizirati (grč. naročito rimskog. apolonion (grč. apopleksija (grč. skrham) med. sufumigacija. skraći-vati. takoñe: dela nepoznatih pisaca. izostanak) neke organske funkcije. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. vraćanje zdravlja. apolid (grč. koji luči. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. astr. sumnjiv. rešenje. rečitosti itd. pretvaranje u kamen. Apollon) muzički instrumenat. apoplesso udarcem oduzmem) ned. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. bog sunca. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). odgovorim) 2. snošljivo stanje. arb. apolog (grč. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. lekarstva. apokartereza (grč. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. zauzimati se za. arb. istraživači Otkrovenja. stojici. apologet (grč.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. ned. apoplektičan (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. npr. mračan s obzirom na svoje poreklo. npr. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. apokrino izlučujem. apokrifi (grč. malo po palo. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. apolitoza (grč. ozdravljenje. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. muzike. arb. pitagorejci). mixis mešanje. Aiolon (grč. apoklazma (grč. arolambano zadržavam. prestanak. nepravi.. apologema (grč. pronañena u Darmštatu. skratiti. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. povratak u isti prividni položaj. nauka o tome kako treba braniti veru. apokriza (grč. a poko a poko (ital. apolepsis zadržavanje. aro-Mab slomim. apologetika (grč. apologfa) odbrana. apo-kopte odsecanje. 5 Leksikon apolepsa (grč. otkrivene. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apologeomai branim) teol. apologeomai) odbramben govor i dr. apokopirati (grč. odbrambena tačka. sparivanje) zool. branilac. kapnos dim) ned. spis. apomiksija (grč. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. apokarpija (grč. potpun prestanak neke bolesti. lažan. u isto vreme. apolis. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. bila. od IV veka titula biskupskog. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. apo-krypto skrivam) pl. med. apologija (grč. kod ljutića). apćlogos priča) poet. apo-krypto skrivam) nesiguran. skamenjavanje. obaveštenje. govora. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apoplexia) ned. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. babušina. kanoi-ske. izdvajam) 1. apo-krmo izlučujem) med. apo-krinomai obavestim. apokrizijar (grč. koji ima karakter odbrane. aponija (grč. zdravlje. odvajanje. apoliza (grč. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. apologeomai) braniti. Apollon) nuz. spokojstvo. sličan orguljama. apokriza (grč. kaplja. poučna pričina. apolithyo skameniti) kol. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. poput navlake. apologeomai branim) v. sin Zevsa i Lato-ne. pret . odrezivanje) gram. svojevoljna smrt od gladi. apologet. sprečavam) med. postupno. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). neuron žila. krvokapni.sid (ili: smetnja. disanja. apokrifan (grč. fil. koje nisu prave. odluka. postepeno. religiozni zanesenjaci. grupe mišića i cele udove. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. . Apollon) nit. apokapnizam (grč. apologetičan (grč. podmetnut. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. poreñenje u priči. mišiće. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija.

„veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. nedopušten. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. apoplšsso udarcem oduzmem) med. aporem. logična teškoća. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. a-poreutos) zabranjen. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. čistim učenjem apostola. preporuka priložena uz pismo ili molbu. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. sporno pitanje. aposfragizma (grč. med. npr. a-poreutos neprohodan.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. kolebati se. aporetika (grč. zagnojavanje. apostata) otpadnik. supr. a posteriori. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. 1. apportare. koju je osnovao apostol Petar. osloniti nekog življim. . papinska vlast. aporematičan (grč. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. arogsb u zabuni sam) sumnja. da se nepojamno od pojamnog odvoji. pribegavanje) ret. fr. apostilirati (nlat. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. Dela apostola. aporija (grč. apostasia) odvajanje. nepokretnostima ili pokretno-stima. apport prinos. apo-psycho izdahnem) izdisanje. goro i planino. propovednik hrišćanstva. bilo prisutno j ili odsutno]. donositi. Hristov učenik.: a priori. aporeta (grč. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. onaj koji širi neko učenje. apoetolikum (nlat. koji se gnoji. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta.! apostazija (grč. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. ali ne u gotovom novcu. a posteriori (lat. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. aro. a posteriori) fil. ukor. ispuštanje duše. kao pečat. fig. lat. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere.: Jao. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. nlat. apostrofirati (grč. bog. apostolicitet (nlat. Julija Apostata. težak za razumevanje. apopsihija (grč. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apostolos) koji potiče od apostola. apostolska stolica (lat. apporter) doneti. gnojav. aporetikos) onaj koji sumnja. roba zabranjena za izvoženje. fig. donesi! (kod obučenih pasa). zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. grditi. sphragis pečat) lik urezan u prsten. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. naročito kod obučenih pasa. dodatak nekom pismu ili povel>i. apor (fr. ua. ili nekoj stvari. gnojenje. apostazirati (grč. papski. sumnjiva (ili: sporna) stvar. apostrophos) gram. ulog) trg. aporizma. apostilator (nlat. prećutkivanje. zavisan od iskustva. teškoća. apostolat (nlat. aporetičan (grč. otpadništvo. logička teškoća. apostat (grč. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. oštrijim tonom. apo-stema čir. apostil (nlat. npr. apostolos odaslan) poslanik. prevrnuti verom. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. naročito od hrišćanske vere ili crkve. stvari zabranjene za izvoz. Dela apostola. ukoriti. aporia) zbunjenost. arogeb) v. onaj koji je sklon kaplji. apo-strepho odvratiti. neprolazan) pl. prinositi. aportirati (lat. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. aposterioran (lat. apostematosus) koji ima oblik čira. prav. apostrof (grč. apostolicizam (grč. odreći se vere. arogeb biti u nedoumici. tj. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. „Ja ću tebi" . aporem (grč. aposiopeza (grč. obamrlost. odmetanje. apostolsko dostojanstvo. apćrema. preveriti. stvoren na osnovu iskustva. apporte) daj ovamo. 4. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. . apostematio) med. arogeb) zagonetan. zvanje propovednika vere. okrenuti) gram. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. aporetičar (grč. učenja. apostolicitas) teol. odvojiti se od pravog učenja ili vere. nejasnoća. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. apostateo otpadam) otpa-sti. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. nejasan. načela. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). . tj. fig. apostematozan (grč. ideje i sl. aporos neprohodan) fil. skeptičar. težak zadatak. koji odgovara učenju apostola. apostolski (grč. grdnja. apostrofa (grč. imanje doneto u brak. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. 2. naročito hrišćanske. na osnovu iskustva. Bogom sestro. 3. apo-siopesis zanemljenje) ret. aporizma (grč. odmetnuti se. a posteriori) fil. pisma koje su napisali apostoli. aport! (fr. otklanjanje. apostemacija (nlat. apostol (grč. bespomoćnost. apostates. duboka nesvestica. apostrophe odvraćanje.

sliveno. prevoj. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. pojam. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apoteozirati (grč. epi-fiza). apothesis odvajanje. kutija u kojoj se drže lekovi. usrdna molba. apoteka (grč. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. apofiza (grč. a prima nista (ital. npr. ali tako da ne izgleda da se to hoće. kao izmeñu ~U~2p 1. putnička apoteka. apprecatio) preklinjanje. gubljenje glasa. apotithemi ostaviti na stranu. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. apofize pl. v.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apoche odstojanje. sjajnost). apotropaion) amajlija. appretiatio) odreñivanje cene. apretirati (fr. therapefa) ned. aro. strahovanje. produženje lečenja i posle bolesti. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. predudar. ocena. aprobatoran. apoterapija (grč. koja je razli: . brašna. apophysis izraštaj. zatim. odobrenje. aprehenzija (lat. pro-cenjivanje. metria) merenje odstojanja. a ne vremensku prethodnost (psihološku). mladi-ca. nezavisno od iskustva (supr. aro. duhovit. koža. skidanje. apotithemi odvojim. tj. potpuno izlečenje. aproba-g tivan. aro.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. sa košću spojen koštanom masom (up. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). chroma) opt. bilo u teoriji saznanja. npr. popis imetka. prav. potom. skinem. vezivanje. apriorizam (lat. hen. aprioran (lat. uzimanje u posed. approbatio) odobravanje. izdanak) med. aprecijacija (nlat. zatvor. nezavisan od iskustva. kol. apraxia besposlenost) pskh. aro. apprecari. uroka i sl. veličanje. pori-canje. muz. approbatorius) v. pohvala. povoljan sud o nečemu. apres) posle. alodžato (ital. . apotropejon (grč. hartija. poslovica. apre (fr. a priori) fil. phone glas. appoggiato) nuz. pristanak. aprobator (lat. aprobacija (lat. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. zabrinutost. veličati. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. fr. nesumnjiva smrt. trgovac lekovima. apohometrija (grč. bilo u etici. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. apofonija (grč. podignutih na kvadrat itd. misao.: a posteriori) te. vezano. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. moj apre. a priori (lat. chroroa boja) opt. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. apotoma (grč. apretura (fr. apotheke. slivanje tonova. min. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. nlat. sjajnost itd. ukinem) lipti. koštani izraštaj.). v. approbativus) odobravan. dati mu glatkoću. apohromat (grč. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. koji izražava odobravanje. apophasis) davanje saveta. apoftegmatičan (grč. thanatos smrt) potpun prestanak života. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. kućna. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. u običnom životu: unapred. apopatura (ital. a priori. strah. apotekar (grč. dopuštenje. kuz. ocenjivanje. apraksija (grč. prima nista. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. procene. aro. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. stanicama. fabrikama itd. apoteoza (grč. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. vrednosti nečemu. ar . aprekacija (lat. obožavati. up. prema tome. apo-tithemi) geom. apotemno odsecam) mat. up. theos) uzdizati do božanstva. hapšenje. apprehensio) fil. a priori) fil. obožavanje. apotema (grč. sredstvo za zaštitu od nesreće. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. aprobativan (nlat. da se knjiga štampa. razlika izmeñu celog i narednog polutona. npr. apoteza (grč. aprobatoran (nlat. apophonie) lingv. aro. ablaut. ukidanje. apophthegma) kratka i duhovita izreka. skloniti. appoggiatura) kuz. mlečnih prerañevi-na i dr. vina. apoftegma (grč. predstava. (»sita. razumevanje. inventar. apofaza (grč. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. razdaljine. u državinu. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. im. poljo-privrednim dobrima. a prima vista) trg. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. sentencija. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. kratak a misaon. označava lo-gičku prethodnost značenja.

udaljen. neuslovljeno. appropinquatio) približavanje. approximativa) tačka zbliženja. apsis. v. strašljivost. approximativus) približan. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. čist. rovove. relativ. podesiti prema čemu. udesiti. apsolutni alkohol hen. aprovizionirati (fr. appropriare) prisvojiti. učiniti nešto apso-lutnim. appropriatio) prisva-janje. približno iznalansenje korena. supr. approche) voj. a prope (fr. apsolut (lat. apsmthion) ned. apsidiola. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. u zgodan čas. približno izračunavanje. naprosto. afelijum i perihelijum za planetu. ocenjivanje otprilike. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. približna ocena. ograničenja) nezavisan. fiz. aprofiter (fr. apsihija (grč. kao poručen. prvi osnovni uzrok svim pojavama. gorka rakija. apsolutan (lat. prisvojenje. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. naročito nekog trenutka ili dogañaja. aproprirati (lat. apsida (grč. imati pristup. apsychfa) nesvestica. osloboditi od (greha ili krivice). apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. npr. apsolutizam (lat. eng. pril. supr. fiz. 2. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. alkohol čist od vode. neprisustvo duha. relativno. apsolutivirati (lat. naročito u crkvama romanskog stila. pelen. za vreme: sekunda.. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. apopsihija. npr. apsidos okruglina. apropinkvacija (lat. savršen. rasejanost. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. agr. vrednost bez obzira na znak + ili —. voj. svršiti. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. absens. apsint (grč. absens) odsutan. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. prosto. baš kad treba. apsentan (lat. aproksimacija (nlat. apsidiola (nlat. svod) 1. duh. primicati se. približavati. absenterS) pl. absolutum) l. apsidna linija astr. absolvere razrešiti) gram. appropinquare) približiti. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. rakija sa pelenom. indikativ. dopustiti. prokop. bezuslovno. apropinkvirati (lat. fkl. shvatati. u ap-solutnom smislu. apsis) vrh. duž koja spaja obe apside. pelenjača. aproksimativa (lat. apsmthion) bog. neograničen. approcher) približiti se. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. approximitas) približ-nost. prilagoditi. bezodnosno. povodom toga. 2. gram i sekundu. završiti. ab-solvere odrešiti) razrešiti. approximatio) pri-bližnost. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. bez obzira na njegovu zapreminu. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. udešavanje. apsentizam (lat. dakle. apsolutan (lat. absolvere) neograniče-nost. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. stvar po sebi. saobra-ziti. rov. aprovizacija (lat. approximare približava™ se) približiti. abest. mala horska kapela. samodržavlje. aproksimitet (nlat. apsolvent (lat. za vinograd i sl. profitant. apsens (lat. ili predstavljati nešto kao apsolutno. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. prisvajati. kao poručeno. absolvere završiti. tj. bezuslovan. absens) odsutan. aproprijacija (lat. apsolutni broj. a propos) zgodno. iako se u njemu podrazumeva. pod apsenti-zam. velika oca eliptične putanje. astr. školu. broj. mat. aprobirati (lat. no samo za jednu. aproksimirati (lat. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). samovlašće. neku . aproseksija (lat. up. u filozofiji religije: apsolutno biće. neuslovl>en. apsolutna vrednost mat. priznati nekome sposobnost za nešto. nešto. uslova. za masu: gram. aproširati (fr. praviti prokope. razumeva™. apsenteri (eng.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. dodirna tačka. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. prosto-naprosto. materijali-stički: materija). potpun. approfiter koristiti se) v. fkl. grč. apsolvirati (lat. absolutum) činiti. v. neprisebnost. up. polukružni delovi crkava. samovolja. neograničeno. aproš (fr. bog. savršeno. apsintizam (grč. povoljno oceniti. približavati. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. pohvaliti. prilagoñavanje. aproksimativan (lat. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. tim povodom.

abstinens) pristalica apsti-nencije. razreš-nica. gnojnica. što biva usled piemije. abstractio) log. samo u mislima. rasejan. apsolutnost (lat. abscessus) odlazak. živeti trezveno. metastatič-ni apsces. trezvenjak. savršenost. apsumpcija (lat. absolutus) bezodnosnost. apsolutoran (lat. hen. grč. upijati. nerazložan. zatvoren. zamišljen. nerazložnost. trezven. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. zamišljenost. sredstva za čišćenje spolja.: emisija). abs-trahere) odvojiti. trošiti. absurdus) logički nemoguć. apsorbencija (lat. upijanje. fiziol. absolutum) v. metron mera) fiz. apstruzan (lat. nepodoban. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. osloboñenje. ubrizgavanjem mleka i dr. ispirati. apscedirati (lat. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. dubok. odvajati u . misaonih predstava. razrešni.: in konkreto). apsorbovati (lat. usisan. pojmovno odvojeno. razrešio pismo. apsces (lat. teško razumljiv. upiti. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. abscissa tj. absorptio. progresivne parali-ze itd. odseći) geom. udaljiti se. linea. apstinentan (lat. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta.. apsorbirati (lat. mesa. apstraktum (lat. apsorpciometar (lat. apsolutivira ti. ab-sorbere) usisati. absolvere. absolutio) oproštenje grehova ili krivice.: relativnost. spolnom opštenju. neosvrtanje na. otići. odvajanje. abstersio) med. prelaziti u gnoj. koji postoji samo kao pojam (supr. radi lečenja sepse. apsolutorij(um) (lat. čist. apstrahovati (lat. usisiavanje.). čista misao. usisa-vati. apstraktum pro konkreto (lat. ispolj. abstergentia) pl. besmislica. ovladati. apsorpcija (lat. ab-sorbere) v. čist pojam. osloboñenje. abscindere otrgnuti. ono pggo je u mislima. gonoreje. progutati. absurdum nemoguće) v.mislima. in abstracto) u opštem. absurdum nemoguće) v. raseja-nost. apsurdan (lat. napon. usov. ne obazirati se na to. potpuna zauzetost (poslom. apeterzija (nlat. ispiranje. apsurdi-te t. apstinirati (lat. nepriličan. apstraktne (nlat. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). absolutorium) razre-šenje. apstergevtan (lat. bezuslovnost. odvajanje. graditi misaone predstave. zamršen. specijalno. med. med. sredstva za ispiranje rana. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. dubokomi-slen. ekstrakt nekog soka ili alkohola. besmislenost. opšte. izmučenost. apstrahirati (lat. rela-tivitet. udubenost u misli. težak za razumevanje. apstencija (nlat. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. absumptio) trošenje. spolne ljubavi. čišćenje (rana). gnojno zapaljenje tkiva. abstentio uzdržavanje) prav. apstraktan (lat. istrošenost. pomilovanje. apsurd (lat. mislen. apstinent (lat. gnojnik. primanje u sebe (supr. glupost. fiksacioni apsces. apstrakcija (lat. zagnoj. in apstrak-to (lat. čista misao. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. abstersivus) med. abs-cedere) odlaziti. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. abstergere otrti) prati. uvlačiti u se. otpusni. čistiti (ranu). apscisa (lat. taman. mislima i sl. neuslovljenost. abs-trahere) v. ad absurdum) otići u besmislenost tj. absurditas) logička nemogućnost. odustajanje od nasledstva. abstractivum) xex. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. apsorbirati. koji služi za ispiranje. npr. neograniče-nost. apsurditet. abstrusus) skriven. abstergens) med. misao- . negledanje. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. fig. apstergencije (lat. apstergirati (lat. duvana. duvana. misaona imenica. teorijski. mesa. obuzimati. apsorptivan (nlat. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apsolucija (lat. neime-novani broj. grañenje pojmova. apsurdnost (lat. koji razrešava. absorbentia) pl. mudrovanje. diplom-skog ispita. besmislen. uzdržavanje od alkoholnih pića. viši. absorptio) fiz. mis leno (supr. v. čist akt mišljenja. apsolutist(a) (lat. sasvim zauzeti poslom nekoga. otići ad apsurdum(lal. spolnog opštenja itd. abstinere) uzdržavati se od alkohola. okaniti se toga. smešan.: konkretan). med. obuzeti. koji čisti (ranu). apsterzivan. zagnojavati se. apsterzivan (nlat. apsurditet (lat. upojan. potpuno zaposliti. doći u sukob sa zdravim razumom. odvojiti. absolutorius) koji osloboñava. udaljavati se. pranje. abstractus) log. duvanu. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. potrošiti. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. mesu.apsolutizirati 69 apscisa ni. gram. supr. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. nejasan. apstrahirati. uzdržljivost. apstinencija (lat. abstractum) log. apstraktan broj mat.

arachne) med. arachne. haram.). 3. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. govoriti arapski. arachne. araneolog. srediti. arba. 2. arahnide (grč. arachne. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . opisujem) opisivanje pauka. šećera ili od soka kokosovog oraha. ureñenje. lat. arač v. vrhom gudala. arancini) pl. arrangement) ureñivanje. arbiter) izborni sudija. arbitraža (fr. menica za izmi-renje nekog duga. appunto) trg. upotrebljavati u govoru arapske reči. odbijati (npr. eidos vid. a punta darko (ital. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. ret. povraćati. araneografija (lat. presuda izbornog suda. arahniti. logfa) zool. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. prireñivati. arahnodaktilija (grč. arapske književnosti i umetnosti. arbija (tur. nauka o paucima. pretakati (vino). fig. rum (od ove je postala reč rakija). arbiter (lat. apscisija (lat. v. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. eidos) pl. prireñivač. arabeska (ital. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. zool. grč. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. blju-vati. v. naročito za »sene. zapravo slike iz biljnog sveta. arachne pauk) pl. ureñiva-ti. udešavati. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. araba) orijentalska kola na dva točka. arahnoliti (grč. tip. npr. suñenje izbornim sudom. arahnoide (grč. obrada. poravnanje. arahnologija. a. araneologija (lat. udešavač. agapea pauk. aragonit poš. arrangeur) upravljač. apcigovati (nem. v. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). arahnoide. otki-danje. arahnolog (grč. arachne) med. ara (lat. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. zraka vrsta jake rakije od pirinča. aranžirati (fr. osobenost. male. arbitrari) fin. araneologija. izabrani sudija. a-pteros beskrilan. zapaljenje paučinaste moždane opne. arachne. lithos kamen) geol. udešavanje. arabist(a) znalac arapskog jezika. fantastične linije u slikarstvu. prisutni svedok. kamenje sa otiscima morskih zvezda. aram v. aranžman (fr. agapea pauk. ukusa. rasporediti. v.). arahnoida (grč. ugledati se na Arabljane. arcus luk) 1. arbitražni posao (lat. prekidanje. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. gen. a punta d'arco) kuz. 4. arahnoditis. sporazum. arabicitet (nlat. aratura (lat. araba (tur. raspored. arka tabak (hartije). ten.) 2. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. arabotedesko (ital. glavna. od plate na ime otplate duga). u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. kuz. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. abziehen) l. najuticajnija. daktylos prst) ned. odvajanje. spremiti. udesiti. paucima slične životinje. aga) oltar. arak (arap. logfa) zool. oblik) zool. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. zool. paučinaste moždana opna. ukras u arapskom stilu. pokrajini u Španiji). osušene i pošećerene naranče. ureñi-vač. agapea. arahnitis. arabesco) l. arabizam osobenost arapskog jezika. trg. ptyalon pljuvačka) ned. eldos vid. reč uzeta iz arapskog jezika. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. ar (lat. neograničeni gospodar. arabizirati udesiti po arapski. sreñivati. arachne. grč. logfa) zool. arahniti (grč. verovnike zadovoljiti. lat. bezbojan ili žućkast mineral. despot. sudija u nekom sporu. kol. red. pauci. harač.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arancivi (ital. buvama i dr. arahnitis (grč. izravnati. posmatrač. karbonat kreča. otakati. . aptijalizam (grč. napraviti sporazum. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. grapho pišem. apterologija (grč. slik. arranger) urediti. arahnologija (grč. 2. oblik) pl. arahnide. arahnoliti. i poznavanje arapskog jezika. arak (lat. poravnati. u umetnosti. arachne. arapske književnosti i dr. pol. žrtvenik. arahnoditis (grč. grč. složiti. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arbitrage. prirediti. abscissio) odsecanje. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. apunto (ital. izmirenje. oduzimati. mode i dr. arabicitas) suština. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arachne.

arbitrium) presuda. arborin (lat. argirijaza. sadržaj ili izvod iz nekog dela. trg. argentum foliatum) lisnate srebro. argiroza (grč. argumen(a)t (lat. dokaz. arborescere) pretvarati se u drvo. . raspravljen. shvatanje. argo (fr. argyrion) dged. pretvaranje u drvo. argentum folijatum (lat. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. argumentacija (lat. rodoslov. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. sud. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. zaključivanja. argentan. argyrion srebro) ned. mam'a pomama. dokazni.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. otkriven 1894. odrvenjavanje. argentan (lat. Argo. god. arbitrijum liberum (lat. strast) za novcem. argiromanija (grč. argentum (lat. izborni sudija. argentometar (lat. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arborikultura (lat. plemeniti (inertni) gas bez boje. živa. v. svojevoljan. argirija (grč. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. „životno drvo". sloboda opredeljivanja. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. argonauti (grč. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. ludilo) želja (ili: žeñ.. argirokratija (grč. lenj) hen. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. razlog. argentum) v. bogatstvom. argentum. argotirati (fr. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. elemenat. ksenon. nazvani po svojoj lañi Argo. odrvenjenje. obrazloženje. arvus njiva. argumentator (lat. arbitrator (lat. argotizam (fr. arbor vite (lat. Argo. mirisa i ukusa. argental. arbitrirati (lat. presuñivati kao izabrani sudija. arbitrarius) izbornosudski. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. argiroida (grč. oblik) veštačko srebro. nautes) kit. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. slobodno opredeljivala. vrsta glavonožaca. arbitrari) ceniti. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. Argo. vladavina novca. argyrion. cultura gajenje) poljoprivrede. argyrion) med. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. redni broj 18. arbitracija (lat. slobodan izbor. argental (lat. arbor drvo. argyrion srebro) ned. stari grčki junaci. zaključivanje. arborist(a) (lat. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. pro-cenjivati. argyrion. veština dokazivanje. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. arbitraran (lat. pakfong. argos nedelatan. zbirke drveća. argirizam (grč. proizvoljna procena. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argentum) srebro. lopovski. šatrovački govor. argumentatio) dokazivanje. arboretum (lat. argyrion. arbor genealogica) rodoslovno stablo. obrazloženje). arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. v. argumentum) dokazno sredstvo. pakvon. suditi. izbornog sudije. zemljodelstvo. proizvoljan. pakvon. volja. arborescencija (nlat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. porodično stablo. argit) puškarnica. bubrega i jetre. kao drvo. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. grč. koji obrazlaže. up. mangupski. odrvenjavati. argat (tur. cinka i nikla. arbitralan (lat. arbor genealogika (nlat. arboriforman (nlat. argirijaza (grč. tj. argonaut (grč. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argirijaza. izbornosudski. argentum srebro) legura bakra. ocena. neon. novac. argumentativan (lat. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. zaključivanja. metalna smesa slična srebru. arborizacija (nlat. arbor vitae) aiat. samovoljan. argon (grč. približan. ñuture procena. krip-ton. neradan. arbitrij(um) (lat. izabrani sudija. način dokazivan>a. znak Ag. argentum vivum) živo srebro. mišljenje. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). arbitrimn liberum) slobodna volja. biljni otisak. govoriti jezikom koji svako ne razume. samovolja. obrazlaganje. arborescirati (lat. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argonautika (grč. argumentator) onaj koji navodi dokaze. arboriformis) koji je u obliku drveta. arvikultura (lat. atomska masa 39. efdos vid. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. vrt (rasadnik) sa drvećem. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora.948. nautes brodar) zool. koji zaključuje.

argumentum ad hominem) 1. jer je predlagač rñav čovek". sin Zevsov i Niobin. vatren. zadrhtati. rvač. gravimetar. zatvoriti. araios. peščano kupatilo. arena (lat. argumentozan (lat. argumentum e consensu gentium) log. obustaviti. rešt. astr. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. čije je sedište bilo na tome brežuljku. aretirati. žustar. fig. nepla-ćena kamata. molba. arrestatorivun se. rata i ratnih užasa.teza. popularan dokaz. argumentum e konsenzu gencijum (lat. špijun. v. zatočenik. smelo. strastan. slobodno mesto. zaključivati. ardito (ital. kažnjenik. supr. lat. tegoba. arena) borilište posuto peskom. boga rata Aresa. tektoniki) voj. arza (grč. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. arrestans) uhapšenik.: „Taj predlog nije dobar. dovezena roba. 2. dugovi. dolazak. nauka (ili učenje) o vrlini. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. tr-kalište u cirkusu. neplaćene zakupnina. dokazuje nešto batinom. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. arestacija (nlat. ardasa (fr. areal (nlat. dokazima. plah. Ares) mit. rada i sl. zaustavljati. velika teškoća. arrenda) zakup zemljišta. gumno. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. muz. haps. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. ne biti isplaćen. arenacija (nlat. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. nlat. veština. metron mera) fiz. up. areometrija (grč. . 72 arivaža arenda (nlat. dizanje glasa. arrendator) zakupac zemljišta. Areios pagos) 1. arrerages) pl. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. poprište. arrestare) v. naoružan ruč-nom bombom i kamom. arrestatus) prav. ugovor o davanju zemljišta u zakup. bogat razlozima. arreter) zaustaviti. Arej (grč. revnostan. aretologija (grč. tj. staviti zabranu na. arzi-mahzar (tur. pažljive. prsten oko bradavice na sisi. argumentari) navoditi kao dokaz. ardus strm) strmost. naredba o hapšenju. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arestatorij(um) (nlat. ardasse) trg. Ares) mit. arsa (lat. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. zatvaranje. muka. Ares (grč. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. arendar (nlat. med. sr-čano. argumentosus) bogat grañom. arete vrlina. vreo. agea. silom. Areopag (grč. arestant (nlat.. uhapsiti. arestat (nlat. hidrome-tar. u Ateni. prav. silan. areometar (grč. najstariji i najugledniji sud u Ateni. po Zevsovoj zapovesti. fig. kupanje u pesku. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. polje borbe. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). crven krug oko zapaljenog mesta. vrsta fine per-sijske svile. argumentum bakulinum (lat. arivaža (fr. nemajući drugih dokaza. arenant (lat. argumentum ad hominem (lat. arrestatio) hapšenje. Ares. uzapti-ti. Argos. zažaren. areola (lat. dolazak laña u pristanište. areraže (fr. arrestum) zatvor. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. ardentan (lat. vrsta grube svile iz Smirne. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arenatio) med. argumentum ad veritatem (lat. areola) malo.) rasprostranjena na Zemlji. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. plaho. ardit (ital. veoma oprezan i revnosan čuvar. zapadno od Akropolisa. arendator (nlat. haps. logia) fil. optuživanje. Arej. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). ubio Hermej. arsis) metr. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. Areios Aresov. arresto. krug oko Meseca. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. areotektonika (grč. dokazivati.argumentirati argumentirati (lat. gradilište. fig. mandatum) prav. uhoda. ardassine) trg. lako razumljiv. Argus) mit. ardito) voj. metria) fiz. simbol surove hrabrosti. dovoz robe. aretirati (fr. žarki. Argus (grč. areražirati (fr. obustavljati. arduitet (lat. zakupiti. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog.. bog rata. argumentisati v. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. ardito) muz. zatvor. ardasina (fr. kolektivno javljanje. znat. deo etike. usijan. arena) borac na areni. obra-zlagati. arest (ital. sin Zevsa i Here. zaostala plaćanja. arz-mahzar) pismeno. ardens) gorući. 2. npr. arrivage) pristajanje. fig. arendirati (nlat. arestirati (nlat. Argusove oči vrlo budne. araios redak. 3. argumentirati. agea) površina. zadržavati.

up. niz lukova na stubovima. sredstva koja pomažu porañanje. plemstvo. rythmos takt) med. 2. aritmologija (grč. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. vlast) vladavina plemstva i naroda. mršavost. aristokratizam (grč. a rijega (ital. aridura (nlat. arioso) muz. laktaš. a-. Persije i ist. vladavine plemića. pomogla Tezeju. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. fig. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. aritmije (grč. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. arijevci pl. mršavost. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. suvoparan. v. naročito čišćenje porodilje. ariozo (ital. aristarhski. sušenje. ariditas) suvoća. veština računanja. melodija. fig. naročito kucanja bila. suvoparnost. u novije doba. arithmos. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. arythmia) nedostatak ravnomernosti. v. aritmometar (grč. spržen. arivizam (fr. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. agua) pretvaranje u Arijce. agua) pl. arijanci pl. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. aristos najbolji. Aristoteles) fil. fr. Aristarh (grč. arcade) l. laktaštvo. aria. ariditet (lat. nesklad-nost. aristodemokratija (grč. jalov. arithmos. pesmica. jalovost. aritmomantija (grč. Arijevci (sskr. agsa kovčeg. Irana sami sebe nazivali. arijer-ban (fr. kratos moć. aristolohika (grč. u vidu arije. pere. aritmetičar (grč. aritmomanija (grč. deo čeone kosti (očna). manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. sušan. relikvije i dr. otuda: Arijadnin konac. učenika Platonova. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. techne) mat. Arijevci. arriere-garde) voj.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. aristos najbolji. e arithmetike tj. na-pev. gurgur. sanduk) 1. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. Ariadne) mit. ih. arriere-ban) voj. sušnost. Arijadna (grč. računaljka. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. 2. suša. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. nauka o brojevima. arithmos broj. aridura) med. arijevci. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. mršav. koji je tvrdio da Hristos nije bog. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. . arithmos. nego običan čovek. Arijci. arija) pl. v. neplodan. arizacija (sskr. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aritmetike (grč. osiguranje života. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. med. nepravilno kretanje. arijergarda (fr. fig. aridan (lat. arithmetikćc) koji spada u računanje. večni protivnik Ormuzda. aridus) suv. mala arija. veštak u računanju. mršavljenje. aritmetički (grč. gurgurstvo. arka (lat. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. pulsa. ned. Arijci (sskr. aristotelizam (grč. iz IV veka. arija (ital. i njegovih pristalica. arithmos broj. zaštitnica. pošto je ubio Minotaura. mit. arijski jezici svi indoevropski jezici. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. bez ikakvih obzira. aritmogrif (grč. bog i praizvor svega zla.). mania ludilo) med. arietta) muz. arriver postići) osobina onih koji. pristalice i pobornici arija-nizma. arriver postići. lutrije i dr. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. prijatelj i član aristokratije. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. progresija. arithmos. anat. neplodnost. Ariman (pere. geometrijska sredina. aritmus (grč. način pevanja. odstupnica. zaštitno odeljenje. nepravilnost. dragocenosti. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. locheia porañanje) pl. plemićki stalež. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. pre naše ere). pr. arkada (fr. aristokratija (grč. logla) nauka o brojevima. Ahriman) ion-. pevajući. računski. arivist(a) (fr. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. love zvanja i položaje. arijanci. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. de-mos narod. aristokratia) vladavina plemstva. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. slabost. arhit. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). poslednja odbrana. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. agua. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. karijerist. poglavica zlih duhova.

Velika Kola) astr. arkbutan (fr. vazduhoplovstvo. arozman (fr. armorist(a) (nlat. arlecchino) lakrdijaš. armorial. arcanus tajanstven. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. vinski cvet. arcuatio) med. granatama. Arkañani (grč. arctius jus) prav. lakrdi-ja. armirati (lat. oružati. arkato (ital. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. jačati. sužavanje. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. armorale) poznavalac grbova. bombama.. Arkadoi) pl. fr. tenkove. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. doplaćivanje. najedanje. arrogans) nadut. arrogare) usuditi se. . voj. tj. povećanje nosivosti zida gvožñem. tj. fig. arlekin (ital. kako se prave sredstva za ulepšavanje. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. arkcijus jus (lat. stub podupirač. armadilla) kor. aroma (grč. seoski. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. grañ. arkapija (tur. arozaža (fr. arrosage) zalivanje. sočna materija kod biljaka. armorale) knjiga sa grbovima. prisvajati. usiniti. nlat. arkanist(a) (lat. arctura) med. 3. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. polivati. bezobzirnost. obasipanje vatrom. aroma) miris. god. ohol. pastirski. armatura) voj. arkanum (lat. navodnjavanje njiva. arcanus) tajni lek. agta) pl. fiz. armare) voj. Arktik (grč. oholost. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. pozadi kuće. arktos (grč. npr. naoružan trgovački brod. nagrizanje kostiju. armadilja (šp. potporni poluluk. naknadno platiti. uobražen. ovlažavanje. drzak. trg. poslao protiv Engleske). nadmen. veliko mnoštvo. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. prevrtljivost. arozija (lat. pravo prvenstva. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. trg. arkadikćs) koji je iz Arkadije. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". nlat. uraslost nokata u meso. snažiti. obasuti (ili: obasipati) vatrom. naročito carinski. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. armateur) mor. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. lat. grañ. gusarska laña. bezobrazan. kol' arko (ital. tajno sredstvo. čovek koji često menja mišljenje. navodnjavati. drskost. muz. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. arkeo izdržavaš) geol. arkcior citacio (lat. sever. Arkadla. vojska. naduven. zaobilazan. naknadno plaćanje. lat. krivl>enje kostiju u obliku luka. vrdalama. pesnici pastirske poezije. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arktikos severni) Severno Ledeno More. arrosement) zalivanje. arktički (grč. uzeti pod svoje. arcus luk. osvežavanje. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arogirati (lat. sopstvenik gusarske lañe. „armija beskućnika" itd. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. od srednjeg veka: porodični grb. opre-miti. prisvojiti. stezanje nekog dela tela zavojem. naivan. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arctatio) ned. arlekinada (fr. arcato) muz. fig. nao-ružati. e arktos Veliki Medved. armatura (lat. nepravilan. idiličai. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. arkoza (grč. arrosio) med. pooštrena zapovest (ili naredba). morski razbojnik. prav. poza. oružje. armija (lat. muz. prevlačeći guda-lom. armorijal (fr. lučni stub. arrodere. agtee) 1. metodič-no bombardovanje. arogantan (lat. npr. metodski bombardovati. fig. šaljivčina. gusar. armalis. agso. podlivanje ulica. gudalo. arcus luk) nuz. 2. arlequinade) šala. nego su »siveli samo od službe u vojsci. arrogantia) nadmenost. agta oružje) pl. mala ratna flota. artiljeriju i dr. so!G agso) gudalom. arctior citatio) prav. ratna sprema. arkuacija (lat. fig.arkadski arkadski (grč. aromatizacija (grč. naoružanje. fiz. Pola. arc-boutant) arh. armada) oprema. oru-žana sila. gord. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. arma (lat. arkcijus mandatum (lat. arozirati (fr. armada (šp. „armija nezaposle-nih". stanovnici Arkadije. arctius mandatum) prav. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. arktura (lat. fig. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. nepropisan put. potez gudalom. arktacija (nlat. prevrtljivac. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. snabdeti ratnom spremom. onaj koji se razume u grbove. polivanje. mor. armater (fr. Armida lit. nadutost. »sena sposobna da zavede. nego iz avlije. arko (ital. u Španiji: oružana sila. drznuti se. arroser) zalivati. mali naoružan brod. arkosolij(um) (lat. vrdanje. voj. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. podmlañivanje itd. arogancija (lat. doplatiti. jela i dr. bliže (ili: preče) pravo. razmetljiv. agta oružje.

arpeggio) muz. arsenogonija (grč. arteriozitet. arsenik. veština. zanatlij-ska radna zajednica. vita brevis) umetnost je duga. arterialitas) fiziol. lepe veštine. ars nova) nova umetnost. operativne otvaranje arterija. naročito knlževnog. arterfa. začini. tvrd) med. artes liberales (lat. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. are longa. fiziol. arpeño (ital. v. oksidisana krv. arterijska krv otvoreno crve na. arrondissement) zaokrugljivanje. arterijalitet (nlat. muz. arsen muški. elemenat atomske mase 74. redni broj 33. arsenikćn) pl. posao. sa začinom. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arterfa. arrostema slabost) med. sklerćs krt. uvećanje. naročito u morskim pristaništima. mala harfa. lomljenje tona kao na harfi. za-činjavati. znak As. jak otrov. eurys širok) med. sužavanje (ili: suženost) arterija. gone rañanje) rañanje muške dece. stenćs tesan) med. zaokrugljenost. aroma) mirišljav. jak) hen. phagein jesti) med. graphia) anat. struka) muz. arterija (grč. aroma) namirisati. u razlomljenim akordima. arterialisatio) fiziol. arterfa. muški porod. nlat. ektasis pomeranje) med. hem. rexis kidanje. arterioekleroza (grč. zanat. arteriotomija (grč. gde je veoma rano bilo takvih bunara). vita brevis (lat. aromatica) al. grč. arterfa. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. ars. arsen muški. arondismav (fr. artelB) radna zadruge. arsenikćn) pl. logfa) anat. arterijski (grč. arteriole (nlat. arpaneta (itzl. artizam (lat. arsenikćn) hem. arpanetta) muz. žeš. proširenje. krvna žila.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. deo grada. arterfa. arteriektazis (grč. ars) umetnost. jedinjenja su mu jako otrovna. arpeñatura (ital. ars antiqua) stara umetnost. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. začiniti. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. mirišljave materije. tj. prskanje arterije. slabost uma. arterioreksis (grč. arsenikćn. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arterfa žila) anat. are vova (lat. muzički stil u XIV i XV v. arteriositas) fiziol. tome sečenje) med. arseniti (grč. are silogistika (lat. arterijalitet. slobodne umetnosti. arterfa žila) koji se tiče arterije. arsonvalizacija (nlat. svirati na harfu. arteriolae) pl. fig. arsentrioksid (As2O3). magacin za smeštaj ratne spreme. arpeñirati (ital. arpikord (ital. arpikord. arpeñato (ital. metnuti mirisa u nešto. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arsevofagizam (grč. najsitnije arterije. prskanje) med. soli arse-nikove kiseline. arteria) med. arteria. arsenik (grč. are mnemonika (nlat. arpentage) zemljomerstvo. aromatičan (grč. zaokrugljenje. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arterfa žila. arsenale) oružnika. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arteriozitet (nlat. niz razlomljenih akorada. zaokruživanje. arteriografija (grč. nlat. arsena. arostija (grč. harfica. arteritis (grč. aroma. v. arteriostenoza (grč. artis umetnost) način umetničkog. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. sičan. arrostia) med. damar. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. srez. arpantaža (fr. ital. arpeggiato) muz. are angina (lat. ludilo. arterijalizacija (nlat. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. v. posle kojih dolaze kapi-lari. artefakt (lat. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arteriektazis. artes liberales) pl. ars mnemonica) veština pamćenja. arterfa. a život kratak. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća.9216. bilo iz srca u ostale delove tela). arterieurizma (grč. spinet. up. bogatstvo u arterijama. koji prijatno miriše. arteriologija (grč. proširenje arterija. arsonvalisatio) v. artefactum) veštački proiz-vod. arostija. arsenal (fr. podrugljivo: tandrkati. arostema (grč. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. izražavanja . artelj (rus. agra. arpihord. zapaljenje arterija. nauka o arterijama. darsonvalizacija. arpihord (ital. are (lat. trovanja akutna i hronična. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arsen (grč. arostema. arpeggiatura) muz. mirisan. bilo. zaokruženje. chorde žica prevara. aromatika (grč. ono što je veštački napravljeno. arsenal. v. arpadžik (tur. kvart. opis (ili: opisivanje) arterija. kao na harfi. arsenijati (grč. ars longa. arpeggiare) muz.

stvar. articularis) zglobni. archaios star. latreia poštovanje) služba za hleb. zglob. umetnuti) kec. operativno otvaranje zgloba. arthron zglob. phagos) hlebojed. veštački. glumac. artikulirati. artichaut) vot. artisan) zanatlija. articulatio) anat. arthron. artikulisati v. zool. arthron) med.ke. bol zgloba. kolence. poznavalac umetnosti. zglobobolja. arheget (grč. arthon zglob. arheornis v. ruop gnoj) med. artišoka (ital. artiljerija (fr. arthron. articulus zglob. artropatija (grč. LIŠð. artificiosus) umetnički. veštak u jahanju. artokarpi (grč. odyne bol) med. arhejski (grč. artropioza (grč. artillerie. zapal>enje zglobova. artificialis) veštački. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. arthron zglob. arhegonije (grč. artremboleza (grč. artos hleb. vinovnik. paragraf. drevan. artikulirati (lat. artiljerac. vot. phima izraštaj. artos. artro. arthron zglob) med. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. arthros. zglavak. artritis (grč. articulare) uzglobiti. fr. tj. artralgija (grč. čvor. uzglobljavati. artrofioza (grč. roba u trgovini. prastari) star. neprirodan. archaios star. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. trganje u zglobovima. arheografija (grč. artrotomija (grč. artos. artik(a)l (lat. archakos) starinski. gran. poglavar. tome sečenje) med. napis. karpos plod) pl. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. pokretač. drevan. docnije: topovi. arhajski period v. tobdžija. artiste) umetnik. prevremenoj arterio-sklerozi. archaios star. npr. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. nlat. arhaizirati (grč. arthron. osnovi nauke o čoveku. arche početak. „igra reči". bog. arthron. jedan po jedan. drevni. zastarela reč. artritizam (grč. prastari. veštački. fosilni kič- . arche početak. grapho pišem) opisivanje starina. lek). arthron) med. zglavak. mekani otok zgloba. logos reč. krilo) zool. gnojenje zglobnih kostiju. fig. nameštanje iščašenih zglobova. arthron. arhaizam (grč. zoon životinja) zool. artista. giht. arhaičan. član. logos reč. sastav tela koji je sklon gojaznosti. arthron. glavočika sa cevastim cvetovima. arthron. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. lukav. prepreden. reči i slogove jasno. rak u zglobu. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. jestastvo (priroda). izgovarati. kostobolji. zagnojavanje zglobova. trganje u zglobovima. podćs noga) pl. up. šećernoj bolesti. naročito antičku umetnost i nauku. artrofima (grč. pterix pero. sastavni deo jednog spisa. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. artificijelan (lat. hlebno drveće i hlebne bil. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. arheopteriks. archaios star. tačka ugovora. bol zgloba. gonos) pl. artist(a) (ital. veštak. pro-či (drugi). da(va)ti arhaičan oblik. arheologija (grč. artofag (grč. archaios star. arhaičan (grč. otok) med. rod vojske naoružan topovima. liigv. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. artrokarcinom (grč. arun v. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. artikulisati. polza (korist). articiocco. predmet. bog. arhaičan. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artificiozan (lat. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. artikularni (lat. kompozicijom i dr. koji odista potiče iz starog vremena.(grč. artrodinija (grč. arheolog (grč. trg. zglobobolja. fr. artilerac (fr. artistique) umetnički.). starinski. osnivač.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. oblik ili izraz. obrastao trskom. artistički (fr. zastareo. opšte ime za kukce (insekte). azojski period. artolatrija (grč. artroze (grč. emballo ubaciti. arundinozan (lat. artizan (fr. bogat trskom. topništvo. prastari) gram. arhelogija (grč. harun. umetnički. karkfnos rak) med. priključenije (doživljaj) itd. glumac. astmi i dr. anat. logia) početna nauka. igrač na konopcu (u cirkusu). članak) članak. arch-egetes) voña. arundinosus) trskovit. artrozoa (grč. pregib. up. pathos bol) med. zglobni. odsek. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. arheopteriks (grč. algos bol) med. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. iznositi nešto član po član. artilleur) vojnik koji rukuje topom. phyo stvaram) med. zglavkari. slik. izneti. artikulacija (lat. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). životinje sa zglobovima. poglavlje. bol (ili: trganje) u zglobu. bol u zglobu. pauke rakove i crve. artropoda (grč. pus. stilom. gaji se kao veoma cenjeno povrće. arhaističan v. archaios stari. neuralgiji. archaios star. izveštačen. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova.

školovan grañevinar. archimandrites) starešina manastira. neimar. up. archos voña. arhitip. počinjem. neoštećeno (na tovarnim listovima). v. arhiñakon (grč. assez) kuz.). pre n. grañevinski stil. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. arhocela (grč. a salvo) trg. anorgakske materije. arhivar (lat. grč. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. archos. Archilochos) poet. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. dobro očuvano. viši lekar. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. zajedl>iv. architec-tura) grañevinarska umetnost. fig. arhivar. arhivski (lat.) arh. archo početak. vrsta crnog luka. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. arhitrab. arslama) bog. archos. arhitrab (grč. žučan. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. neimarstvo. raspored i grañenje jedne grañevine. archo prednjačim. vrlo. arhivolt (ital. archi-pelagos more) ostrvlje. povel>e. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. nadbiskupa. arhesporijum (grč. trabs greda) ar*. architektonikos) grañevinski. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. spadnutost zadnjeg creva. . najmanja jedinica za merenje zlata. koji radi u arhivu. original. episkop. arhont (grč. archivista) v. arhitip (grč. prvi služitelj jedne crkve. arhitektonika (grč. prastvaranje. rimskoj. arhijater (grč. archo. prvosveštenik. arhiv(a) (lat. nauka o sistemu. archos. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. podrugl>iv u govoru ili pisanju. arhipelag (grč. as. arhitrav. mitropolit. archivolto glavni luk) vrh. a po drugim opet ptici. archos. up. archivum. setva) bog. archeion vladino nadleštvo. assis) 1. koji pripada arhivu. arche početak. koji se nalazi u arhivu. 5. arhitekture (grč. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. asai (ital. koji se tiče jednog naučnog sistema. arhivist(a) (nlat. a salve (ital. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. prvak. sada potisnuta tzv. koji su često ukrašeni kipovima. tj. po izvesnim delovima sličan reptilijama. način zidanja. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. potiče iz preistorijskog doba. dioikesis gazdin-stvo. arhimagija (grč. arhitektonski (grč. arhilohijski (grč. prauzor. prvi nad. aršlama (tur. neimarstvo. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. fr. arhi. 3. arhimandrit (grč. arch-iereus) vladika. archos čmar. prosutost. prapismo. lat. metričkim me-renjem. archivum) koji se tiče arhiva. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. 2. visoko sveštenstvo. architekton. ptosis pad) med. as (lat. nauka o grañevinarstvu. spora sejanje. prvosveštenik. arhitrav (grč. archo prednjačim. izmeñu Grčke i Male Azije. archetypon) v. prodor zadnjeg creva. iatros lekar) prvi lekar. archon) vladalac. prapočetak. rif. arhihijerarh (grč. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. lični lekar. u početku od pola kg bakra. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. spisi ili akta. gfgnomai stvaram) biol. 4. naročito u avijatici i raznim granama sporta. arhetip (grč. nadbiskup. kod starih Rimljana: novac. vrhovni sveštenik kod Jevreja. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. i 640. aršin (tur. kele prosutost) med. arhivist. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. dokumenti. archetypon prauzorak) prasli-ka. najjača karta. arsin) stara mera za dužinu: lakat. najbolji u nekoj struci. archo. veličine goluba. poglavar. arhiepiskop (grč. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. e. arhigonija (grč. arhetip. spontano postanje života. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. „kec" na francuskim kartama. službenik arhiva ili arhive. naročito: prvi otisak.(grč. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhiepiskopija (grč. arhijerej (grč. episkopos) prvi vladika. arhihijerarhija (grč. architekton) grañevin-ska umetnost. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. zametak) zool. dvorski lekar. arhivalije (nlat. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. arhoragija (grč. pra-. arhiblast (grč. abiogeneza. grañevinar-stvo. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. blastos klica. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. trešnja (plod i stablo). alhimija. prazametak. assai.arhesporIJum 77 menjak. lat. arhoptoza (grč. archos čmar. lat. arhitekt (grč. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. renesansnoj i barokno j arhitekturi). arhidijeceza (grč. veoma. grañevinarski.

aservat (lat. nesposobnost razumevanja znakova. aseptin (grč. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. postojati sam sobom) samostalnost. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. asemičan (grč. sexus spol) bespolan. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. a-. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. pristajanje uz koga. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). asesura. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. aseptičan (grč. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. fr. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. površina pečenja i dr. doznaka. asepsija (grč. pomoćnik sudijin. udva-ranje. assensio) odobravanje. a-selenos) bez Meseca.). pomoćnik starešine nadleštva. aseksualizacija (grč. a. asertoran (lat. assertio) tvrñenje. asasinator (nlat. assecurare) osigurati. assertivus) v. securus bezbedan. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. assibilare) gram. koji nema spola. sudsko pomoćništvo. asekurirati (lat. npr.bez. asanzer (fr. isušivanja podvodnih mesta itd. asertorna zakletva prav. asekuracija (nlat. primalac novca po uputnici ili nalogu. lift. assignans) onaj koji šalje novac. bez trabanta. za-klinjanje u nešto. tvrdnja. protiv požara. fil. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. sačuvati. amarus gorak) hen. . bez pratioca. ad-. zeta znak) ned. ascenseur) dizalica. npr.. bolesnikove kože i dr. a. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. fil. pohotljivost. aselgeia) razvratnost. npr. a se esse biti tj.bez. aselgija (grč. aseitas. sexualisa-tio) uništenje. assecuratus) osiguranik. asignat (lat. sepsis trulež. a-. nlat. assassinatum) prav. uspinjača. u pohranu. asekurancija (nlat. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. asservare) čuvati. a-septikos) koji nije sklon truljenju. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. sepsis trulež:. u nekom gradu. doznačilac. aservirati (lat. asekurant (nlat. pozdravl>avanje naselja. bez ikakvog podsticaja spolja. aseleničan (grč. asignant (lat. zvanje pomoćnog sudije. kora od hleba. pri vršenju operacije. dakle. nalog. oleum ulje) hen. isušenje moč-varnih mesta itd. assibilatio) gram. kraju (ili državi). asanacija (lat. asignatar (nlat. aseptol (grč. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). a-. asertivan (nlat. sanus zdrav. asibilirati (lat. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. asenzija (lat. potvrdan. aseverativan (lat. asemija (grč. assignatus) lice na koje glasi uputnica. assecurantia) osiguranje. kastracija. umorstvo. asebija (grč.) ned. asemos) koji nema znaka. ulagivačko odobravanje. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". pohraniti. tj. aseitet (nlat. fr. asesor (lat. apodiktičan). aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. obezbediti. sanus. nasilje. nlat. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. asacija (nlat. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. up. asservare) čuvanje. lat. asertoran. aseksualan (grč. assus pečen. kraju. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. asesorat (nlat. razvrat. koji je bez oznake. pohrana. ostavljanje u pohranu. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. mučko ubistvo. assessoratum) prisuditelj-stvo. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. sepsis) hem. aservacija (lat. up. problematičan. up. aseveracija (lat. assecurans) osiguravač. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. asekurat (nlat. npr. prav. lat. assassinator) prav. bezverstvo. asasinat (nlat. smrti i sl. asekurancija. dokazivanje. unutarnjem nagonu. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. assecuratio) v. asercija (lat. assentatio) laskanje. a. asentacija (lat. nepriznavanje bogova. koji nema zaraznih klica. assertorius) kojim se tvrdi. čišćenje od zaraze. antiseptičan.asamar 78 asignatar asamar (lat. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. bez obeležja. asebeia) bezbožnost. ascenzor. one koja se polaže pre davanja iskaza). assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asseverare dokazivati) potvrdan. dokazni. primanje nečega kao istinitog.ne. asanirati (lat. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. asibilacija (nlat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja.

syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. asker (tur. asli (arap. nepoklopljiv. syn sa. asklepijadski stih četr. asimptota (grč. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. ash) pravi. a-. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). askeo) učenje o askezi. asiduitet (lat. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. nedovoljno saosećanje. jednačiti. prisustvo. primiti u se. symptotos koji se ne poklapa) mat. acieration) pretvaranje u čelik. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asimptotičan (grč. a-. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. bubine. asimpatija (grč. isposništvo. nejedna-kost.ne. assimilatio) izjednačenje. asketičar (grč. nemanje saučešća prema kome ili čemu. askaris) pl. asimfoničan. potpora. supši. a-. assistere) pomagati nekome u poslu. gladovanje) post. . asistirati (lat. pomagač uopšte. asignacija. fiziol. neistodo-ban. trudoljubivost. asli. assaut.asignatura 79 asinhroaičan (grč. prilagoditi. neskladnost. marljivost. i sa jambom na završetku. asketizam (grč. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. asketika (grč. asketes) isposnik. jednačenje glasova (po zvučnosti. symphonia) nesklad. askaride (grč. tur. asistencija (nlat. a-. asketos) isposnički. assignatura) v. a-syndeton) pong. a-. (da) niko je ne čuje. vrsta vežbe u mačevanju. asindet(on) (grč. askeza (grč. assimulatio) pretvaranje. npr. nedostatak volje za jelom. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. prisustvovati čemu. primati u se. ili izmeñu članova jedne rečenice. a. ital. asimetričan koji nema simetrije. doista. ua. asilogističan (grč. nedostatak veze u rečenicama. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. assignatio) d oznaka. asignirati (lat. nespojenost) ret. vrsta klasičnog stiha. a-. asimilacija (lat. syllogismos posredni zaključak) log. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. pr. asimulacija (lat. moguće. assiduitas) tačnost. systole skupljanje. vojnik. asjeracija (fr. ali se nikad ne dodiruju. gram.: „Misli mlada. asker) vojska. nestezanje srca. bogougodnih spisa. vrednoća. asitija (grč. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. revnost. gran. zaista. asistent (lat. nevezanost. fiziol. nejednak. u početku sa trohejom ili spondejom. preobratiti hranu u organ-sku materiju. npr. neješnost. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. asindezija (grč. asimilirati. psih. nejednovremen. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. zood. asket(a) (grč. uputni-ca. asindetičan (grč. asistolija (grč. pritvorstvo. asilabija (grč. prisustvo glista u stolici. a-. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. juriš. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. pokajnički. pomoćnik. upravo. askesis) isposništvo. assistentia) pomaganje. nedostatak hrane. pokajnik. neskladnost. askariodoza (grč. bogougodan. asimetrija (grč. detinje gliste. asklepijadska strofe četr. vaspitni. asjeraža (fr. asindet(on). bez sveza. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asketski (grč. aso (fr. chronos vreme) neistovremen. licemerstvo. napad. sympatheia) nenaklonjenost. verovatno. prilagoñava-ti. dela. pratiti nekoga. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. mestu ili načinu tvorbe). ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. iz koga se ne može izvesti zaključak. neravnomernost. postojanost. asimilovati v. nesrazme-ran. stezanje) ned. neskladan. assimilare) izjednačiti. pomoć. izjednačavanje. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. asyndesia) nevezanost. istrajnost. askeo) pisac pobožnih. isti. izjednačavati. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asimfonija (grč. bez svezica. askaris) med. asitia nejedenje. čeličenje. assalto) napad. udarac u dvoboju. asignacija (lat. — (ali) Slušale je momče čobanine. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. asimilirati (lat. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). nalog za isplatu. jezik. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. pokajniš-tvo. a-. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asignatura (nlat.

