Vujaklija - Leksikon stranih reci i izraza

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aeroplast (grč. meteorski kamen. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aeg. bakterija u vodi. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aerokonvoj (grč. aeg. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. v. aerotaksija (grč. lithos kamen) meteor. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeroplan. eng. aeg. istemi) nauka o ravnoteži gasova.). aeg. od istemi postavim. eng. geokarpija. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aerostacija (nlat. aeroskop (grč. čvorište vazdušnih linija. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. eng. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. tćnos napon. aerolit (grč. aeronaut (grč. aerozoe (grč. aeg. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aerotaksi (grč. aeromagnetometrija (grč. aeg. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aeroport (grč. uvo) ned. klinein naginjati. aeroskopija (grč. asronavigacija (grč.). aeg) ned. aerobije. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeg. aeg. veliki aerodrom. terme toplota. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. lat. aerostatika (grč. aeromantija (grč. u vidu magle ili dima. taxis ureñenje) vazdušni taksi. lat. asroklinoskop (grč. asroklub (grč. aerotonometar (grč. navigatio) plovidba po vazduhu. koji stoji. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. vazduhoplovstvo. Ićgos reč. aeroeides) koji ima vid vazduha. skok padobranom itd. aeg. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg vazduh. zagrejavanje letilica itd. aeg. aeg. therapefa lečenje) med. aeg. lat. aeg. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeroidan (grč. aeg. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeg. v. npr. kamen koji pada iz vazduha. fr. aeg. vazduhoplovstvo. mechanike) fiz. Magnes. izgaranje. eksploatacijom i istraživanjima). aeromshanika (grč. aeg. aerozoli v. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. zbor. aeg. razvijanje vazduha u telu. aerokar (od grč. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. kartograf. nautikos brodski. taxis ureñenje) zool. pneumatika. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aeg. naus brod. koja se drži potiskom. lat. aeg. aerootitis (grč. aeg. aeromiting (grč. aeromedicina (grč. naročito vazduha. aeg. aeg. aerometrija (grč. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. avion. helikopterom i dr. pomorski) vazduhoplovac. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. karpos plod) v. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeg. aeroza (grč. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. lat.).) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. emballo ubacim) stvaranje gasnih. naus. aeg. aeropauza (grč. metrfa) merenje vazduha. aerokartograf (grč. aeg. aeg. maglovit. aeg. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aerotehnika (grč. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aeg. stručnjak u aerolo-giji. . aeg. planos koji luta. portus luka) vazduš-na luka. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. terror strah. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. statćs stajaći. aeg. aeg. meeting. aerologija (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aerolog (grč. aeg. plasso obrazujem. aeg. aeg. aerokarpija (grč. aerometar (grč. us. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. vazduholik. aerostat (grč. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aeroterorizam (grč. zoon životinja) zool. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aerosoli. aeroplan (grč. aerosoli (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aerotermodinamika (grč. aeroterapija (grč.

izbegavanje vazduha. i 2. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. aeg. pun života. azeličai. osion. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. igranje na berzi. hartije od vrednosti i sl. jedna vrsta nesagorljivog minerala. tzv. ažiotaža (fr. azelija (grč. aerofotografija (grč. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. lat. aeg. pa i kod tuberkuloznih. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. a-. aerofite (grč. plahovit čovek. trgovanje novcem. flotta) „vazdušna flota". phos svetlost. kao i pod vodom.. a jour) tačan i brz u poslu. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. ažiotirati (fr. phytcn biljka) bog. akcije. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). gutanje vazduha. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. azijanizam ret. naročito zemljišta (terena). aeg. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. aerotropizam (grč. entelehija i mnogi drugi. azigija (grč. deo-nicama i sl. a-sylos neopljačkan. ažio-kovto (fr. Takvi su pojmovi npr. phoneo zvučim) instru-ment. inače. vojnih begunaca i sl.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. pomeranje. silovit. profesionalni igrač na berzi. Asianus) stanovnik Azije. aeg.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. doplata. hartija od vrednosti i sl. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. igrati na berzi. metrfa merenje) 1. ažuran (fr. aerofor (grč. phone glas) kuz. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. trćpos obrt. nameštanje. azgin (tur. zygon jaram) neženjenost. phobeo bojim se. hartijama od vrednosti. na utočište u nekoj stranoj državi. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. takoñe: epifite. končastog sastava.: bog. lat. aerofotogrametrija (grč. aeroturbina (grč. nem. aerofilter (grč. ažurirati (fr. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. životna sila. ital. Asia. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. čudovište. ejderha) zmaj. jedne deonice. azil (grč. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. aeg. azilum ignorancije (lat. antički besednički stil. aždaja (tur. višak. ajour) šupljikati. agio) trg. veća vrednost jedne vrste novca. aeg.. filatelija. aeg. neman. ala. bujan. aeg. phagem jesti) med. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. aeg. zavese u pozorištima i dr. utočište. 2. azelia) neljubomornost. neprikosno-ven. agio-conto) trg. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. obaviti posao na vreme. doterivanje. a-. aerofoni instrumenti (grč. magneziju-mov silikat. baviti se ažiotažom. aerofon (grč. neudatost. gramma slovo. . aerofagija (grč. Aeroflot (grč. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. aeg. . duvački instrumenti. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. stvoren u maloazijskoj Joniji. tćpos mesto. npr. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. berzanske zelenap!enje. pribežište. ažur (fr. koji je pronašao Edison. besan (obično o konju). sloboda. preterano kitnjast govornik. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. aeg. metafizičke. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. phos svetlost. azgm besan) 1. aerofilatelija (grč. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. ažija (fr. za izolaciju. azbestoza (grč. aerotunel (grč. služi kao rñav toplonoša. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. udešavanje mere. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. nezauzetost. azbest (grč. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. aeg. asbestos neugasan) mm. phoros koji nosi) donosač vazduha. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. pr. ažioter (fr. nezavidljivost. plašim se) strah od vazduha. ažistaža (fr. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. bombastičan. geofite). dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. praviti šupljike. asbestos neugasan) med. pravac) bog. aerofobija (grč. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. aeg. v. ret. aeg. 2. od nominalne vrednosti. odnosno kiseonika. Azijat (lat. agiotage) špekulacija. aeg.

azojski period (grč. ajnštajnij(um). aitiologija (grč. uplitanje. nastavak ites) tin. plata.067. Ayse živa) muslimansko žensko ime. zoo živim. ajman. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ogrlina. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. ajvan (tur. ajnc (nem. marva. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. gde su akademski držali kongres 1869. fig. ein jedan. a-. ajnakter (nem.) v. domaća životinja. pl. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). azur. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. hayirli) srećan. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. zb<zg toga. akademski (grč. 2. ajzenaši pristalice Karla Marksa. air (tur. sperma seme) med. zoon život) kol. ajam (tur. akademija. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. a. Ajša (tur.. koji se tiče ove. azur (fr. akademska rasprava strogo naučna raspra- . airli (tur. ital. koji nije u stanju da održava život) hem. motka. azur (tur. egiologija. akademik (grč. ajmana (tur. azot (grč. ajnzac (nem. zoon živo biće. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. azotemija (grč. aygir) pastuv. 3. Platonova škola. Otkriven 1954. azoik (grč. grč. praznik beskvasnog hleba. 4. aKademia. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb.bez. te je. naima krv) med. 5. ajkuva (tur. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. spreman. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. as-samt strana) astr. znak Es. budite pripravni. Aias) kit. akademičar.bez. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. poludeo i ubio se od žalosti. Eisberg) ledeni breg. a-zoon. azotometar (grč. aKademikos) koji pripada visokoj. koji pripada akademiji. usiljen. azo-bojs (grč. azoodinamija (grč. više-manje. azurala (arap. nebesko plavetnilo. zyme kvasac. bitanga. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. aKademia od osobnog imena AKademos. dynamis snaga. akademija (grč. dakle. Ajas (grč. ropsko podražavanje antičkih uzora. Eis led. azimut (arap. ljubavnica. hazir ola) spremajte se. ajdamak (tur. plavetnilo. plava boja neba. hazir) 2. hajvan. obrazovan na visokoj školi. 2. a-zoon. ajsberg (nem. hayir) sreća. gotov. 2. vent-en. a. einlegen staviti) štamp. najstariji period Zemljine kore. školski. Einsatz umetak. malaksavanje. aylik) dohodak. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. »sena ljubimica Muhamedova. dobar. karbonat bakra. Lavoazijeov naziv za nitrogen. ili organskoga iz anorganskog. ajskastn (nem.) draga. azotos. rednog broja 7. logia nauka) v. 3. slojevi bez organskih ostataka. azoogenija (grč.zoon. gfgnomai nestajem. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. akademičar (grč. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. dobro. ajvar (tur.) v. plav mineral. ua.19 azima (grč. periodos) geol. visoka škola za nauku ili umetnost. v. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). skitnica.) vrsta plave boje. krut. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. pilu.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. azzurro) l. redni broj 99. element atom-ske mase 14. hajvar. arhaik. 1. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. čestit. sin Telamona. slabljenje. aKademikćs) v. azoospermija (grč. velikoj školi (univerzitetu). azur. a. neradnik. urem mokriti) med. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna.-tur. azotos. azuran. radioaktivan. aitfa uzrok. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. ajnleger (nem. dobrotvorne ustanova. a ostali je deo pod vodom). tur. azoturija (grč. kralja salaminskog. a-. pripravan. haydamak) batina. znak N. akademizam (grč. hemijski element. koji se tiče akademije. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. eins jedan) v. haymana) 1. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ždrebac. korist. gotovan. sila) med. GGlato-nova filozofija. dušik. lat. atomska masa 254. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). azotos. azurit (fr. ajluk (tur. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. zadužbina. azotos. stoka. trovalentan. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. nedostatak snage za život. uložak) muz. ajgir (tur. akademik. na noge! azurii (arap.

axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. tj. nepriličan. neprikladan govor. akaša je starija od svih njih. akvabatik (lat. potres mozga. a kapričo (ital. a. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. neshvatljiv. a capella) kuz. Kata. bez.. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). accarezzevole) muz. nezapaljiv. calcul račun). acqerellare) slikati vodenim bojama. nepoi-manje. akvaplan (lat. a-Katalektikos) poet. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. Africi. koja se peva. ljupko. pravo isuši-vanja zemljišta. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. ned. med. pedis noga) podvodni bicikl. akarecevole (ital. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. Hristu i svetiteljima. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akatalektičan stih (grč. četvoroglasno. eng. aqua. marinus morski) min. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. nemogućnost pijenja ili gutanja. a-Kaustos) nesagorljiv. a quadro) muz. grč. aqua. graphfa pisanje) med. akvedukt. pravo odvoñenja vode. agere voditi) prav. zgrčenost. akaparer (fr. akatist (grč. po učenju Upanišada: etar.ne. v. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. . kao „prostorna supstancija". mekuštvo. aqua. u četiri glasa. med. nepravilan (za groznicu). praćena hipertrofičnim promenama na koži. aqua. a. zakupac robe radi cphekulacije. akademski grañanin slušalac. nečistoća krvi. Etiopiji. a-. akaša (ind. a capriccio) nuz. akaustičan (grč. od koga se dobija gumarabika. reč akakJa znači nevinost). akvarelirati (ital. zbirka satiričnih. a kvadro (ital. akvalung (lat. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. aqua destillata) hen. kao što su bradavice. logia govor) lit. lat. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. accarezzevolmente) tuz.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. Kardfa srce) fiziol. akva (lat. pelvis karlica) med.) fil. akantologija (grč. nestalan. akairologija (grč. accapareur) nakupovalac. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. nena-klonost prema čistoći. Kataposis pijenje) med. ukrućenost udova. akatagrafija (grč. akampsija (grč. axantha bodlja. kamerama i dr. aquaplaning) sp. akatalepsija (grč. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akarecevolmente (ital. akvanautika (lat. naročito na Veliku subotu. snabdeveno reflektorima. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. nedostatak razumevanja. prekapnica. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). pes. v. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. nego stojeći ili u hodu. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. akaparisati (fr. papilomi i dr. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akapLja bodlja. akatastatičan (grč. akva Bineli (nlat. neuredan. akak!a) bog. akataleptičan (grč. aqua. samovoljno. akva destilata (lat. u nezgodan čas. a-. a-. fig. student univerziteta. stojeći. akarecevole. akantopelvis (grč. umiljato. akvaped (lat. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). akatarzija (grč. akvaplaning (eng. neshvatanje. akvarel (ital. naročito protestant. Kathfzo) ne sedeći.ne. akatolik (grč. axampsfa) negipkost. podrugljivih pesama. aKataleptos) nedokučljiv. tj. akacija (grč. logia govor) nezgodan. akatističan (grč. akardija (grč. koji se ne peva sedeći. a kapele (ital. planus ravan) sp.akairologija 20 akvarelist(a) va. axantha bodlja) ned. akarpija (grč. med. aqua Binelli) farm. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. fr. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. akvatikum. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. akvarelist(a) (fr. akantoza (grč. aqua voda. aKairos nezgodan. akalkulija (grč. a-Katastatos) nepostojan. malodušnost. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. po svom ćefu. nautika. akatapozis (grč. aqua) voda. akvagij(um) (lat. bodljikava karlica. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. nepojmljiv. vrsta berila. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. destilacijom prečišćena voda. aqua. aKathars(a) nečistoća. nemanje srca. akvadukt v. akagrJa) neplodnost. a-. akvamarin (lat.

akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). akvagijum. akvila (lat. akiurgija (grč. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). v. Kyesis trudnoća) ned. akme (grč. acclimatisare) prila-goditi. koji živi u vodi. vodeni. bubuljica. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). orao. akvijescsncija (lat. akvedukt (lat. ovlašćeno lice koje. acezija. aklimatacija (nlat. aklimatacija. akvijescirati (lat. aqua. fortis jak) hen. aklimatiziranje. akvatinta (lat. ukras u obliku orla na zabatu kuće. bogat vodom. akijezis (grč. akedija (grč. acclimatatio) v. aidestos nezatvoren) Opt. oblik ruskog larpurlartizma. kišovitost.. prelomio stanje u razvoju bolesti. akvatičan (lat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. ergon delo) ned. aKesis) v. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. 3. 21 akolada akianoblepsija (grč. akvizitor (lat. akio čujem. metron mera) med. akvizicija (lat. nauka o lečenju sečenjem. acedija. akmak (tur. nabavljanje. accollata. acenonoet. uzvikivanje. šiljak) med. stečeno. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. akviziter (lat. akolada (lat. aki (fr. aquosus) pun vode. z. kri-tično. akenonoet v. akezija (grč. ake lečenje. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. tj. . par acclamation) izvršiti izbor. klicanje. koji ne prelama. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). aklimacija (nlat. akte vrhunac. vodovodna cev. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. par aklamasjon (fr. mesto u apoteci gde se drži voda. aklimatizirati (nlat. vlažan. 2. slepilo za plavu boju. anne (grč. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". nesposobnost »sene da bude oploñena. a-. aklimatizacija. v. nauka o hirurškim operacijama. odomaćiti. ime jednog sazvežña. nabavljene. aquatilia) zool. farm. akoemetar (grč. akvatikum (lat. blepo vidim) ned. ducere voditi) 1. naviknuti na neku tuñu klimu. kuapbv zagasito-plav. budala. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. akvizitum (lat. 3. nabavlja ili zadobiva. ne lomi zrake. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. arh. pristankom svih. akumetar. fig. zool. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. aqua. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. gnosis poznavanje) med. akirija (grč. bez pojedinačnog glasanja. zarada. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. ital. snažna voda. akvestus konjugalis (nlat. zajednička tekovina muža i žene. aquila) pl. priznanica. aklamacija (lat. med. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. akefalos (grč. aquaticum) prav. zarañuje. akinezija (grč. stečeno dobro. kišovit. zadovoljiti. upotreba reči u prenesenom smislu. akvozan (lat. acquisitum) nešto što je zadobiveno. aceridi. 1. uz platu ili proce-nat. god. akizam (grč. vodovod. pozdravljati klicanjem. acquisitor) čovek koji nešto stiče. aquiescentia) umirenje. navikavanje na tuñu klimu. slatkovodne životinje. aklimacija. močvaran. akvatilije (lat. aquiscere) umiriti. akvafortis (lat. aćtak) glupan. akvadukt. acclimatio) v. barovit. aklimatizacija. a-. acquestus conjuga-lis) prav. kanal. skupljač oglasa (za novine). umirivanje. akpe) med. aKinesfa) nepokretljivost. čovek koji ne trpi ničiju vlast. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. izmirenje nekog dugovanja. acquisitor sticalac) trg. aqua. fr. uzetost živaca. 2. stari rimski vodovod. astr. jednoglasno. aqua. akik (tur. pokraj vode.adobivanje. aklimatizacija (nlat. atiline (lat. ret. aKephalos bezglav) sanjalica. fig. prilagoñava™ podneblju. odomaćivanje. sticanje. Akvarij(us) (lat. aklastičan (grč. orlovi (orao suri i orao krstaš). aquila) zool. ukočenost jednog uda ili više udova. aquositas) bogatstvo vodom. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. acquisitio) tekovina. acquit) plaćanje. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. akognozija (grč. aKedeia) v. aklamirati (lat. vodene biljke. aquarius) astr. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. ili usvojiti kakav predlog. a medved za žute kruške.akvarij(um) akvarij(um) (lat. bez pojedinačnog glasanja. akvaterarij(um) (lat. collum vrat. akug£a) neprava upotreba jedne reči. kad se neko pravi da nešto ne mari. aquaticus) podvodan. akov lek. akvozitet (lat. npr.. gnojnica. poznavanje sredstava za lečenje rana. sprava za merenje stepena jačine čula sluha.

akompli (fr. bezdlačnost. akdniton jedić.. 'aqrab. bolestan izgled lica. ćelavost. pridružiti. udesiti. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. akreditirati se steći ime. accordamento) muz. asge) engleska mera za površinu. združenje. god. aceordium) kuz. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. akrement (lat. ne nadnicom. = 4840 kvadratnih jardi (4046. udešavanje instrumenata i glasova. v. priraštaj. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. akomodirati se. akomodman (fr. akomodacija (lat. akratija (grč. nl. saglasnost. predujam. glas. akosmizam (grč. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. urediti. kotyledon udubljenje) il. suprotno: ateizam. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. fait accompli) svršen čin. pogodba. a-. uvaženje. ugovor. žderonja.. samo bog. akomodirati (lat. utvrñenja i sl. unapred. uzimanje unapred. viljuška za zglašavanje. vezati za ggritke. porav-nati. kao jedino što doista živi. voj. namiriti se. akonitin (grč. akolast (grč. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. zglašavajući. dok su sve ostale stvari. sobe i dr. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. spojiti. accorporatio) sjedinjenje. o plaćanju nekog duga. accreditivum) punomoćstvo. voj. . accordeur. na ime. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. kranfon lubanja) fiziol. na račun. proždrljiva!]. plaćati taj posao po parčetu. bledilo. udešavanje muzičkih instrumenata. bog. vansudsko poravnanje. accoler) obgrliti. assogrogage) prisajedi-niti. ad. dopustiti. staviti u za-grade. poravnanje. uzimanje predujma. otuda: dati neki posao u akord. accompagner) pratilac. sporazumeti se. naročiti način plaćanja radnika. akratoterme (grč. ove-riti. akontirati (ital. akontacija (ital. po svršenom parčetu. odobriti. sprovoditi. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. zglasilo. accommodare. akompanjirati (fr. accreditare) ovlastiti. suma koja se uzima na račun. a ne nadnicama. a ne nadnicom. fr. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. med. kuz. accorder) zglasiti. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. predujmiti. accordo. poverenje. sporazum. akranija (grč. namestiti se udobno. izgladiti. zagrada. akorporacija (nlat. aKolastos) neumeren čovek. tačkati. udesiti se. dati kredit. okončan. akoz lek. accord. krateia nemoć. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu.22 ramenu novoproizvedenog viteza. accommodatio) udešavanje. opunomoćiti. a-. poravnati se. akolit (grč. a-. terme. akorporirati (nlat. akompanjist(a) (fr. pripadanje. accommodement) udobno ureñivanje kuće. akreditirati (nlat. poravna™ se.8 t2). udesiti (glasove. tur. akratos jak. tip. akreditiranom. o sredstvima za lečenje rana. priseo jiti. akolirati (fr. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. nlat. izravnati. pripojiti. samo modifikacije božanstva. „štimer". otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču.crescere rasti) prira-štaj. akr (eng. assoglmoder) podesiti. akrescenzija (lat. overenje. akrep) škorpija. akordoar (fr. složiti. pa i sam svet. svršen. bez istinske stvarnosti. fet akompli (fr. accompli) završen. a conto) trg. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. accrementum) poraštaj. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. akrescenziJa akorder (fr. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. kćsmos uredan) neurednost. priznati. accordoir) muz. zagraditi. akonto. na ime zarade ili primanja. a conto) uzimanje na račun. ckrku-larni akreditiv akreditivno. slaganje. akreditiv (nlat. ital. akordamento (ital. žice). akrep (arap. po dešavanje. poverenje. accordando) kuz. sloga. tj. akosmija (grč. kote kosa) ned. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. a-. akordion (ital. a-. slagati. dovršen. Aconitum napellus) hem. akotiledone (grč. punomoćje. koji je u punoj snazi. npr. zagrliti. a kong» (ital. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. fr. udešavajući. kuz. na ime zarade ili primanja.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. a-. akordando (ital. sprovodnik. accordatore) kuz. uroñena nakaznost glave. zglaša-vati. accompagner) pratiti. zglašavanje. zglasilac. nečistoća. uopšte svaka otrovna životinja. logia nauka) nauka o lekovima. trg. pronañena 1829. akordirati (fr. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. u ime predujma. unapred. aKĆluthos) pomoćnik. udešavanje. akomija (grč. jakrep. akologija (grč. povećanje. akord (ital.

akritičan (grč. nekritičan. metron) tačno merenje.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. koji nosi plod na vrhu. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). gorčina. graphfa. akros) fil istraživanje prauzroka. gornji deo. pelivan. akro. akros. pri obre-zanju. akros. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. rasuñivanja. akridofag (grč. akros. akropetalan (grč. accriminatio) optužba. mikrćs mali) med. polis grad) gornji grad. akroama (grč. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. krajnji udovi tela. pisanju. akros. akromegalija (grč. odyne bol) ked. akromatopsija v. akros. akromonosilabike (grč. . ljutina. akromikrija (grč. megas velik) med. onaj koji se hrani skakavcima. akros. akros. akrostih (grč. akriminacija (nlat. akroamatičan (grč. koji se. oleum ulje) hen. akros. akribometrija (grč. predavanje. akroliti (grč. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akrimonija (lat. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akrobistija (grč. akros. monos jedini. akromatin v. plećka. predavanje. u obliku predavanja. akribologija (grč. akrobatika (grč. akros. avij. prevrtač. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). lopatica. brižlji-vost.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. ruke i noge) od kamena. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. akro. slemenu grañevina. stfchos niz. neodlučnost. akros. gipko-sti i okretnosti. Akropolis (grč. ruku i nogu. ahromatin. uopšte. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. npr. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akromazija v. akrobata) (grč. poslednjeg uzroka stvari. akroterija (grč. akribija (grč. akrobistija. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. akros. jezika. akropostija (grč. aseg oštar. akrizija (grč. okrivljavanje. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akromion. akrokolije (grč. akribes. akrćasis) slušanje. šiljat. akrografija (grč. ahromazija. phagos žderač) skakavcojed. znat. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akronim (grč. bazipetalan. nosa.(grč. akropostija. kiselina. redak) pesma kod koje početna. kolon ud) št. gornji. akrotizam (grč. akribometar (grč. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akrolein (lat. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). akrfs skakavac. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akropatija (grč. opori lekovi. akrije (lat. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akros. oporost. tj. krajnji. akribes. akros. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. usnica. ljuti. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. sophia mudrost) najviša mudrost. teško razumljiv. usmen. akromion (grč. petalon list) bog. donje vilice. med. vrh zgrade. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. pleće. tačnost u govoru. akros. ahromatopsija. <upr. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. čitanje. u životu. aseg ljut) farm. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. akrobystfa) v. postupak pri radu kiselinama. akrosofija (grč. glavica) ark. istraživanju i. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akroazis (grč. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. naročito krajnjih. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akrilna kiselina hen. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). odseca. akrisfa) nerasudnost. akribeia) tačnost. karpos plod) bog. šiljatost glave. temeljitost. acrimonia) oštrina. akrobacija (grč. akrogrami (grč. savesnost. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akromfa) znat. otpornost. kratkoća jednoga ili više udova. akrokarpičan (grč. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akroterion vrh. optuživanje. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). pathos bolest) med. akrokefalija (grč. pisanje) tip. neodreñenost stanja bolesti. kephale glava) znat.

radno stanje (suprotno: pasiv). očevidan. eng. teorija vrednosti. akrćcholos jarostan. axilla pazuho) pazušni. . u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. activa) trg. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. acta od agere delati. aksonometrija (grč. Aktentasche) torba za spise. učenje o vrednostima. aktivist(a) (lat. radan) 1. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. živ. nadljubiča-stih. aktiva (lat. farm. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. ili su mu čak od štete. one koje se tiču države. activare) v. raditi) fil. koji vredi. dejstvo. activare) staviti u dejstvo. aktinizam (grč. onda su i meñu sobom jednake). morske životinje iz porodice anto-zoa. osovina. ubrza-vati. Achse osovina) „osovinaš". designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. radni. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. Kad su dve količine jednake trećoj. ahbp oca. actus. akros. „osovine Berlin—Rim—Tokio". aktentašna (nem. aksilarni (lat. radnje. delovanje. mast. praktično. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. u dejstvu. aktinije (grč. manteia proricanje) proricanje po sekirama. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. lat. activus delatan. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. poz. act. activus delatan) radan. aktinos sunčani zrak. šake. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. aheša) negostoljubivost. aktivisati (nlat. aktivacija (lat. akta publika (lat. activa) trg. salo. mekanog tela. zrak) fiz. akroholija (grč. svojstvo sunčanih. aksiologija (grč. aksiom (grč. axis oca. zrakova da izazovu hemijske promene. očevidna istina. naročito sudska radnja. nekretnine). bez kostura. aksist (nem. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. gram. aksiomatičan (grč. radni. fil. axios vredan. moruzge. timologija. razjaren) jarost. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. njegovim stalnim nastojanjem. politički aktivist). trg. dela apostola. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. koji označava delatnost) 1. activus. acteur. up. pospešavati. istina koja se ne može dokazati (npr. pristalica aktivizma. cijanoza.. negostoprimstvo. imanje (novac. aktivi (nlat. rasprava. radnja. hartije od vrednosti. akter (fr. dela. okretan. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. aktinos) hek. hem. vredan. usta). marljivost.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. javne radnje. bradva. aktiv 2. aktivitet (nlat. aksiom. delatnost. spisi koji se tiču nečega. pretres. activitas) živost. radinost. ne raditi po njoj ništa. osovinski. svaka svečana javna radnja. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. aktinidi (grč.) med. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. fr. axine sekira. logia nauka) fil. aktivnost (lat. aksijalni (lat. acta publica) pl. koji se ne dokazuje. aktivirati (nlat. 1. actor vršilac. aktfs. osovina. državnim nad-leštvima itd. naročito u sudu. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. aksinomantija (grč. nlat. tj. radan. akta apostolorum (lat. aktivizam (lat. aktfs. aktiv-nost. pregalački. activus delatan. aktivator (lat. nedokažljiva istina. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. activus delatan) onaj koji je delatan. ustalački. radi u nekoj oblasti (npr. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. activus) v. akros. actum. čin. razjarenost. aktis. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. za razliku od pasiva. pospešiti. v. revnost. odstraniti je. akta (lat. ubrzati. aksungija (lat. axioma ugled. uvesti u aktivnu službu. istinit. raditi) pl. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. koji radi. v. os) osni. v. tj. delanje. stavljanje u delovanje. gram. javni spis. imovina. pl. actinaria) 3001. akseničan. aksiomatika nauka o aksiomima. okretnost. pogurnuti. akrocijanoza (grč. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. pojačavanje delatnosti.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. suprotno: inaktivi. uši. 2. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. izvršilac) glumac. 2. stopala. acta apostolorum) pl. agere delati. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. 2. još u službi. akt (lat. akrofobija (grč. aksenija (grč. od kojih sopstvenik ima koristi. aktive (lat. axis osovina. activi) pl. aktivitet. aktivan (lat. potraživanje (suprotno: pasiva). ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivirati. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. acte) delo. koji dejstvuje.

aktfs. actualiser) v. actualis) sadašnjost. aktinimetar (grč. aktualan (lat. akuzatorski (lat. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. aculeiformis) žaokast. aktu (lat. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktualizacija (lat. therapeia lečenje) med. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. primorci. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. današnjica. aktuar (lat. aktis. 2. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. actualisatio) privoñenje u delo. energeia delo. optuženje. gramma slovo) rendgenska slika. aktuelaost. zarazna bolest najpre opažena kod konja. akuleiforman (lat. aktuelna energija živa sila. aktis. aktis. accusatus) tuženik. istinit. aktis. aktuelnost (fr. optužni. savremenost. aktis. redni broj 89.92 sek. koji je na dnevnom redu. ispitivanje. zrakast. aktualizirati (fr. morphe oblik) bog. današnja zanimljivost.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. akte strma obala) pl. prozračavanje rendgenom. aktuelan (nlat. aktinij(um) (grč. mykes gljiva) ned. ostvarivanje. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinoterapija (grč. kažnjiv. aktinograf (grč. med. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. dejstvo nekog leka na organizam. Actinomyces) biol. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. akuzator. aktinski (grč. sparivanje. savremen. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. rentgenogram. actualis. svečan čin.). aktis gen. a ne nešto supstancijalno. ostvariva-ti. ispoljava se na organima za va-renje. goveda i svinja. koji hemijski dejstvuje. actu) u istini. aktinomikoza (grč. actualis) v. akuzacija (lat. činjenički. actor) prav. aktinomorfan (grč. čin. accusatorius) prav. koji hemijski razlaže. aktinoidi v. aktis) hen. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. hem. actrice) glumica. akuzativ (lat. svečanost. kinetička energija. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. oni koji stanuju na obali. stvarnost. aktinična energija (grč. zastupnik. aktinometrija (grč. skopeo gledam) med. aktualizovati (fr. naročito geologije i bio-logije. atomska masa 227. aktinogram (grč. aktis. redni broj 86. dan. rad. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktinoskopija (grč. odista. akuitet (nlat. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktuacija (nlat. dat. actus) radnja. aktis. današnji. znak As. optužljiv. agere raditi. izdavalac punomoćja. aktualitet (lat. aktus (lat. ascusa-bilis) tužljiv. accusator) tužilac. bodljikast. princip prirodne istorije. aktis. prenošljiva i na ljude. koji se odnosi neposredno na današnjicu. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. danost. aktinoelektricitet (grč. actuarius) sudski pisar. graphia opis) nauka o zracima. . actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. što). optuživanje. školska svečanost. zrači H-zrake. optuže-nik. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. radioaktivan element. actuel) v. aktualizo-vati. oštrina. aktor (lat. supr. aktinidi. prouzrokovači aktino-mikoze (v. grapho pišem) fiz. actuel) sadašnji. acuitas) šiljatost. advokat. aktis. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. metron mera) fiz. accusativus) gram. stvaran. aktinomicete (lat. ostvarenje. metron mera) 1. aktualitet. aktinometar (grč. suprotno: akuzatus. aktuelan. akuzabilan (lat. actualis) fil. accusare optužiti. delo. poluvreme raspada 3. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. aktrisa (fr. jesu aktinski. privesti ili privoditi u delo. nlat. optužilac. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. actuatio) med. aktualizam (lat. teorija aktualiteta psi*. metron metar) fiz. akuzatus (lat. stvarno. aktovka (lat. tužilac. accusatio) tuženje. aktinografija (grč. aktis. aktis. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. lečenje zracima. akuzator (lat. znak Ap. fr. tuži-lački. spol-no sjedinjavanje.. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktis. ostvariti. aktinos zrak) fiz. sadašnja važnost. tužitelj. aktinon (grč. atomska masa 219. nevidljivi. naročito: oštrina tona.

nauka o akcentima. grč. accentus circumflexus). sticati. acus igla. akušerstvo (fr. acceptus primljen. acupictura) vezenje. akcen(a)t (lat. akcentus gravis (lat. gramatici. poroditi. paciscenata. sloga ili neke reči putem naglašavanja. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. trasat. akceptibilitet (nlat. tačan. akuo čujem. dohoci. akcelerirati (lat. accumulatio nagomilava-nje) 1. ispravan. znak za obeležavanje naglaska. poroñaju i babinjama. akuratan (lat. ubrzanje. accelerare) ubrzati. akumulator (lat. grč. akceptant (lat. akcentuacija. accentus naglasak) gram. . akceptor (lat. oštri naglasak. nagomilavanje (reči i izraza). primljen od Kineza i Japanaca. slušam) fiz. pri izgovoru. oštrougli. način lečenja nekih bolesti. akuširati (fr. akutan (lat. reč kojom se izražava primanje menice. akceptirati. koji ubrzava. a obično traje do 40 dana. akceleracija (lat. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. akceptirati (lat. poroditi se. novac. od dveju ugovoračkih strana. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. savestan. acceleratio) fiz. accoupler) sparivati. primalac jedne na sebe vučene menice. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akuplirati (fr. cirkumfleks. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. accelerare ubrzavati. crkva). prihvatljiv. spojiti. akuo čujem. v. acceptare) v. metron mera) v. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. accentus acutus) gram. priznati. akut. nagomilavač) fiz. akušeza (fr. porañati se. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. akcentus akutus (lat. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. primaljstvo. a druga akceptant— primalac). logia nauka) gram. akustičan (grč. i fr. ubrzavajući. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. usvojljiv. vez. acutus) oštar. jedna je promitent — ponu-ñač. accoucher) pomoći ženi da rodi. odobra-. akumulirati (lat. punctura bod) med. accoucher) babištvo. odobriti. akcepta (lat. akceptilacija (lat. isticanje. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. accentus) gram. accumulator gomilač. accelerativus) ubrzavan. akušersko odeljenje med. up. ret. gravis. 2. ubr-zavati. 2. akcept. accumulare) nagomil(av)-ati. acceptibilitas) pri-mljivost. accepti latio) trg. acceptabilis) primljiv. akceptovati (lat. akumulacija (lat. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. prihvatljivost. primalja. acculturation) l. nauka o zvuku. akut (lat. akcentuacija (fr. akceptabilan (nlat. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. dvornice. stavljati ak-cente na reči. prihvaćen) primanje menice. uredan. akcept (lat. prek.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. accuratus) brižljiv. acutus oštar. akceptacija (nlat. acupressura pritisak iglom) med. oštri akcent. akcentologija (lat. „prihvaćena". akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. accentuation) gram. spa-riti. akcent. nauka o trudnoći. pozori1pte. akupiktura (nlat. akumetar (grč. slog ili neku reč. ubrzavanje. primljena menica. akušer (fr. akcentovati (lat. akcelerometar (lat. gramatici). aparat za skupljanje električne energije. acutus accentus) gram. akupunktura (lat. izvijeni naglasak (u grč. naglašavanje. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. spajati. nagomilavač. modernizacija (primitivne) kulture. akcentovanje (lat. akustika (grč. akcentus cirkumfleksus (lat. kao u molra. accentus naglasak. valac. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). akustikos. naglasak (sloga ili reči). akoemetar. akulturacija (eng. jednog glasa. angularis ugaoni) kom. acceptatio cambii) primanje menice. akutangularan (lat. prihvatiti. vezivati dva po dva. accepta) pl. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. skupljač. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. akupresura (lat. accoucheuse) babica. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. acceptare) primiti. staviti. prihodi. accentus gravis) gram. gram. koji prisiljava na brzo rešenje. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. „sprejeta". steći. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. teški naglasak (u grč. nlat. acceptare) primalac. babičiti.

accisia. accessus. sreća. naučiti. udeo. al. accidentalia) slučajnosti. ono što još pripada glavnoj stvari. prvi mrak. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. akciza (fr. delanje) radni. preduzimlji-vost. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. mnoštvo. u vodi teško rastvorljiv. akcizant (fr. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. razumeti. slučajna zarada. priraštaj. 2. odn. jezičara. accessio) pristupanje. accidere dogañati se) prirez. alabastar. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. senzal. osetiti. accise) onaj koji plaća prirez. alabandizam umetničko ošljarenje. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. tužilac. alabastros. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. na probu. trošarinu. optuživati. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. koje nisu bitne. slučajne osobine neke stvari. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. sporednosti. alaj-beg (tur. accessus pristupanje. action) radnja. op-tužiti. nlat. usvajanje. delatnost. zalazak sunca.akcepcija 27 privreñivanje. Aladinova lampa v. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). prila-zak. član nekog akcionarskog društva. akcesit (lat. prihvatanje. vreme četvrte molitve muhamedanaca. tur. akcidentalan (nlat. a la carte) prema jelovniku. accise) trošarinac. alajka (tur. usvojene značenje neke reči. ala breve takt (ital. accidere) pl. halayik) 1. halal. parada. alajbegova slama ono što nema vlasnika. accidens. sporedna nagrada. pomoćni. akcipirati (lat. po. napad groznice. dejstvo. al-kali. akšam (tur. acceptio) primanje. fr. actio. poreznik. acctionnaire) trg. a 1a) kao. accise) odrediti prirez. eng. deonica. alal. accessorius) sporedan. druga nagrada. akcionar (fr. actionator) tužitelj. akcesija (lat. accipere) primiti. ak§am) l. alaj (tur. poput (čega). fini. 3. sporedan posao. gde je vladao rñav umetnički ukus). a la kart (fr. accedere pristupiti. opažati. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. akcesist(a) (lat. Al-kuran itd. trošarinu. accidentalis) v. sluškinja. opaziti. raspusna. ono o čemu niko ne vodi računa. pripravnik u službi ili zvanju. često se upotrebljava i el i ul. tip. svetina. nemoralna žena. alabastersko staklo mutno. osećati. a la bon-er (fr. gomila. koji nema veze sa suštinom stvari. lat. što je promenljive ili slučajno u njoj. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. obrazaca. actio tužba) tužiti. alabaster (grč. alaj-barjak (tur. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). koji se tiče dejstva. akcidencija (lat. čuti. svečana povorka. odeljenje konjanika. alay bayragi) glavna vojnička zastava. poluprovidno staklo. desiti se) nebitna. akcionator (nlat. izbor jela po jelovniku. lat. akcidentalije (lat. po zalasku sunca. akcizirati (fr. akcidencijalan. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. actio rad. alabastrum) št.(ar. izrada tablica. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. sporedan. accise. npr. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. Aladin. 2. sporedna. naročita. akcionirati (lat. alay) vojska. Aladnnova lampa. hartija od vrednosti i sl.. (arap. robinja. veoma tvrda vrsta gipsa. ružičast. de-latni. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). al (tur. akces (lat. akcidence (lat. po ugledu na nešto. slučajan. al-) arapski član. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. al) otvoreno crven. a la bonne heure) u dobri čas. uzgredan. akcioiiradi-jus avij. oporezovati. stupanje na vlast. rumen. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). accedere) pristup. akcizor (fr. slučaj. »sena opaka jezika. akcija (lat. pokvarena. accidere dogoditi se. pri-laz. delanje. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. akcioni (lat. alkohol. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. akcesoran (nlat. akcidens (lat. trošarina. shvatiti. accidentialis) nebitan. posrednik. pristup) početnik. trg. accidere. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alev. med. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . akcidencijalan (nlat. a la (fr. deoničar.

naročito bakra. allas. alarm (fr. albumen. u zbunjivati. pozvati ka oružju. alat (arap. strah. odmah. ala marna (ital. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. albertotipija tip. prćija. crtežima i sl. albumen belance) hem. od helal) l. alumen) stipsa. spomenar. neobuzdan čovek. belančevinasta materija. islamskog). po turski (za razliku od evropskog. spomen-knjiga. usled čega koža i kosa izgledaju bele. allatura. knjiga za skupljanje fotografija. eidos izgled. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. požurivanje. koju treba ispuniti slikama u boji. oprostiti se. albumen (lat. ubrzanje. . lat. albatros (eng. začednica. alarmist (fr. vid. albino. belančevina. nespokojstvo. sve što je potrebno za rad. Alemanne) gladnica. allantos kobasica) med. a-ilah) bbg. albugo (lat. all'arme) voj. alatura (nlat. alla marcia) iuz. začedna bešika. do zemlje duga. albatross) zool.000 listova). allantos kobasica. grč. lalein brbljati) med. zabrinutost. album belo) belina. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. uzbuna.: alafrZnka. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. albacija. alantotoksikon (grč. al crven.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. uznemiriti. albifikacija. allatratio) lajanje na. miraz. pozdraviti se. a oči crvenkaste. supr. najednom slikati. posrebravanje metala. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. bela. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). alantoidna tečnost zool. jer bi odbilo svu svetlost. albus beo) min. afferre donositi) prav. nemir. albanolog stručnjak za albanologiju. toksikon otrov) hem. bela mrlja na rožnjači oka. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. a-. albolit (lat. knjiga sa belim listovima. zastrašiti. alarmantan (fr. albit (lat. „brdska zemlja") staro. albacija (nlat. lat. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. pustahija. halaliti (tur. alarmirati (fr. at konj) alatast konj. belančevina. po evropski. na kome će se ostvariti neka radnja. danas samo pesničko ime Velike Britanije. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. ala prima (ital. riñan. Albion (kelt. obespokojiti. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. metron mera) hem. pokloniti. albugo) med. oprostiti se na rastanku. alaliti. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. obespokojavajući. alas (mañ. alata (lat. oboljenje usled trovanja kobasicom. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. albumin (lat. napad na nekog grdnjama. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima.: alaturka. svetao. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. alat. nazvane po pronalazaču. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. tj. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. alativ (fr. afferre doneti. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. nasledio odsustvo bojene materije. onaj koji boluje od albinizma. miraz. alarmer) uzbuniti. alaun (nem. supr. maraka itd. uznemirujući. albumen) hem. zapadnjačkog). botulizam. oblik) zool. alatio. praviti uzbunu. alatus krilat) davanje krila. albus beo. albuminimetar (lat. gramežljivac. alla franca) na evropski način. allatus donesen) pl. alla prima) slik. Alaun. po zapadnjački (za razliku od turskog. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alaturka (ital. Alba Greka (lat. materija koja u sebi sadrži belančevine. bez prethodnog gruntiranja. alla turca) na turski način. albuminat (lat. alah (arap. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. albification) v. poziv ili znak ka oružju. riba i gmizavaca). alafranka (ital. fig. albedo (lat. alantijazis (grč. alba (lat. orijentalskog. alarme. album (lat. oruñe. 2. allas. koračnice. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. albus beo) med. ribar. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. albus beo. alat (tur. albinizam (lat. albus beo) med.. albumen) hem. poštanskih karata sa slikama. beli feldspat. alat) pribor. ital. alarmant) uznemiravan. grč. albatio) beljenje. koji uznemiruje. donositi. alaman (nem. sjajanje metala. alantoida (grč. lat. albifikacija (nlat. književnosti i kulture. tur. alacija (nlat. pravi bog. alatracija (nlat. halas. albino (um. alamanka (tur. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. naročito ručni. allas.

halva. grč. alge (lat. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. u sazvežñu „Bika". jasno crvene svetlosti. al-gebr) kat. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. zvezda prve veličine. alea kocka) slučajan. aleatiko (ital. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. nauka o algama. na-vod. lagneia obljuba) med. alea kocka. otuda i naziv. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alvus) anat.) crven. npr. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon.) astr. al-veolarni živci vilični živci. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. ćelijast. male duplje. algaritam. alveolaran (nlat. algaritam (arap. algrafija (grč.. alea kocka) muz. nastao usled bola. bescvetnice. algofon (grč. anat. algeo osećam bol) med. napred! alea jakta est (lat. algoritam. algologija (lat. kockar. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. 2. algeo osećam bol) bolan.'. uputstva. god. stolica. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. albuminurija (lat. alveoli) l.. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. veština računanja. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. aldehid (nlat. allez) hajdete. graphfa) tip. „volovsko oko". helvahk) napojnica. rythmos) v. kocka je bačena. algorizam (arap. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. algos bol. alva (tur. bolesti bubrega i dr. ureo mokrim) med. algoritam. helva) v. pozivanje na neki zakon. aleatorika (lat. mesta navedena iz drugih dela. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. alcohol. logia) bog. alvaluk (tur. bolešljiv. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. aleator (lat. koji odgovara litogra-fiji. algolagnija (grč. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. kriptogamne vodene biljke. mat. grč. plamene boje. albus beo) fiziol. kukuruznog brašna i dr. trnka. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. alea kocka. izmet. alegata (lat. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. alea jacta est) posl. „sastavljanje razdvojenih delova". izvoñenje. alkohol lišen jednog dela vodonika. albuminozan (nlat. belančevit. aleatorni (lat. albuminoidi (lat. albumoze (lat.. voštane ćelije u pčelinjem saću. okrecima. aleatorij(um) (lat. grč. požuda za bolom. alvearium) košnica. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . grč. grč mišića praćen bolom. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. allegata) pl. ležišta za zube u vilicama. igrač na sreću. okreni. grč. slastičar. uživanje u bolu. algama (grč. aldum (tur. aldim) zlato. algema) med. alveole (lat. aleator) igrač kockom. alvearij(um) (lat. nagrada. izlučivanje belančevine mokraćom. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. alga. albuminosus) koji sadrži belančevinu. algos bol. algija (grč. alegat (lat. idi. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. aleatorium) igračnica. (boza). aldumaš (tur. alvadžija (tur. neuralgija. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). konačno sam se odlučio na neko delo. alev (pere. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. 2. najčešće algi. phonos ubistvo) med. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. algetičan (grč. algos bol.. med. trbuh. znalac algebre. allegatum) navedeno mesto. rythmos odnos) 1. albus beo) ned. ćelijski. algospazmus (grč. kockarnica. pče-lanik. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. napojnica. dakle. alvus (lat. udžbenik algebre. račun simbolima po odreñenim zakonima. rythmcs) v. bol. tj. albumen. spasmos grč) med.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. Aldebaran (arap. algebra (arap. algae) bot. kao znak šećerne bolesti. bol živaca. algoritam (arap. ale! (fr. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela.

phtefro unittavam. alektriomantija (grč. alexo branim) med. veselo. aleksifarmacija (grč. brzo. aleloftorija (grč. primamljivanje. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. živahno. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. alexo pomažem. allegro furioso) muz. alegro kon fuoko. lek protiv trovanja. allegro maestoso) muz.e. allegro) muz. šetalište izmeñu dva reda drveća. v. klasičan stih Francuza. allegretto) muz. aliluja. alegro kon brio (ital. allegro con fuoco) muz. alegro vivače (ital. v. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. u arapskom. protivotrovni. sredstvo protiv groznice. alegro maestozo (ital. alelopatija (grč. vrlo veselo. pozivanje na spis. allegrettino) muz. alegro non tango (ital. po-morskog grada u Donjem Egiptu. allegoria) poet. allegro con brio) muz. aleluja (hebr. aleksifarmakon (grč. alegro kon brio. ne odviše brzo. alegoričan (grč. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. izazivanje draži. allegoreo drukčije izražavam. alektryon petao. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. . koji potiče iz Aleksandrije. aleksandrijski gramati-čari. alegorisati. allegrissimo) muz. v. alegorist(a) (grč. alegro moderato (ital. alegrisimo (ital. aleja (fr. pharmakon lek) med. manje živo. alegrisimo. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegro di molto. manje veselo. vatreno. u HUP veku. pesma u slavu boga. alegro kon fuoko (ital. alegro furiozo (ital. alegro (ital. slikovit govor. uzan prolaz. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. alegretino (ital. allelophthorfa) fil. naročito protivotrov. alegro kon spirito. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. čist rad (u bakrorezu). alegorija (grč. vrlo »sivo. slikovito. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. brzo. alegrisimo. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. što življe. alegro kon mogo (ital. zavijen. alem (arap. pre n. allegorikos) iskazan slikom. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). a ne direktno. Septua-ginta. allegramente) v. tvrñenje. hitro. aleksiterijum. vrlo veselo. sredstvo za spasavanje i pomoć. i dr. umereno brzo. aleksandrinac poet. a-. kao npr. izražavati misli zavijeno. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alexo branim. iz HP veka. allegatio) navoñenje. drukčije prikazujem) v. rug vatra) med. aleksija (grč. aleksiteričan (grč. alegro kon brio. alegramente. alegorizirati (grč. alam znak. allectatio) mamljenje. alegramente (ital. alexo branim. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. dvanaesterac. alejkum selam (tur. u slikama. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). aleksit (grč.alegacija ZO alegacija (lat. aleksipiretikon (grč. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. allelon meñusobni. alegro kon spirito (ital. slikovito objašnjenje pojma ili misli. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. allegro assai) muz. allegro pop tanto) muz. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. aleksandrit (grč. alegro asai. alegreto (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. aleksin (grč. allegro di molto) muz. allee) drvored. umereno veselo. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. sa dostojanstvom. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. pesma). alegro di molto (ital. slikovit. alegro vivace) muz. »sivo. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). odmereno hitro. allegro con moto) muz. alegro ma non tropo (ital. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. sa žarom. alektryon petao. alektriomahija (grč. lexis govor) psih. u prirodi i životinjskom svetu. pat-hos doživljaj. allegro ma pop troppo) muz. strasno i brzo. alegro asai (ital. alegorisati (grč. koji je osnovao 331. hallal. štitim) hem. allelon naizmeničan. allegro moderato) muz. umereno alegreto. ne mnogo brzo. alegro. u ponoći kao u po dana" (nar. protivotrov. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. delo ili pisca. v. suva učenost radi učenosti. uzaja-mni. navoñenje činjenica. allegro con spirito) muz. manje brzo nego u alegro. pored ostalih mnogih značenja. vrsta dragog kamena. uzburkano. delovanje. živo i brzo.) nauka o protivotro-vima. alektacija (lat. bez ikakve veze sa stvarnim životom.) min. up.