aspiratio) gram. \ asonancija (nlat. sa dahom. asperitet (lat. asonanca. raskalašnost. associe) drug (ili: ortak) u poslu.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. samoglasničko podudaranje. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. asocijalan (grč. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. vezivanje. pojava. v. v. nesanica. čežnja. grubost. astazija (grč. socialis) nedruževan. sisanje. asocijacija (nlat. somnus san) med. aspermatičan (grč. a-. udruženje. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. aspirirati (lat. reumatizma. astatičan (grč. asoti'a) razvratnost. asolirati (fr. udisati. aspiracija (lat. asocijativan (nlat. koji nema semena. spajanje. knjiga). izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. strana nečega. aspermičan. a-. astateo. nazeba i sl. aspermos) med. bez odreñene orijentacije. nepostojanost. asocirati (lat. asonavca (nlat. associare združiti. udi-sanje. aspida (grč. izgovarati iz grla. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. lat. asomatičan (grč. zvanjem). udružiti. astakos rak. asonirati (lat. littera) pl. odabrati stvari jedne prema drugima. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). slično zvučati. pihtije. onaj koji teži za nečim (položajem. razvrat. asparagus (lat. odabiranje. ventilator. aspirator (lat. associe en commandite) trg. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. težiti za nečim. aspermija (grč. asosje (fr. asortirati (fr. as-6des koji oseća gañenje. člana. lat. bacakanje teškog bolesnika. u organizmu ljudi i životinja. činovnički pripravnik. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. astatične igle fiz. asodična groznica groznica sa povraćanjem. up. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspirans) kandidat. aspergiloza med. asocirati se združiti se. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. associare) pridružiti. asperifolia) pl. asparagus) bog. guja otrovni-ca. assonantia) v. usisač. asotija (grč. muz. assortissage) trg. primiti za ortaka. asomnija (grč. associatio) udruživanje. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. asortisaža (fr. Convallariaceae. suglasnici s dahom. aspermizam (grč. muz. opre-miti. spojiti. lat. gram. nepostojan) koji nema pravca. rospija. aspermatizam (grč. sperma seme) med. aspermizam. aspergioloza (lat. bunilo. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. egipatska naočarka. zbirka razne robe iste vrste (npr. izazove u svesti i neku drugu. uvlačiti u sebe. asocijalnost (grč. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. asortiman (fr. med. tajni ortak. s dahom. krutost. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. biljka sa hrapavim lišćem. zadrugara. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. neotesa-nost. rod biljaka iz fam. koji nadovezuje na nešto. a. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. a-. koji ne može da izlučuje seme. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. aspirin farm. aspi's. nedruštven. koji izaziva gañenje. fil. dobro znamenje. aspirare) tražiti nešto. aspirata se. gram. aspirata (lat. zla i opaka žena. ase prezasićenost) med. neravnina. oštrokonña. fig. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. ima ih više vrsta.) ned. težnja. aspic) kup. vid. aspirant (lat. izgovaranje s hukom. špargla. vezati. usisaljka.ne. oporost. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . aspidos) zool. bog. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. gasa ili tečnosti. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. asperifolmja (nlat. uortačiti se. aspergillus) med. usisavanje. asperitas) hrapavost. hladetina. aspermizam. aspra (grč. nepotpun slik. astasia) nemir. aspermatizam. surovost. fig. asosje an komandit (fr. aspectus) izgled. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). aspik (fr. para. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima.) med. a-somatos) bestelesan. s hakom. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. astatos nestalan. aspek(a)t (lat. assonantia) post. up.) v. kada se pojavi. društvo. biranje. tvrdoća. uvlačenje u sebe. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. žel>a za nečim. usisavati. astakolit (grč. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. aspermičan (grč. astr. pust život. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. gledište.

bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. asty grad. astron sazvežñe. zadevanje. telesnih osobina. Astrea. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. izbegavanje vojne obaveze. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). asteroidan (grč. astrafobija (grč.ne. svet zvezda. asteroeides) zvezdolik. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti).ne. astragalizam (grč. astralni duhovi. grč. teško i kratko disanje u nastupima. makros dug. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asteničan (grč. asteroidi (grč. astratija (grč. astralno telo. uprava grada. astinomi)a (grč. astenija (grč. aster zvezda) fiz. npr. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. plane-toidi. zadirki-vanje. slabost. asteriskus (grč. astrobolizam (grč. asteismos utančan. asthma) sipljivac. asterismus. zvezdani. astheneia slabost) med. npr. slab vid. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. eidos oblik. u srednjem veku: pali anñeli. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. duše umrlih. astralna svetlost. astigmatizam (grč. astrum zvezda. astragalos kocka. asthenes) nemoćan. asterizma (grč. male. nemoć. eterično telo čoveka. ret. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. koji potiče od slabosti. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. gležnjača. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. grč. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. tj. zvezdano nebo. zvezdana svetlost. koji potiče od zvezda. stigma bocka. asteizam (grč. astilon (grč. astralis) koji se tiče zvezda. osobina nekih vrsta liskuna koje. v. slab. astigrafija (grč. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. dosetljiv govor. a. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. nauka o asteničnim bolestima. duhovit govor. služi za pravljenje raznih ukrasa. želudačnog). preterano velik strah od groma ili grmljavine. nomos zakon) upravljanje gradom. koji potiče od zvezda. aster. lako zama-ranje očiju. aster zvezda. pun zvezda. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. zvezda. med. astmatičar (grč. geodezija. astralni svet. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. oronu-lost. up.. asthma) med. zaptivanje. grapho pišem) opisivanje gradova. astheneia nemoć. obruč. astro. grupa zvezda. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. a.(grč. up. nadzor nad kućama. asteroeis) zvezdast. sjajan. Ceres. oblika zvezde. a-. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. zvezdast. stylos stub) vrh. Vesta i dr. logia nauka) ned.ne. astragal (grč. posle svakog bacanja kocaka. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. phobos strah) med. udar sunčanice. asty grad. piljak. telo bez zemaljskih. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. asterizam (lat. kockanje. Palas. sunčanica. gledam) med. orao vidim. aster) sazvežñe. supr. asty grad) velikovaroško ponašanje. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. astr. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. ipak kaže. astma (grč. tačka) fiz. Juno. astenopija (grč. astragalos) kocka. usled interferencija svetlosti. astralni (lat. fini ton u ophoñenju. alat. astenična groznica živčane groznica. astenologija (grč. asthenes. zvezdan. po učenju okultizma. uticaji.). sipnja. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. npr. u obliku zvezde. zvezdani. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. astragal omanti ja (grč. zemlje i pakla. ned. psih. drugo. tuga. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika.) igra kockom. aetigmatičai (grč. astralit (lat.) geol. a. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. asthenes. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. slabost vida. vid) pl. astrogeodezija (grč. stigma. uglañene radnja. 6 Leksikon . sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. astrobolismćs. vrh. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astron. srčanog. grañevina bez stubova. oronuo. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. asteričan (grč. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. steničan afekt. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. astenomakrobiotika (grč. astmatičan. npr. slabija no na ostalom nebu. smrt ili obamrlost od udara munje. skočna kost.

astron. rasrditi se. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. kometa. astrometrija (grč. uzeti na sebe. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. slave (Vergil). okamenotina u obliku zvezde. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. astron. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja.) v kosmonautika. aetronomija. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. asumpsit (lat. fil. phos. astroskop (grč. labi's držak. phos. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. astronomia. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. asumcija (lat. zvezdočatac. astrodiktikum (grč. obaviti kakav posao i sl. astrolatrija (grč. astrolit (grč. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. fig. primanje duše na nebo. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. astronomski (grč.000 km. Sunčanih pega itd. astron. neku misao. astron. itd. asphaltos) hem. poznavanje) poznavanje zvezda. astrolabijum (grč. astron) zvezda. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. assumpsit) primio je na sebe. nćmos. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. gnosis spoznaja. načiniti popustljivim. astrofizika (grč. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. v. up. upotrebljava se za astrognozija (grč. astron. meteorolo-gia. tj. lat. astrografija (grč. sik itur ad astra (lat. astron. dan smrti nekog svetitelja. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). razumeti. asura (tur. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. vrlo velik. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. služba zvezdama. grapho) opisivanje zvezda. astrum. thećs bog. ublažiti (svetlost. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. surdus gluv) zaglušiti. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astrofičan (grč. fil. naročito astrofotografijom. astrometar (grč.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. prav. primiti odgovornost. assumptio.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. astrofotografija (grč. astrolog (grč. slomiti (volju. astro. asumiti (tur. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. zakon) nauka o kretanjima. uzimanje. astrologija (grč. do časti. ret. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. podelu na sazvežñe i nazive. dati blaži karakter. zvezdozna-nac. astrofit (grč. asfalt (grč. karakter) ukrotiti. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. položaja planeta. a-.) veština posmatranja zvezda. uzeti k sebi. okretnim. podneblje. druga (minor) premisa u silogizmu. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astro. umeriti. astrognost (grč. assumere) preuzeti. zeml>ina smola. morska zvezda slična biljni. tj. astro. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. asuplirati (fr. 149. tj. slik. npr. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. Ifthos kamen) zvezdast kamen. astronom (grč. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. nemein upravljati. astrometeorologija (grč. astromavtija (grč. astroskopija (grč. onaj koji se bavi astrotozijom. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. photćs svetlost. astron. asurdirati (fr. astron. astrofotometrija (grč. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. astron. astron. astron. astrograf (grč. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. metron mera) zvezdomer. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. astron. shvatiti. assumtio) primanje. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . azota i sumpora. glas). astrosofija (grč. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. assourdir. pomešan sa krečnjakom. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. ogroman. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. asumirati (lat. hasimak) žestiti se. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti.500. astrum (lat. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. aetronomija (grč. astron. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. veličini nebeskih tela. up. astron. astro. astroteologija (grč. astrofizika. grč. hasir) prostirač od rogoza. phytcn) zool. paklina. astron. astron. photćs. astronautika (grč. srditi se. assouplir) učiniti gipkim.

uzlazna linija srodstva. napad neke bolesti. navala. askites tj. neiznenañenje. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. po legendi nikla iz njegove glave. brak bez poroda. pre naše ere. obamro. voj. napadati. ravnodušnost. a tempore) upravljati se prema vremenu. ascendenti (lat. Spasovdan. thaumazo čudim se. atanazija (grč. zavoleti nešto. a-. astr. atelaža (fr. asanzer. penjanje. naročito konjice. at) konj. preci kao rodi-tell. hetman. athanasfa besmrtnost) v. primamiti. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. privrženik. udar. ascenzor (lat. skia senka) št. najviši stepen nesvestice. drhtanje. ascensor) v. asfiktičan (grč. Ateneum (lat. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. osloboñenje od poreza i državnih nameta. attaquer) napasti. a-thanatos besmrtan. obično u činu pukovnika. ataka (ital. atavizam (lat. med. penjanje. lekara i dr. prema prilikama. neumrlost. ateist(a) (grč. (kod Rimljana: Minerva). uzlaženje nebeskog tela. po staroitalijanskom načinu. pokušati) protivpravan napad na život. fig. fig. tj. vajara. ascites (grč. med. atemperirati (lat. neurednost u toku bolesti. ataraksija (grč. zločin. asfaltirati (grč. ra-stenje. nagrizati. Athena) mit. atheos bezbožan) bezbožnost. ublažavati. asfiksija (grč.sphyktos) ned. sphyxis bilo) med. besciljnost. uzdizanje. ataktičan (grč. pradedovi. atak. atemporirati se (lat. atelier) umetnikova soba za rad. neuredan. atanizam (grč. nosos. athambfa) neplašljivost. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. suprotno: des-cendenti. attacca) kuz. obamrlost. amovi. ascenzija (lat. atakirati (fr. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. up. imanje ili čast nekoga. stanje bez strasti. muz. spopasti. a-. duševno spokojstvo. ascensio) penjanje. neustrašivost. ustati otvoreno protiv koga. naviknuti se na nešto. attentatum od attentare. polumrtav. odan čovek. atelje (fr. utišavati. atalsko blago ogromno. osobina predaka. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. nem. nadmoćnost. necelishodnost. nemanje dece. neposredno veži. umeravati. navaliti. bezbožništvo. utišati. nepravilan. kći Zevsova. uzlazak. nasleñe. zaprežni pribor. boginja rata. prilagoñavati se duhu vremena. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. atanatizam (grč. zaštitnica umetnosti i veština. attaccare. viša škola. ataktična groznica. atanizam. penjanje igrača na konopac. trbušna vodena bolest. napasti. tačno po taktu. atheos bezbožan) bezbožnik. ataksija (grč. u pravi čas. astr. nekog poslanstva. athanasfa) besmrtnost. zaštitnica junaka i gradova. at (tur. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. up. srodnici po uzlaznoj liniji. ataumazija (grč. 133. a. uzlazak. atanatologija (grč. atentat (lat. polet. Atena (grč. napad. npr. ublažiti. ataxia) med. a tempo). dedovi. spopadati. atelija (grč. ascendentes) pl. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. atavistički (lat. „besenča-ni". pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. boginja. kozački harambaša. ateizam (grč. asciji (grč. attacher) pridati. (fr. prav. naročito ženskih. duševni mir. npr. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. atavistika (lat. a tempera (ital. attelage) zaprega. najedati. kod vojske. radionica slikara. . naročito grada Atene (Atine). nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). udariti na nekoga. attaque) voj. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). Vaznesenje Hristovo. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. fiz. a tempera) slikati vodenom bojom. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. a-taktos) neureñen. ascendentia) prava. ataširati (fr. attemptare napasti. ascendencija (nlat. nepravilnost. napadanje. topovski pribor. vreñati. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. a-.asfaltirati 83 ataman (rus. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). uzilaže-nje. ataraxia) fil. askos koža) ned. ateleia) besvrhnost. pretežnost. onaj koji ne veruje u postojanje boga. neizmerno bogatstvo koje je. atanatizam. attache) na rad dodeljeni službe-nik. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ataše (fr. koji je u dubokoj nesvestici. geogr. divim se) nečuñenje ničemu. ataman-v. zločinački napadaj. dodeliti na rad. napredovanje. attemperare) umeriti. otuda: učeno društvo. ateknija (grč. atavus napredak) sličnost sa precima. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. atambija (grč. napadati. juriš. mat. a tempo (ital.

obali. attitudine). teška atletika rvanje. atehnikos) neiskusan. velik i snažan. ia-treia lečenje) med. atmis. atički (lat. prav. mesto pristajanja. fr. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. izdati svedodžbu. Atlantik ' (eng. atestat (nlat. dizanje tereta i natezanje konopca.) med. atletika (grč. atička duhovitost i dosetljivost. uverenje. attique) ark. atmidometar (grč. u baletu: stav na jednoj nozi. atest (lat. atterir) avij. atlotet (grč. prvi vrat-ni pršljen. mor. attestatio) overavanje. v. po Platonu. atička so duhovit i fini način izražavanja. izvršiti zločinački pokušaj. a-theoretes) koji ne zna. nepravilnost u razvoju neke bolesti. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). spustiti se avionom. Atlas) geogr. ukidanje. atestirati (lat. plivanje. teramnos tvrd) med. priteri-vanje obali. neumešan. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. princip sveta. geogr. atmis. Atlas) mit. atmijatrija. a-. nepravilan. sime. stav. tanan. potvrñivanje. po verovanju starih Grka. atentata krimina (lat. planina u severozapadnoj Africi. »tipičan (grč. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. atehničan (grč. otuda koji pripada Zap. aterisaža (fr. attestari posvedočiti) pismena potvrda. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. atletske igreboračke igre. ne popggovati. posvedočiti. držanje tela. koji odstupa od utvrñenog obrasca. pršljen-nosač. proglašenje nevažećim. čast ili imovinu nekoga. attikismos) atički način govora. atestacija (lat. znat. atika (nlat. a-. Atlas) ark. pokušani ali neizvršeni zločini. attestari) potvrditi. atlete (grč. spuštanje avionom. pristanište. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). ateoretičan (grč. atest. životni dah. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. borac. tj. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. . i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". jednog lekara). prezirati. uverenje. atmijatrija. atlas (grč. duhovit. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. overi-ti. ležalo u Atlantskom okeanu. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. v. Atlant (grč. ateteza (grč. ateraža (fr. zapadnoafrički. napadati. atimija (grč. atehnfa) neumešnost. trg. lišiti koga grañanskih prava. Atlas (grč. thermaino) fiz. attica. pristajanje. atterrissage) avij. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. atman) dah. ponašanje. teško varenje hrane. lepo i pravilno razvijen. Atlas. dosetljiv. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. titan koji. aeroplanom ili balonom na zemlju. atlanti (grč. svedodžba. poništavanje. u indijskoj fil. atmidijatrika (grč. bacanje. potvrdu. svedodžba. pismena potvrda. attentata crimina) pl. attitude. oko 9000 godina pre njega. neupućen. athetesis) odbacivanje. atticus) svojstven atičkom duhu. typos oblik. adijater-man. nasrnuti na tuñe pravo. atman (ind. atentirati (lat. atipija (grč. poništaj. duša. attestatum) v. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. pesničenje. svedočanstvo. napasti. athletike) skup viteških narodnih igara. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. ateramnija (grč. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. Atlantic) Atlantski okean. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. atmidos para. rñava probava. pravo ja. skakanje i dr. koji ima osobine jednog atlete. divov-ski. priterati zemlji.atentator 84 atmidometar atitida (fr. ital. uzor) med. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atehnija (grč. čovek koji se bavi atle-tikom. nespretan. stva. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. po grčkoj mitologiji. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte.: duša. uverenje. koji pripada planini Atlasu. duša sveta. priploviti obali. atmidijatrija (grč. aterman (grč. atentator (nlat. atlantski (lat. hodanje. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. pristan.) neuredan. uglañen. Atlas) mit. sletanje. pristati. veoma snažan. nespretnost (npr. laka atletika trčanje. Africi. pa potonulo u more. naročito na olimpijskim i drugim igrama. atimirati (grč. nevičan čemu. atlanticus) gorostasan. koje su mnogo negovali još i stari Grci. Atlantida (grč. nazvan po džinu Atlasu koji. veoma jak i lepo razvijen čovek. a-. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. neve-štost. nevešt. rvač. sjajna svilena tkanina. fig. atletski (grč. aterirati (fr. aticizam (grč. v. položaj. aeroplanom ili balonom na zemlju. atterage) mor. a gesta t. mor. v.

gram. nepriličnost. supr. prstenastog oblika. atmosphaerilia) pl. atolmia) strašljivost. facere činiti) med. nlat.) filozof. atmis.) fig. pristalica atomizma. med. atmos. upotrebljava se kod oboljenja zglobova.) fil. atomistika (grč. veoma sićušna stvar. attractivus) privlačan. kukavičluk. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). atmos. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. fig. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. bilis žuč. odnos atomske težine prema gustoći. pojava. atmosferologija (grč. atmijatrija (grč. privlačnost. troposfera. up. neobičan. stratosfera. atofai hedg. atto) poz. naročito komada za pevanje. nesposobnost rañanja. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. attractorius) privlačan. atmos. elektricitet. nenaglašenost. fig. logia) nauka o atmosferskim pojavama.000 km debljine. atmosferski elektricitet v. mlitavost. atopičan (grč. najmanji delić hem. atom (grč. atmometar (grč. atomos nedeljiv) 1. atmologija (grč. sphaira lopta) vazdušni omotač. niska ostrvca. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. deutrona. a-tokos koji ne raña. iatreia lečenje) ned. atmos. neutrona i dr. atrabilitet (lat.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atopia) nepristojnost. umoran.) kol. up. atmidometar. neplodnost. agonija (grč. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atoksičan (grč. skopeo gledam) v. žutica. atocia) pl. elementa za koji se. atomski (grč. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. najsitniji delić nečega. nepriličan. slab. v. malaksao. atra tamna. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. a-. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. jezgro ima isto tako složen sistem. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . čin. atoli (mal. mlitav. mislilo da je nedeljiv. nenaglašen. primamljivost. sphaira. attractibilitas) privlačljivost. lat. fig. v. atolmija (grč. atocija (grč. atomos. atonija (grč. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. logia) fiz. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. neotrovan. veoma sitan. atto di cadenza) muz. reumatizma i dr. jalov) med. atmidometar. nauka o atomima. atonia) bezglasnost. atom.) fig. klonuo. atomizacija (grč. ono se sastoji iz progona i neutrona. neplodan. atmos. alfa-čestica.: repulzivan.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atom. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. što iznosi oko 1. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). lečenje pomoću pare. atraktivan (nlat. atomska masa fiz. ato di kaden-ca (ital. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). kadencom. crna. slabost tela. attractibilis) privlačljiv. malaksalost. atocije (nlat. nedeljiv. logia) nauka o isparavanju. metron mera) v. atraktibilan (nlat. atomologija (grč. atraktoran (nlat. sphaira. atmis.033 kg na 1 st . lat. sneg. čep. nenaglašena reč. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atomologija. primamljiv. atrabilitas) med. atomizirati (grč. sve do početka XX veka. gram. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atmosferilije (nlat. tj. atonon (grč. hevisajd. agonija (grč. omlitavljenje. rasparčava™. primamljiv. atomistika. klonulost. atraktibilitet (nlat. atoničan (grč. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. protivrečnost. fiz.) fiz. a u praksi te dve atmosfera znače isto. atmidoskop (grč. atonon) gram. atmosferski (grč. o pretvaranju vode u paru. padavine: kiša. up. up. grad itd. završetak muzičkog komada. bojažljivost.) bezglasan. at-mijatrika. parnih kupatila. razdvajanje u sitne delove. rasparčavanje. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atonos olabavljen. atomos. atomizam (grč. ato (ital. atmosferografija (grč. atmosfera (grč. 2. volumen zapremine) fiz. atonifikacija (grč. uspavlji-vanje. up. fiz. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atmidijatrija. atomističar (grč. atmos. razdvajati u sitne delove. fenilhinolin-karbonska kiselina. atocija. lečenje inhalacijom. žućkasti kristali gorka ukusa. atomvolum (grč. atokos) ned. koja su postala usled naslojavanja korala.) koji se tiče atoma. atopos) koji nije na pravom mestu. atokija.

kataralnih. prednji deo hrama.: repulzija. . up. predskazivati. augere) v. pogoršanje bolesti. pravo. mršav. fil. umnožavanje. attrahentia) med. dlaka. arthron zglob. čvrstina. mesec žetve. neustrašivost) mirnoća. primamljivati. kurjača. attritio) med. august (lat.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. koja izvlače gnoj). up. augmentatio) umnoženje. znamenitost. tih. auguriosus) v. trepho hranim) med. thrix dlaka. mršavost) usled slabe ishrane. mekani otok zgloba. prorok. prirapggaj. operativne otvaranje zgloba. atropa (grč. sušenje. pojačati. avgust. atremograf (grč. dodatak. velebilje. obeležje. cenu. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. predznak. atremes koji ne dršće. predznaci (ili: vesnici) smrti. e. pouzdanost. a. augnt (grč. sasušivanje. melemi (npr. zrak) min. umnožavati. otok) med. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. zove se i tirkiz. augirati (lat. augur (lat. surovost. dodavanje. kolovoz. augustus uzvišen) 1. paskvica. dodavati. trophe hrana) zakržljao. augirati. dodatak. attrahere) privlačiti. neumitan) vot. 2. ojedenost kože. očnih i spazmodičnih oboljenja). privlačan predmet. atro-fija kod odojčadi. med. pre n. predskazivački. cacynieH. nepokretan. atropos neotklonjiv. stvar koja privlači. dvorana za primanje posetilaca. augurij(-um) (lat. miran) miran. mir. kralj u Elidi. atrihičan (grč. svire-post. fr. npr. up. u kojoj je bilo 3. bledozelen dragi kamen. fig. strogost. pogañač. med. auguralan (lat. znamenje. uzajamno privlačenje. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. atrepsija (grč. a-. npr. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. povećava™. broju i graji ptica.). atrocitas) grozota. atrocitet (lat. atrij(-um) (nlat. atrofičav (grč. osmi mesec u godini. prividno kajanje. koji se ne koleba. mir. atrihija (grč. gatar. trenje. bezdlačan. oznaka. up. zabava. vinika (veoma otrovna biljka). zanimljivost. konjić). supr. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada.v. augmentirati (lat. uvećanje. (za razliku od deminutiva. atrofija. augmentare) umnožiti. nepomičan. atremeo ne dršćem. odlučnost. dlaka. bitna. pod adh-. pojačavanje. ne uzrujavam se. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. ath. predskazi-vanje. atribut (lat. atricija (lat. uvećavanje. atrofima (grč. kopnjenje. naslućivati. slab. ojedanje. tumač znamenja. a-. povišavati. tresis bušenje) med. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. auguralan. atrijum mortis (lat. n. atremia nepokretnost. auguriozan (nlat. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. atrahirati (lat. astmatič-nih. auge sjaj. umnožavanje. med. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. kućetina. kod grčkih i staroindijskih glagola. atremičan (grč. atributivan (nlat. augural) proročki. augmentativ (nlat. povećati. trajna osobina nečega. attractio privlačenje) privlačnost. beladona. Her-kulo očistio za jedan dan. atrezija (grč. augur. obrazuju prošla vremena. nedostatak prirodnog otvora. užas. kosa) med. atremija (grč. augment (lat. augmentacija (lat. Augije (grč. pripisivati) svojstvo. auguralis. 31. sastoji se iz silicija. Augeias) mit. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. a-. suv. gram. znak. povećanje. pojačavati. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. čiju je štalu. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. magne-zija. attribuere pridava-ti. srčano pret-komorje. auguriozan. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. attributivus) koji se odnosi na atribut. atribucija (lat. piroksen. dodati. po Spinozi). volina itd. augmentativum) gram. atronin (grč. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. bezdlačnost. atrium mortis) predsoblje smrti. privlačna sila. predmetak pomoću koga se. gvožña i kreča. predsrñe. tome sečenje) med. arthron zglob. nadležnost. attributum.: kontricija). predskazivač. nemilost. phyma izraštaj. slutiti. atrofija (grč. augurirati (lat. počasno ime rimskih careva. kakvo ća. koji vrši službu atributa. loviti ca. augmentum) povećanje. augmentirati. — 14. atrotomija (grč. nedostatak kose. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. e. pojačanje. atropos) hem. gram. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. strahota. sredstva za izvlačenje.ne. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. atrahencije (lat. npr.) koji nema kose.

aukcionirati (lat. audače (ital. auktoritativan (nlat.) muz. auditorium) slušaonica. auxsesis) ret. čulo sluha. audientia) zvaničan prijem. audacem fortuna juvat (lat. nlat. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). zavesa. slušanje. auksilijaran (lat. srčane. up. auraran (lat. . aura vitalis) životna snaga. prav. redovnom roku. slušaoci. auditivan (lat. prodavati nad-metanjem. sudnica. opernog pevača. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auktoritate kuratoris (lat. carski. audicija (lat. javno nadmetanje. metron mera) med. auletika (grč. auctoritativus) v. autor. javno prodavati. a ne može da govori. ode pesma. plaćanje menice o normalnom. audire čuti. dvorski život i običaji. vojni sudija. aukcionator (nlat. saslušavanje. prostrana dvorana. laskanje. pregalaštvo. nauka o pevanju uz pratnju frule. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. pepevanje) čuz. zlatni. auksin (grč. tj. slušalac. auditor slušalac. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. pevanje uz pratnju frule. ročište. aukcija (lat. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. auctoritate curatoris) prav. aura popularne (lat. hrabro. auratura (lat. probio sviranje. mirisan. čuvenje. auctor delicti) prav. phone glas) med. auctio) trg. naročito pozorišta. sonometar. smelo. auksanomstar (grč. po običaju. unca. auditus (lat. auktor delikti (lat. učionice. predvorje. augustinijanizam teol. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. aura vitalis (lat. ćilim. zasedanje. auksilijarne trupe pomoćne trupe. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. audire čuti. audiometar (lat. aule lat. veličanstven (pridev rimskih cezara). auleum (lat. audifon (lat. aula (grč. up. aurum zlato. saslušanje. auctionari) trg. mutus nem) ned. aura) prijatan vazduh. vrsta nemosti. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). javnim nadmetanjem. nebo. množenje) biol. auletes) svirač u frulu. prijatan povetarac. grč. ounce) v. grč. sudska sednica. audiometrija (lat. auratura) pozlata. prestupa. ko sme taj i uspeva. aurarius) koji se tiče zlata. auditivni tip psih. probio pevanje. protivna strana. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). aulet (grč. auditus sluh) slušno čulo.. audire čuti. svečana dvorana univerziteta. hrabrome pomaže sreća. auns (eng. auksometar (grč. audimutizam (lat. baldahin. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. aukseza (grč. augustus (lat. auditor (lat. aukcionis lege (lat. auxiliaris) pomoćni. slušni. augustus) svet. slušati. pomažući. govorničko preuveličavanje i preterivanje. aulizam (lat. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu.) kec. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. dvornice) dvorjan-stvo. držati licitaciju. vinovnik krivičnog dela. metron mera) opt. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). slušalica za gluve. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). a uso) trg. porast (ili: napredovanje) bolesti. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. med. audace) «uz. auxesis rast. de auditu (lat. auletike) veština sviranja u frulu. smelost. audijencija (lat. aura (grč. pozlaći-vanje. životni dah. auctionis lege) putem javne prodaje.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. pregaocu bog daje mahove. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. osvećen. svirača i dr. aulodika (grč. auctor) v. frulaš. velika slušaonica. grč. tj. auditorij(-um) (lat. aula) dvorište. aulos frula. javna prodaja. naročito biljaka. čujni. licitacija. proba glumca. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. audacitas) srčanost. hrabrost. audacem forturia juvat) poet. učenje o milosti sledbenika sv. kad čovek normalno čuje. audire čuti. sudija koji saslušava) vojni islednik. zborio mesto. autoritativan. auxano umnožavam. audion (lat. uzvišen. auditio) čuvenje. Augustina. auktor (lat. aulodija (grč. auleo sviram u frulu. audijatur et altera pare (lat. nuz. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. ulagivanje. aula dvor. auleum) prostirka. audacitet (nlat. aihapb uvećavam.

zaštita. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. auspicij(um) (lat. auspicium. . skopeo) med. aureola tj. aurist(a) (lat. velik ugled.) ned. musis amica) zora je prijateljica muza. kao uvo. autemeran (grč. ubod u bubnu. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. aurora. grč. pod zaštitom. auskultacija (lat. autevtike (nlat. original. odvratna žudnja za zlatom. autarhija (grč. fig. tj. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. out) sp. apsolutist. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. zadovoljstvo samim sobom. iskititi. auriformis) uvast. vrhovna uprava i zapovedništvo. pigmentum) mm. ausštafirati (nem. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. kraj reči.) samovlada. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). astr. steto-skopa. auskultant (lat. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). up. spoljašnje uvo. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. uvce. krug oko glave svetaca. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. facere) potvrditi. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. stoffa materija) opremiti. aureola (lat.aureatan aureatav (lat. aurum. pomoćni sudija bez prava glasa. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auris uho. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". austromantija (lat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. „Vozar" (sazvežñe). phobos) mržnja na Austriju. namestiti (stan). jutarnje rumenilo. sogopa) svetli venac. auskultirati (lat. med. aurora muzis amika (lat. sudski pripravnik. prav. ušna školjka. samodržac. auri sakra fames (lat. auslaut (nem. znak. authadeia. auripunktura (nlat. Aurora (lat. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. žut ili crven mineral arsenov sulfid. aut — aut) ili — ili. fil. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. okrilje. početnik. autos sam. auricula) uvence. osluškivanje. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. autarh (grč. archo vladam) samovladar. istok. pokrovitelj. up. autemeron (grč. aurozan (lat. autarkeia) dovoljnost samom sebi. Auslaut) lingv. slava. završni glas. nezavisnost od spoljašnjih stvari. austrijacizam (nlat. auskultator (lat. bubanjsku opnu. aurikula (lat. autentikum. despot. sjaj. authentikos pouzdan. aigšp zlato) hen. Austria. zadovoljstvo samim sobom. pomoću stetoskopa. odličan. autentificirati (grč. australopitek (lat. znamenje. aurum (lat. aut (eng. autadija (grč. sub austt-cčjus (lat. koji sadrži u sebi zlata. proricati. auriscalpium) med. trg. aureatus) zlatan. auscultans) slušalac. kašiči-ca za uvo. aurum) zlatovit. auscultatio) ned. australis južni. auris) lekar za uši. auripigment (lat. up. auriforman (nlat. auspicirati (lat. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. grč. „ko rano rani dve sreće grabi". auscultare) slušati. aurikularan (nlat. sreća. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. auskultator. austrofobija (nlat. grč. authenticum) izvorno delo. auriga) kočijaš. god. aurin (lat. samodrštvo. srećan početak. autevtikum (nlat. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. aurum) zlato. bez uvoza sa strane. o. autarkija (grč. istodnevni. uživanje u samom sebi. minñuša. auspeks (lat. aurora) zora. prav. prvobitni. auster južni vetar. aut — aut (lat. auskultant. sub auspiciis) pod okriljem. authentica) pl. znat. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. fig. moć. ušni. deo uva za vešanje obodaca. zlatan. Aurora) mit. vlast. samostalnost. emera dan) med. australopitek (lat. Australazija Indijski Arhipelag. australis južni. veka do 1938. overiti. autos sam. authadia) samodopadanje. originalni spis ili dokumenat. apsolutizam. ital. auscultator) v. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. aurora (lat. aus iz. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. augur. lat. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. zaštitnik. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. auriskalpijum (1. ispitivati šum pluća slušanjem. udesiti. auripunctura) ned. u obliku uva. prisluškivati. živeo u pliocenu. up.. pod pokroviteljstvom. auriga (lat. auriskop (lat. koji prolazi još istog dana. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun.

supr. autćs. autos. basis) prostor za smeštaj automobila. učenje o samodeterminaciji. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autos sam) psih. autentikos) istinitost. pisac autobio-grafije. autogen. autos. bilo da priča samo svoje doživljaje. samooprašivanje. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. nepatvorenost. autos. bios život. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. determi-nare opredeliti. autograf (grč. auto. digestio va-renje) fkziol. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. pravovažnost. lat. lat. autizam (grč. autoinfekcija (grč. sag. autografomanija (grč. autos. autodeterminizam (grč. autobaza (grč. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. putem razumne volje. autos. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). gyros krug. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autodigestija (grč. autodinamičan (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos. autos. autogram. autoklav (grč. autogram (grč. authentikćs) zakonit.) samostalnost. autogonija (grč. autografija (grč autos. auto-garaža (grč. in) med. nezavisnost od drugih. eng. izvestan. auto-da-fe. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autobiograf (grč. autos. jak) koji dejstvuje sam od sebe. pod uticajem želudačnog soka. autokataliza (grč. infectio zaraženje) med. toxikon.) samoživotopis. auto-de-fe) v. istinit. gignomai rañam) biol. poznavanje samog sebe. ili da. autobus (grč. autokefalnost (grč. autodafe. autos. din. samo-. dromos put) automobilske trkalište. lat. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. vežbalište (ili: put) za automobile. izvršenje inkvizicijske presude. autograf. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autodikija (grč. kephale glava) samostalan. autointoksikacija (grč. autos-didaktos) samouk. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče).(grč. izvorni. graphikos) svojeručan. autos. autodidaksija (grč. svojeručno napisan. samovarenje. odrediti) fil. dynamikos moćan. autodidakt (grč. autos. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autogamija (grč. autos. autos. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji).) uobičajena skraćenica za automobil. omnibus. autos. autografirati (grč. autokefalan (grč. grapho. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. gamia) bog. kata-luo drešim. nepatvoren. autos. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. proučavam) samouštvo. eros ljubav) psih. verodostojnost. tj. izrañen putem autodafe (port. fr.: alogen. posle smrti. autos. autožir (grč. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autos. umnožiti. lat. (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autos sam. nezavisan. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. eng. umnožavati. autografskog mastila. actus fidei) jeretički sud. auto-dres (grč. svojeručan potpis. up. izvornost. sam sobom. svečano spaljivanje jereti-ka.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. autognozija (grč. računa se u korist protivnika. pravovažan. ličnosti i ideje. autokar (grč. autos. auto (grč. lat. autogol (grč. verodostojan. nlat. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. naročito u crkvenom pogledu. sam svoj. v. dress) odelo za automobiliste. autodefe. samooploñivanje kod biljaka. ital. autogramma) v. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. fr. gnosis) samoispitivanje. autoerotizam (grč. autografski (grč. lat. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autobiografija (grč. lat. učim. eng. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . mašina za umnoža-vanje rukopisa. autovakcina (grč. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. stena). bezbožnika. grapho pišem) samoživotopisac. autodefe (šp. autos. autos. omnibus svima) automobil-omnibus. autos. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autos. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autćs. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. razmekšavanje organskog tkiva. autos. autentičnost (grč. autos. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. pravi. autentičan (grč. autodrom (grč. didakso. graphia) veština umnožavanja rukopisa.

viñenje) 1. autorizacija (lat. autos. autoptes) očevidac. putem otvaranja i pregleda leša (ua.). autopsija). vaga. za razliku od slikovitog. automobilist(a) (grč. autos. vladanje samim sobom. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. umetnika. automatizirati (grč. maomai tražiti žudeti) fiz. tvorevina. autopsija (grč. auto-strada. politička nezavisnost. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). fr. go-spodarenje razuma nad čulima. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. odobrenje. auto-put v. autos. lat. samodržački. autologaja (grč. pri čemu ne dolazi do truljenja. 1ub rastvaram) samorastvaranje. kritike) samokritika. fil. npr. lično iskustvo. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. autorsko pravo isključivo pravo književnika. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. hirurških instrumenata i dr. automobilizam (grč. autokritika (grč. auctor tvorac. puh. lišiti samoradnje. neograničeni vladalac ili gospodar. vladanje sobom. postupaka. ocenjivanje samoga sebe. autorizirati (lat. samokretanje. ovlašćivanje. autos sam. fr.. zvekan. med.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. . rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. puška. samo gledanje. naučenjaka. autonomist(a) (grč. lat. mišljenju i pisanju). logia) ret. Tintoreto i dr. nyktos noć. fr. autos. nomos zakon) samozakonodavstvo. samostalan.) pristalica samouprave. automatika (grč. samostalnost. morfogeneza. koji se bavi automobilom kao sportom. tako reći. putovanje automobilom. autonomni nervni sistem v. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. odnos prema samom sebi. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. automatos) nauka o samokretanju. autokratski (grč. autoptički (grč. autokrat(a) (grč. pristalica samozakonodavstva. h'thos kamen. autopt (grč. auto-riser) v. hem. maomai.) onaj koji tera automobil. moć) samodržac. koji radi automobile.. auteur) pisac. automatizacija v. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. Papinov lonac. temno sečem) med. autor (lat. već čisto fiziološkim uzrocima. na osnovu ličnog posmatranja. kratos vlast. mobilis pokretan. fig. grapho) pskh. autosomnambulizam. vutomorfoza (grč. automacija. autorisation) ovlašćenje. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. samodrštvo. automobil (grč. tvorac nekog književ-nog. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. automatograf (grč. autos sam. bezvoljnik. up. automatos) samokretan. vegetativni živčani sistem. autos sam.) pril. slobodan. autonomos) samoupravni. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. samostalnost. autoliza (grč. portrait slika ličnosti) um. autos sam. 2. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. autolitotom (grč. automobilski sport. autonoman (grč. fr. (Najpoznatiji: Rafael. sistem apsolutističke vladavine. pronalazač. odobravanje. augere. biće koje nema duše. autonomija (grč. up. životinja (kod Dekarta). autokratizam. lat. autos. autos. med. 90 autorizirati automacija (grč. autokratija (grč. tj. autos. automatija v. pascho iskusim. nafta ili elektricitet. autos. med. samokret. autos. slika. autonomfa. opsis gledanje. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). auctor tvorac. autorizovati. autopatija (grč. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. samokretljivost. stvarni govor. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. v. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. mahinalan. aparat za sterilizaciju lekova. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. Rembrant. baino idem) med. lično posmatranje. automatija. autos. za čoveka: onaj koji liči na stvar. samovladar. fil.) u gospodarstvu neograni-čen. kišobran. auktor. up. autopadeia) sopstveno osećanje. morphe oblik) biol. mehanički. samouprava. autoportret (grč. automat (grč. tj. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). sopstvenim očima. automahija (grč. sprava koja. autoniktobatija (grč. automatiser) pretvoriti u mašinu. koji sam od sebe radi. naučnog ili umetničkog dela. automatizam. auto.) v. motorni čamac. automatski (grč. automatos koji se kreće sam od sebe. automatizam (grč. autos. besvesnik. učiniti da neko radi kao automat. pregled. auctor. nož. glu-pak.. Tici-jan. autos. fr. up.) neograničena vladavina. teranje automobila. autokratizam (grč. začetnik.

autosomnambulizam (grč. phagefn jesti) ned. autos. autofnlija (grč. lat. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. lat. heterotrofija. autofizioterapija (grč. autćs. tvorac. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. priznat stručnjak. mršavljenje usled šećerne bolesti. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. kad gušter žrtvuje svoj rep. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. autoniktobatija. autotransfuzija (grč. čak kad su i pogrešna. autos. autos sam. autos. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. omotaju elastičnim vrpcama. auctor. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. ugledan. autćs. lat. auctoritas ugled. lat. pod heterotrofai. fr. autohirija (grč. ljubav prema samom sebi. npr. therapeia lečenje) ned. nadležan. uticanje na samoga sebe. zakon koji je na snazi. up. autos efa (grč. 2. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. therapeia) med. ambulare hodam) med. autoterapija (grč. autofagija (grč. ital. kod akrobatskog leta „kovit". strada drum) moderno izrañen drum za automobile. je to rekao". autćs sam. autoskopija (grč. tj. autotip (grč. tj. merodavan. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. autćs sam. neuslovljenost. tome seći. nadahnuta koga čim) samouplivisanje.) ovlastiti. autos. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autoritš) 1. autoshedijastički (grč. npr. autoseroterapija (grč. hemigrafija. uticaj. autos. auto-teles nezavisan) samostalnost. autćs sam. autćs.) biol. od vrha prstiju. ned. psih. autćs. autopsija. hipnoza. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. alotro-fija. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. autorotacija krila aaij. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. kod zapaljenja plućne maramice itd. suggerere uli-ti kome što u glavu. autć-chthon) prastanovnik. pravna). neograničenost. takve su. i njihovo umnožavanje. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. he-mitipija. autotrofan (grč. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. lat. autohirija. autotrofne biljke bog. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. philia naklonost. autostabilnost (grč. autos. automatsko održavanje stabilnosti. lat. epha) „on. Pitagora. serum) ned. priznata veličina (u nekoj struci). pozivajući se na autoritet učitelja. rasprostirem se) bog. autofonija (grč. samoubistvo. autotipija (grč. auto-strada (grč. npr. novija fak-similna izdanja. nadmoćnost (duhovna. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autćs. autos.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autosugestija (grč. fr. improvizirano. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autćs. autorotacija (grč. autoritet (lat. autohton (grč. autotomija (grč. thećs bog) obožavanje samoga sebe. transfusio pretek) ned. trophe hrana) koji sam sebe hrani.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autos. v. therapefa. zakonita vlast. ljubav) samoljublje. npr. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. .. up. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. haima krv. nepomičan) fiz. odobri-ti. autohipnoza (grč. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. opunomoćiti. supr. prvi otisak. autohemoterapija (grč. moralna. obrtanje krila oko vertikalne ose. autoritativan (lat. smatranje sebe samoga bogom.. autotelija (grč. autorizovan prevod. jedenje samog sebe. samoobrtanje. autoteizam (grč. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. na brzu ruku. pa se. autos. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autćs. choreo idem. autotrofija (grč. samoubećivanje. therapeia lečenje) med. starosedelac uroćenik. ugled. somnus san. up. autos sam. pozvan. v. physis priroda. rotatio okretanje) samookretanje. zaljubljenost u samog sebe. samolečenje. phone glas) 2. stabilis čvrst. autofonija (grč. autos. autohorija (grč. sticanje pogrešnog. phonos ubistvo) 1. skopeo gledam) v.

autohtonija (grč. a-. uroñenipggvo. usinovljenje. affiliatio) usvojenje. tužno. afakija (grč. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. obolelost. affectio delovanje) izveštačenost. affectare) biti izveštačen. ganutljivo. phasko govorim) med. nežnost. čuvstven. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. nešto veliko. aut Caesar. strasno. sukob. affixum) gram. osećajan.) čovek koji boluje od afazi-je. samoniklost. afidat (lat. afektirati (lat. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči.. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. primanje u neki red . affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. nego i ce svojim putem. bolest. afektacija (lat. aphe dodirivanje) lingv. affectivus) uzbudljiv. prvo slovo. ljubav. spor. osnovi ili reči. afetuozisamente (ital. afektivan (nlat. auf (nem. nemoć (ili: nemogućnost) govora. afektuozan (nlat. aphairesis oduzimanje. starosedelaštvo. stanje razjare-nosti. veoma strasno.) v. prvi slog. ljubazno. afera (fr. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. prenemaganje. prijatno. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. psih. affaire d'honneur) stvar časti. affectuositas) usrdnost. dirljivo. usiJ njenje. afekcija (lat. uzbuñenje. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu.. apheleia) ret. auto-chthon) prastanovništvo. auto-chthonos) uroñen. phflos prijateljski. afagija (grč. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afel(ijum) grč. mlaćenje. skidanje) gram. up. nemogućnost gutanja hrane. ljubazan. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. affaire) stvar. affectio uticanje) naklonost. prirodnost (u govoru). naročito na račun države. aut nihil (lat. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. afer d-oner (fr. affec-tueux) usrdan. afidavit (lat. jednostavnost. npr. zanemelost od užasa. uzbudljivo. osećaj. phobos strah) med. afiksacija (lat. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). konj trkač nepoznatog porekla. poklon i sl. pretvarati se. med.). uroñenički. umiljato. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. praviti se. afeza (eng. koji se bavi prljavim poslovima. aphaneia) glupost. outsider) onaj koji je izvan čega. dodatak korenu. i afilijacija (nlat. pretvaranje. oboljenje. ačenje. težak položaj. afetuozisimo (ital. tur. plašljivo. afetuozo (ital. samobitnost. supr perihel(ijum). ačiti se. kon afeto. prikovati. afektivnost (lat. tj. afanija (grč. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. samonikao. afamirati (fr. koji je po strani. dvoboj. toplo. affabile) muz. nedostatak očnog sočiva: up. stanje raspoloženja. mlatiti se. iznenadno. aut Cezar. afion. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. na. a-. aficiranje. afakičan. afine (lat. bolno. neprirodnost. aphe dodirivanje. osetljiv. zamršena stvar. aut nihil) ili biti Cezar. strasnost. svaki utisak na telo. affidavit) mor. autsajder (eng. mržnja na ljude. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. afeleja (grč. prenemagati se. up. posao. afek(a)t (lat. affidatus) klevetnik. affectio delovanje) osećaj-nost. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. duševni pokret. afereza (grč. fr. affectuosus. aphesis) lii™. vazal. phakos sočivo) med.) onaj koji ima ili pravi afe-re. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. affettuosissimo) muz. parnica. afemija (grč. usiljenost. ili ne biti ništa. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afazičar (grč. na koga zbog toga niko ne računa. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. skraćivanje početka. afektuozitet (nlat. aferaš (fr. prostota. auf) predl. lingv. affettuoso) muz. velika naklonjenost. afamiran.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. afilantropija (grč. afanato (ital. affectus. srdačnost. veoma naklonjen. up. sporna stvar. afazija (grč. helios sunce) astr. koještarije. odanost. med. samobitan. affanato) muz. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. razjarenost. afetuozisimo. affigere pričvrstiti. vrlo osećajno. bolestan strah od dodira. fig. neupućen čovek. a-. arb od. onaj koji je daleko od čega. a-. afijun (stgrč. afefobija (grč. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. arap. phagem jesti) med. oset. kla-dilac koji se kladi nasumce. v. affettuosissamente) muz. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. starosedelački.

kon aflicione. neplodnost. aforizam (grč. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. affiliare) usiniti. zakuplji-vanje lañe. c. afinis (lat. srodnost. pri-livanje. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. ožalošćenost. biti afitiran biti u pripravno-sti. parenje. afyun. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. nebojažljivost. afrodizijaka (grč. aphorismos) kratko i jezgrovito. napraviti utisak. aflikcija (lat. afflitto) nuz. ljubavno uživanje. ad forma-ge obrazovati. . Afrodita (grč. ljubavno ludilo. nešto putem oglasa objaviti. potvrda. lat. bratstvo ili društvo. afretiranje (fr. očistiti. oglas. lat. nujno. affretement) kor. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. a-. tajno udruženje. afitirati (fr. afformatio. afretozo. afirmativa (nlat. affluentia) priticanje. rastrubiti. npr. affretando) muz. primiti nekoga u neki red. rastužiti. složeni suglasnici.) med. afoničan. afitirati (fr. afirmativav (nlat. affiner) prefiniti. log. afrodizijazam (grč. up. aformacija (nlat. gram. afretando (ital. afobija (grč. aficirati (lat. uobličiti. affinerie) prečišćavaonica. č. npr. zet. navala čega. oroñavanje. iskaz dat pod zakletvom. afinaža (fr. afinerija (fr. tast. ta rafinerija. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). nedaća. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). potvrda. afrodizija. afinirati (fr. astr koji opisuje planetu Veneru. up afrodizijazam. ljubavni bes. pre-čistiti.) uticati. afitaža (fr. phlogizo zapalim. tuga. udariti na sva zvona. fig srodnost. bratstvo. potvrñivanje. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. afretando. a-. morska gusenica. nagomilavanje. nameštanje topa na lafet. tvrñenja. bolno. opijum. doterati. stanji-ti. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr.. afficher. dremak. potvrdan sud (S je R). uzbuditi. arap. tur. fig. obilje. affigere priku-cati. Aphrodite) mit. družba. affluxus) priticanje. afroditski (grč. pokazni. glačanje. javna objava. afretozo (ital. poučna izreka. napraviti lepšim. afilirati (lat. hen. Aphrodite. plemenitih ruda. odlučan. alfresko. sagorim) koji gori bez plamena. bez listova. jalovost. bez čašičnog listića. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. mudra. profi-niti. afyon) mak. aflogističan (grč. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. phone glas) ned. affirmativa) potvrdno mišljenje. muka. preterano razvijen spolni nagon. pridružiti. affuter) voj. afresko v. aficiranje (lat. afirmirati se uspeti održati se kao takav. affutage) voj. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak.afilirati 93 afroditski ili društvo. affiche) oglas. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. a-. afiniranje (fr. afrodizija (grč. šurak. afrikata (lat. affretoso) nuz. prečišćavati. draž. phoros plodan. nesreća. rodan) ned. oplon. odsečan. npr. afluksija (lat. v. žalost. sve brže. potvrñivati. spolna ljubav. doterivanje. stanjivanje. affluxio) v. sveza.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afirmacija (lat. npr. puške na kundak. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. dirnuti. up. tužno. affinis) roñak po ženi. aphobia) neosećanje straha. ubrzavajući. afekcija. top ili pušku pripremiti za paljbu. sličnost. pripremanje topova za pucanje. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. doj-miti se. priliv. v. fig. affirmatio) potvrñivanje. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. afluencija (lat. afiličan (grč. jad. afluks. obilje. obljuba. a-. affirmativus) potvrdan. prikovati. ganuti. pre^ čišćavanje. afflictio) utučenost. hol. potvrditi. afluks (lat. uveriti. obilnost. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. up. zlato je skupoceno. zbratimiti. aflogistična lampa. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. aforija (grč. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. affinitas) srodstvo. izo-bilje. ucveljenost. prijateljstvo (suprotno: kognacija). oštrenje alata. aforistički (grč. radionica gde se prave žice. imati pri ruci. affricare natrl>ati) pl. u obliku izreke. affirmare) tvrditi. bezglasnost. afficere) v. afonija (grč. aphyllos. neplašljivost. afirmati-van sud. afion (stgrč. bol. umnožavanje. afiš (fr. ljupkost. aflito (ital. afirmirati (lat.) ljubavni. afinitet (lat. društvo. prijatelj. združiti. afroditografski (grč. afluksija. affinage) profinjavaže. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. phyllon list) bog. zakupnina.

koji ima afte na sluzokoži usne duplje. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. akedeia) duhovna tromost. potpuno slepilo za boje. med. malokrvnost. ahroničan (grč. bledilo. afunde (lat. opt. chemeia) pr. afrosinija (grč. Ahil (grč. phthongos zvuk. vrsta dragog kamena. ogorčen. oskudica u žuči. bezvučni suglasnik. nlat. ahilija (grč. ahromazija (grč. tur. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. čalma. Achilleus) mit. aceridi (grč. affunde) fari. ned. Aheron) kit. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. aharistia) nezahvalnost.). koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. aphrosyne) bezumlje. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. acerbitet (lat. sprava za merenje vrenja. chroma boja) opt. up. aholija (grč. up. chros koža. noos razum. up. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. chemeia) fiz. a-. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. orao vidim) med. chylcs sok) ned. ntis. farm. do pete. up. acera turarija (lat. mana jednog čoveka. oboljenje na sluzokoži usne duplje. afuzija (lat. acera historika (nlat. reka žalosti u donjem. Ahilova žila inat.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. ahronija (fr. turban. ahidrija (grč. sramota. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. gomilanje. dobar i mudar saveto-davac. ahat (grč. boja kože) med. koji nije u svoje vreme. Keros vosak) pl. tako da mogu upijati boje. strogost. ahipnija (grč. acerban (lat. med. izraditi da izgleda kao ahat. aphtha. after-diner (eng. pomračenje vida. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. glas. ahmedija (arap. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). aphthai. večernji. ahrea (grč. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. a-. tj. a-. ogorčenje. a-. chypnos san) med. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). chroma boja. . Ahitofel (hebr. sin Peleja i božice Tetide. akromatin. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. hydor voda) nedostatak vode. afte (grč. ahemav (grč. koinos zajednički. strog. achromatos) bezbojan. besanica. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. afront (fr. Ahasfer (hebr. afronterija (fr. acera filologkka (nlat. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. acera (lat. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. affronterie) javna pogrda. podzemnom svetu. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. a-. Aherov (grč. magličaste mrlja na rožnjači oka. acholos) med. acezija (grč. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. ahatizirati (grč. achates) št. akenonoet. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. akezija. up. nemanje sna. up. achronie) liti. kadionica. a-. a-. ravnodušnost prema nekom dobru. a-. otuda: slabost. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. otklanjanje boja. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. nesposobnost razlikovanja boja. nego mora večito lutati. besmislenost. oskudica u vodi. i to na peti. acedija (grč. acerbacija (nlat. grub. bezvodnost. ahemanzija (grč. opor. akedija. ahmadiyya.) opt. ton) gram. a-. prema životu. surov. v. služi za nakit. melemi u masti u kojima nema voska. acervatio) nagomilavanje. ahromatin (grč.) biol. ahlis (grč. up. pogoršanje. fig. affundere doliti. acerbatio) zagorčanje. karneola i dr. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. gorčina. dosuti) dosi-panje. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. aftong (grč. lat. dolivanje. aphros pena. fiz. akesis) lečenje. ahipničan. nesavremen. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. a-. achlys) tama. affront) otvoren napad. ahromatopsija (grč. affundere. bežučnost. aftezan (grč. slaba strana. podzemni. a-. bezbojnost. bledilo. surovost. ahromatizam (grč. buncanje u groznici. acervacija (lat. cheo sipam.) ime mudrog savetnika kralja Davida. bezobrazna i drska prevara. mesnatog dela gnjata (lista). ahromazija. grubost. aserra) kutija s tamjanom. donji svet. acerbus) gorak. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. acerbitas) oporost. ahromatičan (grč. akeridi. med. ahromatizam. a-. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. aphtae) pl. acenonoet (grč. aphthosus) mehurast. zatupelost. uvreda.

ocat) pl. sirćetno kiseo. asegeg) čeličiti. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. bezbojan i otrovan. aggiustamente) muz.ne. aciditet (nlat. radikal sirćetne (acetilne) kiseline.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga.) 1. metrfa) merenje jačine kiselina. lako isparljiva tečnost SN2SNO. . acetabulum (nlat. ljutina. 2. acidirati (nlat. proki-šljivost. acijanoblepsija (grč. metrfa) hem. merenje jačine sirćeta. acetum) hem. acinosus) pupast.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. dirll-vo. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. Uron mokraća) med. kon adžitacione. zglobna čaša. naročito kod šećerne bolesti. upotrebljava se za osvetljenje. acidoza (nlat. grč. fr. kyanos plav. acidacija (nlat. acetum (lat. ocatne kiseline. acidatio) hem. aseg. stvaranje kiseline. uskišnjavanje. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. grč. aceterin (lat. tronuto. tačno. sprava za merenje kiseline sirćeta. acidofilan (lat. acetate-star celuloze. acidificatio) hem. agi ta to) muz. acescentia) hen. npr. acetum) farm. prisustvo acetona u mokraći. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acefalan (lat. sredstvo. ocat. acetum) hem. prisustvo acetona u krvi. ašikovati (tur. acephalus. kisela voda. pretvoriti u kiselinu. acidosis) med. acsscencija (nlat. grč. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acinozan. kiseljak.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. soli sirćetne. acetum) hem. acetum. aciniformis) v. kiselina. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). haima krv) med. adžitato (ital.) sirćetovit. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. grč. acidimetrijv (lat. acstometrija (lat. acidifikacija (nlat. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. koji ima oblik zrna grožña. ačakatura (ital. stapanje. mineralna. acetum. anat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. bog. žlezde. kiselost. npr. acetilen (lat. acidere) hem. acescere. acetaldehid hen. acidum) hem. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. jela i lekovi koji lako prokisnu. metron mera) hem. uzburkano. acetum. očeličiti. gasovit ugljovodo-nik S2N2. koji sadrži sirće. acetonemija (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acid (lat. okaliti. acetičan (lat. grč. grč. blepein gledati) slepoća za plavu boju. aceton (lat. acidum. potpuno. sasvim tačno. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. acetati (lat. a. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. lek protiv žuljeva i bradavica. adžustamente (ital. hrane u želucu. acetum sirće. acetil (lat. acidum. acinozan (lat. acescencije (lat. ukiseliti. aciditas) hen. acetum) hen. pretvaranje u kiselinu. acefalija (lat. asik) voditi ljubav. acetilceluloza (lat. acetum) sirće. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. acciaccatura) nuz. acetometar (lat. acescentia) pl. acetoiurija (lat. sklonost prokišnjavanju. hen. naročito kod šećerne bolesti. aciniformav (nlat. acetum. acetoza (lat. acidimetar (lat. grč.

babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. merač. fig. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. bavoche) nečist štamparski otisak. badem) bog. baguette štap. bangav. geom. ne obzirati se na . Bavijus. ćopav. bagatelisati (fr. bagatella) sitnica. pančaratra.) indijska titula: gospodar. osnova stepena. ba-ble (fr. potencije ili loga-ritma. Vso= banko. bavocher) praviti nečiste otiske. bagger) jaružar. fig. bhagavata) v. knez. kom od grožña. lenstvo-vati. razvrat. moreuz. babu (ind. baždar) naplaćivač carine trošarinac. Bavijus (lat. bagdar. stvari. slične bagdadskim šalovima. huz. . b). Vavilon. koještarija. bagmak) hrom. temelj. Ve= beril. pomoću motaka za merenje. Bi= bizmut. bacdar od pere. podloga jedne stvari. mat. vrlo jevtino. babiole) dečja igračka. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. bagage. pagat (ital. carina. češka brza mazurka. malenkost. bagavata (ind. .) kraljev otac. detinjarija. ða=barijum. V=sniženi ton N. bagasse) isceñena šećerna trska. sitnica. maslin-ki i dr. geod. kao skraćenica: b= bene. ð=bor. šljiva. baza (grč. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bagata) u taroku: prvi od 22. baborok) omiljena češka narodna igra. Babilon. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. bas-bleu) plava čarapa. bonus.) ne mariti za nekoga ili nešto. baba-kan (pere. ne radeći ništa. fig. tričarija. bacdar od pere. vaditi pesak iz reke.B B. ba so. manguparija. basis) osnova.= vaso kontinuo. bagatelle. baždar) l. bagasa (fr. bagerovati (hol. deda) otac. Bav (lat. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. zabuna. čistiti rečno korito od peska. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. carinik. meraču. bagaža (fr. otpaci od svile. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. babel) nered. nevaljalstvo.) besposlkčiti. baba otac. 2. hen. S. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. bavella. Vg=bor. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. kanala i sl. V. baggagium) prtljag. uče-na gospa. mulja. badminton v. ba-breton (fr. log. bager (hol. bagav (tur. Bavius) v. fiz. nečisto izrañen bakrorez. bezbožnost. uzalud.) jaružariti. bedminton. sit-narija. prava linija duga više kilometara koja se. ološ. baba otac. izopačenost. v. baborak (češ. arh. zbrka. taksa baždaru. kipa ili svoda. bagat. potcenjiva-ti. beatus. V=predikat (dok A označava subjekat). za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. bavoš (fr. bava) trg. taroka ili aduta. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. vajna spisateljka. po čemu je i na zvana. uzaman. nečista izrada. grad. Bk= berklčjum. radi isušivanja zemljišta. podnožje stuba. bavoširati (fr. nipodaštavati. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. baždar (tur. nečisto štampati. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. babiola (fr. jevtina cena: mali i lak muzički komad. traćiti vreme uludo. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. badem (tur. nlat. Btto= bruto. bavela (ital. . kapija. bagatela (fr. kontrolor mera. pere. igračka. kantardžija. bab (pere. uzimati koga ili što suviše olako. babo (tur. ital.) vrata. baždarina (tur. babel (hebr. badava (tur. badavadisati (tur. baget (fr. bedava) besplatno. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva.

logia) nauka o osnovi-ma tela. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. brzine automobila ili drugog motornog vozila. zasnovati. ubrzan rad srca. stari. hramovima (ind. teleću) za kori-čenje knjiga. obojiti crno. va triangulacije. predstavnik trgovaca. tobože. v. bajagi (tur. baitilije (grč. tribo trljam) med. kod Grka i 7 Leksikon . baziotriptor. baja™ (tur. koji „čine privrednu strukturu društva. tip prvih hrišćanskih crkava. kefalo-trib. bazeitet (grč. tripsis trljanje) ned. glavna crkva (takoñe: vasilika). utemeljiti. kol. basis) ži. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. počivati. baziotrib. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. i javne ženske. basis. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. modni list sa mustrama za haljine. drhtanje prstiju. baitylia. basis. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). a druge za sudije (tribunal).. Moje. baziotripsija (grč. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. bailadeira) pl. bazitst (grč. basis) hen. bazeologija (grč. bazalni. 19). bazen (fr. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. dolerita itd. bazar (pere. bazirgan od pere. aiat. mit. basaltes. bazirati (grč. realnu bazu. bazrñan (tur. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. mršavljenje i dr. bajat (tur. up. glavna vena na pakoru-čici. proliv. bazilika (grč. basis) pl. bazicitet (grč. odreñen put na zemlji (npr. Basileus) pl. bazni (grč. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. hen. pouzda-vati se u. 28. basis) hen. javne igračice i pevačice u Indiji. bazeitet. bazanit (grč. osnivati. legendarni kraljevski zmaj koji je. up. bazarn (fr. sličan bazilici. bazergan) starešina trgovaca. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. sem. bassin) v. lekaru K. augita. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. bazuka voj. bazilikalan (grč. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. u isto vreme. nebesno kamenje. baza. četr. vrsta finog i jakog porheta. supstanca. ručni reaktivni bacač. svojim pogledom zadavao smrt. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. bazanirati (fr. baziotrib (grč. vašarište. kraljevski zmaj. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. objavljen 887. bayagl) tobože. vrsta malih marama.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. baze. ustajao. basis) pr. javlja se u obliku slivova. tvar (materija. jedne za publiku. v. bazilisk (grč. baze (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. I. bayat) koji više nije svež. v. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. tribe trljanje) med. basin. znojenje. basen. prisustvo jedne hemijske baze. pojačana probava materija. Bazedovljeva bolest ned. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. kefalotripzor. baziotriptor (grč. basilike) u obliku bazili-ke. voj. hen. saborna. kupa itd. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz).. bazno kamenje. v. basis) pl. bajadere (port. Bazedovu. i magnetita. bazalt (lat. betilije. (nazvana po nem. opsenariti (u svrhu lečenja). dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. bethel) pl. bazeitet. oslanja-ti se na koga ili što. bombasin) trg. koji se upotrebljava naročito na Istoku. ovčija. odličan materijal za grañevine bazana (fr. koji ju je prvi utvrdio i opisao). ovčiju. igračice na službi u ind. baziti (grč. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. osloniti se. dućan sa svakovrsnom robom. fil. basis) osnovati. potom. konta na konjičkim čakširama. pouzdati se. varati. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. uvodna stihovna stopa. basis. basis. bazar) pijaca. pokrivena čaršija na Istoku. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. krupne buljave oči. bazrñan-baša (pere.-tur. basiliskos) zool. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". 1799—1854. bazen (fr. osnovno učenje. Bazilike (grč. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. koje su. baymak) vračati. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. god.

haima krv) med. fero donosim) bog. bakterfa. fig. koji rodi bobicama. uzengija. bakalaureus (nlat. nesreća. bakciferan (lat. uron mokraća) med. bakvudsmeni (engl. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bakteria palica. najmanja. 1. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakrač (tur. ispit zrelosti. bakterije (grč. bakvuds (engl. bakteriocidi (grč. baklaža (fr. metra) merenje pomoću štapa. veoma sitna. uništači zaraz-nih klica.-med. baclage) mor. bakalaureat (nlat. caedere ubiti) biol. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. bakteria. baculatio) batinanje. up. klicožderi. barjak. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakbord (engl. baklave (tur. arap. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakterioze (grč. bobica. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. baka (nem. bobičast. bakšiš (tur. baksuz (tur. up. lat. bakterfa. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. baculus) štap. krčma. ispit koji prethodi licencijatu. Dnjestru i Bugu. Bakhus (grč. ballare igrati) igranka. bakterfa. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. prisustvo bakterija u mokraći. god. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bakkai) trgovac namirnicama. balio. mokrenje zaraznim klicama. bajc (nem. bakalaureirati (nlat. i eng. napojnica. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakana (ital. bakreni kotao (i uopšte kotao). backwoodsmen) pl. Bake) znak (obično komad drveta. bahtsiz) nesrećan. grč.) bajrak (tur. baccana) obična vinarnica. bakfiš (nem. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. baidaki) pl. bakulometrija (lat.bajaco 98 bal bajaco (ital. phagos) pl. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bakteriolizini (grč. Bakchos) kit. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. up. baka (lat. biol. Bahus. čovek koji drugome donosi nesreću. klicomori. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta.. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. bakulus (lat. luženje. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). poklon. močilo. šiparica. rakidžinica. nevolja. Beize) hem. bajdara (rus. prašume. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bal. bakvuds. boja. dug nož sa dva reza ili više rezova. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. univerzitetima: najniži akademski stepen. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bakler (fr. arlekin. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. bakteriocidi. bakteria. 2. bakterfa. bajonet (fr. hem. baklava. bal an mask (fr. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. šaljivčina. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bacca bobica. caedere) biol. bajdaki (rus. v. jagoda. bakara (fr. ital. backwoods) pl. bal (fr. bakciforman (nlat. bakteria) biol. lysis rastvaranje) hem. hol. bakteriocidnost. od bakterfa batina) pl. bakteriurija (grč. jednoćelična živa bića. bajaccio) lakrdijaš. lat. bakterfa. up. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. baccalaureus. Barjam. baculum štap. bakteriocidnost (grč. štapom. pripadaju biljnom carstvu. bacleur) zatvarač luke. bakteriofagi (grč.) pl. bakteriemija (grč. bah$i§) dar. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. bakterfa. bakterion štapić. prut. bakalin (tur. bacciformis) u obliku bobice. Bajram (pere. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. baksuzluk. therapefa) lečenje pomoću bakterija. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. batina. zabava sa igrankom. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bacca) bog. ma-gistriranju i doktoratu. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. gorštaci. zlosrećan čovek. fr. bakterioterapija (grč.. nlat. bayrak) v. dem. palica. backboard) mor. bakraclz) stremen. nagrada za učinjenu uslugu. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. Vasso Bahus. pristaništa. bakulacija (nlat. bejram) v. motke. bakteriolog (grč. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. baionnette) voj. bakterioliza (grč. mlevenih oraha. močenje. kažnjavanje batinom. bakteriologija (grč. jagodičast. mlada devojka. osobina nekih živih bića. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. bakračlije (tur. lešnika i dr. Backfisch pržena riba). pajac. prevučen kožama. bajlbrif (hol. bal en masque) igranka pod maskama. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. . logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija.

balzam (grč. balzamski lekovi. up. klatno. balave (fr. balaena) zool. prvi igrač u baletu. bilo kao umetak u operi. bal u svečanom ruhu. balance. balena (fr. balancement) kolebanje. baleioptera (lat. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). bal pesak. phagos) zool. upotrebljava se za električne izolatore. figura u plesu (u lansu i kadrilu). pere. ballet. mašinske kaiše. koja. posthion kapi-ca) med. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. balagan (rus. balansje (fr. kantara. vaga. a delom i aromatičnim kiselinama. baletski igrač. baletski igrač. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balagan. balalaika) muz. ljuljanje. balet-majster (fr. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. podaci mornara o robi koju su natovari li. kupi lopte i donosi igračima. balbutire) med. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). baletska igračica. balanoidan (grč. slik. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. bal-boj (eng. balazor trg. kit. astr. drhtanje. koje se posetiocima hramova nude za novac. sa trou-glastom kutijom. ravnoteža. balanos. izrañivač terazija. balzaminke (nlat. balio. balsaminaceae) pl. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). ballade. baletska igračica. bal champetre) igranka u polju. uravnotežiti. nauka o kitovima.bala 99 balzamirati krabuljii ples. ball-boy) ot. balšažgetr(fr. ili u vezi sa pantomimom. ballata pesma uz igru) džoet. otmena igranka. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). konačni račun. balzamirati (grč. zapaljenje glavića i kapice. jaka i većinom prijatna mirisa. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. pesma uz igranje. šatra. balanopostitis (grč. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. baleteza (fr. kod tenisa. mucanje. muz. u kojoj je naročito poznat tzv. balancier) šetalica. balada (fr. bal rage). balander (hol. far«. ballerino) učitelj igranja. žirožder. ballare) pl. blenna sluz. balet-tencer (fr. igra na pozornici. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. služeći se i dijaloškom formom. balenologija (lat. proučavanje kita i njegovih osobina. zool. logfa) zool. balbuties) ned. Tanzer igrač) igrač u baletu. svaki nepotreban i suvišan teret. ballet. balanitis (grč. ital. neodlučnost. vrsta hljerodula. služavke u azijskim hramovima. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . balanoblenorea (grč. držati u ravnoteži. bog. balanos žir) med. balata (nlat. baleine. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. treperenje. bala (fr. onaj koji se hrani žirom. umetnik u igranju. balleteuse) pozorišna. kolebanje. balanos. stvar za odbacivanje. ballet. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). balle) denjak. ballata) 2. balast (kelt. balsamica) pl. balerina (ital. balalajka (rus. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. bilans. ejdos) koji ima oblik žira. fig. lakrdijaš. kole-bati se. Baldacco. grč. dečko koji. balbucijes (nlat. bajadere. muz. geb curim) zagnojavanje glavića. opis. balaena. bilans. balata) l. trg. biti neodlučan. ruski narodni instrumenat. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. svežanj. ustezati se. nem. balabane) daščara. naročito cirkuska. baladen (fr. nedoumica. balsamon) xex. bal pare (fr. balansiranje (fr. balansirate (fr. balanos. lat. ital. nlat. balletto) umetnički ples. balzam-ska sredstva. igranka pod obrazinama. glumac. nem. njihanje. preplitanje jezikom. zamuckivati. balancer) uravnotežavati. bilj-na vrsta. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. balet (fr. balerina. žirolik. balanofag (grč. baldahin (ital. nejasno izgovarati. balsamon. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). sličan gitari. bilanx) ravnoteža. baraka. mucati. ballerina) umetnica u igra-nju. pesnička pripovetke. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. balata (ital. balanse (fr. lat. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. balzamika (nlat. balanos. up. tepati. baladine (grč. balerine (ital. ali elastičnija od ovih. up. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. preplitati jezikom. grč. baladin) šaljivčina. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. balaena. balbutirati (lat. baletski igrač. Terazija u Zodijaku. trg. pterćn) pl. zamuckivanje. kor. Meister majstor) voña balega.

revolvera) i ispaljenog zrna. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. geogr. utišavanje bolova. belina (fr. grčenje. kupališta. balo (fr. balkon (ital. balustra. bal. balneum cineris (lat. balneologija (lat. zbog čega se mora ponovo glasati. drhtanje. balo (ital. balon (fr. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balneum (lat. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balneotehnika (lat. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. grč. trzanje. logfa) proučavanje banja. Rumunije i Turske). balneum vaporis (lat. koji je 1746. balle. ballotte) kuglica za glasanje. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balotirati (fr. balneum) banja. balistkčka kriva (linija) fiz. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balkanologija. muzički komad za ples. hitam) bacačica. ples. okruglo telo. grapho) opisivanje banja. balzamum kordijale (nlat. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balnot) vrsta burgundskog vina. balistički (grč. grč. balustre. balizam (grč. naročito. kupanje u pari. grč. fig. balneum arenae) peščano kupatilo. balzamovati v. balistike (grč. bokasta boca za tečnosti. za olakšanje poroñaja. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balkanijada sp. balzamum oftalmikum (nlat. balneoterapija (lat. Balila (ital. Jugoslavije. balzam za oči. balneum. ćuvik. balle. balneum. koji spada u balistiku. Grčke. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balotada (fr. sargija od vune. balneum arene (lat. balneum lakonikum (lat. balio bacam. usled dejstva vazdušnog otpora. balkanistika v. utroba se ispere karbolnom kiselinom. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. sojica. balota (fr. kupanjem i dr. . skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balzamum anodinum (nlat. baluster (fr. produženje prve i druge galerije do pozornice. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balista (lat. ballismos „igranje") bolesna. grč. balcone) apx. doksat. balkanologija nauka o Balkanu. balsamum ophtalmicum) fark.). mor. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. balsamum anodynum) far«. po običaju starih Egi-pćana. kupanje u toplom pepelu. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. banjsko lečenje. ballista. balotaža (fr. balio bacam. balio (fr. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. nepokriven. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. denjak. balistoskop (grč. balneum laconicum) znojno kupatilo. balsamum cordi-ale) far«. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. pod pritiskom barutnih gasova. gañenja. ista-knut deo na spratu neke grañevine. okrugla. baline) vunena materija za pakovanje. zadnji deo velikog parobroda. bala trgovačke robe. fol-kloru. poz. balio bacam) voj. balio) koji se tiče balistike. nazvana po dečaku Ba l ili. svežanj. balneum kupatilo.. balon kaptif (fr. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). baliotade) skok konja ispruženim nogama.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balio bacam. grč. balneografija (lat. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balzam za jačanje srca. balistogram (grč. godine u ðenovi. balon d'ese (fr. ballon captif) vezani balon. kosije pada nego što se penje. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. glavica. održavaju se od 1929. med. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. ballon) šuplje. god. lepo izrañen stubić. balzam za uminjavanje. lged. grč. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). kupatilo. teorija bacanja. balaustion cvet divljeg nara) vrh. kupanje znojenjem. banjsko grañevinarstvo. glasačka kuglica. balio) l. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. ballot) 2. igranka. balzamirati. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). ital. bacakanje. ballizo. književnosti. glasati kugli-cama. balneum. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. Bugarske.

banalite) otrcanost. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. banderilja (iš. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. pruga u boji. pustahija. raste u Indiji. lazaroni. svakidašnjost. bavana (šp. Hajnrihu Bandu). mala traka. kod nas i novčanica od 10 dinara. balčak) drška od sablje ili mača. banquette) voj. okov na točak. nem. prodavac hirurških aparata. drumski razbojnik. propalica. tablica sa cenom neke robe. up. banalitet. bankar (fr. glumaca. skitnica. banco. banketa (fr. bambus (malaj. vašare. nem. hajdučija. banditizam (fr. bandola. gozba. banale) običan. banderola (fr. fr. banalizirati (fr. zastava na ka- tarci. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. zavoj. up. bavalitet (fr. Americi i Meksiku. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. banana) bog. v. mandola. menjač. spojnica. svakidašnjim. balustrer) ograditi stu-bićima. bambočade (ital. up. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. igrač koji drži bank. prinudno pravo (različito od jus kogens). obruč na naplatku. previ j anje. stepenicama. Bankier) v. banco. banquet. sličan gitari i balalajci. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. sopstvenik banke. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. metnuti obruč na naplatak. balustrade) arh. priručje. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. pustahij-stvo. balčak (tur. v. unutrašnji naslon na prozoru. bambu. balhornizirati (nem. previjati. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. posreduje u kreditnim poslovima. bandleta (fr. bandažirati (fr. kreditnim i efektnim poslovima. saraf. zavojić. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. bambino (ital. upotrebljava se naročito u Sev. banderole) kita ili gajtan na trubi. banderilla) koplje sa zastavicom. prosto. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. balaustion. bannarium) pravo prisiljavanja. izveštao. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. bandolin mast za kosu. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. el bandola) muz. fr. šp. ital. opasač na kome stoji fišeklija. otr-can. staviti utege (u mačevanju i boksu). svakodnevni. bandito) razbojnik. bankvaluta (ital. mambu. daje zajmove uz kamatu. banderiljero (šp. bankar. banarij (nlat. banda. zaviti. bandeletette) uzan zavoj. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. družina (lopovske). trg. banchieri) pl. pre-viti. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. bankijeri (ital. bandoneon muz. Bank) novčani zavod. banalan (fr. gitari sličan muz. sp. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. putujuće društvo svirača. bandonion muz. suviše ponavljana rečenica. odred. banque. bambocciade) pl. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. strani novac itd. vetrokaz. banauzijski (grč. okov na točku. rñave. naslon. banalna fraza otrcana. banausos) zanatski.. filistarski. štedionica. plaćeni ubica. banka (ital. oproštajna gozba. banquier) lice koje se bavi novčanim. remnik na pušci. grañ. veza. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. seljačke igranke i sl. prima novac na štednju. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. bandonion. vojna muzika. filistarstvo. hajdukovanje. banda) četa. banauzija (grč.. bandist(a) (ital. bandage) med. banknota (ital. fr. štampa-ru. banalnost (fr. opšti. mandora. ustanova koja radi s novcem. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. nevaljalstvo. bamboo) vrsta trske. čovek koji se upravlja prema vetru. banalite) v. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. banalnost. naročito zavoja. 1531— 1599). banda (ital. baikir (fr. banco. konjička zastavica. redenik. zavijanje. bandagiste) proizvoñač. bandager) ned. nevaljalac. bandit (ital. balkonima. bandola (ital.utega (kod mačevalaca i boksera). reklamna traka na omotu knjige. samo sa više žica (8^24). malo dete. da bi bila glatka i sjajna. banco. bandoneon. bandažist (fr. bank. postaviti balustradu. bandaža (fr.balustrada 101 banknota balustrada (grč. eng. gomila. balustrirati (fr. bambino) detence. a po ukusu dinji. utega i sl. obično. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banaliser) načiniti otrcanim. ograda na altanima. up. banket (fr. banditisme) razbojniko-vanje. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . lutka. tračica. bank (ital. banka. pljosnata mala šipka. bandu ra (rus. banquier.

v. fig. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. barakirati (fr. baptizma (grč. trampiti. bantam petlić) sp. kri-jumčarenje. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. barba (lat. baptizirati (grč. na štetu jasnosti i čistote jezika. barracano. baptisma) crkvena tajna krštenja. straćara. baptizo) pl. daščarama. stradanje. up. barbarski (grč. imate li što za jesti. kovanica. in barbam) u bradu. fr. možda poreklom sa Jave). bara (fr. dakle tuñinac. divlji. veoma gusta i teška. banjo) kuz. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. pola tri. grub. bankokrat (ital. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. bar) 2. grešiti se o previla i čistotu jezika. traže da se krštavaju samo odrasli. barbarizirati (grč. tj. bankokrat (ital. raste u žarkim krajevima Afrike. obustava plaćanja. barre) poluga. baobab (amh. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. nlat. barbarismos) gran. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. berkan. baptisterion) krstioni-ca. stranac. baraterija (ital. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. sa osvežavajućim plodovima. potkradanje. govoriti u kovanicama. baratteria) kor. var. krštava ti. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. barakan. rampe. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. rumpere slomiti) slom banke. rampa. čiča (u Dalmaciji). pregrada izmeñu konja u konjušnici. baražna vatra zaprečna vatra. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. barato-trgovina (ital. ital. ital. voj. barrage) brana. fr. u lice. barbakana (fr. tj. barbar (grč. banko-konto (ital. za svetlost. pogrešno upotrebljene reč. novčanica. mostarina. grč. Adansonia digitata). barba.. bandžo (eng.) bog. u kojoj se pije i jede stojeći. surov. dućan od dasaka. protivan duhu i pravilima jezika. bendžo. prevara. mašinska testera tračara. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. džinovsko hlebno drvo. greda kojom se zaprečava put. krštavanje. grub. trgovati razmenom. šuster. baratto) razmena. motka. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. pregrada. barbacana) voj. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. fr. u brk. baptisti (grč. barbar. lišće i kora služe i kao lek. potpuna propast. barragiste) čuvar brane. varvarin. stražarske kula. grč. propust za vodu. pregrada. pobarbariti. banco. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. taksa za prelazak preko mosta. grč. nlat. šipka. bankrotstvo. varvarizam. sprud naslaga.: šnajder. divljak. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. baraque) daščara. barat (ital. nepravilno. baros težina. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. trošna kućica. bar (grč. naročito protiv groznice (nlat. bantam kategorija bokser. krštenje. Band-sage) zan. trampa. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. brana u sudnici. široka arabljanska haljina od te tkanine. banco. krčma. bonsek. iskvareno.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. kaldrmarina. barbacane. npr. baratirati (ital. bancarotta. barbarizam (grč. nadenuta ime. varvarin. slična platnu. trampa. barba brada) čika. baptisterij(um) (grč. bez da sam znao.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. plod. baraka (fr. barat) trgovanje. tuñinski. livnica. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. baražist(a) (fr. baptiser) krstiti. ustava. pritisak. nečovečan. barbarin (grč. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. bancus klupa. surov čovek. in barbam (lat. barakan (arap. barattare) trgovati davanjem robe za robu. barbaros) v. razmena.. barbarikos) prvobitno: strani. preprečna vatra. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. bansek (nem. papirni novac. bankrot (ital.75 i 53. bankokratija (ital. podvala. baratto. gruba jezička greška. baptfzo. barbarski ornament gotski. baraquer) smestiti u barake. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. krateo vladam. baranda (tl.' varizirati.. ital. bar (eng. bantam (eng. danas: neobrazovan. keltski i . članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. stanovati u logorskim kolibama. banco-conto) trg. naročito uobičajena u knjižarstvu. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. baraž (fr.. teret) 1. postradalost. visoko do 20 m i debelo do 9 t. trgovina kod koje se daje roba za robu. nm. nazvati telefonom itd.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka.

bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. praznik žrtve. grč. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. protkati šarenilom. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. drveni. barñelo (ital. meña. Bajram. svile i pamuka. bardak (tur. od teških elemenata. varoška kapija. grubost. barys. barbirati (fr. sastoji se. ulaz gde se plaća troša-rina. kuv. barca. neraspoloženje. ugojenost. pepeljuga. med. albarda) tovarna životinja. element. i to za: nukleone i hiperone. kurban bar jam. 158. barikadirati se ograditi se. bariolaža (fr. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. zaklon. pevač koji peva dubok glas. nlat. jedan slog. uz pratnju harfe. naša-ranost. guslarska pesma. dizati (ili: praviti) barikade. muz. naročito poslednji slog reči. basist.) muz. mali čamac.. ostaviti nenaglašen. barys težak. tj. barys. bardot. baritonist(a) (grč. barys težak. pregrada od rešetaka. dubok glas. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. ši-šati. up. ñeram. bard. u slavu junaka i bogova. skidati krljušt sa ribe. bariolage) šarenilo. fig. neuljuñenost. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barka (ital. bariolirati (fr. barikada (fr. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. velika trgovačka laña sa tri katarke. barjak (tur. prepona. barilalija (grč. pogranične utvrñenje. phone glas) muz. barricade) brana. barioler) šarati. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". crnih medveda u Sev. atomska masa 137. granica. sada: sve slično tkane materije od vune. bardit (nlat. baritonon (grč. bardak) zemljani sud za vodu. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. eufonijum (u vojnoj muzici). barrel bure. nikla. redni broj 56. barister (eng. baribal zool. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. baritonirati (grč. polihord. barys. ital. bard (eng. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. muški glas izmeñu basa i tenora. kakvu nose na službi sudije. sphaira lopta) geol. barys težak. bariton (grč. ital. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. metria) v. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. duboki tenor ili visoki bas. barometrija. fig. neukusno. tuga. barricader) pregraditi. tćnos) muz. kelt.34. Barjam (pere. barditus) ubojna pesma barda. steg. barretum) kapa uopšte. barilalija. smetnja. fr. gvožña i dr. brana. izdvojiti se. barys. barbiton (grč. mlada mazga. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen.(grč. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. pregrada uzanih mesta (ulica. bardiljo (ital. znak Va. bari. barkarola (ital. barilla) hen.55 1 u Engleskoj.98 1 u SAD) bareljef (fr. bayrak) zastava. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barys težak. mostove) u cilju odbrane. zatvoriti uzane prolaze . otežano govorenje. našara-ti. arap. barij(um) (nlat. baricentrum (grč. teško. barythymfa) zlovolja. tromost. lañica. varvarska. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. Americi. varvarstva. Japanu i dr. barisfera (grč. Zemljine jezgro. pesnik. barifon (grč. barisomatija (grč. dubok. barque) čun. berretta. branik. barel (eng. kćntron) fiz. usamiti se. barež (fr. laleo govorim) med. sličan liri. barytonon) gram. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. bardo (fr. barbaros) neobrazovanost. soma telo) med. ulična borba. baritimija (grč. vrsta malih. barijera (fr. gojaznost. surovost. bas-relief) plići. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. četa vojnika. sveštenici itd. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. mostova) u cilju odbrane. barriere) pregrada. verovatno. bas. koji je pevao. pevati bariton. smetnja. muzički instrument sa žicama. barda. barifonija (grč. teško izgo-varanje reči. teškoća govorenja kao bolesno stanje. barioni fiz. odbrana. divljaš-tvo. barys težak) hem. barys jak. barbarstvo (grč. barbifier) brijati. suviše šareno slikarstvo. ua. fig. v. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. drugi. seta. tonos ton) muz. baryum. barbe. zatvoriti se dobro. reljef. preprečiti. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. bajra«. barimetrija (grč. glossa jezik) med. prepreka. grañanski rat. barytoneo naglasim gravisom) gram. bariglosija (grč.barbarstvo 103 barkarola (ulice. bereta (fr. šp. pevač koji peva bariton. barilja (um. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. težište. bas. barikadirati (fr. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. fig. barrette. prepreka. prošarati.

baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. baronat (nlat. baro. basen (fr. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. up. baroskop (grč. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. mandole i dr.(grč. bariton. vitez. paralelne (i vodoravne) motke. bazen. junak. barokan (port. metrfa) merenje vazdušnog pritiska.). vazdušnog pritiska. ital. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. kelner u baru. bas (ital. baskitbol (eng. štampana knjiga. barometrograf (grč. v. član nižeg plemstva. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. basson) muz. up. barogram (grč. bassetto) kuz. osnova harmonije. čudan. veština rukovanja barometrima. mali čamac. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. metron. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. duboki tenor. izmeñu barona i viteza. baros. . najniže stanje barome-tra. grč. barotermometar (grč. basson. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. baros. ital. barimetrija. baronese (ital. baronnie) v. barografsku krivulju.) koji se tiče barometri-je. skopeo) stariji naziv barometra. v.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. basist(a) (fr. barketa (ital. baros. razboj. baset (ital. mali kontrabas sa tri žice. najdublji muški glas. usminskih žlezda. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. barut) prah za vatreno oružje. bšros. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. barograf (grč. baronija. cic. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. baronija (fr. gondola. svaka učvršćena na dva stuba. barokni stil. dazimetar. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. barne (nem. barotropizam (grč. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. jak. up. barogram. barres) al. up. barometrija (grč. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. najviše stanje barome-tra. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. bassin. barkarola. mesto u pristaništu gde stoje lañe. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. barut (tur. baros. baronat. barone) plemićka titula. čuz. barometarski (grč.). barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. titula drugog arhonta u staroj Ateni. basamak) prečaga na lestvama. tanka šarena pamučna tkanina. baros. hrabar čovek. geotropizam. basma (tur. takoñe: barkerola. baso obligato (ital. baro. basileus) kralj. sa katarkama. stepenica na stepeništu. barchetta) čun. na dan sv. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. makros visok. baromakrometar (grč. grapho) četeor. noć od 24. instrument koji proizvodi bastonove. basma) l. zapaljenje bartolinijskih. barkica. materije i forme. basket-ball) sp. barokni stil (port. baros. pismo).) nepravilan. trćpos obrt. glas basa koji vodi melodiju. najveći čamac na ratnim brodovima. barcaza) hor. basamak (tur. gimnastičke sprava: dve okrugle. smešan. barokna poezija učena. jedrima i malim topovima. metron) vaga za decu. bas-lis (fr. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. baronet (eng. basa otava (ital. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. grč. Vaggep. fig. thermos topao. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. barok. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. pritisak. barcherolla) šetni čamac bez katarke. gramma slovo. bason (fr. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. dvorske. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. kotlina. barrocco. baros težina. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. metron) fiz. svirač koji svira bas. basso. up. baron. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. Bartolomeja. barok (port. nastran. hipsotermo-metar. barmen (eng. barkerola (ital. basileus (grč. košarka. štampa. fr. bassiste) pevač koji peva bas. avgusta 1572. baros. fr. barofon (grč. barman) vlasnik ili poslovoña bara. v. baros. baronessa) baronova kći. barometar (grč. fagot. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. basso obbligato) mu?. bastaj. bassa ottava) pl. pravac) bog. up. lañica. bartolinitis med. bassetto) kuz. barrocco) apx. 2. batino) rečno korito. baseto (ital. barograf. barkasa (tl. sprava za merenje vazdušne težine.

battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. fr. bathos. više topova (4—8) iste vrste. tući. konja i magarca. kugla) 1. battre. bios život) biol. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. lupanje srca. batimetrija. bathos dubina. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. prevoznina. zamajni udar klatna na časovniku. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. batisfera (grč. ime dobila po gradu Bata-viji. baso ripijeno (ital. bastardirati (ital. muz. sa potpisom lica koje ne postoji. batiskaf (grč. mač. prakljača. batinanje po tabanima u Turskoj. onaj koji živi u dubini. bathys dubok. prevara. nuz. sa potpunom opremom i priborom. pljosnata maška. batarizam (grč. kremen. ital. batardeau) voj. glas izmeñu bari-tona i basa. zamisao i sl. grudo-bran. bastion (fr. lupetanje. ognjilo na starim puškama. za vreme Luja XVI. bastovirati (ital. batli (pere. bastardo) bog. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). vot. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. bastion) fort. radi većeg električnog punjenja. battere. basta! (ital. metron) sprava za merenje morske dubine. laña) „dubinski brod". jula 1789. kopile. batoliti (grč. bastonada (fr. poremetiti. battalmak) pokvariti nešto. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. baton. batman (fr. sphalra lopta. lat.. batologija (grč. dvostruki udar. brodski saobraćaj. batimetrija (grč. bathos dubina. lithos kamen) pl. battuere udariti. bataliti (tur. utvrñenje. prema formaciji. takoñe: ba-reljef. tučak za loptu. batoar (fr. bataljon (lat. battologia) nepotreban govor. bas koji prati. battoir) mlat. morska dubina. federima. mucanje. tip. mañioničarstvo. batard (fr. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. utvrditi. odred vojske koji predstavlja. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci.). bathys dubok. fig. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. napustiti (neku nameru. battuere biti se. skaphos brod. nasip od kamena. trg. voj. basso ripieno) kuz. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). bahth) srećan. bataillon) voj. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. batterie) voj. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. prut. stalno ponavljanje jedne teme u basu. batibij(us) (grč. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. basso ostinato) muz. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. dubok bariton. naročito po tabanima. bassetaille) muz. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. basso profondo) «ta dubok glas. palica.-tur. bastille) tvrñava. phone) muz. hor. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). brodarina. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. vrsta starih topova. najslabija vuna na ovčijem krznu. batardo (fr. batometrija (grč. brzoplet govor.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. bastardo) vanbračno dete. bastonare) batinati. geol. bastardna menice lažna menica. trućanje. privremen zaklon. bastilja (fr. batometrija. batist (fr. podignuti utvrñenje (ili grudobran). basto) štap. vrsta fine i guste pamučne tkanine. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. vuka i psa). batomstar (grč. lupiti) mač. nm. bathys. u Berlinu). zool. baterija (fr. zamuckivanje. metron) merenje dubine. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. bastard (ital. morski omotač Zemlje. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. batelaža (fr. nlat. električna baterija više lajdenskih boca koje se. . izbiti protivniku mač iz ruke. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. bastionirati (fr. 3. naklapanje. baton (fr. bastardna vuna. bathys. baso profondo (ital. okaniti se čega. udar po protivnikovom maču. bastonnade) batinanje. obično sa 800—1000 vojnika. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. metrfa) v. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. batelage) opsenarstvo. batifon (grč. koji donosi sreću. podeljenih u 4 čete. kula. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. 2. battarizo mucam) med. batirati (fr. naročito maršalska palica. bathys dubok. ponajvip!e grani-toidnih. bastion) voj.

baš-čaršija i dr. sin Zevsa i Semele. batrijum. prostota u govoru i pisanju. poznavalac hebrejskih zakona. batos (grč. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. klupa. bdella. baša (tur. bahija (šp. znak za mirovanje. parodija Ilijade. phćbos strah) med. batrij(um) (grč. batrahus (grč. up. a naročito arhitekture. Bakchos. u polu slože nicama: glavni. baft (pere. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. u Vajmaru osnovao arhitekta V. batovda (ital. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. batrahus. vrat i ramena. lat. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bahio) zaliv. v. povrtar. Bahus (lat. terevenke. sedište) med. beaticum) poslednja pomast. bdella pijavica. posebno. beatikum (lat. battuta) muz. basibozuk) ist. glup i neotesan čovek. bahant (grč. beata) blažena. ba§hk) marama koja pokriva glavu. licemerstvo. početnik. student prve godine. fig.) narednik u turskoj vojsci. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. zasebno. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. vrsta istočnoindijskih. bašta. staklena sprava za isisavanje krvi. škola je raspupggena i 1937. bdelotomija (grč. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. v. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). batrachos žaba) med. im. dobar vinopije. baca. pričest samrtnika kod katolika. burno veselje. bakterije koje imaju oblik štapića. tetanusa. bec-jaune. vrenja buterne kiseline i dr. god. bacilarije (nlat. štapić) med. baft) trg. klupa. bakchos. radi ispražnjavanja i održanja životinje. basa) starešina. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. batrahij(um) (grč. saltomortale napravljen preko konja. bašča. beanus (nlat. obično praćen vrtoglavicom. sprava za nameštanje iščašenih udova. dodiru nekog predmeta. beatus blažen) pravljenje svecem. bahce) vrt. bahanti (grč. bašmalik (tur. pion. baca (tur. batrum (grč. nedisciplinova-na vojska. Bacchus. nastavila rad u Čikagu. odvojeno. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. bog vina. srećna. prišt ispod jezika. beanizam (nlat. 2. baš (tur. pijanica. vino. brucoš. Bahus. hirurška postel>a. baska) napose. baštovav (tur. bahanalije (lat. Bauhaus (nem. metron) med. Po dolasku na-cista na vlast 1933. beata (lat. srdobolje. bahur (hebr. bacilarije. batuta. beate memorije (lat. ba§car§z) glavni trg. batrahijum. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. bacilofobija (lat. v. baš-čauš (tur. . strah od dubine ili visine. Bauer seljak) u šahu: pešak. bogorodice. bogomoljka. najstariji: baš-knez. bathron postolje. majka božja. bacili. bejaune) novajlija. grč. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. Batrahomiomahija (grč. udarac za takt. čuveni grčki komični junački ep. žutokljunac. bacillum štapić. bašiboz(l)uk (tur. iza-zivači tifusa. batuta (ital. Bah (grč. bahaizam napredni pravac u babizmu. pijanke. pere. grč. bathos dubina) niskost. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice.). bacillaria) pl. bdelometar (grč. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". poglavar. Bakchos) kit. bašlik (tur. v. batofobija (grč. bašta (tur. beatizam (lat.. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. fr. batrachos žaba) med. bauer (nem. tj. Bakchos)' mit. lat.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. beata virgo (lat. mač. beata virgo) blažena devi-ca. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bathron) med. beatae memoriae) blažene. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. vrtar. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). koji se pogrešno pripisuje Homeru. baška (tus. puškarnica. bahce) v. obično belih katunskih tkanina. tobožnje svetost. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. Bacchanalia) pl. gradina. svete uspomene (pokojnik). bacchans) pl. bathos. bas) l. fig. bacili (lat. bage) dimnjak. vojnici neredovne turske vojske. bahijus (grč. bacillum prutić. prednji kraj lañe. obično pokriven. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. phćbos strah) med. baš-čaršija (tur. basmaklik) „novac za papuče". beanus. bašča (tur.

budala. upravnik jedne oblasti. zapovednik. naročito crno. besplatan rad raje na begovom imanju. levog i desnog). bezoan (fr. beth-din) l. badawiyyun) pl. Bedlam.) begov sin. adres o bezoan (fr. beatificirati (lat. 2. izabrati. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. posle čega dolazi akt kanalizacije. Be-kvadrat muz. stanovnici pustinje. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. baiser) poljubac. bejzbol (eng. odobrava™. begenmek) l. uvršćenje u red blaženih od strane pape. kuv. bezistan) trg. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). bezmen (fr. bedminton (eng. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. pokrivena čaršija. Be-dur (ital. ako bi trasat odbio primanje. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bisogno) potreba. beging (eng. predstavlja jedan . bezbeli (tur. beatificirati. bezoardica) pl. bezistan) v. baby) malo dete. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. biti saglasan s nečim. bezisten (pere. pr. odobriti. kad bude nužno. 3. bedinerka. skitalačka arapska plemena u arabijskim. fig. barska šljuka. titula. beglerbet (tur. 4. veliki posednik i vlastelin. na menicama: adresa po potrebi. trg.) udova-carica. naročito kod neprerañenog šećera. begute (eng. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. protivotrovi. tržište. beguine (eng. bedinerka (nem. negovanju bolesnih itd. begine. beg (tur. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. potrebnost. bedevija (arap. bezistan. bekasina (fr. pere. dopadati se. zaista. bezistan (pere. bevanda (ital. bezette) crvena šminka. bedeker putni vodič. v. lopta za tu igru. baisemain) celivanje ruke. proglasiti svecem. četvoroutlasto „V". far«. 3. naročito u Carigradu. tur. beggar) pl. knez. bedine-. badawiyyun) kod. bebi (eng. badawiyy. titula jedne indijske kneginje. beggar) pl. bezemšon (hol. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. beduivi (arap. tj. ital. begine. preko mreže razapete 155 st od zemlje. bez (hebr. besbelli) dabome. starešina neke oblasti. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. fino tanko platno. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. Baedecker-a). bez) 2. 2. bedlemit (eng. knjiga. v. bedaf) glupak. pokrajine u staroj Turskoj. udovica velikog gospodina. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). luda. beige) koji je bledosmeñe boje. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. beatificatio) posveći-vanje. Bq) fiz. bekerel (skr. bedak (pere. beatifikacija (lat. gospodin. rica. tursko državno imanje. begevisati (tur. igra slična tenisu. platno. bedast. plemić u staroj Turskoj. eng. nužda. stočni trg. beylik) 1. rukoljub. bezeta (fr. beatifikovati v. begluk (tur. begoglija (tur. begov posed (dobiven od sultana). Bć-dur) kuz. bezoard. 2. bezisten. begine (nlat. dopasti se. fil.. suprotno: Be-mol. upućivanje menice na treće lice. bedak tur. bediverica v. obično arapske. bek (eng. beze (fr. beatificare) posvetiti. bež (fr. badminton) sp. deo trga pod krovom. oda-brati nešto po svom ukusu. gospodar. detence. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. betuine. uvrstiti u red svetitelja. bez (tur. sirijskim i severoafričkim pustinjama. bezoardika (nlat. au besoin) u slučaju potrebe. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. prirodne boje. begum (tur. one koje se prave sveticama. begging) platno za pakovanje. najstariji red posvećen bogougodnom radu. bezoar (fr. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. neobojen. o bezoan (fr. padzehr) fark. beatitudo vestra (lat. koja su živela od stočarstva i pljačke. proglašenje za sveca. bezemschoon) trg. baga. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. begute. ritska šljuka. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. jevrejska sudnica. beggar) hi. besoin. back) sp. siromaštvo. becassine) zool. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. beduina (arap. oskudica. bey) 1. bogomoljke. koja se stavlja obično iza imena. bevanda) vino. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. beba. svideti se. bedlamite) ludak. 3. naravno. vazalsko. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. blago onima koji imaju. adres-se au besoin).

Bembaša (tur. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. bangla. ludača. fil. belandre) mor. nesreća. belli) poznato. bela) l. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. beluga) zool. 2. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. balan. za vreme grañanskog rata u Rusiji. naziv po francuskom naučniku A. naročito vladičin sto. zabavni pisac. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). kurjača. belvedere (ital. bekuordejšn (eng. vinika. belvedere lep izgled) kula. pavta. 3. tur. bon) budala. tj. beledin trg. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. luda. valjda. bellum internecinum) rat do istrage. čardak na kući. Belona (lat. bengal (eng. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. Be-moll) «uz. bematin-sveće pl. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). karika. bellicosus) ratoboran. tur. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. bekri) pijanica. mus-lin sa prugama u više boja. nevolja. beletristika (fr. bez glave. Davidov sin. belmontin hen. lola. služi za turiste. bacon) kora slanine. Be-mol (ital. vrag. ñavo. osušena polovina (strana) svinje. belles lettres. Bengalija (eng. vojske koja se. bena (tur. nazvala po gradu Benaresu. belegija (tur. belčite (šp. moreuz. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. belćim (tur. npr. bella donna) hen. Baal-Sebub) mit. bellevue) v. beletrist(a) (fr. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). boginja rata kod Rimljana. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. ranija jedinica kiri. paskviza. bel canto) kuz. belki) možda. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. belemniti (grč. s krovom od slame ili crepa. belelaks trg. bengalo (beng. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. verovatno. bez sumnje. brokat. kičme. bema (grč. glavni sastojak atropina. belemnon oružje za hitanje. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. zvučanje sa osnovnim tonom b. deport.—A. 2. beluga (rus. borila protiv boljševike. lisice. belt (skand. butne kosti i lopatice. (Atropa Belladonna) velebilje. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. Belt) tesnac. fig. belanda. belomantija (grč. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. belogardejac (rus. izvesno. izumitel>u telefona). ni naučnim. Bekerelu (1852—1908). belum omnijum kontra omnes (lat. kao sredstvo za ulepšavanje. ben (hebr. belvedere. ñavolski poglavica. na Dalekom istoku. feljton.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. belogvardeec) „beli gar-dist". bengali (eng. pametan i duhovit čovek. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. patnja. bungalow) jednospratna kuća. belanda (ital. bekrija (arap. narukvica. okovi na nogama. up. zabavna književnost svake vrste. bilezik) 1. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. nazvane po gradu Belčite. bel kanto (ital. bengal) polusvilena tkanina. belaj (arap. fig. opšti rat. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. lovce itd. oznaka b. backwardation) trg. al. »sena Marsova. belchite) vrsta španske vune. suprotno: Be-dur. beladonin (ital. fr. decibel. Solomon ben David=Solomon. čist parafin koji se dobija od petroleuma. radi povećanje zenica. beladona (ital. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. bekon (eng. belvi (fr. lepo pevanje. zlo. glupan. bel-esprit) lep duh. bella donna „lepa žena") bog. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. bala tur. grivna. jad. bala. riba jesetra-mo-runa. bukraiyy. . up. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). belum internecinum (lat. jasno. muka. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. Belzebub (hebr. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). benares (ind. Bengal) pl. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. ratnički. belenzuka (tur. beli (arap. belikozan (lat. božanstvo starih Filistinaca. upotrebljava se. Bellona) mit. ni praktičnim ciljevima. bel-espri (fr. eng. Vrangelove i dr. belos strela. belegi) brus za oštrenje kose. bun. strela) geol. estetska i književna kritika. slične taftu. vrsta istočnoindijske svilene tkanine.

S6N6. darežljivost. naklonjen. krofna. bezoe) hen. beneficijar (nlat. elektrogimnastika. bensficija (lat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. benefactor) dobrotvor. beneficijant (nlat. otuda: ne-spretšakovići. benedicere) blagosloviti. benefic. odan. aromatičan ugljovodonik. berberiva (nlat. gori lagano crvenim. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. beotski (grč. nespretno. čeličane i dr. a pozadi široke. benjovr (fr. dobrodušnost. belje (fr. bentlos dubina) biol. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. izradi kalupa za livnice. benzol hem. priganica. benevolencija (lat. beignet) kuv. bentonit (po Fort Benton-. a onda i po celoj južnoj Italiji. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. . berberis (nlat. benedictin. blagosiljanje. bene) dobro. bandy) sp. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. beneficians) dobročini-lac. benignitas) dobrota. benediktinci al. povlastica. zelenim ili belim plamenom. benefakcija (lat. bergonizacija med. bentos (grč. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. muslin sa prugama u više boja. od neke predstave korisnice. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. banja. igra se u Skandinaviji i SSSR. prolaznost bolesti.) dobit.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. benevrek) uske suknene čakšire. bengilik. dobročinilac. 2. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. prvenstvo. zagrevalo vodom. beneficium) dobit.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. takoñe: ñak koji prima stipendiju. beneficijalni (nlat. lako isparljiv i za-paljiv. up. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. Bene-dikta (480—543). bendi (eng. prihod. benedikpija (lat. Beoćani (grč. blagoslov. ben-mari (fr. dobrotvor. benefaktor (vlat. bain-marie) kuv. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. zarada. benediktiner (fr.-tur. tromo. val>ano. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. bezopasnost. benignitet (lat. benemerit (lat. berat (arap. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. benefactio) dobročinstvo. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. beneficijar. lepo. beneficij(um) (lat. beraha (hebr. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benedicirati (lat. blagodejanac. kupatilo. benefic (lat. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. lože u parteru grañene u obliku kade. benefis (fr. 2. instrument sa 5—7 crevnih žica. beneficijat. milostivost. spreda uzane. benñeluk (pers. benefice) predstava u korist nekog glumca. blagosiljati. blagodejanje. beneficiatus) v. v. berberis vulgaris) bog. upotrebljava se pri vañenju nafte. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). napr. opojna trava (napitak). uštipak. glupo. tj. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. blagosiljanje. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. SAD) vrsta gline. industriji. bergami (ital. naklonjenost. kupalište. sadrži više od 50% montmorilonita. bengal strajp (eng. mañije. benedicite (lat. benevolens) blagonaklon. beneficijat (nlet. benedikpija apostolika (lat. beneficium) v. žutim. benevole lektor (lat. dobrotvorstvo. Boiotćs) pril. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. benevreci. bergamo) pl. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. korist.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. benevreke (alb. kada za kupanje. bencilik) 1. praveći znak krsta. glupaci. rastvara se u alkoholu. bene va lete! (lat. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. bendžo (eng. dobija se iz katrana kamenog uglja. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. tj. korisnica. bezbojan. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. dobija se iz nafte. med. kaluñerski red sv. beneficancija. poz. žutika. bergamotto) carska kruška. benevolentia) blagonaklonost. benzin (nlat. nem. bene (lat. preteča hokeja. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. bergamota (ital. tečan. čini. iz Beotije. povlastica. primalac prihoda crkve. baignoire) l. . bengal stripe) trg. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo.

bermet (nem. brelengo. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. berićet (arap. beri) med. berneskan (ital. sreća. mangup. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. berit-mila (hebr.02. pastirska pesma i igra. ugljem i sl. koji trguju na ber-zi. berkovec) mor. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. bourse. = beli skorbut. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. Australiji i ist. berseza (fr. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. ukras za glavu. beretka.veoma raširena krvna bolest u Sev. up. berklijum. berkshire) po eng. plahovita ljudi i ratnici. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). berkan (ital. berekin (ital. pod berza. neprovidan. bergere) pastir ka. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. bere. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". berlengo (fr. ovčar-stvo. crvene i bele. berlingoca (ital. Berdan) puška ostraguša. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). kada pobesne. koji nema u sebi vitamina „be". beržerak (fr. plod. obrezanje. široka. Berni. berma (lat. bernijeskan.). crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. bernesco) ćudljiv. nem. nastran (po načinu pisanja ital. ljubavnica. atomska masa 9. berzanski uzvisi trg. lake karuce sa dva sedišta. dragana. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. osnovanog 1098. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. bernijeskan (ital. berceuse) kuz. ber-serkr) tig. beryllos) min. hem. berna (fr. samo u medveñoj koži. beriberi (ind. uspavanka. ili zelenkastoplave (akva-marii). redni broj 4. zavet obre-zanja. berza (fr. berylliumj hem. mutnozelene boje. fig. proizve-denih ukrštanjem sijamske. bernardinci pl. besni. 2. berzijanci (fr. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. beržerija (fr. heksagonalni mine-ral. letina. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). znak Bk. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. vermut. bela braća. bert-brodovi (hol. berkovec (rus. nlat. novčanik. berkelijum v. Bersianer) pl. beržera (fr. bere (fr. i odlikova-li se u borbi divljim besom. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). duge dlake.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. bourse. beavitamknoza. novčana pijaca. krzno. birichino) raspušten dečak. pesnika Bernija. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. berlinska kola. beril (grč. berklijum hen. kitajske i napolitanske rase. bertijonaža (fr. berzerkeri (nord. napredak. berit savez. postavljena naslonjača. berlingozza) italijanski narodni ples. beo metal koji ulazi u sastav berila. deran. berretta) v. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). god. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. v. berilij(um) (grč. na taj način. berilistika (grč. berkšir (eng. nlat. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. beurt) pl. tur. znak Ve. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . otuda i naziv. baraka.805 kg. transuranski element. bursa koža. zatim sa robom: žitom. bergerie) tor za ovce. bereta (ital. ljudi koji. (produktna berza). bersaglieri) pl. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. burza. pelinkovac. utiče na suzbijanje besposlice. up. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. redni br. ital. Indiji. 97. bereket) l. berlina (fr. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. firmare) krizma. strelci (vrsta pešadije u ital. up. element. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). u Francuskoj. rod. bersaljeri (ital. vojsci. bez prednjeg sedišta. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. Africi. bernesco) v. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). fig. berlingot) polu-berlina. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. berne) kor. berlingare. up. borsa. beret) plitka i okrugla francuska kapa. zavet. bernardinac (nem. osnovana 1836. beryllos. beryllos) gatanje. birma.

igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. bitumen. articulus zglob) koji ima dva zgloba. bestseler (eng. kao i robe koja se kotara na berzi. lola. grč. annus godina. ist. boca sa cuclom. sklonost piću. pripadnik plaćene konjice. bestijarij(um) (nlat. greška. biartikularan (lat. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. npr.) 2. neženja. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. becirk (lat. up. knjiga. biandrija (lat. radi pojačanja. bibliognozija (grč. 3. bega (grč. 1813—1898). zver-stvo. bibi (fr. 2. severnoamerička narodna igra loptom. up. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga.najamni vojnik. cirkus. beton (lat. skotstvo. bestia) životinjstvo. kašika. skotsko ponašanje. naročito cvet ia voćkama. besje (fr. baissier) trg. zverska priroda. Besemerov čelik. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). neoženjen čovek. bibere greko stope (lat. sisaljka. bekar) l. dvozgloban.od grč. beskompromisan (lat. lekovi protiv kašlja. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. umetnost i sl. knjige) Sveto pismo. nečovečnost. bi-. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). padanje cena i kurseva državnih papira. bibi) ženski šešir sa malim štitom. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. besa) mana. besli) l. grč. biberon) pijanac. surov. skrać. običaje. trg. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. biarhija (lat. vindžija. bes-bol (eng. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. biblion. kutni) dvougli. angularis uglovni. besik) detinja kolevka. i sa dva tima sa po devet igrača. bilupa itd. Bezirk) srez. najamni radnik. razboj (naziv po pronalazaču). odeljak. baisser) trg. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. bibHon knjižica. bekrija. besa (fr. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. nepomirljiv. bianuelan (lat. 2. list i cvet voćke) cvet. besar (fr. tur. beša (tur. base-ball) sp. aner. knjiga. fr. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. biberon (fr. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. bibere ad numerum(lat. to biblion u značenju knjižica. muški šešir sa uzanim obodom. bkblio. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. kod Albanaca: tvrda vera. Biblija (grč. bestija (lat. beta-zraci fiz. 1853—1914).: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. grubo. akcija i drugih hartija od vrednosti. seli prodavati. bibacitet (nlat. best najbolji. nečovek. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). procesu beta-raspada. nem. biangularan (lat. v. životinj-ski. zver-čovek. beštek (nem. bis. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. časopis. med. a sastavlje-ni su od beta-čestica. momak. prednapregiuti beton ar- . nepopustllv. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. dehaizam napredni pravac u babizmu. viljuška. besa (alb. 4. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bestijalnost (lat. skotološtvo. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. v. behika (grč. sredstva. nečovečan. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bi-kar bez posla. bibere) piti. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). pošto se ovlaži. bećar (pere. tvrda reč. bestialis) zverski. bis. bibere (lat. arhe vlada) dvovla-šće. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. stražar. besar. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. kvart. bex. životinja. bešlija (tur. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bešika (tur. biblia knjižice. Besteck) pribor za jelo: nož. bestia) zver. gama-zraci. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. mangup. alfa-zraci. biandrija. compromissum) koji ne pravi kompromise. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). bi-. grub. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. bi. behar proleće. bexos kašalj) pl. divlje. besje. bestijalan (lat. nadničar. nedostatak. biarda mašina za tkanje. baisse) l. npr. behar (tur. razumevanje u knjige. onih naroda koji se u Bibliji pominju. diarhija.(lat. bi-. beseže (po fr. vrsta radioaktivnih zraka. divlji. bestijarijus (lat. tanjiri i ubrus. mehur. fr.

provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. onaj koji se drži samo Biblije. kiseonik. bivertin (eng. grč. dvoženstvo. geol. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. bibliopol (grč. po kojima se udara drvenim maljićem. bigotirati (fr. bigarrer. grč. bibliografija (grč. raskrsnice.) poznavanje knjiga.) koji preteruje u pobožnosti. pretvarati se. tehničke opreme. naročito slavuji). bis. biblfon. okamenotine lišća. preterana pobožnost. bibliologija (grč. retkosti. njihove sudbine itd. sumpor. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. poznavanje Svetog pisma (Biblije). dvoženac. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). biblfon. dvomužica. rukovalac bibliotekom. ukrasiti šarama. bibliomantija (grč.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. nasumce otvori. . Ifthos kamen) pl. bibliotekografija (grč. grč. koji ima dva spola. bibliofil (grč. nauka o Svetom pismu. onaj koji se razume u knjige. radi origi-nalnosti štampe. nlat. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. biblista) poznavalac Biblije. bigamistki&a (lat. tj. železo i dr. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. izvi-jati melodiju (ptice. upravnik. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. bigot) onaj koji slepo veruje. licemeran. bigotisme) tobožnja svetost. biblist(a) (nlat. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige.) knjižničar. logorovati u polju. pa su dobili mineralan izgled. naročito Sveto pismo. japanski narodni instrumenat. genus rod. kao npr.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. biti u okolu. biberon) v. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. bibliotheke. dvomužištvo. starosti. biberon. bigarirati (fr. bigeneričan (lat. rasprava o raznim izdanjima Biblije. beaverteen) trg. bibliolater (grč. bogomoljac. biblion.) žena koja ima dva muža. bez obzira na predanje. objašnjavač Biblije. biblion. ona može biti azbučna. išarati. npr. bi-. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bibliotheke. bivak (fr. dvovredan. bigot (fr. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. bibliopeja (grč. bivouac) voj. a reñe donosi i kritičke napomene. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. knjigoljublje. biglizo) pevati. biblicizam (grč. stanovanje vojske pod malim šatorima. licemerstvo. bivium) mesto gde se stiču dva puta. bogomoljstvo. verski zatucan. biglisati (grč. bibliomanija (grč. cink. bigotizam (fr. biblion. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. up. biblfon. pravljenje (ili: izrada) knjiga. hermafroditski. beaver) trg. valere vredeti) he*. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. poljski logor. biblioteka (grč. bibliograf (grč.sahranjivač knjiga". od dve vrednosti. raskršća. valens koji vredi. biblion. olovo. bibliotekar (grč. spisateljstvo. biblion. grub vuneni porhet. taphos grob) . sa 4 žice. biver (eng. koji ima dve vrednosti. bibliotaf (grč. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. biblion.) poznavalac knjiga. bibliotekonomija (grč. bis. ili celokupne književnosti jednog naroda. hronološka ili sistemat-ska. biglao. bivakirati (fr. bigoterija (fr. bakar. biblioman (grč. bibron (fr. bivalentan (nlat. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bigot) praviti se svecem. bigamija (lat. licemeriti. licemerstvo. licemer. biblioteka (grč. bigamist(a) (lat.) čovek koji ima dve žene. engleska pamučna materija. gamos brak) dvobračnost. bigotan (fr. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. biblfon. biblioliti (grč. dvospolan. nauka o Svetom pismu.. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. zbirka knjiga. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. sro-dan lauti. grapho pišem) poznavalac knjiga. prodavac knjiga. biva Jiuz. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. bivariare) šarati. biblicitet (grč. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bigoterie) verska zatucanost. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. bivijum (lat. bigener). bogomoljstvo. bibliofilija (grč. bibliolatrija (grč. nauka o ureñenju biblioteka. bibliopoles) knjižar. otisci lišća na kamenu. bivouaquer) okolovati.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima).