Z. hhilat) odelo. koji se sadrži u većem broju. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alija (arap. alopatija. alieniste) lekar za duševne bolesti. belančevina koja se nalazi u pšenici. dodatak. alef (hebr. zalog. allos drugi. allos drugi. opri-jateljiti. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alijenirati (lat. aliquantum) mat. alimentarna intoksikacija med. ergon) med. philos prijatelj) prijatelj istine. metanje) med. alliance) spajanje. v. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. tj. fr. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alikvaitan (lat. alienare) prav. alimfija (grč. zadržavajući. v. savet i sl. poludeti. v. allentando) muz. alfa. alergičan (grč. a. alimentar (lat. usporavajući. alibi (lat. npr. filalet. alentato (ital. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alizari) bog. s praga) odmah. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. a limine (lat. sme-šati. supr. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. aletiologija (grč. alijenizam (lat. aletofil (grč. pathos) ned. aligator (ital. alet (arap. otuñiti. v. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. alen-tato. 4. alethes istinit. aligirati (lat. prema tvrñenju neke druge osobe. onaj koji voli istinu. odvratiti. šp. up. umerenog tempa (nemačkog porekla). lat. aleuromantija (grč. drugde. drukčije. alopat. alentando. alizari (šp. trovanje hranom. alligare) sliti. lyrnpha voda) med. alikvotan (lat. izdržavati. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. aligacija (lat. pathos bolest) lged. izdržavanje. med. iste vrednosti kao i indigova modra boja. aleuron brašno. na drugom mestu. aleuronat (grč. el lagarto) zool. aletheia istina. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. nedostatak limfnih žlezda. odbiti neki predlog. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". primesak. legura. a limine. aligacija. alienus tuñ. fig. kajman. alizari) hen. alienisme) med. legirati. otu-ñivati. aliirati (fr. aleopatija (grč. allos. slivati. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. aliquoties) mat. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. god. alemanda (fr. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. alienatio mentis). bračna veza. alkkvotan. svečana. alienatio) otuñivanje. thesis položaj. alimentacija (lat. alibi) prav. ergon) med. levantinske broć. npr. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. alijenist(a) (fr.ne. gde je ta ista osoba. ua. svezati brakom. duševno rastrojstvo. odlučno (npr. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. allos. primesa. premamiti (mušterije). udruživanje. savez. alligatore. aleuron (grč. allemande) muz. alentando (ital. vanbračne dece.alemanda 31 alimfija smesa. alizari. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. ergon delo) ned. aleuron pšenično brašno. alikvota (lat. alimenta) pl. u odreñeno vreme tobože bila. Sveta alijansa (fr. alijas (lat. prijateljstvo. alimentatio hranjenje) ishrana. američki krokodil. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alikante (šp. alimentirati (nlat. Pruske i Austrije 1815. belle alliance). alijansa (fr. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. aleiteza (grč. ponudu. slitina. dok je ranije dobivana iz korena broća. popuštajući. aleuron pšenično brašno) bog. allentato) muz. koji pati od alergije. smesta. udružiti. duhovno ra-strojstvo (lat. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alijaža. aleopat (grč. koren broća. alergija (grč. otu-ñenje. sem toga. 6 su alikvote broja 12. prodaja. razmena. alimentarius) prav. aleluja. alloios. aleuron pšenično brašno) bog. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. oroñavanje. okruglasta i kristalizovana organska tvar. alimentare) ishranjiva-ti. sklopiti savez. slična zrncu. alias) inače. alijaža (fr. odstupanje od prirodnog stanja. drugim putem. obično: aliirati se. alliage) v. alijevacija (lat. allier) vezati savezom. aliluja. npr. . ludilo. snabdeva™ hranom. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aliment(a) (1. u biljnim ćelijama. 2. alergeni (grč. alizarin (šp. alloios drukčiji. zemlja u kojoj žive Alemani). lepi ili sveti savez izmeñu Rusije.). dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. bez. aleurometar (grč. Alemani (nem. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece.

allure) hod. potaša. Alkalos) poet. alkalij (arap. potaša. hidroksidi alkalnih metala.) hem. skaphos laña) vozilo s krilima. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. razlažu vodu.drveta. Al-qur' ap) v. alkalizirati (lat.). ko-kain. alkaloidi (arap. alkalescirati (nlat. al-qohhlu) l. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. halkah. aliterirati (lat. na veliko. alkazar (arap. amoni-jaka. Alkoran (arap. hemijski najreak-tivniji. osloboditi od vode. alkoholat (arap. aliteratio) poet. aliptika (grč. od kojih su neki veoma lekoviti. savršeno prečišćen prah. alkoholometar (arap. dvor.) hem. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. linea red) nov red. iz Mitilene na Lezbosu. . mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. najbolji. trljam) veština masiranje. halkah) hen. npr. pre naše ere. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkalije (arap. alkoholizam (arap. npr. udubljenje u sobi sa posteljom. grč. način hoda i držanja nekog čoveka. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. osloboñenje špirituse od vode. vladanje. hem. urediti. način kretanja. prečišćavanje alkohola. alkalizacija (nlat. npr. alkalimetrija (arap. alinjirati (fr. alkali (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. aligner. po kursu. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. grč. Al-qur' ap) v. rakije i dr. alkatifa (arap. nauka o ispitivanju sode ili potaše.: „Ona poji po putu putnike". alkoholi (arap. alineja (lat. alitura) hranje-nje.. šp. iste slogove.) pl. alkovn (arap. grč. otrovni i gorka ukusa. doterati pod konac. kroz staklena vrata i prozore. al korzo (ital.) dvorac.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. alere hraniti. aliteracija (nlat. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alkoholizirati (arap.. alka (tur. ala krilo. an gro. stih od pet stopa. up. metron mera) he». halkalf. alkalescencija (nlat. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. grč.) hem. grč. jedan deveterac i jedan deseterac. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. ishrana. alifatična jedinjenja hem. ali ingrosso) trg. alkoholometrija (arap. nauka o lečenju trljanjem. ložnica. halka. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. al-qubeh. god. novi paragraf. kofein. alkohol (arap. vodonika i kiseonika. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. atropin. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. pš.) pl. hidrokrilac. alcalescentia) hem. morfin. poravnati po koncu.. 2. piva. železa i dr. naročito rakije. Koran. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. alcalisatio) hem.. hem. neki prah. opojno piće. nešto uvučenim redom.. prečista™ do stepena najveće finoće. alkejska strofa strofa od četiri stiha. alkalni metali hem. natrijum. alkoholizacija (arap. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. alir(a) (fr. alkejski stih (grč. halkali. alcalescere) hen. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. organska hemijska jedinjena ugljenika.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. ad littera slovo) praviti aliteraciju. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. rubidijum. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alitura (lat. svrstati. alkoholičar (arap. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. grč. po sadašnjoj vrednosti novca. alkoholatura (arap. od kojih su prve tri i poslednja jambi. ka-lijum. postrojiti. al ingroso (ital. fig. al corso) trg. alkalimetar (arap. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. koji je živeo 600.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. nikotin. novi pasus. vodokri-lac. alcalisare) hen. teobromin i dr. halkah) hem. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. ponašanje. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. aliskaf (lat. odeljak koji počinje novim. nego tek iz drugih odeljenja. strihnin. metron mera) hem. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. od kore kina-. pomešati sa alkoholom. od kojih dva jedanaester-ca. trag divljači. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. lat. palata. halka) v. sa osnovom od vune i svile. a od. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. alefpho mažem. cezijum i francijum. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). Korav. pijanica.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. efdos) hem. Alkuran (arap.

alodijalan (nlat. alopekia opadanje dlaka. istočnjačke. alokucija. alogfa) nerazumnost. grapho pišem) tuñ rukopis. alomorfija (grč. alodij(um) (stnem. krug na nebu para-lelan sa vidikom. al-manakh) kalendar. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. vepggačkih zuba. ura! alonž (fr. trg. allos. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. gen-pab rañam) koji je postao drugde. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. pogrešan govor. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). allonge) trg. horizontom. govorim) ned. alotriodontija (grč. lekar koji leči pomoću alopatije. ono koje nije dobiveno u leno. alogen (grč. aloniman (grč. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. allos. arap. besmislica. alodoksija (grč. Almagest (arap. allocatio) dodavanje. nazvanog. pristalica alopatije. alokvijum. alokacija (nlat. glupost. almas) dijamant. odobravanje nekog računa. ili stavke docnije unesene u račun. od koga se spravljaju lekovi. nastavak (npr.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. verovatno. allos drugi. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. grč. heterodoksija. alopatija (grč. allos. različit. alotriofagija (grč. alon (fr. zadužiti ih. nerazuman. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. allotrios. nasleñeno dobro. aloin (grč. alokvij(um) (lat. godišnjak.) astr. alogandromelin (grč. alotropija. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. al-6t) slobodno dobro. allotrios tuñ) pl. tj. alolalija (grč. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. allos. megfste. allos drugi. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. genos rod) stranac. kratka beseda. pathos bolest) med. up. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. almukantarat (arap. produžetak. al-. naročito afrička. lat. nepri-stojnost. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. na nekom stolu). almanah (arap. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alokvirati (lat. al marco) trg. alopecija ned. aleopatija. uobličavati) med. almarada) bodež sa tri reza. allos drugi. almaz (grč. up. transplantacija. tur. alotigen. allodialis) slobodan od plaćanja danka. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. melos ud) zool. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. nesmišlje-nost. aloplastika (grč. alma mater mati koja hrani) „časna majka". thesis postavljanje) lšlv. laleo brbljam.: homeopatija). allos drugi. nelogičan. prelaženje jednog glasa u drugi. elmas. almadet (arap. odtis zub) nameštanje tuñih. alo. alokucija (lat. drukčiji. alma mater (lat. po grofu Almavivi. alopekija (grč. nered. alogičan (grč. npr. pravljenje omašaka u govoru. list koji se prila-že uz menicu. aloe) hen. alopateki metod lečenja.(grč. alomorfizam (grč. alloqui) osloniti. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. allos drugi. asamas. sporedne (ili: tuñe) stvari. kose) ned. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alogija (grč. al marko (ital. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". alotrije (grč. almarada (tl. alopat (grč. alogotrofija (grč. allćtrios. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. allons) hajdmo!. kratak govor. allotrios. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. . aloteza (grč. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. allos drugi. napred!. almada. ćelavljenje. almoraham (arap. alogen. logos um. alogos protivan svrsi. oslovlja-vati. morphe oblik) hen. alotigen (grč. allos drugi. a na koji se stavljaju indosa-menti. nego koje je potpuna sopstvenost. naziv za univerzitet i veliku školu.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. aleopat. phagein jesti) ned. ćelavost. alodijalna dobra (stnem. tuñinac. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. aloe) vot. produžak. ap-dros čovek. zbornik koji izlazi godišnje. dodatak. allothi na drugom mestu. allos. tuña zanimanja. al. a-. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. allocutio) oslovljavanje. magna constructio veliki sklop. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. alograf (grč. apeg. megale syntaxis. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. prema čistoj težini zlata i srebra. alopecija. alopekija. bolest opadanja kose. up. grč. v. tuñ potpis. prijatelj. plassein uobli-čiti. alloquium) v. alotriologija (grč. pathos) ned. v.

trophe hrana) bkol. čarobnica. naročito: penjanje na Alpe. odmenjivanje. autotrofija. alporama (lat. alpijski (lat. izomerija. npr. koji se preliva. allaka (per. alpijska rasa.: „Galilej je otkrio zakone padanja". strogo u taktu. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. al piacere) muz. al rigore di tempo) muz. promeniti. kako se hoće. alte-rativa. allos drugi. altana) apx. diskusija. Alpes. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. supr. alohton (grč. kordiljerska tkanina od alpakine vune. galvanski posrebrena elitna. uzbuditi. raspro-stirem se) bkol. naročito kod novca. alpinizam (lat. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. penjač na Alpe. oštećenje. zbuniti. alta ottava) muz. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. alruna. tropos) he*. alohroičav (grč. althaea) vot. pokvariti. koji je sličan čovečjem liku. allos. alohorija (grč. alternativni sudovi su 1. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. al seko (ital. izmeniti na gore. altar (lat. alotrofija (grč. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. od 1872. alternativan (nlat. allohroos) koji menja boje. alt (lat altus visok. iz koga su. od- . savršeno tačno. novo srebro. koji ima jednaku vrednost. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alternativa (lat. vodom. svaña. Alpes) v. grč. alotropija (grč. protivnička strana. 2. alternacija (lat. vrsta peruanske late. ital. 3. po tome nazvan koren mandragore.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. al rigore di tempo (ital. apunto. u istočnoj i južnoj Evropi. alternativa) izbor izmeñu dvoga. oltar. alpini) voj. planinarstvo.pari (ital. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. italijanske i francuske trupe. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. planinar. alrauna (stnem. al segno) nuz. Alpes. alta otava (lat. nego im je potrebna organ-ska hrana. orao gledam. alterativa) pl. životinjama. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. potpuno saglasno. althaia. al pjačere. uzbuñivanje. alpijski lovci. iste vrednosti ili sadržine. odmena. alteratio) menjanje na gore. alterare) menjati. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. al pjačere (ital.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. supstancije. al punto (ital. 2. preobraćanje. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. choreo idem. tropos način) heh. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. alto) muz. ned. alster v. po starom verovanju. po volji. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. altercatio) prepirka. izmena. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. gatalica. mezosopran. alpinistika (lat. ulster. promena. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. osobina ljudi. al piacimento) muz. al. alterkacija (lat. alteja (grč. alpinizam. alpacca) l. alter ego (lat. preina-čenje. smenjenost. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". alternator) fiz. alohroizam (grč. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. lekovi koji izazivaju promenu. al punto) u tačku. pogoršati. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. pevač koji peva alt. opredeljivanje za jednu od dve odluke. lat. isggust. altera pare (lat. allos. alternativus) naizmeni-čan. nem. alter ego drugi ja) 1. med. npr. v. 2. alterirati (nlat. kvariti. log. zool. ra-spra. al pari) trg. postali ti patuljci--proroci. svojstvo tvari. up. mali. hen. smena. muz. allos. ital. protivna. alpinist(a) proučavalac Alpa. alteracija (nlat. istomišljenik. alternator (nlat. zamenik. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. balkon. uplašiti. prema dopadanju. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. altera pars drugi deo) druga strana. allos drugi. pogled na glečere. beli slez. koji postepeno poboljšavaju sokove. koji ima oblik Alpa. zastupnik. alterancije (nlat. altan(a) (lat. alterativa (nlat. v. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. lednja-ke. al pjačimento (ital. jednak. raspravljanje. alomorfija. npr. alpinum (lat. alpinus) koji pripada Alpima. drugi glas. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. rasrditi. užasavanje. viši srednji glas. alta aga visok žrtvenik) v. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alterantia) pl. uzbuñenje. gnev. altus. planinski sport. alternatio) smenjivanje. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. pogorp!anje. alpini (ital.

altiora) v. . znak A1. aluminat. tiho zanimanje. altus. altesse) visočanstvo. alunirati (lat. pa i celoga čovečanstva. alhidada (arap. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. altes (fr. sprava za merenje visina. pansion. aluvij(um) (lat. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. tj. alludere smerati) nišanjenje. Al-hamrah) „crvena kuća". aluminari vaspitavati. 2. i hrane. menjenost. spisak izrañen alfabetskim redom. kumulus. mera) visinomer. hemičaru Al-fenu. procesu alfaraspada. govorka figura u kojoj se. duboko ćutanje. pod alfa. veštini. suglasnički). svetlost (titula). al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. početnik u čemu (u nekoj nauci. grč.). početnik u čitanju i pisanju. metron me-rilo. visost. alterum tantum) još jednom toliko. mesto prave stvari. mavarske kraljevska palata u Granadi.. u odreñenom redu. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. alterum tantum (lat. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. ruski bakreni novac. pevač koji peva alt. aluminat (lat. altin) l. 1. . alhimija. alciora (lat. naplavljeno) geol. Konta. naziv po pronalazaču. alternirati (lat. altum silencijum (lat. altist(a) (ital. alhimist(a) (arap. aluvijalan (nlat. al fresko (ital. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. alterni-rajuća groznica povratna groznica.alternirati 35 alciora alumen (lat. način osećanja. onda dok se jednoj predaje. altiora (lat. d . kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. ped. trg. alhimija (arap. aluminium) min. altrui drugi. tuizam. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. za merenje uglova. beta b) 1. altus. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. ako u jednom razredu ima više grupa. bocka-ti. ići od altiora (alciora) ići napred. pokretni lenjir. alhemija (arap. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. aluminijum. druge imaju tzv. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. v. tj. up. up. aludirati (lat. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. altokumulusi (lat. crtaju i sl. alludere) smerati. ječmeno brašno. alumneum. tj. . alfa-zraci v. ZO delova cinka i 10 delova nikla. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. aluminijum) (lat. aluzija (lat. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. 2. alciora. alteri huic ovom drugom) fil. tobožnja veština pravljenje zlata. samoglasnički. termin potiče od O. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. altimetrija (lat. tvrñi od cinka a mekši od bakra. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. alto) «uz.98. zlato. aluvionog prava. altiora. težiti za višim stvarima. al fresco po svežem) slik. alfabetar (grč. aluvio (lat. Alhambra (arap. dukat. alting (dan. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. allusio. alluvialis) nanosni. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. redni broj 13. pr. b.v. nesebičnost. početak i kraj nečega. čovekoljubac. sleteti na Mesec. altiora) pl. odmenjivati se. ići naviše. altus visok. gram. alumen) min. lat. altin (tur. da nešto prepisuju. deo nonijusa. alumneum) v. 3. alfabet (prva dva grčka slova alpha. altum silentium) duboka tišina. turski zlatni novac. altus visok. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. sve i sva. altostratusi (lat. alluvium naplava. alhemija. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. naročito kod Arabljana. stipsa. alluvio naplavljenje) prav. al-hadat) re. početak. više stvari. aluminozan (lat. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. fr. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. altimetar (lat. docnije. prevoj (kvali-tativni. alpha a. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. alphiton ječmena pre-krupa. npr. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. metrfa) veština ili nauka merenja visina. med. fig. ciljati na koga ili što. alumneum (nlat. c. altruizam (od ital. kvantitativni. beta) gram. stratus. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. alumen stipsa) hem. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. latinska ili koja druga slova. alfa i omega (a. alfitomantija (grč. alternare) smenjivati se. element atomske mase 26. zanatu i dr. pored vaspitavanja. alfa (grč. viša znanja.) islandski parlamenat. fig. alumin. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). ciljanje na koga ili što. kolebati se. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. alumin (lat. tegljiv i kovan. nišaniti. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. aluzivan. a. kamate koje su se popele do visine glavnice. 2. al-qimia) v. aluminosus) stipsast. stip-sat. dvostruko. više nauke. najgornji. osim ćirilskih i glagoljskih. grč. ljubav prema bližnjima.

amarus gorak) bog. farž. (ital. natrijumom. ratobor-na žena. spajanje metala sa živom. predmet koji se daje na čuvanje. fig. zavet. Amadis (fr. zamračavanje vida. amarulentus) gorak. junak iz romana. a ne profesionalno. amabilmente) muz. amalgamatio) hen. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. fig. gorka sredstva. amabile) kuz. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. slepoća. armagan. amazezis (grč. amanšman (fr. žensko odelo za jahanje. Amazon) mit. amarant (grč. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. hamal) nosač tereta. amalgam (arap. amandin (fr. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. amazonsko odelo. a-mauros mračan. amalgamisati (arap. amabile (ital. amara (lat. varalica. amazonsko odelo sp. grč. v. pribor za pakovanje.. alcak niskog rasta) nikakav čovek. malassein) v. hamartija. amalgamacija (nlat. ljubitelj. phobos) med. talisman. hrabro su branile svoju državu. amaurotičan (grč. diletant. nemogućnost žvakanja hrane. slepilo. stanište ambasadora. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. ambassade. amatrice. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amara) pl.36 ambasad a alčak (tur. tur. gorki lekovi. upakivanje. amazon. junak žena. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. Amharaca. lat. amagazinirati (fr. tur. amateur. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. sa vladavi-nom majke i žene. lopov. potraživanje. amasirati (fr. nečistota. hammal. ljupko. emmagasiner) smeštati u magazin. budala je. amandirati (fr. hamayli) amulet. umetnošću. popraviti. amans-amens (lat. amabilmente amabile. legura žive sa drugim metalima. poboljšavati. junakinja. v. amarinum) hem. amaterka. iz ljubavi. amarantos neuvenljiv) bog. sliti živu sa drugim metalima (v. tesno otopiti (u jedno). hamail. amorozo. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. a. sa kalijumom. poverenje. lat. hamam) tursko kupatilo s parenjem. srebrom i dr. kletvenik) poslanstvo. pun gorčine. slitina. amathia) neznanje. amaksofobija (grč. fig. neobrazovanost. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. muškobanja. bile su veoma ratoborne. amarulentan (lat. aldžamija (arap. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. armagan grč. crna mrena u očima. ostaviti na čuvanje. fig. ambalaža (fr. krasuljak. ostava. amaurozis (grč. amender) poboljšati. grč. „one koje nemaju dojki". amarin (nlat. okrilje. pobolj-šanje. spojiti sa živom. masaomai žvaćem) med. amaurosis zamračenje) med. a manko (ital. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amasser) gomilati. traženje preduj-ma. stapanje. amatrix) ljubiteljka. zlatom. nagrada za pakovanje. emmanchement) slik. svetinja. amalgam). amorevole. umilno. pakovarina. embouchure) muz. amajlija (tur. amatija (grč. amarela (ital. amballage) pakovanje. prepredenjak. Po priči. Amazon) sp. malagma olakšavne sredstvo. nagomilavati. amazon (grč. manjak. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. hamajlija. amagazinaža (fr. prijateljica umetnosti. amater (fr. gubitak. amarella. predujam. združiti. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. amartija (grč. malassein smekšati) hem. amazonke (grč. prilagoñavanje delova celini. a manco) trg. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. popravka. bez. emmagasinage) smeštanje u magazin. . Amadis de Gaule) lit. amanet (tur. lat. lat. emanet) preporuka. bakrom. tj. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amari&a (etiop. gorka materija. amalin (arap. npr. malassein smekšati) hem. dug.ne. mazos dojka. naukom. nagomi-lati. amartia) grepšost. ambasada (fr. npr. amandman (fr. slep. amatrisa (fr. amalgamirati (arap. krivica tragičnih junaka. bezbednost. nakupiti. taman) bolestan u očima. amabilmente. ambactus sluga. hammam. amalgamirati. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. sargija. spoj. veštinom itd.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. ambažura (fr. nežno. a-. amans-amens) koji je zaljubl>en. čuvanje. ataha kola. smela jahačica. amandine) bademov sapun. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. amam (arap. strah od vožnje.

fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. fr. sskr. opkoljava-ti) sredina. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. kuću namestiti potrebnim stvarima. obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambitiosus) častoljubiv. amblosis pobačaj) med. ambiskada (fr. ambo (lat. ambi. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. arće pipanje) med. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambrosfa) kit. logia) dvosmislen izraz. ambulatoria) ned. nego dolazi lekaru na lečenje. tur. ambulans) trg. ambitio) častoljublje. dulac. ambusta. usta topovske ili puščane cevi. embleme) znak. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. voj. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. med. amblem (grč. obgr-liti. provalija. pokriven hodnik oko crkve. abortiva. amblozis. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. amebv (grč. stremljenje čemu. božanski. ambitus (lat. ambulatorija (lat. ambulanta (lat. pisak na rogu. fig. ambulanta pošta putujuća. slabost čula pipanja. ambideksteritet (nlat. ambyssos) bezdan. oboje. amrel. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. u istom redu jedne tombolske karte. od pet. čaršije. ambloma. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambiguitas) dvosmislenost. ambara mirisna smola. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. oko) med. ambon katedra. amber. jelo koje daje besmrtnost. pobacivanje. grč. amblosko pobaciti) pl. nem. slab. amb. amble) jax. ambulanta. oba. propovedi i pomeni. obadvo-jica. voj. ravan hod konja. jelo koje okrepljuje. ambigvitet (lat. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. opticaj. ambiologija (lat. ambroid (arap. ambulanza. amvon (grč. ops. dvostruka privlačnost. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambloma pobačaj) med. loqui govoriti) dvosmislen govor. koji pripada bogovima. ambulancija (ital. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. 6p6s vid. ambo oboje. embouchement) utok. opaliti) pl. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. licemer. ambusta (lat. celivati. ambivalentan (lat. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambrasirati (fr. znamenje. abortus. amoibe promena) zool. up. dvosmislica. amblotika (grč. neosetllvost. ambicija (lat. grč. Ambulanz) v. ambilokvija (lat. ambrozijski (grč. amblijafija (grč. 'anbar. na soleji. slavoljubiv. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. okolina. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambrotipi pl. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. kružna putovanja. fig. ići za čim. . slavoljublje. železnička pošta. ići) putujući. ambušman (fr. ambulanca. ušće (reke). ambl (fr. ambiciozan (lat. ambire) tražiti službu. fig. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambra (arap. divan. na sve četiri strane. ambulantni (lat. ambivalencija (lat. amblozis (grč. ameblirati (fr. težiti za čim. ambrosis) bogovski.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ponor. sredstva za izazivanje pobačaja. natprirodan. obeležje. težnja za nečim. ambliopija (grč. ambo oboje. pokretna ili poljska bolnica. prevući tamnom bojom. ambulare hodati. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). poljubiti. hrana višnjih bogova. propast. slabovidost. amblys tup. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambijenat (lat. emblema. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambirati (lat. opekotine. embuscade) zaseda. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. amburere ogoreti. dvosmislica. ambidekster (nlat. ambire obilaziti. predikaonica. bolesnička stanica. muz. dovesti izmeñu dve vatre. busija. embrunir) slik. ambis (grč. društvo u kome neko živi i radi. v. ambulant (lat. putem podmićivanja i sl. potamniti. traženje čega.. molitve. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambonoklast (grč. simbol. otvor klanca ili tesnaca. emblem. med. pokretni. ambulare hodati. molilac.(lat. izvrsno jelo. naročito nedozvoljenim načinom. valere vredeti) pst. nek-tar. ambo oba. ambitus) obilaženje. fig. 'anbar. ambrinirati (fr. ambloma (grč. embrasser) zagrliti. pobačaj. licemerstvo. nestalan. eldos izgled) presovan ćilibar. amblys. ambijent (lat. svirali itd. ambulantia) med. ambrozija (grč. sskr. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambrel(a) v. ambulans.

reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. koji nije podložan metamorfozi. ametabolan (grč. amen. amuser) zabavljati. ili mnogogubo toga. amygdale badem) med. bez. insekti koji nisu podložni metamorfozi. ametabolija (grč. men. ned. ludilo. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. nesrazmernost. men. amikalan (lat. amentia occulta) med. amen) v. amimetičan (grč. amiloidna degeneracija. amencija aktiva (nlat. amelioracija (nlat. ametričan (grč. staračka slaboumnost.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amerikanka agr. amin. 2. amerikanizirati (fr. a-. amizantan (fr. skrob. amigdalitis (grč. delimično ludilo. amoibe promena) koji potiče od amebe. amen (hebr. ametista (grč. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. hemijski elemenat. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. štirak. zapaljenje krajnika. amelioratio) pobolj-šanje. potajno. v. bubrega i creva. mana oka u prelamanju svetlosti.ne. a-methystos) pl. nenaučan. amizirati (fr. metabole ) biol. rheo tečem. organsko jedinjenje SvN10O5. amylacea) pl. amilum (lat. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. trešanja. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. a-. amerikanizmi pl. naglo ludilo. amikabilis kompozicio (lat. amida) hen. a-metrfa) neravnomernost. amilacea (nlat. amicabili modo) na prijateljski način. vrsta lakog poljskog topa. amidin (nlat. nejednakost. ameliorirati (lat. zanimati. americaniser) poame-ričiti. ošljar. vrsta platna. nepravilan. uveseljavati. tuha sluz) ned. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amencija (lat. amin (hebr. lekovi koji sadrže u sebi skrob. ametrija (grč. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. amicus prijatelj. planu. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. 1. bresaka. amiloidva degeneracija med. opšta duševne slabost. razonoñavati. a-. a-metrfa) neravnomeran. metabole) biol. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. americaine) otvorena kola na četiri točka. nesrazmeran. razonodan. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. drugarski. oko) med. amigdalin (grč. amicabilis compositio) prav. amiksija (grč. npr. ametist (grč. amentia partialis) ned. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. amencija simpleks (lat. amebni (grč. nepromenljiv. aminokiseline hen. amylon) hen. amimija (grč. poboljšavati. fr. . otuda: reći amin privesti kraju. jetre. kajsija. men mesec) ned. amenija (grč. koji je bez reda i načela. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amivi hem. amylum. god. jezgru šljiva. a-metron. glikozid u gorkom bedemu. poameričavati. amencija okulta (nlat. a. 3. mfmesis podražavanje) med. završiti. amicalis) prijateljski. a-mfmetos) nepodražljiv. preobražaj) koji se ne menja. grč. ops vid. vrsta vinove loze. amusette) zabavica. med. farn. redni broj 95. amikabili mode (lat. doterivanje. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amida) hen. zanimljiv. skrobno brašno. americij(um) hem. metabole promena. amizeta (fr. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. atomska masa 243. amentia) med. na lep način. znak At. amencija senilis (nlat. a-. ameliorer) poboljšati. a-. amencija parcialis (nlat. prouzrokovan amebama. jednostavna. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. a-. amenomanija (grč. igračka. poboljšavanje. popravljanje. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amenorea. amenija. ametodist (grč. pripada grupi trans-urana. prijateljska nagodba. amentes cit. zemljišta. amerikav (fr. a-. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. v. voj. razonoda. vrsta lubenice. amentia simplex) med. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amentia activa) med. manfa) ned. otrovan. imanja. ametropija (grč. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. ametabolni insekti zool. amentia senilis) med. amenorea (grč. amiloza (grč. popraviti (zemljište). nepromenljiv. ametaboličan (grč. amid (nlat. amusant) zabavan. amylon skrob) hen. naročito slezine. melior bolji. a-. skriveno ludilo. prijateljski sporazum. vepggački napravljen 1946. nejednak. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. amygdalon badem) bademova gorčina. curim) med. ameboidno kretanje zool. nepravilnost. prijatan. vrsta košnice američkog tipa.

3. amytto param. Amon. amorozo (ital. amortizacija. 2. kristalan. amortirati. simbol stvaralačke snage i rañanja. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. ammoniakon amonijak. amortizacija (nlat. amniona. mys mišić. amoroso) l. slikanje debelim slojem boja. amortisare) 1. amore (fr. amidža (tur. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. amnos jagnje) med. trovanje krvi amonijakom. nakazan. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. Amor (lat. amorevole (ital. amortizator (lat. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. koji ne zna za moral. . amortisatio) l. amortizman. mnesis sećanje) med. emisija (lat. amoralan (lat. bezmora-lan. amonium) hem. grč. amok (mal. vodenjača. grañ. bogu Amon-u). amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. cornu Ammonis Amonov rog) geol. a-mos. trophe ishrana) med. dugotrajan ili stalan. ampatman (fr. supr. amnikolist(a) (lat. muz. a-. amnezija (grč. a-. zaštitna sredstva. zapaljenje vodenja-če. amor cer) metnuti mamac. ukras na vrhu grañevine. empatement) slik. starac. amorfija (grč. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. morphe) bezobličnost. zupčasta ivica zida. amoreti. a-. amortizirati (nlat. 2. amnicola) stanovnik pokraj reke. amoriti (lat. amoretti) št. lat. moriš običaj) koji je bez morala. vabiti. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). Amon. amoniti (hebr. amitoza (grč. nakaznost. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amorsirati (fr. nakaznost. odbranjujem. potprašiti. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amoreti (ital. amca) stric. amorfizam (grč. amortisare) v. amissio) gubitak. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amortizirati. amenesteo zaboraviti) pomilovati. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amortirati (fr. kratkotrajan. amnestika (grč. amynteria) pl. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. koja je dobila ime po eg. kap-sla za paljenje mina. poprašljač. amitotičan (grč. gubljenje. bezobličnost. amnestirati (grč. oblast u Libiji. amnos) med. zaljubljeni. otplaći-vati. naročito državnih zajmo-va. haima krv) med. nekristalnost. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). nekristalisan. 2. fig. koju odvaja od začetka tzv. amortir) v. vraćati neki dug postepeno. nlat. potpraši-vati (pušku). moriš) fil. barut za poprašivanje. amortizer. v. Ammon) kit. atupb branim. amiotrofija (grč. amirante (tl. min. grč. kristalnost. složenih jedinjenja. ljubav. amortissement) l. mos. amytto param. v. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amoriti. ammoniakćn. lekovi koji služe za predohranu. bezbojan gas. Amon (hebr. amortisare) tehn. amorce) mamac. amortizman (fr.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amor ljubav) v. amnion (grč. kod koga postoji amitoza. Atog) mit. a-morphos) bezobličnost. mamiti. deda. amor vincit omnija (lat. razdirem) biol. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. koje odbacuje dotadanji moral). amnestija (grč. v. amonij(um) (lat. ljubav je jača od svega. amabile. amor vincit omnia) posl. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amnestia zaboravljanje) prav. amonijak (grč. amortizovati (nlat. postepeno. fig. staviti kapelu. jedinjenje azota i vodonika. amortizirati. amorevole) muz. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. kao sastavni deo nišadora i dr. a-. amnionova voda. supr. amica. oprostiti kaznu. 2. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. nastavak -ites. amabile. razdirem) biol. a-. jedinjenje azota i vodonika. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. min. ljubav sve pobeñuje. Amon. amoniemija (grč.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. bog ljubavi. ljubavnik. amorfan (grč. med. predati zaboravu krivicu. vab (za divljač). glavno božanstvo starih Egipćana. up. morphe oblik) bezobličan. vrh. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amoralizam (lat. 3. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. 4. bezobličan. nlat. salammoniacus) hem. amnitis (grč.

igra toga duha. uveličavajući. šteta na brodu. odseći. amfibioliti (grč. zapaljenje mrežnjače oka. zool. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. employe) službenik. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. ampliativus. Ampere. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. amputare odsedati) med. amfi (grč. u složenicama: s obe strane. otcepiti. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. ampelurgija (grč. okolo. ampliare povećati. a-. uveličati. ampli-ficirati. ljubav bez strasti. ri-srditi se.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amuzičan (grč. amphiblestreides mre-žast) anat. amputatio odsecanje) med. staklo električne sijalice. amplifikovati (lat. prostranost. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amusia) koji ne uživa ljubav muza. ampermetar (fr. pojačavanje. logfa) nauka o amfibijama. mundus svet) fil. amfibiologija (grč. ampliare proširiti) širenje. amphi) predl. amplitude (lat. amplitudo obimna veličina. izložiti. amplijativ (lat. dvojak. ambrela. inat. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. kišobran. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. bog je apsolutni duh. ampule (lat. belilo. vodozemci. amplificare) v. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. osvajanje. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. amplektivan (vlat. žustriti se. razgranja-vanje. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amplificare) proširiti. oteti. razgranavati. . opširno izlagati. empire) carstvo. a svet je samo treperenje. amundizam (grč. amusfa) nenaklonost muza. prav. sa svih strana. ampule (lat. ampir (fr. razgranato. najvišeg stepena. emporter) voj. amureta (fr. mrežnjača oka. ambrel. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. suncobran. ulje. ombrello) računi štit od kiše i sunca. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. razvijanje. jedinica za merenje jačine električne struje. grč. emporter) voj. osvojiti. amrel. širina) geogr. lat. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amfibija (grč. razvijati. prevrtljiv. proširivano. Hthos kamen) pl. ampelos čokot. fiz. obično na vratu. odvojiti. up. npr. iscrpio govorničko izlaganje. način izražavanja nadugačko i naširoko. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. amper fiz. bombaste reči. razmetanje. za razliku od superlativa. amrela (ital. planuti. proširiva™. carevina. amplifikacija (lat. amplificativus) proširivan. kalfa. ampulla bočica) ispupčena. nepesnički. najveća razlika u vazdušnom pritisku. teh. amphi. meteor. neobrazovan. amulet (lat. amputirati (lat. amploaje (fr. šira obrada. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. fig.. amfiblestroida (grč. potpuno odvajanje. razviti. shvatanje po kome samo bog postoji. nasilno odvojiti. oko. amphibios. unaokolo. empirance) trg. razmrskanih. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. odsecanje ranjenih. amphibios. niži činovnik. amplifikativan (nlat. ampirans (fr. vinograd. amportirati (fr. matematičaru i fizičaru A. nameštenih. amfiblestroditis (grč. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. amplificatio) proširi-vanje. proširenje. metron mera) fiz. amportiranje (fr. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. pomoćnik. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. uvećati. koji proširuje. amplectivus) koji obuhvata. amfibiolog (grč. neobrazovanost. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amphibios. nadute. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). anportirati se. ret. otimanje. ampelurnfa) vinogradar-stvo. razrada. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. ampullae) pl. obuhvatan. amphibios) vodozemski. fig. zauzeti. amputacija (lat. amplijacija (lat. amfibije (grč. amourette) mala. a svet ne postoji. amplificirati (lat. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. amuletum) amajlija. amfibijski (grč. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. zauzimanje. nazvana po slavnom franc. logos) zool. tj. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. na jednoj skali. uveličavanje. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amphiblestron mreža) ned. koji uveličava. prolazna ljubav. bios život) aaij. na oba načina. amuzija (grč. fig. bokasta bočica za mast. amfibije.

dvostruko gledanje na oba oka. karpos plod) bog. gledaoci. amfigonija (grč. amfidiplopija (grč. sipnja. amfiboličan (grč. amphi. prepirka. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). istovremeno i neptunskek pluton-ske. amphoteros) hem. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. amfilogija (grč. pneuma dah. sa dva reza (nož). anabaptizam (grč. amfoterodiplopija (grč. ana-basis penjanje. amphibolfa) dvosmislenost. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . protivrečnost. penjanje. groznica koja hvata svakog dana. amfioks (grč. anabafno uzlazim) koji se penje. amfikarpičan (grč. amfitropičan (grč. anagliptika (grč. a U Drugo prema jugu. amfimakros (grč. amphi. anabaza (grč. veoma važna za nauku. anaglifi. koje su. anaglifi (grč. disanje) med. anaba-tična groznica med. anabioza (grč. odgovara našem ne-. anabatičan (grč. uzvišeno mesto prema pozornici. kretikus. dakle. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amphi-gignomai) zool. anagnozma (grč. um. meignymi mešam) biol.) šesti mesec u turskom kalendaru. amphi. anaglypha) v. nemačkom il. oxys oštar) zool. amfibol (grč. uzlaženje) iz nižih predela u viši. apa. zbrka reči i pojmova. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amphi. dvostruko gledanje. sumnjiv.itd. amfigurija (grč. dvojak. amfimacer (grč. amfitomičan (grč.. i lužni i kiseo.) poet. pr. pater otac) pl. uz. stalna groznica. do. latinskom in-. koji raste. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. dvosmislica. bog. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amphilogia) spor. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. najprostiji kičmenjak. amfora (grč. anaglipti. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. anabole uzlazak. anaglypta) pl. an. diploos dvostruk. amphi. amphflogos) sporan. amfigeneza (grč. meter mati) pl. geogr. deca dvaju očeva a jedne majke. amphi. v. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. amšir (tur. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. amfismila (grč. naročito za anatomsku upotrebu. spajanje rasplodnih ćelija. anabaptist(a) (grč. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. smetenjak. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. bog. amphi-theatron) polukružna pozornica. slika i sl. diploos. srca ni pravog mozga. amfipatori (grč. amfilogičan (grč. otvor (ili: usta) materine. amphimakros) poet. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. apa) predl. spolno množenje. sinovi dveju matera a jednog oca. koji napreduje. velika nekoliko santimetara. amphibrachys) poet. ispred samoglasnika. amfimiksis (grč. daje reči odrično značenje. na. fig. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amfigonija. skia senka) pl. amphoteros. amphi. amfimakros. amfimacer. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. v. uspon) biol. amfo-terne tvorevina kol. amfiteatar (grč. po. amphi. amfideum (nlat. amfisciji (grč. med. oko.. teško disanje. amfiguričan. amfigurist(a) (grč. ops oko) med. amphi. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. astma. amfipneuma (grč. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amphideum) ned. amfibrah (grč. amphi. ali svakim okom drukčije. amfoteran (grč. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. razvijanje i jačanje bolesti. amphitomos) dvorez. kroz. amfibolija (grč. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amphi. besmisleno brbljanje. ana baptistički. sumnjiv) min. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amfiteatralan (grč. anaglipti (grč. amphi. amphi. razvoju i obnavljanju tkiva. duž. polureljef-ni umetnički radovi. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. amphfbolos dvosmislen. ap) u grčkim složenicama. baljezgalo. ana (grč. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. anagnosma) štivo. anabolizam (grč. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. amfimetori (grč. ops) med. amfigeneza.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. ribolika morska životinja. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud.(grč. trućalo. genesis rañanje) zool. amphfbolos) dvosmislen.

aeg. anakefaleoza (grč. bfos život) pl. anakliza (grč. koje se onda moraju po smislu dopuniti. bai'no idem. apa. rob je anagram od bor. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. dolazim) meteor. ana-klfno nasloniti se) med. . apa. varenje. zvuk). ana-klasis prelamanje) ont. rekapitulacija. piše obratno. poluležeći položaj bolesnika. bez veze. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. ponavljanje reči. anakalipterija (grč. skrećem) sklonište za sirotinju. bfos život) pl. pevali ljupke. anakolutija. anaerobe. bezbolnost. udaranje glasom na slog. v. zool. sporazumevanje. anagogija (grč. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. ap-. analgesia) med. anakoluthia nedostatak u vezi. analgezija (grč. anakuphisma dizanje. mast za zarašćivanje rana. anagnostici (grč. anakruza (grč. naglašavanje. med.) koji se odnosi na anu s. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. anakampterija (grč. alegorično značenje. kratko ponavljanje nečega. anagogija). s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anakreontika (grč. analgija. za vreme službe. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. an-ago uzvodim) tajni smisao. ap-. anakamptika (grč. ozdravljenje. pisma. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. anakatarzis (grč. anaklastika (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. avagram (grč. a ne za prikazivanje. prethodna istraga. anakuza (grč. čišćenje grudi od sluzi. anagrafa (grč. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. anakamptičan (grč. akuo čujem) med. v. anakteza (grč. anakolut (grč. prelamanje svetlosnih zrakova. najveća zmija tropske Amerike. anakolutičan (grč. anakovda zool. algos bol) med. anagraf (grč. kašljanje krvlju. mir od Rim. probava. dijadema. alegorično tumačenje Biblije (up. propis leka. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. ana-kampto) ont. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakoluthos) nepravilan. anakrusis) četr. katkada i frivolne pesmice. ana-gnostes) pl. anadema (grč. ana-dosis) fiziol. ana-kollao nalepiti) med. ana-grapho napišem) sprava koja. anakolema (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. npr. ana-kathafro) pl. avadoza (grč. analgetik (grč. bacanje krvi. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. pri duvanju jakog vetra. čmarni. ana-gnostes) pl. anakrisis) ispitivanje. anaerobe (grč. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. recept. neosetljivo«1. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. avaklaza (grč. nemanje veze) gram. zool. radi ponovnog otiska i umnožavanja. ana-dipldo udvojiti. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. ana-grapho) med. v. nauka o odbijanju zvuka. anaklastos prelomljen) ot. udvostručiti) udvajanje. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. analni otvor zadnji otvor creva. anakoluthon) gram. anakufizma (grč. anakolutija (grč. oduševljenje. nauka o dobijanju svetlosti. ana-kampto) o d bojni. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. kata odozgo dole. katoptrika. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. anagvosti (grč. anakolut. naslanjanje leñima. anagoga (grč.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. apa. ili usled izostavljanja reči. anakojnoza (grč. iskašljavanje. anaerobionti (grč. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. po ugledu na Anakreonta. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. ana-kampto savijam. obično pored crkava i manastira. diopgrika. anakatabat (grč. čitali pojedine glave iz Sv. anakriza (grč. anaktesis) med. ana-kathafro očistim) med. anadiploza (grč. okrepljenje. inat. koji odbija (svetlost. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. anakreontičari pl. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anakatartika (grč. anaka-tartična sredstva. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. udva-janje napada grozničnih bolesti. ahust. analan (lat. ned. med. an-ago) uzdizanje. ret. aeg vazduh. sjediniti u celinu) združivanje u celinu.

ana-lyo) rastaviti. sravniti. kvanti-tativna analiza hek. annus godina) pl. tipu ili obrascu. hemi-čar i dr. hranim. suda u njegove delove. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. godišnjaci. što je u skladu sa razumom. rapgčlaniti. analambano podižem. analizirati. analitičar. nepismen. annales) l. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analogizirati (grč. ispitivati potanko. podoban. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analeptika (grč. srodan.) nepismenost. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. ispitati. anamnesis sećanje) fil. analize (grč. analog (grč. pisac godišnjaka. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). analogičan (grč. analitički jezici IKKð. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. beta) onaj koji ne zna azbuku. odgovarajući. sravnjivati. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. zakržljavanje. prikaz. sva su tela rasprostrta. ozdravljenje. an-amartetos) bezgrešan. avalekta (grč. okrepan. morfološki itd. saglasnost sa pravnim načelima. tipom.). analogfa) sličnost. koji raščlanjava. up. koji se odnosi na analitiku. analist(a). osvežavajući. 2. analeptikos) osvežavan. tj. analepsis. letopisima. analysis) raščlanjavanje. ana-lambano) l. raš- . odgovarajući. analou rapgčlanjavam. sličan. istovrsan. analogon racionis (nlat. analogos) sličan. zaključak po analogiji log. ocenjivanje. analepsija (grč. neznalica. analysator) fiz. pl. koji se osniva na analizi. anamartezija (grč. sredstva za jačanje i okrepljenje. letopisi. ana-logizomai) uporedi-ti. razglabanje. pravilu. analitičan (grč. analogismos) fil. oporavljanje. algos bol. ned. analfabet (grč. analdija (grč. etimološki. analeptičan (grč. analekta) pl. odabrana štiva. avalhtika (grč. ra-zložiti. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. razlagati. sinteza. analgezija. analizirati (grč. Nikolova prizma). ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. supr. rasta-vljati. an-amartesfa) bezgrešnost. okrepljujući. kvalitativna analiza hek. ned. mit dem Messer — analitički oblik). analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. reč jednog jezika koja. analfabetizam (grč. prestanak rastenja i razvijanja. jačanje.) ned. aldafno potpomažem. anamneza (grč.. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). srpskohrv. analogia juriš) sličnost pravna. nožem — sintetički oblik i nem. analogan (grč. polari-zator. razlaganje celine na njene delove. analist(a) (lat. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. podaci koje bole- analgija (grč. analisati (grč. razglaban. alpha. elementarna logika koja se bavi pojmovima. annales. podoban. raščlanjavati. npr. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. ap-. semantički. odgovarajući) lingv. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. istovr-snost. analitičar (grč. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. avalist(a) (grč. anamartetičan (grč. nauka o popravljanju zdravlja. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. med. koji razgla-ba. ap-. koji ne zna ni čitati ni pisati. analytikos) filozof. analogon sličan. uporeñivati. analogija (grč. letopisac. analistika (fr. nepogrešnost. tj. avali (lat. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. ana-lyo) v. odgovara reči drugog jezika. tj. jačam) med. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. saglasan. v. ocena. tela itd. supr. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analizator (lat. sudovima i zaključcima. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). apa-Gub) 2. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. analogon (grč. odreñivanje sastojaka nekog tela. obrascem. uspostavljam) ned. v. analogizam (grč. mat. nepogrešan.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. sa njime je identično vezan. ap-. koji odgovara nekom zakonu. analogija jurio (nlat. slično (ili: odgovarajuće) stanje. analytike) teorija analize. koji je postao putem analize. analytikos) raščlanjavan. koji se bavi razglabanjem. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analistique) rad na analima. analitički (grč. analitičkim oblicima. sintetičan. analogisti (grč.

arche vlast) bezvlaće. anarhista) (grč.: Ako li ne učiniš. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. anapnoična sredstva. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. plastična hirurgija. prećutkivanje završne rečenice. anaplerosis) dopunjavanje. fiz. nepriznavanje autoriteta. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anamorfičan. apa. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. an-archos bez poglavara. osnivači su Prudon. duboko disanje. nemuževnost. ana-plasso preobrazim. proširenost krvnih sudova. anarhičan. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. izbacivanje sluzi. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anarhički anavlerotika (grč. anaplazis (grč. koji dopunjuje. anaptiza (grč. anamnesis sećanje) fil. — videćeš šta će ti biti. bezvlašće. iske-žen. progresivne i bulbarne paralize). anaptyksis razvitak. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. lica kao posledica moždane kaplje. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. apa. bog. arthron) bezudnik. ap. ananassa sativa) vot. sredstva koja pomažu disanje. anartrija (grč. izopačena oblika. anaplerotičan (grč. an arijer (fr. unazad. ana-pler66 ispunim) pl. apa-rpeb) pl. rastenje mesa. anarmonija (grč. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. . ananas (nlat. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. preinačenje) preobražaj. bez ikakvih obzira. anaplastika (grč. anandrija (grč. pogruženost. ap-. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. razvoj) lingv. odušak. anarhičan. koji je ponovo zadobijen za nešto. an-anthes) bog. ana-plasso preobrazim) med. anartrija (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. anarhistički v.anamnestika 44 anarhičan. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). 1. plašljiv. npr. anamorfotičan. phagein jesti) med. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anarhističan. natrag. v. anarhija (grč. nesre-ñen. penjanje sokova. apa. jačanje pamćenja. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi.). neorganizovan. en arriere) nazad. kukavičluk. apa. usana. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. morphe oblik) izokrenut. po dijeti. zamenjuje. marksizmu neprijateljska. anamnestičan (grč. obrnut daktil. ananeozija (grč. discipline. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anamorfičan (grč. arthron ud) med. preobražavanje. aiantičan (grč. anaptoza (grč. ap-. anapneusis) med. anarhički (grč. an-apto obesim) utučenost. reda. organizovane političke borbe. povećane disartrija. anapetes raširen. bez cveta. nedostatak (ili: nemanje) udova. iskašljavanje. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. ananke nužnost. fig. anaprozelit (grč. ispljuvanje. nameštanje slomljenih kostiju. anantapodoton (grč. anarchia) bezvlašće. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. ždrela. charmom'a) kuz. anandričan (grč. grla. anamnestika (grč. anapnoika (grč. prema gornjim delovima tela. ned. ana-morphosis preobražaj. ana-neosis) podmlañivanje. koji pripada sećanju. otvoren) ned. nedisciplinovan. bog. anamorfotičan v. naopak. anapneuzija (grč. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. anarhizam (grč. anamnestična sredstva med. haotičan. arthron) 2. anarroia) med. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. potpun nered. lekovi za jačanje pamćenja. veština sećanja i pamćenja. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. ostrag. koji ne cveta. plašljivost. up. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. uzimanje hrane po propisu. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. an-andros) koji je bez muškosti. plastična hirurgija. anaptiksis (grč. anapetija (grč. anapest (grč. samovolja. pamćenju. anankofagija (grč. anartros (grč. anamorfoza (grč. u odsustvu. Bakunjin i Stirner. ap-. koji nema prašnič-kih niti. anarhičan. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). ana-ptyo ispljujem) med. uobličim) med. odmor. anapleroza (grč. i rukovo-deće uloge proleterske partije. iza leña. disharmonija. zbog čega se zove i anti-daktilos. anarea (grč. naročito krvi. med. med. an-andria) nemuškost. nakazan. anaplastična sredstva med.

npr. anisum) rakija u koju je pomešan. med. anatomija (grč. koji podmlañuje. neka je proklet! anatematizirati (grč. ned. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anaspazmija (grč. izvrtanje materice i mokraćne bešike. anastigmat (grč. med. anatema (grč. koji obnavlja. kožna vodena bolest. ana-trope preokret. ana-tribo trljam) med. ana-stello) koji zaustavlja krv. anatematizirati. anastatičan (grč. ana-spao) med. uglavničenje interesa. anarchla bezvlašće. ana-triptica pl. anatripsis (grč. prevrtanje želuca. sredstva za trljanje. kletva. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. oporavljenje (rekonvalescencija). tokizo dajem pod kamatu. up. prenosan. koji je bez poremećaja u oštrini vida. anaspazmija. jako povraćanje. naplaćivanje interesa na interes. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. prenop!enje. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. u Makedoniji. ana-temno rasecam) para-ti. . naročito rakiju (anasonlija). anastigmatičan (grč. baciti prokletstvo na koga ili što. anastaltičan (grč. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. anathema esto). trljanje udova. životinja i biljaka. anatropa (grč. sarx meso) ned. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. med. . seismos trus. anarhoidan (grč. tip. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. anastrophe) ret. anaspazis (grč. spojiti. prenosim. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. menjanje mesta rečima. apa. ana-tribo) med. stoma) pl. ana-stello suzbijam) pl. ana-thymfasis) isparavanje. stezanje želuca. anatole istok) istočni. ana-trepho) med. lat. kao začin za hleb i opojna pića. anarhoindividualizam (grč. biljka iz porodice štitara. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. archos. anastrofa (grč. stigma) opt. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anatocistički. anatom (grč. anatrepsis (grč. anfstemi. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. npr. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). okretanje. isključiti iz crkve. nlat. apa. mesto „neki drugi čovek". anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. fig. ušća. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. ana-spao izvlačiti) med. anisum) bog. med. anasonlija (nlat. anastomoza (grč. anason (nlat. stćma usta) sastaviti otvore. grč želuca. preklinjanje. anaseizam (grč. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. v. anathema) prokletstvo. telegrafska. 1. oštrovid. apa. sredstva za zaustavljanje krvi. med. proučavati u tančine. pr. fig. osušen plod ana-sona. stoma) med. uskrsnuće.isključenje iz crkve. anarhosindikalizam (grč. „drugi neki čovek". anatriptična sredstva. a-. lečenje trljanjem. obrt) ret. stigma tačka) ont. trljanjem. anatimijaza (grč. anastomizirati (grč. anatresis) med. anatriptika (grč. anatripsologija (grč. anatreza (grč. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. apa. rastavlja-ti na sastavne delove. prevrtanje. koji zasušuje ranu. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. ana-tribo trljam. trepanacija. ustajanje iz bolesničke postelje. med. podrigivanje. a-. anaspazis. radi mirisa. ozdravljenje.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. istočnjački. apa. tj. anatomirati (grč. dimljenje. anastasis ustajanje) uskrsavanje. bakroreza. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). arche. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. anatema esto (lat. anasarka (grč. anatemisati v. apa. apa. anathematizo) prokleti. anastaltika (grč. anatomizirati (grč. zemljotres) geol. češanje kože. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anastaza (grč. raščlanjavati. umnožavanje. anatomizirati. 2. anatocizam (grč. anatomirati. ujediniti. izvrtanje reči. do sitnica." ana-temno rasecam) v. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. razuñivati. zelenašim) prav. koji daje punu oštrinu slike. otvaranje bušenjem. anatolijski (grč. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige.

zapaljenje vrata. koji se obećao. angere suziti. envers. anversen (fr. zapleten u borbu. anafora (grč. pustinjak. angažirati. zastarelost. opasan rak krvnih sudova. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. angeion. angeion. logia nauka) fiziol. za ples. angeion. zapaljenje krvnih sudova. angelika (grč. ucelo. Cezar na automobilu itd. npr. mag. angaria) kuluk. en bloc) naveliko. natraške. dogañaja. angarija (lat. v. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angeion. sukob. usamljenik. grub vuneni serž. a l'anver (fr. angiopatija (grč. davanje u zalog. boj. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. čarka. založiti se. enveloppe) zavoj. angažman (fr. angina pektoris (lat. Kosu reže ostarela majka. grapho pišem) fiziol. obaveza. anafrodizija (grč. spasmos grč) med. zaštićavanje) ned. gušobolje. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. antiektazija (grč. anaforeza v. angioneuroza (grč. nagovoriti. angeion sud. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angažirati se zauzeti se. opis krvnih sudova. zalaganje. jedan registar na orguljama. pustiti se. ned. nisko utvrñeno. elektroforeza. upustiti se u nepggo. angioteničan (grč. angažovan (fr. nesavremenost. anafoneza (grč. za ples. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. grč krvnih sudova. obaveznost. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. odsekom. navesti. angiografija. brod i dr.anafija 46 angioteničan anafija (grč. brodova i dr. anahoretski. angeion. ap-. zaostalost. pl. otvoreno. angeion sud. anahoret(a) (grč. uplesti se u borbu. anaphora) poet. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. anvsr (fr. praćeni smrtnim strahom. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. stezanje grudi. angeion. arće pipanje) ned. . sarx meso) med. engager) obavezan. angejologija. karp6s plod) bot. „iznošenje spreda". obavezati obećanjem. angina (lat. blanko žiro. skrivenosemenjače. služba. npr. npr. voj. uzano spoljno utvrñenje.) protiv volje sopstvenika u službu državi. pektoralna angina. krvni sud) med. neuron živac) med. angiografija (grč. kulučenje. poremećaj u čulu pipanja. uzeti u službu. isposnik. ap-. a l'envers) naopako. jaki bolovi u oblasti srca. angina pectoris) med. anahronističan. angažovati v. redovna dužnost. npr. envoye) izaslanik. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. anaphonesis) med. anafilaksija (grč.: Kulu gradi crni Arapine. angiosarkom (grč. otpravnik poslova. — Kulu gradi od dvadest tavana. angaria) uzeti u kuluk. najmiti. zalagati se (za kota ili što). plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. angeion. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. stupanje u službu. angiom (grč. engagement) obvezivanje. an blok (fr. enversins) trg. voj. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. pojavljivanje znakova na nebu. instrumeng sličan gitari. najmljivanje. angeion. po-buditi. ap-. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. skloniti koga našto. — Kosu reže pa vinograd veže (up.. anvoaje (fr. proširenje krvnih sudova. sperma seme) bot. na naličje. phylaxis čuvanje. en blanc) trg. ćutu-re. topovi u Kosovskoj bici. koji je uzet u službu. anachronismos) pogreška u računanju vremena. akgiostenoza (grč. anafrodizijaka (grč. omot. neko plaćanje itd. apa. obećati. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. med. angiospasmus (grč. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. anahronizam (grč.. an-aphroditos) med. pathos bol) med. anñeoski koren. antologija (grč.angelos anñeo) bot. angarirati (lat. kuz. angeion. pr. pogodba. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). uzan) med. angeion) med. angitis. inversus) naličje. angažirati (fr. neispunjene. angažovati. stesniti) med. anvelopa (fr. angiospermije (grč. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. angiokarp (grč. onaj koji nije sposoban da oplodi. angeion sud. lat. an blan (fr. engager) obavezati. astr. vremenska poremećenost. ono što je u protivnosti sa hronologijom. sudar. . engleski muz. zauzimati se. ektasis pastezanje) med. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. datuma. oboljenje živaca krvnih sudova. poslanik drugog reda. angarijapija (nlat. kola. stenos tesan. epifora). uzeti u kuluk. obvezati na besplatan rad za državu. jedno na drugo. naročito krajnika. voj. vrsta ženskog ogrtača. pogoditi. pr. za ratne svrhe. pogañati. anafrodit (grč. angiitis (grč.

nlat. v. andarini (ital. andragathia) muževnost. Anglia. engleza (fr. oploñenje muškoga gameta ženskim. anglicizam (nlat. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. prnje. protestanske crkve. skup svih prašnike u cvetu. angostura-kora. ancrogenija (grč. rogljast. nevolja. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. rasploñavanje ljudskog roda. gyne žena) dvospol-nost. lithos kamen) pl. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. uškopljenik. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. prenos menice. operacija krvnih sudova. jad) ñavo. uglavnom (ispričati nešto). geol. grč. an detaj (fr. anglaiser) potkusiti konju rep. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. angeion. hermafroditizam. onaj koji mrzi Engleze. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. anglofob (lat. drangulije. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. anglofobija (lat. en groš) trg. jedan registar na orguljama. angulus (lat. iscrpio. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. hrabrost. bolno. gde je pronañen).(grč. genos roñenje) v. deo jedne fuge. apeg. osobenost engleskog jezika. an gro (fr. ženskonja. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. gamos brak) biol. okamenjene ljudske kosti. angularan (lat. andosirati (fr. namalo (supr. podrobno. angulus) ugao. Anglia. andrek tuga. andana) niz brodova povezanih u luci. poengležavati. gone rañanje) stvaranje čoveka. anglofil (nlat. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. androidan (grč. kephale glava) min. naročito prvog čoveka. andaluzit min. avgusta (lat. kut. angustacija (lat. sečenje. apeg. androliti (grč. muz. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. andrologija (grč. anglizirati (fr. nesreća. andreceum (grč. vrlina.angiotomija angiotomija (grč. apeg. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. apeg. andezit min. muž. androgin (grč. anglikan. andros čovek. eidos lik) veštački napravljen. anglicizirati (fr. angster (ital. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . naviše. logi'a nauka) med. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. apeg. android (grč. potpis menice na poleñini. andros) pl. angliciser) poengleziti. Anglia. anglomavija (nlat. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. slabić. napravljen u čovečjem obliku. apeg. tj. andantino) muz. androgonija (grč. trg. do tančina. stanište) bog. endosser) trg. angeion) med. pokretan čovečji lik. angustura-kora. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. apeg. angostura-kora v. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. nazvane po gradu Angostura. andante) muz. endossement) trg. šonja. angosciosamente) muz. ćoškast. brižno. do sitnica. andros. andante (ital. androginija (grč. Anglia. andana (ital. anglist (lat. oikion kuća. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). anguistara. v. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. apeg. angošjozamente (ital. malo laganije. apeg. andare ići. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. andristi (grč. andamento (ital. andramolje (grč. opširno. andro. andarini) pl. androgamija (grč. apeg. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. grč. angloman (nlat. eidos) sličan čoveku. andamento) hod. an gro). naveliko. vrag. andro-gynos) dvospolnik. adrogenija. angularis) uglast. andrak (pere. apeg. andosman (fr. ugao. dronjci. angusta) muz. en ñetail) potanko. andantino (ital. zlo. hermafrodit. angoscioso) ran. apeg. episkopalna crkva. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. lagano. nesreća. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. temno režim) med. angošjozo (ital. kao imenica: komad u laganom tempu. phćbos strah. angošjozo. angulus. androgonija. angitis (grč. pečalno. umereno. kao u hodu. grč. angiitis. Anglia. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. dvospolac. grč. kulture. na kvantum. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. anglikanac pripadnik anglikan-ske. jezika itd. androkefaloid (grč. čestitost. andragatija (grč. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. grč. fil.

anematoza (grč. jačinu vetra. anemos. olakšavanje. anekumena (grč. apeg. anemičan (grč. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. pripajanje. anemos. veština merenja brzine i jačine vetra. ma iz kog razloga. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. skopeo gledam. lit. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). aneksionist(a) (lat. anemofilija (grč. a-. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. anemos. malokrvnost. nimfomanija. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. anemos. anemologija (grč. upaljenost »sene za muškarcima. haima krv) med. utelovljenje. pustinje. pripojiti. slabljenje. božji glasnik. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. npr. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije).). anenergija (grč. apeg. anemos. sve što je dodano ili vezano za nešto. gamos brak) bog. još nije objavljen. pridružiti. anemometrija (grč. astr. aneksije (lat. pri-svojiti. popuštanje. naljutivši bogove. antropofag. haima) med.ne. slab. anemos. andromanija (grč. anemos. nova i kratka priča. anemidrija (grč. annexio) prisajedinjenje. prinadležnost. a-. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. mama strast) med. an-energeia) neradnost. androsteron (grč. anematurgija (grč. bolesti. muškaraca. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. spasao je Persej. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. androfob (grč. anekdotos neizdan) 1. phobos strah. androfag (grč. tj. fig. gamos) pl. a-. npr. oskudica u snazi. vidim) vetrokaz. haima. metali). anemos. grapho) v. aneksan (lat. anemo. tj. ergon delo) med. odnosno vetra. temno sečem) znat. phobos) strah od ljudi. lenjost. annexus) prilog. androfobija (grč. andromolje v. nastavak. apeg. baino idem) igrač na konopcu. anelektričan (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. anemos. strujanja vazduha. anemogaman (grč. apeg. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. žrtvovana je morskom čudovištu. elektron ćilibar) fiz. od muškaraca. anemografija (grč. barys težak. angelos vesnik) teol. anemobat (grč. koji se plaši ljudi. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. biljke kod kojih vetar. malokrvan.) muški spolni hormon. anektirati (lat. uteloviti. anemogame (grč. pathos bol) med. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. oploñavanje). annexus) zavisan. sporedan. dodatak. ap-. andro-phagos) ljudožder. pridruženje. androtomija (grč. anemos. anegdota (grč. anemobarometar (grč. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pripremni. anñeo (grč. Andromeda (grč. lečenje vazduhom. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. bog. anesis) med. utelo-vljavati. vezan za. anegertika (grč. ukrasti. anemostat (grč. anemograf (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. hydor voda) med. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. andramolje. a-. anemofilan (grč. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. anemos. prevrtač. 2. anemos. ap. vetromer. šaljiva ili duhovita pričice. metron) merenje. logfa nauka) nauka o vetrovima. . koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. a-. spis koji. nauka o beskrvnim operacijama. annectere) prisajediniti. polubožansko biće. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. tromost. anemos. anemometrograf (grč. metron mera) sprava koja pokazuje. anemogamne biljke. kod kolere. anemograf. a-.) mit. Tragedije od Euripida i Rasina. metron. anemos. anemopatija (grč. bled. up. haima) beskrvan. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. androfonomanija (grč. nesposoban za život. phonos ubistvo. aneza (grč. Andromache) mit. mati Astijanaksova. Andromaha (grč. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. močvari itd. anemija (grč. proučavanje vetrova. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. odnosno meri. pridodan. anemoskop (grč. anemometar (grč. sečenje čoveka. phflos) biol. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. npr. šaljivo: krasti. beskrvnost. aneks (lat.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije).(grč. ili je namerno zadržan od štampanja. haima. aneklogist(a) (grč. phflos prijatelj) bog. anemos.

anilitet (lat. an-nil) hem. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. a-. isos. živi stvor. kao islandski kristal). hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. anaistheteo ne osećam) med. enjambement) poet. anže (fr. slabost (ili: malaksalost) živaca. u zvečećem novcu. od koga se spravljaju razne lepe boje. dobiva se od indigo-biljke (anil). poživotinjenje. neosetljiv. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). neros tečan) fiz. aeg vazduh. nesposobnost govorenja. logos. zadušnice. med. koji je bez bola. animalis) životinjska priroda. poživotinjivati. anestezacija (grč. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. neosetljivost prema bolu. anniversarium) godišnjica. animalizacija (nlat. govor) med. ne jednakost zenica. životinja. anesteziolog (grč. životinjska tela. bezbojno. a. ano kurente. aneritropsija (grč. anaisthesia. supr. u materije živog tela. ops vid) med. nepažljiv. anairesis) ret. a-. metron. a-. enkephalos) med. bapska starost. aneretizija (grč.TeKyhe. uzbuñenje. anima mundi (lat. tupoglavost. aerobni. najčešće. brz oko) med. idros znoj) med. trovanje anili-nom. anestezije (grč. nejednaka veličina listova na istoj grani. nakaza roñena bez mozga. animalia) pl. a-. ani kurentis (lat. isos. anizurija (grč. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. nejednako lučenje mokraće. anima-rum dijes (lat. energija (grč. ansrvija (nlat. bezbolan.ne. isos. jela od mesa. nemoća. anil) bog. anizofilija (grč. an-nil. aiereza (grč. an ženeral (fr. anhidrija. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. uzbuñenost. isos. anepigraf (grč. anima) duša. animalisare) zool. ap-. anžambman (fr. ap-.aienkefalija avenkefalija (grč. ap-. grapho pišem) spis koji nema naslova. svisveti. animal (lat. i'sos jednak. animal) živo biće. anima (lat. epithymia požuda) psih. koji »sivi u sredini bez kiseonika. tzv. anilinske boje.: vegetabilije. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. tupoglav. an-aisthesfa) med. ap. chroma boja) med. aneorobni (grč. anizometričan (grč. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. anaistheteo ne osećam) med. anervia) ned. animalizirati (nlat. uzrujanost. jaja itd. erethfzo dražim) 1. fig. anidroza (grč. a-. način ishranjivanja tela. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. fig. anestetika (grč. ergon delo) med. med. nemaran. anestezirati (grč. a-. anni currentis). godišnja proslava. jeu) ulog u igri. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. liker od anisa (onajsaž). uron mokraća) med. tromost žila. indigo biljka u Indiji. epi na. aromatič-no ulje. anilizam (arap. poži-votinjiti. duh. anisette) rakija začinjena ani-som. aneroid (grč. ap-.ne. apa na. grañu. anil (arap. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. an-nil) med. metron mera) neravnomeran. erethfzo) 2. anizohromija (grč. aniverzarija (lat. anizeta (fr. pomen i dr. ap-. . fig. animalan (lat. ap-. isos. od koje se dobiva anilin. anepitimija (grč. anenkefalos (grč. isos. animalizam (lat. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. anydria) v. šp. phyllon list) bog. an espes (fr. anizotropan (grč. anilan (lat. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). anilitas) bapskost. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. v. anizokorija (grč. reč. bapsko ponašanje. animalije (lat. ani-malna hrana meso. općenito. kijanol. slabost. uzetost. učiniti neosetljivim. enjeu. prelaženje. anspija (grč. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. en general) uopšte. anilin (arap. aneurija (grč. anaerobni. supr. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anaistheteo) pl. en espece) trg. ap-. a-. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. uroñeni nedostatak mozga. erythros crven. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. ove godine. blos život) bial. epos reč) med. mleko. opiti. ap-. benzidam. u gotovu. neuron živac) med. animalis) životinjski. anizometropija (grč. anestetičan (grč. kore zenica) med. u organima za varenje hrane. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. anima mundi) fil. anilis) bapski. enkephalos mozak) ned. rasejan. med. a-. a-. anervičan. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. ravnodušnost. duša sveta. obično. kristalni. aneretizija (grč.

staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. ljutina. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. rezervoar na mašini za štamparsku boju. anima to) muz. u nameri. anker (lat. anni praeteriti) v. 3. delimična ili potpuna sraslost jezika. ankiloglosa (grč. pobudi-ti. lenger. animosus) strastvenost. srdit. životna svežina. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . srčano. pimpinella anisum) bog. animozo (ital. sanduče za boje. animozan (lat. oduševljeno. znat. ani futuri (lat. oživljeno. davanje duše. fr. animoznost (lat. animozitet (lat. 50 anlaser ani precedentis (lat. ankvirirati (lat. ankoneji (grč. ani prezentis (lat. ani precedentis. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. fr. živost. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu.animalist(a) animalist(a) (lat. mišići opružači ruke. animare) dati dušu ili duh. karakter. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. ukinuti. raz-draženost. s predumišljajem. animatizam (lat. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. da je živo (kod primitivnih naroda). anihilirati (lat. pustiti u rad. ankyra) brod. pristalica ani-mizma. ipo animo) jednodušno. glossa jezik) med. animus nocendi (lat. animalkula (nlat. animalkulisti (nlat. animus nocendi) prav. kotva. animatio) oživljavanje. ankylos kriv. opovrgavanje. tražiti (ili: predlagati) kaznu. onajs. složno. annihilatio) poništa-vanje. animus) duh. tip. naredne godine. 2. još jednom. svest. vatrenost. aniridija (grč. oduševiti. namera nanošenja uvrede. živahno. supr. animus duh. anienai peti se. anquisitio) prav. apsoga) muz. animist(a) (lat. metron mera) sprava za merenje krivine. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. namera. animoznost. odluka i sl. animus ivjurandi (lat. nakana. ponovo. ogorčen. ankon lakat) pl. predlaganje kazne. animoso) muz. animalitet (nlat.: katjon. oživljenje. veoma čvrst i otporan bokser. zool. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. razdražen. anquirere) prav. animalkulizam (lat. animosus strastan) ozlojeñen. vera u duhove. podbadati. uno animo (lat. anni praecedentis) prošle godine. izvršiti anketu. enclave) prav. anni praesentis) ove godine. povesti sudsku istragu. ankeser (fr. namera pričinjavanja štete. ljutnja. Anlasser) teh. ogorčenost. duša) prav. hrabro. žestina. ankylos kriv. grč. živahno. osećanje. o živiti. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. nazor. srce. animalcula životinjice) pl. inquestia. animirati (lat. avimato (ital. anketirati (fr. vlada ili neka ustanova. ap-. poruge. ankiloza (grč. tj. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). avkora (ital. istraživati. srdžba. annihilare) poništiti. anis (lat. anima duh. enqueter) vršiti. žestina. anihilacija (nlat. mišljenje. anlassen puštati u rad. encrier) divit. animo (lat. fiz. ankilometar (grč. odvažnost. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. anni futuri) iduće. zagrejati. animacija (lat. obodriti. ukočenost i sraslost zglobova. životinjska priroda. nedostatak dužice u oku. anlaser (nem. anima) fil. mržnja. animalitas) životinjstvo. ankylos kriv) med. animosus. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. opovrći. ispitivati činjenice o nečemu. opovrgavanje. animalculum životinjice) pl. animizam (lat. encaisseur) sp. animus injurandi) prav. animosite) v. mikroskopske životinjice. anklav(a) (fr. ankrije (fr. podstaknuti. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. iris dužica) med. kod crtanog filma oživljavanje slika. apsoga. duša) fil. ani preteriti (lat. ispitati. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). ankvizicija (lat. mastionica. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animalculum) zool. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. animus (lat. neprijateljski. anketa (lat. av>on (grč. podstrekavati. ukidanje. duša. 1. samopouzdan^.

nastao bez dejstva životnih sila. neobičan. ap-. anomfa) bezakonje. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. annominatio) ret. organon. ćrganon. pre Hristova roñenja. nepravilnost u kretanju planete. anormalan (grč. starter. a-. adnotacija. obla-godariti. avofeles (grč. oglašavati. neslikovan način govora. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. supr. eruptivne stene. svi zajedno. anonsirati (fr. ñuture. paronoma-zija. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. ariomos) nezakonit. primedba. anorgavologija (grč. odyne bol) ned. annotare) v. nepravilni glagol. odstupanje od pravila ili zakona. astr. u gomili. anvarija (grč. protivan pravilu. avotacija (lat. plemićku titulu. ap-. en masse) u masi. anonimnost. a imaju različito značenje. anoda (grč. ap-. radi prenošenja na novo platno. organon) neživa ili mrtva priroda. koji odstupa od pravila. anonymos) bezimenost. annuntiare) oglasiti. odus) pl. obznanjivati. anomalologija (grč. anorganski (grč. anonaran (lat. organon. anonimnost (grč. ophthalmos oko) med. up. nemanje poroñajnih bolova. orchis mudo) bezmudost. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. objašnjenje. objaviti.: katoda. logia) gram. popis zaplenjenih stvari. ap-. ap. ap-. lat. slepilo. žudnja) nemanje apetita. bez potpisa. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). zakona. anomičan (grč. anogev (grč. a. naročito uživanje u jelu. nćmos zakon) v. ennoblir) dati plem-stvo. ap-. bezbol-nost. ap-. organon. annotatio) napomena. ap-. anonarni zakoni. anomalon) gran. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. izuzet-nost. ano ante Hristum (lat. omos sličan. opisivanje kamenja. nlat.bez. u kapitalizmu bezimeno. anonimitet. anorganognozija (grč. anodonti (grč. protivan pravilu. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. grapho pišem) nauka o kamenju. anorganizam (grč. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anomalistički (grč. neuredan. anonimitet (nlat. annonce) oglas. istovr-san. anoksija (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. ap-. an minijatir (fr. ap-. nezakonitost. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anonymitas) v. norma pravilo) nepravilan. anomalos) nepravilan. anomalija (grč. anomalon. tal. anonsa (fr. anomizam (grč. anogena metamorfoza kol. . nepoznatost. sisari koji nemaju zuba. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. oštar. nauka o nepravilnostima u jeziku. supr. po-zitivni pol. up. ap bez oksys kiseo. nepotpisati. neobičnost. anomija (grč. nepravilan. objavljivati. mrtve prirode. u maloj srazmeri. appopseg. namerno izjednačavanje reči. anorgavografija (grč. smanjen. oreksis želja. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. beleška. agšo) godine. uroñeni nedostatak jajnika. anorganogenija (grč. škodljiv) med. anodinija (grč. an mas (fr. skupa. anodinum (grč. anlevaža (fr. npr. akcionarsko. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. nemanje očiju. anonimno društvo trg. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). ap. zool. avosmija (grč. anoreksija (grč. anoblirati (fr. anonymos) bezimen. tj. neobuzdanost. anno ante Christum) godine pre Hrista. anoftalmija (grč. tj.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. anorhija (grč. npr. anomalos nepravilan. nlat. u godini. apo naviše. ano (lat. anoniman (grč. objava. genesis postanak) smanjenje. anosmi'a) med. a-. oplemeniti. neredovnost. anonymus) nepoznati. nedostatak volje za jelo. deoničarsko društvo. en miniature) u malom. apodinum) med. običaja. anodia) nevezan. anomalos) neredovan. zločinački. koji je bez života. obznana. žitni. ovarium jajnik) med. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anomeomerija (grč. anopheles beskoristan. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anoblir. anomalan (grč. anomalia) (nepravilnost. ap-. anotirati (lat. nepoznat. anovimus (nlat.: katgen. put naviše) fiz. mrtav. organon) neživ. elektroda. adnotirati. an-odos uzlaz. koji odstupa od pravila. obznaniti. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. hen. anodija (grč. odyne bol.: Tišina je postala još tiša. antinomizam. koji odstupa od pravila. naročito minerala. lat. gignomai postati) ar. nepotpisan. anomaloi (grč.

pre suñenog dana. natalis koji se tiče roñenja) ked. en pate) u obliku testa ili kate. ned. apo-didomi predati. en passant) u prolasku. plesso udaram) pl. doba cvetanja. izneti. npr. ked. izložiti) poet. ante diem) pre vremena. oblast Zemlje oko Južnoga pola. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. sporazum. Velika antanta savez Rusije. anteakt (lat. anti. antennif ormis) u obliku pipaka. opkoljavanje divljači. antarktičan (grč. suparništvo. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. antediluvijumci (lat. ant. anaklasis uzvijanje) ret. anti. ansent (fr. natus roñen) prvoroñeni. antartritika (grč. antanagota (grč. logos govor) pred. enceindre. supr. ansilaža (fr. pipak kod insekata. mimogred. antenatalni (lat. anti. antemeridlanus) prepodnevni. an pat (fr. ponovan napad groznice. an pasan (fr. sredstva protiv srčane kapi. antalgičan (grč. boriti se protiv koga ili čega. ansambl (fr.(grč. asthma) med. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. ante. antenna motka za koju se vezuju jedra. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. koji leči zglobobolju. anti. anti. enceinte) voj. nasip. pradeda. predbračni. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. u silose. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). anteludij(um) (lat.: postdiluvijumski. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. antatrofičan (grč. antenagium) prav. ant-angomzomai boriti se protiv. arktos sever.• govor. spoljašnji delovi jedne tvrñave. antagonizam). en profil) sa strane. koji leži na Južnom polu. ante-ludium) predigra. antelogijum (lat. antagonist(a) (grč. ante. anteniforman (nlat. sredstva protiv zglobobolje. anteactum) ranije delo. ante. antl. ante) predl. priči. lov. u profilu. antena (lat. algos bol) pl. sredstva protiv kiseline. uzgred. arthron zglob) pl. pravo nekoga da prvi govori. antapodoza (grč. ansambl-partija kuz. med. koji se nalazi u toku trudnoće. an profil (fr. up. anti. antenuptialis) predsvadbeni. antagonismos opreka) oprečnost. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. taj čovek je nikakav čovek. gledan sa strane. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. koji služi kao lek protiv sipnje. ensemble) celina. grč. silo. predak. entendre. stubovi sa obe strane vrata) 1. anteza (grč. an-ago uzvodim) ret. južni. antanaklaza (grč. antarktikos južni) geogr. arh. apo. antagonizam (grč. ispred. antedatirati (lat. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. med. cvetanje. naročito protiv kiseline u želucu. antelokvijum (lat. utrapljavanje voća i povrća. diluvium potop) pretpotopni. antafroditičan (grč. pužast zavijutak na jonskim stubovima. antastmatičan (grč. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. apo. ante. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. protivnost. sklad. suprotna težnja. pre. ante dijem (lat. zajednica. pred. antarktikos) geogr. antapoplektika (grč. anti. loquor govorim) predgovor. . Čehoslovačke i Rumunije. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. algos) koji ublažuje. diluvium potop) pl. pojas nekog utvrñenja. kao pipci.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. antablman (fr. antagonizirati (grč. atrophos nehranjen) ked. antenupciJalni (lat. tj. naravoučenija. ante (lat. dodavanje pouke. bedem. delanje u suprotnom smislu. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. anthemion) cvet. anti. skup. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. ante. antediluvijumski (lat. ante. anti. borba. antl. antagonistes) protivnik. antidatirati. ante. entente) sloga. savez (izmeñu država). slaganje. antacida (grč. anti. ned. koji leži nasuprot Severnom polu. neprijateljstvo. pervaz na vrhu stuba. suprotnost. ant-. entablement) apx. uzgredno. antanta (fr. radi čuvanja. antemion (grč. antapoplektičan (grč. ranije. napred. pretporoñajni. sloga. 2. anthe cvet) bog. raniji čin. umanjuje bol. antenat (lat. suparnik. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. antemeridijanski (lat. antf. bojene materije. takmac. npr. pretpotopni ljudi. lat acidum kiselina) pl. obim. antalgika (grč. raditi u suprotnom pravcu. trve-nje. antartritičan (grč. antena™ ju m (lat. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. opšivnica pod krovom. anti. sredstva za ublažavanje bola.

koji služi protiv slabosti. med. učitelj. anterotika. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. prethodnici. materice. bat. pretpostav-ljanje. antianfilaksija (grč. areh) astr. antiastmatičan (grč. barbaros) v. koji ubija. boreios severni) okrenut prema severu. anteriora) št. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. barbaros negrčki. muški spolni organ u bescvetnica. antecedens (lat. gram. preticati. nadmašiti. antepenultima) gram. a-. antiastmatičan. ići napred. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. sredstva protiv ljubavi. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antf. ante Hristum natum (lat. v. anti. raniji život. prethoñenje. iza. antf. veneričnih bolesti. anteriores) pl. antivarvarus (grč. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. antf. antestat (lat. antecedencija (nlat. asthma sipnja) med. antimaterija (grč. antiartritičan (grč. naročito: aureomicin. raniji dogañaji. sredstva protiv spolnih. ante-testari) prav. anti. antestatio) prav. raniji život. anterotika (grč. prvenstvo u vremenu. oikos kuća) pl. Venus boginja ljubavi. antf. pored ostalih. anti. arthron zglob) med. entari. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. koji služi protiv zapaljenja zglobova. koji povećava životnu snagu. aristokratos) protivnik plemstva. arap. antiadijaforist(a) (grč. koji uništava život. antf. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). muški spolni delovi cveta.: posteriores. hloromicetin i dr. tzv. antialkoholičar (grč. antf. lat. antecedere) prethoditi. v. anteridija (grč. antibarbarus (grč. antf. mesto. antiasteničan (grč. branim) ned. anteci (grč. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). arap. prioritet. subjekt — predikat. prema. supr. geotr. antf. antepozicija (nlat. zapaljenje krajnika. antibahijus (grč. pretpostavljati. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. ante-cessor) prethodnik. annexio) protivnik aneksije. savijenost napred. antere (grč. antheros) bog. anterioritet (nlat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antecedirati (lat. anterija (tur. antiaditis (grč. antestatus) prav. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. anterioritas) prethod-nost. adijaforist. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antiabolicionist(a) (grč. phylatto čuvam. anti. antecedencije (lat. trezvenjak. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. ant-. neprijatelj aristokra-tije. nadmašivati. preci. ant-erotikćs) pl. . prethodnik u nekom poslu ili zvanju. nea. anterotična sredstva ned. epileptikos). ante Christum natum) pre Hristova roñenja. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. antivarvarus. prethodnost. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. ranije stvari. anti i lat. antibiotik (grč. antestacija (lat. lat. antivenerea (grč. antibiotički (grč. anteoccupatio) rat. up. antf. antf. antecedens) prethodnik. raniji dogañaji ili odnosi. antestirati (lat. dopretposlednji slog neke reči. ante-ponere) staviti ispred. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. prašnica. antiaristokrat (fč. davanje prvenstva. treći slog od kraja. streptomicin. protivnik upotrebe stranih reči. dati (ili: davati) prvenstvo. antestari.(grč. antiapeks (nlat. apa. prašnici. penicilin. raniji dogañaj. antefleksija (lat. anti. neosetljivost prema anafilaksiji. antianeksionist(a) (grč. lat. Bakchios) poet. umesto. sthenos ]anina. antera (grč. antheros) pl. anti. anthera) bat. snaga) med. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. preteča. anteriora (lat. preteći. supr. anti. pretpostaviti. npr. pozivanje za svedoka. antiborejski (grč. bfos život) koji je protiv života. antf. antecedentia) pl. spolna ljubav) pl. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. 53 antivenerea antecesor (lat.anteokupacija anteokupacija (Lat. antepenultima (lat. antepositio) stavljanje ispred. med. naročito ropstva. itd. barba-rizme ili varvarizme. antepileptičan (grč. prošlost. prostitucije itd. putovoña. prethodni slog. fil. anteriores (lat. antecedentia) ono što prethodi. v. U antibioti-ke spadaju. anteflexio) med. koji pomaže protiv padavice. čistunac u pogledu jezika. antf. palimbahijus. antibarbarus. raniji odnos u nekoj stvari. anteponirati (lat. a-.: apeks. antias krajnik) med. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih.

doron dar) uzdarje. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. lat. antidotarij(um) (grč. truo) med. antikvarnica (lat. kurziv). farmakopeja. antikvus (lat. anti. anti. diabaino prolazim) med. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. Grka i Rimljana. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. starinar. antikva (lat. protivotrov. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. anteme-tika. zyme kiselo testo. dysenterikos srdoboljan) pl. antikvus antieutanazist(a) (grč. sredstvo koje sprečava vrenje. okretanje) pl. antikankroza (grč. anti. epilepsija. antikvitet (lat. diegeza. starovremenski. raditi prema antičkim uzorima. antiquus) ugledati se na stare. antidolorozum (grč. antiinokulist(a) (grč. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. med. čime se dobivaju snažnija dejstva. sredstva protiv bolesti raka. anti. lat. izneti) ret. med. vrtlog. katarroos stakanje) pl. antidinika (grč. pelco-vanja. sapseg rak) pl. sredstvo protiv bola. dine. . sredstva protiv kašlja. antidijabetikum (grč. lek protiv šećerne bolesti. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. lat. antiquus) stari. lat. antikvizirati (lat. antikategorija (grč. anti. protivtužba. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. sredstva protiv nesvestice. diexeimi prikazivati. sredstva protiv padavice. v. zakon. nastaje metamorfozom ampfibola. antiemetičan (grč. antiquare) zastareti. anti. lat. antiepileptika (grč. datum) v. antiquus stari) trgovina starim knjigama. up. npr. fig. antikahektičan (grč. antikataralije (grč. starodrevnost. antikatolički (grč. sredstva protiv povraćanja. med. antiinkrustator (grč. stare. platinski lim kod Rendgenovog aparata. med. dolor bol) med. antiqua) staro pismo. anti. kathodos put na niže) fiz. lat. sredstvo protiv povraćanja. stara ili zastarela ureñenja i sl. anti. upotrebljavao antikvarijat (lat. poznavalac starina i starih spomenika. lekovi koji služe protiv proliva. cariosus kvaran. anti. kod nas ga ima u Fruškoj gori. anti. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antikatoda (grč. utuk. anti. antidaktilos (grč. antidiegeza (grč. med. up. antidramatičan (grč. fig. latini-ca. kupac i prodavac starina. jezičko ostvarenje. antidatirati (grč. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antiquitas) starina. neprijatelj Francuza (jezika. podražavati ukus starih. anti. anti. diabetes šećerna bolest. uspravna latinska slova (supr. anti. anti. vrsta tamnozelenog serpentina. starinski. anti. protivsred-stvo. katholikos) koji je protiv katoličke vere. antidoton) ned. sredstvo. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. daktylos prst) četr. avtigen (grč. anti. antidizenterika (grč. anti. proglasiti nešto zastarelim. emeo povraćam) pl. stari svet. anti. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. antidemokratski (grč. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. stanje) med. anti. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. up. polovan. kulture. ante-datirati. med. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antikvirati (lat. antimentalisme) lingv. pr. tip. starinski. antimentalizam (fr.54 avtigal (grč. anti. anti-kategoreo) prav. antiseptikum. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. stari vek. anti dynastes vladar. kvasac) hem. protiv demokra tije. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. antiquarius) stari. predmet stare umetnosti. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. Gallus) protivnik. antidoron (grč. umetnička retkost. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. anti. ne vodeći računa o mentalnim. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. emeo) med. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. lek protiv čega. antiemetika (grč. odbaciti. kakos rñav. anapest. antikvar (lat. lat. pravac koji polazi od date reči. antidinastičan (grč. politike itd. nagrada. proglasiti za zastarelo. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antizimotikum (grč. antidoton (grč. antikvaran (lat. anti. angina (lat. anti. antidinična sredstva. antiemetici (grč. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. epilepsfa) pl. eu. anti. antikariozan (grč. eksis svojstvo.). anti. antički. antiepileptičan.

materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. antimelanholičan (grč. antimetabola. delovi Sv. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. kolike trbobolja) pl med. fr. antilemičan (grč. zaravan) pl. a ne živi da jedeš. anthćlops) 3007. nenarodni. u kolibi. sredstva protiv psećeg besnila. antilego protivim se. npr. klimax stepenice. lat. anti. antikritičar (grč. kresis mešanje) prav. npr. anti. anti.: „Ako smo veliki. antikonvulzivan (grč.: „Jedemo da živimo. koji služi protiv kuge. antilogia) protivrečnost. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. contagiosus prilepčiv. antimetalepsija. antikritika (grč. npr. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. antilogičan (grč. bolest spavanja) med. anti. lat. teol. consti-tutio ustav) protivustavan. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. moralis) koji je u opreci sa moralom. originalnost osporava ili u koju se sumnja. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. anti. antikolika (grč. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. antikritičan (grč. anti. anti. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). antimaterija (grč. pisma čija se. . lekovi protiv narkotič-nih trovanja. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. antimonium) mineral.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. atomska masa 121. antikonvulzivan (grč. anti. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. sinklinala. lat. sa logikom. sul-fid antimona. anti. zamenjivanje jednog dela govora drugim. npr. anti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. anti.: „Otkrovenje Jovanovo". med. anti. pisac odbrane od napada. ali u protivnom smislu. antiletargičan (grč. antinomazija (grč. antimonarhičan (grč. antimoralan (grč. „Demosten" mesto „govornik".75. antikreza (grč. krino) pisac odgovora na kritiku. protivkužni. elemenat. protiv obamrlosti. nlat. antimerija (grč. antimetateza (grč. krino) koji odgovara na kritiku." antiklinala (grč. supr. metal srebrnobele boje. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. med. ukočenje) pl. antimentalizam (grč. anti. veliki smo svuda. meros deo) ret. lat. anti. lat.-. narke ukočenost. metalepsis zamenjivanje. postupnost u izrazu) ret. convulsivus grčevit) med. znak Sb (stibium). položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. loimos kuga) med. a padaju u suprotnim pravcima. antinarkotika (grč. anti. lyssa pseće besnilo) pl. anti. militarisme) protivnost militarizmu. sredstva. antimovid (lat. važna njegova ruda. antikonstitucionalan (grč. antimetalepsija (grč. spuštam se) kol. dntinacionalan (grč. napad itd. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. prigovor. antiiefritika (grč. onoma ime) zamenjivanje imena. protivan moralu. umesto interesa na dug. anti. constitutio) protivnik ustava. anti. odbrana pred sudom. anti. lethargfa dremež-nica. v. antilopa (grč. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. anti. antikosmetičan (grč. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antikontagioza (grč. upotreba osobnog imena mesto vrste. pobijanje. odgovor na napade. žida u stadima po toplijim kopnima. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). anti. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). anti. tj. antilegomena (grč. moriš običaj) fil. anti. u padati. nephrćs bubreg) pl. anti. redni broj 51. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. antimon (nlat. anti. lat. mos. antimetabola (grč. anti. homolotumena. pokret protiv rata i pripremanje za rat. klinč naginjem se. odbrana. antilogikćs) nedosledan.: „Jedi da živiš. mentalizam) lingv. koji sprečava nastup krize (uticaj). lekovi protiv trbobol>e. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. protuslovan. melancholikćs) koji razbija tugu. anti. antologija (grč. npr. na prestolu. antilisa (grč. pozitivizam u lingvistici. razmena) ret. nlat.. med. protivkritika. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". anti. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. nationalis)." antimilitarizam (grč. suar. protivnarodni. ned. med. antimonium) hem. anti. koji razvedrava raspoloženje. lat. krino sudim) odgovor na kritiku. anti. koji služi protiv trzaja i grčeva. ali drugim redom. povijam) pl. a ne živimo da jedemo". antikonstitucionist(a) (grč. antimoralizam (grč.

pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). antipatriot (grč. antipleuritičan. anti. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. fil. sredstvo protiv groznice. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. sredstva protiv uzetosti (paralize). antirojalizam (grč. antisocijalan (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. anti. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. ravnokraki trapez. antipiretike (grč. para-lyo) pl. anti. anti. suparnik. teal. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. antipatija (grč. parallelos. anti. antiparagraf (grč. antiskabioza (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. patriotes) neprijatelj domovine. antiparalelogram (grč. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. lat. anti. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. anomizam. antiplenisti (grč. shvatanje da razum. antipatičan (grč. pyr vatra) pl. med. med. npr. lat. protivnožnik. antiprotaza (grč. oprečan. anti. anti. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. koji suzbija vatru. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. lat. anti. fr. antipsihologizam (grč. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). koje se obično izražava jednim pitanjem. teal. koji služi protiv reumatizma. med lekovi protiv vatre. anti. lat. Semiti. antirevolucionar (grč. anti. odnosno čovečje mišljenje. antipi-rink dr. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. antiprotasis protivpred-log) ret. supr. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. antiracionalizam (grč. antiparalelan (grč. rug) med. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. . anti. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. spolna ljubav. anti. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). antiperistaza (grč. anti. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. anti. pus. pr. anti. plenus pun) fil. anti. koji služi protiv zapaljenja pluća. antipiretičan (grč. 2. antisepsa (grč. teal. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. nije apsolutni izvor saznanja. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. lat. sredstva protiv šuge. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. anti. anti. royalisme). i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. antinomija (grč. političkom i duhovnom životu. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. ratio razum) fil. pr. antipodan (grč. pl. antiskepticizam (grč. antipleuritika (grč. nemio. skepsis nedoumica. reuma) med. antireumatičan (grč. groznice. odnosno čovečje mišljenje. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. anpšlatonska ljubav čulna. scabies šuga) pl. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja.: „Svet ima svoj početak u vremenu. parasitos gotovan) pl. anti. antirepublikanski. anti. lat. aspirin. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antiparazitika (grč. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. septikos) med. antiseptičan (grč. psyche duša) fil. anti. pneumon pluće) med. anti. anti. gramma) geom. anti. protivnik revolucije. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. neslaganje sa trezvenim. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). antiseptika. nije apsolutni izvor saznanja. protivjevrejski pokret. ratio razum) fil. antiseptikum (grč. utuk. rebro) pl. anti. antirepublikanac (grč.: simpatija.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. anti. nemarenje. nlat. lat. vatre. replika. npr. socialis društven) protivan društvenom poretku. protivrečnost. antiparalitika (grč. geogr. sepsis) heš. antipirin (grč. nerodoljub. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. shvatanje da razum. protivnik.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. antisemit-ski. sepsis trulež) med. neslaganje sa trezvenim. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. groznicu. nomos zakon) 1. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. antiracionalizam (grč. aatipneumoničan (grč. antipapizam (grč. pyr) ned. pleuron bok. anti. dvoumica) fil. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. glavobolje. med. koji sprečava truljenje. antipus) sasvim suprotan. nesimpatičan.

anti. antispastika (grč. phone glas) logička protivrečnost. febris groznica) med. up. flogiston. antiflogistika.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. pl. v. anti. tj. anti. febris) farm. antiscii (grč. antifrizi (grč. antiunionist(a) (grč. dveju težnji i sl. antitipija (grč. anti. antispazmodika (grč. phthisis sušica) pl. (Hasanaginica). med. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. lekovi protiv groznice. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antispastos vući na drugu stranu) metr. haima krv. 3. sredstva protiv sušice. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. ili kontrarna. antistrofa (grč. lat. fermentum) med. nauka lat. antistrateg (grč. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. antifebrilije (grč. lat. suprotno) 1. jektike. anti. prototip. pr. antifebrilan (grč. med. antispastika. odabrao papa Grgur Veliki. sredstva koja ublažuju grčeve. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. već bi okopnio. antiftizičan. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. spiritus duh) fil. regnymi probijam) med. anti. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. antifon(a) (grč. thyreos štit. antifraza (grč. ned. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. koji je u suprotnostima. antifonnja (grč. elmis elmintos glista) pl. loet. anti. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. antispazmodika. prepis. toksine. antifebrin (grč. komandant neprijateljske vojske. phlogos plamen) 1. med. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. lat. antithesis suprotnost. antipirin. pr. med.. eng. antifermenti (grč. antitermika (grč. antitireoidin (grč. a drugi i treći dug: U ------. 4. protivnik ujedinjenja. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. npr. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. zajednice. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. antispiritualizam (grč. suprotan. spastikos koji vuče. antiftizika (grč. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. v. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antiflogistika 1. febris) med. anti. antiflogistika (grč. anti. antiteza (grč.U. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. med. 57 antihemoragičan. ektikos jektičav) pl. npr. / labudovi već bi poletjeli. sredstva protiv sušice. anti. protivrečne. med. progovara mudro". geogr. lat. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antiflebotomist (grč. oprečnost dvaju karaktera. u smislu „vrlo ludo". pristalice antiflogistike. eidos izgled) farm. spectrum avet. phlox) pl. anti. antiflogističari (grč. thermos topao) pl. spasmos) pl. anti. trzav) pl. ned. phlox. antihektičan. takoñe: otpe-vanje. hem. anti. npr. lat. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. anti. besmislica. antiflogističan hem. sredstvo protiv groznice. typos) otisak. antitypia protivudar. / nego šator age Hasan-age. antitoksin (grč. teza. toxikon. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. odboj) fil. 2. anti. sinteza. anti. anti. antitip (grč. tome sečem) med. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. stanovnici na istom podnevku. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi.: „To bi bilo vrlo pametno". . anteci. antihelmintika (grč. otrov) med. hek. 5. protivgroznični. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. logia. tuberkuloze. otpev. antispast (grč. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. ljudi sa suprotnim senkama. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. protivotrov. freeze zamrzavati. anti. phleps žila. med. antitetičan (grč. up.: „Ide ludo. v. anti. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. up. anti. anthelmintika. antihemoragičan (grč. lat. oprečna). anti. antihektika (grč. skia senka) pl. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. phone glas) otpev. al' su labudovi? / Da je snijeg. antifonarij(um) grč. antispektrologija (grč. 2. antithetikos) protivan. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. anti. anti. anti.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. lekovi protiv zapaljenja. teorija franc. ret. anti.

anti. entr'acte) poz. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). antonimija (grč. anthos cvet. entonnoir) levak. antihronizam (grč. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik".antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. predujam na robu. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. preduzeti. hafma. anticipando) unapred.. inter) meñu. antorgastična sredstva med. orgazam. antrakolit. lit-hos kamen) pl. krasta. anti. u obliku predujma. kotlina. anti. anticipirati (lat. antichambre) zadržavati se u predsoblju. antrakonit (grč. hemoroida. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antiquus) stari. antihtoni (grč. naročito lirskih pesama. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. antocijanini (grč. algos bol) pl. antografija (grč. entonner. tle) pl. lat. anthrax ugalj) med. avtihipnotika (grč. npr. antički (lat. anthrax. anti. ophthalmos oko) pl. med. fil. up. 58 antr-akt antoksantin (grč. liig. unapred primiti (ili: primati). antonomasia drugi naziv) reg. ret. pre vremena. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. up. antodoitalgika (grč. dobar-rñav. antišambrirati (fr. med. osip. anti. anticipaido (lat. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antr-akt (fr. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. pr. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. odus zub. bezbožan čovek. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. odmor izmeñu činova. antikrist (grč. anthos cvet. entre nous) meñu nama. kružno kretanje) meteor. nepomenik. kyklos krug. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. lithos kamen) min. predujmljivati. samo na suprotnim stranama polutara. cvetnjak. sprava za odreñivanje količine ugljenika. antoftalmika (grč. anti. ksanthos žut) hem. npr. civis grañanin) negrañanski. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. sotona. po starinskom ukusu. u. zoon životinja. v. antr (fr. antr lu (fr. anticipacija (lat. s tim da će se kasnije dokazati. anti. zbirka odabranih. anti. sinotši. koji služi kao lek protiv šuljeva. paronimi. antrakoza (grč. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. zbirka na j lepšega. plodovima. chthon zemlja. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. avtiholerika (grč. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). antologija (grč. starodrevni. antonimi. u četiri oka. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. fig. anthos. lat. besnilo itd. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. ned. hresis upotreba) prav. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. tvrd-mek i dr. anthrax ugalj. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antrakometar (grč. ñavo. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. usred. crni prišt. entre. preduzimati. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. odmor. naročito na licu. med. homonimi. oputa ime) pl. Ifthos kamen) pl. preduj-miti. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. ned. antihipnotičan. redak. antoalaža (fr. typos otisak. metron mera) hem. stablu itd. antoliti. anthologia) branje cveća. anthos cvet. ophthalmćs oko) pl. sredstva protiv navale krvi. med. reči suprotne po značenju. zool. anticivičan (grč. antraks (grč. antonomazija (grč. starovremenski. anticus. korali. v. anti. prostrel. cvat. toile. antonimi (grč. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. anthrax. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. listovima. govorni ukras. levkasta rupa od eksplodirane mine. geogr. antotipoliti (grč. antihreza (grč. antoftalmika (grč. stanka. sredstva protiv očnih bolesti. protivgrañanski. lithos kamen) min. antoliti (grč. rheo curim) lged. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. travnjak. krečnjak obojen ugljenom. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. anthos. anticnklon (grč. sredstva protiv zubobolje. antonoar (fr. anti. oputa) lkngv. antozoe (grč. cholas utroba) pl. upotreba jednog vremena umesto drugog. anti. be-drenica. privremen prekid u nekom poslu. npr. koji potiče iz starog veka. zlič. antišambr (fr. anthos) cvet. . fig. hypnos san) pl. fig. vrtača. kyanos zatvorenoplav) hem. starog kova. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. starinski. ned. antrakolit (grč. živo biće) pl. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. anti. anthos. up. cvetno žutilo. izmeñu. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. antotipoliti. leto-zima. sredstva protiv kolere. kol. u poverenju. kol. počinka. antos (grč. anti. geol. čekati prijem. sredstva protiv očnih bolesti. lažistina.

arheološkog i dr. zemaljski. predvorje. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antropogenija. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. antropogonija (grč. težnji i ideala. počinje sa diluvijalnim periodom. antropozofija (grč. istorijskog i sociološkog. lat. anthropos. metron) merenje čovečjeg tela. prvo jelo pri obedima. logismos) fil. antropografija (grč. po traje još i sad. anthropos. naročito svečanim. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. antropijatrika (grč. pojava glumca na pozornici. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. antre (fr. ulaznina. a duh zakonu reinkarnacije. anthropos.: teosebija. antrkolon (fr. poznavanje čoveka. anthropos. nauka o čovečjem telu. entrecolonne) apx. antropognozija (grč. nauka o merenju čoveka. složen ugljenički vodonik. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. antropozojski period geol. antropo. anthropos) fil. plo-ñenja. trgovačke i politička geografije. avtreozoid (grč. otprilike jedan milion godina. anthropos. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. pristup. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. opadanja itd. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. antropogenetika v. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. anthropos. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. antropogenija (grč. sophla mudrost) fil. antropinski (grč. antropobiologija (grč. anthropos. uvod. „prosvetljenje" i „posvećenje". anthropos. komad kojim počinje opera ili koncert. npr. krmenadla. psihološkog i filozofskog. papagaj. antracit (grč. antropozoik (grč. latreia služba) obožavanje čoveka. entre nous) v. upadanje jednog glasa. antropognost (grč. socio-logije. telo je podložno zakonu nasleña. sličan čoveku (o majmunima). antropolog (grč. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. anthropos. anthropos. supr. uticaja okoline. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. anthropos. antricid (grč. psihologije. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". muz. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. predsoblje. predjele. anthropos. tj.(grč. eidos vid. antrkot (entrecote) kup. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. o odnosima izmeñu čovečjih udova. anthrax. fiziologije. antropometar (grč. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. filozofije. želja. . bios život. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. majmun sličan čoveku. anthropos. entree) ulazak. anthropos. anthrax ugalj.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. razmak. muški gamet kod biljaka. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. avtr nu (fr. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. pri-vredna. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. antropizam (grč. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. množenja. antracen (grč. duša sudbini koju sama stvara. antropogsografija (grč. 1. odstojanje izmeñu stubova. kao podvrste su: istorijska. očoveča-vanje. anthropos. 2. ulazni-ca. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". antropareskija (grč. anthropos. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antropomorf (grč. prostor izmeñu dva stuba. nastavak ites) min. anthropinos) čovečji. ulazna soba.) vot. oblik) čovekolik. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. ulazna cena. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. najstariji fosilni ugalj. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. shvatanje da je čovek biće slično bogu. antropozojski period. zoon životinja) geol. anthropos. antrpilastr. antropolatrija (grč. anthropos. ukrpgganja. anthrax ugalj) hen. najbolja vrsta uglja. anthropos. saobraćajne. antropologizam (grč. istorije. antropometrija (grč. antropoidan (grč. pod antr. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. kulturne. S14N10. arheologije i nauke o jeziku. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". antropologija (grč. koji se tiče ljudi. anthropos. ulaženje. ulaz. uvozna carina. antropomantija (grč. antropogeneza (grč. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek.

anthropos. antrkolon. koje oseća i »seli isto kao čovek. antropopeja (grč. nomos zakon) fil. anthropos. istorija čovečanstva. antropofonika (grč. fiziognomika. i odatle uvoziti. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. sa ljudskim osobinama. anthropos. slabostima i dr. morphe oblik) fil. an-tu-ka (fr. entrepas) poluravan. anthropos. izvoziti ili upućivati. razmak izmeñu stubova. talile. antrpa (fr. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. antropofobija (grč.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. v. interpositus metanje izmeñu. antropomorfologija (grč. theos bog) obogočovečenje. fizičke pojave. tj. phytefa sañenje. choreo pasprostirem se) zool. antroposkopija (grč. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. antrpilastr (fr. lat. anthropos. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. umetanje) trg. anthropos. antropopa tizam. tkanine osrednje finoće i kakvoće. rañanje čoveka. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. antroposomatologija (grč. počovečavati. antropotomija (grč. tj. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. saopštenje vlade. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. phone glas) nauka o ljudskim glasovima.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. antropoteizam (grč. anthropos. da misli. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. dok leži u njemu. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. anthropos. antropomorfozirati (grč. antroponomija (grč. morphe) fil. antropohorija (grč. antropoterapija (grč. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. anthropophagia) ljudožderstvo. popravljati. antrfen (fr. antrša (fr. antropoteka (grč. ljudožder. kanibal. rañanje) biol. kratak članak. morphe uobličavam) počovečiti. stovarište. . morphe. obično zvanično. koja se može razvrstavati. dvornica slave. deliti. entrepilastre) apx. anthropos. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. anthropos. bog. antrpo (fr. antropopatija (grč. v. nauka o spolnom životu čoveka. antropomorfoza. tj. hod konja. antropoplastika (grč. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. entrefins) pl. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. antropospeleologija (grč. anthropos. biološki život. lat. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. antropomorfizam. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. počovečenje boga. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. antropopatija. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. anthropo-poia) stvaranje čoveka. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. antropopatizam (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. en entrepot) necarinjen. antropomorfizam (grč. anthropos. ne plaća carinu). anthropos. antropohemija (grč. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. a ova se pruži napred. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropofag (grč. antropofagija (grč. razuñivanje. anthropos. antroposfera (grč. u užem smislu. soma telo. entrepot. smatranje onoga što je čovečje božanskim. ponašanje životinja itd. u bačen u redakcijski deo lista. anthropos. ital. neocarinjen. koji ima čovečji oblik. anthropo-morphos) sličan čoveku. vrlinama. kanibalizam. oseća i radi kao čovek. anthropos. entrechat. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. anthropos. tome sečenje) med. antropohistorija (grč. anthropos. antroponimija (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. anthropopatheia) fil. skladište. up. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. antrtaj (fr. obožavanje čoveka. anthropopathefa) fil. anthropos. polukas. sphaira kugla. antropofiteja (grč. anthropos. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. theke pričuvi-šte. anthropos. anthropos. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. anthropos. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. — an antrpo (fr. spe-laion pećina. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. odstojanje izmeñu dva stuba . onoma ime) lingv. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antropomorfoza (grč. anthropos. antropocentrizam (grč.

ap. ap. kolebljiv. annus solaris) sunčana. hydor voda) hem.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. godišnjak. anthipnotika (grč. anceps (lat. anfan perdi (fr. kalendar. godi- šobran i kao suncobran. anus) anat. anulus pi-skatorijus (lat. glavna srčana žila. dati više pri nadmetanju. encherir) trg. oča-ravati. anus interkalaris (lat. helmins. hypnos san) pl. anulirati (nlat. anhidričan (grč. kroz čmar. annus ecclestiasticus) crkvena godina. nlat. Petar u ribarskom čamcu. lat. annuus godišnji) godišnja otplata duga. opovrći. ushićivati. ukinuti. poskupl>ivati. uračunavati. zadihanost. annus currens) tekuća godina. posredan dokaz. suša. zadiviti. anhidrit (grč. en face) spreda. red soba u jednom pravcu. zaplesti nekoga u neko preduzeće. žila srčanica. ribarski prsten. anšer (fr. opčišavati. apanaža (fr. dobrojiti. Anschluss) priključenje. nestašica vode. fr. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. aortitis (grč. bolja ponuda na javnoj prodaji. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. vragolan. teško udisanje vazduha. yper nad. ñavolan. čisti se! apagoga (grč. ubrajati. filum konac. dobrojavati. anhelatio) kratko. apage) odlazi. anuarij(um) (lat. annus communis) prosta. apanage. preñašnje svršeno vreme. anfractuosus) krivudav. dahtanje. nesiguran. oči u oči. anfilirati (lat. godišnji prihod. zapaljenje aorte. godišnja renta. aosmičan (grč. obična julijanska godina. anhidrid (grč. anhelacija (lat. Š. mrtva straža. slobodan od vode. helmintos glista) pl. voj. uništiti. ukinuće. opovrgnuće. iznad. ap. tući topovima po dužini. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. dvostran. anti. annulus magicus) čarobni prsten. hydor) bezvodnost. zaobilazan. po dužini. napraviti ćupriju (u trik-traku). npr. hydor voda) hem. uništavati. opovrgavanje. aiulus magikus (lat. godišnji dohodak. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. anus komunis (lat. decembra. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . tučenje topovima uzduž. izvoñenje i nabrajanje prigovora. preko. anfilada (fr. potpun prestanak lučenja mokraće. po-ništavati. poskupljenje. neravan. antihipnotika. naročito Devi Mariji da će roditi sina. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. anus civilne (lat. vijugast. s lica. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. koji se dogaña svake godine. anfan teribl(fr. hypo-phero snositi) ret. med. pr. od 1. iskrivudan. prošlo trenutno vreme. npr. Blagovesti. koji traje godinu dana. enfant) dete. enchere) trg. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. nuditi više. per anum (lat. appšpegage) pribrojiti. god. idi. januara do 31. opčiniti. poništavanje. hydor voda) hem. otići. podizati cenu. objavljivanje. ali koje izloženo vodi apsorbuje. apage! (grč. annuarium) letopis. ukidati. nizati. v. zadivljavati. pol. spa-janje. anus (lat. apagoge) log. anthipofora (grč. anurija (grč. anulus palacii (lat. džombast. anfan (fr. per anum) med. čmar. anšerirati (fr. osme miris) bezmirisan. anti. annulus) prsten. neprestupna godina. annualis) godišnji. aorte) znat. annus civilis) grañanska godina. nanizati. anthiperidrotikon (grč. dobrajanje. enfants perdus) na. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. fig. anhidrija (grč. biser. s boka. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. anti. nesta-ško. posredan dokaz. ushititi. an-šantiran. annus intercalaris) prestupna godina. anus solaris (lat. anus (lat. da bi se posle jedan po jedan pobijali. s boka. dvosmislen. enfilade) dug red. anuncijacija (lat. ap. annullare) poništiti. enfiler) udenuta. kome je oduzeta voda. anti. ogla-siti nevažećim. pribrojavati. enchanter) očarati. anualni (lat. anulacija (nlat. anfraktuozan (nlat. anšlus (nem. podizanje cene. voj. an fas (fr. prisajedinjenje. anthelmintika (grč. annunciatio) nagovešta-vanje. pridruženje. u opasnost. oglašavanje nevažećim. opovrgavati. anulus (lat. metr. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. med. anidrija. anuitet (nlat. uračunavanje. annus) godina. anus eklezijastikus (lat. uron mokraća) med. npr. pripajanje. aorta (grč. sredstva za isterivanje glista. soli i oksidi. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. poskuplji-vanje. annumeratio) pribrajanje. neodreñen) gram. anus kurens (lat. aorte med. ap-ago odvesti. a. anceps) dvostruk. apagogičan dokaz indirektan. anthelmintičan. upija. zapodenuti razgovor. vodonik i postaje kiselinom. završetak zadnjeg creva. a-oristos neograničen. pr. annullatio) poništenje. anumeracija (lat. idros znoj) med. aorist (grč. tj. amrel za svako vreme. anšantirati (fr. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. ap. udevati. annuitas. pravo u oči. anumerirati (lat.

utrnu-lost osećanja. aparatura (lat. zadocneo priziv. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. otimač. appartement) stan. životinja. prav. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). apantesis) odgovor. imenovanje. apelacio inadmisibilis (lat. appellatio inadmissibilis) prav. apatit (grč. mač. npr. naprava. vidan. ljubičaste ili zelenkaste. apatičan (grč. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). apatetičan (grč. appellatio temera-ria) prav. očigledan. ne odaziva se na poziv gospodara. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. apeirokalija (grč. prividan (npr. prizivni sud za crkvene sporove. izgled. npr. verovatnoće. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). zaziranje (ili: strah) od ljudi. apedeutičan (grč. apeiron (grč. jedinstven) naročit. beskrajan) fol.). pri Zemljinom obrtanju. rod. neke radionice. ravnodupšost. appellatus) prav. odgojni) neobrazovan. tj. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). izdvojeno. apelacio frivola (lat. odstojanje. apelacija (lat. strasno. aparencija (lat. oruñe) sprava. apeiros neograničen. apartan (fr. apparens) vidljiv. appelare) viši. lat. bioskopa. utrnulih osećanja. lopov. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. vrstu. ceo pribor. pun draži. lažan. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. pozivanje na viši sud. poznavanje. apasionato (ital. apanteza (grč. stroj. apedeugizam. apaideysia) nevaspitanost. npr. žalba višoj vlasti. appellatio frivola) prav. appellativus) gram. nevaspitan. obezbeñen prihod. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. čovek. apatheia) neosetljivost. soba. odrediti stalan godišnji prihod. sva mehanička postrojenja (npr. aparentan (lat. ravnodušan. koji označava zajedničko ime.: antiapeks. nedopustljiv priziv. apelacio dezerta (lat. appellans) prav. nepromišljen priziv. appel) poziv. apartheid (eng. nesvakidašnji. neškolovan. apelacio admisibilis (lat. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. doziv. veličina i sl. appellatio admissibilis) prav. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. kazivanje. neznanje usled slabog školovanja. nemaran. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. apatrid (grč.). apelacio temerarija (lat. apelativ (lat. odgojim) v. antropofobija. apatao zavodim) št. apedeutizam (grč. privid-nost. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. appellatio deserta) prav. svirepost. pobijanje. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. apeks (lat. appassionato) kuz. a-. apart naročit. apelant (lat. prepušten. zločinac. apaš (fr. apatije (grč. braće). apparentia) privid. supr. stan sa više odeljenja. za-pleten. priziv višem sudu. vrh kupe. apel (fr. spoljašnjost. sprava i sl. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. znak. trg. apeiros neiskusan. neobrazovanost. sva oruña. apatetikos prevaran. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. odvraćanje. poslušnost kod pasa. apelativan (lat. paideyo vaspitavam. zajedničko ime. appellare. veoma rasprostrt. apelatorija (lat. areh vrh. apelat (lat. godišnji prihod. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. zaključak. apparatus sprema. a-. reč koja označava rod ili vrstu. . neprihvatljiv priziv. nedostatak ukusa. npr. pozivanje. nemarnost. a-.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. dražestan. zbor. prevaran. jasan. up. spoljašnji izgled neke robe. ret. arasće) velegradski razbojnik. početak. dopustljiv i prihvatljiv priziv. očevidan. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña.: drvo. apartman (fr. apanažirati (fr. zamršen. apantropija (grč. kalcijev fosfat s fluorom. neupućenost u ono što je lepo. odeljenje. odvratnost meñu ljudima. aparat (lat. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. voj. gran. sa puno osećanja. neobičan. apart odvojeno. paideytikos vaspitni. neosnovan priziv. geom. taj pas nema apela. višim sudovima i traži njihovu pomoć. posle nižih. astr. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. apatao. apathes) neosetljiv. apedeuzija. boje sive. beznačajan i ništavan priziv. nomen appellativum) gran. lažljiv) lažljiv. patria domovina) lice koje nema državljanstva. aparatorij(um) (nlat. pomoćna sredstva i dr. pozorišta i dr.

a. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apelirati. koji nema sferne aberacije. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. apistia) neverovanje. a ne one koje počivaju na asocijacijama. aplanirati (fr. aperitivan (lat. a-. alat. appendix) dodatak. apirman (fr. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. aperijencije. drugo. žudnja. apertura) anat. zaključak. koji pati od slabog varenja želuca. apeiros. nezapaljiv. apercipirati (lat. žudnja za nečim. appendix) ned. dopuna. osećanje gladi. apetitivan (nlat. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. živo odobravati. planao lutam) fotografski objektiv. požuda. apiričan (grč. nagon. aperijens (lat. uložiti (ili: ulagati) protest. a-pyros. aperiodičan (grč.ne. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. sklonost. apireničan (grč. apeticija (lat. apices juriš) pl. appetentia) čežnja. a-petalos) bog. pomoću kojih se jedan predmet shvata. prohtev. kratko i pregledno izlaganje. apetencija (lat. aplanatičan (grč. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. apendiks (lat. med. opt. bez. koji nema iskustva. cultura gajenje) pčelarstvo. za-pažanje. rug vatra) 1. koji su bez latica. shvatanje. ad-percipere) zapaziti. sveti bik. dovesti u red. overavanje. suprotno dejstvo pada. siguran od vatre. zagladiti. da se jede. slabo varenje u organizam unete hrane. a-. bujica praznih reči. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. zool. pl. pljeskati u znak odobravanja. požu-dan. a-. apis) zool. v. . aperitivan. pravničke dosetljivosti. apices juris (lat. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). ap-echema) odjek. proveravanje računa. aperijens. uložiti (ili: ulagati) priziv. aplaudira™ (lat. apetitlih (lat. apeptičan (grč. crvuljak. appetitivus) željan. tj. aperantologija (grč. letimičan pregled. naklonost. bez visoke temperature. aperijencije (lat. a-. suština. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. appetitus) prohtev za jelom. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. apendicit (lat. više veze duševnog života. na prečaga. pčelinjak. apurement) trg. uobličenje. nlat. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. a-. aperkat (ept. odnosno mišljenja. apiričan (grč. loša probava. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. irreg gornji. applaudere) tapšati. podozrevanje. a-. ješnost. zapažati. apijarij(um) (lat. odnosno mi-šljenja. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. planao) opt. apetit (lat. peira iskustvo) 2. apehema (grč. izdužen produžetak sa površine nekog organa. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). težnja. aperientia) pl. aperiens) koji otvara volju za jelom. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. prilog knjizi ili delu. aperire otvoriti) med. apetalan (grč. aperantologia) preterana brbljivost. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. apiarium) pčelanik. težnja za čim. appetitio) težnja za čim. nevičan. saznaje i tumači. aperfu kratak pregled. sredstvo za čišćenje. alelovati (lat. appellare) moliti koga za pomoć. otkloniti smetnje. ad-perceptio) fil. aperire otvoriti. appetitlich) ukusan. apeiria) neiskusnost. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. apistija (grč. koji nema koštice (o plodu). plašiš obrazovanje. apercepcija (lat. rug vatra) med. pepsis probava. sažetak. primamljiv. da ga (ili: je) pojedeš. konstruisan 1866. apis pčela.. a-. med. aplazija (grč. bez lišća. varenje) med. linkejoskop. aperijentan. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. aplanat (grč. aperitiv (nlat. kao složene sočivo. appendicula mali pri-vezak) pl. zaklona na optičkim aparati-ma). aperijentan (lat. tečan. pčela. sumnja. apepsija (grč. bez groznice. otvor npr. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. stanje bez groznice. aperitivus) v. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. volja za jelom. rugep kopggica) bog.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. pozivati se na nešto. nem. simbol zemljoradnje. bez (sferne) aberacije. perfodos) fiz. slobodan od njihanja. apendikularije (lat. appellare) v. Alis mit. jasno shvatiti. areh. sladak. appetere. apertura (lat. apikultura (lat. tvorenje) anat. koji izaziva želju za jelom. rug) med. načelo na kojem počivaju druge. apiretičan (grč. otvor (izdubenog ogledala. apireksija (grč. apis (lat. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. neprobavljiv. pohotan. apersi (fr. neiskusan. a-. čut udarac) sp. oni akti parenje. želja. aplanir) poravnati. uvideti. beskrunični. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. a-. apirija (grč.

kandidat. noga) zool. apodiksis (grč. aplikatura (nlat. Jov-od Jupiter gei. završnica. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. dokazivanje. Otkrovenje Jovana Bogoslova. pus. applicata) geoi. appositio) gram.-. apodejktičan (grč. apodija (grč. Apokalypsis) 1. appoggiatura) muz. appoint) fin. plaćati.. pljesak. L0g. dati npr. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. pus) koji nema nogu. a ne Sunce (up. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. apodeiktikos) koji dokazuje. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. beznožan. poslednji deo složene rečenice. združiti) liši. modalitet. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. primeniti. a-. metnuti. apokaliptika (grč. drugi. apoen (fr. apodikti-čan. arb od. up. aplikant (lat. aplikata (lat. arb. apogej (grč. predudar. kao apozicija. asertoran. apodan (grč. koji stoji kao dodatak. tajanstven. nameštanje. 2. metanje. aplikativan. zavoj. bezuslovan. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. natrag. ukras na haljinu. apodiktičan (grč. gameo ženim se) zool. aplauz (nlat. rañanje bez nogu. apodosis) ret. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. ogledni govor. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. itd. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. appositi-vum) gran. aplikatorika (lat. tačka na putanji Meseca. grč. proble-matičan. stavljanje. apojovijum (nlat. apozitivan (nlat. Jovis) astr. glad i smrt. apozitiv (lat. arropege priložiti. apodeixis) prikazivanje. npr. 1—8): kuga. ned. ukrašavanje melodije sitnim notama. marljivost. starati se. aplikativ (lat. apojovium. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. prišiti. 18). u nekim kavkaskim. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. applicativus) v. kopija izvornog dokumenta. gran. koji se može lako namestiti na. mračan. prilepiti. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. rpeo dahćem) ned. a-. apoñatura (ital. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. mat. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. apoda (grč. menica. a-. aplikacija (lat. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. ordinata (kod kupinih preseka). apo-gaion) acrp. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. rat. tj. dodati. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. beznožnost. apodiktičan sud log. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). pus noga) med. uneti. svaka. prio-nuti za neki posao. neopovrgljiv. apo. . oblog. beznož-ni vodozemci. Apokalipsa (grč.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. priljubljiv. prileplji-vanje. podćs. tvoj mlañi brat. aplikabilan. applicatura) kuz. nemanje nogu od samog roñenja.(grč. dokazan. grapho pišem) prepis. npr. upotreba spoljnih sredstava. Jupitera. perigej.: . ukrasa od druge materije na neku tkaninu. apograf (grč. Dušan. applicatio) način izvoñenje. poslednja knjiga Novog zaveta. poravnati se u nečemu. applicare) namestiti. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. za razliku od prvog dela (protaze). upotrebiti. primenjivanje. apoentirati (fr. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. applicans) v. izlaganje. primena. naročito u vojnim naukama. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. afričkim i dr. sud koji izražava logičku nužnost. appointer) odrediti platu. pravilan položaj prstiju pri sviranju. naročito inostrana. dodavanje. arb. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. pljeskanje u znak odobravanja. nedisanje. obraća-ti jaku pažnju na nešto. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. npr. apokaliptičan (grč. prilježnost. apnea (grč. applicare približiti. vrednoća. brižljivo izučavati. glasno odobravanje. aplikativan (nlat. applicabilis) primenljiv. utiskivanje. appositivus) gran. apodeiktikos) v. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. a-. apunto. supr. neminovan. ucrtati. kada se još smatralo da je Zemlja središte. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. neoboriv. apozicija (lat. sitan novac za potkusurivanje. opet. aplicirati (lat. lek. afelijum). zagonetan. odrediti ročište. applausus) tapšanje. apogamija (grč. pohvala. podesan. apodemia boravak u tuñini. npr. apodoza (grč.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". staviti. čita knjigu). raz-. može da ga zameni (npr. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija.: Dete bolesno mora da leži. aplikabilan (nlat. neopovrgljiv dokaz.

apoplexia) ned. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. rečitosti itd. prestanak. apokspa (grč. arb. spokojstvo. kod ljutića). naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. istraživači Otkrovenja. poput navlake. Apollon) nit. npr. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apoplesso udarcem oduzmem) ned.sid (ili: smetnja. Apollon) muzički instrumenat. npr. apokapnizam (grč. ned. vraćanje zdravlja. apolonion (grč. branilac. med. u Engleskoj. babušina. apologet (grč. aiokritičan (grč. apokrifan (grč. obaveštenje. apokopirati (grč. apopleksija (grč. arolambano zadržavam. apologeomai branim) teol. arb. apologeomai) odbramben govor i dr. bog sunca. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apokarpija (grč. govora. apo-kopte odsecanje. lekarstva. grupe mišića i cele udove. naročito hrišćanske učenje. Aiolon (grč. poezije. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. apologema (grč. apo-krmo izlučujem) med. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. aro-Mab slomim. apologist(a) (grč. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. astr. držati odbrambeni govor. apologeomai) braniti. koji ima karakter odbrane. apologizirati (grč. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apologetičan (grč. apo-krypto skrivam) nesiguran. apolog (grč. bila. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. sličan orguljama. apolis. izdvajam) 1. pronañen 1828. a roso a roso) nuz. odrezivanje) gram. stojici. odvajanje. u isto vreme. nepravi. apolithyo skameniti) kol. nauka o tome kako treba braniti veru. apolćgema) odbrana. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. svojevoljna smrt od gladi. apokatastaza (grč. apokriza (grč. snošljivo stanje. izostanak) neke organske funkcije. apokriza (grč. koje nisu prave. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. religiozni zanesenjaci. apo-krypto skrivam) pl. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. fil. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. pret . poremećaj. od IV veka titula biskupskog. apologija (grč. apokrino izlučujem. apologfa) odbrana. kaplja. sparivanje) zool. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. sufumigacija. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apoliza (grč. kapnos dim) ned. skratiti.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. sprečavam) med. pretvaranje u kamen. apolonikon (grč. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apoklazma (grč. arb. sin Zevsa i Lato-ne. sklon kaplji. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apolitoza (grč. sličan kaplji. apo-krinomai obavestim. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. spis. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. poreñenje u priči. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. med. apologeomai branim) v. vrsta fortepi-jana. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". aponeuroza (grč. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. postepeno. malo po palo. aponija (grč. krvokapni. disanja. sumnjiv. prelom kosti. pronañena u Darmštatu. kanoi-ske. ozdravljenje. naročito rimskog. a poko a poko (ital. otkrivene. aponia) bezbolnost. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apćlogos priča) poet. odbrambena tačka. odgovor. odgovorim) 2. postupno. apokrizijar (grč. živac) znat. apomiksija (grč. rešenje. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. neuron žila. 5 Leksikon apolepsa (grč. apokrifi (grč. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. koji luči. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apologetika (grč. zauzimati se za. mišiće.. karpćs plod) bog. apoplektičan (grč. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apolepsis zadržavanje. arb. podmetnut. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apologet. skamenjavanje. skraći-vati. odluka. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. mračan s obzirom na svoje poreklo. pitagorejci). skrham) med. mixis mešanje. potpun prestanak neke bolesti. apokartereza (grč. . lažan. poučna pričina. apolid (grč. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. muzike. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. Apollon) nuz. povratak u isti prividni položaj. zdravlje.