up. bi-. u slučaju potrebe (na menicama). npr. vizantinci. vi-zantolog. bufalo. američki divlji bivo. grč. Byzantion. grč. filozofiji. ukras. trgovački posao. biznis (eng. i radili na istoriji. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bigotizam. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bidet. srebrni novac bez propisne količine srebra. element. bizantologija (grč. al bisogno) trg. retori-ci i poeziji. bižugje (fr. bi-conjugatus) dvostruko sparen. hebr. bijenalav (lat. dvogodišnje biljke. bijenij(um) (lat. 3. bikamerizam (lat. dvogubo spregnut. npr. potreba. zlatar. zuber (u Evropi). bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bizarnost (fr. vizmut. koji kadi. konjče. bije (fr. bikvadrat (lat. kada u kojoj se kupa sedeći. divlji bivo. bizonjo (ital. bikonjugiran (lat. fr. geografiji. al bizonjo (ital. bismutum) hen. biennis) dvogodišnji. osobenost. nastran. bikarbonat sode. dragulj. atomska masa 208. mošus. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. biduum (lat. ital. od koje je ranije pravljen sitan novac. bicefalan. teologiji.980. bizantijski (grč. bis. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. juvelirska roba. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. vizantijske bizantinizam (grč. bizoialan (lat. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. neobičnost. ispupčen s obe strane. čudnovat.) pl. bikonveksno sočivo. fig. bijoner (fr. npr. bikoloran (lat. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bijouterie) trgovina dragocenostima. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. rok od dva dana. up. I bizaran (fr. ulagivački. billon) legura od srebra i bakra. biduum) vreme od dva dana. dragulji. juvelir. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru.). grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bijon (fr. dragocenost. bisogno. bikonveksan (nlat. pri lečenju od sifilisa i dr. osobenjak. bfson) zool. bižu (fr. bizarre) čudak. oblast) koji je podeljen na dve zone. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. neobičan. bidens (lat. dvogubo ispupčen. bi-quadratus) kat. udvorički. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bije d' bank (billet de banque) banknota. bakarni novac sa nešto srebra. bi-. bi-concavus) om. dragi kamen. bikarbonat (nlat. bi-convexus) om. pl. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. do propasti Bizantijskog Carstva. Byzantion) 1. billet) trg. up. bizantolog (grč. zlatnici grčkih careva. bikefalan (lat. . bizarerija. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bižuterija (fr. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. mali konj. bizam (nlat. business) posao. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bizar (fr. 2. bizarerija (fr.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. u dve boje. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. bicolor) bog. s obe strane izdubljen. biennium) vreme od dve godine. koji se sastoji od dve zone. vizantologija. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. analistici. dvobojan. intra biduum (lat. 2. juvelirska radnja. dvozube rogulje. bijenale (lat. fig. proturanje lažnog novca. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. Bizantinizam. bizmut (lat. novčanica. krivotvo-renje novca. bikonkavno sočivo. ali sa znatno više bakra. i kao lek za jačanje živaca). kephale glava) dvoglav. bisamum. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bizarnost. bizon (grč. bicarbonas) hen. ar-heologiji. bog. bijou) nakit. redni broj 83. puzavački. zone pojas.dine. na kome su 1946.) v. koji se ulaguje starijima od sebe. Byzantion. bide (fr. bizantijska umetnost. dvozube vile. naročito u moškavca. bi-dens) dvozubac.) 1. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. zlatarske radnja. tj. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. osoben. dragocenost. bijonirati (fr. bilet. bijenalije (lat. bijonaža (fr. bizarrerie) čudnost. besoin) nužda. bikonkavan (nlat. dvogubo izdubljen. bizantinci (grč. v. čudesan.) ćudljiv. intra biduum) u roku od dva dana. nastran čovek. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena.) v. nakit.

bis. sa dva roga. up. bi-. ital. ulaznica. dvaput. bilis. bilis. na-| prasit. podnosi kralju. bilingvitet. jednim udarcem udariti dve lopte. i oboje . billion) milion miliona j (1. bilet. mesto gde se izdaju karte. železničkih karata itd. bis. prodavac ulaznica za predstave. železnička (ili: tramvajske) karta. manus. bimembričan (lat. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bilanca (nem. kristalno staklo. o stanju zdravlja. koji govori dva jezika.). prepreden. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. bilansirati (lat.000. up. beryllus. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. jed. ljutina. četvrtasta i zarubljena. lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. billet) blagajna. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bi-cornis) zool. bimester. bi-. bili. dvousneni (suglasnik). posetnice i sl. žustar. izvesti završni račun. bilateralis) dvostran. bilijar (fr. crvenožuta bojena materija žuči. priznanice. bil (eng. o stanju na frontu. bilans. fig. billard) igrati na bilijaru. bimenzan (lat. bilijariti (fr. billet) izdavanje ulaznica. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. fr. žutozelen. bilis) hen. fr. bimenzis (lat. ulaznice. o sednici ministarskog saveta. igra na bilijaru. glavni sastojak žuči. žuč.) v. biliosus. gnev. I bilion (fr. tempus) v. lat. fig. bilateralan (lat. bimestre. biliozan (lat. listak. pritvoran. bilabijalan (lat. fig. billa. bulletin. fig. bulla) predlog. etiketa. bileter (fr. bildž (eng. prevučena zelenom čojom. ulvus. lingua jezik) dvojezičnost. lupa sa dva sočiva. bileter. bilis žuč. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. v. izdavati ulaznice. bimester (lat. sitni štamparski poslovi (karte. biletirati (fr. prek. obično krajem svakog meseca i svake godine. labium usna) gran.). Bilanjz) v. knjigama. izborni listić. biman (lat.koji se izgovara uz učešće obeju usana. bilet (fr. dvoličnost. žučno žutilo. krajnji ishod nečega. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bileta (fr. cedulja. bilijarda (fr. bimanus) dvobimbaša (tur. bilingvitet (lat. bimembris) koji ima dva uda. ballur kristal.000). dvousneni suglasnik (b. dvočlan.000. žučno crvenilo. takoñe: pisamce. bilin (lat. bilingvičan (lat. bilge) mor. ital. nlat. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bimetalizam (lat. priznanice. bilis (lat. rubinus) he«. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . žučno zelenilo. bilabialis) gram.000. beryllos beril) gorski kristal. pritvornost. fig. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. bilupa (lat. bilans (fr. bille. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bis. bilieran (lat. dvoličan. up. bilinguis) dvojezičan. bilten (fr. sa dva člana. bilinguis dvojezičan) v. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bilboke (fr. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. biliaire) koji se tiče žuči. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. dvomesečje. bilaroc) trg. upravljen na suprotne strane. priznanica. billet) pisamce. biletarnica (fr. bilifulvin (lat. biletar (fr. izdavalac karata (želez-ničkih itd. zaključiti neki posao. pun žuči. loupe) opt. bilabijal (lat. bilis) žučan. prodavnica ulaznica. bis. saldo. bis. m). fr. grč. bilancio. železničkih karata. bilingvizam (lat. nlat. billiarde) hiljadu biliona. billetier) poz. zelena bojena materija žuči. tip. major. donji deo lañe. zakonski predlog (u Engleskoj). cedulja. mrkožut) hen. billetier) v. koji se. nlat.) vreme od dva meseca. dvorog. bimemsis) dvomesečni. potvrda.). bimenzis. crvena bojena materija žuči. biletura (fr. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. kratak. bilis. p. menica. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. razdražljiv. saldiranje. cedulja. bixa) ham. bimestran (lat. izvesti zaključak o svršenom poslu. ravno dno u sredini lañe. fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. orlean. upotreba dvaju jezika u govoru. obostran. služe kao podloga papirnom novcu. železničke karte i dr. tako da uvek stoji uspravno. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. vert zelen) hen. biljur (ar. bilis) med. nlat. žučni. bilan. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. trg. bilirubin (lat. bilokacija (lat. latus strana. biliverdin (lat. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. bimestris) dvomesečni. prepredenost. bilardirati (fr. lat. biksin (nlat. bullettino) dnevno saopštenje. mrzovoljan. biletar. se.

med. nomos zakon) mat. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. klfma. binub (lat. biologfa) nauka o životu. binaran. eng. Biinne. bioklimatologija (grč. genesis postanak. blaste klica) pl. grč). suprotno: monometalizam. ge zemlja. bfos. bfos. životopisac. grč. biosofija. pr. bios. regulator) poz. biol. životopis. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. bfos život. bin v. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. bfos. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bios. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. Bijhne) pozornica. fr. bini po dva. up. biolog (grč. binarius koji sadrži dva. zbivanja. biogenija (grč. zavoj. filozofa. grč. biografija (grč. od dva) dvojki. engineering) v. binjektaš (tur. bfos. biologizam (grč. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. na kojima se osnivaju prirodne pojave.) fil. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. biozofija (grč. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. Binde) veza. dvočlani. bfos. binom (lat. posebno biocenoza i vegetacije. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. zavoj za oba oka. kao i uticaj živih bića. bioklimatika (grč. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biodinamika (grč. biodinamički. biogen (grč. (grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). okovratnik. veličina koja se sastoji iz dva dela. sa dva člana. binomski (lat. naočari. koji je udešen za oba oka u isto vreme. binen-regulator (nem.). binocle) cviker. od dva dela. veština pisanja biografija. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. bini. biofori. biologist(a) (grč. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). bioliti (grč. grapho) veština opisivanja života. logos) fil.. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. up. biogenetičan (grč. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl).(grč. bioblasti (grč. binda (nem. logos) fil. dvojedinični. biogeografija (grč. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. koji se sastoji od dve jedinice. pisac biografije. vrpca. to klima nagib. nlat. Ifthos kamen) kol. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). pristalica biologizma. životne jedinice manje od ćelija živih bića. genetički inžinjering. graphfa). binokularan (lat. bineran. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. kolo-nija bioblasta). energetika svega živoga. petlja. binubus) čovek koji se dvaput ženi. biograf (grč. povoj. bfos. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. bfos. a i Srbi'. bfos. energefa) fil. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. npr. bini. bfos. poreklo. kao sredstvo u borbi za opstanak. bfos. opt. bfos. bivomizam (lat. a+ br. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. bina (nem. dogled za oba oka. bfos. bfos. rañanje) razvitak života.) istorija razvitka života. biobibliografija (grč. genos) koji se tiče razvitka života. bfos. svih životnih procesa. kibernao upra-vljam. . binaire) v. biologija (grč. binerav (lat. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. sophfa) v. ibn. mat. po učenju Altmana.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. bioenergetika (grč. biblion knjiga. biokibernetika (grč. binaran (lat.. oculus oko) sa oba oka. bfos. biogeneza. padinom od dva člana. pojas. bi-. genos poreklo) biol. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. koji se tiče binoma. bfos. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). nosila ga je poglavito turska konjica. biografika (grč. dvočlani izraz. životni. na klimu. binjiš (tur. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. bio. binokl (fr. vladaoca i dr. bioinžinjering (grč. bioaritmetika (grč. pozorište. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi.

2. bionomija (grč. npr. god. bios. bios. bfos. svitci) sveta. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima.. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. crta na dlanu i drugih nekih simptome. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). biorizacija (grč. bios) 1912. on. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. bios. biorizatora. to on. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. bios. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. biorizator (grč. bios. biosfera (grč. mehanike razvitka. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. biotip (grč. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. typos) čist tip. bios. litosferu i hi-drosferu. jer živih bića ima i u vazduhu. biotehnologija (grč. bioskop (grč. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. tu ontos postojeće biće) pl. tj. logia) nauka o živim bićima. praktične eugenike i medicine. osnovni oblik je fotosinteza. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bios. npr. bios. psyche. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). biopsihologija (grč. poremećaji u razvitku. a čoveka. socius drug. bios. stanovnika nekog grada. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. kao animalno biće. up. npr. techne. prema izvesnim znacima na telu. sarkom). logia) fil. životni prostor (obuhvata: atmosferu. organizama koji izazivaju vre-nje itd. biopsija (grč. biomatematika (grč. ovako je nazvao 1866. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. sophfa) životna mudrost. bios. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. panpsihizam. naročito pojave nasleña. biomagnetizam (grč. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. biosociologija (grč. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. up. biol. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biosinteza (grč. psyche duša) fil. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. člana društvene zajednice. bios) praktično učenje o životu. tj. bioontologija (grč. biozofija. psihobiologija. i u zemlji. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. lat. biomehavika (grč. bionika (skrać. manteia proricanje) 1. biomagnetski. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. grč. bios. bionegativan (grč. biotit min. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. bios. bios. države itd. operativnim putem. bionti (grč. biorizacija. biosofija (grč. biotehnika (grč. bioluminescencija (grč. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. neke oblasti. bios. orao vidim) med. čista rasa. razmnožavanja itd. biotika (grč. biometrija (grč. biomantija (grč. nlat. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bioskopija (grč. aparata. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. bios. biostatika (grč. bios. pribora. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi).bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. nem. . sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. ontos. nastala u XX veku. i u vodi). sudskolekarsko utvrñivanje. bios. bios. pr. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. v. lat. bios. lumines-centia hladno svetljenje) biol.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život.) v. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. prilagoñavanja.

segmentum) mat. bis) dvaput. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. koji se može podeliti na dvoje. logia nauka) v. sexus. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). bis. biren (fr. ponovo. utensilia) pl. biraj (fr.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. Burger-Meister) gradonačelnik. pravila. burato) pisaći sto. gostionica. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bipedalis) dug ili širok dve stope. bigeneri-čan. bureau. planum ravan. logia) nauka o životnim pojavama. koinos zajednički) životna zajednica. bios. bioblasti. burat) trg. Karlu Birago (1792—1845). bureau. purger. biotomija (grč. koinos zajednički. pretežno formalističkom duhu. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. bi-pes) dvonožna životinja. biseksan (lat. austrijskom inžinjerijskom oficiru. bipolarav (lat. birato voj. vrsta lakih poljskih mostova. vrsta polusvilene. praviti grbove. ta phainomena pojave. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. birotehnika (fr. birokratija (fr. bios.) mat. bios) koji se tiče života.. bipedis) koji ima dve noge. bis. burino) bakrorezačka rezaljka. bios. fig. birokratija. po drugi put. chemeia) deo fiziologije. segmentum odsečak) mat. birokratizam (fr. bureau. grč. bios. biohemija (grč. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. bakrorez. birgermajster (nem. lat. kancelarija. buriner) rezati rezaljkom. kancelarijski pribor. krut i nadmen. od kojih je jedna iznad druge. bureau. polovina. birger v. birema (lat. nosioci života. birokratizam. biro (fr. bircaus (nem. dleto. nadlepggvo. bis. bios. birokratski koji se tiče birokratije. bis pes noga. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. krateo jak sam) v. vajalica. bakrorezac. odeljenje. burail) trg. biremis) čamac sa dva vesla. bis (lat. slikovito pričati. predsednik mesnog odbora. bisegmentacija (lat. pisarnica.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. torba na sedlu. bissac) pl. bipsdan (lat. bireta (fr. bios. biofizika (grč. polovljenje. bircaus. biofori (grč. dvostruka torba (u Lici). kao odsečak jedne linije ili površine. polovljiv. biroutenzilije (fr. bi-pes. mania) želja (ili: težnja. bios. phoros koji nosi) pl. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. vunom ili kostreti. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. biocentrično posmatranje (grč. bios. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. grč. birtija. biocenotika. bipartitio) deljenje na pola. bfos. bis. biromanija (fr. kancelarijske osoblje. razuñivanju živih tela. biplan (lat. životni. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. . biocenologija (grč. biped (lat. bis. tj. polu-vunene tkanine. davnina. biparticija (nlat. grč. birzeman (tur. lat. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. bipedalan (lat. vrsta puplina od fine svile i vune. staklena cev sa lestvicom. predsednik opštine. ravna površina) avij. muz. ukočenost. buratine) trg. bios. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. centrum središte) fil. dvostopni. spol) v. birtija (nem. grč. techne umetnost. bureau. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. naročito u analitičkoj hemiji). bisegment (lat. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. biocenoza (grč. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. biocevotika (grč.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. još jedanput. burette) hem. veština) skup metoda. bisegmentabilan (lat. burin. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. polus stožer) dvopolan. vajati. biratina (fr. biotop (grč. biofenomenologija (grč. Wirtshaus) krčma. kancelarijske potrebe. ital. ital. dvonožac. sa dva suprotna pola. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. bir-zeman) staro vreme. birenirati (fr. polovljenje. razdvojenje. biol. dvonog. bisage (fr. birokrat(a) (fr. nazvala po pronalazaču. deo ekologije. Wirtshaus) v. bira (fr. biofon (grč.

bisekstus (lat. deljenje na dva kraka. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. buffetto) tezga u krčmi. bi-. bis. bitta) brod. biformai (lat. a izvode ga udaraljke. biskvit (fr.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. biscottino) mali. pravac u psihologiji. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. premazati) zemljanom smolom. posle 28. bistrirati (fr. petrolej. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. byssos pamuk. naf-ta. ital. bitva (ital. bit-muzika (eng. buste. reke. flos. u engleskoj muzičkoj terminologiji. bis. biteizam (lat. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. bis. bit (eng. u dva niza. dvorodan. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. niz) koji ima dva reda. februara. bisextus) prestupni dan tj. bitometrija (grč. buffet. syllabe slog) gram. bis. bit (eng. dvoobličan. Bitlsi (eng. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. biscotin. metrička jedinica takta. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. bisilabičav (lat. thećs bog) verovanje u dva boga. sa jednim prestupnim danom. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. biskupije (grč. 2. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. dvospolan. biformitas) dvoobličnost. sexus spol) koji ima oba spola. dvoni-zan. bifurcatio) račvanje. bifepija (fr. beatnik) l. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. nem. bistoquet) bilijarski štap. biflorav (lat. pod biskup. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bitnih (eng. bitumen (lat. peksimit. dvosložan. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. bit) l. bythcs dubina. biskup (grč. buffet) sopstvenik bifea. bife (fr. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). bis coctus dvaput pečen. orman za stono posuće. floris cvet) bog. obično dug 7—8 st. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). bisus (grč. sa dva cveta. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). onaj dan koji se svake četvrte godine. filum nit. bifurkacija (nlat. bistrer) slikati (ili: boji-ti. mladići s dugom i neurednom kosom. bistori) hir. u džez muzici bit označava stalno. domeće. biformitet (nlat. grananje ili cepanje na dvoje. polovljenje.) pretvaranje u zemljanu smolu. asfalt i sl.) prevući (ili: pokriti. npr. bifluere) račvanje reke. lat. fig. konac) dvoni-tan. bituminirati (lat. koji ima dva cveta. biftek (eng. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. (bitlsi) čupavci. od dva sloga. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. biskoten (fr. krčmica. series red. bistoke (fr. ponašanje) psih. grč. okrugao dvopek. dvoličnost. biheviorizam (eng. dvaput kuvan) dvopek. bisekstus. Ifthos kamen) min. biformis) sa dva oblika. Keruak). bisekcija (lat. bis. bisextilis) prestupni. orman sa srebrninom. bistouri. u debljini od 4 st. biscroma) kuz. bifluevcija (lat. bis. beat udarac) 2. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. ital. okrugao kolačić. sto po železničkim stanicama. beefsteak) kuv. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. behaviour vladanje. dvoredan. up. ital. Brust) poprsje. ital. bifer) vot. busto. bisolit (grč. bis. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. dvolist.) 3. epfskopos nadzornik. biscuit. bituminizacija (lat. hermafroditski. bisturi (fr. episkopfa) v. naročito Egipćana. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. bitumivozav (lat. šećerni dvopek. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. bifoličan (lat. dvaput pečen porculan bez glazure. folium list) bog. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. biseksualav (lat. biferan (lat. prženo upola na jakoj vatri. trideset drugi deo jedne note. bista (fr. bit (eng. Ginzberg. biscotto. npr. bifilaran (lat. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. u teoriji informacija. Bit je uvek pa-ran. u asfalt. Dž. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. biserijalan (lat. bifti (eng. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. grč. ital. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. asfalti-rati. dvoboštvo. The Beatles) nuz. biskroma (ital.

us. grč. prema potrebi. potpuno odrešene ruke. blastos. i blastocistis (grč. bi-. zasićen i presićen. chroma boja) dvobojan. biher-šrank (nem. zapaljenje veznice očnih kapaka. neograničeno punomoćstvo. povraćanje sluzi. pupl>enjem). blastomere (grč. blastos. kuditi. rñav glas. zametni mehurić. tj. kredit bez pokrića. blenengerija (grč. mykes gljiva) ned. bis. . čist formular. blenoftalmija (grč. bihromatičav (lat. blastula) fiziol. blenna. v. grč. blamaža (fr. obesvetilac. fiziol. obrukati. kompozicija za dva glasa. eteb povraćam) med. blastos klica. blanš (fr. opt. biceps (lat. blastule. blanche) pr. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. biceps) koji ima dve glave. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). blenoragija (grč. blastemia) vot. lat. radi odstranjenja. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. beloća. blenna) kec. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. pomorandžine kore i soka. hartija. pokuditi. huljenje na boga. kapavica.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. sluzni proliv. prazno. blenna sluz. čist. Bischof biskup) piće od crnog vina. bruka. bjanko. blastula (grč. Blende) apx. kystis mehur) fiziol. spolnih organa i dr. blaziran (fr. bišof (nem. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blasphemfa) pogrda. bikefalan. bicikl (eng. blenemeza (grč. bis. bicinij(um) (lat. sluzna srdobolja. velosiped. slepi prozor. velosipedist. blastos. bogohuljenje. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. bicycle. izneti na rñav glas. bicintum. blenna. tj. klica. carte blanche) čista bela neispisana karta. bizzarria) muz. preživelost. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). heraldika. meros deo) biol. blašpe (fr. blenorea (grč. neispisan. kožica zametao g mehura. neosetljiv. ophthalmos oko) ked. obesvetilački. bis. blenna. gei.-fr. regnymi izbijam. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. blastomikoza (grč.). sukno za filtriranje. bianco belo. blanko (ital. blanket (fr. dvoglavi ručni mišić. curenje iz ušiju. rheo curim) med. cimeta.) otupelost. španski zid. neosetljivost. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blanc. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. zapaljenje sluzokožnih žlezda. enteron utroba) med. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. blejzer (eng. korita. rheo tečem) med. blasfemist(a) (grč. canere pevati) huz. karta bjanka. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blasphemćs) bogohulnik. blason) grb. belina. prekor. blase) otupelih osećanja. blaser. blenna. Bucherschrank) orman za knjige. biciklist(a) (eng. blenotorea (grč. zasićenost. blanko-trgovanje prividno. blenna. kuñenje. cyclus krug) točak. ukor. blastozoid (grč. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. beo. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. sulfid cinka. bjanko menica čista. blenda (nem. eidos vid. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blenadenitis (grč. sluz. slepa vrata. min. bicefalan (lat. punomoć samo sa potpisom. bicarija (ital. blazon (fr. oblik) biol. očiju. blenna. blekvud (eng. nauka o grbovima. bicyclist) onaj koji tera točak. ñerma koža) fiziol. mladica. točkaš. aden žlezda) med. belo. karanfilića i šećera. blastos. blasfeman (grč. procurim) med. belilo. blasphemos) bogohulan. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. potpuna sloboda rada. kapavac. pogrdan. blanco) v. udubljenje u zidu sa svodom. blaziranost (fr. blastema) biol. neispisan. radi špekulacije razlikom u cenama. alat. huljenje. blastem (grč. izdanak. blastema (grč. metra materica) med. svetlosti sa strane. od dve boje. grdnja. kephale glava) v. im. nlat. nepopunjena menica (samo sa potpisom). životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blenometritis (grč. kart blanš (fr. psovka. preživeo. bjanko (ital. belina) trg. čist. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blena (grč. blastos. bela boja. grditi. blanche) beo. blasfemija (grč. lučenje sluzave tečnosti. vrsta šampanjca. zametni mehur. obesvećivanje. blastoderm (grč. blenna. blamage) sramota. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. tobožnje trgovanje. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). blamirati (fr. black (fr. blanko-kre-dit otvoren kredit. blamer) osramotiti. 6t6s uho.

obmanjivati. en bloc) naveliko. blepharon. veliki odlomak stene. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. bleh (nem. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). zaplašiti. čamcu. žućkast. šanca gredama. podizanje cveća. aden žlezda) ked. spadnutost očnih kapaka. sluzave mokrenje. blokada. suženost očnih otvora. blondinka (fr. blond (fr. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. fig. uron mokraća) med. Blockhaus) voj. kulica. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. nazvala zbog žućkastog sjaja. grañ.). Blue Book) „Plava knjiga1'. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. dobro. rezanje) med. biondo) plav. zatvor. slični palačinkama. panj. avionu). blondin (fr. bacam tamo-amo) med.) med. spasmos grč) med. zapaljenje očnih kapaka. treptanje. zavaravati. prevrtanje. blista (fr. kicoš. blok (fr. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. avion). blonda (fr. bloki-ranje. povreda. plomb) pogrešno. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. otvorene boje. mermera). vojske. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. karaula. osigurati od zrna. klada. automobil. fig. zapaljenje žlezda očnih kapaka. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. šanac gredama. blokhauz (nem. blefaroftalmija (grč. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. obmane. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. blond. blocus. phimosis suženje) med. zajednica. grč očnih kapaka. bloc) veliki komad (npr. tip. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. mnoštvo. mali pozorišni komad pun desetaka. blickrig (nem. poza. bluza (fr. iskra. obmanjivanje. obmana. blepharon. blumirati (nem. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blinji (rus. vojnički koporan. blondina (fr. udvarač ženama. blefarotomija (grč. osobito u sportu. hvalisati se. svetao. npr. automobilu. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. blestrizam (grč. zbunjivati razmetljivom reklamom. Blitzkrieg) voj. blombirati (fr. blepharon očni kapak) med. bluff) plašiti. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. ojačavanje rova. blefaritis (grč. blokaža (fr. blenna. dosetčica. blooming condition) sp. praviti se. zavara. hrpimice. up. an blok (fr. bloccata) voj. žmirkanje. plavojka. ital. zaštićivanje od zrna (projektila). opsada.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. prevari. iskrica duha. mustrama od cveća. zastrašivanje. municije i sl. blefaroptoza (grč.) pl. sličan svirali. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. čamac. gomila (knjiga). blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. blefarospazmus (grč. blindaža (fr. blokirati (fr. ojačati rov. blondine) v. blefarizam (grč. up. Blume cvet. ptosis pad) med. velika količina (robe). blefaradenitis (grč. ophtalmos oko) med. blepharon očni kapak. treba: plombirate. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. ital. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. hapsana. hvatati na zbunjivanje. plomber) pogrešno. blonde) čipka od sirove svile. bluette) varnica. pivo. ruski kolači. bacanje prašine u oči. blessure) ozleda. kol. pretvarati se. bacakanje. od finog pšeničnog brašna. plavuša. celina. mladić plave kose. blef (eng. blepharon. blepharon. blomba (fr. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. varati. okloplji-vanje. Blu buk (eng. zatvaranje železničke skretnice. opsada. blesura (fr. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. oblaganje čeličnim pločama. ñuture. munjeviti rat tj. blondine) devojka ili žena plave kose. blepharon. zatvaranje sa svih strana grada. tvrñave. blondina. Blitz munja) v. ucelo. blouse) laka gornja haljina kod žena. Blume) poznavanje cveća. blinder) fort. tip. blokada (fr. blindage) fort.) voj. cvećarstvo. blestrizo bacakam. blumistika (nem. blokiranje (fr. treba: plomba. trupac. Blockflote) nuz. bluming kondišn (eng. . Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. blokflauta (nem. blindirati (fr. blefarofimoza (grč. blondin) plavušan. blefirati (eng. sveska za pisanje ili crtanje. nemir kod teških bolesnika. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. tome sečenje. oklop (na ratnoj lañi. farsa. fleš. gomila. bloquer) v. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. duhovita sitnica. zatvoriti skretnicu. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama).

Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bobslej. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). kod anglosaksonskih naroda. kablova. npr. boemi (fr. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. bottomry) trg. božole (fr. bob (eng. beaujolais) vrsta francuskog vina. boit-tout) čaša bez postolja. nadimak londonskih policajaca. Makedoniji. ispičutura. v. ili na oboje ujedno. bobslej (eng. prirodnim životom. Obotriti. boy) dečko. boa (nlat. bu za. bojer (hol. magazin s robom u luci. po pravilu neuredno. Džemsa Bojkota. boatu (fr. boiler v. klanac. fig. bobi (eng. tur. sluga. boemerija (fr. bogus) irsko narodno piće od vode. koji »sive svojim naročitim.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng.) bog. udav (najveća zmija u Africi i ist. Bodriti pl. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. Hrvatskoj. + 1502. naročito plemić veleposednik. fr. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. bogumili. bohemes) pl. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. bojkot (eng. prekid svakog op-štenja s nekim. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . lažno optuži-vanje (po šp. guša. bogomili pl. pamučni til. zmijski car. . iznos berbe grožña. zajedno sa dalaj-lamom. Dalmaciji. bogumili pl. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). boetetika (grč. fig. blue-stocking) „plava čarapa". dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. od danas do sutra. bobine) kalem (za konac). bogdo-lama (mont. bodega) podrum. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. duhovni poglavar u Tibetu koji. šećera i drugih dodataka. studenti i dr. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. ždrelo. v. bodega (šp. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. v. Bugarskoj. god. deminutiv imena Robert). boduo (ital. induk-cioni kalem. bobina (fr. književnici. život od danas do sutra. vinara. bogatiri (tur. boza (pere. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. kajmaka i šećera. fiz. u Rumuniji: plemić. neuredan život. bahader) pl. fig. to bob) v. bojkotovati (eng. Bodmerei. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bojler (eng. eng. krčma.Bob je. baka. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. bonrin) plemić koji je i ratnik. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. boa constrictor) zool. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). božur (arap. boj (eng. proizvodi se u predelima severno od Liona. drevna pijanica. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. boiler kazan) kazan. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. momče. boi-najf (eng. dečak. Bosni. bojar (rus. bobby) pl. pere. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. upravlja zemljom. skraćeno: bob. fr. busur) bog. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. patareni. kalem od namotaja bakarne žice. engleski til. bogus (ir. Indiji). bodolo) ostrvljanin. rakije. umetnici. boei) v. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. planinski tesnac. raste na Kosovu. baobab. bogaz grlo) grlo. boheme) način življenja boe-ma. bojler. crven kao krv. boabab (amh. bobbinet. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. kosovski božur divlji božur. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). po nače-lu: dok traje nek laje. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. bobadiljizam nepravedno. kod bojkota strane robe u nekoj državi). bodmeraj (nem. bodul. moreuz. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. boja (hol. bobinet (eng. bogaz (tur.. bova (ital. kotao. buza. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. čergari. boa. up. kor. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka.

nekog aromatičnog voćnog soka i dr. grč. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. šumica. bolidi (grč. ital. zaliv. živa i okretna. velika bokasta boca. vrč. bombos potmuo. boks (eng. svaka runda 2—3 minute. priznanice. boksovati se (eng. grč. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. šećera. većina. bolivijano (šp. boleta (ital. bolometar (grč. tzv. Bokseri (kin. bollo. sp. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. rudnjača. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina.. v. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. bok-sovanje. box) pesničati se. osnovana oko 1890. jedan od glavnih izvora aluminijuma. astr. bole zrak. ma-njina. boks-meč (eng. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bascagium) šumarak. lemnoska zemlja. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bokskaf. bosco. zbog čega se mogu i danju videti. box) sp. otvor. bokasin (ital. kineska tajna organizacije. pesničanje u rukavicama razne težine. bocal. bulletta) cedulja. bolletta. boletus pečurka. do tetke kategorije (preko 79. kastanjetima. praćen pesmom. boxcalf) 2. lug. lat. ngrč. boling-grin (eng. metron) fiz. bocage. naziv po mestu Bo (Les Baux. bolonjske bočice fiz. ušće.800 kg). 1555—1619). ručna granata.378 kg). bolus. boksit min. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. moreuz. bol. strela) pl. bokseri se dele s obzirom na težinu. pristalice boljševizma. up. ulaz. bocca. „plemenitoj veštini". boksovanje (eng. do struka. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. Voheg) 2. Francuska). bolero (šp. up.boka 122 bomba boka (ital. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. dubok ton) voj. bolos) v. zatvor za potkivanje nemirnih konja. nlat. potkraj XVI veka. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). ital. boljševici (rus. boccale. grč. bolites pečurka za jelo) kol. okamenjena gljiva. fr.000001 * °S). boxer) 1. bolas (šp. bouche. bocassino. bokser (nem. bolstit (lat. box) 1. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. kratak. loža u pozorištu. bombe. grč. bolonjska škola slikarska škola koju je. veća čaša s poklopcem. zračni termometar. staklene bočice kru-škasta oblika. guranje i udaranje nogama. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. boksati(se) v. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. glavom i leñima. bolis. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. kutija. bolus. oružje za bacanje. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. pod. hidrat čiste gline. pesničar. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. boks. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". razreñene od strane Lenjina. v. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. sp.. fr. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. koja je 1900. boksovati se. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). . brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. ital. bulengren. bokaža (fr. srednje veličine. železna ili čelična lopta. bokal (fr. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). bolus. bomba (fr. bol (lat. bolus (lat. up. bolldos hitnuto. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bomba. buldogu slična rasa nemačkih pasa. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). šp. bolvševiki „članovi većine". atomska bomba. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. balon. bola (eng. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. boks (eng. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. boks. bokser (eng. gitarom ili tamburinom. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. bucca) usta. boljševizam (rus. tući se pesnicama u rukavicama. boks (eng. box) 3. bolos) hem. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena.

popravljati. bcmbyx) 1. konfetama). svila. bona minorum) pl. bombardirati. trg. bonaparte™ pl. bon pur (fr. devojka za decu. bona adventitia) pl. bonitas) dobrota.) pl. Wandriegel. tobdžija. odštetiti. dit. bon-sans (fr. obično ukusno i luksuzno izrañena. priznanice. bond) pismeno jemstvo. izražavanja). preteran. bonbona v. bon (fr. dobra (ili: imanje) maloletnika. bonificatio) naknada. naknadno pridošle dobra.. bono modo) dobrim načinom. menica. naduven (način pisanja. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. visoko-paran. nalog za plaćanje. lat. grč. fr. bonifikacija (nlat. bonum dobro. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. unutarnja vrednost. kazati). bombyx svilena buba. bombaš (fr. imanja. imetak. mirnim putem. bonbon) šećerlema. delovi imanja koji nisu ostali od oca. dobronamerno. bondir) skakati. bombardje. bon ton) dobar ton. bonom (fr. poboljšavanje. poboljšanje. ukusno nameštena soba. proneti se. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. imanje. Kini i istočnoindijskim zemljama. nasledna dobra. bona minorum (lat. osoliti koga. bombycinus. vojnik bombaškog odeljenja. bombarder. facere. muskata i šećera u Sev. bombardeur) voj. otmeno držanje. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. naivčina. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. podskakivati (na konju). bombazen (fr. nalozi koji se isplaćuju odmah. grč. sujeverni popovi. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bonhomme) dobričina. bombastičan (eng. vata za ispunjavanje haljina i sl. bona dobra) 1. po viñenju. bombast) lit. poslastica od istopljenog. bonaca (ital. bonomija (fr. bons a vue) pl. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bombarder (fr. bon) trg. bombast. na lep način. bon pour) dobar za . bombasin. bombikometar (grč. brašna. izvrsnost (u smislu izrade). svi-lasta materija. 2. bona mente) u dobroj nameri. lat. često sa dodatkom želatina. u kojoj se drže bombone. dosañivati kome (molbama. svila) pamučna svila. vrsta ženske kape. bombiks (grč. služavka. bonbon. bujica reči. bonne) 2. Americi. boneta (fr. vrsta keplovane svilene tkanine. bona adventicia (lat. poverljivost. dobrodušnost. . naivnost. bona fide) dobronamernost. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bombona (fr. bonvivant) veseli brat. . naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bansek. bacač bombi. v. prostosrdačan čovek. slada (malcbombona) ili voća. svojim pesmama i sl. bonvivan (fr. bombardare) voj. up. nlat. preterano kitnjast. fig.. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bombardier) voj. valjanost. bombast (eng. bombaš. veseljak. vrsta pamučne tkanine za podstavu. prirodna obdarenost. bona fide (lat. bona (lat. bombyx pamuk. bono modo (lat. sigurnost nekog potraživanja (supr. priznanice.. ljubavnim izjavama. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. popraviti. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). svilena buba. čičica. bona hereditaria) pl. bacati avionske bombe. ukusno namešten stan i sl. bombyx pamuk) zool. bombardovati v. prav. bondirati (fr. fig. bonette) voj. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. popust u ceni. bombona. popravka. obaveza. bombardje (fr. nalog za izdavanje neke robe. potvrda prijema. bonhommie) prostosrdačnost. pamuk. bonz a vi (fr. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. propinjati se. bombonjera (fr. bona hereditaria (lat. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. dobra. bombardirati (fr. bombyx.). prav. bonsek. bombo) vrsta rakije od ruma. zatucane popeskare. nasleñena dobra. istoč-noindijski kaluñeri. bombardovati. bonificirati (lat. pl. bond (eng. sveštenici Budini u Japanu. bona (fr. platna sposobnost. bonitet (lat. poboljšati. bombe) v. bo-nifier) naknaditi. prav.. bon sens) zdrav (čovečji) razum. fig. nego potiču od neke druge strane. aromatiziranog i oboje-nog šećera. važi za . veritet). nadmen. ostavština. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. odšteta. bonze (jap. dadilja. bonum. onaj koji vrši bombardovanje. sviloprelja. krupnorečiv. bondruk (nem. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. preterana prostota. bonton (fr. . bona mente (lat.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bombe (eng. u dobroj nameri (učiniti.

boarding-house) pansion sa stanom i hranom. pervaz. baviti se biljkama. skučen. borne) ograničen. bosselage) rad na ispupčenim. phobos strah) strah od Prusa. grč. bording (dan. nemetalno čvrsto telo. lat. bosirati (lat. botano. kor. bonum) dobro. ulublji-vati. državna korist. ograni-čavati. boselirati (fr. ivica. tj. bording) kor. boreas (grč. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). borner) ograničiti. Borgis) vrsta štamparskih slova. opšivanje. sud. bord) 2. vrlina. Borte) v. borealis) severni. borda (arap. boreas) severac. bordeaux) boja crnog vina. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. neiskusne. gostionica. board of trade) trgovačke komora. raditi ispupčene. sreća. borde) l. bordo-vino (fr. spisak računa. mržnja na Pruse i sve što je prusko. dar. borniran (fr. biljni) poznavalac bilja i rastinja. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). krstariti. botanikos travni. botanika (grč. javna radnja. fig. burdelj. bašta. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. važan za industriju. me- nica. umeravati. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. novac za hranu. glup. borusomanija (nlat. sa četiri igrača. kamene meña-še. bossage) arh. Borussia Prusija. pl. nešto sitno. lista. gipsa. odbor. bu ši lica. knjiga u kojoj su računi. boreas. igra karata slična vistu. porubljivanje. bordaža (fr. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. manja laña u Ist. burani) zelen mlad pasulj. boraks (nlat. okrajak. veća od pešta.(grč. opšivati. umeriti želje. buraq) hen. grundirati. bor-mašina (nem.) 2. daska. bosa (fr. bonum publicum) dobro države. hen. bordat. izvod. o biljkama i rastinju. laña. bord (nem. okvir. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. ital. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. borati (nlat. kvrga. borax) hen. borealan (grč. bordereau) trg. Bohrmaschine) naprava za bušenje. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. Borussia. porub. bortna. sudnica. gajtan za opšivanje. element atomske mase 10. nešto uprošćenija vrsta valcera). širit. arap. bostan) lubenice i dinje. boršč (rus. borda (fr. mahune. bordat (arap. moru.) pl. soli borne kiseline. u grupi). ograničen. trava. hrana. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. mrke boje. rub. bordižati (ital. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. borer (nem. sred.bonum 124 botano- bonum (lat.811. up. botane trava) skupljati biljke. boston (eng. bordel. porubljivati. borda 1. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. grč. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. novčanik vrednosti. bordirati (fr. talasaste figure. redni broj 5. bor (nlat. nevažno. boranija (arap. jedna vrsta plesa. bording-haus (eng. jedinjenje bora. bordel (fr. znak V. bordage) oblaganje lañe daskama. fig. bord ov tred (eng. bordo-boja (fr. omeñiti. šare. up. Bord. botaničar (grč. bortna (nem. 2. fig. bord (eng. fig. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. Bohrer) burgija. sto za kojim se drže sednice. porubiti. borax. borusofobija (nlat. javna kuhinja. ital. venac. borgis (nem. border) ogoliti. ograničiti se. bora (ital. kozmetiku i medicinu. Muhamedov ogrtač. boselaža (fr. savetovanja. način otesavanja kamena. up. pervaz. bosokteriti (od nem. Aziji i Kaliforniji. brežuljkastim. tamnocrvene. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bosko napasam. bonum publikum (lat. bore] v. talasastim figurama. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. nazvan po gradu Bostonu u Sev. bona. boreiaios. ivica lañe. board) l. voska. bordello) javna kuća. materijal za oblaganje lañe. oivičiti. korist. severni vetar. bostan (tur. bosseler) ulubiti. borda 2. buraniyya. . borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. nerazumljivo. preimućstvo. borani. sever. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bordure) ivica. oblo-žiti lañu daskama. igre (američka. čvrga. pervaženje. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). bordura (fr. botanike) nauka o biljnom svetu. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. nadleštvo. opšte dobro. tačka topljenja 2030°.) v. mali. tur. boston) l. bosse. tj. bosaža (fr. sprovodio pismo. postaviti granične belege. bordro (fr. opus rusticum). Americi. zeleno. bozza) grba. bornirati (fr. sto. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. a manja od garmonda. botanizirati (grč. fr. vrt. šarama. kost.

philos) ljubitelj bilja. botarga. kelner. crven izraštaj na ruci ili nozi. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). bradikardija (grč. gluvoća. rñava. botriokefalus (grč. pr. stranturija.). teško žvakanje. tako je! bravo (ital. bradys spor. brabancons) pl. bravo) l. čamaca i dr. botella. botel (od nem. onaj koji voli da se bavi botanikom. najmljeni ubica. masaomai žvakati) med. bradipepsija (grč. bradilalija (grč. brabantski vojnici koji su. pesništvo. botriomikoza (grč. uron mokraća) med. tro-vanje pokvarenom hranom.. bravoure. brabansoni (fr. vrsta duvana. usklik u znak odobravanja. botanolog (grč. botanologija (grč. bradifazija (grč. botega (ital. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. botrys grozd. boš (fr. v. botane. širokočlana trakulja. botane. bravura) valjanost. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. botanika. bradisurija (grč. botellarius) šef kuhinje. rñava probava. roba za odbaci-vanje. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. tur. mala trgovina. Bafel) trg. grapho) opisivač bilja i rastinja. sjajno. nem. phemi kažem. teško slušanje. botanofil (grč. brabante) trg. bošerija. bocherie) Nemci. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. psa i dr. kardfa srce) med. gaće. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botriitičan (grč. botane. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. otpaci. botane. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. fr. spor i težak govor usled mane u govornom organu. balota. bradys. mykes gljiva) med. sperma seme) med. botarga (nm. platno kojim muslimanke skrivaju lice. čuvar životnih namirnice na brodovima. bragerdizam (eng. „Marseljeza" belgijske revolucije. botrys grozd. kepha-1e glava) zool. botriitičan. bottarga) jelo slično kavijaru. naročito u HP veku. v. ital. bradimaseza (grč. valjano. pepsis kuvanje. Mthos kamen) min. lak ribarski brod sa dva jarbola. nauka o biljkama. bradilogija. povezača. aria) »uz. teško. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. botriiti (grč. boča (ital. junak. bravura (fr. bolesna usporena delatnost srca. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. botanološki. furda. krčma. Brabansona (fr. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. 3. up. botane. . sluga. 4. pri mucanju). čarape) uvijen u bošču. bradys. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. botane. bradys. okamenjene biljke. biljožder. bradys spor. bravour. bottega. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. botane. -ites) pl. botriotičan v. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. botriotičan. biljojeda životinja. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. bradiekoja (grč. 5. vrlo lepo. vrsta holandskog platna. bavella. botanografija (grč. ital. vinara. botroilit (grč. botulizam (lat. up. bravur-arija (fr. marama. bogće. bragura (stnord. botanofag (grč. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. šamija. bravisimo (ital. apotheca) dućančić. ital. valjan i vredan čovek. kamen grozdasta oblika. 2. bragozzo) pop.-tur. phagos) zool. bota larga. odlično. botanomantija (grč. botulus kobasica) ned. boutique. živi u tankom crevu čoveka. sporo prokuvavanje hrane. bradilalija. bradys. botane. bradispermatizam (grč.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. bili u engleskoj ili francuskoj službi. brabanta (fr. okamenotine grozdasta oblika. akuein slušati) med. u južnoj Evropi i na Levantu. lithos kamen) pl. geol. lat. bofl (ital. boščaluk (pere. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). težak. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. boche) v. botanoliti (grč. up. bragr) pesnička umetnost. bohca) l. neustrašivost. teško. geol. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. bradilogija med. bothrion jamica. junaštvo. pregača. govorim) med. botrys grozd. bragoc (ital. hrabrost. delija. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. lalia govor) med. odlično! bravo (ital. pokvarena roba. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. braggard) razmetljivost. hvalisavost. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. hvastanje. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz).) 2. bradys. botrys) grozdast. bradys. od usoljene ikre morskog lipena. botelar (nlat. junačko delo. varenje) med. bošonerija (fr. bošča (pere. bošerija (fr. tunjevine i dr. u obliku grozda.

) kratkovek. brachys. orao vidim) med. ogranak (jedne nauke. brašna (fr. . brahidaktilija (grč. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. uroñena kratkoća prstiju. koji je kratke staze. bradifrazija (grč. daktylos prst) ampon. 1749—1814). odsek. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. brachy-katalekti-kćs) četr. brahigrafija (grč. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. čovek koji ima kratku lubanju. obično 6 do 7. branche) v. bramaizam (sskr. škrge. nekog posla). brahikefal (grč. grč. brahilog (grč. barut. brahiodonti (grč. koji živi malo vremena. braon v. branchion) pl. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. brahmanac. zool. med. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. brand (nem. bramani (sskr. ital. brahigraf (grč. sitan.(grč. ruka. u sisara. bracelet. brakteja (lat. brandy) v. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. up. stenograf. v. braunijanizam. brad-sajd (eng. brendi. fig. branža. Bramarbas (šp. ret. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. lat. sila. poreklo bolesti je. npr. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. brankar-kola teretna kola bez lotri. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. kestenjast. brachys. brachys. grivna. 1735—1788). odus. tj. suprotno: makrobiotika. Brajtova bolest (nlat. lokalne izumiranje jednog dela tela. paljba iz topova sa jedne strane broda. brahmanizam. od prstiju do lakta. phrasis govorenje) med.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brandi (eng. Brand) med. uža oblast zanimanja. odćntos zub) zool. gangrena. brahmanizam. rukunice (na kolima). po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. ruka. Brauningu). lat. naročita. bramarbasirati (šp. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). 1789—1858). brachfon) mišica. branhije (grč. kratkovidnost. broad-side) kor. ručni) mišićni. brankar (fr. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. ručni. kephale glava) ampon. morbus Brightii) med. nizak. brakadabra fbracadabra) v. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. nasilnički. mali. brachys. braunijanci pl. smeñ. branhus (grč. zapaljenje krajnika. brahijalan (grč. Bramahova brava. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). branchos) med. brahibiotika (grč. koji ju je prvi objavio. braunijanizam med. moć. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. me tron. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. biti junak na jeziku. junak na jeziku. Brama (sskr. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. naročito donji deo ruke. strana broda. bradys. nekroza. bramar) hvalisavac. nejednake veličine. brahibiotičan (grč. brachys. brander (nem. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. pristalice učenja Džona Brauna. prema tome. tj. braun. brachys. Brand požar) brod na jedra. brachiale) narukvica. ali se krije u samom smislu rečenice. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. brachialis mišični. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. Amerikancu Dž. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brachys. poziv. M. v. promuklost. branca) grana. brauning (eng. branža (fr. brazletna (fr. brašna. bractea list) bog. brazilejin. brachium. braun) otvoreno mrk. brachys. brahikatalektičan (grč. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. koji je smešten u kundaku. Brahma. brancard. engleskom mehaničaru Bramah-y. branche. branche) nosila.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. brahi. brahma) v.) hvalisati se. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). šalitra i sl. brazilin. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. nasilan. priperak. Brahma) v. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. brahidromičan (grč. nepotpun. brahmana) pl. v. deo. brazilejin v. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. up. brachlon mišica. bramanizam (sskr. brahilogija (grč. Brahma) v. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. abrakadabra. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brachys. brahijum (lat. brahimetropija (grč. struka.

ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. breviarium) v. breve d'envansjon (fr. teme. ruke. brevilokvij(um) (lat. lovačka kola sa 3-6 sedišta. Brahmana (sskr. breviotipija (lat. točkanica. a'. brevete) pr. kratkovremen. kratkokrilan. nauč-nike i političare. brachfon. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. koji su. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. koji ima kratke cvetne listiće. kratkih latica. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. odmah. loqui govoriti) kratak. otprilike osam vekova pre naše ere. kraća improvizirana fraza u džezu. muz. g. tele daleko. kratkih krila. brahistohrona (grč. vrsta tambure za pratnju. up. povelju. chronos vreme) kat. brahmani (sskr. Bremse) teh. pteron krilo) pl. skraćen naziv za brahiteleskop. brachys. brachys. patent. brevis. brahiopode (grč.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. bez uvijanja. osnovana. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brandy) rakija prepečenica. temno sečem) hir. up. sa diplomom. kratkih nogu. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. brevijar (lat. brevijar. d'. breveter) dati. Brahman) ind. up. sa poveljom. bremsen) teh. a izvode je obično trubači i saksofonisti. metron) med. bregma (grč. brachfon. brahit opt. brachys. patent. skopeo gledam) opt. kratkim putem. patentiran. izdati dekret. brevipedan (lat. bremzati. brevet) diploma. kratak izveštaj. brahicefal antrop. bremza (nem. na razdaljini. brachys. breve) svaki zvanični pismeni akt. brevi manu) otvoreno. brahiptera (grč. brahiteleskop (grč. bremzovati (nem. skraćenje. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. viola di braccio) muz. štimuju u s. rpeb dišem) med. brahipodav (grč. breviatio) skraćivanje. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. v. zakočiti. životinje kratkih krila. brachys. brevijarij(um) (lat. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brachfon ruka. breviarium) kratak pregled. neku vrstu komentara Vedama. dekret. brevis kratak. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). bremsen) v. povelja. brahma) indijska religija. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. typos otisak) ouz. sažet i jezgrovit govor. brevijatura (nlat. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. odsecanje ruke. brevis kratak) muz. brahipteran (grč. sipnja. brachistos najkraći. srednji deo lubanje. breakfast) doručak. brahmaizam (sskr. pes noga) kratkonog. kratak izvod. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brevijarij. brahipneja (grč. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. petalon list) bog. koji ima kratke metričke stope. brahiotomija (grč. fil. kočnica. bregma) anat. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). kratkih nogu. break) otvorena kola na 4 točka. pesnike. breve (ital. kočiti. pismo. chronikos vremenski) kratkotrajan. brahisilabus (grč. štampanje nota. cikloida. i po tome liče na školske. kratke latice. ukočiti. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brevis (lat. brachys. brachys. brekfest (eng. brahipetalan (grč. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). Brahman (sskr. brachy-pneuma) med. podos noga) zool. kratak dah. = hipnotizam. breviatura) v. sprava za merenje mišice. brahikefal. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brevis. brachys. brahihroničan (grč. bredizam med. povlastica. podos noga) kratkonog. grč. (fr. imaju dva kapka. insekti koji imaju kratka krila. 1795—1860). molitvenik. zool. brev(e)tirati (fr. bremza™ (nem. brev(e)te (fr. brač (ital. brandi. brachys. brek (eng. dajući oduvek sveštenike. uzetost grudi. brahiscijan (grč. breda vrsta mašinske puške. brevijacija (nlat. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brevijacija. nota koja vredi za dva cela takta. četr. Brahma) starije učenje o Brahmi. viola. skia senka) geogr. uspravno). naročito papino pismo državama. kratak spisak. sa patentom. diplomu. pus. linija pada za najkraće vreme. pods. tj. brendi (eng. patent. sp. komanda za prekid borbe u boksu. brsvi manu (lat. astma. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. veoma rasprostranjene morske životinje. brevijatura. Brahma (sskr. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brahmanizam (sskr. vladaocima i dr. brahipneuma (grč. .

kod bilijara: odskok. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brigma. up. blistati. brigada (fr. veličan-stvenost. tropheus) zavod za nahočad. briket (fr. briller sjati. zaobilazno. briljantina (fr. remen. brilijant. šteta. voj komandant brigade. velelepnost. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. utvrñenju). brigade) član radne brigade. živahno. 2. veličanstven. sposobnost rasprskavanja. par bricole) posredno. brillant) sjaj. brik (eng. brisant) koji lomi. brillare) sjati. lukavo.. lopte. fr. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. sijati. brefotrofij. u prah pretvoren materijal. up. brigadir (fr. brikabrak (fr. jajeta i sl. briseur) lomilac. brillante) iuz. učiniti da se nešto odbije. briljant v. up. obzirati se na nekoga. brigadist. brigade. brigg. brigant (ital. krasan. ital. brikola (nlat. uštrb. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. fig. raditi zaobilazno. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. bricoler) odbiti. breskva (pere. plahovito. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. brimada (fr. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. v. rasprsan. brezza) blag morski vetar. brephos. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. odska-kati od ostalih. tropheus hranilac) nastojnik. lopte ili jajeta. brennen) l. nem. povetarac. rasprskava. rasprska-van. vrdati. fr. ital. breche. odboj lopte od ograde. brizer (fr. razbijač. briljirati (fr. bretela (fr. veoma vatreno. brigadist (fr. brycho škrgućem. brizomant (grč. starinarnica. brefotrof (grč. svetao. fig. brilaite (ital. bretelle) uprta. naročito starinske. briljantan (fr. rukovodilac radne brigade. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. odskoči. brefotrofij(um) (grč. brig. breccia) kol. ital. prodor (u zidu. bric-a-brac) starudija. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. bedemu. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. 2. briketirati (fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brillant. odličan. brig (eng. bradu i brkove. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). sa strane. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. zavod za ishranu i podizanje dece. naročito brilij aktima. brizo spavam. prelivati se u svetlosti. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. blistavost. brigmos (grč. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. starež. brigma (grč. zarezivati nekoga. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. svetleti se. razornost. tropheus) v.) bog. fig. briller. breša (fr. sabijen u obliku opeke. vetrić. brizantan (fr. brygmos) med. briser. brephos novoroñenče. voditi računa o nekome. briše. brig) mor. briser) rasprsnost. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brig. brenovati (nem. briljantin (fr. odskočiti. briza (fr. brizomantija (grč. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. brigantine. prednji valjak na spravi za predanje. briljantnost (fr. fig. razne umetničke stvarčice. upravnik bre-fotrofeuma. kaiš za nošenje tereta. pljačkaš. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. hajduk. brefotrofeum (grč. divan. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. brillantine) kozi. brigante) drumski razbojnik. vrsta mirišljave masti za kosu. cigle. ital. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. telalnica. fig. bricola. brigadier) l. voj. briquette) nešto u obliku cigle. cigle sitan. 3.brener 128 brimada brener (nem. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. briqueter) popločati ciglama. brefotrofeum. Brigantine) tor. bretanja (fr. razara. brigmos. vidno se isticati. razorna snaga. buntovnik. breča (ital. prekoramnik. brizantnost (fr. brizo. odličnost. otuda fig. za sto naoružanih ljudi. raskoš. brikolirati (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje. presovati u obliku opeke. briketaža (fr. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. koji razmrskana. briljantirati (fr. brigata) l. vo. divota. oramenice za držanje čakšira. blistav. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. brilijant (fr. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. v. 2. brigg) mor. blistati) sjajan. . — št. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. ne raditi časno. pokrajini u severnoj Francuskoj). mala jedrilica sa dve katarke. par brikol (fr. hozntregeri. bretele naramnice. breccia) voj. brigantina (eng. konjički podoficir u francuskoj vojsci. brephos. prolom. fugovanje. bretona (fr.

upotrebl>ava se. broder) vesti. poznati lek za živce. teška. za izradu stonog pribora. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. bryon. fig. legura (slitina) bakra. prebiti preko kolena. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. broker) trg. broma jelo. crvenkastomrka teška tečnost. broccato) zlatotkanica.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. brusquer) brecati se. brioso) muz. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bromatika (grč. oktobra do 24. bridž (eng. element.. brokeraža (eng. garavko. nauka o mahovina ma. bromium) xex. pocrniti. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. magleni mesec (18. bromos) ned. bromatografija (grč. zoon životinja) zool. bronze. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . bromatometar (grč. trgovina vezivom. nazvan po izdavaču. kulturno središte. brokantirati (fr. znak Vg. tečnost veoma slična hloroformu. srebrnaste boje. nlat. mahovinast. brnistra (ital. bronzo. brioidan (grč. seizal. od 23. logia) nauka o jelima. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. bromoformium) farm. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. bromos smrad) hem. reñe slatkovodne. bromizam (grč. brion) vrsta dobrog francuskog vina. mesto srebra. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. broiler) vrsta pileta za pečenje. brinet (fr. osnovan 1753. briskirati (fr. obično industrijske proizvodnje. brom (grč.909 redni broj 35. obrec-nuti se. brunette) garavuša. tela-liti. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. god. bronza (fr. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. crnka. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). bronzana bolest med. pre n. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. broma jelo. up. srebrom. bryon. vrsta žutog. velikom nem. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. figurama i sl. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. nemetal atomske mase 79. telalin. senzarija. briozo (ital. bromural (grč. crnomanjast muškarac. jako nadražajnog mirisa. logia nauka) bog. hteti nešto brzo sprovesti. nauka o sredstvima za ishranu. kićenje. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. od svile i pamuka. slična vistu. brion (fr. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. sličan mahovini. brojler (eng. prenagliti čime. brokanter (fr. sa utkanim krupnim cvetovima. bromov preparat. god. bryon mahovina. broker) trgovački posrednik. naročito slikama. trovanje bromom. šumno. vezenje. broajon (fr. lat. životinje iz porodice „pamekušaca". eidos oblik) bog. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. trljanje boja. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. bronzium) tuč. srebrotkanica. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. fig. nlat. cinka i gvožña. brokatel (ital. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. ulep-šavati izmišljenim dodacima. ili samo od pamuka. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. vladu u svoje ruke). ital. bučno. brodsrija (fr. broma jelo. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. brodirati (fr. brunet) crncurast. up. Britiš mjuzeum (eng. brokat (ital. brokule (ital. bromos) fark. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. Brodway) „široka ulica". brimera UŠ god. krasiti. živahno. brunir) metalne predmete mrko uglačati. bromoform (nlat. bromatologija (grč. morske. Brodvej (eng. makler. broyon) tučak za mrvljenje. oseći se na nekoga. svilom. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. osnovanom 1805. brodet (ital. so bromovodonične kiseline. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. brinete (fr. bele. briologija (grč. kon brio. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. bromid (grč. up. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. brumaire. bojiti (ili obojiti) mrko. novembra. Brokhaus (nem. bridge) igra karata. plameno. starinar. vezivo. broker (eng. izvesti zlatom. bromos smrad. naročito slikama. — 9. ulepšavanje.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. broderie) vez. brinirati (fr. briozoe (grč. e. ginestra) bog. makleraža. utisnutim u zlatu i srebru. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama.

brutificirati (nlat. krvarenje dušnica. bronzer) obojiti bronzanom. povezati knjigu u mek povez. bronhomikoza (grč. protkati. bronte grmljavina. bronhoskop (grč. učiniti da podivlja. brunirati (nem. obojiti modrikastim prelivima na vatri. bronc. divljaštvo. up. bruh (nem. skotski. brćnchia) pl. bronhijalni katar = bronhitis. brontotherium) kol. grč u dušnicama. protkivati tkaninu (zlatom. brutoprihod celokupan prihod. lithos kamen) med. bronchos. životinjska požuda. brćnchos. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. neotesan. bronte. phone glas) med. bronhorea (grč. dug preko 18 t. osuroviti.). Brust-bild) poprsje. bista. bronhofonija (grč. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brum (eng. bronhijalni katar. kožu i dr. uraditi nešto na brzu ruku. mykes gljiva) med. brujar. na brzu ruku i privremeno. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronhotomija (grč. suprotno: nego. brutal) živo-tinjski. brujon. brćnchos. bronteum (grč. crnom. bronhije (grč. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). polomim) med. bronhoragija (grč. bronholitija (grč. brumalis) zimski. brocher) prošiti. brouillon) koncept. brontoterij(um) (nlat. brutalitas) surovost. up. hernija. brutalitet (nlat. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. klinasto pismo i dr. brćnchos. brustbild (nem. gips.(grč. . iz perioda krede. uzetost (ili: paraliza) dušnica. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. zapaljenje bronhija. rheo tečem) med. bruto (ital. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brumalan (lat. brćnchos. spasmćs grč) med. bronhus (grč. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). skopeo gledam) med. surov. brćnchos. mrkom. tuberkuloze pluća. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. operativne otvaranje dušnica. aparat za pregled sluznice bronhija. bronhostenoza (grč. brutalnost v. logi'a) nauka o grmljavini. bruderšaft (nem. bronhitis (grč. brćnchos) alat. potpuno zanemari™. brujar (fr. bronchos dušnik. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brćnchos. nameštaju) mrku boju. bronhoskopija (grč. meko povezana knjižica. brutaliser) zlostavljati. grubijanski. piskutavost glasa (kod promuklosti). blenna. brcnchia) med. zverski. dušnice. brontofobija (grč. bronho. brontologija (grč. gnojavo zapaljenje dušnica. knjiga dnevnog troška. briinieren) davati nečemu (metalu. o nepogodama uopšte. životinjsko ponašanje prema kome. grub. brćnchos. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). štraca u koju se unose. brutalan (nlat. rheo tečem) med. temno sečem) med. nacrt. mine-ral. brochure) sveska. plesso udarim) med. bratimstvo. bez odbitka troškova. bronchos. svilom). dušnik. trgovačke beleške. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. broširati (fr. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. skopeo gledam) med. brochurier) pisac brošura. stvaranje kamena u dušnicama. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brutificere) napraviti nekoga stokom. brontosaurus) kol. broche) zapinjača. sluz. divljački. Bruderschaft) bratstvo. bronhije. fig. bronhoblenorea (grč. grkljan. poživotinjiti. srebrom. bront (nem. brujon (fr. drvetu. cedefastog sjaja. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. brutalis. v. brošura. bronchos. brutalizirati (fr. brošira (fr. dnevnik pazara. brust-halter (nem. bronhoplegija (grč. dve cevi. bronchos. broš (fr. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. prošiva-ti (knjigu). tako da tkivo truli i raspada se. brovtosaurus (nlat. bronzo) v. brošura (fr. bronchos. guša. bronze. bronce (ital. bronhopneumovija (grč. ogromni kičmenjak. bronhospazmus (grč. grubost. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. brutto) trg. bronhocela (grč. bronchos. kele posutost) med. brutalitet. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. fr. posutost dušnika. leva i desna. prvi sastav. bronhijalni (grč. Bruch lomljenje) med. bronzirati (fr.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. koji se tiče dušnika ili dušnica. brochure) v. tj.). regnymi skrham. brošurist(a) (fr. anat. pneuma dah) med. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. npr. brćnchos dušnik) dušnički. bakarnom bojom (drvo. Brand) med. brouillard) v.

budhisti. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. glupak. bubalis (grč. buzdovan (tur. tj. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. miris od vina. pristalice religije i filozofije budhizma. bukolike) post. buyurmak zapovedati. bugzirati (hol. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. običan način klañenja na konjskim trkama. melitensis. žeñ za životom. nicine. antilopa. budhizam. Buddha) pl. bubon) pl. govedo. topuz. biibalos) zool. valjkasta šipka od voska. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. kila. bouquineur. pena na pivu. ned. neprerañeno zlato. budhisti (sskr. prosutost prepona. bujirati (fr. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. figura u vatrometu. bukinist(a) (fr. bukagije (tur. Buddha) „probuñeni. Buddha) v. bukolikos) poet. book) knjiga. bukolski (grč. bugia sveća) med. budizam (sskr. bujatrika (grč. bukanir POJI. bukoliazmos (grč. Budha (sskr. bubonulus) med. bukmeker (eng. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). ind. kephale glava. bukinerija (fr. suis i Vg. aden žlezda) med. bus. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. gume.bubonulus (grč. Buddha) v. gusar. budizam. nlat. bougie. seoski. „sveti mudrac". kele) med. kao posledica jačanja srčane muskulature. pastirske pevanje. stanju blaženog mira. bukmeking (eng. bubon. . nm. bubreg (tur. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bez strasti i patnje. lista.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). bukolska cezura četr. bukanje (fr. budoar (fr. spisak. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. ital. buksiren) mor. buboni (grč.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. posrednik pri klañenju. prosveće-ni". profesio-nalni kladilac. Bruchgold) izlomljeno. bus govedo. vrsta tkanine. bukiner (fr. zatim zadnjeg creva i jednjaka. Br. književno delo. bubon. book-making) sastavljanje knjiga. morski razbojnik. bukoliasmos) pastirska pesma. glupak. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. up. bubonadenitis (grč. up. Budhizam. afrički jelen. Buddha). bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. bubikopf (nem. bujrum (tur. pastirski. fig. bouquiniste) prodavac starih knjiga. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bukanirati (ind. bus. v. bogurek) bubreg. bukolikos) poet. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. zverokradica u Sev. bukardija (grč. lečenje goveda. micine. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. zapovedajte! buk (eng. bouille. bukagi) pl. Život je patnja. budala (tur. u Indiji poštovan kao bog. budisti (sskr. bolest prepona. Americi. okovi na nogama zatvorenika. budala) ludak. antikvarnica. bužija (fr. bubon preponske žlez-de. električna svećica. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. . buña. volja za život). bubonalgija (grč. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. fiz. buvoličar (grč. Buddha) pl. Budha. narediti) izvolite. Buda (sskr. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). hipertrofija srca. biige) plesan. cvet. bukasen (fr. buket (fr. antikvar. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. za razliku od totalizatora. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). zapaljenje žlezda u preponama. onaj koji voli da rije po starim knjigama. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. pamučna tkanina za postavu. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. um. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. uvećanje. uzroci patnje su strasti (tj. bujom. kardia srce) med. Bukefal (grč. boucanier) lovac na bivole. bukolika (grč. bouillon) kup. vući lañu pomoću parnog broda. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom).. religija koju je osnovao Budha. tj. limfatični triper (kapavac). bubon. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). buljon. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. Budhizam (sskr. buj (fr. kaučuka i sl. bub-njice. bujon (fr. v. bubonocela (grč. bozdogan) vrsta starinskog oružja. algos bol) med. pisac pa-stirskih pesama. pastirska pesma. buñ (tur.

oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. anat. 2. velika. daš Bund) svežanj. nazvan po francuskom rezbaru A. mera za staklo. mora da projuri. krvava ili gnojna tečnost. bul dog) 1. pečat od voska ili metala na povelji. bulbus) lukovica. odličan lovac na miševe i pacove. zimski kaput postavljen krznom. bulla) pisac papskih bula. Služi kao oružje. bula (lat. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. bik. buljon (fr. neotesanost. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. napomena ili kratka priča. potvrñen pečatom. ako ne pogodi u cilj. gusta trnovita živica kroz koju konj. glavičast. mera za konac. velika količina (nečega). bulist(a) (lat. tvrñava. glavičast. mnoštvo (obično stoke). velika gomila. bum (eng. a odlikuje se naročito time što se. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bula (lat. Bundesver (nem. buljen (eng. bedem. bulimija (grč. (nem. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). talasanje. buldog (eng. životinjska glad. Džon Bul. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bul-finč (eng. tetka) 3. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. povelja sa takvim pečatom. zlatna bula (lat. buljuk (tur. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. boliik) l. liga. bulbiforman (lat. uzana. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bus. skupštinska zgrada. bulla) l. mišić duvač. vraća onome koji ju je bacio. bulbus (lat. vreva. voj. (nem. onaj koji nije u opticaju. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. sitan papirni novac u Rusiji. bullterier) vrsta engleskih pasa. lopta. kranion lubanja) arh. books) pl. stran novac. pljačkaš. naročito na dorskom frizu. muslimanska žena. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. gomila. glavna ulica. bund 1. buljubaša. bulbus. jagnjeća koža". boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. metež. gomila ljudi. glupost. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bulbus lukovica. tuñi. smotak. bungalov (eng. bulengrev (fr. bujon. bulterijer (eng. bulumenta (ital. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). bula (tur. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. luk. Boule (1642—1732). buleuterion (grč. buke (eng. tj. bullitio) klju-čanje. bulinirati (fr. 2. bullatus) zapečaćen. vrenje. bulimfa) med. bumerang (austral. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. papirići. BulbulderSlavujev do. der Bund) savez. hladnokrvnosti i dr. forma) koji ima oblik lukovice. udata žena. f ero donosim) bog. jelo od nje. kratke i duboko usečene njuške. 2. tako da mu se vide prednji zubi. na trkama s preponama. bullire. zbijeno) 1. bunda (mañ. očna jabučica. fig. verski obrazovana muslimanka. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. buccinator) trubač. izdao nemački car Karlo IV. na povelji. . ukrasi. boling-grin. bulicija (lat. bul (fr. bukskin (eng. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. rad od drveta sa metalnim umecima. neodoll-va. bukcinator (lat. bouliner) mor. bulevar (fr. obrazni mišić. hartijice. rulja. bouillon) kup. nepošteno trgovati. zapovednik jednog buljuka. god. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. široka i lepa ulica zasañena drvećem. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. buljuk-baša (tur. četrdesete deo rijala. bulbul) slavuj. boltikbasi) četovoña. bulla aurea) zakon koji je 1356. bull-finch) sp. glavica. Ch.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. bulla. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). boule. up. fig. bumaški (rus. veliki engleski pas širokih grudi. sabornica. bulla) 2. bulbul (arap. boulevard) šetalište. kapetan. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulbiferan (lat. plik. krompirast. bola strina. bunda kaput) krzneni kaput. buleuterion) većnica. bulla) 2. oličenje engleskog naroda kao celine. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. kugla. bulbozan (lat. bulbosus) lukovičast. pločama ili grudvama. bulbus oculi) anat. čvornovat. bul (eng. buliran (lat. bungur (tur. bula. društvo. nlat. čorba. zavežljaj. foltamente gusto. urnebes. lat. izbacivanje mehu-rova. buckskin) „jelenska. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. bulom zove šegrt majstorovu ženu. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna.) pl. snabdeven bulom. krasti. npr. bulbus okuli (nlat. mutna. boulingrin) v. bularij(um) (nlat. 2. buli) l. ned.

med. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. burdižati v. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. dlaka za punjenje stvari." buržuj v. bouts-rimes) pl. burda (arap. bourrasque) bura. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. šala. muzički komad humorističkog karaktera. sluzne kesice. bourre. Bundesrat. bourg. Buridanov magarac fil. burgija (tur. burleskni (fr. pere. grč. burze muskoze (nlat. bourdon) ouz. byrsa) v. buraska (ital. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. gajtan na šeširu sa kopnom. s jedne strane kapitalista. stanovnici Juhe. seljaka i plemića. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). betonsko sklonište (kućno. birader. 3. fr. 2. buržoa- . up. borek) vrsta pite sa sirom. fig. pošto se. tip. bunting (eng. pesak i dr. burletta) mala vesela igra. vrsta šarenog francuskog platna. burdelj (fr. burra. buricu pupak) želudac životinje. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. buržoa (fr. imućna žena. kor. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. Burg) zamak. tvrñave.) savezna skupština SR Nemačke. dvorac. buret (fr. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. buržoa) 1. up. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. pripadnik buržoaske klase (v. fig. burka (rus.. ulično) od napada iz vazduha. nemački Burg. Bunker) l. bu-rime (fr. up. burda) Muhamedov ogrtač. nakaradan. bunker (nem. buržoa. bordel. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burlesque) poet. ćiftinica. burg (nem. burleska (nlat. mesom. (ital. borra) otpaci od dlake. burdon (fr. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. burgus. burlesco. 4. šaljiv. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. bordižati. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. Buntdruck) štampanje u više boja. Buri (hol. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. burek (tur. 2. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. nagao vihor. tur.) savezno veće. buntdruk (nem. Bunt savez) buna. bourrette) tkanina od otpadaka svile. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. 2. boer) „seljaci". burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. Bundestag. duboki bas na orgulji. ital. fr. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. burg) 1. buraš. a tek posle stihovi. berza. podvala. mala burleska. iznenadna nepogoda. lakr-dija. varošanka. burma od burmak zavrteti. bura 2. veseo i nestašan muzički komad za ples. usukati) 1. i s druge strane proletera. buržoazija (fr. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. cement. naročito kao lañarski radnik na Volgi. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. buranj (rus. burka. birader) brat. bura 1. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. nezadovoljstvo. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. prostor. bursae muscosae) pl. lakrdijaški. bordel) v. predstavnički dom parlamenta. kapitalističku. bourgeoisie. gazdaška žena. zamka. ljutine. burag (rum. burazer (pere. jabukama. buržujka grañanka. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. 3. bunt (nem. Afrike holandskog porekla. besmislica. malograñanin. burla. burlesque) smešan. izliv zlovolje. burdalu (fr. (fr. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. v. prema tome. bourdalou) traka. izostavljanje reči pri sla-ganju. pečalbar. mala tvrñava. burza (fr.Bundesrat 133 burma zija 2). burlak (rus. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. izmišljotina. bourse. burrasca. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). ital. nlat. Bundestag (nem. bourgeois. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. burma (tur. vune. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burleta (ital. voj. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje.

burova voda farm. bufalo (eng. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. . buter) hen. bursa (ital. ceo. up. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. ophthalmos oko) ned. vrsta rečne košljoribe. buffone) šaljivčina. bouchon) zapušač. bufo (ital. butirin (lat. 2. bussola kutijica. bouton. rastvor baznog aluminijevog silikata. merov. but (eng. bouffonnerie) šala. trgovanje na malo. 2. bourse) med. trgovina na malo. za ušmrkivanje. buljook. butyrum. butada (fr. pupoljak. hirurgu Burovu (1809— 1874). bursa. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. opera bufa komična opera. veseo. neobuzdan. upotreblja-va se za obloge kod rana. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). bottone) dugme. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. biis vo. čep. bushel) engleska mera za žito. obično od bele vunene tkanine. Bukefalos. butun (tur. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). butiin) sav. bolgia. burnus. dućan. muz. butum. burnetizirati. butan (grč. minñuši. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. omnibus. bottega) prodavnica. merica. sluga. ital. butyron. Bucefalus (grč. bulga kožna kesa. bušel (eng. buczo) zool. momak. nazvana po nem.. a drugi — obrnuto. budget. lakrdijaš. pun života student ili mladić uopšte. buš-tru (fr. na mahove. dućan. bik. bursitis (fr. bufeta (fr. butik (fr. butyron maslo. maslena kiselina. dvorska budala. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. sirćetna mirisa. buffa) šala. bufer (eng. temnjak. čireva. sastaviti. boutique) prodavnica. budget) l. bufa (ital. bournous) ogrtač bez rukava. Bu-kephalas) „volovska glava". nlat. bivol. ital. butyrum) hai. kao što idu volovi pri oranju. budžetirati (eng. butsel (fr. butikaža (fr. burmut (tur. bus. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. lat. brzi soloples bez pripreme. grč. bufo karikato (ital. zasićeni ugljovodonik (S4N10). grč. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. bušerizirati (fr. Aspina gaga i Alburnus mento. nem. bucak) ugao. buton (fr. buffalo) zool. (krupan) brilijant u obocu. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. 36. par butad (fr. zavrtanj. šraf. predračun prihoda i rashoda uopšte. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. bufon. kiselina putera. puter.burmut snog kamenja. butelja (fr. up.349 1 (u SAD 35. butonjera (fr. budžet (eng. buter (grč. posilni. omnibus svima) v. puxis kutija. 134 buš-tru burnetirati v. butirometar (grč. boutade) duhovita šala. nem. mappš. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. budžak (tur. pusu) zaseda. biis govedo. najmiliji konj Aleksandra Velikog. butrola (fr. fr. trubni znak za sedlanje (kod konjice). neravnina (na svili). maslac. računska godina. laka komedija. busija (tur. neke ustanove i dr.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. boutiquage) torbarenje. lakrdi-ja. bouton. butonomantija (fr. burunotu) sitan duvan i dr. boutonniere) rupica za dugme. finansirati po budžetu. up. bouteselle) voj. bouffette) kićanka. sa volovskim očima. bouteille. mornarski kompas. lakrdijanje. busola (ital. doset-ka. flaša. kojem je. staklo. buton (fr. zatvarač. bradavica. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. stvarčica slična dugmetu. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. = kapričo. ital. bucov (mañ. kut. med. potpun. puce. otoka i dr. bottiglia) boca. lakrdije. buftalmičan (grč. sladunjava i opora ukusa. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. sastavljati budžet. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). komičar. bustrofedon (grč.. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. burnetizirati (eng. komične opere. buda (ital. volook.239 1). vitica. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. burnus (arap. . bezbojna tečnost. u Indiji). puxis kutija od šimširovine) fiz. bus (eng. sa kapom. fr. ćošak. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. Butter) maslo. bufoverija (fr. burš (nlat. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. buffer) odbojnik (na vagonu). buxula. bubuljica. detić. par boutades) prema ćefu. strophe okret. futrola za karabin. vrsta gasa. lat. lat. venčani prsten. kurir. lat. biityron. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. borsa) kesa. bufov (ital. radi uspomene. butiga (ital.

vasallus. lat. fr. vol. vagina. vadimonii desercio (lat. zbirka priča (ili: anegdota). vaginizam (lat. rov. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). vademekum (lat. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vazal (nlat. Vavilon (hebr. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). ro-dulja. = vi-ce versa. stidnični. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. tumači. vaganti (lat. \=volt. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. pre ne. pometnja. vagabundus) skitnica. novac koji se polaže na ime jemstva. vas sud. vagina) ned. e. vadij(um) (nlat. rok dolaska na sud. tumarale. \Č=vat. v treće slovo naše ćirilice. zigurat. vagonet (eng. vagiva (lat. vagon restoran (fr. e. fr. meriti na kantar. uputstva. va bank (fr. val. \=aanadijum.— valuta. igrati va bank staviti sve na kocku. vaginalni (nlat. vagabund(a) (lat. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vaza (lat. trgovačkih i političkih centara. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). vazalagijum (nlat. . va) vredi. vagon-salon (fr. vassal) klevetnik. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. ili ostati ili propasti. vagon-li (fr. \9=volfram. posuda. može. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). za ukras. vadimonij(um) (lat. čisto živčana pojava koja dolazi. v.= volumen. vaza sakra (lat. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. zbrka. fr. dvadeset osmo naše latinice (V. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola.. leventa. vas. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. UP> = veber. Mojsije kn>. 2. jemčenje. terazije. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. rodnica. fig. zidana s namerom da dopre do neba. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. sveto sasuñe. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. vazna. skopeo gledam) med. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. vagati (nem. va! (fr. kolovoz. jedan od najstarijih kulturnih. jemčevina. vadla (nem. vadiš jemac) prav. wagon-salon) salonski vagon. vagaš (mañ. waggon. vadimonium) prav. vavilonsko ropstvo 1. bitanga. god. vagas) l. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). stidnica. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. Babel. I. zapaljenje vagine. vagari skitati se. hem. klevetnička zakletva. za odreñivanje težine tela. va banque) „važi za ceo bank". v). beskućnik. vaginoskopija (lat. dolazak na sud. jaža. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. vade mecum) „hajde sa mnom". vagon (eng. protuva.. 2. god.. \. salonska železnička kola. kao skraćenica: V= votum. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. važi. vagina) alat. jarak. po Bibliji. vadium. nered. vaša sacra) pl. podanik. mali vagon. kantar. fiz. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. lutalica. lutalice. vaše) uzan sud za cveće. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. fig. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza.= vide vidi. tj. eng. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. pre n. skitnice. vaga (nem. podsetnik. metež. Wade) list noge. verne prevr-ni. probisvet. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaginitis (lat. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. tzv. grč. sveti sudovi. v. tj. vagina) med. prestonica Vavilonije.A E I L O RU 147/ V V. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. haos. naročito kod mladih žena.

vaccus nezauzet. slobodan) imanje bez vlasnika. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). pojačanim krvotokom. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vaše) v. vasodilatatio) med. vaktile (arap. vaktiyle) u staro vreme. vakat (arap. vajda (arap. po nekima Mavara. vacuitas) praznoća. poznavalac verske literature (kod muslimana). vakit) 2. vacans) prazan. ektome isecanje) kec. upražnjenost. vacatura) upražnjavanje. tur. zemljoradnici i zanatlije. Vajt star lajn (eng. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vakantno imanje prav. vajtbet (eng. koja je kažnjavala preterano stroge posednike.) pl. neštampana strana (iza naslovne). Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. raspust. 2. up. vas. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. hayat) 1. vreme muslimanske molitve — namaza. vazokonstrikcija (nlat. vas posuda. vakantan (lat.-tur. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vajandotka (eng. fayda) korist. vasoconstrictores) pl. vasodilatatores) pl. vacantia) upražnjenost. taština. vazna (lat. vaza. kao ii. doksat (u seoskoj kući). fa'ida. vaiz (arap. vajtbojs (eng. vakat (lat vacat. vas sud. nameta i dr. ništavost. whiteboys) pl. Vajthol (eng. školski odmor. bog. iz kojih se stvaraju nove ćelije. vaiz) propovednik. <•«. fr. nema. fa j da. nezauzeto je. sudski odmor. tur. vazelin (fr. Vajnbergova reakcija med. vaqueros) pl. i kao takvi prezreni. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. višnujit.. srednje veličine. praznina. vajat (arap. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). Vajl-Feliksova reakcija . vazomotori (nlat. vacare) 1. teoriji kli-cine plazme. naslednika. upotrebljava se mnogo u farmaciji. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). up. hayat. tur. povišenom temperaturom). slobodno je. vajsmanizam biol. vakacija (lat. znat. Vaisya) treća indijska kasta. sujeta. prazno mesto (naročito parohijsko). obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. upražnjenje. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. od 1760. vakant (lat. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. nepopunjen. prazno je. nosi 140—160 jaja godišnje. osloboñe-nost od neke obaveze. vajkaunt (eng. vaseline) he«. mineralna mast bez mirisa i boje. u koju spadaju trgovci. vakuole (nlat. vazodilatacija (nlat. nezapremljen. zool. činovnike i dr. vasoconstrictio) med.. grč. beli momci. teška do 3 kg. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. nezauzet. vreme. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vazodilatatori (nlat. ispražnjavati. vazomotorna neuroza ned. poreza. tur. opadanjem temperature). vacuare) isprazniti.vazektomija 136 vakuole smann. waqt. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. usporenjem krvotoka. voća i sl. grč. vazektomija (lat. vakuitet (lat. neuron živac) med. vaišja (ind. vacatio) osloboñenje. interes. vakancija (nlat. vakatura (nlat. dobit. vakeri (šp. vakuirati (lat. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. kod knjiga: čista.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. sada: široka ulica u zal. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). nepopunjenost. vikont. živci što sužavaju krvne sudove. viscount) v. imanje bez zakonitog gospodara. znat. upražnjenost (npr. trem. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. evakuirati. oboljenje živaca krvnih sudova. nekog mesta). vakuist(a) (lat. pastiri. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. nekada. tehni-ci itd. vasomotores) pl. znat. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). vaišnave (ind. vazoneuroza (lat. vacuolae) pl. noge žute. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . Bazedova bolest i dr. potomci rimskih robova. upražnjen. poreklom iz Amerike. Wyandotte) vrsta kokoši. sama molitva. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. čas. vajzbratna (nem. omanja. kresta ružičasta. vacare biti prazan. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. npr. nedostaje. White Star Line) „Linija bela zvezda". vazokonstriktori (nlat. Vajtčepel (eng.

vaccina) med. zaista. vakcinoida (nlat. valore) vrednost. valeur en attente. valor. vala) l. valdenzeri pl. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). valer (fr. živeo! valedikcija (nlat. kalemljenje boginja. mati bivšeg turskog sultana.. voile) l. prav. valvacija (nlat. pelcovanje. vallatio) voj. bezvazdušni prostor. zaklopac. košuljice. valetudinarium) bolnica. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . zatva-rač. valanske čipke različite vrste. reformatorska sekta. 2. valacija (nlat. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. vacca krava. odista. valiza (fr. valere biti zdrav. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. hen. vaccina sc. podizanje bedema. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. prav. vakcinisati= vakcinirati. važnost. javne biblioteke. up. muz. valeur. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. overevenje. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . waqf. vale. valansjen (fr. mahuna. validatio) potvrda. vala (stnord. sabatati. valle) 2. odeljen. valvule intestinales (lat. vaccina. v. dugačka uska dolina. cepiti. val (fr. vakuum-metar (lat. vacuum) prazan prostor. npr. cena.mleka u prahu". v. koji važi. biti punovažan. valva (lat. valabilan (fr. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. ošančavanje. validet) roditeljka. baš. cepljenje.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. praznina. valui-rati. neprave kravlje boginje. kravlja maja protiv velikih boginja. wa-llah. lat. vakuf (arap. valetudinarij(um) (lat. crevni zalisci. thera-peie lečenje) med. variola kravlja boginja) ned. overa. validare) overiti. valeriane officinalis) bog. lečenje vakcinama. valiža v. vrednost koja se očekuje. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. škole. e baš. vaccina. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. vakuum (lat. valvula (lat. vodovode i dr. en recouvrement) trg. biti previo voljen. prevna vrednost. lažne. validan (lat. valida (arap. priznanje pravne važnosti nekog akta. vaccinatio) med. krepak. valete) budite zdravo. do sedam atoma jednovalentnog elementa. pravio važan. tatara. trajanje note. hrabrost. ljuštura (u školjke). valvatio) fin. leonisti. u obliku monograma. bog. valutirati. ital. validitet (nlat. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. junaštvo. prevna važnost. eventualne buduća vrednost. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. punovažan. stavljaju ispod svojih bula). cepivo. va lete! (lat. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. zdrav. valiza. sa dva atoma. uvala. valencije (nlat. vala (ital. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. v. potvrñivanje. bolesnička sobe. punovažan. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vidovita žena. utvrditi cenu nečemu. vakcinirati (nlat. valerijana (nlat. valencije. oblik) med. vale-dictio) pozdrav na rastanku. nlat. validitas) prav. vakcinoterapija (nlat. u Lionu Petru s Valdus. valvula) znat. crevima). eidos vid. pelcovati. tur. valise) putnička ručne kožna torba. grč. zalistak (na srcu. valvaciona tabele fin. valah (arap. nlat. podizanje nasipa. valensija (šp. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. grč. izvršiti pravnu formu overevenje. valva) krilo vrata. bolnice. velidus. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. važeći. vacuum prazan prostor. biti jak) zdrav bio. pravio valjan. valenca hen. u propisnom obliku. tur. odrediti vrednost. valere) jak. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. čarobnica. valere vredeti) valjan. ostajte zdravo! bene valete! (lat. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. snažan. vakcinacija (nlat. validacija (nlat. valable. koju je osnovao 1176. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. utvrñivanje u polju. zaliv. vredan. sirotišta. valvirati (nlat. vallahi) bogme. nazvanih po šp. gradu Valensiji. vale! (lat. valenciennes) pl. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. mati. oproštajni govor. ljuska. vodene boginje. valentia) vrednost. potvrditi. jedna lekovita biljka. vakcina (lat. valvulae intesti-nales) pl. vakuum. kalemiti. validirati (nlat. venama. providan pokrivač za lice. grč. valvere) ocepiti. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. hartija od vrednosti.

vapdalizam (lat. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). vami (eng. vanille) med. umrla oko 780. i sisa im krv. Valhala. wandern) čovek koji putuje. nem. kaca) širok kuhinjski limeni sud. up. vanadin (lat. čovek sklon divljačkom uništavanju.. procenjivati veću vrednost. trovanje vani-lom. valvirati. ad valorem) prema vrednosti. u svom sastavu i obliku. valjenke (rus. germanskogotsko pleme koje je. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. aromatična materija vanilinog ploda. vapila. za pranje posuña. lat. ptice. u rudama gvožña i olova. vandla (nem. up. pri dnu uži. Vandali. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. . valuta) „vrednost". vrsta novca. valija (arap. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. valkire. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. vanadin. divljaštvo. valorizacija (lat. skitnica. Valhala (stnord. Španiju i Italiju. . donose pobedu. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. Gete. vrednost od danas. fr. valovvica (mañ. valuirati (fr. naročito u jelu. od 22. ratovalo s Rimljanima na Rajni. prekomerno puštanje krvi. wali. valvirati. nem. hartija od vrednosti. zanata i sl.žena-demon". vampirizam med. tj. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. metal. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. vindemia) „mesec berbe". maja. kao vesnice. vandrovkaš (nem. valuta per dato (ital.942. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. valor intrinsekus (nlat. u nedostatku hrane. izvršavati valorizaciju. vale (fr. vandalismo) vandalska ćud. valkire (stnord. ad valorem (nlat. procena. a 455. vanilizam (fr. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. valenki) čizme od sukna. valor vrednost) trg. ital. Valholl. up. Vandali (lat. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. valorizirati (nem. Vandali. tj. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. dumping) devalvacija novca. pronañen 1830. otuda fig.. valuta (ital. vallomas iskaz) poreska prijava. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. vanilin (fr. Wanne kada. vandrovka (nem. valor ekstrinsekus (nlat. zanata i sl. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. proceniti. napada sisare. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. vanadij(um) (nlat. valor (nlat. Vandali) pl. fin. vendemiaire. vampiro. otisnuti se na vandrovku. redni broj 23. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. vile. luta po svetu radi trgovine. (nlat. vale.valija 138 valcer (nem. vainilla) bog. od Š veka n. one su. vampir (slov. tur. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. vampir. vanille. sa pojavom proliva. valkyrja. up. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. v. skitnja. povraćanja i sl. Valpurga (nem. zbog čega im je kurs nestalan. vanille) hen. po njegovoj zapovesti.. element. zavodnica. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. novac koji je. vavdrokaš v. vanadijum. znak V. IX do 21. odreñivanje vrednosti. boginje bitaka i suña je boraca. vandrovati (nem. zaštitnica od vradžbina i veštica. vali) guverner. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. vanilija (fr. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama.. muzički komad za ovu igru. vandal(in) fig. dovode mu one koji hrabro poginu i. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. šp. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. probisvet. s druge strane. u V veku pusto-šilo Galiju. kao zamena prirodne vanile. cena. walorisieren) izvršiti. e. valse) v. pesma o vandrovanju.. valuer) v. valutni papiri fin. u službi boga Odana i. valor) vrednost. valkover (eng. grčeva. divlji i surovi varvari. valcer. valutni damping (eng. Walkuren) pl. gde je kao opatkinja jednog manastira. pesma vandrovaca. vandrovkaš. atomska masa 50.. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. Grka i Rumuna. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). valuta per dato) trg. sedište bogova i junaka. pa i čoveka pri spavanju. H. vanadium) hen. skitati. vandemijer (fr. Vanadis) hen. up. wandern putovati) lutati. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. dobiva se i veštačkim putem. po tome zool. usled toga što je protivnik postao nesposoban. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. valutirati (ital. u Valhali. ital. valutare) v. carev namesnik. novac. „Faust"). Walhalla) u nord.

različit tekst (v. varzilo (prema zemlji Brazilu. uobraženost. vaporizacija (nlat. kolebanje. prazno. stara. kele) med. proppfenje pup-čanih vena. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. koja se razlikuju jedna od drugih. barbaros) v. ventose) „mesec vetra". P do 20. prolaznost. varvarizam (grč. pismo. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. pisamce. v. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. nalog za hapšenje. variabilis) promenljiv. varix proširenje vena. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. varijabilitet. vanilokvencija v. varius različit) pl. tupa sekira. vaporimetar (lat. varius) l. vaporare) pušiti se. vantuza (fr. naduve-nost. vrebati. varak) list. delimično odstupanje od jedne teme. otečenih vena. nestalan. podvrsta. barbaros) v. varia (lat. ples. vanstep (eng. varaq. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. prividno. v. evaporacija. varant (eng. up. različitosti.. probisvet. prividnost.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. praznina. vanitet (lat. od 19. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. proširenje vena. variatio delectat) posl. Bandsage) l. deklinatorijum. preinačeno. ispa-ravati. zool. odlika. omphalgos pupak) med.84 t. varijato (ital. pretvarati u paru. vaporosus) parovit. vaporizater (fr. variabilitas) promenlji-vost. varijabl (fr. warrant) trg. promenljive. nepoetojan. varijacioni kompas fiz. kvrgav. . npr. prskalica. pretvoriti u paru. hulja. arh. jedna vara iznosi 0. vapor. vari jete (fr. ništavnost. maglovit. vantoz (fr. zarijetet (lat. punomoć. poprskati prskalicom. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vaporatio) isparavanje. varix) med. verijeteti (lat.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. vaporizirati (fr. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. varijante). vetrenje. varikocela (lat. up. variks (lat. varak (arap. vaporozan (nlat. proširenih vena. raspršivačem. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. mutan. raznovrsnost. žonglerske veštine i sl. variato) muz. vanjkuš (mañ. variae lectiones. 1. bolesno oticanje vena. proširenost vena. promena je prijatna. naredba. pesmu. razmetljivost. kupica. ništavno. varikomfalus (lat. nejednakost. u stanju barometra. varvarin. varijabilan (nlat. varicositas) med. brbljanje. pome-šane stvari. 2. raspr-šivač. vanjkušnica (mañ. barbarizam. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vaporacija (lat. varvarin (grč. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. vaporisatio) isparavanje. biol. parna laña. ital. nejasan. propalica. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. grč. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. variatio) promena. pretvarati se u paru. svaštice. nevaljalac. varia. pun pare. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. varijante (lat. 2. promena veseli. pretvaranje u paru. vancaga (nem. varijabilnost. uan-step. vanilokventnost. varijanta (lat. prazan govor. Španiji i Južnoj Americi). variantes) pl. espapna založnica. razreñivanjem vazduha u njoj. vaporirati (lat. vanitas vanitatum (lat. Š. sujeta. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). raznolikosti. raznolikost. fiz. grč. sklon menjanju. sve je tašto. ventouse) ned. svakovrsno-sti. svaštine. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. bog. vara (port. varicosus) med. vardati (ital. vapore para) parobrod. oduška. isparavati. hvalisavost. promenljive količina. parni. listić. razbiti u kapljice. guardare) pokr. vankos) jastučnica. vankos) jastuk. paziti. varijacija (lat. ili britva. varanted (eng. 2. lit. grč. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. vapor. muz. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. step korak) v. varietates) pl. napor (lat. gimnastičke produkcije. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. nož. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). varijabilnost (nlat. slavoljubivost. vanilokvencija. raznovrsnosti. varietas) različnost. razne stvari. varikozitet (nlat. tj. menjanje. variable) promenljive vrednost. vaporiser) ispariti. vaniloquentia) hvalisanje. lit. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. one jedan. svaštarije. vanitas) taština. štrcaljka. oticanje vena. tur. astr. varikozan (lat. varix. čuvati se.

varmegye) župani-ja. vaserdruk (nem. libela (ravnjača). glavni sasto-jak biljnih sudova. pustogl. vasilika v. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. unositi izmene u što. vasculosus) zool. vater-klozet (eng. vaskularizacija (lat. flebektazija. . sastavljen od sudova ili kanala. bog. vat (skr. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). velike boginje. sudić. vodotisak. zgrada u kojoj se on nalazio. varius različit. viruela) pl. tako da sada ima 11. variolatio) med. variolisatio) med. bazilika. variolacija (nlat. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. variole (nlat. grč. razlikovati se. donnijeg švedskog kralja. grč. vaterpruf (eng. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. blaži oblik velikih boginja. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). kravlje boginje. variole vakcive (nlat. varicele (nlat. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. prostranost. waterproof) materija koja ne propušta vodu. Vasermanova reakcija ned. vasculosa) bog. delimično odstupati od čega. variare) biti različit. vaterpolo (eng. bolestan od boginja. vaterpolist(a) (eng. vas sud. županijski ured. variolis (nlat. mali sud. ned. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. varmeñija (mañ. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. fatelin. ne slagati se. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. oboljenje od velikih boginja. water-closet) moderni higijenski nužnik. šp. variolizacija. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vodene boginje. vastitet (lat. variolae. eidos vid. male boginje. v. vasculum mali sud. sudov-ni. W) fiz. koji se tiče krvnih sudova. imati promenljiv uspeh. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. vasculari-satio) biol. naročito podmornice. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. med. biti raznog ili drugog mišljenja. fig. engleski nužnik. vater-linija (eng. vaservaga (nem. up. bog. rošav. 1000 W čini 1 kilovat (kW). razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. HP 1869 — 18. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. boginjav. water. variolis) ned. vas. Vasilike (grč. varicellae) pl. postaviti vatom. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. oblik) pl. prave boginje. velike boginje. vaskularan (lat. fig. vascularis) alat.. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). menjati se. belim robl>em. sudić) ned. promeniti se. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vastitas) praznina. variometar (lat. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. ned. papska politika. stvaranje krvnih sudova. pun krvnih sudova. avij. žilica. vater-mašina (eng. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. najduža skijaška trka na svetu (86 km). na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. UP 1870). kišni ogrtač od takve materije. v. vaskulum (lat. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. variolae vaccinae) pl ned. Wasserwage) zan. varmeñe. Vatikan (ital. water polo) igrač vater-pola. vatirati (nem. varices) pl. ned. neizmernost. prot-kanost krvnim sudovima. variolosus) ned. proširene vene. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). water-polo) sp. varinas) najfiniji američki duvan. nlat. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. variolozav (lat. vaskulitis (lat. papska vlada. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. varioloide (nlat. vasa sp. water-ballast) odeljenje lañe. glupak. vaserkopf (nem. vaskuloza (nlat. wattieren) podmetnuti vatu. bogat sudovima. vatelin (nem. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. water-twist) konac izrañen na vater-mašini.000 soba. variolacija. vasculum) alat-. varirati (lat. vata (nem Watte) higijenski pamuk. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). mćtron) fiz. održan u Vatikanu. variola. * vater-balast (eng. up. nuz. grč. varices (lat varix. vaskulozan (nlat. proširenje vena. variolizacija (nlat. vater-tvist (engl. vaterman (eng. razilaziti se u mišljenju. zapaljenje krvnih sudova. čovek s takvom glavom. sudovit.varivas 140 vatirati varinas (tl. početa u VI veku i stalno proširivana.

sprava za rastenja. watt) el. bešič-nik. poz. vrsta melema u obliku šipke. vegetabilije (lat. neprijatna mlekom. koji pripada vedeta (fr. koji se tiče vatmetar (eng.) „kraj Beda". stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. va tu (fr. život i rastenje rizikujem. trepereći. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. veduta) izgled. ibn Abd el-Vahaba. vesicatorium) farm. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. tj. u sav novac lozice i sednice). hrana biljna hrana. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. sredstva za biljem. naročito je sposoban da raste. E. tj. vacillante) muz. sposoban (ratna lañica). koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. biljaka. . vegetirati (lat. puši. na Rig-vedu. umeci od vate tla). nespolno rasznak Ws. bujnost. sekunda.) pl. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. vačilante (ital. osobito električne. zemlja vrtova i njiva. u Arabiji koji su. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. Wachtmeister) voj. merenje rada i energije. tj. stavljam sve na kocku. straže. mokraćni mehur. (pri kartanju). jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. 4. vegetativni živčani sistem znat. koji životari. grč. videre) voj. med. najpopularniji u vadžibi (arap. živeti o biljnoj hrani. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. vedetta. Veberu (1804—1891). ital. koji čini te bilje raste. živeti koliko da se živi. vegetativno rasploñavanje bog. slika grada ili osobenost biljaka. rastinje. vegetabilitas) biljna priroda. ali manje obavezne nego farbića. a obično i ne pije i ne mehura. jastučići. filozofije. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. vid) „znanje". slavan glumac ili čuvena glumica. autonomni nervni sistem. koji unamerenje efekta električne struje. vegetarijanac (nlat. fig. pelce-ra. 3. naziv po nemačkom fiRig-. starešina biljka. vahabiti (arap. slačica i sl. (nlat. ned.i Atharva-veda. fig. bez duha. vesicantia) pl. povrće. vedanta (sskr. napravljen od bilja. istucanih zelenih bubaka (špan- . v. npr. vezikator (nlat. sve vegetacija (nlat. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. mali torpiljer za stražu oko da raste. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. prospekt.veduta (ital. umerenom biljke. vedantizam učenje Vedante (Bede). predstavi. vegetalan (lat. biljni svet. zovi. watt. najstariji vunu. vegetabilis) biljni.) pl. stražar na bedemu tvrñave. konjička izvidnica. mehur. čio) tela. umereni vegetarijanac jede i mleko. vegetatio) bog. ve (eng. va§ak ris) pas. U upotrebi i danas = 82. vehabiti. sposobnost ra-stenja.) jedinica za suprotno. za popunjavanje oblika tela. reproduktivnom sistemu). biljke. vedska religija najstarija faza indijski* religija. vegetare oživeti) živeti. Wb) fiz. živeti životom načeto (ital. deo nerv-nog vatsat (eng. rasti kao vahtmajstor (nem. u vezi sa rastenjem. pseto. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana.141 vezikator vatmen (eng. mćtron) fiz. umereno. vegetalis) biljni. pristaništa. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. fig. wey. velikih filozofskih sistema Indije. narednik. vegetabilia) pl. pristalice religioznog pokreta bilje. watt. vegetus) l. vedette. u zičaru V. simpatikusnogcela. Sama-. puter i sir. užem smislu. fig. ostati ne radeći ništa. rastinje. vesica) aiat. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. va tout) igram u sve. 2. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. vesica urinaria). izviñač biljnom carstvu. koji raste. spomenici sanskrtske književnosti. koji vezika (lat. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. vae victis) jao si ga pobeñenima. Watte) pl. lat. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. jednostavnosti. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. ljuljajući se. biljke. vegetus živahan. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. mirisa i crnkast. izazivanje plikova na koži radi odjaja. organa. životariti. jedan od vaška (tur. vegetarijanizam. vegetabilki život život biljaka. konjanik stražar. svete veber (skr. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. vegetabilna pozorišta „zvezda". znak 1 Wh. stroge verske dužnosti Indiji. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. jedan od šest kolebljive. sistema ind.554 kg. vegetabilitet • (nlat. životna snaga biljaka. vaccetto) muz. up. bujanje. Veda. bešika. Yajur. mlečnim prerañevina-ma i jajima. pergament-papir.

velar (fr. velin. up. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. vesicularis) mehurast. biciklizam. velvetin (eng. metron) sprava za merenje brzine aviona. vena porta) anat. velar. vena poetika (lat. vitulus) pergament od teleće kože. velours de coton) pamučni somot. supr. bicikl. Wecke) hleb duguljastog oblika. meko nepce. smole. u obliku mehurića. pesnički dar. vin brule) kuvano vino. vektor (lat. rudi-mentarno htenje. velveret) trg. kinje-nje. velen (fr. staza za velosipedske trke. fr. hitrina. velaran (fr. tur. prodajnost. velox brz. tkati. npr. slaba i nejasna težnja. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. veo. razastrto radi zaštite od sunca. velvetin. velosimetar (fr. vezirat (arap. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). velosiped. mešavina od crnog ili crvenog vina. velociped (lat.) anat. velarizacija (fr. zlostavljati.. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. vena porta (lat. veksir (lat. velveret. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. . tako postoji i veksir-doza. supr. vecchio conto) trg. velleitas. honorar koji prima umetnik za svoje delo. dosañivati. veksir--kocka. terpentina. veloutine) kozi. električna struja itd. velveteen) trg. skalar. vena poetica) pesnička žica. kupllvost. vena cava) anat. sport) v. velarij(um) (lat. Wecker) budilnik (časovnik). šuplja vena. kadifa. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. pedis noga) v. ubrzanje. velvet. lat. štruca. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. otkati) u vidu somota. velutirati (fr. velementum) pokrivalo. vendetta. venalitas) potkupljenost. velox brz. cimeta i paprice (korijandra). vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. velter kategorija boksera tetkina 63. podmitljivost.) kinjiti. fina alansonska čipka. venatorius) lovni. fina i glatka. velur satane (fr. velum (lat. vezir (arap. uzne-miravati. vrlo brzo. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. velox brz. peckanje. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. somota-sta pamučna tkanina. pesnička snaga. vekio koito (ital. vena (lat. lat. velleite) tih. zadnjonepčani. reumatizma i DRvezikularan (lat. točkaš. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. venatoran (lat. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. veksir-pehar i DRveksirati (lat. velocipede) točak. prohtev. brzina. veksacija (lat. želja na čijem se ostvarenju ne radi.) gram. velveret (eng. vena kava (lat. wazer. pes. izmišljen razlog. velur (fr. stari račun. uznemiravanje. venalitet (nlat. šećera. kadifa. veker (nem. velur de koton (fr. dati tkanini izgled somota.. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velodrom (lat. teška. brzino-metar. velocissimo) kuz. pergamentu slična hartija. velours satine) atlasni somot. nlat. vendeta (ital. volja koja još nije prešla u akciju. veksirogledalo. velosport (lat. hitro. velosiped (fr. veloče (ital. ven brile (fr. brzo. mastiksa. kore muškatnjaka. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. velament (lat. plućna vena. mučenje. grč. up. Wechsel) menica. velosipedist(a) (fr. welter velika težina) sp. h). ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. zadirkivanje. vexatio) zlostavljanje. v. vena arterioza (lat. arterija. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. dovodnica. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velarije pl. vekna (nem. zadnjonepčani glas (g. velocitet (lat.vezikularan 142 vendeta skih buba). eng. k. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velours) somot. vrsta nekeplovanog mančestra.) zvanje i vlast vezira. veločisimo (ital. vector) kat. upravljena veličina. velociped. veksla (nem. veloce) nuz. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vena arteriosa) anat. velaire) gram. lovački. koji se tiče lova. velvet (eng.5 do 67 kg. mučitelj. velouter) raditi (ili: izraditi. izgovor. somot. veloutoire) slik. všloce brz. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. velo (fr. velutina (fr. velutoar (fr. ili lovca. velluetum) trg. velocitas) brzina. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. veleitet (nlat. nad kojom se zapali kašika ruma. sila. žutog voska. vena) anat. dosañivanje.) fon. vrsta štofa sa dugom dlakom. zadnje. velter (eng. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. grč.

rpaij. naziv za polne bolesti.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. Venedik. otuñenje putem prodaje. tečnosti. vetriti. tj. venija legendi (lat. neko pitanje pretresati. boginja lju-bavi. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. fig. ventralan (lat. koji pripada trbuhu. ventriculus) anat. spravljač otrova. tj. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. vena. uopšte svaka šupljina na telu. Venedik. venedjena (fr. grč ep. venosus) alat. ventilacija (lat. zalistak. venijat (lat. fig. one koje se najčešće prenose snošajem. fig. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. vendere prodavati. prethodno pretresanje. vici (lgt. ventrikulus (lat. Venedi v. polio zaražen. odobrenjem. venenum) otrov. puštanje krvi iz vene. koji nadima. venia aetatis) prav. vetrokaz. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. fina vrsta tkanine grodetur. ventosus) vetrovit. sit venia). objašnjavati u tančine. venerabilan (lat. . nlat. ventriculi cordis) pl. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. nadimanje. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venefik (lat. ventositas) med. venerologija (lat. ventarola (ital. ventilare) obnavljati vazduh. ventozitet (lat. bogat venama. videh. grudva) med. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. venija legendi. koji se tiče vena. venari loviti) 2. vetrenje. venenum (lat. venesekcija (lat. lovačka kuća. zborio mesto. venski. bona venia. ledenica. vetrokaz. hajka. loža. snabdeti ventilom. ventralis) aiat. ventile) oduška. alta vendita (ital. dopuštanje. trbuh. logos govor. Venus. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venenum otrov. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. v. venozan. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. veni. venija docendi (lat. v. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. vici) „Doñoh. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). ventilacija. polio bolestan. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. venozan (lat. predavanje. Venus Venera. venedienne) trg. veledostojni. ventilirati (lat. vendita prodaja) mesto gde se trguje. ventiliranje. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. vidi. sa dopuštenjem. ventrkku-li kordis (lat. ventarola. želudac. vetrovi-tost. gasove. venia legendi) v. tj. prečasni. Vindi). venta. Venus Venera. veneratio) duboko poštovanje. venditio) prodaja. grč. lat. venija (lat. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. ventil (lat. rezanje) med. venevozan (lat. zgrušavanje krvi u venama. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. nagomilanost vetrova u želucu. venia) odobrenje. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). bona venija ili kum bona venija (lat. venenum facere otrov spravljati. Venus. venenosus) otrovan. veneracija (lat. ajni. grč. komore srca (desna i leva). provetravati. vingt-et-un) „dvadeset jedan". neka je dopušteno reći. venta (šp. ventozan (lat. sprava za obnavljanje. vetropirstvo. venerolog (lat. ventilator) vetrilo. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. venerija (lat. reč) med. venerija (fr. venter trbuh. koji se tiče trbuha. ventrilokvenciJa (lat. venereus) med. venerabilis) veoma pošto-van. načiniti odušku na čemu. Venus) mit. kum venija (lat. provetravanje. precenjivanje imanja koje treba deliti. zadak. ventiliranje v. pun vetra: med. sit venija verbo (lat. triper i meki šankr. lovl>enje. vena) znat. mehanička naprava. grč. venetromboza (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. vent-en (fr. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). Vendi. mehana. venski (lat. Venera (lat. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. koji truje. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. lat. naredba. obožavanje. ventilogij(um) (lat. trg. poziv pred sud. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. venija docendi. ventilator (lat. pijaca. častan. lat. trbušni. naročito sifilis. sectio sečenje. vena. venerie. venija etatis (lat. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. vendita (ital. fig. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. časni. venter (lat. ventus vetar. nem. venedički mletački. v. veneričan (lat. vidi. Venedik (tur. ventus vetar. svestrano razma-trati. veneficus) onaj koji spravlja otrove. obično od metala. boginja l>ubavi) 1. venire doći. nlat.. pare i dr. med. koji pripada venama. pobedih!". venter) znat. vendicija (lat. dozvola. veniat neka doñe) prav. thrombos grumen. ventrilokvija. lekar za venerične bolesti. strahopoštovanje. lov. dostojan poštovanja. alta vendita) visoka loža karbonara. venerabile (lat. veni. venski.u. koji se nalazi na trbušnoj strani.

uvreda nanesena rečima. verbum (lat. verbatim (lat. ispravnost. pričati utaman. govoriti u vetar. radni glagol. vers blancs) pl. požuda. verbozan (lat. venula (lat. verbosus) rečit. uzvišena. prijatno. verbozitet (nlat. svačija »sena. velo) l. ventrilokvist(a) (lat. verbalna egzegeza objašnjenje reči. v. veranda. opširnost u izlaganju. verbaliter) pril. veracitas) istinitost. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. Venera. mala vena. vantuza. kleka. pričanje utaman. tumačenje reči. Venus.). tanji sloj nečega. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. bukvalno. odložim glagol. verbatim) pril. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. parenje. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. venica. bukvalnost. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. trućalo. naklapanje. gram. 3. zastor (od magle. verbigeratio) med. verbi gracija (lat. verbositas) prekomerna rečitost. potresati. Venus vulgivaga. Venus vulgivaga) obična pohota. služi. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verberirati (lat. verbum. pohotljivost. verbalizam. Venus vulgivaga (lat. verbi kauza (lat. verbum. pismeno saslušavati. blagoglagoljivost. što ometa da se nešto sazna. ventrilokvencija. nlat. verbum auxiliare) gram. neveste nose na venčanju. trućanje. veo (ital. 2. verbali-sare) prav. fig. verbi gracija. usmeni. ljubavnica. radi primera. pismeno saslušanje. fig. Venus pandemos. rañen u P veku pre naše ere. verbalist(a) (lat. ljubav koja se svuda skita. prekla-palo. fig. usmeno. v. uzvišena Venera. verbum auksilijare (lat. uranios nebeski) visoka. koja se vidi i po danu. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. venula) znat. veratrum) hem. Venus. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). verbalna nota pol. doslovno. verax koji istinu govori. Venus pandemos (lat. fig. verba) pl. doslovno. ljubav prema istini. »sena Vulkanova. ver blan (fr. razvučenost (stila). tj. v. sastavljanje protokola. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. pronañen . veran liberi. verbum anomalum) gram. ventuza (fr. lepotica. gram. fenyii) bog. baranda. veracitet (lat. poet. gei. verbi gratia) v. verberatio) batinanje. glagol.1820. pan-demos) v. verbum anomalum (lat. doslovan bukvalan. od reči do reči. čista. grč. batina-ti. kao plašt. glagolska reč. verbi causa) na primer. od reči do reči. oblju-ba. verba (lat. realna injurija. mati Kupidonova. oblaka. vere. verbalitet (nlat. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. omotač oko nečega. iš. bujica reči. verbum activum) gram. glagolski. verbalizirati (lat. astr. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. nlat. poduži komad bele tkanine koji. verodostojnost. Večernjače (Hespe-rus). fiz. nepravilan glagol. mali krvni sud. venter. verberare) šibati. ulična ljubav. opširan (u pričanju ili izlaganju). verbigeracija (nlat. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). ventouse) ned. sskr. verbalisatio) prav. fenyo. Veneris) mit. verbalis) koji se sastoji od reči. mraka i sl. nota jedne vlade drugoj. prebačen preko glave i niz pleća. grč. klekinja (drvo i plod). verbaliter (lat. otvoren trem na kući. stihovi bez slika. verbalna injurija prav. tući. sastavljati protokol. verbalizacija (lat. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. supr. Venus uranija (lat. nlat. polna ljubav. nešto što prikriva stvarnost. verbum reč. Zornica. nepohotna ljubav. . Zornjača (Fosforus). venusto (ital. pun reči. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. verbum) pričalo.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. versus) poet. mlaćenje gloginja. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbalna definicija objašnjenje reči. verbum aktivum (lat. ljupko. pomoćni glagol. venusto) muz. verbalizam (lat. veka (mañ. šamaranje. nečed-nost. verbum) gram. sada u pariskom Luvru. od reči do reči. verbalitas) doslovnost. up. veratrin (lat. nakla-pati. verbalan (lat. razvratnica. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. Venus. verbum deponens (lat. istinoljubi-vost. veras (lat. kazati i sl. varanda) doksat. šibanje. Venus (lat. kao znak žalosti. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. odredba reči. verbi kau za. u obliku masti. umilno. usmeno raspravljati. trošenje reči uludo. veranda (eng. verberacija (nlat.. govoriti. zvezda Danica. na ostrvu Milosu. besmisleno ponavljanje reči. verbalnost v. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. koji se tiče reči.