! apostazija (grč. sedas apostolica) papska stolica u Rimu.: a priori. čistim učenjem apostola. aporetika (grč. zagnojavanje. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. Hristov učenik. apostrofirati (grč. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. apopsihija (grč. a posteriori (lat. apoetolikum (nlat. gnojav. aporetičar (grč. prećutkivanje.: Jao. obamrlost. apostilator (nlat. goro i planino. aporizma (grč. učenja. neprolazan) pl. „Ja ću tebi" . naročito od hrišćanske vere ili crkve. papinska vlast. aporetičan (grč. preporuka priložena uz pismo ili molbu.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. nlat. da se nepojamno od pojamnog odvoji. supr. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). ili nekoj stvari. onaj koji je sklon kaplji. grditi. . apostrofa (grč. apo-stema čir. fig. apostol (grč. Bogom sestro. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. donesi! (kod obučenih pasa). ukor. apo-psycho izdahnem) izdisanje. donositi. fig. arogeb biti u nedoumici. naročito kod obučenih pasa. Julija Apostata. sumnjiva (ili: sporna) stvar. 2. arogeb) zagonetan. a posteriori. apporte) daj ovamo. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. apostolsko dostojanstvo. propovednik hrišćanstva. apostateo otpadam) otpa-sti. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. logička teškoća. prinositi. aporija (grč. tj. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. 4. dodatak nekom pismu ili povel>i. aposiopeza (grč. apostolat (nlat. apportare. odvojiti se od pravog učenja ili vere. prevrnuti verom. načela. logična teškoća. na osnovu iskustva. kolebati se. nedopušten. med. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostematozan (grč. gnojenje. zavisan od iskustva. težak za razumevanje. osloniti nekog življim. zvanje propovednika vere. papski. npr. odmetanje. aro. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. aporetikos) onaj koji sumnja. ideje i sl. sporno pitanje. a posteriori) fil. Dela apostola. Dela apostola. apostat (grč. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. preveriti. ispuštanje duše. otpadništvo. aporematičan (grč. apostemacija (nlat. apostolicitet (nlat. apostematio) med. arogeb) v. bilo prisutno j ili odsutno]. apćrema. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. apporter) doneti. težak zadatak. apor (fr. prav. teškoća. apo-siopesis zanemljenje) ret. odreći se vere. aporia) zbunjenost. tj. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. apostrophe odvraćanje. naročito hrišćanske. skeptičar. grdnja. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. bespomoćnost. apostrof (grč. koju je osnovao apostol Petar. aporem. aportirati (lat. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. apostates. aporeta (grč. aporizma. apostolicitas) teol. apo-strepho odvratiti. ulog) trg. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. sphragis pečat) lik urezan u prsten. ua. arogsb u zabuni sam) sumnja. stvari zabranjene za izvoz. pribegavanje) ret. roba zabranjena za izvoženje. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. pisma koje su napisali apostoli. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. a posteriori) fil. apoplšsso udarcem oduzmem) med. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. kao pečat. a-poreutos) zabranjen. okrenuti) gram. apostrophos) gram. aporem (grč. apostematosus) koji ima oblik čira. koji odgovara učenju apostola. bog. apport prinos. nejasnoća. ali ne u gotovom novcu. duboka nesvestica. oštrijim tonom. stvoren na osnovu iskustva. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. apostazirati (grč. koji se gnoji. apostolos) koji potiče od apostola. . fig. aposterioran (lat. fr. aport! (fr. apostasia) odvajanje. . u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. apostolska stolica (lat. 1. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. nepokretnostima ili pokretno-stima. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. npr. ukoriti. aposfragizma (grč. onaj koji širi neko učenje. lat. nejasan. odmetnuti se. apostolicizam (grč. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. apostolski (grč. apostilirati (nlat. apostil (nlat. apostata) otpadnik. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. aporos neprohodan) fil. imanje doneto u brak. 3. otklanjanje. a-poreutos neprohodan. apostolos odaslan) poslanik. zavisan (ili: zavisio) od iskustva.

skidanje. aproba-g tivan. označava lo-gičku prethodnost značenja. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. produženje lečenja i posle bolesti. ukinem) lipti. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč.: a posteriori) te. aprobatoran. phone glas. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. a priori) fil. apotheke. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. npr. therapefa) ned. apohromat (grč. odobrenje. vezano. bilo u etici. u državinu. apre (fr. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. appretiatio) odreñivanje cene. (»sita. apraxia besposlenost) pskh. sentencija. obožavanje. vezivanje. npr. nlat. apotoma (grč. chroroa boja) opt. gubljenje glasa. apophthegma) kratka i duhovita izreka. potpuno izlečenje. potom. a ne vremensku prethodnost (psihološku). inventar. uzimanje u posed. pohvala. obožavati. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apotithemi ostaviti na stranu. podignutih na kvadrat itd. pojam. razdaljine. poslovica. kratak a misaon. sjajnost itd. a priori (lat. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. prima nista. npr. epi-fiza). sredstvo za zaštitu od nesreće. appoggiato) nuz. ablaut. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. pristanak. up. apoteozirati (grč. apofonija (grč. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. mladi-ca. usrdna molba. apothesis odvajanje. koža. kao izmeñu ~U~2p 1. nezavisan od iskustva. uroka i sl. tj. veličanje. aprioran (lat.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. sliveno. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. aprobativan (nlat. hen. apretirati (fr. apprecari. kutija u kojoj se drže lekovi. apopatura (ital. a prima vista) trg. a prima nista (ital. approbativus) odobravan. apriorizam (lat. hapšenje. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. predudar. aro. ukidanje. kol. slivanje tonova. aro. duhovit. apraksija (grč. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. aro. procene. apotemno odsecam) mat. .a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. apophonie) lingv. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. prevoj. pro-cenjivanje. kuz. muz. nezavisno od iskustva (supr. apoteza (grč. a priori. apoterapija (grč. brašna. vrednosti nečemu. aprobacija (lat. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). aprobatoran (nlat. zatim. metria) merenje odstojanja. mlečnih prerañevi-na i dr. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. apretura (fr. predstava. apotropejon (grč. prav. apotropaion) amajlija. apres) posle. moj apre. sjajnost). chroma) opt. aprecijacija (nlat. razumevanje. aprehenzija (lat. popis imetka. up. ocenjivanje. sa košću spojen koštanom masom (up. apoche odstojanje. poljo-privrednim dobrima. misao.). apotema (grč. apohometrija (grč. apophysis izraštaj. koji izražava odobravanje. apofiza (grč. aro. razlika izmeñu celog i narednog polutona. apotekar (grč. aro. hartija. fr. ali tako da ne izgleda da se to hoće. nesumnjiva smrt. koštani izraštaj. apofize pl. apoftegmatičan (grč. min. apoteka (grč. apprecatio) preklinjanje. bilo u teoriji saznanja. zabrinutost. apophasis) davanje saveta. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. trgovac lekovima. dati mu glatkoću. dopuštenje. ocena. alodžato (ital. povoljan sud o nečemu. izdanak) med. strahovanje. apoftegma (grč. apofaza (grč. v. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. apotithemi odvojim. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. vina. apo-tithemi) geom. koja je razli: . aprekacija (lat. appoggiatura) kuz. kućna. strah. v. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. stanicama. skloniti. apoteoza (grč. theos) uzdizati do božanstva. u običnom životu: unapred. im. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. pori-canje. aprobator (lat. ar . aro. thanatos smrt) potpun prestanak života. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. apprehensio) fil. skinem. prema tome. a priori) fil. approbatio) odobravanje. putnička apoteka. veličati. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. fabrikama itd. da se knjiga štampa. zatvor. approbatorius) v.

bog. approcher) približiti se. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). profitant. astr. approfiter koristiti se) v. svršiti. apopsihija. npr. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. savršen. up. dodirna tačka. tj. aproš (fr. povodom toga. priznati nekome sposobnost za nešto. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. udesiti. approximitas) približ-nost. primicati se. ili predstavljati nešto kao apsolutno. duž koja spaja obe apside. agr. samodržavlje. aprovizionirati (fr. apsens (lat. absolutum) činiti. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. velika oca eliptične putanje. naročito u crkvama romanskog stila. 2. a prope (fr. approximare približava™ se) približiti. aproksimativa (lat. apsis) vrh. prvi osnovni uzrok svim pojavama. shvatati. a propos) zgodno. materijali-stički: materija). apropinkvirati (lat. apsenteri (eng. indikativ. završiti. gorka rakija. podesiti prema čemu. approche) voj. kao poručen. učiniti nešto apso-lutnim. appropriatio) prisva-janje. potpun. rasejanost. neprisebnost. za vinograd i sl. bezuslovno. udešavanje. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. aprofiter (fr. polukružni delovi crkava. pelenjača. apsolutizam (lat. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. apsentizam (lat. apsolvirati (lat. eng. appropriare) prisvojiti. apsida (grč. neuslovl>en. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. bezodnosno. rakija sa pelenom. apsolutni broj. aproseksija (lat. absolutum) l. apsint (grč. približna ocena. udaljen. apsolut (lat. absolvere) neograniče-nost. rovove. relativ. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. absolvere razrešiti) gram. prilagoñavanje. afelijum i perihelijum za planetu. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. aproksimativan (lat. apsihija (grč. fiz. pril. apropinkvacija (lat. pohvaliti. u filozofiji religije: apsolutno biće. apsmthion) bog. imati pristup. pelen. gram i sekundu. apsolutna vrednost mat. apsolutivirati (lat. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. mala horska kapela. supr. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. prosto-naprosto. apsolutni alkohol hen. prokop. naprosto. abest. uslova. up. pod apsenti-zam. školu. osloboditi od (greha ili krivice). approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. približno izračunavanje. appropinquatio) približavanje. apsolutan (lat. appropinquare) približiti. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. bez obzira na njegovu zapreminu.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. za vreme: sekunda. npr. u zgodan čas. ograničenja) nezavisan. iako se u njemu podrazumeva. supr. prisvojenje. broj. saobra-ziti. apsychfa) nesvestica. svod) 1. stvar po sebi. prilagoditi. relativno. ab-solvere odrešiti) razrešiti. rov. približavati. apsidiola. duh. praviti prokope. apsolutan (lat. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. absens) odsutan. približavati. apsidos okruglina. približno iznalansenje korena. povoljno oceniti. bezuslovan. savršeno. absolvere završiti. dopustiti. čist. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. apsidna linija astr. alkohol čist od vode. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. aproksimirati (lat. mat. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. absenterS) pl. v. voj. aproprijacija (lat. kao poručeno. approximatio) pri-bližnost. aproprirati (lat. neograničeno. fkl. baš kad treba. absens) odsutan. approximativa) tačka zbliženja. apsis. neprisustvo duha. ocenjivanje otprilike. no samo za jednu. apsmthion) ned. dakle. samovolja. fkl. za masu: gram. neograničen. 2. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. samovlašće. neuslovljeno. apsolvent (lat. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. v. approximativus) približan. fiz. prisvajati. aproširati (fr. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. apsintizam (grč. u ap-solutnom smislu. strašljivost. vrednost bez obzira na znak + ili —. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. aprovizacija (lat. apsidiola (nlat. apsentan (lat.. naročito nekog trenutka ili dogañaja. tim povodom. prosto. neku . aproksimacija (nlat. nešto. aprobirati (lat. aproksimitet (nlat. razumeva™. grč. absens.

besmislica. zagnoj. abscindere otrgnuti. čist akt mišljenja.. usisan. zatvoren. rela-tivitet. osloboñenje. absorbentia) pl. apscedirati (lat. ekstrakt nekog soka ili alkohola. upojan. abstersivus) med.apsolutizirati 69 apscisa ni. usisa-vati. abstractio) log. metron mera) fiz. fiziol. raseja-nost. apstrakcija (lat. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. abstersio) med. absorptio) fiz. apsorbovati (lat. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. hen. potpuna zauzetost (poslom. uvlačiti u se. potrošiti. absolutus) bezodnosnost. absurditas) logička nemogućnost. med. zamršen. apsolutorij(um) (lat. samo u mislima. fiksacioni apsces. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. apstraktan broj mat. teško razumljiv.mislima. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). odustajanje od nasledstva. dubokomi-slen. apstergevtan (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. metastatič-ni apsces. čista misao. neime-novani broj. zamišljen. med. grč. apsorbirati (lat. apsurd (lat. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apstencija (nlat. apstruzan (lat. bezuslovnost. misao- . in abstracto) u opštem. abstrusus) skriven. upijati. progutati. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. čišćenje (rana).: relativnost. razrešio pismo. napon. absolutorius) koji osloboñava. mesa. grañenje pojmova. gonoreje. usisiavanje. apsurdi-te t. prelaziti u gnoj. težak za razumevanje. abstinere) uzdržavati se od alkohola. specijalno. apscisa (lat. trezven. nepriličan. apsorpcija (lat. apstraktan (lat. istrošenost. apsterzivan (nlat. abstentio uzdržavanje) prav. ne obazirati se na to. apstergirati (lat. misaonih predstava. ubrizgavanjem mleka i dr. ab-sorbere) v. apstinentan (lat. pomilovanje. supr. abstergentia) pl. uzdržljivost. mis leno (supr. absolutum) v. odvajanje. apstinent (lat. savršenost. razreš-nica. ono pggo je u mislima. spolnog opštenja itd. radi lečenja sepse. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. odvojiti. gnojnik. apsurditet. apstinirati (lat. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. viši. usov. apsolutoran (lat. pranje. spolne ljubavi. sasvim zauzeti poslom nekoga. nerazložan. apsorpciometar (lat. neosvrtanje na. absurdum nemoguće) v. apsorbencija (lat. čist. obuzeti. apsurditet (lat. apstraktne (nlat. koji razrešava. zamišljenost. absorptio. abstergere otrti) prati. absurdum nemoguće) v. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. pojmovno odvojeno. gnojno zapaljenje tkiva. apsorptivan (nlat. rasejan. v. apstraktum (lat. absumptio) trošenje. graditi misaone predstave. duvanu. okaniti se toga. absolvere. ovladati. koji postoji samo kao pojam (supr. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. med. udaljiti se. mudrovanje. čista misao. neograniče-nost. besmislen. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. besmislenost. apstrahovati (lat. apsorbirati. razrešni. gnojnica. mesa. uzdržavanje od alkoholnih pića. apsurdan (lat. duvana. ispiranje. opšte. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. abs-trahere) odvojiti. teorijski. abs-cedere) odlaziti. trezvenjak. trošiti. odvajanje. mesu. osloboñenje. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. linea. čistiti (ranu). koji čisti (ranu). taman. apsces (lat. doći u sukob sa zdravim razumom. dubok. otpusni. što biva usled piemije. in apstrak-to (lat. nejasan. obuzimati. npr.: konkretan). absurdus) logički nemoguć. udubenost u misli. apstraktum pro konkreto (lat. ab-sorbere) usisati. mislima i sl. apsolutist(a) (lat. apsolutnost (lat. ispolj. apsolutivira ti. abstractivum) xex. zagnojavati se. potpuno zaposliti. udaljavati se. mislen. sredstva za čišćenje spolja. apsterzivan. abscessus) odlazak. izmučenost. smešan. ad absurdum) otići u besmislenost tj. odseći) geom. gram. apsurdnost (lat. apeterzija (nlat. upiti. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. diplom-skog ispita. apstergencije (lat. spolnom opštenju. progresivne parali-ze itd. apsolucija (lat. glupost. upijanje. apstrahirati (lat. absolutorium) razre-šenje. čist pojam. živeti trezveno. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. apstrahirati. abscissa tj. negledanje. fig. koji služi za ispiranje. neuslovljenost. nerazložnost. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. odvajati u . abstractum) log. misaona imenica. apsumpcija (lat.: emisija). apstinencija (lat. abstractus) log. nepodoban. duvana. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. sredstva za ispiranje rana. abs-trahere) v. otići. otići ad apsurdum(lal. abstergens) med. ispirati.). abstinens) pristalica apsti-nencije.: in konkreto). primanje u sebe (supr.

ukusa. v. upotrebljavati u govoru arapske reči. arbitraža (fr. zool. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. logfa) zool. gen. rum (od ove je postala reč rakija). apunto (ital. zraka vrsta jake rakije od pirinča. prirediti. v. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. nauka o paucima. grapho pišem. prireñivati. ar (lat. glavna.) 2. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. arrangeur) upravljač. u umetnosti. ureñiva-ti. despot. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arahnoditis (grč. vrhom gudala. arahnologija (grč. appunto) trg. bezbojan ili žućkast mineral. oduzimati. arbitrage. arachne pauk) pl. a. napraviti sporazum. osušene i pošećerene naranče. lithos kamen) geol. ptyalon pljuvačka) ned. logfa) zool. a punta d'arco) kuz. arahnodaktilija (grč. izmirenje. rasporediti. arrangement) ureñivanje. . arak (lat.). fantastične linije u slikarstvu. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. tip. eidos vid. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arachne) med. otki-danje. arapske književnosti i umetnosti. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. arak (arap. reč uzeta iz arapskog jezika. eldos vid. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. udešavanje. najuticajnija. prireñivač. araba) orijentalska kola na dva točka. aratura (lat. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). male. agapea pauk. arahniti (grč. arahnitis. arahnide. kol. arabesco) l. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. oblik) pl. aragonit poš. arabizam osobenost arapskog jezika. ten. opisujem) opisivanje pauka. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). prisutni svedok. agapea. arahnide (grč. abziehen) l. govoriti arapski. arbiter) izborni sudija. sporazum. povraćati. logfa) zool. poravnanje. arabizirati udesiti po arapski. udešavati. grč. grč. npr. araneologija (lat. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. arachne. aga) oltar. arahnolog (grč. arabeska (ital. udesiti. šećera ili od soka kokosovog oraha. pauci. arachne. neograničeni gospodar. odvajanje. aranžman (fr. blju-vati. izravnati. menica za izmi-renje nekog duga. apcigovati (nem. red. arabotedesko (ital. 2. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arač v. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. a punta darko (ital. zool. a-pteros beskrilan. zapaljenje paučinaste moždane opne.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arachne. raspored. pokrajini u Španiji). odbijati (npr. trg. žrtvenik. oblik) zool. arahnoida (grč. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arachne. kuz. arachne. arachne) med. arahniti. arachne. arcus luk) 1. v. kamenje sa otiscima morskih zvezda. osobenost. arahnoliti. arahnoditis. arancivi (ital. lat. arahnoide. sreñivati. arachne. arka tabak (hartije). apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. arancini) pl. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. araneologija. ureñi-vač. slik. arabicitet (nlat. pol. spremiti. eidos) pl. araneografija (lat. arabicitas) suština. karbonat kreča. složiti. prekidanje. i poznavanje arapskog jezika. arahnitis (grč. grč. araba (tur. 3. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. arabist(a) znalac arapskog jezika. arbiter (lat. paučinaste moždana opna. aram v. poravnati. arbitrari) fin. harač. arranger) urediti. abscissio) odsecanje. sudija u nekom sporu. arba. arahnoliti (grč. srediti. 2. presuda izbornog suda. ret. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. araneolog. izabrani sudija. suñenje izbornim sudom. arahnoide (grč. 4. zapravo slike iz biljnog sveta. apterologija (grč. arbija (tur. posmatrač. aranžirati (fr. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . ugledati se na Arabljane. aptijalizam (grč. haram. naročito za »sene. verovnike zadovoljiti. udešavač. mode i dr. paucima slične životinje. ara (lat. apscisija (lat. obrada. lat. arapske književnosti i dr. ureñenje. agapea pauk. od plate na ime otplate duga). daktylos prst) ned. arbitražni posao (lat. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača.). otakati. fig. arahnologija. ukras u arapskom stilu. v. buvama i dr. pretakati (vino).

proizvoljna procena.. argyrion) dged. argentum) srebro. argyrion srebro) ned. plemeniti (inertni) gas bez boje. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. arbitrarius) izbornosudski. živa. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. lenj) hen. v. arboriformis) koji je u obliku drveta. elemenat. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. znak Ag. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. argentum vivum) živo srebro. argumentativan (lat. argirija (grč. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. novac. arbor vitae) aiat. vrt (rasadnik) sa drvećem. pro-cenjivati. nazvani po svojoj lañi Argo. argon (grč. ocena. ksenon. arbor genealogika (nlat. arbitrijum liberum (lat. arvikultura (lat. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argumentatio) dokazivanje. argirizam (grč. izborni sudija. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. arbor drvo. arborist(a) (lat. arboretum (lat. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. odrvenjavati. argonauti (grč. arbor vite (lat. svojevoljan. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argirijaza (grč. arbitrimn liberum) slobodna volja. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. biljni otisak. trg. izbornog sudije. argat (tur. slobodno opredeljivala. argentan (lat. pakvon. argental (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. ludilo) želja (ili: žeñ. sloboda opredeljivanja. neradan. Argo. argumentator) onaj koji navodi dokaze. up. otkriven 1894. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. vrsta glavonožaca. argyrion. „životno drvo". argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. Argo. argumentacija (lat. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. bubrega i jetre. presuñivati kao izabrani sudija. izabrani sudija. ñuture procena. sadržaj ili izvod iz nekog dela. redni broj 18. kao drvo. koji zaključuje. arborescencija (nlat. metalna smesa slična srebru. mirisa i ukusa. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. šatrovački govor. Argo. govoriti jezikom koji svako ne razume. samovoljan. arbitrij(um) (lat. stari grčki junaci. način dokazivan>a. v. argyrion. argit) puškarnica. arbitrari) ceniti. suditi. arbor genealogica) rodoslovno stablo. mišljenje. arboriforman (nlat. neon. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. slobodan izbor. tj. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). obrazloženje. krip-ton. približan. pakvon. arbitrator (lat. argonaut (grč. argos nedelatan. grč. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. pakfong. zaključivanja. argentum (lat. obrazlaganje. raspravljen. arborikultura (lat. argentum folijatum (lat. sud. mangupski. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. volja. arbitraran (lat. argyrion) med. razlog. zaključivanje. arbitralan (lat. argiroida (grč. odrvenjenje. bogatstvom. argumentum) dokazno sredstvo. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. vladavina novca. shvatanje. zemljodelstvo. argentum foliatum) lisnate srebro. arborescere) pretvarati se u drvo. arbitracija (lat. argentan. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. arborescirati (lat. samovolja. izbornosudski. argo (fr. argentometar (lat. efdos vid. rodoslov. argirijaza. oblik) veštačko srebro.948. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argirokratija (grč. argumentator (lat. argyrion. nautes) kit. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. zbirke drveća. dokaz. argiromanija (grč. argentum.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. zaključivanja. veština dokazivanje. argotizam (fr. argotirati (fr. atomska masa 39. argental. argentum) v. cinka i nikla. argentum srebro) legura bakra. dokazni. proizvoljan. arbitrirati (lat. obrazloženje). . argonautika (grč. arvus njiva. god. argumen(a)t (lat. odrvenjavanje. arborizacija (nlat. argirijaza. lopovski. pretvaranje u drvo. porodično stablo. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. koji obrazlaže. argyrion srebro) ned. nautes brodar) zool. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. mam'a pomama. cultura gajenje) poljoprivrede. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. strast) za novcem. argiroza (grč. arbitrium) presuda. arborin (lat. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća.

slobodno mesto. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku).. optuživanje. areometrija (grč. v. arendirati (nlat. rvač. argumentum e konsenzu gencijum (lat. arestacija (nlat.) rasprostranjena na Zemlji. argumentum e consensu gentium) log. zatvoriti. u Ateni. sin Zevsa i Here. arrestare) v. arestatorij(um) (nlat. Arej. kažnjenik. fig. dugovi. argumentum ad hominem) 1. vreo. polje borbe. bogat razlozima. dolazak. areraže (fr. obustavljati. areometar (grč. arrestum) zatvor. arenacija (nlat. Ares. 3. ardito (ital. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. po Zevsovoj zapovesti. 2. kolektivno javljanje. zapadno od Akropolisa. argumentum bakulinum (lat. sin Zevsov i Niobin. argumentum ad hominem (lat. dovoz robe. tektoniki) voj. lat. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. gumno. bog rata. gravimetar. jer je predlagač rñav čovek". supr. agea. dokazima. peščano kupatilo. uzapti-ti. staviti zabranu na. lako razumljiv. arena (lat. arestant (nlat. naoružan ruč-nom bombom i kamom. arenant (lat. silan. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. smelo. ardito) voj. krug oko Meseca. zadržavati. molba. arrenda) zakup zemljišta. Arej (grč. poprište. zatvaranje. veština. ardens) gorući. ugovor o davanju zemljišta u zakup. argumentosus) bogat grañom. Ares) mit. vatren. logia) fil. ardassine) trg. mandatum) prav. Ares) mit. arena) borac na areni. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. haps. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). arrestatus) prav. nemajući drugih dokaza. Argus (grč. tj. sr-čano. tegoba. arenatio) med. 72 arivaža arenda (nlat. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. ardito) muz. žarki. obustaviti. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. hidrome-tar. arsa (lat. argumentum ad veritatem (lat. arest (ital. ardasse) trg. Argus) mit. veoma oprezan i revnosan čuvar. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. zaključivati.: „Taj predlog nije dobar. haps. arete vrlina. dokazuje nešto batinom. ne biti isplaćen. argumentirati. Argusove oči vrlo budne. dizanje glasa. arrestatorivun se. rešt. tr-kalište u cirkusu. zažaren. simbol surove hrabrosti. argumentozan (lat. agea) površina. prav. npr. araios. arendator (nlat. metria) fiz. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. zadrhtati. arestirati (nlat. usijan. naredba o hapšenju. revnostan. dovezena roba. žustar. arrendator) zakupac zemljišta.argumentirati argumentirati (lat. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. zakupiti. areotektonika (grč. dokazivati. obra-zlagati. arzi-mahzar (tur. arena) borilište posuto peskom. muka. prsten oko bradavice na sisi.teza. silom. uhapsiti. zaostala plaćanja. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. arivaža (fr. crven krug oko zapaljenog mesta. nepla-ćena kamata. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arrestatio) hapšenje. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arendar (nlat. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda.. kupanje u pesku. arrerages) pl. vrsta fine per-sijske svile. arduitet (lat. aretologija (grč. rada i sl. arrivage) pristajanje. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. muz. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. nauka (ili učenje) o vrlini. areal (nlat. ardasa (fr. gradilište. uhoda. araios redak. popularan dokaz. arz-mahzar) pismeno. nlat. astr. areražirati (fr. aretirati (fr. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. deo etike. arreter) zaustaviti. metron mera) fiz. ardus strm) strmost. arrestans) uhapšenik. arza (grč. arsis) metr. zatočenik. boga rata Aresa. plah. čije je sedište bilo na tome brežuljku. fig. Areopag (grč. areola) malo. zaustavljati. znat. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. zatvor. fig. neplaćene zakupnina. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. aretirati. dolazak laña u pristanište. ubio Hermej. 2. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. Ares (grč. med. vrsta grube svile iz Smirne. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. strastan. Areios Aresov. areola (lat. ardit (ital. ardentan (lat. Areios pagos) 1. ardasina (fr. plaho. argumentisati v. argumentari) navoditi kao dokaz. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. špijun. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. velika teškoća. rata i ratnih užasa. . arresto. arestat (nlat. fig. pažljive. Argos. up. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup.

veštak u računanju. ariditas) suvoća. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. v. bez ikakvih obzira. lutrije i dr. mala arija. aritmomantija (grč. vlast) vladavina plemstva i naroda. suvoparan. arietta) muz. arriver postići. pomogla Tezeju. Arijci (sskr. agua) pl. računski. pr. mršav. arioso) muz. suša. arithmos. fr. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. suvoparnost. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. računaljka. aritmometar (grč. nauka o brojevima. aria. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. aritmus (grč. jalov. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. aristotelizam (grč. arijanci pl. bog i praizvor svega zla. aritmije (grč. slabost. Arijci. arriere-garde) voj. sušan. odstupnica. geometrijska sredina. mršavost. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. locheia porañanje) pl. Ariman (pere. veština računanja. na-pev. neplodan. a-. aristos najbolji. arivizam (fr. gurgurstvo. nesklad-nost. nepravilnost. poglavica zlih duhova. arivist(a) (fr. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. kratos moć. logla) nauka o brojevima. fig. aridus) suv. arithmos. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. a rijega (ital. arka (lat. naročito čišćenje porodilje. up. arijevci. aritmomanija (grč. pesmica. aristarhski. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. u vidu arije. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. mršavost. arithmos broj. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. Ahriman) ion-. 2. arithmos. laktaštvo. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. aritmetike (grč. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. arijevci pl. jalovost. pere. techne) mat. Aristoteles) fil. deo čeone kosti (očna). e arithmetike tj. arhit. arizacija (sskr. osiguranje života. arijergarda (fr. način pevanja. v. mit. plemićki stalež. aristodemokratija (grč. Ariadne) mit. aritmogrif (grč. sušnost. naročito kucanja bila. melodija. arithmos. pevajući. i njegovih pristalica. ariozo (ital. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. de-mos narod. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. aridura) med. spržen.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. niz lukova na stubovima. relikvije i dr. zaštitno odeljenje. Arijadna (grč. nepravilno kretanje. agua. plemstvo. arriere-ban) voj. Aristarh (grč. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. agsa kovčeg. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. pošto je ubio Minotaura. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aristokratia) vladavina plemstva. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. rythmos takt) med. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. med. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. arija) pl. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. karijerist. dragocenosti. arithmos broj. Arijevci (sskr.). anat. arriver postići) osobina onih koji. agua) pretvaranje u Arijce. mršavljenje. arijanci. pre naše ere). nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. arythmia) nedostatak ravnomernosti. . prijatelj i član aristokratije. mania ludilo) med. Persije i ist. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. arkada (fr. fig. aritmologija (grč. otuda: Arijadnin konac. aristokratija (grč. poslednja odbrana. arithmetikćc) koji spada u računanje. progresija. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). arcade) l. aridura (nlat. vladavine plemića. ih. arijer-ban (fr. aristos najbolji. gurgur. učenika Platonova. Irana sami sebe nazivali. sredstva koja pomažu porañanje. v. pulsa. laktaš. Arijevci. sanduk) 1. 2. neplodnost. love zvanja i položaje. aristokratizam (grč. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. sušenje. večni protivnik Ormuzda. aridan (lat. aristolohika (grč. zaštitnica. aritmetičar (grč. arijski jezici svi indoevropski jezici. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. aritmetički (grč. arija (ital. iz IV veka. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. u novije doba. fig. ned. nego običan čovek. ariditet (lat. pristalice i pobornici arija-nizma.

arogirati (lat. arkcior citacio (lat. mala ratna flota. armare) voj. arrosio) med. jačati. arcus luk) nuz. naivan. arcuatio) med. tenkove. gord. vazduhoplovstvo. arcato) muz. razmetljiv. arcus luk. Armida lit. idiličai. »sena sposobna da zavede. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. oru-žana sila. arkapija (tur. drznuti se. nadmen. lučni stub. agtee) 1. onaj koji se razume u grbove. u Španiji: oružana sila. polivati. prisvajati. muz. naročito carinski. obasuti (ili: obasipati) vatrom. metodski bombardovati. podmlañivanje itd. arlequinade) šala. morski razbojnik. nagrizanje kostiju. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". Arkadla. prevlačeći guda-lom. stanovnici Arkadije. arkcijus mandatum (lat. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. armadilja (šp. opre-miti. arcanus) tajni lek. nao-ružati. aroma) miris. agso. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja.arkadski arkadski (grč. vojska. voj. naoružan trgovački brod. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arrogare) usuditi se. seoski. grañ. potez gudalom. nego su »siveli samo od službe u vojsci. armorijal (fr. prav. Arkadoi) pl. navodnjavati. armija (lat. zaobilazan. fig. arroser) zalivati. arkoza (grč. naknadno plaćanje. trg. fig. stezanje nekog dela tela zavojem. npr. so!G agso) gudalom. armorist(a) (nlat. arkeo izdržavaš) geol. povećanje nosivosti zida gvožñem. arcanus tajanstven. armirati (lat. arogancija (lat. fig. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. obasipanje vatrom. bezobzirnost. oružati. nlat. fig. ratna sprema. voj. arogantan (lat. 3. armorial. uraslost nokata u meso. snažiti. arkanum (lat. arkuacija (lat. „armija beskućnika" itd. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arkato (ital. nepropisan put. podlivanje ulica. metodič-no bombardovanje. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arctura) med. arrogantia) nadmenost. lat. arkcijus jus (lat. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. agta oružje) pl. muz. artiljeriju i dr. lakrdi-ja. poslao protiv Engleske). arc-boutant) arh. npr. arctius jus) prav. sever. prisvojiti. lat. armalis. arkadikćs) koji je iz Arkadije. agta oružje. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. Velika Kola) astr. arozman (fr. poza. bombama. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. arktacija (nlat. arrodere. armatura (lat. armateur) mor. granatama. e arktos Veliki Medved. arktos (grč. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. čovek koji često menja mišljenje. pozadi kuće. armada (šp. tj. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. fiz. Arkañani (grč. polivanje. sopstvenik gusarske lañe. potporni poluluk. aroma (grč. god. arctius mandatum) prav. arma (lat. krivl>enje kostiju u obliku luka. armada) oprema. od srednjeg veka: porodični grb. drskost. oholost. grañ. arko (ital. arozija (lat. pesnici pastirske poezije. tj. naduven. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. Pola. usiniti. „armija nezaposle-nih". arctior citatio) prav. navodnjavanje njiva. bezobrazan. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arktikos severni) Severno Ledeno More. arrosement) zalivanje. drzak. veliko mnoštvo. snabdeti ratnom spremom. arkosolij(um) (lat. fig. nego iz avlije. tajno sredstvo. vrdanje. arktički (grč. vrdalama. Arktik (grč. osvežavanje. doplatiti. najedanje. pooštrena zapovest (ili naredba). arlekin (ital. nadutost. fiz. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. arktura (lat. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. arctatio) ned. armorale) knjiga sa grbovima. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. ohol. naoružanje. stub podupirač. trg. sužavanje. armater (fr. mor. armadilla) kor. gudalo.. arozirati (fr. arkbutan (fr. nepravilan. jela i dr. vinski cvet. arkanist(a) (lat. arlekinada (fr. 2. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. agta) pl. armatura) voj. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. armorale) poznavalac grbova. arlecchino) lakrdijaš. arrogans) nadut. gusar. uobražen. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. . doplaćivanje. ovlažavanje. šaljivčina. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. kako se prave sredstva za ulepšavanje. mali naoružan brod. prevrtljivac. sočna materija kod biljaka. aromatizacija (grč. nlat. pastirski. kol' arko (ital. pravo prvenstva. arozaža (fr. uzeti pod svoje. naknadno platiti. arrosage) zalivanje. fr. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. prevrtljivost. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. bliže (ili: preče) pravo. oružje. gusarska laña.

muški porod. aromatičan (grč. proširenje. slobodne umetnosti. arpeñatura (ital. zanat. žeš. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. gde je veoma rano bilo takvih bunara). trovanja akutna i hronična. aroma. arsenikćn) pl. arrostema slabost) med. arterfa. sužavanje (ili: suženost) arterija. ital. lomljenje tona kao na harfi. slabost uma. ars antiqua) stara umetnost. arsenale) oružnika. arterioekleroza (grč. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. naročito u morskim pristaništima. sklerćs krt. arteriozitet. artefactum) veštački proiz-vod. veština. arterfa žila) anat. tj. arsen (grč. nlat. phagein jesti) med. arrostia) med. muzički stil u XIV i XV v. arostija. arteriositas) fiziol. are longa. are angina (lat. uvećanje. krvna žila. zaokrugljenost. arterija (grč. opis (ili: opisivanje) arterija.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. deo grada. ektasis pomeranje) med. arpeggiare) muz. vita brevis (lat. arostema (grč. nauka o arterijama. soli arse-nikove kiseline. arpeñato (ital. arsenal. arterijski (grč. arpeggiato) muz. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arsevofagizam (grč. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arteriografija (grč. izražavanja . arseniti (grč. arsenogonija (grč. arterieurizma (grč. arsenikćn) hem. artizam (lat. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arteriologija (grč. arterfa. fiziol. arsonvalizacija (nlat. jak otrov. metnuti mirisa u nešto. začini. arterfa. jak) hen. arteriektazis. u razlomljenim akordima. ludilo. ars nova) nova umetnost. arterfa. arteria. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arpeggio) muz. niz razlomljenih akorada. arpentage) zemljomerstvo. elemenat atomske mase 74. redni broj 33. v. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. graphia) anat. svirati na harfu. harfica. arsena. arteria) med. tvrd) med. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. a život kratak. spinet. arostema. proširenje arterija. rexis kidanje. arterijalitet. magacin za smeštaj ratne spreme. artes liberales (lat. arpikord. posao. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arondismav (fr. artelj (rus. arterialisatio) fiziol. darsonvalizacija. v. up. arpanetta) muz. arpikord (ital. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. zaokruživanje. aromatica) al. tome sečenje) med. arsenik. aroma) namirisati. bogatstvo u arterijama. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arrondissement) zaokrugljivanje. ars longa. arteritis (grč. za-činjavati. arsenikćn. sičan. artefakt (lat. arterfa. arsenikćn) pl. začiniti. znak As. artelB) radna zadruge. chorde žica prevara. vita brevis) umetnost je duga. posle kojih dolaze kapi-lari. stenćs tesan) med. arsentrioksid (As2O3). v. arteriozitet (nlat. zaokruženje. damar. grč. bilo. arsenal (fr. arterfa. ars. mirišljave materije. arostija (grč. nlat. agra. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arsen muški. ars) umetnost. arsenijati (grč. are vova (lat. arterialitas) fiziol. mala harfa. artis umetnost) način umetničkog. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. oksidisana krv. struka) muz. are (lat. are silogistika (lat. prskanje arterije. eurys širok) med. arpaneta (itzl. podrugljivo: tandrkati. operativne otvaranje arterija. arpeñirati (ital. arpeño (ital. premeravanje (ili: merenje) zemlje. arteriotomija (grč. aromatika (grč. arpadžik (tur. lepe veštine. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. muz. najsitnije arterije. kao na harfi.9216. mirisan. aroma) mirišljav. arterfa žila) koji se tiče arterije. zanatlij-ska radna zajednica. arterioreksis (grč. are mnemonika (nlat. zapaljenje arterija. arpantaža (fr. naročito knlževnog. arterijska krv otvoreno crve na. artes liberales) pl. koji prijatno miriše. fig. zaokrugljenje. jedinjenja su mu jako otrovna. arpihord. arsonvalisatio) v. arteriolae) pl. arpeggiatura) muz. v. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arpihord (ital. gone rañanje) rañanje muške dece. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arteriektazis (grč. arsen muški. bilo iz srca u ostale delove tela). ono što je veštački napravljeno. srez. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arterijalitet (nlat. arsenik (grč. arterfa žila. prskanje) med. arterijalizacija (nlat. ars mnemonica) veština pamćenja. hem. logfa) anat. arteriostenoza (grč. sa začinom. kvart. arteriole (nlat.

starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. glumac. slik. arhaičan. zool. arthron zglob. artiljerac. oblik ili izraz. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. koji odista potiče iz starog vremena.(grč. poglavar. podćs noga) pl. arthron zglob. gaji se kao veoma cenjeno povrće. izveštačen. artificiosus) umetnički. član. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. artritis (grč. artos. arheget (grč. arthron. harun. fosilni kič- . arhaičan (grč. artokarpi (grč. arheopteriks. artralgija (grč. arhaizirati (grč. logia) početna nauka. priključenije (doživljaj) itd. zglavak. arthron. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. phima izraštaj. trganje u zglobovima. članak) članak. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. artikulacija (lat. artist(a) (ital. jedan po jedan. grapho pišem) opisivanje starina. gnojenje zglobnih kostiju. zglobobolja. artolatrija (grč. sastav tela koji je sklon gojaznosti. opšte ime za kukce (insekte). arheologija (grč. algos bol) med. kolence. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. zapal>enje zglobova. npr. vot. artrozoa (grč. arheopteriks (grč. umetnički. umetnuti) kec. artišoka (ital. lek). nameštanje iščašenih zglobova. artremboleza (grč. arthron. artistique) umetnički. stilom. pus. artrofioza (grč. arundinozan (lat. archaios star. hlebno drveće i hlebne bil. prepreden. bogat trskom. predmet. životinje sa zglobovima. karpos plod) pl. artificialis) veštački. mekani otok zgloba. artizan (fr. artiste) umetnik. bog. arthon zglob. arundinosus) trskovit. poglavlje. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. obrastao trskom. izgovarati. „igra reči". phagos) hlebojed. neprirodan. giht. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. arhejski (grč. karkfnos rak) med. fig. veštački. arthron. pauke rakove i crve. bol u zglobu. arche početak. artropoda (grč. bog. otok) med. arhaičan. drevan. docnije: topovi. artikulisati v. prastari. emballo ubaciti. iznositi nešto član po član. artrofima (grč. kompozicijom i dr. odyne bol) med. prevremenoj arterio-sklerozi. tobdžija. drevan. glumac.). tome sečenje) med. artificijelan (lat. sastavni deo jednog spisa. arhajski period v. arthron) med. LIŠð. artikulisati. trg. tj. artritizam (grč. artillerie. arhaističan v. up. pathos bol) med. operativno otvaranje zgloba. prastari) star. pokretač. archaios stari. artikularni (lat. archaios star. archaios star. izneti. artistički (fr. artos. artisan) zanatlija. logos reč. trganje u zglobovima. arheografija (grč. rod vojske naoružan topovima. osnovi nauke o čoveku. neuralgiji.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. polza (korist). zoon životinja) zool. artichaut) vot. articulatio) anat. fr. archakos) starinski. čvor. kostobolji. topništvo. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. artificiozan (lat. veštački. artiljerija (fr. arun v. lukav. artikulirati (lat. artikulirati. naročito antičku umetnost i nauku. poznavalac umetnosti. arthron. articulus zglob. artropioza (grč. stvar. zglobobolja. arhelogija (grč. zagnojavanje zglobova. zglob. arthros. phyo stvaram) med. artilleur) vojnik koji rukuje topom. astmi i dr. arthron. artro. gran. arthron. odsek. pro-či (drugi). artroze (grč. articulare) uzglobiti. articularis) zglobni. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. igrač na konopcu (u cirkusu). bol (ili: trganje) u zglobu. roba u trgovini. fr. archaios star. nlat. pregib. arthron) med. šećernoj bolesti. ruop gnoj) med. arheornis v. zglavkari. liigv. archaios star. arthron zglob) med. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. latreia poštovanje) služba za hleb. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine.ke. paragraf. napis. krilo) zool. zastareo. arheolog (grč. up. artropatija (grč. artik(a)l (lat. zglavak. starinski. artista. uzglobljavati. veštak u jahanju. zastarela reč. rak u zglobu. vinovnik. arhegonije (grč. prastari) gram. artos hleb. drevni. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. artofag (grč. bol zgloba. archaios star. arch-egetes) voña. artrokarcinom (grč. logos reč. articiocco. jestastvo (priroda). azojski period. artilerac (fr. arche početak. tačka ugovora. osnivač. anat. gonos) pl. artrodinija (grč. pterix pero. glavočika sa cevastim cvetovima. artrotomija (grč. zglobni. arhaizam (grč. da(va)ti arhaičan oblik. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. reči i slogove jasno. bol zgloba. veštak.

architekton. koji radi u arhivu. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. najbolji u nekoj struci. arhitip (grč. u početku od pola kg bakra. po izvesnim delovima sličan reptilijama. arhivar. arhiepiskopija (grč. naročito u avijatici i raznim granama sporta. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. archeion vladino nadleštvo. lat. poglavar. archo početak. veoma. dvorski lekar. nadbiskupa. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. assai. architec-tura) grañevinarska umetnost. a salve (ital. visoko sveštenstvo. grañevinski stil. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. počinjem. arhihijerarhija (grč. način zidanja. zametak) zool. renesansnoj i barokno j arhitekturi). najjača karta. prauzor. arhivist. assez) kuz. prvosveštenik. up. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. naročito: prvi otisak. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. koji se tiče jednog naučnog sistema. arhilohijski (grč. kod starih Rimljana: novac. setva) bog. lat. aršin (tur. archetypon) v. archo prednjačim. archos čmar. kele prosutost) med. 5. assis) 1. arhimagija (grč. e. koji se nalazi u arhivu. up. spontano postanje života. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. as (lat. fr. 4. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. spisi ili akta. archo prednjačim. archos voña. Archilochos) poet. episkopos) prvi vladika. koji su često ukrašeni kipovima. arhiblast (grč. arhitrab. archivista) v. fig. nadbiskup. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca.). neimarstvo. arhetip. mitropolit. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. sada potisnuta tzv. arhiepiskop (grč. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. trabs greda) ar*. arhijater (grč. ptosis pad) med. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. neimarstvo. archo. povel>e. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. koji pripada arhivu. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. iatros lekar) prvi lekar. architekton) grañevin-ska umetnost. prvak. arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhivist(a) (nlat. arhijerej (grč. izmeñu Grčke i Male Azije. gfgnomai stvaram) biol. archivum) koji se tiče arhiva. abiogeneza. a salvo) trg. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. asai (ital. arhihijerarh (grč. neimar. lat. najmanja jedinica za merenje zlata. arhitektonika (grč. blastos klica. nauka o grañevinarstvu.(grč. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. aršlama (tur. archivolto glavni luk) vrh.arhesporIJum 77 menjak. original. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. pre n. as. viši lekar. archi-pelagos more) ostrvlje. arhidijeceza (grč. zajedl>iv. raspored i grañenje jedne grañevine. „kec" na francuskim kartama. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. . prvosveštenik. arhiv(a) (lat. dokumenti. grañevinar-stvo. architektonikos) grañevinski. archimandrites) starešina manastira. arhitektonski (grč. prapočetak. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. arhivolt (ital. spora sejanje. veličine goluba. archos. 3. archo. alhimija. arhitip. arslama) bog. anorgakske materije. archos čmar.) arh. tj. vrsta crnog luka. prosutost. trešnja (plod i stablo). arhoragija (grč. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. arhitrav (grč. arhivar (lat. arhitekt (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. rimskoj. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arhimandrit (grč. prapismo. spadnutost zadnjeg creva. arhigonija (grč. vrlo. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. arche početak. prodor zadnjeg creva. archos. a po drugim opet ptici. pra-. archetypon prauzorak) prasli-ka. v. arhivalije (nlat. rif. arhitrav. prazametak. 2. arhitekture (grč. nauka o sistemu. archos. prastvaranje. prvi nad. arhitrab (grč. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. archos. grañevinarski. prvi služitelj jedne crkve. potiče iz preistorijskog doba. neoštećeno (na tovarnim listovima). službenik arhiva ili arhive. podrugl>iv u govoru ili pisanju. arhoptoza (grč. archon) vladalac. arhont (grč. metričkim me-renjem. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. školovan grañevinar. arhetip (grč. arch-iereus) vladika. episkop. arhocela (grč. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. dioikesis gazdin-stvo. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. archivum. i 640. lični lekar. grč. žučan. arhivski (lat. arhiñakon (grč. arhi. arhipelag (grč. arhesporijum (grč. dobro očuvano.

asibilacija (nlat. npr. asertoran (lat. assecuratio) v. a. asekurirati (lat. a se esse biti tj. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. assus pečen. assertivus) v. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). nlat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. dakle. assibilare) gram. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. mučko ubistvo. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. sexualisa-tio) uništenje. primanje nečega kao istinitog. asservare) čuvati. razvrat. ascenzor. protiv požara. asekurat (nlat. aseleničan (grč. nepriznavanje bogova. bez pratioca. asentacija (lat. doznaka. assecurans) osiguravač. a-. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. pri vršenju operacije. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. npr. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. kraju (ili državi). u pohranu. aseptičan (grč.bez. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. asertivan (nlat. pohrana. asignatar (nlat. asepsija (grč. assecurantia) osiguranje. površina pečenja i dr. aselgija (grč. asebija (grč. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. pomoćnik sudijin. assertio) tvrñenje. up. postojati sam sobom) samostalnost. u nekom gradu. aseksualan (grč. sepsis trulež:. asseverare dokazivati) potvrdan. assassinatum) prav. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. aseitas. asenzija (lat. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. pohotljivost. asanzer (fr. asekurant (nlat. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. aseksualizacija (grč. asekurancija (nlat. koji nema zaraznih klica. nalog. assessoratum) prisuditelj-stvo.). a-. a-septikos) koji nije sklon truljenju. assignans) onaj koji šalje novac. doznačilac. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. asignat (lat. fr.. fr. koji nema spola. amarus gorak) hen. aservacija (lat.bez. a. assertorius) kojim se tvrdi. asanacija (lat. assecurare) osigurati. fil. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). uspinjača. sačuvati. antiseptičan. tvrdnja. nasilje. pomoćnik starešine nadleštva. unutarnjem nagonu. koji je bez oznake. oleum ulje) hen. aseverativan (lat. assignatus) lice na koje glasi uputnica. bolesnikove kože i dr. aselgeia) razvratnost. asservare) čuvanje. pristajanje uz koga. isušenje moč-varnih mesta itd. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. asesorat (nlat. sanus. primalac novca po uputnici ili nalogu. up. pohraniti. tj. zvanje pomoćnog sudije. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. kora od hleba. asertoran. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. ulagivačko odobravanje. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. sanus zdrav. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. isušivanja podvodnih mesta itd. assentatio) laskanje. asemos) koji nema znaka. asacija (nlat. ascenseur) dizalica. securus bezbedan. npr. nlat. umorstvo. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. asebeia) bezbožnost. one koja se polaže pre davanja iskaza). nesposobnost razumevanja znakova. problematičan. pozdravl>avanje naselja. aseveracija (lat. udva-ranje. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. aseptin (grč. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. asesura. prav. kraju. aservat (lat. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom.) ned. sudsko pomoćništvo. lift. up. fil. asekuracija (nlat. bez trabanta. assecuratus) osiguranik. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. ad-. dokazivanje. obezbediti. potvrdan. aseitet (nlat. lat. asasinat (nlat. asemija (grč. lat. a-.ne. bez ikakvog podsticaja spolja. smrti i sl. asignant (lat. sepsis trulež. kastracija. asekurancija. ostavljanje u pohranu. asertorna zakletva prav. assassinator) prav. za-klinjanje u nešto. zeta znak) ned. asasinator (nlat. sepsis) hem. asanirati (lat. asibilirati (lat. .asamar 78 asignatar asamar (lat. apodiktičan). aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. bezverstvo. npr. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. aservirati (lat. assensio) odobravanje. asercija (lat. dokazni. sexus spol) bespolan. čišćenje od zaraze. aseptol (grč. a. asemičan (grč. bez obeležja. a-selenos) bez Meseca. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. asesor (lat. assibilatio) gram.

prilagoditi. asiduitet (lat. bez sveza. u početku sa trohejom ili spondejom. pokajnički. verovatno. upravo. asignacija. asli. assimulatio) pretvaranje. potpora. nepoklopljiv. asistencija (nlat. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. systole skupljanje. asketos) isposnički. psih. assistere) pomagati nekome u poslu. askaris) med. a-. zood. neješnost. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. asimptota (grč. jednačiti. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". gladovanje) post. pomoć. čeličenje. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). pritvorstvo. chronos vreme) neistovremen. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). a-. askeo) učenje o askezi. asimilirati (lat. asilabija (grč. asker) vojska. asimulacija (lat. nemanje saučešća prema kome ili čemu. assimilare) izjednačiti. nejedna-kost. symphonia) nesklad. ital. (da) niko je ne čuje. neravnomernost. fiziol. bubine. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. askesis) isposništvo. bogougodnih spisa. symptotos koji se ne poklapa) mat. . asklepijadski stih četr. a-. gran. asistent (lat. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. ua. tur. prilagoñava-ti. asket(a) (grč. vrsta vežbe u mačevanju. prisustvovati čemu. npr. syllogismos posredni zaključak) log. prisustvo glista u stolici. aso (fr. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. asimptotičan (grč. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. asketes) isposnik. nedostatak hrane. vaspitni. nedostatak volje za jelom. assistentia) pomaganje. pomagač uopšte. askaris) pl. asilogističan (grč. asistirati (lat. ash) pravi. izjednačavati. primiti u se. nejednak.asignatura 79 asinhroaičan (grč. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. a-. postojanost. asimfonija (grč. a-. asklepijadska strofe četr. revnost. asker (tur. nestezanje srca. asignirati (lat. stezanje) ned. izjednačavanje. assaut. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). asjeracija (fr. asitia nejedenje. ili izmeñu članova jedne rečenice. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. assignatio) d oznaka. askariodoza (grč. isposništvo. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. assimilatio) izjednačenje. asindetičan (grč. asignatura (nlat. asistolija (grč. nalog za isplatu. pr. pokajnik. nespojenost) ret. trudoljubivost. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. asimfoničan. nedostatak veze u rečenicama. asjeraža (fr. a-. moguće. asketski (grč. ali se nikad ne dodiruju.: „Misli mlada. juriš. assignatura) v. a. nejednovremen. jezik. pokajniš-tvo. dela. asindet(on) (grč. uputni-ca. sympatheia) nenaklonjenost. neskladnost. jednačenje glasova (po zvučnosti. vrednoća. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. asli (arap. doista. bogougodan. neskladan. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. marljivost. assiduitas) tačnost. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. assalto) napad. zaista. asitija (grč. preobratiti hranu u organ-sku materiju. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. napad. pomoćnik. askaride (grč. asindezija (grč. primati u se. fiziol. askeza (grč. a-syndeton) pong. asketičar (grč. vrsta klasičnog stiha. asimetričan koji nema simetrije. asyndesia) nevezanost. asindet(on). asimilirati. asignacija (lat. asimetrija (grč. asimilacija (lat. asketika (grč. a-. istrajnost. asketizam (grč. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. asimpatija (grč. bez svezica. neistodo-ban. pratiti nekoga. — (ali) Slušale je momče čobanine. nesrazme-ran. gram. nedovoljno saosećanje. nevezanost. vojnik. asimilovati v. iz koga se ne može izvesti zaključak. udarac u dvoboju. neskladnost. a-. isti. detinje gliste. askeo) pisac pobožnih.ne. acieration) pretvaranje u čelik. i sa jambom na završetku. licemerstvo. mestu ili načinu tvorbe). syn sa. npr. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. supši. prisustvo.

lat. nedruštven. aspermičan (grč. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. s hakom. fig. sisanje. associe en commandite) trg. asperifolia) pl. Convallariaceae. aspermizam. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. odabrati stvari jedne prema drugima. littera) pl. asosje an komandit (fr. nepotpun slik. a. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspirin farm. \ asonancija (nlat. aspik (fr. surovost. razvrat. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. nepostojan) koji nema pravca. para. fig. vezati. gledište. up. v. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. rospija. asparagus) bog. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. koji izaziva gañenje. up.ne. guja otrovni-ca. dobro znamenje. gasa ili tečnosti. ase prezasićenost) med. aspermizam (grč. aspiracija (lat. a-. muz. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. usisaljka. aspermatizam (grč. asomatičan (grč. gram. aspra (grč. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. člana.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. asocirati (lat. aspirirati (lat. asoti'a) razvratnost. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). koji ne može da izlučuje seme. gram. med. udisati. a-. asocijalan (grč. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). aspi's. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. a-somatos) bestelesan. muz. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. aspermos) med. astatične igle fiz. socialis) nedruževan. oporost. udi-sanje. a-. astr. knjiga). s dahom. težiti za nečim. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. zvanjem). težnja. asonavca (nlat. neotesa-nost. udruženje. pust život. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. činovnički pripravnik. aspidos) zool. bunilo. pihtije. assonantia) post. uortačiti se. assortissage) trg. aspectus) izgled. raskalašnost. vid. aspermičan. aspirare) tražiti nešto. koji nadovezuje na nešto. krutost. lat. usisač. aspirans) kandidat. aspirata (lat.) med. asperitas) hrapavost. aspergioloza (lat. spojiti. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. aspermizam. asolirati (fr. asocijativan (nlat. astatičan (grč. u organizmu ljudi i životinja. usisavanje. tvrdoća. asonanca. asotija (grč. biljka sa hrapavim lišćem. asperifolmja (nlat. zla i opaka žena. opre-miti. asomnija (grč. asodična groznica groznica sa povraćanjem. ventilator. fil. associare) pridružiti. vezivanje. tajni ortak.) v. associatio) udruživanje. aspiratio) gram. strana nečega. bez odreñene orijentacije. aspergiloza med. asortiman (fr. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. žel>a za nečim. aspermatičan (grč. udružiti. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . astakos rak. uvlačiti u sebe.) ned. primiti za ortaka. usisavati. associe) drug (ili: ortak) u poslu. samoglasničko podudaranje. zadrugara. nepostojanost. aspirant (lat. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. associare združiti. as-6des koji oseća gañenje. aspermatizam. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. špargla. izazove u svesti i neku drugu. reumatizma. astazija (grč. egipatska naočarka. bacakanje teškog bolesnika. asperitet (lat. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. asortisaža (fr. izgovaranje s hukom. nazeba i sl. biranje. aspermija (grč. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. ima ih više vrsta. slično zvučati. aspic) kup. lat. spajanje. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. neravnina. koji nema semena. suglasnici s dahom. aspirator (lat. hladetina. zbirka razne robe iste vrste (npr. onaj koji teži za nečim (položajem. v. grubost. rod biljaka iz fam. asparagus (lat. aspergillus) med. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. asonirati (lat. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. astakolit (grč. astasia) nemir. aspirata se. nesanica. asocijalnost (grč. astatos nestalan. aspida (grč. odabiranje. sperma seme) med. sa dahom. asortirati (fr. pojava. uvlačenje u sebe. aspek(a)t (lat. društvo. assonantia) v. izgovarati iz grla. asocirati se združiti se. asocijacija (nlat. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. oštrokonña. astateo. somnus san) med. kada se pojavi. asosje (fr. čežnja. bog.

lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. tačka) fiz. 6 Leksikon . duše umrlih. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. makros dug.ne. astrafobija (grč. asteroeis) zvezdast. tj. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. slabija no na ostalom nebu. Ceres. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. astmatičar (grč. drugo. skočna kost.) geol. astron sazvežñe. astralni svet. v. astragalos kocka. a. sunčanica. zvezdani. teško i kratko disanje u nastupima. uprava grada. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. astheneia nemoć. slabost vida. astragal omanti ja (grč. stigma bocka. astralis) koji se tiče zvezda. lako zama-ranje očiju. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. oronu-lost. astragalos) kocka. koji potiče od zvezda.) igra kockom. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. tuga. koji potiče od zvezda. telesnih osobina. osobina nekih vrsta liskuna koje. aster. aster) sazvežñe. zvezdan. nomos zakon) upravljanje gradom. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. npr. astigrafija (grč. Juno. grañevina bez stubova. grapho pišem) opisivanje gradova. astro. asterismus. psih. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. zadirki-vanje. npr. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. zadevanje. supr. koji potiče od slabosti. asthma) med. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. eidos oblik. Astrea. asteroidan (grč. plane-toidi. sjajan. astenopija (grč. Palas. telo bez zemaljskih. npr. slab. u srednjem veku: pali anñeli. piljak. svet zvezda. slabost. ret. astralno telo. asteismos utančan. asthenes) nemoćan. Vesta i dr. astragal (grč. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. zvezdast. grč. oblika zvezde. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. vid) pl. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). asteničan (grč. smrt ili obamrlost od udara munje. eterično telo čoveka. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. nadzor nad kućama. slab vid. obruč. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. zvezda. astron. a. astrobolizam (grč. gledam) med. astragalizam (grč. srčanog. služi za pravljenje raznih ukrasa. ned. zaptivanje. pun zvezda. sipnja. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. zvezdani. grč. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). a. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. dosetljiv govor. astenija (grč. male. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. posle svakog bacanja kocaka. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. oronuo. asty grad.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. aster zvezda. alat. gležnjača. u obliku zvezde. preterano velik strah od groma ili grmljavine.ne. astralna svetlost. aetigmatičai (grč. asty grad) velikovaroško ponašanje. astenologija (grč. astratija (grč. astenična groznica živčane groznica. astheneia slabost) med. nemoć. asteriskus (grč. orao vidim. uglañene radnja. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. asthenes. astrogeodezija (grč. zemlje i pakla. grupa zvezda. zvezdano nebo. phobos strah) med. astmatičan. aster zvezda) fiz. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. asteizam (grč. kockanje. astrum zvezda. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. zvezdana svetlost. astralit (lat. stigma. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. fini ton u ophoñenju. asterizma (grč. asteričan (grč. želudačnog). mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. stylos stub) vrh. logia nauka) ned. vrh. astralni (lat. up.. astma (grč. astralni duhovi. asteroidi (grč. usled interferencija svetlosti.(grč. astenomakrobiotika (grč. med. astr. uticaji. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. nauka o asteničnim bolestima. npr. po učenju okultizma. asthenes. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. astinomi)a (grč. a-. izbegavanje vojne obaveze. asterizam (lat. ipak kaže. udar sunčanice. up. steničan afekt.ne. asty grad. asteroeides) zvezdolik. duhovit govor. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. geodezija. astigmatizam (grč. astilon (grč. astrobolismćs. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v.). asthma) sipljivac. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu.

srditi se. astroskopija (grč. nćmos. assumpsit) primio je na sebe. astronautika (grč. astrodiktikum (grč. asumcija (lat. dan smrti nekog svetitelja. neku misao. astrum. astron. astron. 149. Sunčanih pega itd. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). astrometrija (grč. astron. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. up. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. gnosis spoznaja. assumere) preuzeti. shvatiti. astron. astrograf (grč. astron. astron. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astron. astro. phytcn) zool. asfalt (grč. rasrditi se. tj. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. onaj koji se bavi astrotozijom. astron. umeriti. astrografija (grč. surdus gluv) zaglušiti. astrofit (grč. pomešan sa krečnjakom. asumirati (lat. asuplirati (fr. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. uzeti k sebi. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. vrlo velik. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. glas). astromavtija (grč. astrometeorologija (grč. astro. asumiti (tur. druga (minor) premisa u silogizmu. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astron. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. sik itur ad astra (lat. astron. uzeti na sebe. phos. obaviti kakav posao i sl. astrometar (grč. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- .500. tj. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. slik. assumptio. astrofotometrija (grč. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. astrolabijum (grč. astron. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. poznavanje) poznavanje zvezda. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. ublažiti (svetlost. do časti. a-. podelu na sazvežñe i nazive. grč. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. okretnim. astronom (grč. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. tj. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. hasir) prostirač od rogoza. astronomski (grč. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. položaja planeta. nemein upravljati. astrolog (grč. prav. astrosofija (grč. astrolatrija (grč. astrofizika (grč. morska zvezda slična biljni. npr. dati blaži karakter. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda.000 km. ret. astrolit (grč. kometa. slomiti (volju. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. astrologija (grč. astron. astro. phos. v. služba zvezdama.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. naročito astrofotografijom. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. grapho) opisivanje zvezda. astro. astroskop (grč. metron mera) zvezdomer. fig. upotrebljava se za astrognozija (grč. sophfa mudrost) nauka o zvezdama.) v kosmonautika. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. photćs. slave (Vergil). astroteologija (grč. photćs svetlost. astrofotografija (grč. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. okamenotina u obliku zvezde. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. zakon) nauka o kretanjima. zvezdozna-nac. veličini nebeskih tela. azota i sumpora. načiniti popustljivim. razumeti. assumtio) primanje. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. zvezdočatac. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. aetronomija.) veština posmatranja zvezda. ogroman. astronomia. Ifthos kamen) zvezdast kamen. up. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. paklina. fil. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. asurdirati (fr. hasimak) žestiti se. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. labi's držak. asphaltos) hem. meteorolo-gia. lat. astron. aetronomija (grč. astron. zeml>ina smola. asura (tur. karakter) ukrotiti. primiti odgovornost. astrum (lat. asumpsit (lat. astron. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astrofičan (grč. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. itd. thećs bog. fil. podneblje. uzimanje. astron) zvezda. astrognost (grč. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. assouplir) učiniti gipkim. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. astron. primanje duše na nebo. astrofizika. assourdir.

penjanje. napredovanje. ublažavati. a tempo). . a-. obično u činu pukovnika. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. ravnodušnost. otuda: učeno društvo. ataktična groznica. Atena (grč. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. athambfa) neplašljivost. sphyxis bilo) med. nepravilan. ataman-v. koji je u dubokoj nesvestici. atak. kozački harambaša. attemptare napasti. atelaža (fr. atavistički (lat. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. kod vojske. prema prilikama. neposredno veži. duševni mir. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. privrženik. kći Zevsova. neustrašivost. primamiti. 133. zločin. asfiksija (grč. up. najedati. asfiktičan (grč. ataširati (fr. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. spopasti. attaque) voj. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. necelishodnost. (fr. ra-stenje. zločinački napadaj. atemperirati (lat. dodeliti na rad. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. zaštitnica umetnosti i veština. astr. onaj koji ne veruje u postojanje boga. dedovi. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. napadati. atalsko blago ogromno. prav. penjanje. osobina predaka. npr. asciji (grč. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. navala. pradedovi. atanatizam (grč. uzlazna linija srodstva. ateist(a) (grč. ascensor) v. tačno po taktu. nem. atentat (lat. neiznenañenje. trbušna vodena bolest. u pravi čas. hetman. uzlazak. asanzer. atakirati (fr. Athena) mit. attaquer) napasti. naviknuti se na nešto. Vaznesenje Hristovo. brak bez poroda. ublažiti. ataumazija (grč. astr. attelage) zaprega. npr. atanatologija (grč. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. asfaltirati (grč. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. attaccare. stanje bez strasti. fig. napasti. pretežnost. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. ataktičan (grč. nasleñe. neizmerno bogatstvo koje je. a. lekara i dr. attemperare) umeriti. med. napadati. thaumazo čudim se. ascensio) penjanje. Ateneum (lat. uzlazak. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. neurednost u toku bolesti. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. topovski pribor. atheos bezbožan) bezbožnost. atanazija (grč. ataxia) med. osloboñenje od poreza i državnih nameta. ascendentes) pl. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). napad neke bolesti. askites tj. boginja rata. napad. po staroitalijanskom načinu. atanizam. polet. fig. athanasfa besmrtnost) v. ascenzija (lat. attache) na rad dodeljeni službe-nik. umeravati. bezbožništvo. attacher) pridati. vajara. po legendi nikla iz njegove glave. vreñati. fiz. atavizam (lat. pokušati) protivpravan napad na život. nosos. ustati otvoreno protiv koga. besciljnost. radionica slikara. uzilaže-nje. udariti na nekoga. ascendentia) prava. ataksija (grč. spopadati. ateleia) besvrhnost. naročito konjice. ascites (grč. ascendencija (nlat. amovi. skia senka) št. atavus napredak) sličnost sa precima. viša škola. napadanje. up. utišavati. voj. ataše (fr. a-thanatos besmrtan. ataka (ital. atambija (grč. pre naše ere. juriš. atelje (fr. a-taktos) neureñen. ascendenti (lat. geogr. atavistika (lat. tj. navaliti. penjanje igrača na konopac. „besenča-ni". attentatum od attentare. duševno spokojstvo. a tempera (ital. divim se) nečuñenje ničemu.asfaltirati 83 ataman (rus. a tempore) upravljati se prema vremenu. athanasfa) besmrtnost. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). uzlaženje nebeskog tela. ateizam (grč. Spasovdan. (kod Rimljana: Minerva). atemporirati se (lat. obamrlost. zaprežni pribor. a tempo (ital. attacca) kuz. at) konj. atanatizam. imanje ili čast nekoga. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. preci kao rodi-tell. ataraksija (grč. a-. atelija (grč. obamro. nemanje dece. at (tur. polumrtav. mat. ataraxia) fil. utišati. uzdizanje. neuredan. askos koža) ned. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. nadmoćnost. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). prilagoñavati se duhu vremena. atheos bezbožan) bezbožnik. muz. suprotno: des-cendenti. srodnici po uzlaznoj liniji. drhtanje. odan čovek. nepravilnost. udar. neumrlost. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). atelier) umetnikova soba za rad. nagrizati. zavoleti nešto. najviši stepen nesvestice. boginja. a tempera) slikati vodenom bojom. med. naročito grada Atene (Atine). a-. ateknija (grč. zaštitnica junaka i gradova. ascenzor (lat. atanizam (grč. naročito ženskih. nekog poslanstva.sphyktos) ned.

i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. adijater-man. atentata krimina (lat. uverenje. tj. pa potonulo u more. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. svedočanstvo. priteri-vanje obali. stva. teško varenje hrane. atehničan (grč. atehnfa) neumešnost. prav. izdati svedodžbu. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. Atlas) ark. aeroplanom ili balonom na zemlju. obali. atticus) svojstven atičkom duhu. nepravilnost u razvoju neke bolesti. teramnos tvrd) med. attica. atterir) avij. sletanje. aterman (grč. napadati. atlotet (grč. atestat (nlat. ateramnija (grč. atmidijatrija (grč. spustiti se avionom. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. nevičan čemu. a-theoretes) koji ne zna. proglašenje nevažećim. položaj. trg. atestirati (lat. atletski (grč. veoma snažan. ital. mor. atički (lat. nazvan po džinu Atlasu koji. atipija (grč. držanje tela. fig. v. sime. ateoretičan (grč. naročito na olimpijskim i drugim igrama. borac. typos oblik. atterage) mor. tanan. koji pripada planini Atlasu. nepravilan. uverenje. priploviti obali. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). ateteza (grč. ne popggovati. pravo ja. rvač. ukidanje. aterisaža (fr. atman (ind. attique) ark. atička duhovitost i dosetljivost. nevešt. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. ia-treia lečenje) med. atlanticus) gorostasan. skakanje i dr. divov-ski. atmijatrija. bacanje.atentator 84 atmidometar atitida (fr. napasti. atest (lat. nespretan. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. plivanje. potvrdu. atletika (grč. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. oko 9000 godina pre njega. neumešan. otuda koji pripada Zap. zapadnoafrički. aticizam (grč. atentirati (lat. po verovanju starih Grka. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. a gesta t. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. attestari) potvrditi. v. životni dah. titan koji. attikismos) atički način govora. pesničenje. fr. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). attitude. atmis. teška atletika rvanje. Atlant (grč. princip sveta. prvi vrat-ni pršljen. atimirati (grč. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. duša sveta. izvršiti zločinački pokušaj. ateraža (fr. atlantski (lat. Atlantik ' (eng. atterrissage) avij. atletske igreboračke igre. Atlas) mit. Africi. jednog lekara). potvrñivanje. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. priterati zemlji. u indijskoj fil. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. stav. atmidometar (grč. lišiti koga grañanskih prava. posvedočiti. znat. atman) dah. pismena potvrda. koje su mnogo negovali još i stari Grci. geogr. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. planina u severozapadnoj Africi. spuštanje avionom. v. dizanje tereta i natezanje konopca. nespretnost (npr. mor. attestatum) v. atmijatrija. duhovit. neve-štost. velik i snažan. rñava probava. uglañen.) med. poništavanje. atika (nlat. atestacija (lat. »tipičan (grč. v. athetesis) odbacivanje. overi-ti. attentata crimina) pl. attestatio) overavanje. ležalo u Atlantskom okeanu. sjajna svilena tkanina. . mesto pristajanja. a-. neupućen. čast ili imovinu nekoga. atlanti (grč. atentator (nlat. atmis. atimija (grč. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. pristajanje. uverenje. svedodžba. uzor) med. dosetljiv.) neuredan. Atlantic) Atlantski okean. atehnikos) neiskusan. Atlas) mit. a-. atmidijatrika (grč. pristanište. atehnija (grč. po grčkoj mitologiji. pristati. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. a-. lepo i pravilno razvijen. attestari posvedočiti) pismena potvrda. koji odstupa od utvrñenog obrasca. prezirati. čovek koji se bavi atle-tikom. atmidos para. u baletu: stav na jednoj nozi. pokušani ali neizvršeni zločini. duša. nasrnuti na tuñe pravo. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. koji ima osobine jednog atlete. Atlantida (grč. poništaj. Atlas) geogr. pristan. athletike) skup viteških narodnih igara. po Platonu. atlete (grč.: duša. atest. aterirati (fr. ponašanje. hodanje. laka atletika trčanje. pršljen-nosač. atlas (grč. veoma jak i lepo razvijen čovek. Atlas (grč. Atlas. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. aeroplanom ili balonom na zemlju. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. attitudine). thermaino) fiz. atička so duhovit i fini način izražavanja. svedodžba.

sneg. veoma sitan. malaksao. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. nenaglašena reč. up. a-tokos koji ne raña. neplodan. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atmidijatrija. rasparčavanje. atonon (grč. fenilhinolin-karbonska kiselina. bojažljivost. bilis žuč. atraktibilan (nlat. kukavičluk. a-. sphaira lopta) vazdušni omotač. lečenje inhalacijom. malaksalost. attractibilis) privlačljiv. logia) fiz. logia) nauka o isparavanju. što iznosi oko 1. primamljiv. nlat. atmos. odnos atomske težine prema gustoći. rasparčava™. gram. atmosferski elektricitet v. atmidometar. najsitniji delić nečega. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). mislilo da je nedeljiv. volumen zapremine) fiz. atmidoskop (grč. atomos nedeljiv) 1. atokos) ned. atocije (nlat. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje.: repulzivan. pristalica atomizma. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. tj. atmis. atom. v. atonos olabavljen. najmanji delić hem. facere činiti) med. logia) nauka o atmosferskim pojavama. atoksičan (grč. atofai hedg.) bezglasan. sphaira. slab. skopeo gledam) v. sve do početka XX veka. fiz. atonia) bezglasnost. atmos. umoran. lečenje pomoću pare.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. ato (ital. atraktoran (nlat. atmologija (grč. atmosfera (grč. protivrečnost. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. neotrovan. crna. čep. atto di cadenza) muz. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem.033 kg na 1 st . nepriličnost. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . atmosferografija (grč. atomologija. atomistika (grč. neobičan. završetak muzičkog komada.) fil. klonuo. up. atomska masa fiz. atomistika. atocia) pl. slabost tela. razdvajanje u sitne delove. nepriličan. atopičan (grč. atmos. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). niska ostrvca. atom (grč. attractivus) privlačan. atto) poz. atom. klonulost. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atraktibilitet (nlat. at-mijatrika. atokija. atopos) koji nije na pravom mestu. v. fiz. atomizirati (grč. atonija (grč. atomizacija (grč. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atrabilitet (lat. atomski (grč. atrabilitas) med. nauka o atomima. atolmija (grč. čin. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. iatreia lečenje) ned. atoničan (grč.) koji se tiče atoma. atmosferilije (nlat. attractibilitas) privlačljivost. troposfera. atmosphaerilia) pl. reumatizma i dr. atra tamna. lat. sphaira. alfa-čestica. atmos. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. fig. neplodnost. atopia) nepristojnost. attractorius) privlačan. a u praksi te dve atmosfera znače isto. atmidometar. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. fig. atomos. agonija (grč. pojava. atolmia) strašljivost. veoma sićušna stvar. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere.) fig. agonija (grč. atocija. uspavlji-vanje. atomizam (grč. parnih kupatila. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. gram. razdvajati u sitne delove. elementa za koji se. jezgro ima isto tako složen sistem. hevisajd. nenaglašen. koja su postala usled naslojavanja korala. atocija (grč. atomističar (grč. stratosfera. nedeljiv. atmometar (grč. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. atmis. atomvolum (grč. atomos. atmos. atmijatrija (grč. 2. žutica. o pretvaranju vode u paru.) filozof. fig. up. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). atonifikacija (grč.000 km debljine. ato di kaden-ca (ital. mlitavost. grad itd. up. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atraktivan (nlat. nesposobnost rañanja. atmosferski (grč. deutrona. žućkasti kristali gorka ukusa. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. prstenastog oblika. atonon) gram. omlitavljenje. atomologija (grč. nenaglašenost.) fig. neutrona i dr. supr. up. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atmosferologija (grč. ono se sastoji iz progona i neutrona. med.) kol. privlačnost. kadencom.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. lat. primamljiv. mlitav. naročito komada za pevanje. jalov) med. padavine: kiša. atoli (mal. metron mera) v. atmos. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. primamljivost.) fiz. elektricitet.

spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. atremeo ne dršćem. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. arthron zglob. pojačati. mekani otok zgloba. trophe hrana) zakržljao. prorok. Augije (grč. trajna osobina nečega. augmentativum) gram. uvećavanje. attritio) med. dodatak. med. augmentum) povećanje. npr. slutiti. umnožavanje. august (lat. atropos) hem. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. prednji deo hrama. a. naslućivati. u kojoj je bilo 3. strahota. auguralan (lat. atricija (lat. ne uzrujavam se. 2. auguriozan. osmi mesec u godini. augmentacija (lat. uzajamno privlačenje. atro-fija kod odojčadi. augmentirati. atremes koji ne dršće. predznaci (ili: vesnici) smrti. atrihija (grč.ne. prirapggaj. atrofičav (grč. zanimljivost. pojačavanje. svire-post. atropos neotklonjiv. atrocitas) grozota. pojačanje. . pogoršanje bolesti. neumitan) vot. kod grčkih i staroindijskih glagola. stvar koja privlači. mršavost) usled slabe ishrane. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. atrezija (grč. čiju je štalu. a-. surovost. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. a-. sredstva za izvlačenje. predskazivački. znak. up. povećava™. augur (lat. cenu. magne-zija. koja izvlače gnoj). suv. attribuere pridava-ti. atremičan (grč. atronin (grč. bledozelen dragi kamen. atribut (lat. dodatak. zrak) min. atrotomija (grč. užas. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. obeležje. up. obrazuju prošla vremena. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. povećanje. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. e. med. attributivus) koji se odnosi na atribut. pre n. melemi (npr. predmetak pomoću koga se. mršav. bezdlačan. augustus uzvišen) 1. trepho hranim) med. konjić). koji vrši službu atributa. atrahencije (lat. pripisivati) svojstvo. nepokretan. odlučnost. ath. volina itd. fil. attractio privlačenje) privlačnost. augment (lat. attributum. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. srčano pret-komorje. atremograf (grč. ojedanje. strogost. dodavati. atrepsija (grč. augirati. 31. gvožña i kreča. nedostatak kose. up. auguralis. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. auguralan. koji se ne koleba. kolovoz. pouzdanost. — 14. augural) proročki. počasno ime rimskih careva. po Spinozi). neustrašivost) mirnoća. auge sjaj. e. kopnjenje. zove se i tirkiz. augere) v.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. cacynieH. dodati. umnožavati. atrahirati (lat. augirati (lat. atremia nepokretnost. gram. privlačan predmet. fr. otok) med. augnt (grč. sasušivanje. ojedenost kože. predskazivač. atrofija. arthron zglob. attrahere) privlačiti. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. augmentare) umnožiti. velebilje. med. augmentatio) umnoženje. mesec žetve. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. (za razliku od deminutiva. kurjača. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. auguriozan (nlat. znamenitost.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. operativne otvaranje zgloba. uvećanje. tumač znamenja. atremija (grč. kataralnih.) koji nema kose. tresis bušenje) med. nemilost. slab. Augeias) mit. avgust. atrocitet (lat. čvrstina. atrihičan (grč. thrix dlaka. povećati. kosa) med. predsrñe. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. tih. atrijum mortis (lat. Her-kulo očistio za jedan dan. bezdlačnost. dlaka.: kontricija). vinika (veoma otrovna biljka).v. augurij(-um) (lat. npr. kućetina. attrahentia) med. auguriosus) v. predskazi-vanje. privlačna sila. znamenje. mir. supr. sušenje. kakvo ća. nepomičan. zabava. sastoji se iz silicija. atribucija (lat. augurirati (lat. dlaka. tome sečenje) med. up.: repulzija. pod adh-. n. oznaka. dvorana za primanje posetilaca. umnožavanje. augmentativ (nlat. nadležnost. dodavanje. trenje. atributivan (nlat. atrofija (grč. gram. phyma izraštaj. atrium mortis) predsoblje smrti. pravo. nedostatak prirodnog otvora. augmentirati (lat. atrij(-um) (nlat. augur. primamljivati. fig. npr. paskvica. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. beladona. a-. pojačavati. atrofima (grč. piroksen. atropa (grč. gatar. kralj u Elidi. miran) miran. mir. broju i graji ptica. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. prividno kajanje. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. loviti ca. predskazivati. očnih i spazmodičnih oboljenja). povišavati. astmatič-nih.). bitna. predznak. pogañač.

protivna strana. auditus (lat. veličanstven (pridev rimskih cezara). aukseza (grč. proba glumca. aukcionis lege (lat. auraran (lat. pomažući. naročito biljaka. slušati. čulo sluha. a ne može da govori. metron mera) med. auctor) v. naročito pozorišta. čujni. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). laskanje. audire čuti. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. tj. aura) prijatan vazduh. redovnom roku. auctoritativus) v. pregaocu bog daje mahove. ročište. auns (eng.) kec. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). zborio mesto. auctionis lege) putem javne prodaje. životni dah. probio sviranje. audijatur et altera pare (lat. nebo. auksilijaran (lat. auditio) čuvenje.. saslušanje. auxiliaris) pomoćni. hrabrost. vojni sudija. nlat. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. ounce) v. uzvišen. audacem forturia juvat) poet. audire čuti. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auleum) prostirka. hrabrome pomaže sreća. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. govorničko preuveličavanje i preterivanje. up. pevanje uz pratnju frule. plaćanje menice o normalnom. aura (grč. nuz. frulaš. porast (ili: napredovanje) bolesti. opernog pevača. ko sme taj i uspeva. slušni. velika slušaonica. auxano umnožavam. auktor delikti (lat. auleum (lat. auctio) trg. zasedanje. dvorski život i običaji. baldahin. aura vitalis) životna snaga. audifon (lat. sonometar. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. aukcija (lat. svirača i dr. aihapb uvećavam. prestupa. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. auxsesis) ret. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. auktor (lat. audače (ital. audion (lat. mutus nem) ned. saslušavanje. auletes) svirač u frulu. auditorij(-um) (lat. učionice. de auditu (lat. audicija (lat. čuvenje. grč. pozlaći-vanje. audiometrija (lat. auletike) veština sviranja u frulu. prijatan povetarac. aulos frula. prostrana dvorana. zavesa. osvećen. auktoritate kuratoris (lat. auditor slušalac. javno nadmetanje.) muz. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auditor (lat. vinovnik krivičnog dela. audacitas) srčanost. auditivan (lat. metron mera) opt. aulodika (grč. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). audimutizam (lat. smelost. učenje o milosti sledbenika sv. aulodija (grč. držati licitaciju. pepevanje) čuz. auleo sviram u frulu. auksanomstar (grč. aula dvor. auksin (grč. auditus sluh) slušno čulo. aukcionirati (lat. auktoritativan (nlat. audacem fortuna juvat (lat. vrsta nemosti. unca. aura vitalis (lat. audire čuti. pregalaštvo. a uso) trg. aurarius) koji se tiče zlata. tj. auctoritate curatoris) prav. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. auksometar (grč. ulagivanje. predvorje. sudska sednica. augustinijanizam teol. auctionari) trg. aurum zlato. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. hrabro. probio pevanje. auksilijarne trupe pomoćne trupe. množenje) biol. auratura (lat. grč. aulizam (lat. audacitet (nlat. sudija koji saslušava) vojni islednik. aule lat. javnim nadmetanjem. audijencija (lat. autor. auditivni tip psih. mirisan. auditorium) slušaonica. svečana dvorana univerziteta. up. auletika (grč. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. Augustina. carski. srčane. kad čovek normalno čuje. javna prodaja. autoritativan. javno prodavati. phone glas) med. po običaju. grč. aukcionator (nlat. slušanje. nauka o pevanju uz pratnju frule. auxesis rast. aula) dvorište. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). audiometar (lat. ćilim. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. aula (grč. audientia) zvaničan prijem. dvornice) dvorjan-stvo. . slušalica za gluve. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. aulet (grč. zlatni. auctor delicti) prav. audire čuti. med. sudnica. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). prodavati nad-metanjem. licitacija. aura popularne (lat. augustus (lat. smelo. slušaoci. ode pesma. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. auratura) pozlata. audace) «uz. slušalac. augustus) svet. prav.

aut (eng. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. fig. sogopa) svetli venac. autentikum. authadia) samodopadanje. velik ugled. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). up. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. „ko rano rani dve sreće grabi". autadija (grč. aurum. authentikos pouzdan. med. autemeran (grč. aurora) zora. zaštitnik. australopitek (lat. stoffa materija) opremiti. aut — aut (lat. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. auscultatio) ned. krug oko glave svetaca. osluškivanje. uživanje u samom sebi. Aurora (lat. Australazija Indijski Arhipelag. aurikula (lat. znamenje. australis južni. austrofobija (nlat. auskultant. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. aurozan (lat. fig. zadovoljstvo samim sobom. aureola (lat. Austria. steto-skopa. aurum) zlatovit. skopeo) med. lat. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. auripunktura (nlat. auskultator. up. ušna školjka. original. prisluškivati. apsolutizam. sreća. out) sp. autarh (grč. pokrovitelj. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. auriforman (nlat. aurora muzis amika (lat. auriskop (lat. aurin (lat. minñuša. autos sam. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. grč. žut ili crven mineral arsenov sulfid. apsolutist. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. auris) lekar za uši. Aurora) mit.) ned. proricati. aurikularan (nlat. austromantija (lat. aurora (lat. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. autevtike (nlat. autemeron (grč. auris uho. u obliku uva. aurist(a) (lat. australis južni. nezavisnost od spoljašnjih stvari. god. auripigment (lat. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. sjaj. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. ušni. facere) potvrditi. sub austt-cčjus (lat. aut — aut) ili — ili. ausštafirati (nem. autarhija (grč. odvratna žudnja za zlatom. authadeia. samostalnost. autentificirati (grč. sudski pripravnik. samodrštvo. . aurum) zlato. trg. koji sadrži u sebi zlata. odličan. auskultacija (lat. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. aureatus) zlatan. aurora. ital.) samovlada. up. auriscalpium) med. udesiti. auskultirati (lat. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. auscultare) slušati. auslaut (nem. despot. uvce. prav. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. pomoću stetoskopa. autos sam. bez uvoza sa strane. pigmentum) mm. kao uvo. pod zaštitom. aurum (lat. auspicium. originalni spis ili dokumenat. auriga (lat. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. aigšp zlato) hen. autevtikum (nlat. bubanjsku opnu. istok. auspicij(um) (lat. „Vozar" (sazvežñe). deo uva za vešanje obodaca. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auri sakra fames (lat. sub auspiciis) pod okriljem. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. auricula) uvence. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. autarkeia) dovoljnost samom sebi. ubod u bubnu. phobos) mržnja na Austriju. samodržac. pod pokroviteljstvom. ispitivati šum pluća slušanjem. slava. tj. iskititi. australopitek (lat. zadovoljstvo samim sobom.aureatan aureatav (lat. kašiči-ca za uvo. veka do 1938. vrhovna uprava i zapovedništvo. prvobitni. aus iz. auriformis) uvast. kraj reči. spoljašnje uvo. emera dan) med.. živeo u pliocenu. overiti. auster južni vetar. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). austrijacizam (nlat. vlast. auspicirati (lat. završni glas. musis amica) zora je prijateljica muza. okrilje. auscultans) slušalac. moć. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. znak. auriskalpijum (1. astr. jutarnje rumenilo. up. auscultator) v. aureola tj. authenticum) izvorno delo. zlatan. auspeks (lat. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. augur. prav. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. o. auriga) kočijaš. fil. archo vladam) samovladar. auskultant (lat. Auslaut) lingv. koji prolazi još istog dana. znat. pomoćni sudija bez prava glasa. grč. početnik. autarkija (grč. authentica) pl. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". auskultator (lat. grč. namestiti (stan). istodnevni. auripunctura) ned. zaštita. srećan početak.

na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. tj. autos. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autovakcina (grč. supr. autos. autograf. lat. učenje o samodeterminaciji. din.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. gignomai rañam) biol. izvornost. autoklav (grč. poznavanje samog sebe. autodinamičan (grč. autćs. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. eros ljubav) psih. izvestan. up. lat. omnibus. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autentikos) istinitost. autos. auto (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . verodostojan. grapho. autobiograf (grč. autobaza (grč. razmekšavanje organskog tkiva. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autos. autos. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. in) med. pisac autobio-grafije. autos. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. lat. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). ili da. graphia) veština umnožavanja rukopisa. infectio zaraženje) med. dynamikos moćan. autogonija (grč. autćs. autodigestija (grč. ličnosti i ideje. autos.: alogen. autodeterminizam (grč. authentikćs) zakonit. umnožiti. autodrom (grč. autogol (grč. sam sobom. pravi. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. kephale glava) samostalan. autoerotizam (grč. jak) koji dejstvuje sam od sebe. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. lat. autos. omnibus svima) automobil-omnibus. sam svoj. izvorni. autos. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autodikija (grč. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autogamija (grč. autokefalan (grč. autos sam) psih. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. dress) odelo za automobiliste. auto-garaža (grč.) uobičajena skraćenica za automobil. autografomanija (grč. pravovažnost. autografski (grč. istinit. ital. autografija (grč autos. izvršenje inkvizicijske presude. autos. lat. autos. bilo da priča samo svoje doživljaje. vežbalište (ili: put) za automobile. didakso. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. svojeručan potpis. umnožavati. lat. autodefe. auto. autos. autos-didaktos) samouk.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). učim. autos. autos. proučavam) samouštvo. autografskog mastila. eng.) samoživotopis. autodidaksija (grč. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autokefalnost (grč. autobiografija (grč. toxikon. odrediti) fil. autografirati (grč. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. putem razumne volje. autos. autos sam. v. autokar (grč. gyros krug. autentičan (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. stena). nlat. autobus (grč. pod uticajem želudačnog soka. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. nepatvoren. samooploñivanje kod biljaka. auto-de-fe) v. grapho pišem) samoživotopisac. graphikos) svojeručan. bezbožnika. verodostojnost. autizam (grč. determi-nare opredeliti. gnosis) samoispitivanje. nepatvorenost. nezavisnost od drugih. lat. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. sag. autogramma) v. autogram. auto-dres (grč. autos. auto-da-fe. autognozija (grč. (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autodidakt (grč. eng. kata-luo drešim. autointoksikacija (grč. bios život. posle smrti. izrañen putem autodafe (port. actus fidei) jeretički sud. autos. autodafe. računa se u korist protivnika. fr.(grč. autožir (grč. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. naročito u crkvenom pogledu. svečano spaljivanje jereti-ka. autos. autos. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. fr. gamia) bog. svojeručno napisan. digestio va-renje) fkziol. autogram (grč. samovarenje. autos. autos. eng. autos. autodefe (šp. autos. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autentičnost (grč. samooprašivanje. nezavisan. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. pravovažan. samo-. dromos put) automobilske trkalište. autogen. autokataliza (grč. autograf (grč.) samostalnost. autos. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. basis) prostor za smeštaj automobila. autoinfekcija (grč.

samokret. automobil (grč. slika. autos. vladanje samim sobom. nyktos noć. automatos koji se kreće sam od sebe. fr. auto-riser) v. autoliza (grč. pronalazač. mišljenju i pisanju). autopadeia) sopstveno osećanje. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. tako reći. hem. samostalan. mehanički. odobravanje. samostalnost. odobrenje. automatija. nomos zakon) samozakonodavstvo. Tintoreto i dr. autosomnambulizam. slobodan. automatizam (grč. samostalnost. autokratizam (grč.). 1ub rastvaram) samorastvaranje. autos. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. sopstvenim očima. mahinalan. lat.) u gospodarstvu neograni-čen. fig. autonoman (grč. automatski (grč. auktor. autonomni nervni sistem v. up.) neograničena vladavina. umetnika. autokratski (grč. automobilizam (grč. Papinov lonac. nož. autoptes) očevidac. ocenjivanje samoga sebe.. politička nezavisnost. lat. automatizirati (grč. kritike) samokritika. za razliku od slikovitog. npr. pascho iskusim. puška. za čoveka: onaj koji liči na stvar. mobilis pokretan.. v. opsis gledanje. med. autopsija). pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. viñenje) 1. maomai tražiti žudeti) fiz. autokritika (grč. automobilist(a) (grč.) v. go-spodarenje razuma nad čulima. up. tvorac nekog književ-nog. autoniktobatija (grč. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. neograničeni vladalac ili gospodar. putem otvaranja i pregleda leša (ua. autonomist(a) (grč. začetnik. nafta ili elektricitet.) pristalica samouprave. putovanje automobilom. med. auteur) pisac. 2. autorizacija (lat. kratos vlast. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. grapho) pskh. autos. stvarni govor.. besvesnik. logia) ret. autos. baino idem) med. autopt (grč.) pril. motorni čamac. vladanje sobom. automacija. . mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). fil. autos. hirurških instrumenata i dr. automatos) samokretan. autopatija (grč. autos sam. morfogeneza. zvekan. koji radi automobile. temno sečem) med. samokretanje. pristalica samozakonodavstva. automobilski sport. autorizirati (lat. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. automahija (grč. Rembrant. koji se bavi automobilom kao sportom. tvorevina. auto. lično posmatranje. autonomija (grč. automatos) nauka o samokretanju. sprava koja. već čisto fiziološkim uzrocima. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. autorsko pravo isključivo pravo književnika. bezvoljnik. up. automatika (grč. Tici-jan. automat (grč. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). vegetativni živčani sistem. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. naučenjaka. postupaka. lično iskustvo. auto-put v. autokrat(a) (grč. autos sam. autos. autos sam. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. portrait slika ličnosti) um. morphe oblik) biol. pregled. med. autor (lat. tj. automatizam. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. autoportret (grč. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. augere. autos. autos. teranje automobila. autoptički (grč. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. kišobran. fr. tj. koji sam od sebe radi. na osnovu ličnog posmatranja. samodržački. automatija v. samouprava. lat. 90 autorizirati automacija (grč. autokratija (grč. puh. autos. fr. automatiser) pretvoriti u mašinu. automatograf (grč. biće koje nema duše. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. autorisation) ovlašćenje. fil. samo gledanje. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. aparat za sterilizaciju lekova. autos. samovladar. maomai. autopsija (grč. fr. autos. vaga. (Najpoznatiji: Rafael. autologaja (grč. auctor. pri čemu ne dolazi do truljenja. auctor tvorac. naučnog ili umetničkog dela. autolitotom (grč. autorizovati. životinja (kod Dekarta). učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. samodrštvo. autos. ovlašćivanje. automatizacija v.) onaj koji tera automobil. autokratizam. auto-strada. moć) samodržac. lišiti samoradnje. odnos prema samom sebi. glu-pak. autonomfa. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. h'thos kamen. fr. učiniti da neko radi kao automat. up. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autos sam. vutomorfoza (grč. auctor tvorac. sistem apsolutističke vladavine. autonomos) samoupravni. samokretljivost.

autorizovan prevod. kod akrobatskog leta „kovit". ugled. autotrofija (grč. moralna. autos. serum) ned. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. auctor. lat. autohirija (grč. autopsija. autorotacija krila aaij. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autoterapija (grč. je to rekao". nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. autćs sam. automatsko održavanje stabilnosti. kod zapaljenja plućne maramice itd. nadmoćnost (duhovna. ned. ital. lat. autćs. pozivajući se na autoritet učitelja. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. therapeia lečenje) med. autos sam. fr. haima krv. autofnlija (grč. v. autos. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. tj. prvi otisak. autos. trophe hrana) koji sam sebe hrani. physis priroda. supr. autćs. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autos. alotro-fija. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. od vrha prstiju. opunomoćiti. therapeia) med. zaljubljenost u samog sebe. autorotacija (grč. autosomnambulizam (grč. autotelija (grč.) ovlastiti. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. stabilis čvrst. smatranje sebe samoga bogom. starosedelac uroćenik. auto-teles nezavisan) samostalnost. na brzu ruku. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. therapeia lečenje) ned. autotipija (grč. neuslovljenost. priznata veličina (u nekoj struci). autotransfuzija (grč. pod heterotrofai. autoskopija (grč. tj. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. . autćs. odobri-ti. hipnoza. merodavan. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. suggerere uli-ti kome što u glavu. autos. autosugestija (grč. tome seći. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autostabilnost (grč. autos. pravna). autohemoterapija (grč. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. novija fak-similna izdanja. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. npr. nadležan. lat. he-mitipija. up. autoritet (lat. ambulare hodam) med. autofizioterapija (grč. jedenje samog sebe.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. npr. autotrofan (grč. thećs bog) obožavanje samoga sebe. obrtanje krila oko vertikalne ose. rotatio okretanje) samookretanje. autćs sam. pozvan. autoseroterapija (grč. 2. autos. autofagija (grč. philia naklonost. lat.. autoniktobatija. autćs. v. autohton (grč. heterotrofija. epha) „on. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autoritativan (lat. phonos ubistvo) 1. Pitagora. autohipnoza (grč. rasprostirem se) bog. hemigrafija. i njihovo umnožavanje. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. čak kad su i pogrešna. autohorija (grč. zakonita vlast. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autćs. autćs. omotaju elastičnim vrpcama. autoshedijastički (grč. autotip (grč. ugledan. skopeo gledam) v. samoubistvo. npr. autofonija (grč. auto-strada (grč. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. sticanje pogrešnog. autćs sam. therapefa. uticanje na samoga sebe. ljubav) samoljublje. autos sam. lat. choreo idem. npr. mršavljenje usled šećerne bolesti. samoubećivanje. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autotrofne biljke bog. zakon koji je na snazi. autos. phone glas) 2.. ljubav prema samom sebi. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. samoobrtanje. up. transfusio pretek) ned. lat. up. autć-chthon) prastanovnik. auctoritas ugled. samolečenje. kad gušter žrtvuje svoj rep. autoritš) 1. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. takve su.) biol. autoteizam (grč. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. improvizirano. priznat stručnjak. autohirija. phagefn jesti) ned. uticaj. autos. autćs. psih. somnus san. tvorac. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. autofonija (grč. pa se. autos. fr. autotomija (grč. nepomičan) fiz. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. neograničenost. autos efa (grč. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka.

mlatiti se.. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. starosedelački.. afeza (eng. strasno. affigere pričvrstiti. samobitan. koještarije. samobitnost. outsider) onaj koji je izvan čega. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. aphe dodirivanje) lingv. skidanje) gram. afamirati (fr. starosedelaštvo. affettuosissimo) muz. afektirati (lat. a-. oset. duševni pokret. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. nežnost. nego i ce svojim putem. oboljenje. srdačnost. afektuozan (nlat. osnovi ili reči. dodatak korenu. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. ljubazno. npr.) čovek koji boluje od afazi-je. afemija (grč. uroñenički. phagem jesti) med. fr. affabile) muz. afijun (stgrč. vazal. vrlo osećajno. auf (nem. uroñenipggvo. ili ne biti ništa. ljubav. koji je po strani. prijatno. toplo. up. affectus. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. affectio delovanje) osećaj-nost. ljubazan. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. bolestan strah od dodira. ačiti se. afidavit (lat. afek(a)t (lat. mlaćenje. affaire) stvar. iznenadno. osećaj. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. phakos sočivo) med. auto-chthon) prastanovništvo. posao. dvoboj. afakičan. tur. težak položaj. afektacija (lat. uzbuñenje. prikovati. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. affectuosus. med. afagija (grč. onaj koji je daleko od čega. afer d-oner (fr. i afilijacija (nlat. mržnja na ljude. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. koji se bavi prljavim poslovima. afamiran. osetljiv. usiJ njenje. afefobija (grč. aut Caesar. kla-dilac koji se kladi nasumce. afazičar (grč. neprirodnost. lingv. afetuozisimo (ital. apheleia) ret. affectio delovanje) izveštačenost. up. affidatus) klevetnik. poklon i sl. bolno. neupućen čovek. tj. afera (fr. bolest. aferaš (fr. a-. spor. afazija (grč. umiljato. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. usiljenost. osećajan. fig. aut nihil (lat. afidat (lat. velika naklonjenost. odanost. a-. praviti se. auto-chthonos) uroñen. prostota.). affectivus) uzbudljiv. stanje razjare-nosti. aut nihil) ili biti Cezar. afion. pretvarati se. afektivnost (lat. sporna stvar. afine (lat. na. up. sukob. veoma naklonjen. prvi slog. prenemaganje. pretvaranje. affec-tueux) usrdan. kon afeto. psih. skraćivanje početka. nedostatak očnog sočiva: up. stanje raspoloženja. svaki utisak na telo. veoma strasno. konj trkač nepoznatog porekla. nešto veliko. afektuozitet (nlat. afel(ijum) grč. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. afilantropija (grč. aut Cezar. phobos strah) med. čuvstven. zamršena stvar. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. na koga zbog toga niko ne računa. supr perihel(ijum). affettuosissamente) muz. tužno. aphesis) lii™. affettuoso) muz. arb od.) v. prenemagati se. afetuozisamente (ital. afetuozisimo. affiliatio) usvojenje. uzbudljivo. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. affaire d'honneur) stvar časti. aficiranje. prvo slovo. jednostavnost.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. afetuozo (ital. prirodnost (u govoru). kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. auf) predl. samoniklost. afakija (grč. affectio uticanje) naklonost. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. aphaneia) glupost. affanato) muz. dirljivo. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afanato (ital. affectuositas) usrdnost. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. plašljivo. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. helios sunce) astr. zanemelost od užasa. afanija (grč. aphe dodirivanje. med. parnica. arap. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. autohtonija (grč. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči.) onaj koji ima ili pravi afe-re. usinovljenje. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. afekcija (lat. nemoć (ili: nemogućnost) govora. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. razjarenost. naročito na račun države. ganutljivo. afektivan (nlat. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). obolelost. phflos prijateljski. autsajder (eng. samonikao. aphairesis oduzimanje. afiksacija (lat. primanje u neki red . affixum) gram. ačenje. phasko govorim) med. afereza (grč. afeleja (grč. affidavit) mor. v. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. a-. strasnost. affectare) biti izveštačen. nemogućnost gutanja hrane.

doterivanje. obilje. javna objava. oglas. prečišćavati. arap. družba. phoros plodan. dremak. tužno. phone glas) ned. tvrñenja. affluxio) v. afrodizijazam (grč.afilirati 93 afroditski ili društvo. afflitto) nuz. šurak. oroñavanje. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. affretoso) nuz. afitirati (fr. affirmare) tvrditi. potvrditi. puške na kundak. afirmativav (nlat.) uticati. afficher. prijatelj. c. uveriti. dirnuti. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. aforizam (grč. bolno. afformatio. up. jad. afyun. plemenitih ruda. parenje. lat. affretement) kor. afitaža (fr. radionica gde se prave žice. fig. ad forma-ge obrazovati. afresko v. sagorim) koji gori bez plamena. jalovost. nagomilavanje. pokazni. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. afroditski (grč. napraviti utisak. afinirati (fr. rodan) ned. afirmacija (lat. žalost. Aphrodite) mit. affinis) roñak po ženi. afroditografski (grč. stanji-ti. morska gusenica. bratstvo ili društvo. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. ljupkost.. up. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. affutage) voj. iskaz dat pod zakletvom. astr koji opisuje planetu Veneru. zbratimiti. afrodizija (grč. affirmativus) potvrdan. bezglasnost. ožalošćenost. bez listova. afion (stgrč. sličnost. afinitet (lat. udariti na sva zvona. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. odsečan. v. rastrubiti. Afrodita (grč. . navala čega. rastužiti. tuga. aflito (ital. afinis (lat.) ljubavni. napraviti lepšim. afinaža (fr. priliv. top ili pušku pripremiti za paljbu. složeni suglasnici. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. afluksija (lat. pre^ čišćavanje. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. v. pridružiti. aforistički (grč. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. lat. srodnost. ucveljenost. sveza. očistiti. afilirati (lat. opijum. afluksija. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). tajno udruženje. aphyllos. oplon. afobija (grč. nedaća. uzbuditi. pre-čistiti. afirmativa (nlat. zakuplji-vanje lañe. afirmirati se uspeti održati se kao takav.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afiniranje (fr. alfresko. ta rafinerija. Aphrodite. fig. afflictio) utučenost. npr. biti afitiran biti u pripravno-sti. afoničan. obilje. aflogistična lampa. afonija (grč. u obliku izreke. aforija (grč. afrikata (lat. afinerija (fr. aphorismos) kratko i jezgrovito. phlogizo zapalim. draž. poučna izreka. aformacija (nlat. ljubavni bes. doterati. zlato je skupoceno. aficiranje (lat. muka. afrodizijaka (grč. potvrdan sud (S je R). doj-miti se. affinage) profinjavaže. izo-bilje. afrodizija. aphobia) neosećanje straha. mudra. zakupnina. umnožavanje. afiš (fr. up. affinerie) prečišćavaonica.) med. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. fig srodnost. afluencija (lat. profi-niti. aficirati (lat. č. tur. nujno. phyllon list) bog. prijateljstvo (suprotno: kognacija). affigere priku-cati. affricare natrl>ati) pl. affluentia) priticanje. affiche) oglas. stanjivanje. bratstvo. afretozo (ital. hol. affirmatio) potvrñivanje. npr. a-. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. nameštanje topa na lafet. affuter) voj. neplašljivost. afirmati-van sud. potvrda. afretando (ital. affinitas) srodstvo. obljuba. imati pri ruci. affiliare) usiniti. afretiranje (fr. uobličiti. npr. potvrda. bez čašičnog listića. bol. nešto putem oglasa objaviti. afretando. afluks. a-. aflogističan (grč. oštrenje alata. preterano razvijen spolni nagon. neplodnost. nesreća. affluxus) priticanje. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afirmirati (lat. glačanje. affretando) muz. a-. afiličan (grč. afluks (lat. odlučan. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. tast. ubrzavajući. a-. afyon) mak. hen. up afrodizijazam. združiti. afretozo. afficere) v. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. afekcija. obilnost. spolna ljubav. ljubavno uživanje. npr. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. pri-livanje. afitirati (fr. kon aflicione. affiner) prefiniti. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). ganuti. gram. prikovati. ljubavno ludilo. affirmativa) potvrdno mišljenje. sve brže. primiti nekoga u neki red. log. zet. potvrñivati. aflikcija (lat. društvo. potvrñivanje. pripremanje topova za pucanje. nebojažljivost.