veresija (tur. odluka. lat. veriste) umetnik pristalica verizma. presuda. verzio in rem. proveravati. bojati se. pregledati (račune. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. vermeil. verz (lat. verikl (fr. rumenica). v. verminozan (lat. vatrenocrven dragi kamen. verbum primitivum (lat. proña robe. obrtati robom. vitrum staklo) lažan dragi kamen. verenda) pl. obrnutost materice. verifikacija (nlat. pozlaćen bakar. punomoći i dr. verso folio) na drugoj strani. waram. pesnik koji piše slobodnim stihovima. waram. zool. verbum impersonale (lat. ital. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. glistav. verbum primitivum) gram. porotska odluka. verbum intranzitivum (lat. istine. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. overilac. versatio) okretanje. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. verdikt (lat. Vermaht (nem. zanos. verbum tranzitivum (lat. verbum intransitivum) gram. verem) l. plaćanje duga zajmom. versura) trg. verkštat (nem.). vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. ili. književnosti i muzici moderne Italije. vermej (fr. verzali (lat. med. raditi na čemu. verv (fr. vergula) kuz. istinitost. vertere obrnuti. verdict) prav. verzifikacija v. verificare) proveriti. u vatri pozlaćeno srebro. pravna istina. verbum passivum) gram. versifikacija. baviti se. slikarstvu. nepotpun glagol. vergi) porez. mešanje poverioca. vešt. polni organi. vergija (tur. versali. fr. eng. versus) poet. tip. promena. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. ver-librist(a) (fr. stvarnost. tj. vericle. menjanje. dokumente. veritas) istina. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. verzija (nlat. v. verbum defectivum) gram. na obratno j strani (lista).verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. veresi) kupovina ili prodaja na veru. trpni glagol. verite) istina. veritet (lat. danak. prodaja na kredit. hipoteze. šaren. veretizav (arap. vitriculum. npr. verso sciolto) v. verificirati (nlat. prevod. crvolik. obrt. V. verificator) utvrñivač istine. jad. izvež-ban. . versura) vršiti promet robe. verminatio) med. neprelazni glagol. veritas juridika (lat. fermati. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. ver-librizam (fr. žar. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. versicolor) raznobojan. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. v. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. zamah. vermes (lat. okrenuti) inačica jedne pripovetke. zazirati. obraze). versio. verve) polet. versus istinit. prelazni glagol. bolest od glista. verbum pasivum (lat. onaj koji nema svih oblika. vermicularis) crvast. veritas (lat. versio uteri) obrt deteta u materici. vičan čemu. ital. pun glista. verzurirati (lat. versatus) upućen u nešto. versio in rem) prav. glisna bolest. (nlat. vero. vergl (ital. versari) dolaziti u dodir. verziran» (lat. verizam (lat. vermijon (fr. vermis. koji boluje od glista. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. pa onda potvrditi ispravnost. družiti se. up. da zahteva naknadu vrednosti). pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. verem (arap. verbum imperso-nale) gram. tuga. veritas. vermati (tur. veritet nekog potraživanja. overiti. veritas juridica) prav. overavanje. verifikator (nlat. sušica. verminosus) med. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. versio in utilitatem) prav. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. veritet. verificatio) proverava-nje. verenda (lat. utvrñivanje pravog stanja. verbum inchoativum) gran. veredictum. verzo šolto (ital. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. prevod na maternji jezik. versi liberi. 2. Werkstatt) radionica. verbum inhoativum (lat. verzio in utilitatem (nlat. sprava za ispitivanje jačine metala. vermikularan (nlat. 10 Leksikon verzura (lat. rumenilo (za usne. gliste. verziran (lat. versus) pl. vere. verist(a) (fr. fil. grč. iskusan. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. verzio in rem (nlat. primitivum. bezličan glagol. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. zanimati se čim. verbum transiti-vum) gram. harač. lat. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. vermes) pl. tuberkuloza. tur. promet. verzikolorav (lat. obavešten. verzo folio (lat. verzacija (lat. obrtanje. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. verminacija (lat. zool.) poštovati. putem iskustva.

vermoute. verticitas. nauka o stihovima. versifex) nadripesnik. versifikacija (lat. veruka (lat. slobodni stihovi. verre staklo. verteks (lat. glazirati. verruca) med. versatilitet (nlat. pesnik. vernisaž (fr. nazvana po svom pronalazaču. versatilan (lat. VI 1919 (Ver-sajski mir). crvići. variola) tec. vertere. stavljanje u stihove. vertebrata (nlat. naročito na oku. vernalan (lat. kolebljivost. brava. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. verotipija (fr. promenljivost. verte (lat. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. praviti (ili: pisati) stihove. versatilitas) prevrtll-vost. pravl>enje glupih šala. račji stih = palindromos. verticite) fiz. neotesanost. stihoklepac. verzija. vsrsali (lat. vertex) vrtlog. prestonice francuskih kraljeva. fig. vesnjanka (rus. versus) št. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. vesper (lat. breg. typos oblik. verseto (ital. nesvestica. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. moć opredeljivala. versus memoriales) pl. pretposlednji kanonski . nem. versikul (lat. versatilis. glava. vertebralis) zool. vertebralan (nlat. prolećni. up. vernilitas) ropsko ponašanje. versija v. versus) poeg. uspravna. remedia) pl. versificirati (lat. vermifuga (nlat. versus cancrinus) post. bradavičav. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. prostota. versificatio) stihotvor-stvo. kičme-ni. verrucositas) med. zmija. sifilis. versta (rus. početak geološkog perioda tri-jasa.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vir. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. versus kankrinus (lat. okomit. vertigo) ned. verole. verticitet (nlat. nlat. fr. pomoću rimovanja. lekovi za isterivanje glista. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. vernatio) podmlañivanje. okretan. vrsta finih talijanskih rezanaca. koji pati od vrtoglavice. npr. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. verrucosus) med. verset) kitica. vrh. teme. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. 1871—79. pisac stihova. obnavl>anje. obrni (list). izbijanje mladica u proleće.čas. verthajmica. vrtoglavica. vsrnacija (lat. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. okret-ljivost. pravljenje stihova. vrtoglav. verz. vermiformis) u obliku crva. odvesan. versificare) staviti u stihove. 2. . tj. verre staklo. nazvan po pronalazaču. vermifuga. zool. obrtati) prevrtljiv. neka se obrne (list). astr. vertiginosus) l. ned. vešt. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. magnetne igle). vermicelli) pl. asonancije ili aliteraiije. versifikator (lat. berlinskom stolaru Vertikou. matematičaru Vernier-y (1580—1637). užina. tip. rtenjačni. vertikalan položaj. stožer na nebu. koji izaziva vrtoglavicu. prava linija. versetto. verfen geol. verukozitet (nlat. verukozan (lat. presvlačenje nekih životinja. vertebrata) pl. vertatur) neka se okrene. ver) pr. crvolik. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). grč. vis. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. upravljanja (npr. izreka iz Biblije. vernir) lakovati. 1672—1789. svrab. velika početna slova. versare okretati. niz metrički sreñenih ritmova koji. verticalis) uspravan. versus memorijales (lat. versiculus) mali stih. verol (fr. vsrnilitet (lat. verthajmovača. verticalis) kat. bradavičavost. stihovi bez slika. skidanje svlaka. ulagivanje. grč. vere (lat. vrsta nonijusa. stih. vrsta. vertiginozan (lat. tj. fr. verte) okreni. u pravcu dejstva Zemljine teže. vertigo (lat. premazati firnajzom. dati (ili: davati) sjajan izgled. vernirati (fr. 2. dovitljivost. pršljenski. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. verofon (fr. se. šuga. kovitlav. vermiforman (nlat. pun bradavica. perpendikularan. versi liberi) pl. strofa. versi liberi (lat. vermug (fr.) v. vernier) geom. . zvezda Večernjača. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. koga je uhvatila vrtoglavica. bradavica. predstavljaju celinu. promenljiv. vertikalan (nlat. sedište republikan-ske vlade. kičmenjaci. versifeks (nlat. Versaj (fr. vertiko (nem. vernije (fr. lik) prenošenje fotografija na staklo. vertatur (lat. vertikale (nlat. veras. veronal fark. vemalis. versificator) stihotvorac. crvast.

veto zabranjujem) lipti. . oblik i dr. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. obično destilovana voda. fiziol. mrtvilo. marveno lekarstvo. takav je. nekad turski ministar. vehter (nem. bila je živa zakopana. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. Indijanci. plah. Vesta) mit. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. vibrare tresti. vatrenost. vezzoso) muz. treptav. grč. vibrare vitlati. koji se sastoji u trepe-renju. vekil) punomoćnik. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. v. haljinar. treperavost. zabran-ski način. živinar. vibratoran (lat. tre-pereti. veternus (lat. većil (arap. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vestibul. prevozio ili prenosio sredstvo. šerifi. vibrato (ital. vestales) pl. vešplav (nem. vestalinke. odeća) trgovac haljinama. vecozamente. vestiarium) soba gde stoje haljine. vestibul (lat. vedžvud (eng. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. vehiculum) kola. vibrato) muz. teh. 2. vahabiti. vibrafon (lat. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. vehementan (lat. nlat. iaizmenična napetost i labavost delova tela. veterina) nauka o marvenim bolestima. tragovi. blago. 2. vibrare trepereti. njihati. ako se koja ogrešila o nevinost. vecozamente (ital. (Ceres 1801. garderoba. veteranstvo v. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. kauboji. Vahabi) up. isluženi vojnik. vibrare. veteranus. vehikl (lat. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. veterinarius) marveni lekar. njihavost. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. vestalinks (lat. vestern (eng. oblačionica i svlačionice. veto) zabranjujem. vehemens) žestok. vestigia) pl. Juno 1804. veterinarski fakultet. dremljivost. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. spisi St. vetativ (lat. fig. čednosti. tragovi nogu. čovek ostareo u službi. ode-vanje. vibralitet (nlat. sprovodnik. nežno. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. vibrantan (fr. vecozo (ital. rimska boginja ognjišta. med. via) v. vestijarij(um) (lat. vestiarius. trepereći. veteranstvo. wakil tur. farm. stope. Vedžvudu (1730—1795). veterinar (lat. vibrator (lat. veteran (lat. njihav. revolveraši. ili odbijanje. letargija. stari ratnik. vehemencija (lat. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vestales) pl. način zabrane. veto (lat. vod. fr. u ustavnim državama vladaoci imaju. nazvana po pronalazaču Dž. bušenje betona i dr. vestis odelo. veterancija (nlat. provodnik. vehementnost v. veterina (lat. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. škola za marvene lekare. vestitura (nlat. veterancija. liberum veto (lat. fig. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vija. Vesta). g. sredstvo za prenošenje. pustolovi. odbacujem. vehabiti (arap. njihati se) 1. strastan. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . vehementnost. vetus star) stari vojnik. predvorje. vehemencija. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. preobuka. vibrant (lat. vibrater (lat. Palas 1802. Wachter) čuvar. phone glas) muz. dršćući. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. astr. Waschblau) plavilo za rublje. zaveta. plahovitost. srpskohrv. vatren. drhtav. da se njihaju. veš (nem. prenosilac. vibrant) ustreptao. vestalke (lat. vestibule) trem. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. žustrine.. domaće sloge. via (lat.divlji zapad". fig. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta.. neobuzdan. vestibil (fr. vehementia) žestina. treptaj™. vibrare) l. vestitura) oblačenje.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. planetoid otkriven 1807. vestigije (lat. vestijar (lat. stražar. vestigium. stanje jednog veterane. veternus dremljivost) med. zakalućerivanje. neobuzdanost. vibralitas) fiz. predsoblje. vestibil. glas r. mlitavost. fajansa. bolesna želja za spavanjem. zastupnik. meko. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. vestibulum. fiz. vestibule) v. Vetus Testamentum) Stari zavet. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. ulaz u kuću. njihanju. vecozo. Vetus testamentum (lat. vibratorius) treperav. silovi-tost. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. vestalke. iznositi prljav veš. Wasche) rublje. ne primam. žustar. haljinarnica. npr. vezzosamente) muz.

pukovska krčmarica. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. obazriv. oživljenje. viviparizam zool. treba da ga budno čuva. kon vi-gore. rastao. vibrograf (lat. vivus »siv. trepereti. vigere. kon viveca. vivandje (fr. vrlo živo. vibrare. pažlji-vost. živa reč. sa žarom. fulgura frango) „Žive dozivam. tj. da raste. whiggism) načela i program vigovaca. žar. mahati. protivnici torijevaca. snažno.. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vide. članovi engleske liberalne stranke. graphia) fiz. silno. usmeno poučavanje. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. vivačisimo (ital. njihati se. viva čitaš) životna snaga. vivipar) hol. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. paratifusa. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vivo) kuz. obično od bivolskih koža. klatiti se. v. mrtve oplakujem.). skopeo gledam) fiz. grč. grč. viviparija. whigs) pl. sravni. vivace) ouz. u opasnim vremenima. vitlati. vigorozo (ital. živost. vivos voko. vivipar (lat. vivus živ. silan.) budan. vigorozamente. vatreno. vibrioni (lat. oviparan. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. drhtanje. kreskat. nastojnik. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. krepak. pukovski krčmar. vivus živ. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. izazivači kolere. kolere. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. čuvar. oscilacija. pun »sivotne snage. vigovci (eng. navečerje. vivandiere) vojnička. viviparan (lat. floreat (lat. grč. živahnost. vivisektor (lat. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vigor) »sivotna snaga. vivo. pogledaj. bri»sljivost. bdenije. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). zverinjak. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. treperenje. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vivandjerka (fr. vigilancija (lat. nadzornik. vibroskop (lat. fonautograf. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). vibrare. prijatelji slobode. floreat) živeo. grč. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. nauka o treperenju zvučnih tela. da- . vivacissimo) kuz. eupr. usmeno. sector koji seče) naučnik koji para. viva (ital. slobodnjaci. živa reč ima poučnu snagu. vigizam (eng. viviparija (lat. jačina. uporedi. fig. vivisekcija (lat. vibrare. vibratio) fiz. vigilantan (lat. up. up. njihanje (šetalice). vibrirati (lat. vigorozan (nlat. vi vat) živeo! vivat. oprezan. vibrare) drhtati. što življe. up. jak. vivače (ital. viva) živeo! viva voks (lat. sprava za posmatranje treperenja. svilaste vuna ove ovce. vivat. kratke. zavojite bakterije. da cveta. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. marketender. vigorosus) snažan. viviparizam. naročito medicinskog ispitivanja. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. fonautogram. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. videant konzules . krepkost. lama. vigorozo. vigilija (lat. up. vide (lat. živahno. srdobolje. smotren. gramma crta) fiz. noćno straža-renje. Vidalova reakcija med. vigilant (lat. viva voks docet (lat. opreznost. videre) vidi. nlat. vibrare trepereti. veoma brzo. vigilantia) budnost. vigorozamente (ital. marketenderka. viva vox docet) živi glas poučava. sakagije i dr. vivus živ. krepko. vivisecirati (lat. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). tj.vibracija 148 videant konzules. vigonja (fr. vivant! (lat. vigilantibus leges sunt skripte (lat.. da živi. vivificatio) oživlja-vanje. živahnost. vibracija (nlat. živahno. viva voce (lat. vibriones) pl. grapho) fiz. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. npr. vigor (lat. fulgura frango (lat. viva voće) živim glasom. vivifikacija (nlat. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vivat (lat. vibrografija (lat. v. silina. bonvivan. dan uoči praznika. sve»s. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). brižljiv. ragege rañati) zool. treptaj. vivus živ. vivače. živom rečju. vigorosamente) kuz. pažljiv. ovipar. podrhtavanje. vigilia) bdenje. vibrogram (lat. fina. up. vivos voco mortuos plango. vigogne) peruanska ovca. v. vive r (fr. viva vox) živi glas. tj. vivacitet (lat. zoološka bašta. up. žestina. mortuos plango. vivo (ital. klaćenje. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vigoroso) muz. munje lomim". vigilans) stra»sar. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vibrare. up. (lat.

vizirati (lat. viza (lat. na adre-sama: preko. dići i spustiti. videre videti. voj. kao što se lako može videti. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. udovički deo. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. fig. 5. bizantini-zam.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. nišanska gajka. 3. moralne beda. vidi) video sam. vide infra (lat. treba videti. udovičko stanje. vidimus (lat. vidni. vidua udova. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. carinsko). vizavi (fr. prezimenom. vidimus. obudovelost. očevidno. pretresa™. zakonskim sredstvima. onaj koji može duhom da vidi. pri-državač listova. zagledati. vidi docnije (u knjigama). takoñe: viza. očevidnost. 4. vizibilitet (nlat. vidit) video je. kratak ženski ogrtač za posete. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. predstava koju smatramo. videatur (lat. prijavnica. vija Beograd preko Beograda. vizita (fr. uzana kočija sa dva sedišta. 2. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. fr. zvanjem i mestom stanovanja. vidi ranije (u knjigama). kad sede. naspram. sanjarija. udovištvo. vidovit čovek. fr. malo kanabe za dve osobe tako da su. visibilitas) vidljivost. visio gledanje. vizorij(um) (nlat. nišaniti. za stvaran opaža]. halucinacija čula vida. čini se. prema potrebi. videtur) izgleda. fr. naročito potvrda da je prepis veran originalu. vidimer) staviti na nepggo vidi. nlat. overavanje. vidualitium) prav. pro vidimacione (lat. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. razumljivo. način. visere gledati. videatur) neka se vidi. gledanje. vidi (lat. mišljenje. 3. overa jednog akta. vizuelan (fr. via. copia vidimata) overen prepis. prikaza. vija gracije (lat. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. videre) viñenje. staviti vizu na pasoš i dr. vizura (lat. pr. visitare. grč. viser) l. npr. visiera) l. pričina. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. visionarius. očiglednost. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. viduitet (lat. . fig. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. slika uobrazilje. poho-diti. via put) sredstvo. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vidimus) videli smo. shvatanje. težiti za nečim. primetnost. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. videre videti) vidljiv. vidit (lat. nišan. vija (lat. očigledan. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. pojava. sravnili smo. putem milosti. visorium) tip. smerati nešto. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). visis actis) prav. koji se tiče vida. izvršiti pretres. putem pomilovanje. uobraženja. vidualicij(um) (lat. vizitacija (lat. preko puta od druge osobe. visio. visum) opt. kopija vidimata (lat. vizir (ital. preko puta jedno od drugog. pregledač. prema čemu. primetan. tenakl. opsena. vidimirati (lat. pregledanje (lekarske. Visit-karte) posetnica. vizuelan. up. vizualan (lat. overiti putne isprave. visiter) pregledati. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). praznim. pohañati. vizantinizam (grč. priviñenja. in vija jurio (lat. pregledanje. visualis) ont. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vide supra) vidi gore. visionaire) vidovnjak. pohoda. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. viduitas) udovanje. spram čega. visitator) posetilac. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. osamljenost. visum viñeno. tj. kao kh. overen prepis. vidi napred. poha-ñanje. vidimiran. jasno. pregled. sravnio. visum) ono što je viñeno. visite) poseta. Byzantion) v. video. videtur (lat. pregled. vidimacija (lat. vizija (lat. vide infra) vidi dole. videlicet =videre licet) pril. fr.. via gratiae) prav. naravno. psih. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. prekoputa. pesnik. zvanična overa. očevidan. pregledava akta. za overu. vizitira™ (lat. vidi niže. vizibilan (lat. sproću čega. smotra. poho-dilac. izvršiti pregled. vizitkarta (nem. zanesenjak. polaznik. vide supra (lat. vizionar (nlat. gañati. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. vizis aktis (lat. sanjalica. utvara. vizitator (nlat. kao im. lekarska poseta. slika. karta sa imenom. npr. uzeti na nišan. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. imati u vidu što. 2. rgo vidimatione) taksa za pregled. pasoše). vizum (lat. visuel) v. visibilis. nalaženje. prizor. odrediti zapreminu posude. videlicet (lat. pošto su viñena. poseta. in via juriš) putem prava. vis-a-vis) lice u lice. fr. posetiti. vizionoskop (lat. nadzornik imanja. predstava. vizualan. okrenute jedna drugoj. posećivati. pregledane. visitatio) posećivaše.

vivere živeti) način života. vilajet (arap. vikarijat. namesnik (pape. vikont (nlat. vikarija. pesma uz koju se igra. patrijarha) u jednoj oblasti. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. poslednja pomast. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. samovoljno. delokrug namesni-kov. osetljiv. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. kazneni. željan osvete. viktoriozan (lat. u Engleskoj: niži sveštenik. ital. vicecomes. od-mazdni. astr. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. papijota. od UŠ—XI veka. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. vilayetli) zemljak. vikler (nem. vike (nem. vilayet) mesto roñenja. viktorije (lat. up. vikend. savijati) svitak za kovrčanje kose. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". poputnina. provincija. podgrof. victus. smanjivanje vrednosti. vindicativus) osvetolju-biv. pobednički. viktorijaorandž hen. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. izdržavanje. engleska teleća imi-cla. kapelanstvo. god. životne namirnice. vivere živeti) pl. prethodnika reformacije u XIV veku. vikarna krvarenja med. asteroid otkriven 1850. slon. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vicarius) namesni. vilifikacija (nlat. vigonja. za bojenje vune i svile. namesnički. wickeln omotavati. kuća izrañena u obliku letnjikovca. vilstek (eng. vicarus) zastupnik. viksati (nem. sredstvo za život. korpus vile (lat. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. viktus (lat. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. vija fakti (lat. vilis jevtin) prost. pokrajina.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. vila (lat. posednik vlastelinstva u Francuskoj. vileñatura (ital. IV u čast Jupitera. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. zavičaj. provodi na selu. via facti) prav. viklifiti pl. rñav. viatorium) putomer. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vikarijus apostolikus (nlat.) zool. gusar. vikarni (lat. život na selu radi razonode. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vijatorij(um) (lat. viktualijanci (nlat. Viktorije (lat. Vendi. po naredbi svog vojvode (hercoga). vilio-ris kondicionis (lat. prav. namesništvo. imalin. Victoria) nit. zamenik. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. vina medikata (lat. vilavela (fr. a obično se provodi van mesta stanovanja. villeggiatura) letnje vreme koje se. week-end) nedeljni odmor. vitalijanci. vikarija (nlat. vikunja (šp. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. neznatan. biskupiji. medicinska (ili: lekovita. viktus et amiktus (lat. nasilno. dijecezi itd. fr. vina (ind. na osnovu naredbe. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. vilajetlija (arap. victorieux) pobedonosan. unižavanje. Vindi v. vina medicata) pl. bez vrednosti. vinalia) pl. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. ville) letnjikovac. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vikend (eng. farm. viktualije (nlat.-tur. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. samovlasno. eng. vi mandati) prav. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vilj (tur. villa. up. victualia. letnja svežina. zaštićivanje. vilis (lat. silom. vijatikum (lat. ratnik. bili na zlu glasu kao gusari. . viaticum) putni trošak. vicuna) v. fr. vindikativan (nlat. Wichse) mast za obuću. vilioris conditionis) slabijeg sastava. tur. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. puta. vikontesa (fr. male vrednosti. villanelle. kapelan. victoriosus. viking (stnord. radi razonode i odmora. vreñanje. victualia) pl. junak. vi mandati (lat. victus et amietus) hrana i odelo. vinalije (lat. seoska igra. sličan mandolini. fr. vicariatus) v.. vicomte. vikingr) borac. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. wilaya. hrana. vindikacija (lat. vikendica kuća za odmor. po zapovesti.) muz. viae-ductus) most iznad doline. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. naročito junak na moru. IX u čast Venere i 22. hodometar. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). neznatnije vrednosti. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. vikarijat (nlat. odmenjujući. zastupajući. biljna) vina. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vikar (lat. barovitog mesta i sl.

nasilan. vinculum conjugale) bračna veza. obesvećenje. violacija (lat. žigicama). violata (lat. vinomer. nasilje. sla-galjka (mala metalna pregrada. izazivač. spa janje. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. sklonost piću. tinto. violata) obeščašćena. spona. štititi. brano. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. pre no što je isplatio. tužba zbog nanesene štete. viola (ital. vindikta (lat. etiketa. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. fr. viola d'amore (ital. naprasit. kažnjavati. oskrvnjenje. mala violina. veza. vinovnik (rus. viiolentan (lat. violica. vinum. pu-dar. alt-violina. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. obavezati se. prav. izmešan s vinom. prav. vinificator) proizvoñač vina. up. plahovitost. violentus) silan. gañenje od vina. brač-violina. violinum) hem. vigna) vinova loza. fr. up. vinklag (nem. vincire) vrpca. violet (ital. ital. vinkulum (lat. veština spravljanje vina. osramoćenje. veza. violeta (tal. viola) l. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice.. vitula) 2. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. u širini štampanog retka. vindjak(n)a (nem. vindicare) osvetiti. violare jus teritorijale (lat. violetan (fr. vinkl (nem. violetto. vinolentia) pijanstvo. prouzrokovač. bog. koji se opija. vinograd. viola di braccio) muz. viola di vindikaciona tužba prav. prisiljavanje. preteran. uže. maramica-ma). phobeo bojim se) strah od vina. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. nlat. violin (nlat. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. metron) sprava za merenje jačine vina. ljubavna violina. . prekomeran. žestok. sila. ljubičica. dosuditi. nlat. vinovnik) krivac. vino tinte (šp. vinum vino. vincire. mešavina plave ili crvene boje. plahovit. vinja (fr. violatio) prav. vino tinto) v. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. viola di gamba) muz. višega (fr. postao insolventan. vinczeller od nem. viola di bračo (ital. desnom rukom. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. v. violentia) v. viola di gamba (ital. grč. svezati. vincilir (mañ. vint (nem. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. violette) koji je boje ljubičice. ranije sa 12—14 žica. prestup zakona. naročito zanatlijskih. doznačiti sudski. Vindobona) starorimsko ime za Beč. preteranost. violet) ljubičast. vindicta) osveta. vinkulum konjugale (lat. vinolentus) pijan od vina. od kojih su neke bile metalne. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. vinometar (lat. združivanje. viola. gvint. violončelo. vino seko (ital. viola (lat. povreda prava. vinkulacija (lat. violare jus territoriale) prav. gšja-nost. vinifikator (nlat. braniti. violentia) silina. goropadan. združiti. vindicirati (lat. vinkulum matrimonii (lat. prinudan. bog. šp. muz. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. tužba za zaštitu svojine. vinifikacija (nlat. letnjikovac. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. opijanje. vigne. naprasitost. violetta) nuz. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. silovana devojka. ljubičast. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. violentan (lat. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. vrpca. čuvar vinograda. grč. primiti obaveze. poljska kuća. vinctura. vrstač. ljubičica. docnije samo sa sedam drevnih žica. mržnja na vino. vinum misale (lat. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. petlja. sklon piću. vinculum) konopac. neobuzdanost. viola alta (ital. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. vindikaciono pravo prav. Vindobone (lat. u početku ili na kraju knjige. slaže slova). kažnjavanje. vinculare) spojiti.. na pismima. up. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. sekt. takoñe: vindikta. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. viola alta. viola d'amore) muz. Winzer) stručan vinogradar. fin. slagačica. Winkelhaken) tip. papiru. viola alta) muz. violencija. viole. vinkulirati (lat. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. ital. vinolencija (lat. vinktura (lat. violentnost (lat. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). žustrina. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. brak. vincula okovi) vezivanje. sudskim putem tražiti svoje natrag. violencija (lat. žestina.

virement) fin. viraginitas) fiziol. malokrvnost. deo nasledstva koji pripada pojedincu. virilizam. muškarača. virilna porcija (lat. virilis portio) prav. prividan. violino primo) muz. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. mužev-nost. po zapovesti. virilis) v. trg. Č>JGvršiti obračun. devica. limunova soka. viribus unitis) sjedinje-nim silama. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. zelena bojena materija u biljaka. odvažnost. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). uzajamno obračunavanje. zarazne bolesti izazvane virusima. virgineus morbus) med. valjanost. gradila. najmanja violina. virola (fr. vi reskript (lat. pol. votum virile. fiz. muškost. violare) povrediti. virtualan (nlat. violino) muz. uobražen. obrtanje (ili: okretanje) lañe. virilni glas v. muže-van. snaga) snažan. spolna nevinost. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virgo intakta nevina devojka. celokupnom snagom. viraginitet (nlat. prostim knjiženjem. logos reč. promene u karakteru. bitna ili pojamna važnost. violoncello) muz. virgo) med. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. hlorofilin. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. fig. mor. virginalan (lat. virilan (lat. vi rescripti) prav. violinista) muz. viribus unitis (lat. preneti. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. violončelo (ital. prebacivati (ili: prebaciti. dubok glas. ginandrija. d. ćemane. virmanisati (fr. viri potentia) muška snaga. viper-in (eng. virilis. sa prikrivenom snagom. virpinija vrsta duvana i cigara. virtuel. mogućan. virologija (lat. virement) fin. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. virilist(a) (lat. silovati. »seneka sposobnost za stupanje u brak. obepgčastiti. e). vir muž. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. violino piccolo) muz. bledilo. fig. virga grančica) muz. . realan. violone) muz. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. kružno spuštanje aviona. mor. nastrojen za delovanje. prva violina. virtuelan (fr. instrument sličan klaviru. naročito kod ptica. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. prestu-piti zakon. violine pikolo (ital. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. supr. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. viripotencija (lat. devičanski. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virtualis) sposobnost za rad. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. up. isplata koja se vrši bez gotovine. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. fig. violonist(a) (ital. svirač u violon. virilitet (lat. virtuelan. virage) ani j. mirujuća ili drema-juća snaga. poremećaj u polnom razvitku kod žena. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. bašta. sposobnost. viraž (fr. violine sekondo (ital. devičanstvo. v. spinet. pogaziti ugovor. lat. zrelost. virago (lat. whip) toplo piće od belog vina. jaja. viroze (lat. čednost. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. violončelist(a) (ital. violine primo (ital. čistota. odvažan. virole) spiralni svitak u satu. virginalis) devojački. devojka. vi presidii (lat. druga violina. virilescentia) zool. virman (fr. virilizam (lat. obavezu. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. violiiist(a) (ital. virginal (lat. zrelo doba. na osnovu naredbe. svirač u violinu. čelo. noć delovanja. ali se tom sposobnošću ne koristi. a. virilitas) muškost. violon) muz. vii (eng. virtualitet (nlat. koji je sposoban za rad. violino secondo) muz. virgineus morbus (lat. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. viridarij(um) (lat. devojačka bolest. po ital. govor) nauka o virusima. vir muze) muški. okretati lañu. sposoban za dejstvo. violoncello) muz. čedan. čist. viridis zelen) bog. violon (fr. viola di gamba. današnji kontrabas. devojapggvo. virtuelan lik virgo (lat. virginitet (lat. bradatost. virus otrov. virilis) pol. narušiti.152 violina (ital. šećera i začina. virtualis) v. virus otrov) med. nagao zaokret. violina. viridin (lat. virilescencija (nlat. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). virtus sposobnost. virago) muškobanja. oskrna-viti. obesvetiti. viraginitet. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. up. virgimtas) med. svirač u violončelo. čelični kalup za kovanje novca. virtuelan lik ont. violirati (lat. četvrtina violine.

snaga dokaza. tegljivost. virtuosis. plemenit. vis attractiva) fiz. vlast. otrovnost. fig. vitalitet (lat. muškost. jetra itd. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vis (lat. sila lenivosti. viscidan (nlat. vis inertiae) fiz. viscacha) zool. v. privlačna sila. vitalitas) životna snaga. lepljiv. vitalist(a) fil. Wurstel) vrsta male kobasice. verovatnoće življenja. vešt. drob. pluća. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). vitalijanci (lat. vis major (lat. viscidus) židak. jedak. bitan. virtuozan (nlat. viskoza (lat viscum lepak) hem. med. vis apsoluta (lat. vita brevis. virtuosis) valjak. vis) sila. živahan. viršafterica (nem. viñenje. vitalan (lat. otporan. naročito lakova. virulentan (lat. visceralis) utrobni. tvrdoglav. virus otrov. 2. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. velika umetnica. viscera (lat. lepljivost. vitalitas) v. da luče otrovne produkte i da. gust. virulentus otrovan) med. ulja i dr. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. moć. onaj u kome se ogleda. creva. grč. veoma važan. izazivaju oboljenja. krepost. onda je zbir virtuelnih. gnojav. viscum. otrov. vis probandi (lat. sa životnom snagom. viskača (šp. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. artikl. virtus) muška snaga. tj. . vita (lat. sila zakona. celokupne zdravstveno stanje. sposoban za život. ars longa) život je kratak. virulentia) med. živ organizam. viskozan (lat. vitalizam (lat. tj. hrabrost. vita život) životopis. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. vis probandi) dokazna snaga. utroba. vist (eng. viskozitet. koji se tiče života. virtuoznost (nlat. na taj način. prosečne trajanje života (npr. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. ital. viski (eng. zagrižljivost. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). kinetička energija. virtuoz (nlat. vis vitalis) životna snaga. naročito u muzici. kod jednog naroda). vitalni osećaj psih. viscera) pl. visceralan (nlat. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. svojstvo viskoznog tela. zakonska sila. neophodan. vitalis) životni. vis armata) oružana sila. fore mažer. vir. nutrica. vista (ital. koji pomaže život. naročito srce. mogućnih. vojska. vitalnost (lat. opšte stanje našeg organizma. menice. viscosus. pokazi-vanje menice. lenivosna sila. uvid. viskoznost fiz. naročito u muzici. vitalitet. up. vis absoluta) prav. tj. viskozimetar (lat. vis armata (lat. dro-ban. virtus (lat. vrlina. virus otrov) med. vis maior) viša sila. pun ljutih i opakih sokova. otrovan. valjanost. vis atraktiva (lat. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. piće od čaja. vis legis) prav. u našoj svesti. vis vitalis (lat. kurikulum vite. vis viva) fiz živa sila. fig. virtuoskinja (ital. izazivač bolesti. oštrouman. whisky) engleska rakija od žita. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. tok života. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. šećera. virus (lat. gnojenje rane. fig. snaga koja dejstvuje. snalažljiv. pristalica vitalizma. pun žestine. tj. savršen. fig. vita brevis. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. virulencija (nlat. unutrašnji or-gani životinjskog tela.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. koje predstavlja važan trg. vista) trg. a vista (ital. zagrižljiv. uzvišen. vita) v. životnost. vis legne (lat. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. viskozitst (nlat. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vis viva (lat. oživljavajući. viscositas) fiz. poglavito u tehničkom pogledu. a vista) odmah po viñenju. viscum lepak) te-gljiv. are longa (lat. pome-ranja napadnih tačaka. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. mogućna. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vispren (rus. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. zecu slična južnoamerička životinja. sposobnost za život. limuna i crnog vina. virtuositas) savršena veština. opšti osećaj života. odličan. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova).) 1. vis inercije (lat. viršla (nem. vi-skoznost. zarazna klica. viktualijanci. jetkost. duhovit. dostigao savršenstvo. virtuelna žiža ot. snaga.

pretvaranje u staklo. vitrage) staklena vrata. vitrificare) postakli-ti. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. vitrum staklo. u protivnom slučaju. sjajan. seoski put. duhovit čovek. vitium naturae) med. wischen brisati) brisač. mleku i dr. vitriolescere) hen. vi cessionis) prav. seoski. vicenij(um) (lat. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. tj. oti-rač. machen činiti) šaljivdžija. vitiligo (lat. izdvojiti. vitriolo) hen. obično uzanog koloseka. vitrum) staklo. naročito u zelenim delovima biljaka. vi testamenti) prav. vice-kon-zul. vitriol. nevaljao. prozorske zavese. analis godišnji) dvadesetogodišnji. šp. vitia aetatis) pl. vi cesionis (lat. zamenjivanje. pl. vicijum nature (lat. bakra (zvani plavi vitriol. viciozitet (lat. viciozitet. dućanski izlog. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vitellus. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. rñavost. viče versa) obratno. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. razne hranljive materije.). vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. prozori. H. vicia. vitiosus) pogrešan. vicedominus) namesnik. vice-direktor. providan. žumancetu. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vicenalan (lat. vitiositas) pokvarenost. najpopularniji bog u brahmanizmu. staklena pregrada. vitriol (lat. sulfat (tj. pretvorljiv u staklo. vitrificatio) postakla-vanje. krivica. vitelus (lat. vitrezan (lat. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vicezimacija (nlat. mana srca.) „Tvorac vasione". vicemaher (nem. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. fr. vitraj (fr. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. putem prenošenja ili ustupanja. vitulus) žumance. obrnuto. prvobitno bog Sunca. kristal. u svežem mesu. kristalast. vi testamenti (lat. vitium) mana. vicijum kordis (lat. mane. vitrometar (lat. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vicennium) vreme od dvadeset godina. med. pokvaren. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. nalaze se u većini namirnice. zamenik vladara. vitrine (fr. pretvarati se u vitriol. vicijum (lat. želez-nica. cinka itd. Witz) desetka. gresi (mladićkog) doba. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). rahitis. svežim plodovima i semenju. Witz. omaška. vitreux) staklast. kazniti smrću (u pobunama i sl. vicedom (lat. gresi mladosti. vitrescibilitet (nlat. biol. vicinalan (lat. Vitleju. vita život) pl. greh.) v. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). fr. Višva-karman (ind. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitrum staklo. poročan. silom. beriberi. vicioznost (lat. na osnovu poslednje volje. promašaj. gvožña (zvani zeleni vitriol.). viciozan (lat. vicesimare) dvadesetko-vati. pretvaranje u vitriol. vitrescibilan (lat. vice (lat. vicesimatio) dvadesetkovanje. metron) ont. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vic (nem. zastupanje nekoga. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. prozor. i radnici u srazmernom delu dobiti. silom oporuke. vicioznost. nestajanje pigmenata u koži. bez mane. eiter (nem. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. zabluda. vicijum kanonikum (nlat. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vicinalne železnica. od vitreus staklen. zelena galica). vitreolus dei. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vicia etatis (lat. onaj koji vezuje samo susedna sela. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. grč. još neispitane dovoljno. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. fil. vitriolisatio) hem. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. . porok. vitrum (lat. koji je sa ned ostatkom. posed koji nije bez zamerke. poročnost. nedostatak. npr. upravnik crkvenih dobara. vitiligo lišaj) med. koja vezuje samo obližnja mesta. vicies dvadeset puta. vicezimirati (nlat. vitrificirati (nlat. duhovita šala. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vitium cordis) med. oštroumnost. vitreus staklen. vicinalis susedski) opštinski. grč. viciozan posed prav. plava galica). aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. postakljenje. Višnu (ind. pored poslodavaca. vitrotipija (lat. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vitriolescirati (nlat. pogreška.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitraž(a) (fr. dosetljivost. sporedna železnica. vitriolizacija (nlat. pela-gru itd. koji ima manu. osuditi. testamenta. vitrifikacija (nlat. vicinalni put opštinski. vice verza (lat.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu.

volat (ital. glasni. peti padež. ispa-riti. 1831— 1912). sklonost (nekom zanimanju. koji može da se pretvori u gas ili u paru. vokalna muzika pevanje. dar. vocalisme) gram. vokacija (lat. voki-toki (eng. npr. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. ton. volatilizirati (nlat. svetski jezik. fa itd. stariji naziv za Rumuniju. ital. bez pratnje nekog instrumenta. vocabulum) lingv. fig. tj. vocalis. voks akuta (lat. reč. samoglasnički. ad voćem) uz reč. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. ge. pobede. (solmiza-cija). vocale) muz. fr. visok (ili: oštar) glas. vocalizze) muz. vox) glas. M Šlajera (Schleyer. konsonant. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. struci). zavezanost (ili: zapletenost) creva. voks populi. koji se tiče glasa. vodviljist(a) (fr. Wodan) mit. grč. Jovana Krstitelja. vocalis) gram. vokali-ziranje. izraz. muz. vokalizam (fr. vokaliza (nem. volva) bog. vokal (lat. voks humana (lat. supr. vocabularium) rečnik. konstruisan 1933. zanatu. fiz. pronalazak nemačkog sveštenika J. ot vole (fr. zvuk. vocabulum reč) pisac rečnika.višnuizam 155 nestašno. Vokalize. tj. bog vetra. vox acuta) muz. točak zamajac. volant) pernata lopta. lepršav. asa vode (lat. obešenjak. vocatio) poziv. vocativus) gram. letenje (ptica). naziv. vox humana) muz. točak za upravljanje automobilom. položaj. glas narodni je glas božji. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. i. višnuizam (ind. Vuogan. world svet. volvulus (lat. voal (fr. promenljivost. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). u). ad vocem (lat. vole (fr. isparava™. vox hybrida) melez-reč. rang. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). volee) let. vokalan (lat. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. volatilitas) isparljivost. za-interesovati. volvulus) med. u ovom pogledu. pretvaranje u paru. to je svetinja. fig. tj. vokalna harmonija (lat. karner na ženskoj haljini. volans. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. vocalis) gram. god. koji je u letu. volatilizacija (nlat. nestalnost. uzaludno opominjanje. pri toj reči (pade mi na pamet). u SAD. pucati iz voleja u fudbalu. vrsta tanke materije za ženske haljine. veo. leteći. mi. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). samoglasnički. vokalizacija (nlat. vokabulist(a) (lat. vokabula (lat. tj. sub hak voce (lat.) vera u učenje višnujita. mrtvih. čovečji glas (na orgulji). vokalski (lat. voks klamantis in dezerto (lat. isparavanje. komad sa kupleti-ma. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. volantai (lat. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). vokale (ital. vaudevilliste) pisac vod-vilja. volapik (volapuk = eng. zasvoñena prostorija. mali poz. voks virginea (lat. isparljiv. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. voile) prevez. walkie talkie) prenosni radiotelefon. vocalisatio) gram. glas istine koji nema dejstva. volva (lat. fig. izgovaran. voks dei (lat. teorija samoglasnika. s obzirom na boju zvuka. volabilitet (nlat.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. . volatilisatio) hem. udariti loptu u letu. vokativ (lat. opna na mladim pečurkama. pozivanje na neki položaj. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. samogla-snik (kod nas glasovi: a. vocalizzo) muz. e. spadalo. assa voće) samim glasom. vokalize (ital. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. volatilisare) hem. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. voks hibrida (lat. koprena. o. krilo vetrenjače. zastor. pevajući. dobre žetve i lekarstva. volabilitas) povrpšost. što narod hoće. volatilitet (nlat. vox populi. vežbe u pevanju sa slogovima ut. volan (fr. speak govoriti) meñunarodni. vox virginea) muz. vox Dei) posl. nestalnost. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). volatilis) hem. volant) koji leti. Vodai (nem. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vodvilj (fr. voks (lat.) pl. volatilan (lat. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vox glas) gram. prethodnik esperanta. višnujiti (ind. naročito za veo. reč. vokabular (nlat. volta) zidni svod. danas: veseo. dozivni padež. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. u smeni (dokaz). vocalis. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. ime. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji.

volumen. lisnate testo punjeno ribom. volonter (fr. udarac lopte (u tenisu reketom. volta. Volta. volenti non fit injurija (lat. lisnata pasteta. lat. zapremine. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. nestalan. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. zvuka). ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). fiz. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volitio) psih. vol-au-vent) kup. Voltin elemenat fiz.. igrati na konopcu. voljni. volumen (lat. Volta. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. M. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. voltametar. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. epikurejski način mišljenja. volti subito (ital. punoća (glasa. galvanski elektricitet. instrumenat za merenje potencijalne razlike. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. gljivama i dr. voltametar. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. poluobrt. kao kod Voltera. volte-face. savitljiv. volej (eng. mesom. volta-indukcija (A. voltaisme) fiz. voltmetar. Volta. sic volo. sveska. gran. volontaire. dobrovoljac (vojnik). volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). naponske razlike. volumen. voltfas (fr. V) fiz. volubilan (lat.: at. volens-nolens) „hteo-ne hteo". sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. teranje konja u krug. frivolan. strelac (u francuskoj vojsci). volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. ital. volicija (lat. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). volja. volitivan (lat. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. Voltin stub fiz. pokretljivost. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. 2. . voltametar (A. bakra i sumporne kiseline. spis ovijen oko štapića. okretnost. slatkorečivost. promenljiv. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltiger. pre nego što dodirne tle. inductio) fiz. poluokret. volvere) rukopis. muz. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. tome je pravo. dakle. ko hoće da mu tako bude. voltera (fr. sikjubeo(. govorljiv. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. voltamper (A. izraz volje. voltižer (fr. voltmetar (A. promenljivost. fig. volt (skr. fr. slatkorečiv. naglo promeniti mišljenje. volo (lat. Volta. tečan. volitio) l. volta-elektrometar (A. prostor što ga zauzima jedno telo. volterijanizam (fr. tečnost u govoru. volta (fr. up. praviti veštačke skokove. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. lat. volvere okretati. voltairianisme) fil. Volta. metron) fiz. laki pešak. voltaža (fr. volterizam. sic jubeo) tako hoću. volley) sp. grč. tj. voltage) napetost. volo hoću) sik volo. dopusni. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. galvanski elemenat sastavljen od cinka. napon struje merene u vo l tima. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. Ampere) fiz. jahač vešt u skakanju na konja. najugledniji ljudi nekog mesta. elektron. voltaizam (A. grč. voltigeur) veštak u skakanju. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. grč. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. nagla promena mišljenja. jačina. volumen. v. volubilis. koji potiče od (ili iz) volje. fig. metron) fiz. volvere okretati. voltižirati (fr. volterijanizam. nestalnost. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. tako zapove-dam. volubilitet (lat. pojedinačni akt volje. konj obučen jahačkom vežbanju. vol-o-van (fr. volens-nolens (lat. volumenometar (lat. A. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. igrač na konopcu.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. volte. lat. okretan. obrtati) gibak. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. brzo okreni (na notama). volubilitas) gipkost. bez obzira na lično raspoloženje. savitljivost. grč. metron) fiz. knjiga. galvanizam. nepostojan. v. svitak. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. up. volutus valjan. volumetar (lat. tj. lat. obim. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. htenje. vrlo vešt konjanik. ital. Volta. vitak. facies lice) voj. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volti subito) muz. električni napon. tj. brzo prelaziti s predmeta na predmet. željni.

zavada. voluminoznost v. vota. neprijateljstvo. srebra ili voska. protiv nečega. pevački glas. izglasavanje. votacija. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. prijatan. Bunt). stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. kurijski glas. voluta (lat.) čarobnjak. voluntas. kabast. kum vogo ilimitato (lat. sredstvo koje izaziva povraćanje. zlata. za razliku od kurijalnog glasa. votivan (lat. volumen zapremina. glasati za. theoria) hek. koji. voluntas ultima) prav. pun veselja. sinonim za mineral boksit. odreñivanje količine rastvorene materije. a voće sola) samo za jedan glas. vomitus) ned. voče di peto (ital. predata. vomica) kec. votiv (lat. voluntas volja) liigv. vostro konto (ital. topi se na 3400°. zajednički glas. votatio) v. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. vražda (rus. testamenat. velik. voće di petto) muz. up. pl. savetodavni glas. gde ima ležišta boksita. u mnogo knjiga. voluntaristi (lat.) natprirodan. teo voto) po mojoj želji. krvnika. glomaznost. votiranje. izgla-sati. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). vomitare) med. na vaš račun. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. votare. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. vo-litiv. po mom nahoñenju. voluntas volja) fil. meo voto (lat. što se mene tiče. voće di testa) muz.. tungstem. vomera) med. opsežan. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. vostro conto) trg. voluminozan (nlat. volšeban (rus. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. odlučujući glas. voter) dati svoj glas za nešto. vomicosus) ned. sit voto) s pravom glasa. voče (ital. šara u obliku puža. volšebnik (rus. votatio) glasanje. voluptas pohota) sladostrasan. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. vomitiv (nlat. glasanjem odobriti. vodka) popularne ruska rakija. votant (lat. čudotvoran. mañioničar. mañijski. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. sve-cima. fig. glomazan. wolframium) hem. Wochein) u Sloveniji. obi-man. voracitet (lat. vomitirati. gnojav. votans. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. voluminozitet (nlat. voluminozitet. redni broj 74. debeo. votum decisivum) prav. vovere) zavet. voluntarizam (lat. atomska masa 183. vomitivurn) med. povraćanje. vohajnit (nem. fizkol. crkvama i dr. naročito: čir u plućima. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. obećanje. voluptuosus. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. vomika (lat. votum konzultativum (lat. ukras na stubovima u obliku zavojice. votum (lat. votum virile (lat. vorax proždrljiv) proždrljivost. svaña. votacija (lat. vovere zavetovati. skupljanje glasova.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. voracitas. Votergejt afera (eng. volfram (nlat. krvno kolo). volutacija (lat. grč. volutatio) valjanje. votum decizivum (lat. voluptuozan (lat. fig. Wochein) min. zabavan. uvojnica. votka (rus. vomitus (lat. votum curiatum) ukupan. a ne intelekat. metria) veština merenja zapremine. znak W. stat pro racione voluntas (lat. votum kurijatum (lat. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. pun glas. voluntativ (lat. 3. glasanje. poslednja volja. nezajažljivost. votivus) zavetovan. volumen. voluntas volja) fčl. . izglasavanje. pristalice voluntarizma. plemenski mirovni sud (tzv. gramžljivost. dakle. hem. ital. volo hoću) volja.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. vomikozan (lat. voluminositas) obi-mnost. votum consultativum) prav. vomirati. sub voto remisionis (lat. volum-teorija (lat. koji je sastavljen iz više svezaka. fr. vomitirati (lat. vomirati (lat. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. voluta) apx. zavetna žrtva ili dar božanstvima. voče di testa (ital. nestalnost. veoma tvrd i otporan metal. votirati (lat. prišt. votivum) etn. vovere) glasač. v. glas koji se daje za nešto. votum. kum vot (lat. votiranje (lat. uvijeni puž. zool. 2. spirale. sulr. nepostojanost. nazvan po mestu Bohinja (nem. opsežnost. zavetni. voluntas (lat. bljuvati. bljuvanje. a voče sola (ital. pohotljiv. voće) kuz. nego prema zapremini. povraćati. strasan. čir. v. glas iz grudi. voluntas ultima (lat. intelektualistička psihologija. vražda) 1. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. votum. glas iz grla.85. pun čireva.

ozle-dljivost. zajedničkim. kod naroda. naročito za čakšire. neotporan. slab. logos reč. vulkanizacija (lat. vulkanizirati (lat. vulkanistički. prostakluk. prostaštvo. dete bludnice. vulgirati. vulneraria (lat. vulcanus) kol.78 km). vulnerabilitas) ranlji-vost. sra-mnica. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. prostački način izražavanja. povre-dljiv. usled visoke temperature. . neupotrebl>iva stvar. koji potiče od vulkana. vulvula) zool. vulkanisti (lat. vulcanus) kol. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulgus) narod. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulkanitet (nlat. vulgaritas) običnost. činjenje da bude svima razumljivo. vulcanus. vulkani-™ (lat. kao obično. grč. Wuotan) mit. vulgarizam (lat. vulgarizirati (lat. vultus izraz lica. preterano uprošćava naučne pojmove. ieptu-nisti). olupina. vunderkind (nem. nepristojan izraz. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. sin Jupitera i Junone. niskost. sa radionicom u vulkanu Etni. vulgarisare) uprostiti nešto. med. prostački. vulgarisatio) uprošća-vanje. materica kod životinja. Vulcanus) kit. god. vulcanus. kaučuka i gutaperke. puk. vruć pepeo. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. Na taj način ove materije. zajedničkim. uterus) ašt. postanak (ili: poreklo) vulkana. benzolu.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. versta) ruska mera za dužinu (1. koji se može raniti. vulcanus. nlat. vulnus letale(lat. vulkan (lat. gomila. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. u etru. elastične i ne rastvaraju se. vulgarnost v. vulkord (eng. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. postaju. vulgarizator (lat. sredstva za lečenje rana. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). terpentinu i dr. opšte poznatim. vulkanologija (lat. Wunder čudo. povredljivost. objaviti. vulcanitas) kol. shvatanje da . obično. vulkanizator v. vulnerabilis) ranljiv. usijano kamenje i rastopljene stene. uprošćenje. u običnom životu. pulkanizam (lat. vulgaris običan. svetina. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. ozledllv. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. na temperaturi od 130—140°S. vulgarizacija (nlat. vultispex.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulva) inat. fizio-gnom. stidnično-materični. uopšte. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulgo) pril. prostakluk. vulvula (nlat. vulnus (lat. vulvitis (lat. vulva) med. lat. narodski. vulva (lat. jezikom prostog sveta. vulgaritet. fig. vulnus letale) smrtonosna rana. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. nepristoj-nost. Vuotan (stnem. vulkanolog (lat. stidvdšd. neptunizam). vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. nlat. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulgare učiniti opštim. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulkanizer. Vulkan (lat. nlat. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. up. sklonost bolestima. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulgaritet (nlat. Vulgata (nlat. kol. vrsta (rus. vulvo-uterinski (lat. vulvus. pomešanih sa sumporom. vulnus) rana. vulcanus) pl. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. činjenje opštim. logia) kol. učiniti nešto opštim. vulgus (lat. v. vulnerabilitet (nlat. ruševina. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. lice.066. vulnerabilai (nlat. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. obranljiv. koji bljuje vatru. obranljivost. u narodu. vulkanski (lat. fig. vultispeks (nlat. obnarodovati. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulgaris opšti. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulgarnost. vulgaran (lat. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulcanus) kol. čudo od deteta. Vodai. neotpornost. prosto rečeno. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vulgo (lat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. pr. versta. vulgaris opšti svakidašnji) prost. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. vulneraria) pl. svakidašnji) nizak. vulcanus. grč.

tur. Gd=gadolinijum. lignita. gabro (ital. tajo (ital. onaj koji drži zalogu. znak Gd. tajno. gazolin hen. primalac zaloge. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gazela (arap. metal. vrsta morske ribe. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). krletka. gabarit (fr. kavaz. alapača. G—peti ton u dijatonskoj skali. gazi) ratnik. gazzetta.25. najamnik. kavez. plemenitost. veo. šp. up. Atherina hepsetus. osobito česta u književnosti istočnih naroda. borac za veru. gaeta (ital. slična srni. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. zool. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. tur. gazela (arap. gajtan (grč. fiz. gabionada (fr. gazal. novine. jemstvo. gavaz v. hemijski element. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. jedanaesto naše latinice (G. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. tečni deo sirovog petroleuma. staklenih boca i druge robe. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. geman.A V E ILN D 166/ G G. gazeta (ital. gadolinij(um) hem. gayp) ono što je nevidljivo. služi za grejanje i osvetljenje. gagathos) min. gavialis) zool. stalna nagrada. grudobran od koševa punjenih zemljom. lan-tanida. gaza (fr. srčanost. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gadlje. gabbro) mm. čilo. gažist(a) (fr. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gazirati (fr.. ital. g). vrsta lirske ljubavne pesme. gayra. gagat (grč. hen. vrsta crnog ćilibara. ključa izmeñu 70—80°S. gaip (arap. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gage. atomska masa 157. gazal. odela i ženske tkanine. gazal) 2. Ga = galijum. vojnik musliman. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. pripada grupi retkih zemalja. gabarden (fr. tvrdica). up. drveta) u gas za gorivo. redni broj 64. junak. kaytan) 1. kao smola crn i voštanog sjaja. uviti (ili: uvijate) gazom. natopljena gumom. gavone) zool. tamnozelene boje. gazi (arap. gazal. prema kome se nešto oblikuje. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gabarit) kalup. kao skraćenica: g=ipaia. gajb. gazzella) 1. ital. plata. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gabion (fr. gazel (arap. za kišne ogrtače. narodni muzički duvački instrument. gažiranje (fr. gaytan. prav. g četvrto slovo naše ćirilice. a pamučne za lake haljine i. Ge= germanijum. hem. skriveno. gavota (fr. gabion) voj. duhovna stvar. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). mrki ugalj. gaggio) zaloga. tur. gagiste) plaćenik. gayda) nuz. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gayret) revnost. gaietanćn tur. afrička antilopa. krupnozrna erup-tivna stena. poglavi-to ljubavne. dve ili više izolovanih žica za . gavun (ital. gaio) muz. gabionnade) voj. gazette) dnevni list. stalna zarada. živi. dged. rešetkast sanduk za prenošenje voća. tur. gajba (ital. fr. gaibba) l. gavijal (nlat. gayb. naročito se odlikuje velikom brzinom. 2. qai'da. gajde (arap. g= skraćenica za gravitaciju. stvarajući zvuk. pobednik. stanovnik pustinje. 2. ga'ib. službenik. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gaža (fr. narnik. sastoji se iz kožnog meha. torokuša. gazela. krt. fig. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. muz. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. veselo. živahno. gajret (arap.

galabija (arap. gala-predstava. galaktagoga (grč. galaktozidi v. jata. rukavice. fig. fig. lepeze. em gala) ili in gala (ital. šp. doteran. mlečna groznica (kod porodilja). otmenost. ital. galvanizam fiz. galant. izdašan. tapše. mlečni jaspis. med.) astr. mlečni. Arapa i dr. galaktocela (grč. pion mastan. uron mokraća) med.. veštačko oživljavanje. v. uglañenost. dopadljiv. galanterie) trgovac galanterijskom robom. galaktički (grč. „kratkom robom" (bižuterija. galantan (fr. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija.. logia) nauka o mlečnim sokovima. galaktofag (grč. akratia neumerenost) med. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798).) pr.). mlečni kamen. galaktit (grč. 3. zastoj mleka kod dojilja. galaktorea (grč. galante) pokazivati se darežljiv. glikozidi. galaKtos mleko. galaktografija (grč. maramice itd. fino ponašanje. šp. uslužnost. lepo odeven. gala. ljubazan. uglañen. galaktometar (grč. in gala) u svečanom odelu. od galaksije ili talak-tike. trg. gala. učtiv. galantirati se (fr. lithos kamen) hem. gala. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. klavirskih dirki itd. galaktopira (grč. galaktopiometar (grč. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galaktoza (grč.. galantnost (fr. galalit (grč. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. gala. ago proizvedem) med. galanterie) predusretlji-vost. radnja sa tzv. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. galaktofora (grč. Kumova Slama. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka.) beli ogrtač kod Egipćana. trošiti ne štedeći. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. galaktologija (grč. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. svečana nošnja. rug vatra) med. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. la-skanje. galanterist(a) (fr. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. gala. galaktogen (grč. čovek koji se hrani poglavito mlekom. gala. koji je lake ruke. ukusan. gala mleko. svečan obed itd. gala. gala. može se bojadisati. sredstva za izazivanje mleka. gala. galantna bolest venerična bolest. u paradnom odelu. galaxias) astr. Galaksije (grč. galantan stil muz. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. kosmičke prašine i dr.pocinkovati gvožñe"). gala. gala-večera i sl. spletenih slično vrpci. gala. tanak mlaz. gala. bakra i cinka sa kiselinom). galaktometrija (grč. izdašan. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. pomoću usijane žice. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. sistema zvezda. galakto. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. galanterije (fr. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. . galvanisati v. utvrñivanje valjanosti mleka. phoreo nosim) pl. gala. češljeva. galakturija (grč. fr. gala. galaktostaza (grč. maglina.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galante) izdašnost. fin. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. gala mleko. ašikovanje. gala) svečani ukras. pristojan. prijatna ukusa. phagem jesti) mleko-jed. npr. lithos kamen) mlečni kamen. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera.). galvanisati 2. kao sredstvo za nagrizanje. elastična i sjajna. rheo curim) med. galaktakratija (grč. galvanizirati. naročito prema ženskom polu. prividna učenost. Galaktika (grč. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". učtivost. metria) merenje mleka. tvrda. Galaksije. ljubaznost. galaktoskop (grč. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. stasis zastoj) med.160 sprovoñenje električne struje. an gala (fr. častan. gala (ital. gala. gala. svečanost. gala. prekomerno gubl>enje mleka. galantizam (fr. galanterija. svidljiv. gala. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. skopem gledati) 1.(grč. galante) uslužan. tj. veštački oživeti.. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). metron) instrument za merenje masnoće mleka. galante) nadriobrazovanje. upotreba galvanske struje. kele) med. dvorska. Mlečni Put. prijatan. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. udvaranje ženama. v. fig.

galera (fr. galvanopunktura (Galvani. galvanometar (Galvani. galenski lekovi. galenski lekovi farm. gledaoci. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. grč. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galenika (nlat. glyphis zarez. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. slika) v. galvanometar. zbirka umetničkih dela. up. mornarski dvopek. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. šp. poniklavanje gvožña itd. galeota (ital. galvano-faradizacija (Galvani. grč. grč. galvanoterapija (Galvani. galvanskim putem. elektromagnetizam. ital. galerija (nlat. 2. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. punctura bodenje. galvanoplastičkim putem. grč. Faraday) med. robijaška laña. therapeia lečenje) med. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. plassein obrazovati. parlamentu). veoma brza ratna laña srednje veličine. bod) med. Galvaniju. galvanska struja (po L. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. up. plaketa i dr. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galvanografija (Galvani.). galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galera. skopeo posmatram) fiz. ital. slušaoci. galvanotipija (Galvani. gipsa. galvanoskop (Galvani. galeote. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galiota. galvanotropizam (Galvani. galvanomagnetizam (Galvani. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). da bi se dobila jača struja ili viši napon. fig. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. medalja. v.). usiljena šala. pozlaćivanje srebra. koji ga je otkrio). grč. med. u utvrñenjima: pokriven hodnik. grč. galvanoskop. predmeta (od drveta. galvanometalurgija (Galvani. galeta (ital. šp. e. galvanski elemenat fiz. galeotta.). istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. koji su bili keltskog porekla.). grč. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. zatim se pospe grafitom i onda. grč. kori-dor. dug hodnik. galenizam med. galgnhumor (nem. nlat. Galli) pl. galvanotehnika (Galvani. sagorevanje) hir. galeota) mala galija sa 16—20 vesala.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galenisti pl. galvanoplastika. grč. da bi na taj način postali bolji i trajniji. galvanoplastika (Galvani. voska i dr. grč. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galenica) pl. farm. tropos obrt) bog. parlamentu i dr. posrebravanje bakra. grč. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. typos lik. indukcionom strujom. grč. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. tj. galvanoglifija (Galvani. grč. galere. pobakri galvanokaustika (Galvani. up. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. Galvaniju) istosmer-na električna struja. galeonist(a) (ital. galvaiska baterija fiz. fig. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galeot (šp. naročito takav kliše. up. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. pokriven balkon (u pozorištu. publika (u pozorištu. galvanografizirati (Galvani. galijaš. kausis gorenje. galvanski elektricitet fiz. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. spoj više galvan-skih elemenata. grč. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. galizirati galvanohromija (Galvani. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . up. galeria. galletta) l. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. ital. u rudnicima: prokop. čahura svilene bube. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. lat. naročito slika. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). metron) fiz. električne. zbog svojih dugih zidova. Gali (lat. galenit (grč. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. magnetes)B. struje. Voltin stub. grč. instrument koji pokazuje postojanje struje. galvanostegija (Galvani.161 galvano (ital.

785 1. grč. galoni (fr. galofob (lat. galeota. galomanija. nejasan i nerazuml>iv govor. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. iambos) megr. gornje cipele od gume za sneg i vodu.546 1. logia) zool. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj).Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. ordonansoficir. niz od osam tonova. galeot. grč. lestvica. vrenga. raditi nešto vrlo brzo. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galicisti (fr. galikus morbus (lat. galopin) slušče za trčkaranje. galionizam. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. ital. galli. galiot (ital. gamar (arap. igranje polke. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galop (fr. galion (ital. galoper) jahati u galopu (ili: trku). gammarus) zool. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galilej (po G. Galija (lat. galop. galikomanija. galiota (ital. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galion. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). galeot. gama-zraci (grč. grč. galofobija (lat. phobos) preteran strah od Francuske. vrlo su prodorni. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galikanizam (fr. l gal=l cm/s2. galoscia. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. Gallus. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. gajtani. galeotta) v. galijun v. galofil (lat. voj. galea) veslač na galiji. Gallus. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. gallicistes) pl. šp. u odnosu prema papi. galera. Imaju ogromnu prodirnost. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. fiz. galski petao petao kao simbol Francuske. s funkcijom antitela. galeone) lom. Gallus.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. galochia) kaljače. . galimatias) zbrka od reči. galicizam (lat. tj. galopada (fr. galopen (fr. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. dijal. grč. fr. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galimatijas (lat. galijaš. galiot. galija (ital. U Engleskoj = 4. igrati polku. galijambus (lat. galia. 1791—1863). trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. grč. katalektični anaklastični tetrametar. gallon. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. v. onaj koji objavljuje kurs na berzi. Gallia. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). graphia. nlat. rojte. galikomanija (lat. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). mržnja na Francuze i sve što je francusko. grč. galons. mania pomama. galopira™ (fr. spoljni konj u „trojci". gamarologija (grč. ital. Gallus. francuski.. galea. galomanija (lat. tama (grč. nlat. robi-jaš. arap. reči bez smisla. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. gamma) fiz. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galošne (fr. up. galski. Gallus Mathiae. halijak) v. Gallia) Francuska. jezika itd. galina (lat. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. up. mania) v. kammaros rakušac obični. fig. galski (lat. med. Gallus.) v. gallina) kokoš. ali mnogo kraće talasne dužine. gallicisme) osobenost francuskog jezika.). Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galera. gallicus. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galikanski (lat. 2. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galoche. u SAD=3. nlat. grč. Gallio. kammaros. golijat (ital. fr. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. muz. jahanje u trku. ital. širiti. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. lat. ital. Gallia. fr. galon (eng. galoman (lat. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. skala. sifilis. Gallus. nauka o ljuskarima (rakovima). Galileju. gamarografija (grč. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. vrsta starinske morske lañe. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. razvijati se vrlo brzo. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galoppo) l. galop. trčati u skokovima. galoni) pl.. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galo-romansko (l&~.

štitonoša.gamašne 163 garda gamašne (fr. bespri-zorni. ganiluk (arap. da bi se propustio drugi brod. gangrena (grč. mor. gagglion) med. izuvi-jan korak u plesu. obilje. gang) razbojnička družina. rasprava o braku. fr. prelaženje u trulež. . gargarizacija. incanto) trg. gargarizirati (grč. ganglionitis. guardia) straža. garantija v. graino gloñem. banda. gangster. gargarismos) med.). proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gamos brak. ital. gargujada (fr. gangrenescirati. pristojno. nekog političkog prvaka. garda (fr. nomos) em. gargarizam. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. prema trećem licu. agamogonija. gambusija (nlat. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. gamba (ital. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. garantir) jamčiti za koga ili što. garde. vrsta izumiranja tkiva ili organa. ganglija (grč. šp. gant (nem. grgljati. zigot. lat. gamen (fr. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. licitacija. skitnica. garantirati. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. zool. gangraina. gamache) pl. ispirati usta i gušu grgljanjem. garantie) jemstvo. bronzanih ploča. šegrt.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. uništavajući larve. ganglijski sistem zool. kamašne. grgotanje. genesis) biol. Gant. gang (eng. gametogeneza (grč. gargouran) trg. ispiranje guše i usta grgljanjem. gargalizam (grč. gangrenozan (nlat. med. grgljanje. gamos brak. gavgrevizovanje v. garant. koji boluje od vučca. garancija (fr. garguran (fr. gangraenescere) med. ganoidi (nlat. nadraženost kože. gažgrenescirati (nlat. rskavičav izraštaj. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. garantno pismo bank. preparat izvañen iz korena broća.. sprečavaju razvitak komaraca. gametes) biol. gnjiležan. kargi) koplje.. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. gargarizam med. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. guard. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. koji trune.. koji je u truljenju. logia nauka) nauka o braku. gargija (tur. zaraziti. ganglitis. gamet (grč. gargarizacija (grč. sudska prodaja zbog prezaduženosti. gamin) slušče u kuhinji. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. čapkun. gambusino (šp. ganoidei) pl. gangraenosus) med. fig. biljaka. garantol (fr. ital. gamonomija (grč. vučac. stečaj. garant. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. bambusovih svirala i dr. živa rana. gambit (ital. garant (fr. garantovati v. pokvariti. imaju srebr-nast sjaj. garance) broćni ugalj. gard (eng. odbrambeni stav u boksu. gangrene. con garbo) muz. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. gangrenescencija (nlat. telesna straža jednog vladaoca. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. v. ganglitis (grč. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. razvijanje vučca. rañanje putem spolnog oploñavanja. svrab. spolna ćelica. čamci. gangrenescirati. ganoin (grč. garancija. gamogonija (grč. gamos brak. gangrenizovati se v. gurguran. odane i pouzdane pristalice. grgotati. gamelan (mal. viola da gamba. prelaziti u truljenje. truljenje mekanih delova tela. u Meksiku.-tur. jer. gamba) v. gangster (eng. up. gangrenira ti. učtivost. jamac. obešenjak. mačevanju i sl. supr. izazivati vučac na nekom delu tela. gangraenescentia) med. dokolenice. štitonoše (vrsta riba).) javanski narodni orkestar. garansin (fr. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. osiguranje. jedem) med. zapaljenje živ-čanih čvorova. v. kon garbo (ital. uvi-jači. encant. garbin (ital. gargalismos) med. golicavost. gambusia) zool. oleum ulje) hek. gargarizma (grč. naročito odabrana. mrtva kost. gargouillade) cifrast. gnjilež. garaža (fr. gangrenescencija. fr. ganilik) bogatstvo. gargarizo) med. gargarismos) med. a time i prenošenje malarije. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. up. garde) sp. primati odgovornost za nekoga ili nešto. za izvršenje izvesnog posla. voñe i sl. gone rañanje) biol. deran. garbo (ital. koji sadrži čistu bojenu materiju. vagoni. garbo) pristojnost. sigurnost. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. garantirati (fr. ganglionitis med. ital. guarento jemstvo) jemac. ganglion mrtva kost) zool. ulični mangup. gavgreiirati v. npr. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . gamologija (grč. fig.

garden-party) sastanak društva u bašti. nameštaj. garnet) mor. garnet (eng. garnirung (nem. muškobanja. garrocha. chemeia) hemija o gasovima. garrotters) pl. gasometar (grč. koja se gaji zbog mirisnog cveta. sprava za primanje. varoš u kojoj boravi vojska. pribor. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu).. dečak. garnitura (fr. gasohemija (grč. Americi). v. garnison) voj. Rubiaceae. + 1644. obično bez kuhinje. upotrebljava se za gorivo. fr. garnijerit min. garderoba (fr. chaos. garrotteurs. chaos. garnir (fr. čuvar obale. garretto) zavrtanj za davljenje. svi kostimi pozorišta. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. kelner. garotirati (fr. ital. pirinač i dr. teh. vrsta opasnih uličnih razbojnika. bećar. garderobiere) čuvarica garderobe. naročito u Londonu. chaos. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. garofan (ital. gardina (nlat. pomoću zamke bačene na vrat. dodatak. garofano) bog. garcx>n. svečanost koja se proslavlja u bašti. fr. koncertnoj dvorani itd. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. biti u gar-nizonu. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. dynamis sila) fiz. smrtna kazna davljenjem. začiniti. neženja. gasifikacija (nlat. chaos. naročito gasa za osvetljenje. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. gard-kot (fr. kalfa. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. garsonjera (fr. garofan. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. courtine. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. zahod. Helmont. garoteri (fr. uplinjavanje. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. gasara. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. ital. upli-njenje. gaskonada (fr. garter) čuveni engleski orden „podvezice". garočon (iš. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. čuvanje i ispuštanje gasova. nlat. garsonirati (fr. eng. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. razmetljivost. garmond til. gasmotor (grč. momačka soba. nužnik. cortina. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. ho-landski hemičar i fizičar J. salata. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. biti odan pederastiji..). karanfil. garniture) oprema. guarnire) snab-deti. dame) pra-tilja. razvijanje vazduha. chaos. garderobar v. naročito mesa. ukras. nakit. garder čuvati. ukrasiti. dugmeta i dr. garota (šp. gas-generator (grč. garmond) tip. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. gas fiz. 1499— 1561). garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. sprema. pomoćnik. Garnierung) ukrašavanje jela. nem. garnir. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. gornje kapute i dr. vojska koja boravi u jednoj varoši. garter-orden (eng. garde la ren (fr. garnison) voj. garrotte. gasconnade) hvalisavost. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). gardn-parti (eng. gradini. plin.). garmon (fr. raznim povrćem i sl. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. sprava za merenje količine gasa koji struji. gas-koks (grč. nlat. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. vazduša-sto telo. garrotte. garderoba. garnizon (fr. ruda nikla. garde-cote) obalski brod. eng. garmon. chaos. garnirati.). gas-dinamo (grč. garnizonirati (fr. garderobarka (fr. chaos. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. krompir. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. up. pratilac. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. razmetanje. gasificatio) fiz. prema grčkoj reči chaos nered). garson (fr. garofal v. garconner) ponašati se kao muško. sve odelo i sve rublje jedne osobe. garcio) mladić. zbog stanja svojih molekula. gardist(a) (fr. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. (u pozorištu. metron) fiz. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. lat. biti muškobanja. garrotter) udaviti pomoću garote. momački stan. opljačkati žrtvu koja se. garnirati (fr. telesni stražar. dečko. gas-automat (grč. motor) teh. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. posada. telo koje. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. momak. ital. i hem. . konobar. B. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610.

gaster. razmekšavanje želudačnog zida. gasteropoda pl. gaster. nlat. plicatio) med. v. gaster. gastrilogija (grč. bolesno stanje želuca. gaster. gastrepatičan (grč. gastrolater (grč. latreia) služenje želucu. gastritis (grč. gastroskopija med. gastronom (grč. gastroenterolog (grč. takoñe: gurmanluk. gaster) med. ne pokrećući usta. razjedenost (ili: probušenost. enteron crevo) med. gaster. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gaster. gastromalacija (grč. gastrenteritis. aden žlezda) med. gasteropoda. stoma usta) med. gastrimargija (grč. gastromantija (grč. algos bol) med. grč u želucu. gastrolatrija (grč. v. gastromanija. koji živi da jede i pije. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastroza (grč. sladokustvo. želudac. zool. želudačna groznica. gaster) med. varanje. gaster. opšti naziv za sve bolesti želuca. gastromanija (grč. utroba. gasteralgija. gastrimargia) proždrlji-vost. zapaljenje želuca i creva. krvarenje iz želuca. gastrodijafanija (grč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. krisis) med. gastroadenitis (grč. sladokustvo. gastrologija. gastrektazija (grč. gaster. gastropoda (grč. zapaljenje želuca. gastroptoza (grč. gaster. gaster. otvaranje rupice na želucu. takoñe: gurman-luk. onaj koji voli dobra jela. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gaster. želudačni. napad bolova u želucu. gaster. koji se zove „stopalo". pathos bolest) med. gaster. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). v. tj. diaphaneia providnost) med. gaster. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. skopeo gledam) med. stenos uzan) med. gaster. gaster. odyne bol) bol u želucu. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. spasmos grč) med. gaster. gastričan (grč. gastrikos) stomačni. gastrospazmus (grč. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastralgija (grč. proširenje želuca. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi.(grč. suženost želuca. gastrostomija (grč. ektasis proširenje) med. gaster trbuh. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastropatija (grč. gurman. curim) med. grč u želucu. gastrorafija (grč. rñavo varenje. mania) preterano uživanje u jelu i piću. progrizenost) želuca. gastroplikacija. gastrorea (grč. prekomerna ješnost. logos reč. gastrilog (grč. gastro. piis noga) pl. puževi. lat. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. regnymi prsnem. koji se tiče varenja. gastrologija (grč. želudačni. gastrokriza (grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. veštak u spremanju finih jela. gaster. nervozno oboljenje želuca. gaster. gastrostenoza (grč.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastroragija (grč. gaster. koji pripada trbušnoj duplji. gastrolit (grč. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gasteranaks med. lithos. malakia mekoća) med. gastrenteričan (grč. gaster. gastrosofija v. gastronomija v. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi.) med. koji može. zool. gaster) med. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gaster. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. rheo tečem. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. logi'a) veština govorenja iz želuca. gaster želudac. pokvarenost želuca. v. gastrolater. apah gospodar) med. gastroskop (grč. naročito želuca. stomačni. zapaljenje želuca i jetre. gastralan (grč. gaster. gaster. gaster. nomos zakon) sladokusac. gastralis) anat. gastrizam (grč. životinje koje se kreću na trbuhu. brosis razjedanje) med. tj. gastranaks (grč. gaster. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). v. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. grč želuca. gaster. puknem) med. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastricizam (grč. gastrorafija. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gastrozofija. pretrpavanje želuca hranom. gastrodinija (grč. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. gaster. up. gaster. gastranaks. gastropoda. povraćanje sluzi iz obolelog želuca.) koji se tiče želuca i jetre. gaster. gaster. . probavna delatnost želuca. gastrenteritis (grč. gaster. gaster. gastroman. epar jetra) med. ptosis pad) med. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastrepatitis (grč. raphe šav) med. gastroenteritis med. gastroman v. gastrozofija (grč. gastralgiJa. spad želuca. enteron crevo. rñava probava. gastroplikacija (grč. probava hrane u želucu. gastrobrozis (grč. trbušni. bol u želucu. zapaljenje želudačnih žlezda.

raka i dr. gvajakol (šp. Gewinde) meh. phobos strah) bolestan strah od mačaka. guayaco. neobičnim. naročito su poznati kao odlični jahači. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. ošljar. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). gvineja (eng. tuzno. goauche) slik. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. fig. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). greška. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. gauči.) lju-bitelj želuca = gastrolater. veselje. Gau župa. fig. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gatten. gastrula (lat. seljaci jahači u lampama. gaf (fr. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. upropastiti nešto rñavim radom. pre topljenja. huano. kafeni. gastrula) visa. gasiti kreč. gaudijum (lat. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. sman-drljati. larslukod muhamedanaca: nevernici. uživanje. gvako (šp. visoko do 15 t. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. 2. gaširati (fr. vrsta pamučne indijske tkanine. guazzo. guarana) farm. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. guarapo) prevreo sok šećerne trske. obožavaoci vatre uopšte. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. laž. gatirati (nem. Gea (grč. ge) mit.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. rñavo slikati. gabr) pl. gvano (šp. kila) želuca. glupost. živi još i sad u divljem stanju. alkaloid koji se nalazi u gvarani. Gvelfi (ital. smicalica. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. drugi stepen u razvitku blastoderma. oleum ulje) farm. magi. „sveti rat" muhamedanaca. oblast. 2. guarana) h«i. Gueffi) v. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. grč. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. s neočekivanim. kele) med. Fr. podvala. kosmološko božanstvo starih Grka. gaffe) l. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gedal (tur. Gibelini. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. žutosmeña i zemljasta masa. .) gastrofil (grč. guardiano. gaudeamus) budimo veseli. nesmotrenost. paradrksalnim. gvardinfante (ital. krivoverci. gebri (pere. Guaiacum officina-le. med. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). ptičje ñubrivo. fr. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. guardinfante) „čuvar deteta". nlat. prodati (ili: prodavati) ispod cene. stražar. lek protiv tuberkuloze pluća. gacher) praviti malter. dati u bescenje. loza (na zavrtnju. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. žutoj groznici. gvardijan (ital. guardianus) čuvar. zbog čega se. od 1840. temno sečem) med. gvaraia (šp. gattieren) razne vrste ruda. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. lat. slično kafi i čaju. gvaranin (šp. gaster. Leiter voña. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. rñav radnik. majstor-kva-riš. guayaco. „Zemlja". Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. gastrocela (grč. šala u slici. poz. upravnik) pokrajinski voña. ge zemlja) agr. gvanako (šp. nlat. gaster. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. geg (eng. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi."). gvint (nem. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. materija koja se dobiva od smole gvajaka. . vozi u Evropu i Sev. gate-metier) trg. gatofobija (lat.) rat protiv nevernika. biljka u Novoj Granadi. gaus fiz. najvažniji sastojak kreozota. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. prodor (ili: prosutost. gaučo (iš. gatmetje (fr. prevara. gvaš (ital. gaulajter (nem. pivo Južnoamerikanaca. guanaco) zool. sveštenici obožavao-ci vatre. up. gater (nem. gvajak (šp. gag) l. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. gaudeamus (lat. . gaudium) radost. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. catus mačka. gavarapo (šp. giter. u navrtnju). po matematičaru i astronomu K. uvojak. gatre (nem. sanctum) bot. gaucho) pl. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). guaco) bot. philos prijatelj. kao trgovački artikl. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gein (grč. Gatter) teh. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gaster. guano) izmet od morskih ptica. smola toga drveta. drljati. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. rñav zanatlija.

vrhovni. generaliser) uopštavati. gang) razbojničke družina.. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. nasledne supsten-ce. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. generalisare. vrhovni zapovednik. udvostručavanje. smejanje. od gemma pupoljak) zool. javnost. gšhtijanje. u Sev. dobiva nasleñem. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. gejša (jap. geng (eng. generalne proba (lat. . ñeneral. gem (eng. promatranje (ili: proučavanje) smeha. postanak. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. gtypho režem. glavna proba. gemischt) ono pggo je pomešano. prime-niti (ili: primenjivati). v. gemeli (lat. generali ja (lat. generalisim (nlat.at. na Islandu. po dva. gen (gr. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. gem (mañ. gemmatio) bog. uopštenost. gelazmus (grč. grč. francuskom: immence. mostu i sl. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. fig. udvojenost. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). gangster. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. stvaranje. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. naročito grčevit smeh. glavni. u nemačkom: kommen. fr. pl. geneza (grč. vrsta tkanine od kamilje dlake. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. naročito omiljen ukras u staro vreme. gemišt (nem. po Darvinu. Gemse) zool.geistika 167 generalni guverner geistika (grč.. gemula (lat. guinguet) trg. udvaja-ti. gevealogija (grč. generalat (nlat. genge (fr. genesis) roñenje. gelatio) mržnjenje. dvojnost. game) sp. geysir) geol. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. isterivanje pupoljke. generalizirati (nlat. pupljenje. udvojeni suglasnik. zbir poena u igri tenisa. generalisatio) uopšta-vanje. teška 40-45 kg. prav. gemmula pupoljčić. probare) poz. geminata (lat. Knjiga postanja. poreklu i razvitku porodica. geminirati (lat. opšti podaci. geminare udvostručiti) lingv. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. gemacija (nlat. generalissimus) voj. generalis. genea pokolenje. generalni (lat. ledi. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. gelao smejem se) smeh. gelacija (lat. gelender (nem. velika kao koza. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. živi u Alpima. gsnealoški (grč. pelikan. genealog. generalni vikar (lat. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. genera) pl. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. generalisati v. gelsonimo) kicoš. zbliženost. poreklo. gemelli) pl. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. uopštenje. glavnokomandujući vojske. divokoza. generalizirati. klica koja pomaže razmnožavanje. fićfi-rić. generalizacija (nlat. gekoni zool. rodni. postanak. gemogliptika (lat. voj. genealogist(a) v. smržnja-vanje. generalisti (lat. geier. geloskopija (grč. rodoslovlje. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. tema (lat. generalis) opšti. gemza (nem. up. zbližavanje. generalis) opštost. general koji za vreme rata. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. nem. genesis roñenje. doba pupljenja. praistorija. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. gelsonimo (ital. gemma. gevezimantija (grč. genealog (grč. generalne punomoć prav. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti.. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti.gek. stezanje. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. ñeneralat. skopeo gledam) psih. u svim vojskama ima više stepena i rodova. gemma. udvostručavati. poreklo. geminatio) udvajanje. generalitet (lat. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. blizanci. Americi i Novom Zelandu. gelao smejem se. generalisati. udvostručiti. geminacija (lat. geminare) udvojiti. general . gejzir (isl. geneelogie) rodoslov. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. svi generali jedne vojske. nauka o postanku. uopštiti. npr. fr. smesa. rodo-slovni. generalia) pl. mischen. genus. generalis. vrsta antilope. logos) rodoslovac. dem. gek"). gem) zool. logos) koji se odnosi na rodoslovlje.šat. voj. generalatus) generalski čin. genea. Gelander) ograda na stepenicama. generalis. generalis) pl. deo odigrane igre u tenisu. nesit. rod. gušteri koji proizvode zvuk (. više zapovedništvo. postojanje udvoje. generalni guverner (lat.

blagorodnost. tj. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. generalis. ñanjem. dečju i rañanju. generositas) plemenitost. izražavanje poštovanja klečanjem. stvaralac. genijalan (lat. ili veka. jak.genetičan (grč. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. prastvaranje. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. oznaka. koji se odnosi na postanak (genezu). proizvodan. mat. geniculatio) klečanje. božanstva (anñeli). su godina. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. gignomai rañam se. pesma za uspavljivanje dece. generatio) rañanje. genus. oblast primenjene biologije koja. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. (anorganskih) tvari. eng. generique) v. generator) rañan. nem. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. darežljivost. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. generosus) plemenit. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). doba. onakvu dodeljeni. postanak živih bića iz mrtvih darovit. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. komandantima. genetikos od genesis postanak. fr. veliko. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. fr. genetlijakon (grč. engineering) rodilački. genije. čvornovat. nauka o nasleñu. izdčšan. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. genitiv. mesta. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. površinu ili telo. tačka. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genijalnost. izdašnost. darežljiv. gsneracionizam (lat. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. genijus (lat. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. v. generički (lat. stvaranjem. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. otadžbine. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. višim kakva je sad). generatrix) roditel>ica. stvaralački izvanredno samozačeće. koji se Francuskoj. postajanje. generificatio) log. generacio ekvivoka. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. generozan (lat. generalis. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. obeležje. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. up. kolenast. Štab) voj. generalis. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. kao pomoćnici i savetnici. genius saeculi) duh vremena dušan. gsnerifikacija (nlat. proizvoñač. generatriks (lat. genikulacija (lat. generativan (nlat. tvorački. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. genialitas) v. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. procu. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. stvaranju. podatljivost. generički. naraštaj. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. genethlios dan roñenja. karakter. genijus patrije (lat. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. genetiv (lat. koristeći generator (lat. rodim se) kolena. stvoriteljka. genethlios dan roñenja. genijalitet. bios. stvaralica. pramajka. genetička metoda fil. roñenja. biohemije. rodilac. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. .genijus seku li (lat. koleno. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. fr. fkz. proizvoñenje.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. rañanje) stručnjak za genetiku. v. koja potpunom stručnom spremom. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. kretanjem proizvodi liniju. genius) genije. u grčkoj i generacio spontanea (lat. izvanredna darovitost. genikuliran (lat. višeg suda. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. logia) proricanje dana i časa roñenja. duhovna osobenost. genetički inžinjering (grč. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. sa (za razliku od deskriptivne metode. generalni sekretar (lat. genetičar (grč. rodni. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genius. rezultate molekularne ge-netike. zajedničko ime za životinjsku. genus rod. genetikos) fil. sprava za biofizike i citologi-je. velik duhom. rañanje bez semena. uspavanka. genetivus) gram. velikodušnost. pokolenje. generique) koji njegov duh zaštitnik. genius patriae) dobri duh generičan. genijus loci (lat.

spolni. gena obraz. pr. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). izdanak) pl. geodinamika (grč. porodica. graphia) zemljopis. rañanje. poklon pred kim. genualis) koji se tiče kolena. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. gentilizam (lat. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. lat. geogonija (grč. genotip (grč. ge. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). ge. geoid (grč. dinamička geologija.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. genos pleme. nepatvorenost. genualni (lat. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. rod. genuinus. ge. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. oplodio seme. eidos vid. logi'a) nauka o velikim. genuinitas) istinitost. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. thermos topao) linije ili površine koje . geografija (grč. rod. gens) rod. gens (lat. genus (lat. genitet (grč. geognostika v. blassios klica. geogonija. kolenski. tj. kretanju. nauka o postanku. koleno. genos. up. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. genocid (grč. geogenija. gencijanin (lat. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. nlat. gentiana) hem. grč. geniologija (lat. obliku i životu Zemlje i njene površine. geographikos) zemljopisni. geobotanika (grč. organi koji služe rasploñavanju. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). geoizoterme (grč. obrazovanju i razvitku zemlje. genioplastija (grč. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. genus) rod. logia) nauka o životu Zemlje. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. genius. geognozija (grč. stvaranja i menjanja Zemljine kore. geo. zemljomerstvo. ili u pravcu juga (južna širina). ge. geodet (grč. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. deo nečega ili poticanje od nečega. geogonist(a) (grč. geneion brada. geognostika. ge. ge. graphia) opisivanje duhova. gram. nativitet. proizvoñenje. gignere rañati) pl. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. genos) biol. mnogoboštvo. dynamis sila) geol. genom (grč. botanike) biljna geografija. genos vrsta) lingv. genitalije (lat. i'sos isti. geoblasti (grč. vrsta. tačnost. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geognostički. učenje o duhovima božan-stvima. ge. geogenija (grč. ge. gignomai postajem) postanak Zemlje. jednak. ge. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. gentis) neznaboštvo. geognost (grč. genitalia. geodezija (grč.(grč. plasso obrazujem. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. nauka o položaju. same po sebi i s obzirom na čoveka. grč. genitalan (lat. klanjanje.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. geografski (grč. genitura (lat. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. uobličujem) med. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. biol. bot. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. operacija koja se sastoji u krpljenju. lincura. genitivus) gram. Svaka individua ima jedan jedini. geognozija. genuflexio) klečanje. ge. pleme. genufleksija (nlat. narod. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. stvarnost. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. bi'os život. stvaranje. genius. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. genu koleno. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. zemljomer. neponovljivi i specifični genotip. daiein deliti. poniznost. genoplastika (lat. genuinitet (lat. oblik) istinski oblik Zemlje. koji spada u geografiju. genitura) roñenje. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. vernost. typos) biol. caedere ubijati. ge zemlja. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. uobličujem) med. geograf (grč. plasso obrazujem. ge. veličini. gens. ge. ponizno odavanje poštovanja. narod. gignomai) v. geobiologija (grč. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. genitiv (lat. spolni organi. zemaljski. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

skruše-nost. de. u znak pokajanja. devirginare) razdeviči-ti. devomirati (lat. potceniti. prezrivo: pritvorio pobožan. žderanje. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. devolvirati (lat. degradare) zapostavljen. izvući iz neprilike. privrženost de Golu. povratiti. uniziti. degažiran (fr. veliko poštovanje. puzavičav. pritvorna pobožnost. degager) osloboditi. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. izmetnu™ se. degradare. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). skinuti ukras s nečega. degumirati. rešiti. pobožan. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). sp. god. degeneratio) izroñavanje. lišen čina i zvanja. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. preneti nešto na koga drugog. potpuna odanost. dabl). celokupne imanje pripada deci. devitalizacija zuba med. devotus) bogu posvećen ili odan. degažman (fr. deglutitio) gutanje. koji se nalazi u stanju opadanja. vita život) lišavanje života. devovere. degomirati (fr. 1900. propadati. devirginacija (lat. degažirati (fr. izopačavanje. de. izroñavati se. izmeta™ se. sporedan tajni izlaz. devoracija (lat. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. kvarenje. bljuvati. degredior) v. devotizam (lat. izroñenje. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. devitrificirati (lat. odvojiti. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). neusiljen. degenerare) izroditi se. degrasirati v. degradirati (nlat. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. degluticija (nlat. u stanu napraviti tajni izlaz. smirenost. degoržirati (fr. degenerare) izroñen. pogoršavati se. podzemnim bogovima. degresirati. porculanu slično telo (Reomirov porculan). degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. degeneracija (nlat. devonski period. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). lišiti nekog čina i zvanja. degnek) batina. mač. lakoća. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. lišavanje čina i zvanja. naročito: ostaviti u nasledstvo. svoñenje na niže stanje razvoja. skinuti gumu sa nečega. degenek (tur. otvoren. pokoran. poniznost (devotizam). degage) slobodan. degoržiran (fr. puza-vost. mač. umrtvljivanje. degorger) očistiti od mulja. devocija. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. deflorisa ti. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. licemeran. vulkanski rad bio veoma snažan. degenerisati (lat. smiren. devocija (lat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. degarnirati (fr. degrader) zapostaviti. izbaci(vati) loptu u polje. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. fr. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). razrešiti. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. žderanje.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. devirginirati (lat. spretnost. izbaciti. u igru (obično o golmanu). izopačiti se. izopačavati se. davits) mor. devitalizacija (lat. izmet-nut. degarnir) ogoliti. degradacija (nlat. degradatio) poniženje. otpustiti iz vojske. devomere) med. devoluciono pravo (lat. izbljuvati. pogoršan. opadati. ponizan. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. ponizan. osloboditi mač od protivniko-vog mača. digresija. propadanje. degarnirati tvrñavu voj. degagement) sloboda. fiz. izopačenje. potcenjen. devolutio svaljivanje) prav. devotan (lat. skrušen. izroñenost. degommer) osloboditi od lepljive materije. udarac batinom po tabanima. degresija (lat. degradiran (nlat. devoratio) gutanje. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. pročisti™. devolucija (lat. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. izopačen. pun poštovanja. degenerisan (lat. žrtvovanje života. proždiranje. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). devits (eng. karbonske. opadanje. devonski period geol. ako umre jedan supružnik. danas: pobožnost. neusiljenost. vitrum staklo. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. deflorisanje. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. licemerstvo. devovere) v. de. osloboñenje od neke obaveze. vitrum. . devitrifikacija (lat. izmetanje. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. okretan. železne dizalice za izvlačenje kotve. izopačenost. v.

dedublirati (fr. degumirati v. degustator (lat. mirisa. degouter) l. kaljanje. dedukcija. dezanbalirati (fr. zaveštavanje. posvetilac. dati otštetu. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. dezanbalaža (fr. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. nekome neku knjigu) zaveštati. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. pa da ih posmatra i analizira. nepriznavanje. kitnjast. dedirati (lat. 2. probanje. brisati . brisati neki dug. dedicare) posvetiti. naročito »seneka. dedoublement) psih. detrasirati. dedit (lat. dezanektirati (fr. opozivanje. dare dati) trg. nezadovoljstvo. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. izvoditi. deducere) v. zootrop. obeštećivati. objasniti. vršiti službu (naročito za oficire. dez. raspakivanje. nevoljenje izvesnih jela. dežurati (fr. dedommager) obešteti-ti. dedukovati (lat. dežurati. pokloniti (npr. deducirati (lat.) slabljenje uloge države. skinuti penu. degustatio) kušanje. lepo izrañen. izmirio je. dedignacija (lat. otac Ikarov. dezavuirati (fr. nipodaštavanje. deditio) predaja. dezapoantirati (fr. degomirati. dezin-sekcija. . dedalski (grč. dezavantažirati (fr. uneti nešto u knjige kao plaćeno. dezabije (fr. deductis impensis) po odbitku troškova. jelo.). naknaditi štetu. poricanje. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). degustacija vina odreñivanje ukusa. odbijanje od neke sume. deducere) izvesti. dezakordirati (fr. samo površno dodirnuti. odreći. dedicirati (lat. potcenjivanje. degustare) okusiti. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. dedikacija (lat. trg. Dedal (grč. vešt vajar i neimar.(fr. degutirati (fr. deditirati. udvajanje. šaren. kakvoća postojanja kao deduktivan. npr. lat. izvoñenje. dedicija (lat. deduktivnost (lat. nerešene trka. muz. domaća haljina. dezavuisati v. gnušanje. dezavuisanje (fr. degrosirati (fr. dedicatio) posveta. poreći.. nameniti. udvostručavanje svoga bića. odreći se aneksije. desaccorder) izazvati neslogu. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. dezavuirati. iskorenji-vanje. dare dati. izložiti. kapitulacija. desavouer) odricanje. pravni dokaz izvesti iz drugih. dezodoracija). nemanje volje za jelo. ne priznavati. des-.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. deditirati (lat. an dezabije (fr. dokazati. zaključivanje iz opštega o posebnom. graditelj lavirinta na Kritu. gañenje. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. osporavati nešto. dedirati. dao je. deduktivna metoda v. po-svećivati. deduplovanje (fr. utanjiti (srebro.mrtva trka". etati-zacija. kućnoj haljini. pošto se dokaže ono što treba dokazati. pokazati. supr. daidaleos) umetnički. već dokazanih činjenica. deductivus) log. dedoubler) voj. en deshabille) u -domaćoj. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. lekare itd. deducirati. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. nlat. deduktis deducendis (lat. v. degout) odvratnost. masnih mrlja (vunu). des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. v. okrnjiti. poklanjanje. desavouer) poricati. kad oba konja stignu na metu istovremeno. kuv. dedaleum (grč. degustirati (lat. deetatizacija (fr. ispaki-vanje. lat. de jour) biti na službi. de jour) koji je na službi. zakinuti. dežurni (fr. (fr. degrossir) doterati. des-. odvratiti nekoga od nečega. dedi) trg. pokvariti skladnost. zavaditi. „živi točak". jedan odred vojske smanjiti na pola. dedekoracija (nlat. desavantager) oštetiti. deductio) log.) lice koje proba pića. poremetiti zglašenost. Daidalos) fil. dedomažirati (fr. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. mirisa i vida. dedignatio) preziranje. dedecoratio) sramoćenje. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. dead heat) sl. dare) trg. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. ugladi-ti. čelik). platu. dedicare posvetiti. deduktis impenzis (lat. ogaditi (nekome nešto). oprobati. odricati. pokvariti nekome volju za nešto. tj. otklanjanje. zakidati. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. ded hit (eng. openiti. degustacija (nlat. uneti razdor. beščašćenje. degu (fr. desemballer) ispakovati. desemballage) trg. sprečavanje (npr. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. okušati. neraspoloženje. robu). dedikator (lat. dedit. raspakovati (npr. dedukcija (lat. dezaneksija (fr. degraisser) očistiti od masti. posvećivanje. 1919). dedicator) zaveštač. deshabille) noćna haljina. platio je. koji vrši službu.

nenaseljen. logfa) nauka o spletovima. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. otkuži-vanje. otkužiti. vojni begunac. osloboditi od kiseonika. des. odeur. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. položiti oružje. dezinjolni barut (fr. jadan. stan. rastroj-stvo. lat. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. pust. pretrpeti) ned. dezmopatologija (grč. narušavanje neke celine. dezolatan (fr. dezorganizirati. des-. pathos patnja. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. raskinuti. med. dezolantan (fr. desmos. odela. sindezmologija. iskren. žila. des-. dezinformacija (fr. desassortir) razdvojiti. des-. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. desoler) opustošen. razdružiti. vezama itd. prebeglica. dezinficirati (fr. dezmopatija (grč. desarmer) razoružavanje. dezorganizacija (fr. inflatio nadimanje) fin. vrlo žalostan. dezinsekcija (fr. bol u žilama zglobova. sredstva protiv zatvora. raspariti.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. lat. u rastrojstvu. neutešan. utamanjivanje zaraznih klica. dezerter (fr. dezarmiranje (fr. reducirati. oxys) hem. lat. dezarmirati (fr. lat. gubl>enje ljubavi. nered. grč. dezoksidirati (fr. pathem patiti. lat. raspuštanje vojske. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. razbijanje atoma. npr. nepristrastan. dezorganizovati v. npr. stana i dr. bol žila i spletove. desen. dezmologija (grč. dezaproprijacija (fr. desertor malitio-sus) prav. vrlo bedan. des-. zapaljenje zglob-nih »sila. sečenje žila i spletove. grč. kad novac traži robu. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezintegracija a toma fkz.. des-. dezmitis (grč. bekstvo ispod zastave. dezmografija (grč. des-. prostodušan. ljut) hen. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. dezinflacija (fr. desorganiser) rastroji-ti. dezodoransi (fr. pobeći iz vojske. dezodorizacija (fr. obstructum) pl. logia) med. npr. napuštanje vojske. bol. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. organske veze meñu sastavili delovima. smesti. integrare uspostaviti. integratio uspostava. up. up. rastrojavati. lat. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). dezintegrator (fr. desmos. grapho) zool.) od zaraznih isparavanja i materija. otkuživati. obnova) uništavanje veze. lat. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. deflacija. inflaci-ja. des-. hig. des-. odricanje (ili: napuštanje) svojine. dezinteresiran (fr. lice koje taj posao vrši. ruke itd. dezinfekcija (fr. svojine. des-. lat. rñave stolice. dezasortirati (fr. odelo. oxys oštar. tome sečenje) med. dezodorizirati (fr. dezekipirati (fr. raspustiti vojsku. des-. dovesti u nered. dezorganiza-cija. nemilost. desmos žila. des-. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. nesebičan. u čovečjem telu. lat. desmos. opusteo. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. uneti rasulo. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. smanjivanje stalnog kadra. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. dezertan (lat. ispod zastave. obstruere zapušiti. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. napraviti nered. razdvajanje. dezoksidacija (fr. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. desarmer) razoružati. designolles) voj. opisivanje žila i spletove. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. dezorganizirati (fr. osloboćavanje od kiseonika. tj. dezercija (lat. desolant) vrlo tužan. dosadan. vazduh. reflacija. desertio) voj. dezopstruktiva (fr. deserter) napustiti vojsku. rastrojavanje. desmos veza. deserteur) begunac iz vojske. v. dezodorizirati. dezintegracija (fr. desaffection) nenaklonost. des-. rastaviti ono što treba da bude zajedno. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. dezen v. dezmotomija (grč. 13 Leksikon . dezertor maliciozus (lat. des-. zbrku. desmos) med. smanjiti stalni kadar. insectum buba. desequiper) raspremiti brod. odeur miris. nauka o bolestima žila i spletena. razočarati.. hig. dezinfektor (fr. prav. nesnosan. a ne roba novac). izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. algos bol) med. pomesti. desinteresse) nekoristoljubiv. desertus) nenastanjen. lat. rasulo. naročito ženu. dozmalgija (grč. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. lat. dezafekdija (fr. žilama. magnetiziranja. rasturiti. dezertirati (fr. desmos. zbuniti.

zbirka ili delo od deset knjiga. curenja itd. de jure (lat. deizam (lat. dekagon (grč. litra) mera od 10 litara. deiktičan (grč. propadanje. dekabristi (rus. propast. zavoñenje sa pravog puta. deka. izveden na pogrešan put. grč. poliedar sa deset površina. staklo.-. guber. mania pomama. pod decimalan. pod decimalan. Decamerone. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. pometnja. deitas) božanstvo. titulama itd. ćebe. decalquer) prenositi otiske. strana. dekalkomanija (lat. gonia ugao) geom. deiectorium) med. dejekpija (lat. deintegrirati (lat. de jure) po pravu. deka. deus) fil. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. zabuniti. dekas. deset. osnova) geom. tekst. deizam. deificirati (lat. v. dekados desetina) desetorica. grč. deintegrare) oduzeti od celine. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. smanjiti. dekas.) pristalica dekadencije. 'grč. dekaed. pogoršavanje. deka. deka (grč. udaljivanje s položaja ili poseda. odavanje božanske počasti. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice.. ukazivati čast kao bogu. zver) zool. dejizam. u izvesnim prilikama. v. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. dezorijentiran (fr. dei gracija (lat. desetougaonik. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. dekametar — 10 m i dr. zbunjen. up. nañena u okamenotin-skim ostacima. dekada (grč. deus bog) fil. dekaginičan (grč. deinoterij(um) (grč. Mendelson i dr. dekadencije (lat. u upotrebi od Karla Velikog). zaveden s pravoga puta. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. tucati. oćelavljenje. decimalni sistem. dejizam (lat. dekalkirati (fr. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. oterivanje. Dekameron (ital. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. deitet (nlat. ispražnjavanje stolice. orijaška pretpotop-na životinja. mat lecimalni sistem. deinos strašan) ret. dekadent (nem. hemera dan) deset dana. metahroma-tipija. up. curenja itd. ceniti više svega. broj deset. ital. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. hedra. u nekom mestu.). . v. dezorijentirati. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. suziti. dekametar (grč. deificatio) obožavanje. decembra 1825. de-calare) trg. dezorijentiran. dekalog (grč. na dokazima. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. 26. Ruso. deka. Livijeva „Rimska istorija". npr. deinos. sa bakra ili kamena na drvo itd. deifikacija (nlat. preneti crtež na providnu hartiju. dekagram (grč. dekalitar (grč.. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. de-calcare ugaziti. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. med. dekadika (grč. de fakto. skr. sedalo. v. desetni sistem. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. u nekoj prilici. dekados desetina) mat. izdvajanje. dekalogos) deset božjih zapovesti. deka. do dekadi). u nekom mestu. pomesti u nekoj prilici. therion divlja životinja. deist(a) (lat. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. glavni predstavnici: Volter. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. bez orijentacije. de-cadere opadati. deiktikos) koji se osniva na primerima. gyne žena) sa deset žena. decalvatio) oćelavljava-nje. deka. fr. dezorijentisati v. raspad. deka deset) 2. lim i dr. dezorijentisan v. deka. da. facere učiniti) obožavati. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. zbunjivanje. telo od deset uglova. Lesing.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. pometen. izgubiti u težini usled sušenja. pokrov. kožu.. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. metal. dejektorij(um) (nlat. strast) veština da se slike u bojama. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital.. smeten. deinoza (grč.. pesnika Bokača). sisar. du odi itd. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. dekalo (ital. pristalica deizma. up. pomesti. navesti na pogrešan put.. npr. Dečke) l. dekalirati (ital. lučenje. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. s pravnog gledišta. bog. porculan. period od deset godina. deset komada. deus) fil. dekadni sistem mat. deka (nem. pokrivač. gubitak u težini neke robe usled sušenja. dezorijentirati (fr. decalo) trg. preteri-vanje. preuveličavanje. deus. metron) mera za dužinu od 10 metara. teizam. dekalvacija (nlat. izmet. deiectio) prav. decadenza) opadanje. mera od deset grama.

skretl>iv. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. obznaniti svoju odluku. odstraniti. poniziti. deklina torijum. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deklinabilitet (lat. dekatisaža (fr. deklamatorski (lat.: Mislim da ćeš poslati. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. deset etera. declamatio) veština usme-nog izlaganja. sa puno izražaja. u Lineovom sistemu deseta klasa. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklamatorij(um) (nlat. objavni. izjavni. deklaracija (lat. pronañen 1822. dekastilon (grč. promenljivost. deka. više svešteno lice. dekarbirirati (fr. veoma izrazito. u Parizu. prome-nljiv (po padežima). strofa od deset stihova. odmah posle biskupa. agea površina) mera za zemljište od deset ara. odbija. skreće. izjavljivati. dekatirati (fr. decastere) deset kubnih metara. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. deklamatorika (lat. objavljivane. čitanju. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. decanter) hem. declinabilitas) gran. dravidski jezici. izraziti se. odstupanja. vežbanje u govoru u školi. deka. sposobnost skretanja. v. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. sposoban za skretanje. dekapitirati (lat. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. otočiti. deklamator (lat. kuvanjem u sodi. deklarešn ov rajts (eng. dekantacija (fr. ocediti. aner čovek. 4. deka. de-classis. deca-piter) odseći glavu. što odgovara deklamatorskoj veštini. dekanat (nlat. Dekham) v. declaration of rights) izlaganje prava. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. declinare) koji odstupa. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. declarare) objaviti. govorenje sa puno izrazitosti. reda. deklinabilan (nlat. deklinatoran (lat. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. deklamacija (lat. visokoparno.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. iskazni. declamator) umetnik u govorenju (stihova). npr. odstupanje. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. deklarirati (lat. trg. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. skretljivost. deka. umetničko govorenje neke pesme. caput glava. stylos) apx. o osnovnim načelima engleskog ustava. decanatus) dekanstvo. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. 2. dekatirati.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). dekarbonizirati (lat. declamare) besednički. dekar (grč. predsednik fa-kultetskog saveta. fr. dekastih (grč. izjava. dekarbirirati. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. koji osporava. dekapirati (fr. dekapitacija (fr. carte) pošt. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. de-charta. deka. decanus) l. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. ili o veštini lepog beseñenja. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. grañevina na deset stubova ili svodova. 3. deklamovati v. dekaster (fr. dekapsulacija (lat. declinare okretati) fiz. up. izjaviti. izlaganje. declinabilis) gram. fr. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. muž) bat. dekapod (grč. kardinala itd. decantation) hem. decantare. deklarativan (nlat. npr. razreda. fr. dekandrija (grč. deklamando (ital. mesto službovanja dekana. razbi-striti. isključite) iz jednog društvenog staleža. declamando) muz. dekarbonizirati. decatissage) postupak pri dekatiranju. deklamirati. de-. klase. deklasirati (lat. decaper) površinu metala — zagrevanjem. obezglavljenje. . decarburer) v. lat. zvanje i položaj dekana. dekantirati (lat. obezglaviti. capsula) med. dekartirati (lat. veridbe. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. udaljiti. declasser) brisati (ili: izbrisati. trg. objavljivati. rečito. objava engleskog parlamenta 1689. stichos) lit. izjašnjenje. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). deklamira™ (lat. fr. deklinator (lat. decapitation) odsecanje glave. npr. declaratio) objava. dekanski jezici (ind. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima.

takoñe: opadanje. ne priznavati. grč. imati na sebi orden. radnje i dr. odlikovati ordenom. odbitak od duga ili računa. ukuvava. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. kome je oduzeta boja. decompter) trg. fig. gran. počasni znak. kombinirati. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. otpisati.. declinare) fiz. izbledeti. fig. ukrašavati. dekoltirati (nem. izgubiti draž. prav. sprava za merenje magnetne deklinacije. otpis. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. . decolorare obezbojiti. ark. koji krasi. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. menjati po padežima (imenice. dekontirati (fr. savijati. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. uresiti. deklinograf (lat. nag. hem. ukrašavati. sastavne delove. reč sastavljena od više reči. ukuvak. orden.. raspadanje. ukrasni. deklinometar (lat. up. decorativus) ukrasan. decoquere) fark. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. razgolititi vrat i grudi. declinare. ure-san. fiz. dekomponirati. deklinirati (lat. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. rasipnik. ramena. decor. dekokt (lat. dekorieren) 1. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). nameštanje pozornice pomoću kulisa. delovati (nem.. poz. uzajamni. dekoloracija (lat. poklopiti. decoloratio) obezbojenje. gubljenje boje. dekoracija. oduzimanje boje. izgubiti boju. decolleter) obnažiti vrat. ures. ulepšati. sve dekoracije jedne pozornice. polet. poletanje. dekokt-infuzum fark. decollage odlepljivanje) avkj. dekolonizacija (lat. popuštanje neke bolesti. decoloratus) obezbojen. v. dekolaža (fr. 2. odvojiti. decoctio) iskuvavanje. de-combinare) rastaviti. decolorare) obezbojiti se. dekorisanje v. umetnički izrañenim nameštajem itd. ekvatora. zamenice i brojeve). declinare okretati) gram. astr. dekoktor (lat. grč. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. odstupati. raščiniti. dekombinirati (nlat. dekoktor bonorum (lat. koji resi. med. decor) ukras. ukras u boji. de. deklinacija (lat. dekompozicija (lat. obezbojenje. decolleter) izrez na haljinama. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. prideve. dekolacija (lat. odvarak. ukrasi™. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. odlikovati ordenom. prav. obnaženost. dekor (lat. dekoloriran (lat. dekoktor dolozus (lat. obnažen.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. išča-šenje. odvajanje aviona od zemlje. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. decorare) ukrasiti. fig. bleñenje. grapho pišem) astr. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova.) rastaviti. dekomponovati v. dekomponirati (lat. astr. poz. decompte) trg. slik.). obezbojiti. dekorirati (nem. odbijati. nakititi. bezbojnost. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. naročito ženskim. oslabeti u boji. uresni. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. pokriti. dekoltiran (fr. dekoltieren) obnažiti. pozadine i dr. kontrolni račun. dekolirati (lat. fr. dekont (fr. dekoltovati (fr.>ačuna. dekolte. trg. prokuvavanje. kićenje. lepota. decoctor dolosus) prav. grč. tako da se vide grudi. truljenje. izmiriti dugove. popuštanje u boji. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. declinare. ostatak. decken) pokriti. naročito koji ukrašava draperijama. dekoracije (nlat. ukuvavanje. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. dekolte (fr. decoctor) onaj koji prekuvava. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. prekriti. izbledeo. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. koji je izgubio draž. kusur. naročito u keramici. declinatio) gram. sastavne delove. dekorisati (lat. uzletanje. dekolorimetar (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. polazak aviona. dekompozitum (lat. odličje. vrat. metron mera) fiz. imenska (lli: padežna) promena. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). zastrti. odbiti od duga ili . oduzeti boju. raščlanjavanje. koji služi za ukrašavanje. decollete) sa izrezom na haljini. dekorativni (lat. bez udubljivanja u formu i značaj. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. med. pozorišni slikar. dekolorirati (lat. ures. dekokcija (lat. završavanje uzletanja aviona. dekorater (fr. biti de-korisan dobiti orden. obezbojenja izvesnih tvari. postaviti sto. urešavati. ukras. skretati. koji je izgubio boju.

dekret (lat. 1. delabijalizacija (lat. učitelja i pisaca rimskog prava. decrepitatio) hen. dekurtirati (fr. delacija (lat. decutere. dostavlječki. smanjiti. stoji na desnoj strani. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. berz. rešiti. suze u očima. za sekularizacije. odbitak od računa za neku robu. dekusorij(um) (lat. bez pokrića. naročito u korekturi). supr. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. decuria) klese. praskanje. projed od ležanje. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. decussorium) med. deksiografija (grč. im. suženje. dekujus (lat. dekstroza. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. mala veličina za koju se promenljive smanji. up. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). decourter) trg. svaka viša naredba uopšte. decrescendo) muz. inkrement. decubitus) med. delat (let. prav.v. decouvert) otkriven. skratiti. opadanjem. nemvnje. dexter desni) hem. delatio) dostavljanje. dekurion (lat. odrediti. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. pr-skanje kristala. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. odeljak. prštanje. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. deleatur) neke se briše. grožñani šećer. taloženje sokova na nekom mestu. decourager) obeshrabriti. dela gor (let. mat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. dekurzus (lat. neke bolesti. labium usna) lingv. neza-štićen. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. dekreditirati (fr. u Vestfalskom miru. decursus) tok. deksios desni. dekurija (lat. kuhinjske so. naredba vlasti. januar 1624. odeljenje od deset članova. deficit. dekuver (fr. ugled. de-. desetar. optuženik. rešenje. de. dekstralan (lat. izdejnički. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. ocrnjivanje. decrediter) lišiti poverenja. ležanje. kardia srce) med. popleši-ti. a dekuver (fr. narediti. deksios. dekort. klevet-nički. delaktacija (lat. dextralis) desni. deksiografski (grč. koji je s desne strane. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. poverenje. dekre goran (lat. čast. de-curtus. decretorius) odlučujući. dele) briši. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. delacio hereditatis (lat. delatoran (lat.dekort 197 delegant dekort (lat. delatio iuramenti) prav. kao panonski zakonik. dele (lat. delakrimacija (lat. decrementum) smanjitak. potkazivanje. lacrima suza) med. dekretisti (lat. izbacuj! deleatur (lat. npr. puckaranje. da se izbaci (slovo ili reči. dekrepitacija (ital. decretare) odlučiti. decrescere) pl. ital. de-corto) trg. za razliku od legista. sve slabije. dekretali (lat. deletus) prav. dekstroza (lat. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. dekubitus (nlat. delatura (klet. manjek. rešavajući. nlat. grapho) pisanje s leve strane na desnu. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. grapho) pisano sleva nadesno. decurio) starešina nad deset ljudi. dekretirati (lat. obeshrabljiveti. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. vodnik (u vojsci starih Rimljana). koje su toga dana već stupile na snagu. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. deletio hereditetis) prav. delegant (lat. način (ili: položaj) ležanja. zaključiti. delatum) potkazivač-ki. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. uplešiti. dekstrin (lat. delacio juramenti (let. de cujus od koga) prav. dekrešendo (ital. dekrement (ital. postepeno tiše. opadanje bolesti. opadak. de. e decouvert) berz. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. delere uništiti. mesto na levoj. potajni tužilac. npr. glikoza. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. v. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. dekuražirati (fr. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). deferre. deksiokardija (grč. mesto koje se tako svira. . nametanje zakletve. delator) dostavljač. decurrere. potkazivač. deksios. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. decernere. usled zagrevanje. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). izdati naredbu. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. dekstrin. hem. klevetanje. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. odbiti. dostavljanje. prodavati robu koje nema. delature) potkazivanje. dekurt (fr. de-court) trg. decretum) odluka. desetina (u vojsci starih Rimljana).