) ime mudrog savetnika kralja Davida. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. up. a-. donji svet. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. cheo sipam. chylcs sok) ned. up. slaba strana. zatupelost. karneola i dr. a-. melemi u masti u kojima nema voska. chemeia) fiz. ahromatin (grč. up. achronie) liti. mana jednog čoveka. surovost. podzemnom svetu. Keros vosak) pl. ahmedija (arap. ahipničan. chypnos san) med. aphtha. chros koža. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. acerbus) gorak. aphthai. acenonoet (grč. acera historika (nlat. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. med. achromatos) bezbojan. ned. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. acera turarija (lat. a-. affunde) fari. bežučnost. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. tj. acervatio) nagomilavanje. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. bledilo. a-. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). ogorčenje. acerbatio) zagorčanje. ahromatičan (grč. ogorčen. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. farm. ahlis (grč. besanica. aftezan (grč. aharistia) nezahvalnost. Aherov (grč. up.). Ahitofel (hebr. grub. aphros pena. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. Ahil (grč. ahilija (grč. akezija. acera filologkka (nlat. besmislenost. sin Peleja i božice Tetide. pogoršanje. affundere. acerbitas) oporost. a-. ahatizirati (grč. nesposobnost razlikovanja boja. chemeia) pr. akedija. tako da mogu upijati boje. acervacija (lat. chroma boja) opt. . aftong (grč. malokrvnost. prema životu. oskudica u vodi. Ahilova žila inat. kadionica. up. opt. acerban (lat. acholos) med. grubost.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. ahromatopsija (grč. ahromatizam (grč. služi za nakit. sprava za merenje vrenja. Ahasfer (hebr. otuda: slabost. ahipnija (grč. a-. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. nesavremen. up. ahat (grč. a-. reka žalosti u donjem. akesis) lečenje. ahemanzija (grč. podzemni. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. strog. uvreda. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. glas. Aheron) kit. čalma. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. buncanje u groznici. aphtae) pl. koji nije u svoje vreme. bezvodnost. gorčina. chroma boja. acerbacija (nlat. aphrosyne) bezumlje. strogost. a-. a-. affundere doliti. hydor voda) nedostatak vode. afronterija (fr. achlys) tama. ahromazija (grč. opor. noos razum. akromatin. dolivanje. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. akenonoet. koinos zajednički. lat. a-. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. afrosinija (grč. acera (lat. Achilleus) mit. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). ravnodušnost prema nekom dobru. nemanje sna. ahrea (grč. ahromazija. nego mora večito lutati. afront (fr. affront) otvoren napad. fig. bledilo. phthongos zvuk. up. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. bezvučni suglasnik. bezobrazna i drska prevara. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. mesnatog dela gnjata (lista). potpuno slepilo za boje. pomračenje vida. gomilanje. ahroničan (grč. bezbojnost. akeridi. a-.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. fiz. ntis. dobar i mudar saveto-davac. boja kože) med. afuzija (lat. izraditi da izgleda kao ahat. ahmadiyya. surov. sramota. ahromatizam. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. acezija (grč. otklanjanje boja. i to na peti. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. oskudica u žuči. nlat. orao vidim) med. med. ton) gram. acedija (grč. aholija (grč. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. ahidrija (grč.) opt. affronterie) javna pogrda. a-. v. acerbitet (lat. aphthosus) mehurast. tur. med. akedeia) duhovna tromost. večernji. vrsta dragog kamena. aceridi (grč.) biol. achates) št. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. dosuti) dosi-panje. afte (grč. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. turban. aserra) kutija s tamjanom. ahronija (fr. do pete. after-diner (eng. magličaste mrlja na rožnjači oka. afunde (lat. oboljenje na sluzokoži usne duplje. ahemav (grč. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu.

acetum (lat. ljutina. merenje jačine sirćeta. tronuto. acinosus) pupast. tačno. uskišnjavanje. acescere. hen. acetate-star celuloze. hrane u želucu. grč. grč. kiselost. kisela voda.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. ašikovati (tur. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. 2. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acetati (lat. acetum. prisustvo acetona u krvi. proki-šljivost.) sirćetovit. acetum) hen. acinozan (lat. pretvaranje u kiselinu. acidum) hem. asik) voditi ljubav. acidatio) hem. acetabulum (nlat. acidoza (nlat. acetum) hem. Uron mokraća) med. sirćetno kiseo. pretvoriti u kiselinu. anat. grč. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acidum.ne. zglobna čaša. grč. acetum. acetum. ocat. acetonemija (lat.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acetum sirće. metron) sprava za merenje jačine kiseline. dirll-vo. kiselina. sprava za merenje kiseline sirćeta. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acetilceluloza (lat. acinozan. acetaldehid hen. aciditet (nlat. stapanje. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. nastaje destilacijom etil-alko-hola. grč. npr. metrfa) hem. prisustvo acetona u mokraći. acidimetrijv (lat.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. naročito kod šećerne bolesti. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acescentia) pl. aseg. acijanoblepsija (grč. ocatne kiseline. npr. aciniformis) v. acidirati (nlat. acstometrija (lat. aceton (lat. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. haima krv) med. koji sadrži sirće. sklonost prokišnjavanju. acetum) farm. acetoza (lat. acetometar (lat. a. upotrebljava se za osvetljenje. acetum) sirće. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acciaccatura) nuz. aggiustamente) muz. acephalus. acsscencija (nlat. adžitato (ital. bezbojan i otrovan.) 1. gasovit ugljovodo-nik S2N2. agi ta to) muz. acescentia) hen. ačakatura (ital. kiseljak. acidificatio) hem. stvaranje kiseline. metron mera) hem. adžustamente (ital. žlezde. potpuno. acidum. acidosis) med. acetum. soli sirćetne. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. mineralna. acidifikacija (nlat. acefalan (lat. očeličiti. lek protiv žuljeva i bradavica. blepein gledati) slepoća za plavu boju. koji ima oblik zrna grožña. aciditas) hen. bog. sasvim tačno. naročito kod šećerne bolesti. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acetilen (lat. acidacija (nlat. jela i lekovi koji lako prokisnu. grč. acetoiurija (lat. acetum) hem. sredstvo. acefalija (lat. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acetičan (lat. grč. acescencije (lat. okaliti. metrfa) merenje jačine kiselina. acidere) hem. kyanos plav. ocat) pl. fr. . ukiseliti. asegeg) čeličiti. aceterin (lat. aciniformav (nlat. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. uzburkano. acetil (lat. acetum) hem. acid (lat. acidofilan (lat. acidimetar (lat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. kon adžitacione.

badem) bog. badava (tur. bagasse) isceñena šećerna trska. bagav (tur. igračka. badem (tur. pomoću motaka za merenje. fig. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . . fiz. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. ba-ble (fr. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. ne obzirati se na . Vso= banko. badminton v. Bavius) v. Bav (lat. kantardžija. uče-na gospa. ð=bor. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. bab (pere. prava linija duga više kilometara koja se. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. basis) osnova. traćiti vreme uludo. jevtina cena: mali i lak muzički komad. . bavocher) praviti nečiste otiske. kao skraćenica: b= bene. baborok) omiljena češka narodna igra. baguette štap.) ne mariti za nekoga ili nešto. bedava) besplatno. babu (ind. ne radeći ništa. slične bagdadskim šalovima. pančaratra. potencije ili loga-ritma. huz. bagage. uzimati koga ili što suviše olako. bava) trg. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. beatus. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. uzaman. bonus. Vg=bor. ološ. babo (tur. vaditi pesak iz reke. bagata) u taroku: prvi od 22. moreuz. bagaža (fr. bavella. bager (hol. Babilon.B B. potcenjiva-ti. kom od grožña. bavoche) nečist štamparski otisak. baba otac. kontrolor mera. bas-bleu) plava čarapa. b). kapija. kanala i sl. Bavijus. ða=barijum. ital. grad. V=predikat (dok A označava subjekat). vajna spisateljka. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. pere. bacdar od pere. nečisto izrañen bakrorez. podloga jedne stvari. Ve= beril. sitnica. ba so. V=sniženi ton N. 2. mulja. detinjarija. . babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. bedminton. bacdar od pere. po čemu je i na zvana.) jaružariti. bagmak) hrom. bagatella) sitnica. baget (fr. uzalud. tričarija. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. bhagavata) v. nečisto štampati. baba otac. maslin-ki i dr. bagerovati (hol. taksa baždaru. baborak (češ. mat. knez.) besposlkčiti.) kraljev otac. šljiva. baza (grč. merač. stvari. baggagium) prtljag. bavoširati (fr. geod. ćopav. Bi= bizmut. taroka ili aduta. manguparija. ba-breton (fr. baždar (tur. baždar) naplaćivač carine trošarinac. arh. nevaljalstvo. malenkost. bagat. log. deda) otac. nipodaštavati. koještarija. babiola (fr. bangav. badavadisati (tur. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. Vavilon. sit-narija. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. razvrat. Bk= berklčjum. vrlo jevtino. pagat (ital. baba-kan (pere. bagatelisati (fr. bagatelle. bezbožnost. bagasa (fr. v. lenstvo-vati. baždar) l. fig. Bavijus (lat. podnožje stuba. fig. geom. temelj. babel (hebr. bagdar. carina. bagavata (ind. izopačenost. meraču. zabuna. baždarina (tur. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. S. čistiti rečno korito od peska. babel) nered. babiole) dečja igračka. hen. zbrka. radi isušivanja zemljišta. nlat. češka brza mazurka.) indijska titula: gospodar. V.) vrata. otpaci od svile. kipa ili svoda. bavoš (fr. osnova stepena. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine.= vaso kontinuo. carinik. bagatela (fr. bavela (ital. Btto= bruto. bagger) jaružar. nečista izrada.

up. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. saborna. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. basis) pl. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. bajat (tur. supstanca. objavljen 887. ručni reaktivni bacač. proliv. koji „čine privrednu strukturu društva.-tur. basis) osnovati. basaltes. kefalotripzor. Basileus) pl. i javne ženske. bazen (fr. legendarni kraljevski zmaj koji je. sem. osloniti se. javne igračice i pevačice u Indiji. basis) hen. nebesno kamenje. bazen (fr. god. hen. aiat. a druge za sudije (tribunal). koji ju je prvi utvrdio i opisao). bazilisk (grč.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. 19). bazni (grč. realnu bazu. baja™ (tur. zasnovati. bazilikalan (grč. baziotrib. bazrñan-baša (pere. hramovima (ind. 28. baze (grč. bazrñan (tur. bazeitet. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. bazar) pijaca. pojačana probava materija. bazilika (grč. baziti (grč. v. kefalo-trib. igračice na službi u ind. brzine automobila ili drugog motornog vozila. bazirati (grč. bailadeira) pl. kraljevski zmaj. logia) nauka o osnovi-ma tela. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. kupa itd. basilike) u obliku bazili-ke. utemeljiti. krupne buljave oči. bazeitet. bazeologija (grč. predstavnik trgovaca. (nazvana po nem. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. baza. znojenje. vrsta finog i jakog porheta. koje su. glavna crkva (takoñe: vasilika). bassin) v. svojim pogledom zadavao smrt. jedne za publiku. baziotriptor (grč. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". lekaru K. basis) ži. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. tribe trljanje) med. tip prvih hrišćanskih crkava. konta na konjičkim čakširama. bazarn (fr. Bazedovu. bazergan) starešina trgovaca. voj. baziotripsija (grč. Bazilike (grč. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. hen. drhtanje prstiju. baziotriptor. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. v. bombasin) trg. obojiti crno. ubrzan rad srca. odličan materijal za grañevine bazana (fr. osnivati. dolerita itd. v. oslanja-ti se na koga ili što. dućan sa svakovrsnom robom. tobože. opsenariti (u svrhu lečenja). basane) učinjena ili obojena jagnjeće. uvodna stihovna stopa. basis. koji se upotrebljava naročito na Istoku. bayagl) tobože. u isto vreme. bethel) pl. bazalt (lat. basis) pr. bazicitet (grč. baitilije (grč. tvar (materija. četr. teleću) za kori-čenje knjiga. mit. va triangulacije. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. modni list sa mustrama za haljine. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. tripsis trljanje) ned. basis. baitylia. basiliskos) zool. 1799—1854. glavna vena na pakoru-čici. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). odreñen put na zemlji (npr. basin. varati. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. osnovno učenje. ustajao. potom. betilije. pouzda-vati se u. Moje. vrsta malih marama. basis. v. up. bazeitet (grč. basen. vašarište. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. kod Grka i 7 Leksikon . počivati. sličan bazilici. sa znacima: uvećana štitasta žlezda.. basis. ovčiju. I. basis) pl. stari. javlja se u obliku slivova. bazalni. pouzdati se. bayat) koji više nije svež. basis) hen. ovčija. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. fil. bazno kamenje. bazar (pere. prisustvo jedne hemijske baze. bajadere (port. pokrivena čaršija na Istoku. kol. bazirgan od pere. augita. Bazedovljeva bolest ned. bazuka voj. baymak) vračati. mršavljenje i dr. bazitst (grč.. bajagi (tur. tribo trljam) med. bazanirati (fr. baze. bazanit (grč. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. i magnetita. baziotrib (grč. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove.

bakteriocidnost (grč. motke. ma-gistriranju i doktoratu. dem. baksuz (tur. bah$i§) dar. mokrenje zaraznim klicama. Beize) hem. bahtsiz) nesrećan. štapom. Bajram (pere. bakteriemija (grč. osobina nekih živih bića. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. bobičast. baionnette) voj. bal an mask (fr. pristaništa. bajonet (fr. bakalaureat (nlat. bakulacija (nlat. bacca bobica. bakciferan (lat. bajdaki (rus. bakara (fr. baclage) mor. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. baka (nem. uron mokraća) med. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. prut. baka (lat. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. grč. bakšiš (tur. bayrak) v. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bacciformis) u obliku bobice. dug nož sa dva reza ili više rezova. Dnjestru i Bugu. bakterije (grč. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. bakterioliza (grč. ispit zrelosti. Barjam. bakterfa. bakteria) biol. Backfisch pržena riba). phagos) pl. bajaccio) lakrdijaš. čovek koji drugome donosi nesreću. baculus) štap.) bajrak (tur. krčma. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. prevučen kožama. baklaža (fr. ispit koji prethodi licencijatu. bal (fr. palica. baklave (tur. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. 2. prašume. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. Bakhus (grč. baculum štap. uništači zaraz-nih klica. bakalaureus (nlat. najmanja. kažnjavanje batinom. uzengija. klicomori. močenje. gorštaci. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. Vasso Bahus. bakteriocidi (grč.. 1. lysis rastvaranje) hem. bakteria palica. bakvuds. ballare igrati) igranka. backwoodsmen) pl. koji rodi bobicama. bajc (nem. baccarat) francuska hazardna igra karata. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. therapefa) lečenje pomoću bakterija. god. bakterioterapija (grč. haima krv) med. arap. bakterfa. klicožderi. baculatio) batinanje. metra) merenje pomoću štapa. univerzitetima: najniži akademski stepen. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakciforman (nlat. bakreni kotao (i uopšte kotao). koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. zabava sa igrankom. bobica. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteria. baccana) obična vinarnica. barjak. šaljivčina. bakračlije (tur. zlosrećan čovek. jednoćelična živa bića. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). bakler (fr. bakterion štapić. lat. fr. batina. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bal en masque) igranka pod maskama. lat. boja. bakalaureirati (nlat. bakbord (engl. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bacca) bog. bakana (ital. up. bajdara (rus. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. baksuzluk. bakteriocidnost.) pl. pajac. jagoda. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. arlekin. bacleur) zatvarač luke. bakvuds (engl.. baklava. mlevenih oraha. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. ital. poklon. backboard) mor. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bakterfa. Bakchos) kit. v. backwoods) pl. baccalaureus. bakterioze (grč. jagodičast. bakfiš (nem. balio. hem. bal. biol. baidaki) pl. Bake) znak (obično komad drveta. bakterfa. bejram) v. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. rakidžinica. fig. bakraclz) stremen. veoma sitna. bakteriocidi. lešnika i dr. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakvudsmeni (engl. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. Bahus. močilo. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. up. up. bakulometrija (lat. mlada devojka. bakulus (lat. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. pripadaju biljnom carstvu. caedere) biol. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. up. bakterfa. bakrač (tur. šiparica. bakteriofagi (grč.bajaco 98 bal bajaco (ital. bakteriurija (grč. bakteriologija (grč. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. nagrada za učinjenu uslugu. napojnica. od bakterfa batina) pl. i eng. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakteriolizini (grč. prisustvo bakterija u mokraći. bajlbrif (hol. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. luženje. nevolja. bakteriolog (grč. fero donosim) bog. bakteria. caedere ubiti) biol. . hol. bakterfa. bakkai) trgovac namirnicama.-med. nesreća. nlat. bakalin (tur. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera.

„lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). bal rage). ali elastičnija od ovih. balbutire) med. pterćn) pl. balsaminaceae) pl. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. balanoidan (grč. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. kit. balansje (fr. vrsta hljerodula. ruski narodni instrumenat. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. upotrebljava se za električne izolatore. trg. služeći se i dijaloškom formom. lat. balanoblenorea (grč. balzamski lekovi. balansiranje (fr. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). balanos. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . glumac. slik. tepati. balzamirati (grč. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. bal u svečanom ruhu. zapaljenje glavića i kapice. pesma uz igranje. nlat. up. igra na pozornici. balast (kelt. balada (fr. Meister majstor) voña balega. bal champetre) igranka u polju. logfa) zool. ballet. balanse (fr. Terazija u Zodijaku. žirožder. bal-boj (eng. držati u ravnoteži. mucati. balzam (grč. balansirate (fr. ballare) pl. balzamika (nlat. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. up. ustezati se. kor. bilj-na vrsta. ljuljanje. vaga. baletski igrač. bilanx) ravnoteža. ball-boy) ot. balanitis (grč. balenologija (lat. posthion kapi-ca) med. balerina (ital. bilo kao umetak u operi. baladin) šaljivčina. balander (hol. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. podaci mornara o robi koju su natovari li. balio. baletska igračica. baleioptera (lat. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). balerine (ital. preplitati jezikom. ballerina) umetnica u igra-nju. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. phagos) zool. nem. balaena) zool. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. preplitanje jezikom. svežanj. balbutirati (lat. balazor trg. izrañivač terazija. sa trou-glastom kutijom. kantara. balbuties) ned. dečko koji. balancement) kolebanje. balle) denjak. žirolik. onaj koji se hrani žirom. naročito cirkuska. bal pesak. konačni račun. ballata pesma uz igru) džoet.bala 99 balzamirati krabuljii ples. mucanje. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). balaena. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). zamuckivanje. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. nauka o kitovima. balata) l. astr. balanopostitis (grč. ital. balabane) daščara. a delom i aromatičnim kiselinama. balanos. ejdos) koji ima oblik žira. figura u plesu (u lansu i kadrilu). fig. služavke u azijskim hramovima. kolebanje. balsamon. balalajka (rus. opis. prvi igrač u baletu. ballet. balagan (rus. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. Baldacco. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). baldahin (ital. balzaminke (nlat. balleteuse) pozorišna. balagan. balsamon) xex. balata (nlat. igranka pod obrazinama. balena (fr. balsamica) pl. pere. ravnoteža. nedoumica. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balerina. u kojoj je naročito poznat tzv. ital. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. umetnik u igranju. baleine. jaka i većinom prijatna mirisa. balet (fr. balaena. balletto) umetnički ples. lakrdijaš. balance. neodlučnost. stvar za odbacivanje. baladine (grč. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). drhtanje. kupi lopte i donosi igračima. bajadere. šatra. baletski igrač. otmena igranka. balanos. kole-bati se. grč. ballet. balalaika) muz. far«. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. nejasno izgovarati. zool. ili u vezi sa pantomimom. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. mašinske kaiše. uravnotežiti. muz. balšažgetr(fr. baladen (fr. balzam-ska sredstva. trg. baraka. bal pare (fr. balet-tencer (fr. muz. baleteza (fr. koja. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. Tanzer igrač) igrač u baletu. ballata) 2. balata (ital. sličan gitari. baletska igračica. balbucijes (nlat. balet-majster (fr. ballade. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. balancier) šetalica. blenna sluz. balancer) uravnotežavati. balave (fr. balanos. balanos žir) med. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. proučavanje kita i njegovih osobina. baletski igrač. koje se posetiocima hramova nude za novac. bilans. pesnička pripovetke. ballerino) učitelj igranja. lat. grč. biti neodlučan. geb curim) zagnojavanje glavića. bala (fr. balanofag (grč. njihanje. treperenje. kod tenisa. nem. svaki nepotreban i suvišan teret. up. bog. bilans. zamuckivati. klatno.

napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balneum vaporis (lat. ples. balzamum anodinum (nlat. koji je 1746. balneum. balneum) banja. balon kaptif (fr. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. glavica. balnot) vrsta burgundskog vina. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balo (fr. Grčke. balustra. grč. Jugoslavije. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. banjsko grañevinarstvo. ista-knut deo na spratu neke grañevine. revolvera) i ispaljenog zrna. ćuvik. balizam (grč. logfa) proučavanje banja. balkon (ital. balistoskop (grč. utišavanje bolova. . balista (lat. balon d'ese (fr. po običaju starih Egi-pćana. balneum arenae) peščano kupatilo. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balo (ital.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balneum kupatilo. balneum cineris (lat. balneum laconicum) znojno kupatilo. grč. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. gañenja. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balneum lakonikum (lat. produženje prve i druge galerije do pozornice. denjak. hitam) bacačica. balneum. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. muzički komad za ples. balistički (grč. grč. ballon) šuplje. god. ballista. glasati kugli-cama. balzamum oftalmikum (nlat. godine u ðenovi. balneum arene (lat. med. balle. doksat. balustre. pod pritiskom barutnih gasova. fig. belina (fr. balzam za uminjavanje. balotirati (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balistogram (grč. grč. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. baliotade) skok konja ispruženim nogama. okrugla. naročito. nepokriven. bal. balneologija (lat. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). zbog čega se mora ponovo glasati. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balneum vaporis) nap-no kupatilo. igranka. baluster (fr. za olakšanje poroñaja. književnosti. ballot) 2. grč. kupališta. balio bacam. kupanje znojenjem. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. Rumunije i Turske).). koji spada u balistiku. ballotte) kuglica za glasanje. nazvana po dečaku Ba l ili. balon (fr. ballizo. kupatilo. balzamirati. ballon captif) vezani balon. bacakanje. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balistike (grč. Balila (ital. balneum (lat. sargija od vune. poz. održavaju se od 1929. balsamum cordi-ale) far«. balio (fr. balio) l. bala trgovačke robe. geogr. sojica. balle. baline) vunena materija za pakovanje. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). kupanjem i dr. balkanijada sp. balsamum anodynum) far«. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. usled dejstva vazdušnog otpora. kupanje u pari. banjsko lečenje. trzanje. balneoterapija (lat. balotaža (fr. balcone) apx. ital. balneografija (lat. ballismos „igranje") bolesna. balzam za jačanje srca. balio) koji se tiče balistike. balaustion cvet divljeg nara) vrh. mor. okruglo telo. bokasta boca za tečnosti. balotada (fr. grčenje. balkanologija. grapho) opisivanje banja. glasačka kuglica. lged. lepo izrañen stubić. svežanj. kupanje u toplom pepelu. balio bacam. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balneum. teorija bacanja. Bugarske. balzamovati v. balota (fr. drhtanje. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balio bacam. balsamum ophtalmicum) fark. balneotehnika (lat. zadnji deo velikog parobroda. fol-kloru. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). balio bacam) voj. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr.. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balzamum kordijale (nlat. grč. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balzam za oči. balkanistika v. balkanologija nauka o Balkanu. kosije pada nego što se penje. balistkčka kriva (linija) fiz.

bannarium) pravo prisiljavanja. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. banda (ital. banarij (nlat. nem. bank (ital. fr. Americi i Meksiku. tračica. banderole) kita ili gajtan na trubi. banco. pustahija. bandažist (fr. bankvaluta (ital. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. banditizam (fr. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. up. balhornizirati (nem. bandolin mast za kosu. balkonima. banchieri) pl. bambus (malaj. svakidašnjim.balustrada 101 banknota balustrada (grč. bambocciade) pl. mala traka. up. banderola (fr. bandu ra (rus. prinudno pravo (različito od jus kogens). čiji je plod po obliku sličan krastavcu. skitnica. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. kreditnim i efektnim poslovima. ograda na altanima. rñave. banditisme) razbojniko-vanje. trg. sopstvenik banke. unutrašnji naslon na prozoru. propalica. tablica sa cenom neke robe. pljosnata mala šipka. pruga u boji. banknota (ital. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. v. stepenicama. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. postaviti balustradu. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. gomila. otr-can. banket (fr. ustanova koja radi s novcem. Hajnrihu Bandu). bandager) ned. balčak) drška od sablje ili mača. banka (ital. bandonion. bandleta (fr. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. bandoneon muz. priručje. vašare. filistarstvo. opšti. drumski razbojnik. bank. konjička zastavica. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. daje zajmove uz kamatu. mandola. naslon. eng. banalite) otrcanost. banda. banale) običan. Bank) novčani zavod. bandit (ital. bamboo) vrsta trske. bandoneon. bavana (šp. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. bandaža (fr. banauzijski (grč. pre-viti. lutka. bandeletette) uzan zavoj. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. oproštajna gozba. putujuće društvo svirača. seljačke igranke i sl. sp. staviti utege (u mačevanju i boksu). banausos) zanatski. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. banque. bandagiste) proizvoñač. sličan gitari i balalajci. grañ. Bankier) v. čovek koji se upravlja prema vetru. samo sa više žica (8^24). bandage) med. nevaljalstvo. plaćeni ubica.utega (kod mačevalaca i boksera). veza. banalan (fr. redenik. svakodnevni. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . pustahij-stvo. okov na točku. gitari sličan muz. menjač. fr. odred. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. zaviti. bandist(a) (ital. 1531— 1599). banalna fraza otrcana. banquier) lice koje se bavi novčanim. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. bambino) detence. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. štampa-ru. banalnost (fr. okov na točak. banalnost. štedionica. up. raste u Indiji. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. bavalitet (fr. hajdučija. mandora. spojnica. bankijeri (ital. previ j anje. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. glumaca. izveštao. previjati. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. nem. bankar (fr. lazaroni. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. remnik na pušci. banketa (fr. banquette) voj. baikir (fr. igrač koji drži bank. obično. bankar. zastava na ka- tarci. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. bambino (ital. banderiljero (šp. balustrer) ograditi stu-bićima. da bi bila glatka i sjajna. banquier. up. banco. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. banco. banana) bog. šp. banalizirati (fr. filistarski. bandola (ital. banaliser) načiniti otrcanim. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banderilja (iš. prodavac hirurških aparata. balaustion. balustrade) arh. bambu. suviše ponavljana rečenica. bambočade (ital. nevaljalac. gozba. svakidašnjost. prosto. banda) četa. reklamna traka na omotu knjige. a po ukusu dinji. kod nas i novčanica od 10 dinara. posreduje u kreditnim poslovima. banderilla) koplje sa zastavicom. mambu. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. banalite) v. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. balčak (tur. saraf. malo dete. banalitet. banauzija (grč.. zavojić. vojna muzika. el bandola) muz. upotrebljava se naročito u Sev. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. fr. bandažirati (fr. bandito) razbojnik. obruč na naplatku. strani novac itd. balustrirati (fr. zavoj.. hajdukovanje. utega i sl. opasač na kome stoji fišeklija. bandola. vetrokaz. prima novac na štednju. metnuti obruč na naplatak. banco. naročito zavoja. banka. bandonion muz. zavijanje. banquet. v. družina (lopovske). ital.

stradanje. govoriti u kovanicama. trampiti.. krštava ti. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. mašinska testera tračara. bonsek. nečovečan. šipka. barrage) brana. baraka (fr.75 i 53. fr. baobab (amh. barba brada) čika.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. barbacane. straćara. surov. divljak. grub. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. gruba jezička greška. danas: neobrazovan. razmena. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. barba (lat. fr. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. pobarbariti. barbarismos) gran. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. lišće i kora služe i kao lek. barbarski ornament gotski.. grub. kri-jumčarenje. barato-trgovina (ital. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. stanovati u logorskim kolibama. protivan duhu i pravilima jezika. rampa. bar (grč. bantam (eng. barbarski (grč. bansek (nem. v. nepravilno. kovanica. možda poreklom sa Jave). krčma. npr. baptizirati (grč. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. baptisti (grč. veoma gusta i teška. šuster. bar (eng. naročito protiv groznice (nlat. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. postradalost. baratto. barbarin (grč. bankokrat (ital. stranac. barakan (arap. pritisak. bandžo (eng. taksa za prelazak preko mosta.' varizirati. barbar. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. keltski i . potpuna propast. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. divlji. bancus klupa. visoko do 20 m i debelo do 9 t. baptiser) krstiti. barbacana) voj. trampa. fig. džinovsko hlebno drvo. potkradanje. bankrotstvo. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. varvarizam. barat (ital.. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. baratto) razmena. bantam kategorija bokser. barbarizirati (grč. ustava. naročito uobičajena u knjižarstvu. baptisterij(um) (grč. papirni novac.) bog. barattare) trgovati davanjem robe za robu. trgovina kod koje se daje roba za robu. za svetlost. podvala. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. baptfzo. obustava plaćanja. barracano. grč. baptisma) crkvena tajna krštenja. novčanica. bantam petlić) sp. tj. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. barba. barbakana (fr. ital. čiča (u Dalmaciji). ital. baražna vatra zaprečna vatra. up. preprečna vatra. bankokratija (ital. traže da se krštavaju samo odrasli. pregrada izmeñu konja u konjušnici. u lice. barakirati (fr. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. krštenje. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. banko-konto (ital. in barbam (lat. dućan od dasaka.. barragiste) čuvar brane. imate li što za jesti. varvarin. banco. trošna kućica. Adansonia digitata). barbaros) v. sa osvežavajućim plodovima. propust za vodu. Band-sage) zan. barat) trgovanje. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. pregrada. sprud naslaga. baptisterion) krstioni-ca. in barbam) u bradu. baranda (tl. ital. stražarske kula. surov čovek. fr. bankokrat (ital. prevara. nazvati telefonom itd. nadenuta ime. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. mostarina.: šnajder. varvarin. barre) poluga. bendžo. baražist(a) (fr. trampa. plod. barbarikos) prvobitno: strani. daščarama.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. baptizma (grč. iskvareno. pola tri. na štetu jasnosti i čistote jezika. rumpere slomiti) slom banke. barbar (grč. u kojoj se pije i jede stojeći. baraž (fr. pogrešno upotrebljene reč. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. krateo vladam. bankrot (ital. bara (fr. pregrada. grešiti se o previla i čistotu jezika. tuñinski. bancarotta. slična platnu. trgovati razmenom. tj. nlat. baraque) daščara. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. voj. baratteria) kor. banjo) kuz. livnica. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. raste u žarkim krajevima Afrike. bar) 2. var. grč. bez da sam znao.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. greda kojom se zaprečava put. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. teret) 1. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. grč. kaldrmarina. rampe. u brk. motka. banco. široka arabljanska haljina od te tkanine. krštavanje. baptizo) pl. berkan. baros težina. banco-conto) trg. baraterija (ital. baraquer) smestiti u barake. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. barakan. nm. baratirati (ital. brana u sudnici. barbarizam (grč. nlat. dakle tuñinac.

barque) čun. barythymfa) zlovolja. odbrana. ulična borba. barys. ital. sada: sve slično tkane materije od vune. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. ši-šati. bardiljo (ital. bariolaža (fr. kurban bar jam. ua. muz. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". baritonon (grč. varoška kapija. neraspoloženje. barbiton (grč. kuv. bariton (grč. barilja (um. branik. grč. drveni. bayrak) zastava. bardot. Zemljine jezgro. bariolage) šarenilo. Japanu i dr. barys jak. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. svile i pamuka. verovatno. guslarska pesma. u slavu junaka i bogova. jedan slog. baritimija (grč.(grč. barytonon) gram. arap. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. grubost. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. barikadirati se ograditi se. ulaz gde se plaća troša-rina. Bajram. sastoji se. pogranične utvrñenje. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. phone glas) muz. sveštenici itd. pregrada od rešetaka. bardo (fr. mostova) u cilju odbrane. koji je pevao. barbarstvo (grč.55 1 u Engleskoj. bariolirati (fr. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. naša-ranost. bas. preprečiti. barisfera (grč. baritonist(a) (grč. baritonirati (grč. ostaviti nenaglašen. tonos ton) muz. barbifier) brijati. redni broj 56. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. barjak (tur. barricader) pregraditi. v. fig. naročito poslednji slog reči. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. suviše šareno slikarstvo. barijera (fr. barrel bure. barys težak) hem. barys. usamiti se. protkati šarenilom. teško izgo-varanje reči. barbaros) neobrazovanost. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. šp. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. gojaznost. baricentrum (grč. tj. zaklon. tuga. bas-relief) plići. zatvoriti uzane prolaze . laleo govorim) med. barytoneo naglasim gravisom) gram. eufonijum (u vojnoj muzici).barbarstvo 103 barkarola (ulice. divljaš-tvo. bard (eng. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. element. mali čamac. albarda) tovarna životinja. mostove) u cilju odbrane. seta. varvarstva. surovost. barister (eng. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. Barjam (pere. bardit (nlat. barilla) hen. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barricade) brana. fig. bard. teškoća govorenja kao bolesno stanje. kakvu nose na službi sudije. bardak (tur. muški glas izmeñu basa i tenora. barys. metria) v. brana. barñelo (ital. soma telo) med. barda. baribal zool. muzički instrument sa žicama. duboki tenor ili visoki bas. smetnja. barikada (fr. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. tćnos) muz. meña. otežano govorenje. drugi. znak Va. barca. gvožña i dr. barimetrija (grč. granica. tromost. varvarska. berretta. pevač koji peva dubok glas. težište. barys težak. nikla. nlat. barij(um) (nlat. prepreka. barditus) ubojna pesma barda. barkarola (ital.. prepona. četa vojnika. barys težak. našara-ti. pregrada uzanih mesta (ulica. barifon (grč. ñeram. ital. barisomatija (grč. bari. steg. dizati (ili: praviti) barikade. bajra«. pesnik. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barbirati (fr.34. baryum. lañica. izdvojiti se. kćntron) fiz. fig. barys. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. glossa jezik) med. neuljuñenost. barilalija (grč. barež (fr. i to za: nukleone i hiperone. od teških elemenata. barioni fiz. reljef. barretum) kapa uopšte. fr. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. zatvoriti se dobro. prepreka. barka (ital. pevati bariton. med. praznik žrtve. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. up. fig. dubok. barbe. basist. sphaira lopta) geol. barel (eng. barriere) pregrada. barikadirati (fr. 158. velika trgovačka laña sa tri katarke. barrette. barifonija (grč. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. dubok glas. sličan liri. barys težak. barilalija. bereta (fr. mlada mazga. polihord. prošarati. teško. ugojenost. vrsta malih.98 1 u SAD) bareljef (fr. barys težak. bariglosija (grč. kelt. pevač koji peva bariton. skidati krljušt sa ribe. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. atomska masa 137. neukusno. bas. grañanski rat. pepeljuga. smetnja. crnih medveda u Sev. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. bardak) zemljani sud za vodu.) muz. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. Americi. barioler) šarati. uz pratnju harfe. barometrija.

geotropizam. fr. baros. barokni stil (port. najveći čamac na ratnim brodovima. baro. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. ital. hipsotermo-metar. makros visok. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. barchetta) čun. barkasa (tl. baros. svirač koji svira bas. bas-lis (fr. barman) vlasnik ili poslovoña bara. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. mali kontrabas sa tri žice. basket-ball) sp. basso. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. baronnie) v. pravac) bog. bassetto) kuz. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća.). barotropizam (grč. bartolinitis med. barometrija (grč. član nižeg plemstva.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. baronet (eng. gondola. avgusta 1572. barrocco) apx. skopeo) stariji naziv barometra. izmeñu barona i viteza. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. basson. baros. up. Bartolomeja. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. bas (ital. noć od 24. junak. bassin.) koji se tiče barometri-je. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. barkica. basma (tur. mandole i dr. up. vitez. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. instrument koji proizvodi bastonove. vazdušnog pritiska. thermos topao. duboki tenor. baso obligato (ital. v. titula drugog arhonta u staroj Ateni. razboj. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. basa otava (ital. baromakrometar (grč. basamak) prečaga na lestvama. barogram (grč. baskitbol (eng. kotlina. basileus (grč. batino) rečno korito. baroskop (grč. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. bastaj. . paralelne (i vodoravne) motke. gimnastičke sprava: dve okrugle. barone) plemićka titula. barketa (ital. štampana knjiga. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. najviše stanje barome-tra. barcaza) hor. trćpos obrt. najdublji muški glas. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. materije i forme.(grč. barres) al. kelner u baru. barrocco. barokan (port. usminskih žlezda. basma) l. sprava za merenje vazdušne težine. barometar (grč. barograf. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. bariton. stepenica na stepeništu. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. barografsku krivulju. baros. bason (fr. baros. barometrograf (grč. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. basso obbligato) mu?. up. v. dazimetar. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. v. Vaggep. baseto (ital. baros. barometarski (grč. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. barne (nem. barkarola. grč. baronat (nlat. mesto u pristaništu gde stoje lañe. gramma slovo. bšros. basen (fr. baset (ital. barut (tur. baros težina. bassa ottava) pl. čuz. baronija. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. baronese (ital. barograf (grč. baronija (fr. up. fagot. barok (port. najniže stanje barome-tra. baron. čudan. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). barimetrija.). dvorske. barut) prah za vatreno oružje. lañica. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. basamak (tur. barogram. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. grapho) četeor. mali čamac. svaka učvršćena na dva stuba. barotermometar (grč. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barkerola (ital. baros. barmen (eng. baronessa) baronova kći. smešan. barokni stil. veština rukovanja barometrima. takoñe: barkerola. glas basa koji vodi melodiju. jedrima i malim topovima. baros. fr. metron. osnova harmonije. barokna poezija učena. grč. pritisak. bassiste) pevač koji peva bas. nastran. baronat. zapaljenje bartolinijskih. pismo). jak. baro) posed za koji je Vezana baronska titula.) nepravilan. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. basson) muz. košarka. ital. barcherolla) šetni čamac bez katarke. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. up. sa katarkama. basileus) kralj. bassetto) kuz. barok. metron) fiz. bazen. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. up. baro. fig. cic. štampa. na dan sv. metron) vaga za decu. hrabar čovek. basist(a) (fr. 2. tanka šarena pamučna tkanina. barofon (grč.

nuz. bathys. basso ripieno) kuz. lupanje srca. za vreme Luja XVI. podeljenih u 4 čete. mañioničarstvo. bastardo) bog. lupiti) mač. bastion) fort. ime dobila po gradu Bata-viji. bastonada (fr. ognjilo na starim puškama. basta! (ital. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. naročito po tabanima. batoar (fr. nm. battuere biti se. skaphos brod. poremetiti. batiskaf (grč. vot. konja i magarca. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. batimetrija. batardo (fr. prevoznina. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. tip. okaniti se čega. više topova (4—8) iste vrste. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. koji donosi sreću. baterija (fr. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. utvrditi. bathos dubina. dvostruki udar. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). dubok bariton. mač. bas koji prati. bastilja (fr. u Berlinu). batarizam (grč. bastovirati (ital. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. bios život) biol. batoliti (grč. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima.-tur. fig. lithos kamen) pl. batardeau) voj. morska dubina. bastion) voj. bastionirati (fr. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. bathys dubok. sphalra lopta. phone) muz. baton (fr. batometrija. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bathos. bastonare) batinati. battere. voj. batman (fr. brodski saobraćaj. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. odred vojske koji predstavlja. radi većeg električnog punjenja. bastardo) vanbračno dete. laña) „dubinski brod". takoñe: ba-reljef. bathos dubina. pljosnata maška. bastardna vuna. naročito maršalska palica. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. batologija (grč. glas izmeñu bari-tona i basa. bastardirati (ital. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. hor. batist (fr. ponajvip!e grani-toidnih. trućanje. batard (fr. nasip od kamena. zamajni udar klatna na časovniku. bathys dubok. tući. kopile. batelage) opsenarstvo. bataillon) voj. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. batelaža (fr. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. zool. prevara. battalmak) pokvariti nešto. onaj koji živi u dubini. podignuti utvrñenje (ili grudobran). batimetrija (grč. baso ripijeno (ital. obično sa 800—1000 vojnika. geol. električna baterija više lajdenskih boca koje se. bataliti (tur. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. bathys. sa potpunom opremom i priborom. bahth) srećan. muz. palica. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. 3. bataljon (lat. vrsta fine i guste pamučne tkanine. basso ostinato) muz. bassetaille) muz. prut. lupetanje. kugla) 1. batometrija (grč. grudo-bran. battre. battologia) nepotreban govor. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). baso profondo (ital. batibij(us) (grč.. metron) merenje dubine. udar po protivnikovom maču.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. trg. bastion (fr. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). najslabija vuna na ovčijem krznu. bastardna menice lažna menica. zamuckivanje. izbiti protivniku mač iz ruke. baton. napustiti (neku nameru. morski omotač Zemlje. batomstar (grč. basso profondo) «ta dubok glas. fr. batirati (fr. mucanje. kula. battarizo mucam) med. vuka i psa). batterie) voj. basto) štap. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. batli (pere. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. . utvrñenje. metron) sprava za merenje morske dubine. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. privremen zaklon. zamisao i sl. kremen. jula 1789. federima. ital. brzoplet govor. bastard (ital. tučak za loptu. sa potpisom lica koje ne postoji. batifon (grč.). stalno ponavljanje jedne teme u basu. bastille) tvrñava. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. lat. 2. prema formaciji. nlat. battuere udariti. batinanje po tabanima u Turskoj. battoir) mlat. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. brodarina. prakljača. bathys dubok. vrsta starih topova. metrfa) v. naklapanje. bastonnade) batinanje. batisfera (grč.

vrenja buterne kiseline i dr. v. Bakchos. brucoš. Bacchus. gradina. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). basmaklik) „novac za papuče". sedište) med. basibozuk) ist. saltomortale napravljen preko konja. beanus (nlat. obično praćen vrtoglavicom. baft (pere. baštovav (tur. bašiboz(l)uk (tur. licemerstvo. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. v. vojnici neredovne turske vojske. batrahijum. bdelotomija (grč. batuta (ital. bahce) vrt. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. poglavar. beatae memoriae) blažene. bahant (grč. batrachos žaba) med. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. terevenke. pion. bacillaria) pl. baska) napose. batos (grč. pijanke. bacilofobija (lat. znak za mirovanje. beatus blažen) pravljenje svecem. bathos dubina) niskost. beata (lat. Bauhaus (nem. bogomoljka. prednji kraj lañe. iza-zivači tifusa. nastavila rad u Čikagu. v. majka božja. bacili (lat. bauer (nem. pijanica. basa) starešina. grč. povrtar. 2. bašča (tur. baca. Bakchos) kit. phćbos strah) med. prišt ispod jezika. a naročito arhitekture. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. Bahus (lat. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. bahce) v. burno veselje. srdobolje. beaticum) poslednja pomast. v. bahijus (grč. batrachos žaba) med. beatikum (lat. vrat i ramena. batovda (ital. bacilarije. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. bathron postolje. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. dodiru nekog predmeta. bahanalije (lat. srećna. baš-čaršija i dr. metron) med. sprava za nameštanje iščašenih udova. batrahus. tetanusa. koji se pogrešno pripisuje Homeru. bog vina. baška (tus. nedisciplinova-na vojska. student prve godine. beata) blažena. škola je raspupggena i 1937. puškarnica. bacillum prutić. Batrahomiomahija (grč. mač. bacili. Po dolasku na-cista na vlast 1933.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. fr. zasebno. hirurška postel>a.). baš-čauš (tur. ba§car§z) glavni trg. lat. beanus. fig. batofobija (grč. Bah (grč. vrtar. čuveni grčki komični junački ep. beate memorije (lat. lat. obično belih katunskih tkanina. bašča. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bahio) zaliv. štapić) med. parodija Ilijade. poznavalac hebrejskih zakona. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. baš-čaršija (tur. beanizam (nlat. pričest samrtnika kod katolika. bdella. beata virgo) blažena devi-ca. radi ispražnjavanja i održanja životinje. god. . beata virgo (lat. dobar vinopije. vino. bdelometar (grč. najstariji: baš-knez. odvojeno. bakterije koje imaju oblik štapića. sin Zevsa i Semele. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. bogorodice. batrahij(um) (grč. u polu slože nicama: glavni. bahur (hebr. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. tj. u Vajmaru osnovao arhitekta V. bacillum štapić. bašlik (tur. baša (tur. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. strah od dubine ili visine. žutokljunac. svete uspomene (pokojnik). bec-jaune. posebno. up. phćbos strah) med. bdella pijavica. beatizam (lat. bacchans) pl. početnik. klupa. bas) l. obično pokriven. Bacchanalia) pl. batrum (grč. baš (tur. bahija (šp. fig. bacilarije (nlat. batrijum. battuta) muz. pere. tobožnje svetost. bakchos. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. bage) dimnjak. bašta. bašmalik (tur. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama.. staklena sprava za isisavanje krvi. bejaune) novajlija. Bahus. udarac za takt. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). bathron) med. batrij(um) (grč. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. im. klupa. Bauer seljak) u šahu: pešak. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). vrsta istočnoindijskih. batuta. grč. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. glup i neotesan čovek. prostota u govoru i pisanju. bašta (tur. bahanti (grč. batrahus (grč. bahaizam napredni pravac u babizmu. baca (tur. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos).) narednik u turskoj vojsci. baft) trg. bathos. Bakchos)' mit. ba§hk) marama koja pokriva glavu.

siromaštvo. tj. beatitudo vestra (lat. pere. beth-din) l. beatificirati. upućivanje menice na treće lice. knjiga. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). proglasiti svecem. badawiyyun) kod. bezisten. proglašenje za sveca. 3. v. v. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. Bć-dur) kuz. pokrivena čaršija. betuine. tursko državno imanje. lopta za tu igru. dopadati se. pr. bezmen (fr. udovica velikog gospodina. beguine (eng. bezoardica) pl. pokrajine u staroj Turskoj. beatificare) posvetiti. padzehr) fark. obično arapske. četvoroutlasto „V". ritska šljuka. tržište. begute (eng. beylik) 1. begine (nlat. vazalsko. odobriti. oda-brati nešto po svom ukusu. naravno. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. bezistan. begoglija (tur. dopasti se. beg (tur. starešina neke oblasti. bezoard. beige) koji je bledosmeñe boje. bedast. bezbeli (tur. bezistan) trg. bez (tur. Baedecker-a). baga.) udova-carica. naročito u Carigradu. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. veliki posednik i vlastelin. stočni trg. bezoan (fr. baiser) poljubac. beduina (arap. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. begine. jevrejska sudnica. zapovednik. baby) malo dete. badminton) sp. bedeker putni vodič. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. na menicama: adresa po potrebi. bedlemit (eng. bebi (eng. potrebnost. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. beggar) pl. kuv. kad bude nužno. knez. Be-kvadrat muz. bezeta (fr. bedinerka (nem. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. 3. beze (fr. detence. bez (hebr. bedak tur. sirijskim i severoafričkim pustinjama. Be-dur (ital. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. o bezoan (fr. naročito crno. stanovnici pustinje. besbelli) dabome. bez) 2. beggar) pl. oskudica. najstariji red posvećen bogougodnom radu. posle čega dolazi akt kanalizacije. luda. uvršćenje u red blaženih od strane pape. beging (eng. ital. bekerel (skr. uvrstiti u red svetitelja. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. koja su živela od stočarstva i pljačke. adres-se au besoin). gospodin. bevanda (ital. pomešano s vodom (u Dalmaciji). beglerbet (tur. bezisten (pere. far«. titula. beduivi (arap. 3. bezistan (pere. bek (eng. tur. au besoin) u slučaju potrebe. eng. predstavlja jedan . fino tanko platno. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). bezemšon (hol. bevanda) vino. beatifikacija (lat. fil. suprotno: Be-mol. badawiyyun) pl. bezemschoon) trg. begenmek) l. prirodne boje. begluk (tur. rica. plemić u staroj Turskoj. beatificatio) posveći-vanje. izabrati. rukoljub. bisogno) potreba. bey) 1. bezoardika (nlat. skitalačka arapska plemena u arabijskim. besoin. beatificirati (lat. becassine) zool. bež (fr. trg. deo trga pod krovom. badawiyy. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. bedine-. begine. bekasina (fr. svideti se. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. bezistan) v. budala. upravnik jedne oblasti. levog i desnog). neobojen. bezoar (fr.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. gospodar. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. bezette) crvena šminka. bedak (pere. adres o bezoan (fr. blago onima koji imaju. naročito kod neprerañenog šećera. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). begum (tur. platno. bedminton (eng. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bedinerka. beba. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. zaista. baisemain) celivanje ruke. koja se stavlja obično iza imena. Bq) fiz. one koje se prave sveticama. 2. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. bedaf) glupak. 4. bedlamite) ludak. begute.) begov sin. igra slična tenisu. odobrava™. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. bejzbol (eng. protivotrovi. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. biti saglasan s nečim. bedevija (arap. begov posed (dobiven od sultana). preko mreže razapete 155 st od zemlje. bediverica v. fig. begevisati (tur. bogomoljke. titula jedne indijske kneginje. negovanju bolesnih itd. 2. back) sp. begging) platno za pakovanje. ako bi trasat odbio primanje.. nužda. 2. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. beggar) hi. Bedlam. barska šljuka. besplatan rad raje na begovom imanju. beatifikovati v.

ñavolski poglavica. jad. za vreme grañanskog rata u Rusiji. bala tur. muka. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. bengal (eng. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. riba jesetra-mo-runa. belomantija (grč. bel-espri (fr. beli (arap. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). moreuz. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. zlo. Bekerelu (1852—1908). izvesno. Belona (lat. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. bangla. belum omnijum kontra omnes (lat. »sena Marsova. tur. božanstvo starih Filistinaca. belanda (ital. grivna. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). belčite (šp. bel kanto (ital. lola. al. borila protiv boljševike. belemniti (grč. ben (hebr. vojske koja se. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. bema (grč. fr. npr. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. ni naučnim. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. kao sredstvo za ulepšavanje. bellevue) v. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. okovi na nogama. vrag. Baal-Sebub) mit. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. nevolja. glavni sastojak atropina. Bengal) pl. beletrist(a) (fr. belvi (fr. bekrija (arap. bella donna „lepa žena") bog. bekon (eng. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. naročito vladičin sto. boginja rata kod Rimljana. brokat. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. patnja. decibel. ratnički. belvedere. bel-esprit) lep duh. upotrebljava se. čist parafin koji se dobija od petroleuma. belandre) mor. bellicosus) ratoboran. bon) budala. belanda. kurjača. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). beladonin (ital. beladona (ital. belelaks trg. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. ñavo. Solomon ben David=Solomon. (Atropa Belladonna) velebilje. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. Vrangelove i dr. belenzuka (tur. belles lettres. lepo pevanje. slične taftu. bilezik) 1. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. bena (tur. opšti rat. služi za turiste. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. Bembaša (tur. balan. s krovom od slame ili crepa. pavta. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. 2. up. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. naziv po francuskom naučniku A. osušena polovina (strana) svinje. valjda. bel canto) kuz. bematin-sveće pl. pametan i duhovit čovek.—A. zabavni pisac. ludača. Bengalija (eng. belvedere lep izgled) kula. belt (skand. bez glave. backwardation) trg. Davidov sin. beluga) zool. lisice. belvedere (ital. belki) možda. 3. bekri) pijanica. belegi) brus za oštrenje kose. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. Belt) tesnac. vinika.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. mus-lin sa prugama u više boja. nesreća. belchite) vrsta španske vune. belikozan (lat. bekuordejšn (eng. up. fil. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. bellum internecinum) rat do istrage. bela) l. belaj (arap. belćim (tur. bengali (eng. fig. glupan. belegija (tur. luda. belogvardeec) „beli gar-dist". manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). nazvala po gradu Benaresu. tj. izumitel>u telefona). tur. belum internecinum (lat. zvučanje sa osnovnim tonom b. Bellona) mit. belmontin hen. na Dalekom istoku. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. verovatno. fig. beledin trg. ranija jedinica kiri. bengalo (beng. eng. belos strela. bukraiyy. Belzebub (hebr. oznaka b. paskviza. bun. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. kičme. lovce itd. belli) poznato. . benares (ind. butne kosti i lopatice. radi povećanje zenica. karika. belemnon oružje za hitanje. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. bungalow) jednospratna kuća. Be-mol (ital. čardak na kući. nazvane po gradu Belčite. beluga (rus. bala. belogardejac (rus. bella donna) hen. ni praktičnim ciljevima. jasno. bacon) kora slanine. strela) geol. 2. beletristika (fr. Be-moll) «uz. zabavna književnost svake vrste. feljton. bengal) polusvilena tkanina. deport. estetska i književna kritika. bez sumnje. suprotno: Be-dur. narukvica.

korist. lože u parteru grañene u obliku kade. Beoćani (grč. zagrevalo vodom. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. benefic. takoñe: ñak koji prima stipendiju. bentlos dubina) biol. bengal strajp (eng. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. odan. blagosiljanje. glupaci. izradi kalupa za livnice. beneficijant (nlat. blagoslov. priganica. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). prihod. benevrek) uske suknene čakšire. benefic (lat. mañije. bezoe) hen. . bergamotto) carska kruška. 2. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. tj. med. opojna trava (napitak). čini. kada za kupanje. bene) dobro. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. bergamota (ital. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. sadrži više od 50% montmorilonita. bendžo (eng. berberis vulgaris) bog. dobija se iz nafte. benefactor) dobrotvor. glupo. benevole lektor (lat. industriji. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. blagodejanje. bengal stripe) trg. benevolens) blagonaklon. beneficijar. krofna. bergamo) pl. zarada. beneficians) dobročini-lac. benignitet (lat. tromo. benñeluk (pers. praveći znak krsta. benediktinci al. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. povlastica. rastvara se u alkoholu. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. beneficijat. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj.) dobit. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. bendi (eng. SAD) vrsta gline. bene va lete! (lat. v. benedikpija (lat. lako isparljiv i za-paljiv. bezopasnost. čeličane i dr. benjovr (fr. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. bensficija (lat. bene (lat. prolaznost bolesti. benefaktor (vlat. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. dobročinilac. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. . aromatičan ugljovodonik. spreda uzane. Bene-dikta (480—543). ben-mari (fr. kaluñerski red sv. a onda i po celoj južnoj Italiji. benefis (fr. tj. beraha (hebr. beneficijar (nlat. benemerit (lat. benediktiner (fr. up. žutika. benedictin. gori lagano crvenim. iz Beotije. bentonit (po Fort Benton-. dobrotvor. beotski (grč. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. muslin sa prugama u više boja. naklonjen. bain-marie) kuv. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. kupalište. preteča hokeja. prvenstvo. benedicite (lat. igra se u Skandinaviji i SSSR. uštipak. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. blagosiljati. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. primalac prihoda crkve. bergami (ital. korisnica. benefakcija (lat. beneficium) dobit. bergonizacija med. od neke predstave korisnice. benedikpija apostolika (lat. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. elektrogimnastika. beneficij(um) (lat. bencilik) 1. žutim. berberiva (nlat. benefice) predstava u korist nekog glumca.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. benedicere) blagosloviti. bengilik. bentos (grč. benevolencija (lat. poz. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benedicirati (lat. beneficijalni (nlat.-tur. kupatilo. nem. val>ano. benzol hem. tečan. baignoire) l. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. S6N6. blagosiljanje. instrument sa 5—7 crevnih žica. dobrodušnost. milostivost. napr. bandy) sp. darežljivost. otuda: ne-spretšakovići. beneficiatus) v. benignitas) dobrota. nespretno. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. Boiotćs) pril. upotrebljava se pri vañenju nafte. zelenim ili belim plamenom. lepo. beignet) kuv. naklonjenost. benevreci.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. beneficijat (nlet. beneficancija. dobrotvorstvo. benevolentia) blagonaklonost. benefactio) dobročinstvo. berat (arap. a pozadi široke. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. beneficium) v. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. blagodejanac. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. dobija se iz katrana kamenog uglja. 2. povlastica.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. berberis (nlat. bezbojan. benevreke (alb. benzin (nlat. belje (fr. banja.

bertijonaža (fr. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. berzijanci (fr. samo u medveñoj koži. berlingozza) italijanski narodni ples. bursa koža. otuda i naziv. ljudi koji. bernijeskan (ital. bela braća. hem. zatim sa robom: žitom. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. uspavanka. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. Africi. berkan (ital. birichino) raspušten dečak. berkelijum v. berzerkeri (nord. burza. baraka. pelinkovac. berkovec) mor. berit-mila (hebr. utiče na suzbijanje besposlice. nastran (po načinu pisanja ital. beriberi (ind. vermut. letina. berlingot) polu-berlina. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). berkšir (eng. napredak. 97. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. tur. transuranski element.805 kg. novčana pijaca. berlingoca (ital. koji trguju na ber-zi. novčanik. beržerija (fr. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. bereket) l. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. god. ber-serkr) tig. berne) kor. kada pobesne. neprovidan. berilistika (grč. berretta) v. znak Ve. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). u Francuskoj. zavet. berma (lat. redni broj 4.veoma raširena krvna bolest u Sev. 2. beo metal koji ulazi u sastav berila. bernesco) v. nem. Indiji. berilij(um) (grč. postavljena naslonjača. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. dragana. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. bernardinac (nem. bez prednjeg sedišta. berićet (arap. beretka. berklijum. beurt) pl. element. zavet obre-zanja. berceuse) kuz. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. beret) plitka i okrugla francuska kapa. i odlikova-li se u borbi divljim besom. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. bergerie) tor za ovce. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. berlinska kola. bere (fr. atomska masa 9. berlingare. berkshire) po eng. duge dlake. ovčar-stvo. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . berkovec (rus. nlat. bersaljeri (ital. lake karuce sa dva sedišta. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. mangup. bersaglieri) pl. borsa. znak Bk. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. = beli skorbut. beril (grč. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. sreća. kitajske i napolitanske rase. ili zelenkastoplave (akva-marii). berseza (fr. Berdan) puška ostraguša. berekin (ital. bereta (ital. beavitamknoza. bergere) pastir ka. deran. berit savez. berylliumj hem. bert-brodovi (hol. bourse. beryllos) gatanje. bourse. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. v. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. vojsci. plahovita ljudi i ratnici. bernardinci pl. koji nema u sebi vitamina „be". beryllos. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. birma. (produktna berza). firmare) krizma. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). fig. ital. na taj način. besni. pod berza. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). bere. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. bernesco) ćudljiv. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. široka.02. nlat. crvene i bele. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. brelengo. ljubavnica.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. bernijeskan. osnovana 1836. bermet (nem.). up. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). mutnozelene boje. berlina (fr. strelci (vrsta pešadije u ital. beržera (fr. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). pesnika Bernija. fig. berza (fr. berna (fr. Australiji i ist. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). osnovanog 1098. Bersianer) pl. up. berzanski uzvisi trg. ukras za glavu. rod. berneskan (ital. ugljem i sl. proizve-denih ukrštanjem sijamske. Berni. beržerak (fr. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. obrezanje. berlengo (fr. up. beryllos) min. beri) med. redni br. krzno. pastirska pesma i igra. plod. berklijum hen. up. heksagonalni mine-ral.