isporuka. zločin. delikanlija (tur. izabrati. deliberato (ital. deligatio) med. trabunja. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. v. . delikvescencija (nlat. hrabar. deliberativus) koji savetuje. delikanh) mlad momak. delenimentum. mio. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. maženja. koji treba pažljivo raditi. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. ukusan. fin. delibacija (lat. delivrezon (fr. delineare) crtati. deligere odabrati. delicatamente) «uz. delimitirati (lat. delinkventkinja prestupnica. poslanik. odlučno. junak. predstavnik.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. dogovaranje. osetljivost. deliberatio) savetovanje. škakljiv. delinkvent (lat. delikatese (fr. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. deleomai uništavam. smeo. delinquens) optuženi. delineavit (lat. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delegacija (lat. zavijanje rane. per deliquium) ili skraćeno: r. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. previjanje rane. delibacio hereditatis (lat. deliberato) muz. delinquere. izbor. po Ustavu SFRJ od 1974. junak) 1. mahnit. nacrt. razmišljanje. predaja. da se na vazduhu rastvori. delinquere. nežno. d. izaslati. delivraison) trg. skica. otrovna materija. delikvescirati (lat. delinkvent. delegirati (lat. laskave reči. v. deligatura) med. izbaviti. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delikvij(um) (lat. im. delegare) odrediti. omeñiti. delikato (ital. limes. pojavljuje se sa delegat (lat. rešavajući. zlikovac. deliracija. deliberacija (lat. delikatamente. prav. ovlastiti. rastopljiv. sa nežnošću. delectum) biranje. lep. osetljiv. dug itd. delekcija (lat. delivrirati (fr. deliratio) med. omeñavanje. prestup. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. gubiti se. u umetnosti: prefinjen ukus. predstavlja ukupnost odnosa. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delegatarius) trg. delirant (lat. pažljiv. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. pažljivost. član delegacije. delirijum. ljubak. deli (tur.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delimitirati (lat. delivrance) osloboñenje. predaja. delivrans (fr. tugaljiv. trg. delikvent (lat. utečniti se. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delikatan (lat. kitnjastost. izaslanstvo. materija koja truje i uništava život. ograničiti. ludak. obazrivost. delirij(um) (lat. isporuči-vanje. težak. mladić plahe krvi. delirium) med. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. delikvescentan (lat. delineirati (lat. delikvijum animi (lat. deliquescens) topljiv. per delik-vijum(lat. delibaša (tur. deleterion otrov) med. neprijatan (npr. opunomoćiti. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. utečnjavanje. delirans) onaj koji bunca. delegatus) izaslanik. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). prikraćivanje. delicato) muz. prestupnik. topiti se. delenimenti (lat. deli. samoupravne i politički organizovanim. izdavanje. delegatar (nlat. delicatus) nežan. delivrer) osloboditi. delibal (tur. limitis) granigraničenje. deli) lud. preneti na koga (pravo. delineacija (lat. prav. omeñavati. poslati. bunilo. delibasi) starešina delija. limitis) grani-čiti. stvar). delikato. med. deliracija (lat. premišljanje. delirium tremens) med. zavoj. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. delirijum tremens (lat. deligatura (lat. predati. limes. deligacija (lat. srčan. veoma obazriv. delenire ublažiti) pl. poslati. Ae. pijaničko ludilo. obeležavanje ili postavljanje granice. deliberativan (lat. izdati robu. skici-rati. kao predmet za uživanje: poslastica. delegatio) poslanstvo. izdavanje robe. ludilo. de. isporučiti. med. ograničavanje. god. deliquium animi) nesvestica. prislačak. delictum) prav. previjanje. delikt (lat. trg. zavijanje. smisao za lepo. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delinquere) v. delija. delineatio) crtanje. deliquescentia) topljenje. obeležavati ili postavljati granicu. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. istup protiv zakona. deleterij(um) (grč. umirivanje). većajući. položaj. 2. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. delikatamente (ital. turski konjanik.). delibatio) smanjivanje. rastvaranjem na vazduhu. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. onaj koji boluje od delirijuma.

postupak. slična kitu. kao zavodnik naroda. tembel) lenština. graničari. u narodnoj skupštini. mio. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. demarkacione trupe pogranične trupe. delitescencija (lat. demencija (lat. agein voditi. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. ispraviti neistinu ili netačnost. demarkacioni kordon granični lanac. mor. dernek) dakle. up. završava se obično smrću. podbada. deložman. na primer. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. zapravo: zavoñenje naroda. eidos oblik) med. postupati po nekoj stvari. demeblirati (fr. rečitošću itd. deluvij(um) (lat. trougaon. demagogija (grč. iznositi. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. onako kako jest. što bi se reklo . deložiranje (fr. demens (lat. neradnik. med. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo.. pokret. fig. četvrto slovo grčke azbuke D . zanositi se. demantovati (fr. materica. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. deltoid (grč. razgolićavati. 5= D. ludilo. Delfi (grč. isterati iz stana. poricanje. Delfi. rasparčati. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. agein) koji rovari. v. izuditi. demaskirati (fr. 1% gvožñe. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. delta. tembelhane) zemlja dembela. odricati. brodske zavrtnje. i sa dijagonalama koje se upravio seku. delta) l. deliciosus) divan. demos narod. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. demarkacija (fr. izići.) provoditi vreme u neradu. demen-cija paralitika (nlat. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. demagogos) voña naroda. voj. delfijsko proročište v. demos. ra-skrinkati. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. delta-zraci fiz. delta. lenstvovati. potiskivanje neprijatelja. bljava u prekornom smislu. odreći. demaj (eng. delphinus) morska životinja. danas se upotre- dembelisati (pere. razgoliti™. tur. delcredere) trg. delphys) med. de-. prikazati u pravoj boji. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). demembrare) raskomadati. delitescere) med. fr. raskriti. deltoeiaes) u obliku delte. demagoški (grč. poricati. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. pliskavica. recimo. dementia) med. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. mašinske delove i oruña. omeñavanje. demens) ludak. demagog. rastaviti na delove. buškara. dembel (pere. agoreyo govorim) javni govor. vlasti. vršili velik uticaj na narodne skušptine. poreći. luere prati) geol. voj. dembelija (pere. radioaktivni zraci. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. dome (grč. demet) naramak. logora ili trupa. delirare) buncati. delta (grč. besneti. dementi) opovrgavanje. tj. delkredere-provizion trg. snop. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. delkredere. demy) vrsta hartije maloga formata. rastrgati. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. odricanje. demegoria. 2. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. demagog (grč. . 3. sladak. d. maloumnik. demos. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. demegorija (grč. ušće reke oblika delte). eidos oblik) kom. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. delfis (grč. deltoidan (grč. tenbel. demagogizam (grč. morska svinja. deliciozan (nlat. preduzeti korake. 1% olovo. obeležiti granicu. delirirati (lat. delogement) izlazak. obeležavanje granične linije. otkriti. odlazak. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. trabunja-ti. demarkirati (nem. umilan. odseliti se. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. delfin (lat. agein) voñenje naroda. na podnožju Par-nasa. izneti) namešta]. demarquer) ograničavanje. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. demarkaciona linija granična linija. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. sa položaja. demos. deložirati (fr. demati. ukusan. povući graničnu liniju. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. demos narod. dementia paralyti- . demek (tur. tur. demarš (fr. govor pred narodom. demanti (fr. Marke. deloger) izbaciti. demembrirati (lat. tj. biti lud. delkredere (ital. deltoideus (grč. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. demarquer) ograničiti. npr. dementir) opovrgnuti. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. .delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. tur. uti-canje na narod govorom. 41% cink. demarche) korak. bajan.

krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demergere. supr. tvorac (ili: neimar) sveta. položaj. čovek slobodoljubivih. demograf (grč. demokratija. demokratizovati v. koja je u nekim zemljama utvrñena. de-. poreklo itd. demi-parallele) voj. za razliku od najvišeg boga. demidžon (eng. ogrešiti se o nešto. diminucija. demokratizam (grč. demilitarizovati v. demokrat(a) (grč. demir-kapija gvozdena kapija. demobilizirati. željezo. fr. grapho . Dime-Sina). smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. dimittere. demeritirati (fr. deminutiv (lat. demobilizirati (fr. demiskija v. vlast. de. poluobrt (nalevo ili nadesno). demos. demiurg (grč. razne veličine (do 60 1).. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. razoružati. demobiliser) voj. bez obzira na imovno stanje. demitur (fr. razoružavanje vojske. krateo moćan sam. tj. demoazel (fr. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demi-john.pišem) onaj koji se bavi demografijom. raspuštanje.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. domilitarizirati (lat. militariza-cija. de-. zahvaliti se na službu ili zvanje. imanja. razoružanje. demir (tur. polureljefni rad. detektor. deminuere umanjivati) gram. supr. razo-ružati. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demivolte) jax. klonulost. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demos. nekoj oblasti ili državi. demilitarizacija (lat. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. otpustiti. službenik u ostavci. demefitizirati (lat. demos narod. dimisija. demimond (fr. fr. demerzija (lat. razoružavati. senatori u današnjoj Grčkoj. demimonde) polusvet. čistiti. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demos. demissi-onner) dati ostavku. ja-hanje u polukrugu. demo. demimondaine) dama iz polusveta. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. logos reč. zgrešiti. demibastion (fr. demodoksologija (grč. demos narod. demisija (lat. demireljef (fr. demografija (grč. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. deminutio) v. devojka. demissio) skrušenost. zagnjurivanje. demokratizirati (grč. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. kratos vladavina. poluoptok. v. militaris) voj. dementia praecox) mladalačko ludilo. demivolt (fr. utuče-nost. doksa mišljenje. deminucija (lat. fr. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. dimiskija. nauku. demograf (grč. demobilisati. čišćenje od škodljivih isparavanja. diminutiv. sirće itd. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demir)) gvožñe. demiurgos) fil. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. poluutvrñenja. razoružavanje. očistiti od škodljivih isparavanja. dimiskija. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. javna žena. demephitiser) provetriti. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. Ovako naziva Platon boga. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demikoton (fr. širokih pogleda. up. demobilizacija (fr. demos. demokratizirati. de. militaris) voj. demobilisan« v. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. mephitis kužio isparenje) med. polurov. demoiselle) gospoñica. demilitarizirati. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demeriter) skriviti. krateo vladam. ostavka. demiparalela (fr. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. dimije. demos. narodni. državnim poslovima. demos. demisionar (fr. demodulator v. od zagušljivog vazduha. u običnom govoru slobodoljubivost. nekoj oblasti ili državi. krateo) v. malo utvrñenje. polušanac. demersio) potapanje. demen-cija prekoks (lat. demokratija (grč. demitour) polukrug. demencija senilis (lat. dimije v. kao tvorca sveta. demirelief) poluispupčen rad. demimontkinja (fr. militarizirati. demisionirati (lat. demefitizacija (lat. demobilisation) voj. kao posledica starosti. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A.(grč. demeškinja v. demi-bastillon) voj. mephitos. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. npr.

naročito fabričkih proizvoda. demos) narod. zla kob. fr. onaj koji tumači. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. živo. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. up. natprirodan. onaj. dokazivanje. npr. demonstrans) tumač. up. ovaj. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demoraliser) napraviti razvratnim. objašnjivač. demonstrativum (lat. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. naklonjen narodu. demonomanija (grč. demonologija (grč. pojedinaca ili gomile. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. upropastiti. oboriti s konja. demoralizirati. sotona. demonomantija (grč. gubljenje hrabrosti. uništavanje. daimon. povlačenje novca iz opticaja. demolirati (lat. daimon. to dump frljiti. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. demontirati (fr. očigledno. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. prodavati po niskoj ceni. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. taj i dr. demonstrare) javno. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. demos (grč. daimonios) ñavolski. javno ispoljavanje. pokazivač. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). pokazna zamenica. demoralisation) kvarenje. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demofil (grč. philos prijatelj) onaj koji voli narod. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demos narod. demonski (grč. uterati joj strah. demolir) rušenje. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. daimon. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. pr. most itd. izrazito. demonstracije (lat. lat. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demonstratio) dokaz. razvaljivan>e. logia) učenje o duhovima. demontaža (fr. demonolatrija (grč. u demokratskoj Atini: opština.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. narediti da se sjaše. izlagač. gram. daimon. vidno ispoljavati raspoloženje. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demonima. ubedljiva i silna rečitost. mania pomama. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. daimon) natprirodno biće. izla-gač. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. predavanje robe. moneta. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. odsek jedne file. daimon. verovanje u aveti. demos. preturiti. demoliranje (fr. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. obaranje. duh. porušiti. dumping) trg. demolitio) v. upropašćavanje. demonstrant (lat. pokvarenost morala (ili: naravi). ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. prikazivač. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). voj. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. demonetiser. demoralisati v. razvaliti. očigledno prikazivanje. voj. demoliran. demonetizacija (fr. demonetiser) fin. i dr. pokvariti. demping (eng. demoliri. demoliran. demotikos) koji pripada narodu. demoralizacija (fr. slobodno. daimon. narodoljubac. koji nešto pokazuje. malodušnost.mologija (grč. onaj. ovaj. demoralizirati (fr. demonstrare) pokazivati. naročito zao duh. demonstracije. demon (grč. demotičan (grč. taj. demontirati. ućutkati top. kad ih neprijatelj zauzme. demonizam (grč. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. pokvariti neku spravu. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. latreia obožavanje) poštovanje duhova. de. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. narodni. npr. svog raspoloženja. demoralizirati. ala. demonomagaja (grč. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. upropastiti nekoga. demonstrativum) gram. de. . voj. dokazivati. demoralizirati. Demosten (grč. otvoreno. v. demonomelanholija (grč. demolir) rušiti. pored razliko-vanja formalnih oblika. demonstrator) dokazivač. mogu odmah razoriti minama. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. uništiti. demonstrativan (lat. demonetizirati (lat. lišiti MOJ. tumačiti. demolicija (lat. demontirna baterija voj. razvratnost. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demoliranje. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta.i moneta novac) fin. otuda: demostenska rečitost izvanredna. soton-ski. demolicioni sistem fort. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demonstrator (lat. demoralizovati v. fr. demonstrira™ (lat. akcija. izlagati.

odnaroñavanje. vrsta areo-metra. denegacio debiti konjugalis (nlat. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. denatalitet (lat. dandy) kicoš. objavljivanje. prijava. prirodu neke stvari promeniti. dendron. kvocijent. dendron. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada.) med. dentali (lat. arpazo zgrabim. metron) veština merenja drveća. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. natura. gpaphia) opisivanje drveta. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. dendron drvo) u obliku drveta. natio narod. denarius) stari rimski srebrn novac. denacifikacija (fr. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. naimenovati. denaturalizirati (lat. u vezi s tim. de-. eko nihilo nihil. dendron. lišavanje podanstva. uskraćivanje. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli.) i. zbijen. denacionaliziranje (fr. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. denegatio audientiae) prav. grč. muzički češalj. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denacionalizirati (lat. dendrometrija (grč. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. državi itd. dendron. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. ščepam) med. njihovo podizanje i praktičnu primenu. zejtina). bez štete po prava nekog drugog. dentritičan. so. z. fr. denominator ra-cionis (nlat. gubljenje nosne artikulacije. denotare) naznačiti. lik) v. denpi-valjak (eng. pri izgovaranju. dendrometar (grč. min. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. dentalis) zubni. de nihilo nihil (lat. naimenovanje. logi'a) poznavanje drveća. denominativum) gram. pomodarstvo. davanje podataka. dendron. obe-ležiti. dens zub. denaturer) svoju prirodu izmeniti. eidos oblik.) dodavanjem drugih materija (gasa. „ribati" od „riba". Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. fićfirić. demulentia) pl. dendroliti (grč. lat. cenominator (lat. grč. odbijanje. docnije 16 asa ili 4 sesterca. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. izopačiti. dempfer (nem. . odbijati. denotacija (lat. po svršetku drugog svetskog rata. tj. javlja se povremeno u toplim krajevima. dendron. dendroidan (grč. uskraćivanje saslušanja. zubni glasovi. npr. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. pomo-dar. imenovati. dandy) kicoštvo. fr. kaćiper-stvo. denegatio debiti coniugalis) prav. densus gust. kao i za odreñivanje njegove zapremine. kao drvo. količnik. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denikotinizirati (lat. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. denominativ(um) (nlat. smanjivanje broja stanovništva. denominatio) imenovanje. zavičajnosti. odnaroditi. de-. c). dendrografički. denotirati (lat. dentales) gram. sličan drvetu. denarijus (lat. de. denaturalizacija (fr. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denzimetar (lat. imenitelj. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. dendizam (eng. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. ne nanoseći štetu. samo leti. damping. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. pr. up. učiniti neupotrebljivom za ljude. de pop praejudicando) prav. instrumenat za vañenje zuba. denegacija (lat. med. dendrografija (grč. denegacio audijencije (nlat. onaj koji proučava drveta. dentarpag (lat. denga (arap. kao nagao nastup groznice. dendrometar. denazalizacija (lat. Dampfer) prigušivač. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. špiritus i dr. natio narod. uskraćivati. dati podatke. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). denotatio) označavanje. de non prejudikando (lat. denominirati (lat. fr. metron) fiz. mera za svilu i zlato. oni kod kojih vrh jezika. denar. denationalisation) odroñavanje. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. odroditi. neizvršavanje bračne dužnosti. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. dendi (eng. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. obeležavanje. koji je najpre sadržavao 10. denegirati (lat. denominare) nazvati. denaro (ital. trg. dendron. denominacija (lat. s. lithos kamen) pl.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. demulencija (lat. nlat. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. logos) poznavalac drveća. denegare) odlučno poricati. imenilac (u razlomku). napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. denominare) kat. dendrologija (grč. nasalisatio) lingv. denaturisati (fr. denationaliser) oduzeti narodni karakter. de nihilo nihil) v. dentalni (lat. de-. vrlo zarazna bolest. dendrolog (grč. d.

u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. deontos dužnost. prinadležnosti. denuntians) dostavljač. denuncijant (lat. deploratio) oplakivanje. deplorare) oplakivati. učenje o lekarskoj etici. sažaljevanje. fig. zubna kost. deplantacija (nlat. de. deploajiranje (fr. deplasman (fr. depalatalizacija (lat. dentis zub) zool. deontologija (gr. de. de plavo (lat. dens. deparalizirati (lat. dens) zubni tehničar. departman (fr. zub. promeniti mesto. prosto. zapremina istisnuća. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). pediculus) hig. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. depauperirati (lat. depauperacija (lat. postrojavati se za borbu. departitio) podela. dipennare) trg. dolazi do snižavanja tla. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. okrug. ispražnjavanje. deplacer) premestiti. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. prokazivač. dentin (lat. voj. deontološki (grč. magacin za robu. zapremina dela broda pod vodom. deplecija (lat. denuntians) dostavljač. odelenje (stana). lat. denuntiator) v. de. dependances) pl. depot) stovarište. fil. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. denticija (lat. denunpijacija (lat. prinadležnosti. denticuli zubići) pl. deplanta-ge) presaditi. pertinecije. deplere isprazniti. brzojav. paralyein klonuti) med. prokazivanje. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. ukratko. grč. bez okolišenja. deplantirati (lat. reppa pero. (etra). departicija (nlat. deplace) neumestan. deplorirati (lat. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. potkazivač. delokrug. brzo dostaviti. dsntiekaliij(um) (lat. povući nalog. zajednička delatnost erozije i raspadanja. lišiti kose. glavna masa iz koje se sastoji zub. skidanje dlaka. de. voj. depecher. sredstvo za skidanje kose i dlaka. raširiti. deplasiran (fr. prav. depilacija (nlat. deploracija (lat. denuncirati (lat. koji nije na svom mestu. razvašljivati. razvašljivanje. ukloniti. izlečiti od paralize. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. smenjivanje. deplacement) premecJtanje. rasaditi. ogolićenje. dentifricij(um) (lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. npr. optužiti. sklonište. brzojavi™. depo (fr. de. arh. »saliti. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. denudacija (lat. ital. dens. denuvcijat (lat. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. lišiti nekoga imanja. deontološki doka z za postojanje boga. rñav položaj. pauper) osiromaši-ti. v. palatum) lingv. pertinencije. deon dužnost. potiskivanje. soba. potkazivač. sa svog mesta. mor.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. kol. depeša (fr.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. zubar. optuženi. bežični brzo-jav. prav. pauper siromah) osiromašavanje. srez. raz-dela. denuntiare) dostaviti sudu. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. depedikulacija (lat. prokazivač. dentist(a) (lat. razvijati se. deplantatio) presañi-vanje. depenirati (lat. prokazati. denunpijator (lat. potkazati. planta bil>ka. osiromašenje. pogrešno ili rñavo postavljen. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. deployer) razvijati. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. zubalo. otkloniti uzetost. de plano) prav. depilatorium) med. rasañivanje (bilja drveća). vojska koja služi za . depeširati (fr. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. rasprostirati. sažaljevati. depedikulirati (lat. jednostavno. dis. nazvan još i moralnim dokazom. depilatio) opadanje kose. tužitelj. depilatorij(um) (nlat. dentura) zubi. denudatio) otkrivanje. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. deploiement) voj. potkazanik. tj. zubni lekar. odvajanje kostiju od mesa. iogia nauka) 1. zbog koje. dependencije (lat. optužba. usled odnošenja zemlje. denuncijant. pediculus vaš) hig. denuncijant (alt. tužitelj. deploajirati (fr. logia) teol. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). odeljenje. zvanično pismo. potkazivanje. dependere) pl. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. de-. denlasirati (fr. depilirati (lat. koje se obično šalje najhitnijim putem. gubljenje palatalne artikulacije. razvijanje. dentitio) med. osirotiti. depletio) pražnjenje. v. žaljenje. denuntiatus) dostavljenik. pri čemu neza-sićeni ili manje . 2. npr. postrojavanje za borbu. dentura (nlat. po naročitim kuririma. farm. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. depandans (fr. deon. telegra-fisati. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta.

proterivanje. službenicima. depositum) povereno dobro. depravacija (lat. depolitizirati (lat. deportatus) prognan. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. an depo (fr. deprefiksacija. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depopulatio) raseljavanje. opljačkati) raseljavati. ulagač. grč. službe-nike. deportatio) progonstvo. lišiti polarizacije galvanski elemenat. ulog. topovsku cev upraviti niže. deponere) odložiti. depressio) psih. depozit (lat. nešto. grč. deposse-der) prav. spuštanje. meteor. depressio) voj. bank. depostirati (fr. depresivna oblast meteor. depopulirati (lat. npr. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. de polus. oblast koja leži niže od morske površine. npr. deponens (lat. med. deprimere. u pohrani. depositorium) odelje-nje za čuvanje. depresija (lat. padanje cena. fr. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. ulaganje. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. izvaditi iz prese. talog. depoviranje (lat. pogoršanje. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. lišiti nekoga narodne naklonosti. depozitor (lat. deprecatio) molba za koga ili za što. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. primiti ad cepozitum (lat. depozitum v. raseliti (stanovništvo). razvrat-nost. deport (ital. fr. potisnuti sa položaja. izgnati. depositeur) čuvar. depositor) v. izgnan. dakle. zalog. depozicija. npr. polos stožer) fiz. depono-vati. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. vojsku itd. oterati. deponere) v. polus. deportiran (lat. kol. opadanje cena. fiz. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. knjigu. de. pokvarenost. preklinjanje. depolarizator (lat. poslati po kazni u koloniju. klonulost psihičke energije. depresirati (lat. baciti u bedu. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. poslati u zatočen>e. fr. svedok pred sudom. proterati. deportirati (lat.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. glatkoću.). de-posedirani npr. astr. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. depolarizirati (lat. arhiv. depoiularizirati (lat. vojni materijal koji služi za dopunu. depozicija (lat. kad vanka prima na čuvanje. dati. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. vojsci itd. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. nlat. deponens) polagač. Engleza u Tasmaniju. deportacija (lat. de-possidere. opadanje stanovništva. ono što je dato na čuvanje. deportare) prognati. dspolitizapija (nlat. položiti. nanos. depozit. Francuza u Novu Kaledoniju itd. . deponens) gram. pred sudom iskazati. potištenost. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. izgnanje. in deposito) na čuvanju. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. hartije od vrednosti i dr. u sefovima. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). oblast najnižeg vazdušnog pritiska. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deponent (lat. deposedirati (lat. iskvarenost. upućivanje po kazni u neku koloniju. v. ulegnuće. deponovati (lat. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. deponent. de poius. npr. prav. iskaz pred sudom. posredovanje. de. deprekacija (lat. depravatio) moralno kvarenje. grč. depreverbation) lingv. zauzimanje za nekoga. deponere) v. depo-posao bank. en depot) na čuvanje. prognati. depositarius. uložiti. trg. deposter) voj. depozitar (lat. nizak pritisak vazduha. da bi ga davao drugima uz veći. činovništvo. deponirati. depolarizacija (lat. polos stožer) fiz. prisilno upući-van>e u logore. depozitorij(um) (nlat. dati na čuvanje. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. deponentni glagol. depolirati (fr. deponirati (lat. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. de.) i melanholijom. depopulari opustošiti. depolir) oduzeti sjajnost. depopulacija (lat. oterati sa mesta. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. izopačenost. in depozito (lat. vladalac koji je zbačen s prestola. depreverbacija (fr. polos) fiz. či-novništvu. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. u ostavu. utučenost. poglavito osetljivosti. pro-teran.

hem. pasti u dug. lor-du Derbiju. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. Npr. dere vrat. deputare) odrediti. ona koja odvode sokove. voj. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. poremetiti svoje imovno stanje. izvoditi. deputatist (lat. derivacija (lat. pomeriti. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. de-. deputacija (lat. nered. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. depuratorius) v. deprimirana kapi-larnost fiz. pored plate. med. deranger) uznemiravati. sredstva za čišćenje. depurgacija (lat. slab puls. derelikcija (lat. izvedena reč. depurer) čistiti. izabrati. zadržavati (koga). izvoñenje. očistiti krv. derivatum) gram. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. derivare. uznemiriti. depuratoran (nlat. poremećenost. pokvariti. vrednost) koji izaziva prezir. trebiti. npr. derivatum. de profundis) „iz dubina" (početak 130. deprefiksacija (fr. zapaljenje vratnih žlezda.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. naročito lekovi koji čiste krv. pobrkati. metron mera) avij. kod katarakta. derivat (lat. deprimere) pritiskivati. depurancija (lat. depurgirati (lat. deputatus) zastupnik. derby) sl. stvari bez gospodara. depurgare) čistiti. derivirajuća sredstva. kao jedan deo svojih prinadležnosti. derivata) pl. depurgatoran (nlat. derviš) pripad-nik derviškog reda. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje).. smetati kome. derivare izvoditi. de-primiran puls pritisnut. izvedenica. derivare. derivativan (lat. de. depurantia) pl. med. u naturi. de. pritisnuti. tj. instrumenat za svlačenje. koji odvodi na drugu stranu. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. psalma. remetiti. deputirati (lat. miševa. derwis. potiskivani moždane opne. depressorium) med. pretium. derivatum) gram. derbi-krek (eng. derivan-tia) pl. ugnjetavati. deranžman (fr. nazna-čiti. derivare. nerv povući naniže. rivus potok. pročišćavanje. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. prefixe predmetak) lingv. deputatio) izaslanstvo. izazvane njihovim obrtanjem. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. uputiti. stanovati — stanovnik. poslanstvo. deratizacija (fr. derbi (eng. nov glagol patiti. oslabiti. klasična trka u Engleskoj. derivometar predstavništvo. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. koji ju je osnovao 1779). izvoñenje. depurgatio) čišćenje. oduzimanjem predmetka za-. derivatum. otrebiti. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. poremećaj. derivometar (lat. deranžirati (fr. reč koja je postala od neke druge reči. pročisti-ti. poslanici. npr. depurirati (fr. nov prost glagol. naročito koji pomaže čišćenje krvi. derelikta (lat. koji je postao izvoñenjem. aden žlezda) med. predstavnik. vrši popravku kursa. v. oneraspoložiti. depuratio) čišćenje krvi. tlačiti. napuštanje. jugozapadno od Londona. depuracija (nlat. prima godišnje u stvarima. depresorii nervi biol. derivare odvoditi. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derivatio) gram. koja se održava. depurativan (fr. postati od. iznuravati. uznemiravanje u poslu. prema tome. u ime neke veće organizacije. diferenci-jacija. odstupanje od pravog puta. trebljenje. žito. drva. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. proizlaziti. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. koji znači oslabelost. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derangement) smetanje. v. omalovažavadeprimirati (lat. izvesti. derviš (pere. derivati (lat. iz nečega. de profundis (lat. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. tj. depurgativan (lat. zadužiti se. derivatus) izveden. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). oduzimati snagu. deputat (lat. derivirati (lat. ko- dsradenitis (grč. derelictio) prav. voditi poreklo od. derivancija (lat. grč. depresorij(um) (nlat. avij. depuratif) koji čisti. po značenju i obliku. utući. derivare izvoditi) dolaziti. derivare. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. ostavljanje. med. . tur. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. očistiti. sla-biti. pogružiti. napuštene stvari. izvod. dereglija (mañ. cena. u sredu posle Trojice. depurativan. depurgatorius) v. deputirac (lat. depurgativan. derelicta) pl. mat. prav. derivativum gram. nlat. derivatum (lat. sekte (tarika). deprecijativan (lat. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. stan i dr. deputatum) onaj koji prima deputat. jedne reči iz druge. lica koja. poremetiti. npr.

dert) tuga. radi na uštrb. nacrt. ukinuti. desenater (fr. tome sečenje) med. spasmos grč) med. dessein. vašar. algos bol) ned. derutirati (fr. kožni para-ziti. v. grč u vratu. plastike veština uobličavanja) 1. osnova jedne kompozicije. derma. koji je u vezi s kožom. silazak. derospazmus (grč. odyne bol) med. derogativan (nlat. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. vojska dovedena vodenim. zakinuti. skopeo gledam) med. derma. dermatopatija (grč. ukidanje neke naredbe. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. bora. uzoraka. tur. dermatodinija (grč. pomoću koga se može videti svaka. otok kože. plan. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. rasecanje kože. od ugovora). zbuniti. žalost. ñerma koža. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. disegno. derogatio) krnjenje. dermatopatija. nauka o kožnim bolestima. šara. logia) nauka o kožnim bolestima. dermatijatrija (grč. •zapaljenje kože. zakona. derut (fr. dermatonoza. tj. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. nagib. opozivan. koji se tiče kože. dert (pere. ñerma. dermaskop (grč. dermatotilus (grč. zakidati. tovar jednog broda. veština ggunjenja životinja. ñerma) kožni. voj. dernek. dermatomikoza (grč. grapho pišem) opisivanje kože. zoon životinja) pl. dermatodčlija. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. derma. desig-nare obeležiti) namera. (fr. okrnjivanje. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. iatrela lečenje) med. udarom. kožni. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). naročito u modi. dermografizam (grč. dernije kri ((fr. dere vrat.pojave na koži kod nekih. fort. dessin) trg. dermatonoza (grč. v. kožni žulj. ñerma. okrnjiva-ti. dermijatrija med. koji pripada koži. briga. rasturi!??. ñerma. lat. u obliku naročitog ogledala. dermatol (grč. ñerma. propast. ñerma. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. deses muz. med opšti naziv za bolesti kože. v. koji opoziva. koji ukida. pobrkati nečije namere. ital. derd. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. dermalni (grč. odstupanje (npr. pa i najmanja promena na koži. osoba (nastaju trljanjem. muz. osujetiti. dermatičan (grč. derogativus) koji krnji. voj. ograničavanje. dermatom (grč. ñerma. derma talšja. dermatologija. koje ostavljaju trajan i jasan trag. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ñerma. desen (fr. lečenje kožnih bolesti. oduzimati. padina. činiti krivo. dermatitms (grč. stavlja van snage. uzorak. ñerma. derogare) krnjiti. lat. dsrmologija v. ñerma. bolest kože. ñerma. ñerma. dermatologija (grč. ñerma) v. bol kože. dessinateur) crtač mustara. skopeo gledam) aparat. patheln patiti) med. naročito nervoznih. ñerma) ned. dermatozoe (grč. u vezi sa kožom. za pola stepena sniženi ton de. ñerma. raditi na uštrb. 2. staviti van snage. smanjenje. ukidan. derma. ñerma. dermo. oduzimanje. dernek (tur. ñerma. veselje. deroute) nered. derogirati (lat. derogacija (lat. dermoplastika (grč. dermatoid (grč. ono što je najnovije u modi. svaka pora. des. dermotomija (grč. dermotilus med.derma 206 desenater derma (grč. oleum ulje) farm. smesti. neprijateljski upad u neku zemlju. zavesti. bol. površine ili dubljih slojeva kože. opozivanje.(grč. bežanje u neredu razbijene vojske. ñerma) kožni. derma. nćsos bolest) med. logia) nauka o koži. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). svadba. ñerma) med. gotovani koji žive na koži. dermatolog (grč. stavljanje van snage. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. . pathos bol. poslednja novost. smanjiti. tylos žulj) med. dermatopatologija (grč. dermatijatrija. vrsta. dermatotilus. ñerma. dlačica i dr. razbiti. plastike veština uobličavanja) med. dermatoliza (grč. dermatoplastika (grč. zakinuće. povrediti. opozvati. šteti. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. eldos vid. ñerma. rasulo. descente) silaženje. lekar za kožne bolesti. dermoskopija (grč. v. dirnek) sabor. ñerma. npr. gljive gotovanke. žućkast. dermatoze (grč. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. zahidanje. mykes gljiva) med. desantni brod (fr. dermatografija (grč. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. spuštanje. neki zakon. dernier eri) poslednji krik. grapho pišem) med. cilj. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. jad. ñerma. dermatalgija (grč.

neu-tešnost. desperatus) očajan. desperado očajnik) razbojnik. desperare) čovek bez nade. desinencija (lat. gubiti svaku nadu. potrebu. očajnik. koji označava. desideratum) nešto što je poželjno. prezirati. dessiner. desolare) opustophen. npr. stvari koje su potrebne. despotes) neograničeno gospodarstvo. krajnje ogorčenje. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. nestale stvari. uništen. desiccatio) sušenje. describere. nacrtna geometrija. desoliran (lat. despekt. desiderata) pl. samovoljan gospodar. potreba. despekcija (lat. nedostajanje. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. baciti u očajanje. puste želje. zahtev. desinence) gran. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. stvari kojih nema. poslastice). ime. opu-stošiti. siccus. desolare) pustošiti. desquamatio) ljušćenje. dessert) prislačni. okaniti se nečega. desertni tanjir. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. pasti u očajanje. razoriti. despektirati (lat. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. naznačenje. želja. neograničena vladavina. a koji još nije uveden u dužnost. žude-ti. designator (nlat. descriptif) opisan. osećanje bezizlaznosti. naz-načiti. fr. obeležava. nedostatak. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. desperirati (lat. despekt (lat. skicirati. desolatio) pustošenje. odredan. desperatio) očajanje. očajanje. imenovanje. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. desenzibilizacija (nlat. odreñivanje. desolirati (lat. koji opisuje. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desigvirati (lat. krajnje ogorčen čovek. odrediti (nekoga). radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. prikazivanje. desnog (grč. deskripcija (lat. prikazan. krajnje ogorčen. ocrtava. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. ostrugati l>uske. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. praznina koju bi trebalo popuniti. pod desenzi-bilizacija. tiranin. despicere prezirati. ocrtavan. koje su poželjne.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. desiderativus) koji izražava želju. bez nade. bezutešan. descriptio) opisivanje. neograničeni gospodar. desiderat (lat. tanjir za voće i poslastice.). designatio) označavanje. designator) razvodnik. disegnare) crtati. skromne. ocrtavanje. decimetar. desikacija (lat. žudnja. desistirati (lat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. med. Podanici . honorar. desimetar (fr. desert (fr. desperatist(a) (lat. designativan (nlat. despectio) v. isušivanje. neograničeni vladalac. grdnja. poruga. suv. desiderija pija (lat. kraj. molba. opis. koji prikazuje. ucveliti. nacrtano. describere opisivati) mat. gubiti ljusku. teško ožalostiti. verba desiderati-va (nlat. nešto što nedostaje. deskriptivan (lat. decimetre) v. deser (fr. prestati s čime. dessine) crtano. decigram. desiderare) želeti. gubljenje ljuske. deskvamacija (lat. potreba. odreñuje. i koja mustru. desperatan člat. samovolja. uništiti. desigram v. obeležavan. deser. poslednji deo obeda (sir. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). desideracija (lat. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. desideria pia) pl. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). desiderij(um) (lat. crtao. rušenje. desiderativan (nlat. fot. prezir. desiderirati (lat. desideratio) nemanje. očajan. razoren. čega nema. desiderium) želja. titula grčkopravoslavnih vladika. fr. čežnja. označenje. deservit (lat. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. verba desiderativa) gram. nlat. slatka i jaka vina). designativus) označavan. designatus (lat. omalovažavati. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. designaciona presuda prav. despectus) preziranje. desine (fr. za popunja-van>e zbirki. desperare) očajavati. designare) označiti. despotizam (grč. deskvamirati (lat. nacrtao. re-dar. naimenovanje. završetak reči. desinere završiti se. dssignacija (lat. ital. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). nai-menovati (nekoga za nešto). tiranstvo despotizam. desperado (šp. despectare) potcenjivati. desolacija (lat. desiderata (lat.). dakle. bezglavost. rastvorenih u vodi. desperacije (lat. dessert) v. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. voće. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. razo-renje. deskriptiva (lat. duboka tuga. klonuti duhom. samodržac. imenovati. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. klonuo duhom. desquamare) oljuštiti. čeznuti (za čim). desinirati (fr.

destilacija (lat. destinatarius. posvete. destructivus) razoran. destructibilis) razor-ljiv. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. destinare) odrediti. dette publique) državni. descendirati (lat. voditi poreklo. pridodato. nasitno. taksacija. descendencija (nlat. osamljen. opredeliti. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. detaše (fr. destilater (fr. destruktivnost (lat. fr. izlapiti. det (fr. kazan za pečenje rakije. preznojavanje. detant (fr. de-struere) razornost. dette) podužica. konsig-nator. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . razrušljivost. trg. despotija (grč. voj. poreklo. detalj (fr. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. destillare) destilacijom do-bijen. desudatio) znojenje.). adresat. namena. poticati. Darvin (v. izdanak (dete. destinare odrediti) lingv. tečni proizvod destilacije. postupati nasil-nički.). det publik(fr. pečenje rakije. detaljiranje (fr. prečistiti. do deliti. u novije vreme. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. otcepljen od celine. spuštati se. popravljen. opisivati). destillatus) hen. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. opisivanju). en detail) trg. unipggavanje. isparavanje. sitničar. detachement) voj. detaširan (fr. destructor) rušilac. uništljiv. destillare kapati. det flotant (fr. potanko. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. neograničeno. opredeljenje. destra (ital. učenje o postanku. colla destra) kuz. destilirati (lat. opuštenost. despotizirati (grč. destillateur) onaj koji preči-šćava. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. krčmiti. praunuk itd.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. a. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. koleno. destruktibilitet (lat. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. proces prikazan pod destilirati. lamarkizam). skidati se. dsstiliran (lat. descendent (lat. de-. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. destra desnica) kola destra (ital. otcepljen. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. dug.i stilla kap) ispariti. detailleur) trgovac namalo. rasparčan. na parče). detaljist(a) (fr. de-. hem. descendens) potomak. razo-rilac. prevrat. detaksacija (nlat. despotski (grč. descendentia) potomstvo. sići. desublimacija (lat. detailler) opširan. prekapavati. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. onaj koji peče rakiju. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. dsstruktivan (lat. destina-taire) trg. desugestija (lat. neku tečnost. na parče. destinacija (lat. usitnjavati. otcepiti. ako se ohlade do odreñene temperature. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. prevratnik. destructio) rušenje. izlaganje) nabrajanje do sitnica. bez veze sa ostalim delovima. destinirati (lat. primalac. unuk. do sitnica pričati (ili: izlagati. opširno. darvi-nizam) i Hekl. javni dug. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. na komad. prekapnica. unipggilac. nasitno. destruktor (nlat. desudacija (lat. raza-ranje. pridodat. an detaj (fr. podrobnost. detaljisati v. naročito Lamark (v. i o uzrocima toga i takvog razvitka. sitnica. razrušljiv. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. detaljirati. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. sudor znoj. despotes) neograničeno gospodarstvo. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destillatio) hen. detacher) odvojen od celine. rashlañivanjem. detaljirati (fr. izdvaja. naročito državni dug. detašman (fr. dodeljen. prodavati namalo (ili: nasitno. komada ti. prečišćen. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. detaširati (fr. destilirati. destinatio) odreñenje. desnom rukom. destrukcija (lat. a potom ovu. neograničena i samovoljna vladavina. isparavanjem prekapa-ti. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. prodaja namalo. destinater (nlat. dosti dovati v. destinativ (lat. ponovo napraviti tečnom. nasilnički. descendentna teorija bkol. destruktibilan (lat. dette flottante) leteći dug. de. uništljivost. destilat (lat. poboljšava. fabrikant likera. tiranski. opširno pričanje (ili: opisivanje. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. detail) pojedinost. posvetiti. detailler) rasparčavati. scendere) silaziti. despotes) samovoljno. detache) muz. padež cilja u najopštijem značenju. krajnji cilj. vršiti nasilje. name-niti. destructibilitas) razorljivost. detaljiran (fr. otkomandovati. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. kostiju i dr. pretvoriti u paru. detaxatio) v. rušilački. opisivanju).

jus detrakcio-nis (let. opredeljenost. inde-terminist. obustava. detentor) prav. opredeliti. detonator) upaljač. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). determinante (lat. detrakcija (lat. determinist(a) (lat. prav. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. odlučiti. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. klevetnik. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. determinare) ograniči-ti. detersorium) med. up. praviti snimci. posuña i dr. detektiv (lat. deterzija (nlat. deterziv (lat. deterritio) zastrašivanje. 2. eksplozija. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. potajno motri rad pojedinih ličnosti.grč. odlučljiv. panjkenje. lat. npr. detranp (fr. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. determinare) fil. zakup-ca. odreñenost. detegere otkriti. indetermini-zam. detective) potajnik. rešenost. a detto) istoga dana. determinare odrediti) mat. detraktor (lat. tresak. rešljivost. trg. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. prasak. detonirati 1. tajni policajac. sasvim neprimetno. odlučno. eks-plodirati. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. determiniran (lat. onaj koji raspolaže nekom stvari. grmljavina. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. to isto. supr. (lat. odvraćanje od zla pretnjom kazne. privatan detektiv lice koje. determinizam (lat. determinato) muz. krvi otvaranjem vene. pejora-tivan.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. odrediti. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. odrednica. presudan faktor. utvrditi. determinabilis) odre-dljiv. detersio) čišćenje. otrti. deteriorativan (lat. materije. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. disanja. za razliku od sopstvenosti. deteriinirati v. detergere) obrisati. fr. deterziv. determinabilan (nlat. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. tobožnje sopstvenik. opredeljivati. (fr. koji odreñuje. oštro naglašeno. odluka. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. odredbeni. determinacija (lat. obelodanjivanje. detevtor (lat. deterirati (lat. tj. sinteza opštih pojmova u posebne. determinabilitas) odredljivost. npr. pomenuto. deterdžent (lat. tresnuti. ispadanje iz tona. determinanta (lat. distonirati. iznošenje na videlo. odredba. 6 kg brašna 9 kg deto. za-plašiti. detencija (lat. v. determinativ. detoner) puknuti. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. determinatio) odreñivanje. pristalica determinizma. dictum) rečeno. otirati. pulsa. determinativus) odre-dan. pobudama. deterzorij(um) (lat. pogrešno pevanje. pogrešno pevati. odreñenje. po porudžbini i za nagradu. klevetanje. eng. determinare odrediti) fkl. znojenja itd.). prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. detoksinizacija (lat. detonare. determinisati. ograničen. opredelji-vanje. napred imenovano. deto (ital. detergirati (lat. stvarno raspolaganje nekom stvari. determinisati (lat. organizma i dr. opredeljen. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. gram. detonatio) pucanj. detericija (nlat. supr. determinare odrediti) fkl. panjkalo. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. ograničljiv. eng. detractor) opadač.detektiv 209 detranp determinativ (lat. sredstvo za čišćenje. determinatus) odreñen. npr. determinato (ital. detegere otkriti. de. toga istog. opredeljenje. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. detekcija (nlat. detto. a deto (ital. pritežalac. eng. prasnuti. detergere. determinabilitet (nlat. oduzimanje. ldg. . odlučnost. deterior gori) v. odreñivati. detektor (lat. detentio) zadržavanje. tečnost i dr. determinativan (nlat. očistiti. čistiti. detractio) odbijanje. smenjivanje. detectio) otkrivanje. ograničl>ivost. rešljiv. detonator (lat. detoner) muz. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. odlučljivost. detonacije (lat. činilac koji odreñuje pravac i cilj. deterrere) zastrašiti. detergere čistiti) med. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. determinativus) gram. muz. nezakonito zadržavanje.

grč. jezgra teškog vodonika. defectus) krnj. ozloglasiti. deuteros. defanzivno oružje voj. dewa. podnositi) med. med. u kasi.. ponovo rasporediti. deuteroskopija (grč. detumescere) med. koji nema svih delova i oblika. znak D. istrošen kamen. defekacija (lat. zaštitni. detransponirati (lat. ispravljanje izmešanih strana. opanjkati. glagol jesam itd. defalcirati (lat. nepotpun. proizvodi raspadanja. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). rana napravljena trljanjem. deuteros. dewas) bog. detumescere) med. detur copia se. theos. reč koja nema svih oblika svoje promene. dni (lat. detricija (lat. ofanziva. greška. deuteros) ponavljanje. detrusorium) med. biol. hem. bogovi. deugeronomion (grč. def (arap. detronizirati. def. defanzivni ugao voj. deuteroni (grč. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. splašnjavanje. defektivan (lat. defekt (lat. detruzorij(um) (nlat. fiz. defanzivno sredstvo (lat. oštećen. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. faix srp) požnjeti srpom. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). fig. up. defensus. detumescencija (lat. sa prazninama. sskr. grč. detranspozicija (nlat. iznenadna pomoć. deus eh machina) lit. defensif) odbrambeni. koje su tek docnije primljene u kanon. supr. defensiva) odbrana. detritus) oblutak. pathos bol) med. deutero. defektivitet (nlat. de. prilaže se prepis rasprave. manjkavost. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). defektan (lat. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. deus eks mahina (lat. drugi brak. detumescirati (lat. detranspozicija. diffamare) izneti na rñav glas. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. prečišćavanje. pisma. detrahere) odbiti. de. koji je. de-transpositio) til. npr. detransponirati. detransportacija (lat. uskratiti. oduzimati. deuteros. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. de-transportatio) tip. deuteros drugi po redu) hem. rušenja. slika raće-na vodenim bojama. detrahirati (lat. izmešane strane ponovo dovesti u red. nepotpunost. manjak. potonji. nepotpunost. deuteros. oxys) hem. de. protocolli) prav. defanziva (fr. splašnjavati. uzeti napred. „bog iz mašine". nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). da se da. skopeo gledam) vidovit čovek. imenica doba. tj. topovskoj ili puščanoj. deuteros.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). manjkav. deuteros. tj. deuteronomija (grč. defectus) nedostatak. pathein patiti. de-transponere) tip. spoljašnje zaštitno sredstvo. mesto izloženo unakr-snoj. daire. deuterogonist(a) (grč. detronizirati (lat. radi zaštite od škodljivih uticaja. de-transportare) tip. defanzivan (lat. deuteroza (grč. vatri. deuteros. grč. oksid drugog stepena. deuteropatija (grč. deuteros. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. detroner) v. skopeo) drugi vid. detur (lat. deuteronomijum. verba defectiva) gram. deus. npr. fr. defectivitas) krnjost. odbrambeni rat. vidovnjak. de facto) v. deuteroskop (grč. teški vodonik. thronos) lišiti prestola. defanzivni rat voj. defectivum) gram. fr. defensivum) med. de. izbacivanje izmeta. grč. oklevetati. oduzeti. defakto (lat. pod fakat. npr. taloga. jedan deo nasledstva. detur) neka se da. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. tur. npr. praznina. naročito šećernog soka pomoću kreča. odbijati. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. detritus (lat. defectivus) nepotpun. na motoru. svrgnuti s prestola. nepotpuni glagoli. koji je za odbranu. deuteros) hem. deuteroksid (grč. deuteroskop. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. deuterijuma. obediti. odbrambeni položaj. detransportirati (lat. mešanjem. v. kvar. defaecatio) čišćenje od šljama. ukloniti. oni koji nemaju svih oblika. u antičkoj tragediji. detronirati (lat. onaj na kojem se očekuje napad. fiz. dii) pl.(grč. difamirati. drugog ranga. . defanzivni položaj voj. tj. detur kopija (lat. thronos. odbiti. defamirati (lat. tef) v. deuterogamija (grč. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. detronizacija (lat. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. prestati da otiče. defektivni glagoli (lat. rat koji se vodi samo radi odbrane. popustiti (otok). v. defektiv (lat. daff. deus (lat. prav. mana. deuterij(um) (grč. ukloniti. šljunak. detritio) trljanje. deuteropatičan (grč. thronos presto) lišavanje prestola.

konačan.. štićenik. provizorijum). logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. skopeo gledam) tehn. defaire) praviti maloduš-nim. tačno. defektoskopija (lat. defiguratio) kvarenje. defenziva v. iznurenost. kapija itd. defigurirati (lat. defici-taran. defendens) v. tj. deficiens) l. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. To je rodna. slabouman. defektuozitet (nlat. deficitan (fr. defectivum) gram. deficijentan (lat. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. odmetnik. slab. fig. defiguracija (lat. neverovanje u uspeh ili pobedu. defaitiste) pristalica defe-tizma. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. iznu-renje.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. defenzor. kec. popuštanje u snazi. svečan prolazak. odrediti) log. npr. definitiva) završni ispit. pre-sudan. defektura (nlat. klonulim. praktični učiteljski ispit. defeminatio) pete. defilman (fr. koji nekome drugom nudi zakletvu. definitivus) odlučan. završne redakcija ugovora. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. ispunjavanje laboratoriju ma. kasi itd. onaj koji odreñuje. klanac. fig. defensio) odbrana. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. defetistički. defemivacija (nlat. deficit (lat. grč. naružiti. defendent (lat. odreñen pojam. odreñenje (ili: odredba) pojma. defaite poraz. manjkav u nečemu. defectus. defekcija (lat. malodušnost. defetizam (fr. defensor) branilac. efeminacija. viši član jednog kaluñer-skog reda. defile) tesnac. izričan.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). defendend (lat. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. defanziva. de-figurare) pokvariti. definicija. deficitaire) koji ima deficit. supr. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. ispitivanje. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. nepotpun. malaksalost. v. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. onaj koji ima manjak u računu. zameravati. deficere nedostajati. bez vere u uspeh ili pobedu. deficijent (lat. defektirati (lat. svečano prolaziti. konačna presuda. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. definicija. pr. grč. pravobranilac. u pošti: javiti da je nešto nestalo. defectus. defilirati (fr. defectuositas) v.). defetist(a) (fr. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. definitor) odredilac. tj. definire ograničiti. definitivan (lat. defetirati (fr. defilement) voj. generička. definitivum) konačno objašnjenje. definicija (lat. čovek malodušan. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. odme-tanje. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. suma za koju su prihodi manji od izdataka. dopunjavali. snabdevanje. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. manjak u kasi. deferent (lat. dostavljač. zaključenja mira pre pobede. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. manjkav. definitum) nešto odreñeno. defendendus) optuženi koga treba braniti. defektologija (lat. konačno ureñenje (supr. klonulost. grč. dsfenzija (lat. nejak. definitum (lat. slabljenje. starešina manastira.. nagrñivanje. mentalno (duševno) slab. ponovo naručivati. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. pojam objasniti drugim pojmovima. defectus. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. . dužnik. defek-tivitet. up. zaštitnik. definitor (nlat. definisati (lat. genetička definicija. 2. odreñen. unakaživanje. dopunjavanje. unakaziti. definitiva seitencija (lat. definitiva sen-tentia) konačni sud. definitfo) log. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. pojam odrediti. popunjavati. zaklju-čen. paradni marš. ureñivanje. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). manji iznos u jednom računu. deferens) onaj koji traži zakletvu. definitivum (lat. nedostaje. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. nije tu) manjak. definitivno. ma-nisati nečemu. defectura) fark. klanac. deficit nema. ćuprija. klijent. dril. prolaziti paradnim maršem. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. nedovoljan. definitiva (lat. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. voj. proneveriti. zastupnik. deficiens) otpadnik. nagrditi. defile (fr. defenzor (lat. defectio) otpadanje.

neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. dehiscirati (lat. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. deceptivan (lat. saviti. dimovuk. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). decentan (lat. naročito: prikriti porez. deflacionisti (lat. unakaženje. osloboditi od vode. uzdržljiv (u umetničkom smislu). deformacija (lat. savi-janje. unakažena oblika. obmanljiv. dehortacija (lat. deformis) v. od 10 stopa. grč. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. utaja. decemvirat (lat. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. prav. deforman. naružiti. skretati. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. deforman (lat. nagrñiva-nje. utajiti. defraudatio) pronevera. tefterdar. deflorata (lat. dehidrogenacija (lat. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. pokvarenost oblika. deformisati (lat. deflegmacija (lat. pokvarenost. deformis) pokvarena oblika. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. decsntralizacija (lat. tj. god. unaka-ženost. obgoreti. od vode. defter v. defleksija (lat. hydor voda. decemvir) član kolegija od 10 članova. proneveravati. nagrditi. dehiscencija (nlat. deflagratio) hen. decentralizirati. oduzimanje nevinosti devojačke. izgoreti. „Zakon na deset tablica". nedolazak na suñenje. deflegmirati (lat. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. nakaznost. prevariti. utajivač. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. dehidratacija (lat. prosinac.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. defraudans) proneverilac. defraudant. gubljenje. defraudare) proneveriti. neopravdan izostanak. de-. decentia) pristojnost. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. deflorare) oduzeti devojci nevinost. podigne kupovnu moć novca. defoliatio) opadanje lišća. deflektor (lat. izostanak sa ročišta. nešto više od 3 t. carinu itd. deflatio) fin. skladnost. naročito u državnoj upravi.. oblika. inflacija. kidanje lišća sa drveća i dr. decenij(um) (lat. mana. nedostatak. defraudator (nlat. genesis postanak) han. defungere) prestanak života. de centra lizirati (fr. odstupanje. decem (lat. opadanje. najpoznatiji su. nagrñenje. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. centrum središte. decemvirata. iz stare rimske istorije. tefter. veća samostalnost pojedinih delova. krijumčar. deformisan. decem) deset. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. decens) pristao. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. listopad. ned. zjapiti. dehidracija. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. otvoriti se. zjap-ljenje. inflacionisti. defterdar v. grč. decemvir (lat. državnog štrajka 2. defolijacija (nlat. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. dehiscere) raspući se. deflacija (lat. de. decipere varati) varljiv. savetovanje da se nešto ne učini. phlegma sluz) hem. decere. pristojan. deflexio) skretanje. naročito u državnoj upravi. čestit. pogreška. defraudacija (lat. decentralisati v. narušen. unakaziti. dehidracija v. tekućina. phlegma) han. deflektirati (lat. skrenuti. brojeći od marta. prikladnost. krijumčarenje. varalica. grč. med. nagrñenost. deflectere) savijati. vatrom očistiti. deflagrare) sagoreti. up. deformitet (lat. defloracija (lat. defloratio) obeščašćenje. deflatio) fin. deflegmirati. deformitas) unakaženost. prista-lost. defo (fr.) dvanaesti mesec u godini. pes stopa) motka za merenje. defraudirati (lat. prikladan. dehortatio) odvraćanje. defunkcija (lat. obeščašćena. decemviralan (lat. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. defluksija (lat. de. grč. de-. . dehiscentia) bog. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. prevara. dehidratacija. iskvariti oblik. dehiscentan (lat. def aut) oskudica. kao posledica i cilj toga. defluxio) oticanje. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). decembar (nlat. deformatio) kvarenje oblika. fr. supr. defraudant (lat. decencija (lat. obeščastiti. katar. decembra 1851. unakaživanje. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. deflorisati (lat. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. smrt. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. lažljiv. decempeda (lat. defraudator) v. deflagrirati (lat. koji podvaljuje. decem. deflorator (lat. pošten. deformisan (lat. decemviratus) vladavina desetorice. de. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca.

decidere svršiti. grč. prokljuviti. decima) muz