1853—1914). 4. običaje. alfa-zraci. nedostatak. best najbolji. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. kutni) dvougli. besa (fr. knjige) Sveto pismo. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. sisaljka. biarhija (lat. bestia) zver. viljuška. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. beton (lat. umetnost i sl. bis. bega (grč. 3. grub. bi-. baissier) trg. bi-. tanjiri i ubrus. biblion. besik) detinja kolevka. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). besje (fr. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. kvart. v. sklonost piću. pošto se ovlaži. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. biartikularan (lat. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. surov. bis. bestijarijus (lat. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. bibi (fr. becirk (lat. med. a sastavlje-ni su od beta-čestica. naročito cvet ia voćkama. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. 2. skotstvo. besar (fr. knjiga. besa) mana. Bezirk) srez. momak. npr. Biblija (grč. i sa dva tima sa po devet igrača. gama-zraci. beša (tur. vindžija. bex. baisse) l. biarda mašina za tkanje. sredstva. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. padanje cena i kurseva državnih papira. nepopustllv. compromissum) koji ne pravi kompromise. bibHon knjižica. bestija (lat. 2. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. besa (alb. biberon (fr. neoženjen čovek. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). zver-stvo. najamni radnik. bešika (tur. zverska priroda. angularis uglovni. bibere ad numerum(lat. bibere) piti. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. prednapregiuti beton ar- . boca sa cuclom. bibere (lat. bi-. 1813—1898). grč. kašika. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. up. tvrda reč. skrać. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. divlji.najamni vojnik. životinja. fr.(lat. grubo. biblia knjižice. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. bestialis) zverski. životinj-ski. pripadnik plaćene konjice. behika (grč. npr. ist. lola. dehaizam napredni pravac u babizmu. časopis. knjiga. bilupa itd. biangularan (lat. bianuelan (lat. skotsko ponašanje. fr. articulus zglob) koji ima dva zgloba.od grč. zver-čovek. stražar. nečovečan. greška. radi pojačanja. divlje. cirkus. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. biberon) pijanac. base-ball) sp. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. list i cvet voćke) cvet. razumevanje u knjige. nepomirljiv. biandrija.) 2. v. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. bekar) l. bestijarij(um) (nlat. bibacitet (nlat. aner. bestia) životinjstvo. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. severnoamerička narodna igra loptom. besje. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. akcija i drugih hartija od vrednosti. neženja. behar (tur. diarhija. bestijalan (lat. bitumen. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. procesu beta-raspada. nem. up.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. besli) l. bestijalnost (lat. odeljak. beseže (po fr. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. baisser) trg. muški šešir sa uzanim obodom. lekovi protiv kašlja. mangup. mehur. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. bi-kar bez posla. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bi. nečovek. tur. seli prodavati. kao i robe koja se kotara na berzi. annus godina. razboj (naziv po pronalazaču). bibliognozija (grč. beštek (nem. beskompromisan (lat.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). bećar (pere. dvozgloban. behar proleće. bes-bol (eng. biandrija (lat. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. nečovečnost. bexos kašalj) pl. Besemerov čelik. bešlija (tur. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bibi) ženski šešir sa malim štitom. arhe vlada) dvovla-šće. to biblion u značenju knjižica. beta-zraci fiz. nadničar. grč. trg. onih naroda koji se u Bibliji pominju. skotološtvo. vrsta radioaktivnih zraka. besar. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). bibere greko stope (lat. kod Albanaca: tvrda vera. bekrija. bkblio. bestseler (eng. Besteck) pribor za jelo: nož.

sumpor. naročito Sveto pismo. bivouac) voj. bibliologija (grč. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. biblista) poznavalac Biblije. biblion. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa.) poznavanje knjiga. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. ona može biti azbučna. a reñe donosi i kritičke napomene. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. valens koji vredi. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. verski zatucan. biglizo) pevati. bivijum (lat. raskršća. raskrsnice. bigeneričan (lat. npr. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. koji ima dva spola. bigarirati (fr. upravnik. bibliofilija (grč. hronološka ili sistemat-ska. kiseonik. nauka o ureñenju biblioteka. taphos grob) . zbirka knjiga. valere vredeti) he*.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). sa 4 žice. bigamistki&a (lat. bivouaquer) okolovati. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. grč. grč. bivariare) šarati. bibliotheke. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). biver (eng. ukrasiti šarama. knjigoljublje. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. biblioliti (grč. bigot) praviti se svecem. bibliografija (grč. tehničke opreme. biblfon. biblfon. bis. beaverteen) trg. bibliotaf (grč. ili celokupne književnosti jednog naroda. bi-. bigot) onaj koji slepo veruje. bigotan (fr. biblist(a) (nlat. bivalentan (nlat. bivium) mesto gde se stiču dva puta. bez obzira na predanje. bakar. bibron (fr. biblioteka (grč. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bigoterija (fr. bivak (fr. sro-dan lauti. dvoženstvo. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. bibliolatrija (grč. kao npr. grapho pišem) poznavalac knjiga.) čovek koji ima dve žene. spisateljstvo. bogomoljstvo. pa su dobili mineralan izgled. bivakirati (fr.) koji preteruje u pobožnosti. bigoterie) verska zatucanost. Ifthos kamen) pl. preterana pobožnost. biblion.) knjižničar. bigotisme) tobožnja svetost. dvovredan. geol. bogomoljac. . licemeriti. poljski logor. licemerstvo. izvi-jati melodiju (ptice. tj. bigotirati (fr. biti u okolu. japanski narodni instrumenat. gamos brak) dvobračnost. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. železo i dr. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. dvospolan. biblioteka (grč. starosti. bibliolater (grč. nasumce otvori. bigot (fr. stanovanje vojske pod malim šatorima. bibliopoles) knjižar. bibliotekonomija (grč. pretvarati se. radi origi-nalnosti štampe. biblion. licemeran. dvomužištvo. onaj koji se razume u knjige. prodavac knjiga. njihove sudbine itd. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bivertin (eng. bibliotekar (grč. biblfon. otisci lišća na kamenu. biberon) v. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. pravljenje (ili: izrada) knjiga. biblioman (grč. biblicitet (grč. cink. biblfon. biberon. biblion. biglao. onaj koji se drži samo Biblije. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane.) žena koja ima dva muža. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. biglisati (grč. bigotizam (fr. bis. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. engleska pamučna materija. po kojima se udara drvenim maljićem. retkosti. biblion.. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. nauka o Svetom pismu. hermafroditski. bibliograf (grč. bibliotheke.sahranjivač knjiga". mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. beaver) trg. bibliomantija (grč. išarati. bibliopeja (grč. dvomužica.) poznavalac knjiga.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. up. grub vuneni porhet. biblion. licemerstvo. okamenotine lišća. bibliofil (grč. logorovati u polju. olovo. objašnjavač Biblije. nauka o Svetom pismu. naročito slavuji). bigamist(a) (lat. bibliomanija (grč. bogomoljstvo. rukovalac bibliotekom. biva Jiuz. koji ima dve vrednosti. bibliopol (grč. nlat. bigarrer. dvoženac. bigener). genus rod. grč. biblicizam (grč. bibliotekografija (grč. licemer. od dve vrednosti. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. bigamija (lat.

tj. I bizaran (fr. koji kadi. i radili na istoriji. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. dvogubo ispupčen. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. udvorički. kada u kojoj se kupa sedeći. up. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. bijouterie) trgovina dragocenostima. neobičan. novčanica. konjče. pri lečenju od sifilisa i dr. fig. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bilet. dragulj. koji se sastoji od dve zone. divlji bivo. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. zone pojas. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. nakit. bidet. bizarerija (fr. atomska masa 208. teologiji. vizantologija. bisogno. srebrni novac bez propisne količine srebra.) pl. dvozube vile. v. Byzantion) 1.). oblast) koji je podeljen na dve zone. analistici. filozofiji. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bicolor) bog. u slučaju potrebe (na menicama). osobenost. zuber (u Evropi). puzavački. naročito u moškavca. bakarni novac sa nešto srebra. bikamerizam (lat. bijenale (lat. bikonveksno sočivo. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bi-. juvelir. intra biduum) u roku od dva dana. bikonveksan (nlat. bije d' bank (billet de banque) banknota. bikvadrat (lat. pl. npr. nastran. bikonjugiran (lat. bije (fr. ital. bufalo.) ćudljiv. bisamum. čudnovat. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. dvozube rogulje. fr. bizon (grč. bizarnost. dragi kamen. mošus. bikonkavno sočivo. bijonirati (fr. bizantologija (grč. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. geografiji. biennium) vreme od dve godine. bijenalije (lat. bizarrerie) čudnost. bikefalan (lat. bižu (fr. ukras. koji se ulaguje starijima od sebe. bijoner (fr. juvelirska roba. do propasti Bizantijskog Carstva. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bijou) nakit. Bizantinizam. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. dragulji.) 1. vi-zantolog. dragocenost. bi-concavus) om. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. billon) legura od srebra i bakra. mali konj. čudesan. proturanje lažnog novca. bizam (nlat. od koje je ranije pravljen sitan novac. bizantolog (grč. bicarbonas) hen. bizantijski (grč. bikoloran (lat. bidens (lat. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. bi-dens) dvozubac. bikarbonat (nlat. bi-quadratus) kat. s obe strane izdubljen. u dve boje. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. potreba. bi-conjugatus) dvostruko sparen. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. hebr. bis. al bisogno) trg. intra biduum (lat. ar-heologiji. rok od dva dana. business) posao. bizar (fr. fig. biduum (lat. bizoialan (lat. npr. bfson) zool. na kome su 1946. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. dvogodišnje biljke. biduum) vreme od dva dana. i kao lek za jačanje živaca). bizantijska umetnost. bi-convexus) om. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bižuterija (fr. ispupčen s obe strane. 2. bikonkavan (nlat. bi-. dvobojan. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. biennis) dvogodišnji.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bijenalav (lat.) v. bide (fr. vizmut. bicefalan. ulagivački. trgovački posao. Byzantion. zlatar. nastran čovek. vizantijske bizantinizam (grč.980. vizantinci. 3. up. dragocenost. bižugje (fr. retori-ci i poeziji. bog. bijenij(um) (lat. redni broj 83. američki divlji bivo. bijon (fr. bigotizam. billet) trg. bizonjo (ital. grč. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bismutum) hen. up. bizantinci (grč. bizmut (lat. krivotvo-renje novca. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. Byzantion. bijonaža (fr. zlatarske radnja. element. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. besoin) nužda. dvogubo izdubljen. al bizonjo (ital. neobičnost. dvogubo spregnut. 2. osoben.dine. bizarerija. grč.) v. ali sa znatno više bakra. bizarre) čudak. biznis (eng. npr. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. bikarbonat sode. . osobenjak. juvelirska radnja. bizarnost (fr. kephale glava) dvoglav. zlatnici grčkih careva.

bimemsis) dvomesečni.000. prepredenost. bilingvitet (lat. cedulja. bileter. biljur (ar. žučni. bis. zakonski predlog (u Engleskoj). bullettino) dnevno saopštenje. bimester (lat. bildž (eng. izborni listić. o konju: izbacivati prednje noge napolje. billet) pisamce. ital. izdavati ulaznice. bilabijal (lat. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. upotreba dvaju jezika u govoru. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. bimestran (lat. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. izdavalac karata (želez-ničkih itd. up. prodavac ulaznica za predstave. p. mrkožut) hen. bis. biliosus. tip. žučno zelenilo. m). bi-cornis) zool. fig. krajnji ishod nečega. bilboke (fr. ulaznice. železničke karte i dr. lupa sa dva sočiva. bilieran (lat. bilingvičan (lat. bimestre. se.) v. jednim udarcem udariti dve lopte. biliaire) koji se tiče žuči. biletarnica (fr. priznanica. bilten (fr. o stanju zdravlja. bilge) mor. bilans (fr. gnev. bilis. bilis) žučan. orlean. bilans.000. bimenzis (lat. nlat. upravljen na suprotne strane. bille. saldo. billion) milion miliona j (1. lingua jezik) dvojezičnost. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. bulla) predlog. biletar (fr. up. bilijariti (fr. fig. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bilardirati (fr. bixa) ham. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. bilinguis) dvojezičan. ravno dno u sredini lañe. prodavnica ulaznica. dvomesečje. biletar. bilabialis) gram. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. žuč. priznanice. bilis. ulaznica. služe kao podloga papirnom novcu. bilijarda (fr. železnička (ili: tramvajske) karta. billet) izdavanje ulaznica. nlat. etiketa. izvesti završni račun. sa dva roga. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. i oboje . billetier) v. bilanca (nem. bimembričan (lat. kratak.) vreme od dva meseca. zvaničan dnevni izveštaj (npr. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. biliozan (lat. cedulja. bulletin. bilis) med. tempus) v. fr. kristalno staklo. bi-. I bilion (fr. žustar. dvousneni suglasnik (b. biletirati (fr. bimetalizam (lat. biletura (fr. bimestris) dvomesečni. sa dva člana. grč. železničkih karata itd. nlat.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. fig. listak. potvrda. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. mrzovoljan. bilansirati (lat. dvoličan. loupe) opt. bileta (fr. fr. bilin (lat. bilupa (lat. billiarde) hiljadu biliona. lat. bi-. lat. bilis žuč. pun žuči. ital. cedulja. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane.). žučno žutilo. ballur kristal. bilijar (fr. tako da uvek stoji uspravno.koji se izgovara uz učešće obeju usana. o stanju na frontu. bilingvitet. bimester. bis. biman (lat.). bilokacija (lat. obično krajem svakog meseca i svake godine. rubinus) he«. menica. v. billa. bi-lanx sa dva tasa) trg. jed. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. donji deo lañe. posetnice i sl. sitni štamparski poslovi (karte. fr. igra na bilijaru. dvorog. bilateralan (lat. trg. nlat. bimenzis. ulvus. koji govori dva jezika. priznanice. bilabijalan (lat. bil (eng. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. bimanus) dvobimbaša (tur. bili.000). bilet. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. dvočlan. dvousneni (suglasnik). major. dvoličnost. železničkih karata. zaključiti neki posao. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. biliverdin (lat. beryllus. na-| prasit. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. bis. pritvoran. četvrtasta i zarubljena. saldiranje. bilinguis dvojezičan) v. razdražljiv. Bilanjz) v. billet) blagajna. pritvornost. fr. žučno crvenilo. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. prevučena zelenom čojom. labium usna) gran. bilancio. bilirubin (lat. bimembris) koji ima dva uda.000. žutozelen. takoñe: pisamce. glavni sastojak žuči. bilateralis) dvostran. dvaput. bileter (fr. podnosi kralju. bilifulvin (lat. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. mesto gde se izdaju karte. crvena bojena materija žuči. prepreden. billard) igrati na bilijaru. zelena bojena materija žuči. bilis) hen. knjigama. bilet (fr. fig. o sednici ministarskog saveta. bilis (lat. fig. manus. latus strana. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato .). bilis. crvenožuta bojena materija žuči. prek. vert zelen) hen. koji se. bis. bimenzan (lat. biksin (nlat. obostran. izvesti zaključak o svršenom poslu. bilingvizam (lat. ljutina. beryllos beril) gorski kristal. up. bilan. billetier) poz. bilaroc) trg. lat.

engineering) v. binen-regulator (nem. bfos. bfos život. biozofija (grč. bivomizam (lat. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). životopisac. životne jedinice manje od ćelija živih bića. biodinamika (grč. to klima nagib. biologfa) nauka o životu. pojas.(grč. bfos. dvočlani. a+ br. bfos. petlja. bios. biolog (grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). bfos. biokibernetika (grč. koji se sastoji od dve jedinice. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. sa dva člana. binomski (lat. kao sredstvo u borbi za opstanak. binaire) v. sophfa) v. binaran (lat. vrpca. biologija (grč. po učenju Altmana. binokularan (lat. bioklimatika (grč. logos) fil. bfos. grč. npr. dogled za oba oka. koji se tiče binoma. binokl (fr. bini. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. bfos. biosofija. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). regulator) poz. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. od dva) dvojki. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. zavoj za oba oka. svih životnih procesa. biodinamički.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. bfos. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. (grč. veličina koja se sastoji iz dva dela. okovratnik. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. a i Srbi'. životni. genos) koji se tiče razvitka života. povoj. binjiš (tur. bfos. binub (lat.) fil. bfos. opt. grapho pišem) onaj koji opisuje život. kao i uticaj živih bića. pisac biografije. binaran. blaste klica) pl. zavoj. eng. posebno biocenoza i vegetacije. binubus) čovek koji se dvaput ženi. logos) fil. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. kolo-nija bioblasta). bios. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. biogenija (grč. bioinžinjering (grč. bioenergetika (grč. bfos. mat. binarius koji sadrži dva. biografika (grč. biobibliografija (grč. bineran. životopis. bfos.. binjektaš (tur. ge zemlja. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. binocle) cviker. bfos. bini. bina (nem. na kojima se osnivaju prirodne pojave. pozorište. graphfa). energetika svega živoga. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). bioklimatologija (grč. klfma. binda (nem. kibernao upra-vljam. bfos. up. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. genesis postanak. dvočlani izraz. suprotno: monometalizam. ibn. pristalica biologizma. biologizam (grč. . nomos zakon) mat. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. biogeneza. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. rañanje) razvitak života. grapho) veština opisivanja života. grč. dvojedinični.). up. biografija (grč. fr. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama.. binerav (lat. nlat. Bijhne) pozornica. biograf (grč. biogenetičan (grč. genetički inžinjering. padinom od dva člana. bfos. biogen (grč. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. naočari. poreklo. biol. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. pr. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bfos. Biinne. filozofa. biogeografija (grč. zbivanja. vladaoca i dr. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. bi-. grč). Ifthos kamen) kol. med. Binde) veza. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). energefa) fil. bioblasti (grč.) istorija razvitka života. nosila ga je poglavito turska konjica. bfos. bini po dva. bioaritmetika (grč. biblion knjiga. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. na klimu. od dva dela. biologist(a) (grč. oculus oko) sa oba oka. genos poreklo) biol. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. bioliti (grč. bio. biofori. binom (lat. bin v. koji je udešen za oba oka u isto vreme. veština pisanja biografija.

psyche duša) fil. grč. bfos. poremećaji u razvitku. bios. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. pribora. bios. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. bioskop (grč. lat. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. npr. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. socius drug. bios) praktično učenje o životu. to on. crta na dlanu i drugih nekih simptome. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. bionika (skrać. biosfera (grč..bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. prilagoñavanja. bios. biotit min. a čoveka. manteia proricanje) 1. litosferu i hi-drosferu. biometrija (grč. nlat. prema izvesnim znacima na telu. razmnožavanja itd. god. bios. sarkom). bios. biomatematika (grč. bios. biozofija. biorizatora. tu ontos postojeće biće) pl. biotip (grč. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. psihobiologija. biol. lumines-centia hladno svetljenje) biol. biotika (grč. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. v. bionti (grč. sudskolekarsko utvrñivanje. up. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. 2. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. jer živih bića ima i u vazduhu. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. mehanike razvitka. stanovnika nekog grada. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. biosinteza (grč. bioskopija (grč. npr. bios. npr. bios. bios. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. bios. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. bios. naročito pojave nasleña. člana društvene zajednice. bionegativan (grč. panpsihizam. ontos. biopsihologija (grč. bioontologija (grč. biopsija (grč. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bios. biomagnetski. operativnim putem. biotehnologija (grč. organizama koji izazivaju vre-nje itd. . bios. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. bios. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. tj. pr. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. techne. lat. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. osnovni oblik je fotosinteza. sophfa) životna mudrost. bios. psyche.) v. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. životni prostor (obuhvata: atmosferu. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. neke oblasti. bios. biotehnika (grč. države itd. svitci) sveta. bios. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. orao vidim) med. kao animalno biće. biorizator (grč. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). biostatika (grč. praktične eugenike i medicine. bios. biorizacija (grč. bioluminescencija (grč. up. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. čista rasa. typos) čist tip. biomehavika (grč. biosociologija (grč. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. bios) 1912. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. logia) fil. nastala u XX veku. ovako je nazvao 1866. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). tj. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. biomagnetizam (grč. biorizacija. bios. bios. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. aparata. biomantija (grč. i u zemlji. biosofija (grč. on. nem. bionomija (grč. logia) nauka o živim bićima. i u vodi). nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo).

birokratizam (fr. birokratski koji se tiče birokratije. utensilia) pl. buriner) rezati rezaljkom. . torba na sedlu. biocenologija (grč. centrum središte) fil. ravna površina) avij. davnina. bipedis) koji ima dve noge. planum ravan. bios. vunom ili kostreti. bi-pes. birokrat(a) (fr. ital. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. ponovo. predsednik mesnog odbora. još jedanput. burail) trg. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. bios. bissac) pl. polovljiv. bir-zeman) staro vreme. tj. kancelarijske osoblje. pretežno formalističkom duhu. bios. biraj (fr. gostionica. pravila. bis) dvaput. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. bios. sa dva suprotna pola. phoros koji nosi) pl. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. polus stožer) dvopolan. bios. bipolarav (lat. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. burat) trg. biotop (grč. dvostruka torba (u Lici). bioblasti. krut i nadmen. biocentrično posmatranje (grč. birato voj. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). biromanija (fr. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. biparticija (nlat. nadlepggvo. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. birokratija (fr. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. kancelarijski pribor. razdvojenje. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. dvostopni. bisage (fr. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). bipedalan (lat. birgermajster (nem. bipedalis) dug ili širok dve stope. biofon (grč. dvonožac. Wirtshaus) krčma. bis. bios. bis. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. segmentum) mat. bisegment (lat. bipartitio) deljenje na pola. vrsta lakih poljskih mostova. razuñivanju živih tela. bios) koji se tiče života. bios. naročito u analitičkoj hemiji). bis. deo ekologije. bis. ital. bis pes noga. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. birenirati (fr. vajati. koinos zajednički. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bureau. nosioci života. bisegmentabilan (lat. burino) bakrorezačka rezaljka. biremis) čamac sa dva vesla. bureau. koinos zajednički) životna zajednica. ta phainomena pojave. biotomija (grč. pisarnica. biro (fr. životni. veština) skup metoda. Karlu Birago (1792—1845). bios. dleto. grč. bisegmentacija (lat. dvonog. kancelarijske potrebe. burato) pisaći sto..) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. birokratizam. sexus. koji se može podeliti na dvoje. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. birotehnika (fr. mania) želja (ili: težnja. biol. bis. biseksan (lat. krateo jak sam) v. polovljenje. purger. bakrorezac. bureau. burette) hem. burin. bireta (fr. bureau. vrsta polusvilene. biofori (grč. biroutenzilije (fr. biocenotika. segmentum odsečak) mat. birtija (nem. praviti grbove. lat.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. birema (lat. birger v. ukočenost.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. polovljenje. Wirtshaus) v. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. biplan (lat. buratine) trg. birokratija. muz. polu-vunene tkanine. vrsta puplina od fine svile i vune. predsednik opštine. bi-pes) dvonožna životinja. biren (fr. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. bakrorez. staklena cev sa lestvicom. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. biofenomenologija (grč. biocevotika (grč. od kojih je jedna iznad druge. biocenoza (grč. kancelarija. birtija. biohemija (grč. Burger-Meister) gradonačelnik.) mat. bipsdan (lat. fig. biped (lat. austrijskom inžinjerijskom oficiru. birzeman (tur. bfos. vajalica. bis (lat. po drugi put. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. spol) v. nazvala po pronalazaču. biofizika (grč. bigeneri-čan. grč. grč. bircaus (nem. kao odsečak jedne linije ili površine. logia nauka) v. odeljenje. bureau. lat. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. logia) nauka o životnim pojavama. slikovito pričati. chemeia) deo fiziologije. techne umetnost. biratina (fr. bircaus. grč. bira (fr. polovina. bios.

dvaput kuvan) dvopek. bisekcija (lat. naročito Egipćana. beefsteak) kuv. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. behaviour vladanje. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. The Beatles) nuz. buffetto) tezga u krčmi. bit (eng. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. biskoten (fr. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. bituminirati (lat. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. peksimit. bifluevcija (lat. dvoredan. biheviorizam (eng. folium list) bog. epfskopos nadzornik. bis coctus dvaput pečen. ital. u asfalt. trideset drugi deo jedne note. od dva sloga. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. biteizam (lat. bifoličan (lat. grč.) prevući (ili: pokriti. biskupije (grč. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bis. bis. Ginzberg. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. buffet) sopstvenik bifea. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. ital. bifepija (fr. februara. biformis) sa dva oblika. biskroma (ital. u dva niza. bis. Dž. bisextus) prestupni dan tj. beatnik) l. buffet. dvoni-zan. u engleskoj muzičkoj terminologiji. bit-muzika (eng. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. dvolist. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bifer) vot. biserijalan (lat. biferan (lat. beat udarac) 2. grč. domeće. filum nit. premazati) zemljanom smolom. biscuit. bifti (eng. bis. biscroma) kuz. bifurkacija (nlat. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. a izvode ga udaraljke. bythcs dubina. nem. bis. bifilaran (lat. Brust) poprsje. sa dva cveta. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bitva (ital. u debljini od 4 st. grananje ili cepanje na dvoje. dvoboštvo. bi-. npr. episkopfa) v. krčmica. biskvit (fr. bisekstus. biscotin.) pretvaranje u zemljanu smolu. bisextilis) prestupni. ital. biskup (grč. floris cvet) bog. bistori) hir. dvoobličan. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. niz) koji ima dva reda. dvorodan.) 3. lat. up. polovljenje. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). onaj dan koji se svake četvrte godine. bistrer) slikati (ili: boji-ti. naf-ta. bista (fr. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. bis. asfalt i sl. sto po železničkim stanicama. fig. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. bitumivozav (lat. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. busto. bifurcatio) račvanje. bife (fr. biftek (eng. Bitlsi (eng. petrolej. dvoličnost. sa jednim prestupnim danom. hermafroditski. bitometrija (grč. bisturi (fr. bitta) brod. u džez muzici bit označava stalno. ital. bisolit (grč. Keruak). series red. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. biformitet (nlat. biflorav (lat. dvaput pečen porculan bez glazure. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. biformai (lat. okrugao kolačić. orman za stono posuće. deljenje na dva kraka. biformitas) dvoobličnost. orman sa srebrninom. biseksualav (lat. asfalti-rati. bit (eng. syllabe slog) gram. Bit je uvek pa-ran. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. pod biskup. reke. posle 28. byssos pamuk. ital. prženo upola na jakoj vatri. bisekstus (lat. npr. bistoquet) bilijarski štap. bituminizacija (lat. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. obično dug 7—8 st. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bit) l. buste. (bitlsi) čupavci. dvosložan. bistouri. bisilabičav (lat. biscottino) mali. šećerni dvopek. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. bistrirati (fr. bisus (grč. bifluere) račvanje reke. sexus spol) koji ima oba spola. dvospolan. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. bis. pravac u psihologiji. ponašanje) psih. bitnih (eng. 2. koji ima dva cveta. thećs bog) verovanje u dva boga. bit (eng. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. flos. u teoriji informacija. mladići s dugom i neurednom kosom. bitumen (lat. konac) dvoni-tan. Ifthos kamen) min. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). okrugao dvopek. metrička jedinica takta. bistoke (fr.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. biscotto. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola.

blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. zametni mehurić. blaser. blastoderm (grč. blenna. bela boja. korita. neispisan. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blenotorea (grč. blenoftalmija (grč. blanko-trgovanje prividno.-fr. nauka o grbovima. min. grdnja. blastos. blanko-kre-dit otvoren kredit. bikefalan. nepopunjena menica (samo sa potpisom). carte blanche) čista bela neispisana karta. blenna. blastule. huljenje. španski zid. obesvetilački. dvoglavi ručni mišić. bis. kephale glava) v. preživelost. velosiped. blase) otupelih osećanja. blaziranost (fr. blenna) kec. radi odstranjenja. blastula (grč. oblik) biol. blastem (grč. blanket (fr. klica. blamaža (fr. tj. bicikl (eng. pokuditi. bicefalan (lat. blasphemćs) bogohulnik. blasfeman (grč. kapavica. potpuna sloboda rada. bicarija (ital. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. beloća. biceps (lat. us. obesvećivanje. blejzer (eng. očiju. ñerma koža) fiziol. sluz. zapaljenje veznice očnih kapaka. blazon (fr. od dve boje. bis. blašpe (fr. rheo curim) med. blenna. radi špekulacije razlikom u cenama. karta bjanka. belina. grditi. izdanak. bianco belo. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. bicycle. Bucherschrank) orman za knjige. enteron utroba) med. karanfilića i šećera. zapaljenje sluzokožnih žlezda. povraćanje sluzi. blastos. tj. belilo. blastozoid (grč. Bischof biskup) piće od crnog vina. bjanko. obrukati. regnymi izbijam. lat. . kystis mehur) fiziol. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. punomoć samo sa potpisom. blenometritis (grč. blason) grb. alat. meros deo) biol. bizzarria) muz. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. rñav glas. procurim) med. blena (grč. neispisan. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. velosipedist.) otupelost. bruka. slepa vrata. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. kart blanš (fr. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. cyclus krug) točak. curenje iz ušiju. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. sluzna srdobolja. rheo tečem) med. čist. kuditi. mykes gljiva) ned. grč. blanco) v. blastema) biol. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. blasfemija (grč. zametni mehur. metra materica) med. prazno. blenemeza (grč. blaziran (fr. huljenje na boga. blanc. grč. pupl>enjem). ukor. biciklist(a) (eng. belo. blenna. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). bogohuljenje. Blende) apx. obesvetilac. hartija. točkaš. im. eteb povraćam) med. blanche) beo. spolnih organa i dr. blastos. blasphemfa) pogrda. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam.). lučenje sluzave tečnosti. sluzni proliv. kredit bez pokrića. neosetljivost. black (fr. blastomere (grč. blastula) fiziol. blasfemist(a) (grč. v. svetlosti sa strane. i blastocistis (grč. izneti na rñav glas. blastos klica. bicyclist) onaj koji tera točak.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. ophthalmos oko) ked. udubljenje u zidu sa svodom. sukno za filtriranje. kapavac. blanche) pr. mladica. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). kožica zametao g mehura. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. belina) trg. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. pomorandžine kore i soka. bišof (nem. zasićenost. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. gei. biceps) koji ima dve glave. bi-. bicinij(um) (lat. preživeo. cimeta. blenna. aden žlezda) med. neograničeno punomoćstvo. blamage) sramota. čist formular. blastema (grč. biher-šrank (nem. bihromatičav (lat. pogrdan. blastos. čist. heraldika. neosetljiv. blenna sluz. eidos vid. slepi prozor. canere pevati) huz. blenna. blenorea (grč. blastos. blastomikoza (grč. vrsta šampanjca. tobožnje trgovanje. blanko (ital. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). bicintum. blastemia) vot. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blamer) osramotiti. 6t6s uho. fiziol. bjanko menica čista. kompozicija za dva glasa. blenda (nem. blanš (fr. blenadenitis (grč. chroma boja) dvobojan. bis. blenoragija (grč. psovka. blekvud (eng. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blamirati (fr. blasphemos) bogohulan. prema potrebi. potpuno odrešene ruke. nlat. sulfid cinka. blenengerija (grč. kuñenje. opt. zasićen i presićen. prekor. beo. bjanko (ital. blenna.

ophtalmos oko) med. blondin) plavušan. bloquer) v. mermera). Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). hvalisati se. oklop (na ratnoj lañi. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. mali pozorišni komad pun desetaka. avion). blestrizo bacakam. blefarizam (grč. blef (eng. čamcu. zapaljenje očnih kapaka. panj. tip. fig. blumistika (nem. blondine) devojka ili žena plave kose. bloccata) voj. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. veliki odlomak stene. blooming condition) sp. Blu buk (eng. ruski kolači. suženost očnih otvora.) voj. bluza (fr. blefaroftalmija (grč. bacanje prašine u oči. ital. blepharon. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. treba: plomba. dobro. treba: plombirate. blickrig (nem. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. čamac. ojačavanje rova. osobito u sportu. blondin (fr. blond. Blitzkrieg) voj. blinder) fort. blepharon očni kapak) med. cvećarstvo. ucelo. ptosis pad) med. tome sečenje. pretvarati se. gomila. celina. bacakanje. Blume cvet. blokaža (fr. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. blefarotomija (grč. hvatati na zbunjivanje. blefaritis (grč. zavaravati. avionu). nazvala zbog žućkastog sjaja. šanca gredama. blindage) fort. kulica. zatvaranje sa svih strana grada. zastrašivanje. munjeviti rat tj. plavojka. svetao. udvarač ženama. blindirati (fr. zaštićivanje od zrna (projektila). sličan svirali. gomila (knjiga). plomb) pogrešno. fig. Blume) poznavanje cveća. blepharon. automobilu. blumirati (nem. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. praviti se. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. zbunjivati razmetljivom reklamom. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. blokhauz (nem. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. dosetčica. blok (fr. blokflauta (nem. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. okloplji-vanje. trupac. spadnutost očnih kapaka. Blockhaus) voj. zavara. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. iskrica duha. šanac gredama. blindaža (fr. osigurati od zrna. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). treptanje. mustrama od cveća. spasmos grč) med. up. žmirkanje. blesura (fr. klada. en bloc) naveliko.) med. blefarospazmus (grč. municije i sl. up. velika količina (robe). plomber) pogrešno. npr. bluming kondišn (eng. blefaroptoza (grč. pivo. fleš. zatvor. tvrñave. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. sluzave mokrenje. blokada. prevrtanje. tip. obmanjivanje. plavuša. blondina (fr.) pl. iskra. blondine) v. zatvoriti skretnicu.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. obmana. obmane. blombirati (fr. blondinka (fr. rezanje) med. blonde) čipka od sirove svile. zatvaranje železničke skretnice. blondina. oblaganje čeličnim pločama. grañ. farsa. Blue Book) „Plava knjiga1'. blessure) ozleda. sveska za pisanje ili crtanje. podizanje cveća. blepharon. nemir kod teških bolesnika. grč očnih kapaka. uron mokraća) med. povreda. blocus. hrpimice. blefarofimoza (grč. phimosis suženje) med. blepharon. ojačati rov. blestrizam (grč. žućkast. bleh (nem. blokirati (fr. karaula. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blouse) laka gornja haljina kod žena. od finog pšeničnog brašna. ital. blokada (fr. biondo) plav. blefirati (eng. blista (fr. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. blepharon očni kapak. blefaradenitis (grč. mnoštvo. zajednica. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. an blok (fr. blomba (fr. bluette) varnica. Blockflote) nuz. duhovita sitnica. slični palačinkama. blonda (fr. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. ñuture. zapaljenje žlezda očnih kapaka. vojnički koporan. blepharon. mladić plave kose.). kol. blinji (rus. bluff) plašiti. hapsana. . kicoš. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blokiranje (fr. prevari. bloc) veliki komad (npr. otvorene boje. obmanjivati. Blitz munja) v. blenna. bacam tamo-amo) med. zaplašiti. opsada. aden žlezda) ked. opsada. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. poza. blond (fr. vojske. automobil. varati. bloki-ranje.

raste na Kosovu. bobbinet. buza. zmijski car. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. klanac. bobine) kalem (za konac). bobi (eng. tur. boza (pere. magazin s robom u luci. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. život od danas do sutra. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. baobab. ispičutura. lažno optuži-vanje (po šp. bojer (hol. bogomili pl. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. kalem od namotaja bakarne žice. Makedoniji. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). v. fr. fr. Bodmerei. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. kor. npr. blue-stocking) „plava čarapa". bova (ital. bogdo-lama (mont. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . + 1502. bogumili pl. boduo (ital. up. bobslej. boit-tout) čaša bez postolja. deminutiv imena Robert). bodega (šp. momče. bohemes) pl. književnici. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. fig. kablova. čergari. v. moreuz. sluga. studenti i dr. fig. kajmaka i šećera. boiler kazan) kazan. nadimak londonskih policajaca. bobina (fr. u Rumuniji: plemić. božole (fr. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. rakije. Bugarskoj. Džemsa Bojkota.. boy) dečko. duhovni poglavar u Tibetu koji. Obotriti. beaujolais) vrsta francuskog vina. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). kosovski božur divlji božur. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. boa (nlat. bodul. pere. boatu (fr. ili na oboje ujedno. neuredan život. umetnici.Bob je. Dalmaciji. crven kao krv. vinara. bodolo) ostrvljanin. bojar (rus. kod anglosaksonskih naroda. boa. naročito plemić veleposednik. kod bojkota strane robe u nekoj državi). u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bojkotovati (eng. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. eng. Indiji). bodega) podrum. guša. udav (najveća zmija u Africi i ist. prekid svakog op-štenja s nekim. zajedno sa dalaj-lamom. bodmeraj (nem. iznos berbe grožña. fig. Bodriti pl. fiz. bogus (ir. busur) bog.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. induk-cioni kalem. bu za. skraćeno: bob. planinski tesnac. to bob) v. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. drevna pijanica. boheme) način življenja boe-ma. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. bojkot (eng. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). boa constrictor) zool. boei) v. v. . bobinet (eng. engleski til. bobby) pl. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. dečak. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. proizvodi se u predelima severno od Liona. bogatiri (tur. bobslej (eng.) bog. bottomry) trg. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). od danas do sutra. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. boetetika (grč. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. boabab (amh. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. baka. boemi (fr. po nače-lu: dok traje nek laje. šećera i drugih dodataka. bogus) irsko narodno piće od vode. boja (hol. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. bobadiljizam nepravedno. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. bogaz grlo) grlo. prirodnim životom. bojler. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. patareni. pamučni til. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. upravlja zemljom. koji »sive svojim naročitim. bogaz (tur. božur (arap. kotao. bonrin) plemić koji je i ratnik. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. boemerija (fr. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. boj (eng. god. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. ždrelo. Bosni. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. krčma. bojler (eng. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. boi-najf (eng. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bogumili. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bob (eng. Hrvatskoj. po pravilu neuredno. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). boiler v. bahader) pl.

box) 3. bokser (eng. pod. bokseri se dele s obzirom na težinu. kutija. grč. bomba. guranje i udaranje nogama. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. zračni termometar. pesničar. bolis. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bombos potmuo. boksit min. ital. bolivijano (šp. boksati(se) v. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". oružje za bacanje. Bokseri (kin. bolvševiki „članovi većine". a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. gitarom ili tamburinom. bolas (šp. tzv. pristalice boljševizma. ital. šećera. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bolero (šp. svaka runda 2—3 minute. buldogu slična rasa nemačkih pasa. metron) fiz. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bombe. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. osnovana oko 1890. bolus. sp. do struka. boks. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. bolidi (grč. bascagium) šumarak. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bolos) v. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. zaliv. do tetke kategorije (preko 79. boljševici (rus. bocca. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bolldos hitnuto.800 kg). v. bolonjska škola slikarska škola koju je.. loža u pozorištu. bol. atomska bomba. grč. box) pesničati se. vrč. bolos) hem. balon. hidrat čiste gline. bolites pečurka za jelo) kol. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. bolus. bouche. dubok ton) voj. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. rudnjača. bola (eng. v. Voheg) 2. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bolonjske bočice fiz. bocassino. grč. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bokasin (ital. boks (eng.378 kg). boletus pečurka. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. okamenjena gljiva. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. ulaz. šumica. kineska tajna organizacije. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. ušće. sp. glavom i leñima. lemnoska zemlja. boxer) 1. bulletta) cedulja. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bollo. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. otvor. nlat. naziv po mestu Bo (Les Baux. bocage. bosco. boks (eng. velika bokasta boca. kastanjetima. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bolletta. up. srednje veličine. bocal. zbog čega se mogu i danju videti. boks-meč (eng. fr. bol (lat. lug. bulengren. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. većina. bolometar (grč. razreñene od strane Lenjina. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. ngrč. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. boksovanje (eng. pesničanje u rukavicama razne težine. potkraj XVI veka. boling-grin (eng. bucca) usta. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. Francuska). gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno.boka 122 bomba boka (ital. železna ili čelična lopta. bolstit (lat. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bokal (fr. astr. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). boksovati se (eng. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. tući se pesnicama u rukavicama. šp. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. ručna granata. ma-njina. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). box) sp. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. up. bok-sovanje. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. boks (eng. lat. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. fr. grč. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. box) 1. boksovati se. up. strela) pl. bokaža (fr. boccale. 1555—1619). bokser (nem. bokskaf. bolus.. staklene bočice kru-škasta oblika. koja je 1900. „plemenitoj veštini". praćen pesmom. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. boks. boleta (ital. bomba (fr. veća čaša s poklopcem. ital. kratak. priznanice. bolus (lat. zatvor za potkivanje nemirnih konja. moreuz. bole zrak. boxcalf) 2. živa i okretna. boljševizam (rus.000001 * °S). .

bona mente) u dobroj nameri. bonum dobro. popravka. važi za . bonz a vi (fr. bombardirati. pamuk. vojnik bombaškog odeljenja. bon pur (fr. bona adventitia) pl. bona dobra) 1. kazati). priznanice. bonitas) dobrota. prav. nego potiču od neke druge strane. bombast. bacač bombi. bombasin. muskata i šećera u Sev. nlat. onaj koji vrši bombardovanje. bombardeur) voj. svilena buba. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bansek. na lep način. 2. bona hereditaria (lat. devojka za decu. dobrodušnost. odšteta. imanje. bon pour) dobar za . bonificatio) naknada. bombe) v. slada (malcbombona) ili voća. bona hereditaria) pl. odštetiti. bombaš (fr. platna sposobnost. nalog za izdavanje neke robe. čičica. po viñenju. svojim pesmama i sl. veritet). bacati avionske bombe. preteran.. lat. istoč-noindijski kaluñeri. svila) pamučna svila. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. . naknadno pridošle dobra. dadilja. bon) trg. bombiks (grč. lat. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. popraviti. bonbona v. bona (lat. bona fide (lat.. nalozi koji se isplaćuju odmah. prirodna obdarenost. poslastica od istopljenog. poboljšati. bono modo) dobrim načinom. bond (eng. bombyx pamuk) zool. ukusno namešten stan i sl. dobra. bons a vue) pl. bona adventicia (lat. poboljšavanje. poboljšanje. . bono modo (lat. podskakivati (na konju). propinjati se. imetak. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). . sigurnost nekog potraživanja (supr. bonze (jap. fr. bonomija (fr. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bonton (fr. nalog za plaćanje. bombona. tobdžija. bombona (fr. bombardovati. bon sens) zdrav (čovečji) razum. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bonette) voj.. otmeno držanje. bcmbyx) 1. nasledna dobra. bonbonniero) kutija ili kor-pica. sveštenici Budini u Japanu. boneta (fr. ostavština. imanja. bona (fr. bonhommie) prostosrdačnost.). bombarder. priznanice. bonaparte™ pl. bombo) vrsta rakije od ruma. nadmen. konfetama). menica. bonvivan (fr. obično ukusno i luksuzno izrañena. ljubavnim izjavama. v. bombardje.. svila. bombyx. u dobroj nameri (učiniti. valjanost. bombardje (fr. bombardare) voj. u kojoj se drže bombone. bon-sans (fr. bonum. bona mente (lat. dosañivati kome (molbama. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. naivnost. osoliti koga. bombycinus. bombast (eng. preterana prostota. obaveza. fig. bonvivant) veseli brat. svi-lasta materija. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bombyx pamuk. prav. bombyx svilena buba. krupnorečiv. izvrsnost (u smislu izrade). vrsta ženske kape. trg. sujeverni popovi. izražavanja). gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. grč. naivčina. bombazen (fr. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bonhomme) dobričina. služavka. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bombast) lit. bonbon) šećerlema. unutarnja vrednost. facere. bombardirati (fr. bondruk (nem. bonom (fr. veseljak. bonaca (ital. dobra (ili: imanje) maloletnika. nasleñena dobra. proneti se.bombaža 123 bonton bombaža (fr. dobronamerno. bo-nifier) naknaditi. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bonitet (lat. bondir) skakati. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). brašna. bona minorum) pl. up. vata za ispunjavanje haljina i sl. bona fide) dobronamernost. bond) pismeno jemstvo. bombardier) voj.) pl. bondirati (fr. bonifikacija (nlat. bonsek. bonificirati (lat. vrsta keplovane svilene tkanine. zatucane popeskare. naduven (način pisanja. fig. bonne) 2. sviloprelja. visoko-paran. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. preterano kitnjast. bujica reči. vrsta pamučne tkanine za podstavu. grč. bon (fr. bombarder (fr. popravljati. potvrda prijema. bon ton) dobar ton. bombardovati v. često sa dodatkom želatina. pl. bona minorum (lat. dit. bombaš. bombastičan (eng. prostosrdačan čovek. popust u ceni. fig. Americi. aromatiziranog i oboje-nog šećera. Wandriegel. ukusno nameštena soba. bombe (eng. bonbon. mirnim putem. poverljivost. prav. Kini i istočnoindijskim zemljama. bombikometar (grč. bombonjera (fr.

brežuljkastim. veća od pešta. način otesavanja kamena. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. lista. bordat (arap. Aziji i Kaliforniji. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. lat. gostionica. manja laña u Ist. bostan (tur. raditi ispupčene. izvod. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. . boreas (grč. fig. botanike) nauka o biljnom svetu. jedinjenje bora. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. porubiti. 2. bordura (fr. mali. mahune. bossage) arh. bor (nlat. dar. kozmetiku i medicinu. botane trava) skupljati biljke. boston (eng. bosse. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. bonum publikum (lat. board) l. borani. tamnocrvene. fig. boranija (arap. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). bosirati (lat. trava. korist. javna kuhinja. boraks (nlat. up. borner) ograničiti. neiskusne. borax) hen. up. bordello) javna kuća. biljni) poznavalac bilja i rastinja. bordo-vino (fr. bozza) grba. krstariti. daska. borax. borde) l. porubljivanje. mržnja na Pruse i sve što je prusko. porub.) pl. element atomske mase 10. Borussia Prusija. bore] v. bordaža (fr. okvir. glup. boreiaios. bord ov tred (eng.811. border) ogoliti. bordage) oblaganje lañe daskama. bonum publicum) dobro države. nerazumljivo. nazvan po gradu Bostonu u Sev. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. sprovodio pismo. severni vetar. bosa (fr. ograničiti se. borda (arap. zeleno. bordel. burani) zelen mlad pasulj. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat.(grč. novac za hranu. fig. pervaz. nemetalno čvrsto telo. boselirati (fr. sto za kojim se drže sednice. boarding-house) pansion sa stanom i hranom.) 2. nešto uprošćenija vrsta valcera). bu ši lica. odbor. buraniyya. bašta. botaničar (grč. Bord. Borgis) vrsta štamparskih slova. bordel (fr. talasastim figurama. bord (eng. gajtan za opšivanje. kvrga. bord (nem. preimućstvo. boston) l. borealis) severni. ograni-čavati. borda 2. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). kor. vrt. pervaženje. ivica. sud. bordure) ivica. rub. širit. Borte) v. javna radnja. opšivanje. borusomanija (nlat. oivičiti. bording (dan. vrlina. bordro (fr. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. baviti se biljkama. umeriti želje. tj.) v. bordirati (fr. borda 1. borealan (grč. bosokteriti (od nem. sever. Bohrer) burgija. borda (fr. tačka topljenja 2030°. mrke boje. novčanik vrednosti. omeñiti. boselaža (fr. bora (ital. botanikos travni. materijal za oblaganje lañe. me- nica. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. bonum) dobro. bordižati (ital. bornirati (fr. šarama. gipsa. opus rusticum). nevažno. u grupi). ital. bosselage) rad na ispupčenim. bosaža (fr. sudnica. voska. sa četiri igrača. važan za industriju. ulublji-vati. borati (nlat. hen. državna korist. venac. bording) kor. grč. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. pl. Americi. bosko napasam. borniran (fr. skučen. buraq) hen. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. borusofobija (nlat. knjiga u kojoj su računi. botanizirati (grč. opšte dobro. Muhamedov ogrtač. up. fig. soli borne kiseline. tj. moru. Bohrmaschine) naprava za bušenje. boreas. borgis (nem. sreća. bordeaux) boja crnog vina. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. borer (nem. nadleštvo. Borussia. botano. bortna (nem. šare. bona. board of trade) trgovačke komora. grundirati. postaviti granične belege. opšivati. bortna. phobos strah) strah od Prusa. laña. boreas) severac. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. bord) 2. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). umeravati. boršč (rus. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. igra karata slična vistu. igre (američka. botanika (grč. čvrga. arap. tur. ital. pervaz. znak V. bordo-boja (fr. bor-mašina (nem. okrajak. ivica lañe. bordereau) trg. bording-haus (eng. spisak računa. a manja od garmonda. ograničen. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. oblo-žiti lañu daskama. bosseler) ulubiti. jedna vrsta plesa. fr. grč. porubljivati. hrana. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. talasaste figure. borne) ograničen. redni broj 5. nešto sitno. kost. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. kamene meña-še. sred. savetovanja. burdelj. o biljkama i rastinju.bonum 124 botano- bonum (lat. sto. bostan) lubenice i dinje. bordat.

botrys) grozdast. platno kojim muslimanke skrivaju lice. balota. ital. botarga. bohca) l. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). botega (ital. botanofil (grč. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). botane. bragozzo) pop. bradys. valjan i vredan čovek. okamenotine grozdasta oblika. botulizam (lat. bragr) pesnička umetnost. Brabansona (fr. bradimaseza (grč. vinara.) 2. up. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. 5. težak. bradys. teško.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. brabantski vojnici koji su. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. tunjevine i dr. bradilalija. bradilalija (grč. spor i težak govor usled mane u govornom organu. teško slušanje. botane. botriiti (grč. ital. braggard) razmetljivost.). bili u engleskoj ili francuskoj službi. brabante) trg. mala trgovina. biljojeda životinja. 3. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. botriotičan v. botel (od nem. botriitičan. tako je! bravo (ital. boča (ital. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. bravur-arija (fr. sporo prokuvavanje hrane. botanika. boutique. brabancons) pl. čuvar životnih namirnice na brodovima. crven izraštaj na ruci ili nozi. mykes gljiva) med. bošonerija (fr. bradilogija. bošerija (fr. botanoliti (grč. brabanta (fr. onaj koji voli da se bavi botanikom. krčma. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. boche) v. tur. bocherie) Nemci. botarga (nm. usklik u znak odobravanja. bradiekoja (grč. botroilit (grč. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. naročito u HP veku. tro-vanje pokvarenom hranom. fr. najmljeni ubica. bavella.. grapho) opisivač bilja i rastinja. 4. bolesna usporena delatnost srca. bravura) valjanost. hvalisavost. botulus kobasica) ned. geol. botanologija (grč. bradipepsija (grč. botanografija (grč. bota larga. odlično! bravo (ital. sluga. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. pepsis kuvanje. lat. rñava probava. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. up. roba za odbaci-vanje. bradys spor. botane.-tur. bofl (ital. vrsta holandskog platna. phemi kažem. otpaci. čarape) uvijen u bošču. bravisimo (ital. širokočlana trakulja. apotheca) dućančić. botane. kamen grozdasta oblika. „Marseljeza" belgijske revolucije. botane. bragoc (ital. v. bošerija. bošča (pere. marama. junak. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. bravour. botriotičan. biljožder. teško. akuein slušati) med. philos) ljubitelj bilja. botrys grozd. lak ribarski brod sa dva jarbola. odlično. bravura (fr. sjajno. uron mokraća) med. kelner. govorim) med. lithos kamen) pl. botanofag (grč. psa i dr. bradifazija (grč. bradys. hrabrost. botrys grozd. aria) »uz. u obliku grozda. vrsta duvana. botane. neustrašivost. junačko delo. boščaluk (pere. kepha-1e glava) zool. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. geol. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. od usoljene ikre morskog lipena. Mthos kamen) min. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. lalia govor) med. botelar (nlat. delija. botellarius) šef kuhinje. stranturija. bottega. bogće. brabansoni (fr. bragerdizam (eng. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. junaštvo. bradilogija med. -ites) pl. up. valjano. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. u južnoj Evropi i na Levantu. bravo) l. nauka o biljkama. v. ital. pri mucanju). botella. pr. bradikardija (grč. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. botrys grozd. botanološki. sperma seme) med. bragura (stnord. bravoure. bottarga) jelo slično kavijaru. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. bradys. pokvarena roba. šamija. botane. rñava. botriokefalus (grč. teško žvakanje. bothrion jamica. phagos) zool. botanolog (grč. boš (fr. pesništvo. bradisurija (grč. pregača. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). botane. Bafel) trg. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. bradispermatizam (grč. bradys. kardfa srce) med. nem. živi u tankom crevu čoveka. masaomai žvakati) med. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. . gluvoća. bradys. okamenjene biljke. vrlo lepo. hvastanje. povezača. gaće. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. botriomikoza (grč. čamaca i dr. botriitičan (grč. botanomantija (grč. varenje) med. furda. bradys spor. 2.

učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. priperak. moć. Brand požar) brod na jedra. M. branhije (grč. lat.) kratkovek. sitan. 1749—1814). Brama (sskr. brachys. Brahma) v. Amerikancu Dž. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. Brand) med. brahikatalektičan (grč. sila. naročito donji deo ruke. koji je kratke staze. naročita. od prstiju do lakta. kephale glava) ampon. me tron. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. ret. med. ital. brachiale) narukvica. Brahma. zapaljenje krajnika. brachys. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. brachys. u sisara. brahimetropija (grč. brakadabra fbracadabra) v. brahijalan (grč. uroñena kratkoća prstiju. brachys. Bramarbas (šp. brander (nem. zool. grivna. poreklo bolesti je. grč. bramani (sskr. brachys. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. morbus Brightii) med. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. gangrena. brauning (eng. paljba iz topova sa jedne strane broda. Brajtova bolest (nlat. suprotno: makrobiotika. brancard. nejednake veličine. engleskom mehaničaru Bramah-y. brahigraf (grč. up. junak na jeziku. brazilejin. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brandi (eng. brahma) v. braon v. nasilnički. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. pristalice učenja Džona Brauna. smeñ. bramarbasirati (šp. bracelet. brachys. brachy-katalekti-kćs) četr. brankar (fr. phrasis govorenje) med. brazilin. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. brahibiotičan (grč. brahmanizam. koji je smešten u kundaku. v. koji živi malo vremena. koji ju je prvi objavio. bradifrazija (grč. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. fig. orao vidim) med. brazilejin v. brandy) v. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. branža. nekog posla). biti junak na jeziku.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brahigrafija (grč. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). brakteja (lat. brahidaktilija (grč. ogranak (jedne nauke. poziv. kratkovidnost. v. branche) v. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. stenograf. strana broda. lat. struka. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. mali. up. nasilan. tj. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brendi. bradys. odćntos zub) zool. brahidromičan (grč. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. bractea list) bog. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. odsek. branche) nosila. ruka. Brauningu). Bramahova brava. brad-sajd (eng. brand (nem. v. branche. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). barut. braun) otvoreno mrk. 1789—1858). braun. brahiodonti (grč. nepotpun. npr. čovek koji ima kratku lubanju. promuklost.) hvalisati se. rukunice (na kolima). bramanizam (sskr. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. brahmanac. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brachfon) mišica. tj. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. bramar) hvalisavac. brahikefal (grč. lokalne izumiranje jednog dela tela. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. deo. brachys. bramaizam (sskr. . obično 6 do 7. brahibiotika (grč. nekroza. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brankar-kola teretna kola bez lotri. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brachlon mišica. šalitra i sl.(grč. nizak. brahilogija (grč. prema tome. brachys. brašna. ručni. ručni) mišićni.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. brahmana) pl. branca) grana. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. brachys. braunijanizam. brahi. abrakadabra. kestenjast. brachium. Brahma) v. broad-side) kor. brahilog (grč. škrge. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. braunijanizam med. braunijanci pl. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. branchos) med. daktylos prst) ampon. ali se krije u samom smislu rečenice. ruka. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. branhus (grč. brahijum (lat. brachialis mišični. brahmanizam. brašna (fr. brazletna (fr. branchion) pl. uža oblast zanimanja. branža (fr. 1735—1788). odus.

muz. brahit opt. nota koja vredi za dva cela takta. viola. breda vrsta mašinske puške. petalon list) bog. kratkih latica. kratkih nogu. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). sprava za merenje mišice. brahipetalan (grč. brevilokvij(um) (lat. pismo. brahipneuma (grč. a'. breve d'envansjon (fr. uspravno). pes noga) kratkonog. brahiteleskop (grč. skia senka) geogr. brachys. up. kratkokrilan. brevis. brevis kratak. skraćenje. brachys. vrsta tambure za pratnju. Brahma (sskr. brač (ital. bremza™ (nem. dajući oduvek sveštenike. (fr. typos otisak) ouz. brsvi manu (lat. patent. kratke latice. koji ima kratke cvetne listiće. up. ruke. na razdaljini. chronos vreme) kat. brahihroničan (grč. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. up. kratkovremen. kratkih krila. sa poveljom. uzetost grudi. brevet) diploma. odsecanje ruke. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. brahmaizam (sskr. točkanica. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. imaju dva kapka. bremza (nem. d'. sa patentom. bredizam med. teme. brachy-pneuma) med. molitvenik. otprilike osam vekova pre naše ere. breviatio) skraćivanje. nauč-nike i političare. brandy) rakija prepečenica. break) otvorena kola na 4 točka. lovačka kola sa 3-6 sedišta. brahiptera (grč. brevijatura. brevipedan (lat. životinje kratkih krila. bremsen) teh. brek (eng. brachfon. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. povelja. tele daleko. skraćen naziv za brahiteleskop. loqui govoriti) kratak. brahiscijan (grč. patent. bremsen) v. . Bremse) teh. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. chronikos vremenski) kratkotrajan. kočiti. brevijacija (nlat. podos noga) zool. brachistos najkraći. breviotipija (lat. bez uvijanja. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. pesnike. brachfon. g. vladaocima i dr. brahikefal. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. koji ima kratke metričke stope. brahiotomija (grč. kratkim putem. naročito papino pismo državama. brekfest (eng. brahipodav (grč. breve) svaki zvanični pismeni akt. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brevete) pr. tj. v. pteron krilo) pl. brendi (eng. i po tome liče na školske. kraća improvizirana fraza u džezu. kočnica. dekret. breveter) dati. brahma) indijska religija. bremzovati (nem. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brevijar (lat. Brahman (sskr. brevijarij(um) (lat. kratak dah. a izvode je obično trubači i saksofonisti. brevijacija. metron) med. brachys. sp. kratkih nogu. koji su. brevis (lat. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. insekti koji imaju kratka krila. Brahma) starije učenje o Brahmi. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. kratak izvod. brevis. linija pada za najkraće vreme. neku vrstu komentara Vedama. četr. kratak izveštaj. diplomu. sažet i jezgrovit govor. brevis kratak) muz. breviatura) v. brevijarij. sipnja. brevijar. rpeb dišem) med. astma. zool. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. 1795—1860). ukočiti. skopeo gledam) opt. bregma) anat. osnovana. brachys. viola di braccio) muz. povelju. brev(e)te (fr. štimuju u s. brevijatura (nlat. breviarium) kratak pregled. brahistohrona (grč. veoma rasprostranjene morske životinje. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. temno sečem) hir. brachfon ruka. zakočiti. brev(e)tirati (fr. brahmanizam (sskr. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brevet d'invention) pronalazačka povelja. Brahman) ind. sa diplomom. breve (ital. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brachys. izdati dekret. bremzati. brevi manu) otvoreno. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. brachys. odmah. pods. brahipteran (grč. cikloida. brahmani (sskr. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. brahipneja (grč. patentiran. podos noga) kratkonog. breakfast) doručak. brachys. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. štampanje nota. srednji deo lubanje. brandi. brachys. patent. fil. brahiopode (grč. bregma (grč. brahicefal antrop. kratak spisak. brachys. pus. = hipnotizam. grč. komanda za prekid borbe u boksu. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. Brahmana (sskr. povlastica. breviarium) v. brahisilabus (grč. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova.

fig. bricoler) odbiti. pljačkaš. sabijen u obliku opeke. brillantine) kozi. tropheus) v. telalnica. brizantan (fr. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. rukovodilac radne brigade. breche. brilijant (fr. u prah pretvoren materijal. fr. brillante) iuz. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. briket (fr. briquette) nešto u obliku cigle. zavod za ishranu i podizanje dece. bretanja (fr. 3. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). starež. kod bilijara: odskok. brigadist (fr. brig. bretele naramnice. odličan. naročito starinske. brycho škrgućem. bradu i brkove. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. fr. brigata) l. razne umetničke stvarčice. bretela (fr. up. razornost. brigg. krasan. breča (ital. rasprsan. prelivati se u svetlosti. voditi računa o nekome. brigg) mor. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. lukavo. briller sjati. hozntregeri. fig. brig) mor. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. up. zarezivati nekoga. voj. brigade) član radne brigade. brephos. brigma (grč. obzirati se na nekoga. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. briqueter) popločati ciglama. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brizo. brefotrofeum (grč. par bricole) posredno. veličanstven. vrsta mirišljave masti za kosu. cigle. briljirati (fr. brilijant. . briljantirati (fr. odskoči. hajduk. ital. brizomantija (grč. voj komandant brigade. fugovanje. briljantnost (fr. cigle sitan. bedemu. blistati. tropheus) zavod za nahočad. fig. 2. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante.brener 128 brimada brener (nem. brefotrofeum. brigade. par brikol (fr. veoma vatreno. plahovito. briseur) lomilac. brefotrofij(um) (grč. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. bretelle) uprta. briketaža (fr. brigadier) l.. brigmos. veličan-stvenost. učiniti da se nešto odbije. divan. brefotrofij. briser. brygmos) med. odska-kati od ostalih. vetrić. brefotrof (grč. odboj lopte od ograde. brillant. rasprska-van. vidno se isticati. fig. rasprskava. utvrñenju). brigada (fr. mala jedrilica sa dve katarke. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brephos. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. buntovnik. sposobnost rasprskavanja. divota. briljant v. lopte ili jajeta. prodor (u zidu. naročito brilij aktima. ital. v. nem. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. brizo spavam. brizer (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje. zaobilazno. brigadist. brenovati (nem. brigmos (grč. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. živahno. brizomant (grč. oramenice za držanje čakšira. pokrajini u severnoj Francuskoj). starinarnica. briše. velelepnost. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. 2. upravnik bre-fotrofeuma. bricola. up. briljantan (fr. brigante) drumski razbojnik. briller. brephos novoroñenče. odličnost. briljantina (fr. za sto naoružanih ljudi. breccia) kol. svetao. brigadir (fr. konjički podoficir u francuskoj vojsci. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. 2. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. breccia) voj. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. brik (eng. brigantina (eng. blistavost. bric-a-brac) starudija. jajeta i sl. ital. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. povetarac. brig (eng. breskva (pere. brikolirati (fr. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. blistav. brimada (fr. prednji valjak na spravi za predanje. blistati) sjajan. vrdati. svetleti se. odskočiti. lopte. sijati. vo. brikabrak (fr. brigma. sa strane. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. brig. brilaite (ital. briketirati (fr. uštrb. bretona (fr. prolom. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. ne raditi časno. brillant) sjaj. koji razmrskana. otuda fig. šteta. razara. remen. brikola (nlat. briljantin (fr. kaiš za nošenje tereta. brezza) blag morski vetar. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. briser) rasprsnost.) bog. brennen) l. breša (fr. — št. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. raditi zaobilazno. razorna snaga. brizantnost (fr. ital. briza (fr. brigant (ital. v. prekoramnik. raskoš. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). Brigantine) tor. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. tropheus hranilac) nastojnik. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. fig. brillare) sjati. brisant) koji lomi. presovati u obliku opeke. razbijač. brigantine.

brinet (fr.. mahovinast. so bromovodonične kiseline. vrsta žutog.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. brion) vrsta dobrog francuskog vina. god. srebrom. brokantirati (fr. brnistra (ital. mesto srebra. srebrotkanica. fig. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. briozoe (grč. trljanje boja. brokeraža (eng. tečnost veoma slična hloroformu. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). nauka o sredstvima za ishranu. osnovan 1753. brunette) garavuša. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. up. bromatologija (grč.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. up. bronze. nazvan po izdavaču. obično industrijske proizvodnje. reñe slatkovodne. garavko. — 9. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. teška. broccato) zlatotkanica. makler. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. ili samo od pamuka. brodsrija (fr. slična vistu. bronzana bolest med. bridge) igra karata. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. briskirati (fr. za izradu stonog pribora. bromural (grč. crnomanjast muškarac. utisnutim u zlatu i srebru. figurama i sl. od svile i pamuka. svilom. bryon. plameno. bromoform (nlat. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. brumaire. brodet (ital. hteti nešto brzo sprovesti. naročito slikama. god. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. brokanter (fr. poznati lek za živce. fig. ginestra) bog. vladu u svoje ruke). brom (grč. pocrniti. srebrnaste boje. životinje iz porodice „pamekušaca". starinar. od 23. broiler) vrsta pileta za pečenje. bromos smrad. kon brio. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. broker (eng. sa utkanim krupnim cvetovima. živahno. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. tela-liti. oktobra do 24. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. bromizam (grč. magleni mesec (18. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. senzarija. kićenje. brokat (ital. brodirati (fr. kulturno središte. broma jelo. osnovanom 1805. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. brokatel (ital. element. broker) trgovački posrednik. telalin. vezivo. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . eidos oblik) bog. bromatometar (grč. seizal. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. brimera UŠ god. logia) nauka o jelima. morske. brioidan (grč. bromium) xex. bojiti (ili obojiti) mrko. novembra. nemetal atomske mase 79. obrec-nuti se. brioso) muz. nauka o mahovina ma. broyon) tučak za mrvljenje. up. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. lat. crnka. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. bromoformium) farm. legura (slitina) bakra. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. nlat. brojler (eng. brokule (ital. bryon mahovina. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. sličan mahovini. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. bronzo. bromatografija (grč. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. trgovina vezivom. znak Vg. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. Brodvej (eng. brion (fr. bromos) ned. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. logia nauka) bog. bromid (grč. bryon. cinka i gvožña. prenagliti čime. bridž (eng. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. naročito slikama. broajon (fr. ulep-šavati izmišljenim dodacima. broker) trg. šumno. bronza (fr. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. brunet) crncurast. bučno. nlat. upotrebl>ava se. bronzium) tuč. vezenje. bele. brinete (fr.909 redni broj 35. briozo (ital. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. Brokhaus (nem. krasiti. brinirati (fr. izvesti zlatom. prebiti preko kolena. pre n. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. jako nadražajnog mirisa. broder) vesti. bromos) fark. e. ulepšavanje. Britiš mjuzeum (eng. oseći se na nekoga. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brusquer) brecati se. bromov preparat. broma jelo. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. makleraža. briologija (grč. ital. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. crvenkastomrka teška tečnost. trovanje bromom. broma jelo. bromos smrad) hem. zoon životinja) zool. velikom nem. broderie) vez. Brodway) „široka ulica". bromatika (grč.

divljački. bronhopneumovija (grč. lithos kamen) med. na brzu ruku i privremeno. uzetost (ili: paraliza) dušnica. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. svilom). dve cevi. bronhijalni katar. brćnchos. bronhije (grč. brutalan (nlat. bronzer) obojiti bronzanom. brouillard) v. životinjska požuda. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brustbild (nem. brumalis) zimski. bronhoragija (grč. skopeo gledam) med. brontosaurus) kol. up. učiniti da podivlja. polomim) med. povezati knjigu u mek povez. brutalitas) surovost. bronte grmljavina. spasmćs grč) med. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. bratimstvo. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brćnchos) alat. bronzirati (fr. grkljan. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. nacrt. bront (nem. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). brutto) trg. surov. brutaliser) zlostavljati. brontoterij(um) (nlat. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. štraca u koju se unose. brutalitet (nlat. brust-halter (nem. bronhus (grč. Bruderschaft) bratstvo. logi'a) nauka o grmljavini. posutost dušnika. brumalan (lat. leva i desna. brouillon) koncept. dug preko 18 t. kele posutost) med. brovtosaurus (nlat. brćnchia) pl. pneuma dah) med. bruto (ital. bronhoskop (grč. hernija. gips. . bakarnom bojom (drvo. bronhoskopija (grč. aparat za pregled sluznice bronhija. tj. brćnchos. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. skopeo gledam) med. bronteum (grč. brochure) sveska. brochure) v. brochurier) pisac brošura.(grč. dušnik. zapaljenje bronhija. brontofobija (grč. brćnchos. operativne otvaranje dušnica. Brust-bild) poprsje. kožu i dr. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. obojiti modrikastim prelivima na vatri. krvarenje dušnica. iz perioda krede. trgovačke beleške. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). temno sečem) med. klinasto pismo i dr. brošurist(a) (fr. Bruch lomljenje) med. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. brćnchos. up. brćnchos. npr. bronzo) v. bronchos. rheo tečem) med. bronhotomija (grč. brćnchos. cedefastog sjaja. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brutalitet. brutalizirati (fr. mrkom. protkati. broširati (fr. brćnchos. bronhije. knjiga dnevnog troška. plesso udarim) med. brošura. bronchos. zverski. guša. osuroviti. skotski. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. grč u dušnicama. rheo tečem) med. grubost. bruh (nem. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. bronchos. grub. protkivati tkaninu (zlatom. brujar. bronhijalni katar = bronhitis.). bronhoblenorea (grč. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. nameštaju) mrku boju. bronholitija (grč. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. o nepogodama uopšte. bronho. gnojavo zapaljenje dušnica. bronhomikoza (grč. brunirati (nem. piskutavost glasa (kod promuklosti). bronc. bronhocela (grč. briinieren) davati nečemu (metalu. srebrom. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brutoprihod celokupan prihod. bronhospazmus (grč. brocher) prošiti. brontotherium) kol. bronhoplegija (grč. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. prošiva-ti (knjigu). brutificirati (nlat. v. dnevnik pazara. fr. poživotinjiti. tuberkuloze pluća.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. brujon. brutalis. bronce (ital. ogromni kičmenjak. divljaštvo. bronhitis (grč. bronchos. grubijanski. regnymi skrham. brutalnost v. potpuno zanemari™. Brand) med. brujon (fr. neotesan. životinjsko ponašanje prema kome.). bruderšaft (nem. tako da tkivo truli i raspada se. brutal) živo-tinjski. brćnchos dušnik) dušnički. bronhostenoza (grč. anat. brošira (fr. bista. bronchos. bronchos. crnom. meko povezana knjižica. prvi sastav. brujar (fr. dušnice. mine-ral. bronchos dušnik. koji se tiče dušnika ili dušnica. suprotno: nego. broche) zapinjača. bronhijalni (grč. bronze. brutificere) napraviti nekoga stokom. drvetu. phone glas) med. blenna. stvaranje kamena u dušnicama. brošura (fr. uraditi nešto na brzu ruku. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. sluz. bronhofonija (grč. brcnchia) med. broš (fr. brontologija (grč. bronte. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brum (eng. mykes gljiva) med. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. bez odbitka troškova. bronhorea (grč. fig.

. topuz. antikvarnica. v. za razliku od totalizatora. običan način klañenja na konjskim trkama. bubon) pl. pristalice religije i filozofije budhizma. buket (fr. suis i Vg. budizam (sskr. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. melitensis. zverokradica u Sev. uzroci patnje su strasti (tj. Bruchgold) izlomljeno. glupak. micine. ned. buj (fr. pamučna tkanina za postavu. bubon preponske žlez-de. bukardija (grč. pena na pivu. pastirska pesma. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. bolest prepona. bukanir POJI. bukolska cezura četr.. tj. bukolikos) poet. bubonulus) med. Budhizam. bez strasti i patnje. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). Buddha) „probuñeni. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. nm. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bukagi) pl. buljon. glupak. kaučuka i sl. biige) plesan. Budha (sskr. bukolika (grč. bubon. nlat. Buddha) pl. morski razbojnik. up. Buda (sskr. bukinist(a) (fr. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. bukoliazmos (grč. bukolski (grč. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. Život je patnja.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. up. biibalos) zool. ital. gusar. bubalis (grč. bužija (fr. buvoličar (grč. bujon (fr. kao posledica jačanja srčane muskulature. budala (tur. Br. fig. lista. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. bus govedo. Buddha) pl. religija koju je osnovao Budha. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. bukoliasmos) pastirska pesma. bub-njice. uvećanje. bubon. bukmeking (eng. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. književno delo. boucanier) lovac na bivole. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. govedo. buñ (tur. budisti (sskr. buña. kardia srce) med. buksiren) mor. antilopa. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. okovi na nogama zatvorenika. budoar (fr. gume. kephale glava. buzdovan (tur. kila. Buddha) v. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. lečenje goveda. prosveće-ni". zatim zadnjeg creva i jednjaka. vući lañu pomoću parnog broda. bujom. bugia sveća) med. tj.bubonulus (grč. cvet. budhisti. bubon. bukanje (fr.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bubonocela (grč. onaj koji voli da rije po starim knjigama. zapaljenje žlezda u preponama. buboni (grč. spisak. bouquineur. valjkasta šipka od voska. fiz. figura u vatrometu. algos bol) med. bukinerija (fr. pastirski. bogurek) bubreg. afrički jelen. bougie. električna svećica. bubreg (tur. hipertrofija srca. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. um. bukanirati (ind. . bukiner (fr. bujirati (fr. bujrum (tur. bukolikos) poet. limfatični triper (kapavac). volja za život). „sveti mudrac". čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. miris od vina. stanju blaženog mira. bugzirati (hol. budhisti (sskr. bouille. bouquiniste) prodavac starih knjiga. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. pisac pa-stirskih pesama. bukolike) post. bukasen (fr. Buddha) v. v. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). aden žlezda) med. Americi. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). neprerañeno zlato. nicine. Budha. budala) ludak. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. profesio-nalni kladilac. budizam. bubikopf (nem. Budhizam (sskr. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). Buddha). bozdogan) vrsta starinskog oružja. ind. bukmeker (eng. buyurmak zapovedati. antikvar. book-making) sastavljanje knjiga. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bus. budhizam. vrsta tkanine. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. bukagije (tur. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. u Indiji poštovan kao bog. Bukefal (grč. narediti) izvolite. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). bouillon) kup. bubonalgija (grč. book) knjiga. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. prosutost prepona. bujatrika (grč. kele) med. seoski. zapovedajte! buk (eng. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. bubonadenitis (grč. bus. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. žeñ za životom. bouquinerie) trgovina starim knjigama. posrednik pri klañenju. pastirske pevanje.

bula (tur. papirići. na trkama s preponama. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. bulbus) lukovica. mera za staklo. čorba. bulbul (arap. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). široka i lepa ulica zasañena drvećem. neotesanost. bulimija (grč. god. fig. smotak. boling-grin. bulumenta (ital. bukskin (eng. der Bund) savez. bul (eng. bulbiforman (lat. 2. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. kugla. . glavna ulica. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. (nem. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. luk. bulbosus) lukovičast. sabornica. bula (lat. verski obrazovana muslimanka. bungalov (eng. oličenje engleskog naroda kao celine. pločama ili grudvama. bulbus oculi) anat. 2. plik. povelja sa takvim pečatom. boltikbasi) četovoña. boulevard) šetalište. buli) l. daš Bund) svežanj. bunda (mañ. ako ne pogodi u cilj. gomila ljudi. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. tj. Džon Bul. ukrasi. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. f ero donosim) bog. nlat. buleuterion) većnica. mišić duvač. bull-finch) sp. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bulla) 2. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bulbiferan (lat. bul-finč (eng. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bulbul) slavuj. zapovednik jednog buljuka. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. bullterier) vrsta engleskih pasa. glavica. skupštinska zgrada. zavežljaj. buljuk (tur. fig. bumerang (austral. 2. mora da projuri. bouillon) kup. bum (eng. hartijice. čvornovat. bulbus okuli (nlat. jagnjeća koža". buleuterion (grč. onaj koji nije u opticaju. boule. naročito na dorskom frizu. kapetan. npr. muslimanska žena. Služi kao oružje. ned. BulbulderSlavujev do. bungur (tur. bulevar (fr. lopta. books) pl. bulimfa) med. bulla. neodoll-va. krasti. uzana. buliran (lat. buljubaša. mutna. kranion lubanja) arh. zimski kaput postavljen krznom. buke (eng. tuñi. bulterijer (eng. velika količina (nečega). bukcinator (lat. udata žena. bujon. vrenje. rulja. bul dog) 1. bulicija (lat. bulinirati (fr. društvo. na povelji. nepošteno trgovati. jelo od nje. vraća onome koji ju je bacio. voj. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. buljon (fr. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. buljuk-baša (tur. tvrñava. bullitio) klju-čanje. boliik) l. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. četrdesete deo rijala. bulengrev (fr. Ch. gusta trnovita živica kroz koju konj. Bundesver (nem. glupost. bumaški (rus. boulingrin) v. bularij(um) (nlat. (nem. bulist(a) (lat. bus. up. bullatus) zapečaćen. glavičast. sitan papirni novac u Rusiji. bouliner) mor. anat. vreva. foltamente gusto. lat. metež. 2. tetka) 3. životinjska glad. bulla) l. zbijeno) 1. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. buljen (eng. talasanje. napomena ili kratka priča. bullire. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. buckskin) „jelenska. mera za konac. bulbus lukovica. tako da mu se vide prednji zubi. urnebes. bulla aurea) zakon koji je 1356. bula. bola strina. velika gomila. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. veliki engleski pas širokih grudi. obrazni mišić. potvrñen pečatom. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. kratke i duboko usečene njuške. bunda kaput) krzneni kaput. bulom zove šegrt majstorovu ženu. bulla) pisac papskih bula. bula (lat. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. mnoštvo (obično stoke). snabdeven bulom. bulla) 2. buccinator) trubač. bulbozan (lat. Boule (1642—1732). krvava ili gnojna tečnost. a odlikuje se naročito time što se. odličan lovac na miševe i pacove. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli.) pl. krompirast. bedem. bund 1. buldog (eng. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. velika. zlatna bula (lat. očna jabučica. stran novac. bulbus. glavičast. bulbus (lat. forma) koji ima oblik lukovice. bik. liga. izbacivanje mehu-rova. gomila. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. hladnokrvnosti i dr. rad od drveta sa metalnim umecima. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. izdao nemački car Karlo IV. bul (fr. pljačkaš. pečat od voska ili metala na povelji. nazvan po francuskom rezbaru A.

danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burleskni (fr. ljutine. duboki bas na orgulji. burza (fr. fig. burazer (pere. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. fr. dlaka za punjenje stvari. voj. up. grč. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. bourdalou) traka. buržoa (fr. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. cement. gajtan na šeširu sa kopnom. boer) „seljaci". burka (rus.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. 3.) savezno veće. burlak (rus. Bunt savez) buna. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). kor. seljaka i plemića. imućna žena. bordel. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. burg) 1. muzički komad humorističkog karaktera. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. bu-rime (fr. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. Bundestag. usukati) 1. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). burla. burg (nem. mesom. šala. iznenadna nepogoda. zamka. bourre. gazdaška žena. bouts-rimes) pl. dvorac. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. burlesque) poet.. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. besmislica. bordel) v. med. buricu pupak) želudac životinje. burgus. burgija (tur. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. Burg) zamak. pripadnik buržoaske klase (v. up. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. v. prema tome. burda (arap. burma od burmak zavrteti. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). lakr-dija. burra. ćiftinica. burze muskoze (nlat. pošto se. fig. s jedne strane kapitalista. burek (tur. fr. (fr. burda) Muhamedov ogrtač. a tek posle stihovi. birader) brat. bourrette) tkanina od otpadaka svile. izliv zlovolje. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. nemački Burg. vune. Buntdruck) štampanje u više boja. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. bura 1. buržoa. bunker (nem. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. bunt (nem. 2. bourrasque) bura. mala tvrñava. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. birader. (ital. burleska (nlat. tvrñave. malograñanin. nlat. pesak i dr. burka. buržoa- . burdižati v. bursae muscosae) pl. veseo i nestašan muzički komad za ples. borek) vrsta pite sa sirom. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. izostavljanje reči pri sla-ganju. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. predstavnički dom parlamenta. nakaradan. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. buranj (rus. ital. buntdruk (nem." buržuj v. borra) otpaci od dlake. burlesco. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. tip. šaljiv. varošanka. bourg. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. up. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu.) savezna skupština SR Nemačke. Bundesrat. i s druge strane proletera. ital. buržoa) 1. bunting (eng. izmišljotina. burdalu (fr. buret (fr. kapitalističku. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). pere. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. naročito kao lañarski radnik na Volgi. bourdon) ouz. bourse. burdelj (fr. berza. lakrdijaški. vrsta šarenog francuskog platna. tur. nagao vihor. burleta (ital. burdon (fr. ulično) od napada iz vazduha. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. byrsa) v. buraska (ital. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. stanovnici Juhe. bordižati. buržujka grañanka. pečalbar. podvala. burma (tur. mala burleska. 2. 3. 2. bura 2. nezadovoljstvo. prostor. sluzne kesice. bourgeoisie. burrasca. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. bourgeois. betonsko sklonište (kućno. burag (rum. buržoazija (fr. jabukama. Bundestag (nem. 4. Buridanov magarac fil. Afrike holandskog porekla.Bundesrat 133 burma zija 2). buraš. Bunker) l. burletta) mala vesela igra. Buri (hol. burlesque) smešan.

koji Arabljani (beduini) nose preko odela. sirćetna mirisa. buftalmičan (grč. butonjera (fr. bustrofedon (grč. futrola za karabin. lakrdijanje. buffone) šaljivčina. neravnina (na svili).. butun (tur. doset-ka. butyrum) hai. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. detić. bouteselle) voj. kurir. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. par butad (fr. puter. butirometar (grč. bus. veseo.burmut snog kamenja. nazvana po nem. borsa) kesa. obično od bele vunene tkanine. neobuzdan. butonomantija (fr. muz. otoka i dr. burova voda farm. buffer) odbojnik (na vagonu). budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. zavrtanj. puxis kutija od šimširovine) fiz. bušel (eng. omnibus svima) v.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. maslena kiselina. bufov (ital. 36. butelja (fr. boutonniere) rupica za dugme. buxula. lat. boutiquage) torbarenje. bufer (eng. bouffette) kićanka. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). fr. strophe okret. Aspina gaga i Alburnus mento. biis vo. stvarčica slična dugmetu. trubni znak za sedlanje (kod konjice). merica. momak. pusu) zaseda. vitica. buter) hen. sa volovskim očima. bufo karikato (ital. buton (fr. burunotu) sitan duvan i dr. buljook. 134 buš-tru burnetirati v. bulga kožna kesa. bournous) ogrtač bez rukava. budžak (tur. merov. burnetizirati (eng. . bik. dućan. butada (fr. butum. volook. lakrdi-ja. Butter) maslo. bubuljica. butiin) sav. sladunjava i opora ukusa. busija (tur. lat. kiselina putera. butrola (fr. biityron. radi uspomene. ital. lakrdijaš. ophthalmos oko) ned. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. bušerizirati (fr. ceo. bufeta (fr. ital. par boutades) prema ćefu. ćošak. burmut (tur. = kapričo. šraf. rastvor baznog aluminijevog silikata. burnus (arap. bouffonnerie) šala. trgovanje na malo. Bucefalus (grč. buda (ital. budžet (eng. najmiliji konj Aleksandra Velikog. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. butan (grč. sa kapom. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. minñuši. maslac. Bukefalos. bushel) engleska mera za žito. kao što idu volovi pri oranju. u Indiji). vrsta rečne košljoribe. fr. budget. buter (grč. bufa (ital. laka komedija. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. lat. bufon. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. bottiglia) boca. but (eng. bolgia. kut. puxis kutija. bradavica. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. kojem je. budget) l. grč. venčani prsten. dvorska budala. buton (fr. butyron. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. butyron maslo. puce. dućan. predračun prihoda i rashoda uopšte.349 1 (u SAD 35. bivol. potpun. lakrdije. čep. hirurgu Burovu (1809— 1874). mappš. temnjak. računska godina. bursa. (krupan) brilijant u obocu. burnetizirati. komične opere. bufo (ital. 2. posilni. buš-tru (fr. bourse) med. bouton. bus (eng. butirin (lat. buffa) šala. buczo) zool. budžetirati (eng. pupoljak. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. 2. bucov (mañ. butiga (ital. boutade) duhovita šala. nem. bezbojna tečnost. vrsta gasa.239 1). burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). boutique) prodavnica. Bu-kephalas) „volovska glava". sluga. čireva. trgovina na malo. finansirati po budžetu. bottone) dugme. bussola kutijica. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. busola (ital. buffalo) zool. grč. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. opera bufa komična opera. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. zatvarač. bouchon) zapušač. lat. za ušmrkivanje. med. sastaviti. nlat. omnibus. komičar. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. bursa (ital. bouton. bouteille. butikaža (fr. ital. flaša. butsel (fr. butyrum. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. sastavljati budžet.. bottega) prodavnica. bufalo (eng. butik (fr. na mahove. bufoverija (fr. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. upotreblja-va se za obloge kod rana. mornarski kompas. burnus. zasićeni ugljovodonik (S4N10). Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). neke ustanove i dr. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. up. bucak) ugao. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. a drugi — obrnuto. burš (nlat. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. . up. bursitis (fr. biis govedo. staklo. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. pun života student ili mladić uopšte. brzi soloples bez pripreme. nem. up.

ili ostati ili propasti. salonska železnička kola. fr. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). kantar. haos. kao skraćenica: V= votum. vagina) alat. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. vagabund(a) (lat. 2. čisto živčana pojava koja dolazi. v. trgovačkih i političkih centara. vade mecum) „hajde sa mnom". zidana s namerom da dopre do neba. vaše) uzan sud za cveće.. \. \Č=vat. igrati va bank staviti sve na kocku. vagas) l. e. zapaljenje vagine. va) vredi. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma)..= vide vidi. pometnja. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. vagon (eng. e. \=volt. rodnica. mali vagon. vagonet (eng. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. može. fr. 2. v). lutalica. sveto sasuñe. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). eng. pre n. fig. vaša sacra) pl. vagaš (mañ. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. verne prevr-ni. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. tj. zbrka. vaginoskopija (lat. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. beskućnik. vaza (lat. vadla (nem. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. po Bibliji. stidnica. \=aanadijum. vaganti (lat. vagari skitati se. posuda. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. tumarale. nered. UP> = veber. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. rov. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. fiz. vagon restoran (fr. Mojsije kn>. vaginitis (lat. . dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). stidnični. vagabundus) skitnica. ro-dulja.A E I L O RU 147/ V V. jedan od najstarijih kulturnih. = vi-ce versa. lat. vadium. val. terazije. vaga (nem. metež.— valuta. vazna. vagina) ned. protuva. skopeo gledam) med. jemčenje. fr. dolazak na sud. Vavilon (hebr. v treće slovo naše ćirilice. bitanga. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. jemčevina. rok dolaska na sud. vavilonsko ropstvo 1. vademekum (lat. jarak. meriti na kantar. za odreñivanje težine tela. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. zigurat. lutalice. vazalagijum (nlat. jaža. važi. hem. za ukras. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). Vavilonska kula stepenasta kulapiramida.. tzv. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vagati (nem. vadiš jemac) prav. vadimonium) prav. va banque) „važi za ceo bank". podanik. grč. vagina) med. \9=volfram. vaginizam (lat. pre ne. probisvet. god. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". vol. vagon-li (fr. waggon. vagiva (lat. vasallus. naročito kod mladih žena. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. vadij(um) (nlat. vas. v. dvadeset osmo naše latinice (V. tj. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. kolovoz. novac koji se polaže na ime jemstva. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. vagon-salon (fr. leventa. vassal) klevetnik. uputstva. klevetnička zakletva. Wade) list noge. vadimonii desercio (lat. skitnice. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. va bank (fr. vazal (nlat. podsetnik. wagon-salon) salonski vagon. tumači. I. vagina. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). vaginalni (nlat. va! (fr. god. fig. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. vadimonij(um) (lat. vas sud.= volumen. zbirka priča (ili: anegdota). Babel. prestonica Vavilonije. sveti sudovi. vaza sakra (lat.

vakit) 2. vacare biti prazan. vakat (arap. tur. teška do 3 kg. nezauzeto je. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vaiz) propovednik. beli momci.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. 2. Vajtčepel (eng. vacare) 1. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. noge žute. vazna (lat. iz kojih se stvaraju nove ćelije. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. hayat. taština. neštampana strana (iza naslovne). vacuare) isprazniti. vasodilatatores) pl. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vreme muslimanske molitve — namaza. upražnjen. naslednika. prazno mesto (naročito parohijsko). potomci rimskih robova. up. bog. znat. doksat (u seoskoj kući). raspust. vaza. koja je kažnjavala preterano stroge posednike.) pl. osloboñe-nost od neke obaveze. vaqueros) pl. vazelin (fr. sama molitva. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vajkaunt (eng. vacans) prazan. višnujit. vas sud. vakuitet (lat. znat. whiteboys) pl. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vreme. dobit. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. teoriji kli-cine plazme. trem. nedostaje. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. čas. vakatura (nlat. po nekima Mavara. vas posuda. fayda) korist. vazektomija (lat. fa j da. slobodno je. tur. White Star Line) „Linija bela zvezda". vacantia) upražnjenost. pojačanim krvotokom. vikont. poreklom iz Amerike. nosi 140—160 jaja godišnje. fa'ida. vaišnave (ind. nezauzet. živci što sužavaju krvne sudove. sada: široka ulica u zal. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). tehni-ci itd. Vajt star lajn (eng.-tur. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vaktile (arap. znat. srednje veličine. vazodilatacija (nlat. vakeri (šp. od 1760. vaccus nezauzet. vacuitas) praznoća. vaše) v. viscount) v. činovnike i dr. Bazedova bolest i dr. vakant (lat. vajandotka (eng. waqt. usporenjem krvotoka. oboljenje živaca krvnih sudova. kao ii. interes. slobodan) imanje bez vlasnika. vacatura) upražnjavanje. vajtbet (eng. fr. upražnjenost. ništavost. nekog mesta).. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vakat (lat vacat. nepopunjen. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela.. npr. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. vaktiyle) u staro vreme. tur. sujeta. omanja. vajzbratna (nem. zool. vaiz (arap. nepopunjenost. ispražnjavati. vas. up. poznavalac verske literature (kod muslimana). neuron živac) med. osmatrač vakuuma kod mašina i dr.vazektomija 136 vakuole smann. školski odmor. hayat) 1. vaišja (ind. kresta ružičasta. Vajnbergova reakcija med. vajda (arap. ektome isecanje) kec. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vajsmanizam biol. tur. nekada. kod knjiga: čista. opadanjem temperature). vasomotores) pl. grč. vasoconstrictores) pl. vacuolae) pl. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. nezapremljen. vakantno imanje prav. upražnjenost (npr. i kao takvi prezreni. imanje bez zakonitog gospodara. vakuirati (lat. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . <•«. vajtbojs (eng. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. vajat (arap. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. sudski odmor. mineralna mast bez mirisa i boje. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vacatio) osloboñenje. vakuole (nlat. praznina. Vaisya) treća indijska kasta. vasoconstrictio) med. pastiri. vazomotorna neuroza ned. vasodilatatio) med. poreza. nema. vakantan (lat. vaseline) he«. grč. Vajl-Feliksova reakcija . delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vazomotori (nlat. Wyandotte) vrsta kokoši. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. prazno je. voća i sl. u koju spadaju trgovci. vakuist(a) (lat. povišenom temperaturom). obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. Vajthol (eng. vazokonstriktori (nlat. evakuirati. nameta i dr. vazoneuroza (lat. upražnjenje. zemljoradnici i zanatlije. vazodilatatori (nlat. vakacija (lat. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vazokonstrikcija (nlat. vakancija (nlat.

ljuštura (u školjke). vale. nlat. sa dva atoma. valvula) znat. uvala. valetudinarij(um) (lat. gradu Valensiji. utvrñivanje u polju. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valvule intestinales (lat. va lete! (lat. zaista. podizanje bedema. cena. valere biti zdrav. valere vredeti) valjan. valencije. eidos vid. vale! (lat. živeo! valedikcija (nlat. vakuum (lat. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. grč. vakcina (lat. waqf. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. dugačka uska dolina. bolesnička sobe. v. vakuum. overa. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. vacuum) prazan prostor. u Lionu Petru s Valdus. vale-dictio) pozdrav na rastanku. grč. valable. valutirati. stavljaju ispod svojih bula). prevna vrednost. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. valetudinarium) bolnica. vaccina) med. jedna lekovita biljka. valer (fr. leonisti. vaccina. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. vakcinoterapija (nlat. oblik) med. validacija (nlat. tatara. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. tur. validan (lat. valeur. v. valensija (šp. wa-llah. vala (ital. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. hartija od vrednosti. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. bezvazdušni prostor. e baš. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . u obliku monograma. javne biblioteke. valenciennes) pl. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. crevni zalisci. praznina. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valabilan (fr. valerijana (nlat. ital. 2. valvulae intesti-nales) pl. mati bivšeg turskog sultana. potvrñivanje. ošančavanje. vaccinatio) med. vala) l. bolnice. vacca krava. snažan. vacuum prazan prostor. validirati (nlat. kalemiti. ljuska. valah (arap. lat. hen. vrednost koja se očekuje. valva) krilo vrata. biti jak) zdrav bio. valencije (nlat. vakcinisati= vakcinirati. punovažan. validare) overiti. trajanje note. thera-peie lečenje) med. odeljen. valvacija (nlat. vidovita žena. ostajte zdravo! bene valete! (lat. vredan. vakcinacija (nlat. vodene boginje. valvatio) fin. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. pravio valjan. cepivo. škole. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valise) putnička ručne kožna torba. nlat. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. lečenje vakcinama. valere) jak. valle) 2. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. voile) l. mati. valvere) ocepiti. valiza. valui-rati. važnost. valore) vrednost. neprave kravlje boginje. zaliv. biti punovažan. mahuna. vakuum-metar (lat. v. valete) budite zdravo. prav. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. muz. vakuf (arap. valor. zalistak (na srcu. up. hrabrost. vallatio) voj. variola kravlja boginja) ned. cepljenje. valeur en attente. krepak. valanske čipke različite vrste. validet) roditeljka. validitet (nlat. nazvanih po šp. biti previo voljen. baš. izvršiti pravnu formu overevenje. crevima). vallahi) bogme. tur. koji važi. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. čarobnica. valva (lat. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. validatio) potvrda. koju je osnovao 1176. valiza (fr. eventualne buduća vrednost. pelcovanje. sirotišta. valacija (nlat. vodovode i dr. valida (arap. providan pokrivač za lice. punovažan. valansjen (fr. sabatati. do sedam atoma jednovalentnog elementa. valvirati (nlat. pravio važan. prav. utvrditi cenu nečemu. en recouvrement) trg. valentia) vrednost. vaccina sc. valdenzeri pl.mleka u prahu".. kalemljenje boginja. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valvula (lat. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. valeriane officinalis) bog. priznanje pravne važnosti nekog akta. pelcovati. košuljice. valenca hen. lažne. vaccina. prevna važnost. odrediti vrednost. venama. validitas) prav. vala (stnord. oproštajni govor. vakcinirati (nlat. podizanje nasipa. reformatorska sekta. vakcinoida (nlat. važeći. npr. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . odista. potvrditi. overevenje. val (fr. zdrav. zaklopac. u propisnom obliku. cepiti. velidus. zatva-rač. valiža v. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). valvaciona tabele fin. kravlja maja protiv velikih boginja. junaštvo. bog. grč.

H. vandal(in) fig. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. vampirizam med. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. vale (fr. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. valor intrinsekus (nlat. umrla oko 780. fin. u službi boga Odana i. valutirati (ital. up. u nedostatku hrane. novac. valkire (stnord. procena. vindemia) „mesec berbe". up. vanadium) hen. tur. Španiju i Italiju. valenki) čizme od sukna. valutare) v. vanadin (lat. otuda fig. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. valvirati. probisvet. lat. metal. otisnuti se na vandrovku. valuer) v. dobiva se i veštačkim putem. valutni damping (eng. vandrovka (nem. Vandali) pl. napada sisare. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. vampiro. naročito u jelu. valor ekstrinsekus (nlat. valovvica (mañ. sa pojavom proliva. skitati. Valhala (stnord. ratovalo s Rimljanima na Rajni. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. vainilla) bog. vanadij(um) (nlat. pesma o vandrovanju. ptice. kao vesnice. vami (eng. vandalismo) vandalska ćud. pesma vandrovaca. vandrovati (nem. zanata i sl. walorisieren) izvršiti. v. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku.žena-demon". Grka i Rumuna. (nlat. dumping) devalvacija novca. Walkuren) pl. procenjivati veću vrednost. valuta (ital. nem. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valkyrja.. Vanadis) hen. vavdrokaš v. valjenke (rus. izvršavati valorizaciju. Walhalla) u nord. e. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. vapdalizam (lat. atomska masa 50. redni broj 23. vanille) hen. carev namesnik. znak V. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. kao zamena prirodne vanile. ad valorem (nlat. zanata i sl. vali) guverner. luta po svetu radi trgovine. donose pobedu. šp. Valhala. divlji i surovi varvari. up. muzički komad za ovu igru. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. novac koji je. one su. čovek sklon divljačkom uništavanju. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. Gete. maja. valcer. odreñivanje vrednosti. „Faust"). hartija od vrednosti. fr. vanadin. valuta per dato (ital. vallomas iskaz) poreska prijava. vanille. pa i čoveka pri spavanju. s druge strane. Valpurga (nem. usled toga što je protivnik postao nesposoban. Vandali. boginje bitaka i suña je boraca. ad valorem) prema vrednosti. valutni papiri fin. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. divljaštvo. valuta per dato) trg. wandern) čovek koji putuje. vapila. grčeva. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). tj. a 455. skloni uništavanju svega lepog i dobrog.. u Valhali. vampir (slov. skitnica. gde je kao opatkinja jednog manastira. po njegovoj zapovesti. cena. valija (arap. kaca) širok kuhinjski limeni sud. valor (nlat. u svom sastavu i obliku. aromatična materija vanilinog ploda. vampir.. od 22. skitnja. vanilija (fr. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. dovode mu one koji hrabro poginu i.942. . up. od Š veka n. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. po tome zool. valor) vrednost. sedište bogova i junaka. nem. germanskogotsko pleme koje je. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). vale. valvirati. vandemijer (fr. vanadijum. pri dnu uži. wali. vandrovkaš (nem. wandern putovati) lutati. valorizirati (nem. element. up. Vandali. vrsta novca. Vandali (lat. tj. Wanne kada. zaštitnica od vradžbina i veštica. trovanje vani-lom. valuirati (fr.. pronañen 1830. vrednost od danas. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji.valija 138 valcer (nem. ital.. IX do 21. povraćanja i sl. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. vanille) med. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. vendemiaire. zbog čega im je kurs nestalan. valor vrednost) trg. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. valuta) „vrednost". ital. zavodnica. vanilin (fr. vanilizam (fr. . vandla (nem. za pranje posuña. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. Valholl. vandrovkaš. valkover (eng. vile. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. i sisa im krv. valkire. prekomerno puštanje krvi. u V veku pusto-šilo Galiju. proceniti. u rudama gvožña i olova. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena.. valse) v. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. valorizacija (lat.

razne stvari. vankos) jastučnica. pretvoriti u paru. varix. hvalisavost. vaporiser) ispariti. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. raspršivačem. maglovit. guardare) pokr. vanitas) taština. varix) med. probisvet. barbaros) v. pome-šane stvari. vetrenje. promenljive. vanitas vanitatum (lat. jedna vara iznosi 0. barbaros) v. variantes) pl. vaporare) pušiti se. varicosus) med. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). delimično odstupanje od jedne teme. vapor. štrcaljka. vaniloquentia) hvalisanje. vanilokvencija v. raspr-šivač. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. 2. vanilokventnost. raznolikost. gimnastičke produkcije. tj. promena veseli. varijante). variato) muz. fiz. tupa sekira. varijabilnost. menjanje. pun pare. vapore para) parobrod. up. listić. hulja. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. varius) l.84 t. promenljive količina. naredba. variatio) promena. proširenih vena. nepoetojan. varikozitet (nlat. lit. pismo. paziti. bolesno oticanje vena. vaporirati (lat. variabilis) promenljiv. ventouse) ned. varikomfalus (lat. vancaga (nem. ili britva. vaporizacija (nlat. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. varzilo (prema zemlji Brazilu. nejednakost. kvrgav. promena je prijatna. varijante (lat. grč. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. omphalgos pupak) med. raznovrsnosti.. odlika. varijabl (fr. kele) med. vaporacija (lat. vaporatio) isparavanje. prskalica.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. vaporizater (fr. varius različit) pl. zarijetet (lat. up. brbljanje. proppfenje pup-čanih vena. mutan. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). varijabilitet. pretvarati se u paru. parni. isparavati. ništavnost. vantoz (fr. zool. v. tur. varietates) pl. proširenje vena. varvarin. vrebati. uobraženost. warrant) trg. slavoljubivost. nevaljalac. razreñivanjem vazduha u njoj. varikozan (lat. evaporacija. muz. vardati (ital. oduška. varaq. arh. pisamce. varijacioni kompas fiz. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. step korak) v. vaporisatio) isparavanje. razbiti u kapljice. vaporosus) parovit. varijabilnost (nlat. astr. sve je tašto. od 19. deklinatorijum. svaštine. sujeta.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. bog. oticanje vena. v. parna laña. uan-step. vantuza (fr. variae lectiones. varix proširenje vena. žonglerske veštine i sl. sklon menjanju. varak (arap. ventose) „mesec vetra". kupica. nalog za hapšenje. vanjkušnica (mañ. espapna založnica. verijeteti (lat. otečenih vena. nož. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. vaporozan (nlat. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. varia (lat. varikocela (lat. grč. pesmu. poprskati prskalicom. variable) promenljive vrednost. varant (eng. koja se razlikuju jedna od drugih. varijanta (lat. 1. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. kolebanje. svaštice. praznina. Š. napor (lat. vanitet (lat. raznolikosti. npr. varak) list. variabilitas) promenlji-vost. prividno. 2. 2. vankos) jastuk. . svakovrsno-sti. Bandsage) l. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. varanted (eng. vanjkuš (mañ. variatio delectat) posl. varijato (ital. variks (lat. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. pretvaranje u paru. različit tekst (v. punomoć. nestalan. varijabilan (nlat. naduve-nost. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. čuvati se. ples. varicositas) med. vara (port. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. ništavno. barbarizam. one jedan. vanstep (eng. prolaznost. ital. propalica. biol. varietas) različnost. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. varijacija (lat. podvrsta. vanilokvencija. svaštarije. vapor. razmetljivost. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. lit. različitosti. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. vaporimetar (lat. vari jete (fr. grč. pretvarati u paru. varvarizam (grč. ispa-ravati. stara. preinačeno. nejasan. prazno. varia. prazan govor. P do 20. varvarin (grč. prividnost. u stanju barometra. Španiji i Južnoj Americi). proširenost vena. raznovrsnost. vaporizirati (fr.

na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. mali sud. promeniti se. naročito podmornice. donnijeg švedskog kralja. menjati se. varicellae) pl. varices (lat varix. zapaljenje krvnih sudova. tako da sada ima 11. sudić. sudovit. med. rošav. bolestan od boginja. . papska politika. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). fatelin. Vasilike (grč. čovek s takvom glavom. vas sud. variare) biti različit. nuz. HP 1869 — 18. prave boginje. proširenje vena. glupak. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. imati promenljiv uspeh. varinas) najfiniji američki duvan. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vasculosa) bog. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. varioloide (nlat. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. grč. v. vodene boginje. up.000 soba. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). Wasserwage) zan. vaserkopf (nem. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vaskulum (lat. županijski ured. variola. proširene vene. razlikovati se. glavni sasto-jak biljnih sudova. vaskulozan (nlat. varirati (lat. vatirati (nem. libela (ravnjača). razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. ned. održan u Vatikanu. sudov-ni. water. bazilika. vasculari-satio) biol. blaži oblik velikih boginja. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. grč. koji se tiče krvnih sudova. vas. nlat. vastitet (lat. pustogl. biti raznog ili drugog mišljenja. up. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. vodotisak. sudić) ned. vaskularizacija (lat. v. vasculosus) zool. variolozav (lat. variolisatio) med. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vaterpolist(a) (eng. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. prot-kanost krvnim sudovima. variolis) ned. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. bog. ned. postaviti vatom. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. žilica. unositi izmene u što. variole (nlat. kišni ogrtač od takve materije. vater-klozet (eng. ne slagati se. variolatio) med. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. vaservaga (nem. grč. vata (nem Watte) higijenski pamuk. variolosus) ned. flebektazija. waterproof) materija koja ne propušta vodu. engleski nužnik. bogat sudovima. vaterman (eng. vasa sp. oboljenje od velikih boginja. variolacija (nlat. variometar (lat. delimično odstupati od čega. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. boginjav. velike boginje. varmegye) župani-ja. variolae. eidos vid. vasculum) alat-. vater-linija (eng. vaterpruf (eng. bog. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). sastavljen od sudova ili kanala. oblik) pl. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. šp.. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica.varivas 140 vatirati varinas (tl. velike boginje. vaskulitis (lat. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. Vatikan (ital. vaterpolo (eng. vasilika v. UP 1870). najduža skijaška trka na svetu (86 km). ned. varices) pl. Vasermanova reakcija ned. vastitas) praznina. variolae vaccinae) pl ned. avij. razilaziti se u mišljenju. variolacija. vat (skr. vascularis) alat. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. variolizacija. vater-mašina (eng. belim robl>em. prostranost. wattieren) podmetnuti vatu. zgrada u kojoj se on nalazio. početa u VI veku i stalno proširivana. vater-tvist (engl. 1000 W čini 1 kilovat (kW). vaskuloza (nlat. male boginje. varicele (nlat. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. stvaranje krvnih sudova. water-closet) moderni higijenski nužnik. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. * vater-balast (eng. vatelin (nem. neizmernost. water polo) igrač vater-pola. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. fig. water-polo) sp. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. W) fiz. varmeñija (mañ. papska vlada. varius različit. viruela) pl. vasculum mali sud. fig. variolizacija (nlat. water-ballast) odeljenje lañe. mćtron) fiz. vaskularan (lat. pun krvnih sudova. kravlje boginje. varmeñe. variole vakcive (nlat. vaserdruk (nem. variolis (nlat.

umeci od vate tla). 3. u sav novac lozice i sednice). ali manje obavezne nego farbića. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. bujanje. vedanta (sskr. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. Veda. u Arabiji koji su. veduta) izgled. va tout) igram u sve. vedska religija najstarija faza indijski* religija. koji vezika (lat. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. simpatikusnogcela. tj. fig. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. pseto. mlečnim prerañevina-ma i jajima. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. videre) voj. koji životari. prospekt. merenje rada i energije. stražar na bedemu tvrñave. sposoban (ratna lañica). biljke. vegetativni živčani sistem znat. vesicantia) pl. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. neprijatna mlekom. vegetabilna pozorišta „zvezda". sistema ind. životariti. nespolno rasznak Ws. vegetabilije (lat. jedan od šest kolebljive. Veberu (1804—1891). pelce-ra. velikih filozofskih sistema Indije. svete veber (skr. vegetalan (lat. živeti koliko da se živi. u vezi sa rastenjem. mehur. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. u zičaru V. konjanik stražar. trepereći. vegetabilitas) biljna priroda. a obično i ne pije i ne mehura. va§ak ris) pas. vaccetto) muz. U upotrebi i danas = 82. na Rig-vedu. slavan glumac ili čuvena glumica. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. sve vegetacija (nlat. čio) tela. mćtron) fiz. užem smislu. vesicatorium) farm. umerenom biljke. reproduktivnom sistemu). vedetta. filozofije.) pl. umereni vegetarijanac jede i mleko. umereno. slačica i sl. mokraćni mehur. vegetarijanizam. vegetare oživeti) živeti. grč. život i rastenje rizikujem. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. watt. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. poz. med. sekunda. znak 1 Wh. najpopularniji u vadžibi (arap.554 kg. lat. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. starešina biljka. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. vegetus živahan. stavljam sve na kocku. tj. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. jedan od vaška (tur. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. sredstva za biljem. bez duha. rasti kao vahtmajstor (nem. ljuljajući se. vegetatio) bog. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. up. narednik.veduta (ital. biljaka. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. . koji pripada vedeta (fr. ital. spomenici sanskrtske književnosti. (pri kartanju). wey. jednostavnosti. 2. vedette. Watte) pl. koji čini te bilje raste. npr. vesica) aiat. Sama-. ned. deo nerv-nog vatsat (eng. vegetativno rasploñavanje bog. za popunjavanje oblika tela. sposobnost ra-stenja. vegetalis) biljni. izviñač biljnom carstvu. izazivanje plikova na koži radi odjaja. pergament-papir. fig. puši. vahabiti (arap. hrana biljna hrana. naziv po nemačkom fiRig-. vegetabilia) pl. vesica urinaria). konjička izvidnica. ibn Abd el-Vahaba. najstariji vunu. vegetabilis) biljni. pristalice religioznog pokreta bilje. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. bešič-nik. vedantizam učenje Vedante (Bede). jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. vegetabilki život život biljaka. vacillante) muz. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. bešika. napravljen od bilja. watt.) jedinica za suprotno. vačilante (ital. ostati ne radeći ništa. koji raste. sprava za rastenja. autonomni nervni sistem. vid) „znanje". istucanih zelenih bubaka (špan- . rastinje. zovi. ve (eng. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. vegetirati (lat. osobito električne. predstavi. straže. biljke. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. zemlja vrtova i njiva. vegetus) l. stroge verske dužnosti Indiji. vehabiti. živeti o biljnoj hrani. bujnost. vegetabilitet • (nlat. slika grada ili osobenost biljaka.) „kraj Beda". v. 4. fig. (nlat. Wb) fiz. vegetarijanac (nlat. životna snaga biljaka. naročito je sposoban da raste.) pl.i Atharva-veda. watt) el. Yajur. vezikator (nlat. E. fig. vae victis) jao si ga pobeñenima. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. mirisa i crnkast. Wachtmeister) voj. koji unamerenje efekta električne struje. jastučići. tj. rastinje. koji se tiče vatmetar (eng. organa. povrće. živeti životom načeto (ital.141 vezikator vatmen (eng. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. pristaništa. vrsta melema u obliku šipke. mali torpiljer za stražu oko da raste. puter i sir. biljni svet. va tu (fr.

somota-sta pamučna tkanina. dati tkanini izgled somota. veksirogledalo. somot. velutirati (fr. zadnjonepčani glas (g. up. veksir-pehar i DRveksirati (lat. velosipedist(a) (fr. fina alansonska čipka. vitulus) pergament od teleće kože. velosimetar (fr. mastiksa. veločisimo (ital. vena) anat. vena porta) anat. velvet (eng. hitro. velocissimo) kuz. vena poetika (lat. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. velvetin (eng. kore muškatnjaka. velours de coton) pamučni somot. venatorius) lovni. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. zadnje. velarizacija (fr. velox brz. pes. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. velours satine) atlasni somot. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. veksla (nem. velvet. vektor (lat. vendetta. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. wazer. velin. skalar. dosañivati. velox brz. kinje-nje.5 do 67 kg.) gram. zlostavljati. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). supr. rudi-mentarno htenje. velveteen) trg. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. pergamentu slična hartija. dovodnica. žutog voska. velarij(um) (lat. tako postoji i veksir-doza. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. velo (fr. hitrina. zadnjonepčani. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. pedis noga) v. velur (fr. vekio koito (ital. . npr. teška. štruca. Wecke) hleb duguljastog oblika. smole. ven brile (fr. velocitas) brzina. električna struja itd. slaba i nejasna težnja.. bicikl. izgovor. nlat. veksir--kocka. kadifa. plućna vena. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. točkaš. veloce) nuz. velur satane (fr. eng. velveret (eng. koji se tiče lova. velementum) pokrivalo. peckanje. veloutoire) slik. velouter) raditi (ili: izraditi. lovački. velvetin. velveret.) kinjiti. velleite) tih. prodajnost. volja koja još nije prešla u akciju. vexatio) zlostavljanje. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velosiped. k. terpentina. mešavina od crnog ili crvenog vina. mučitelj. velocipede) točak. velum (lat. šećera.vezikularan 142 vendeta skih buba). velluetum) trg. uzne-miravati. mučenje. velociped. tkati. fina i glatka. zadirkivanje. stari račun.) zvanje i vlast vezira. vena kava (lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). tur. arterija. dosañivanje. vesicularis) mehurast. velen (fr. grč. brzina. vena cava) anat. reumatizma i DRvezikularan (lat.. venalitas) potkupljenost. nad kojom se zapali kašika ruma. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. vezirat (arap. biciklizam. želja na čijem se ostvarenju ne radi. pesnička snaga. veleitet (nlat. šuplja vena. vekna (nem. venalitet (nlat. velleitas. velosport (lat. brzino-metar. vrsta štofa sa dugom dlakom. kadifa. uznemiravanje. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. welter velika težina) sp. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. veksacija (lat. velosiped (fr. vezir (arap. velaran (fr. meko nepce. v. lat. velar. velociped (lat. veo. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. ubrzanje. sila. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. velox brz. h). vendeta (ital. kupllvost. venatoran (lat. velament (lat. prohtev. vin brule) kuvano vino. velutina (fr. ili lovca. velveret) trg. upravljena veličina. velter (eng. veker (nem. vector) kat. razastrto radi zaštite od sunca. vrsta nekeplovanog mančestra. grč. všloce brz. izmišljen razlog. veloče (ital. velur de koton (fr. velocitet (lat. honorar koji prima umetnik za svoje delo. brzo. veksir (lat. vena arterioza (lat. staza za velosipedske trke. velarije pl. podmitljivost. up. vena poetica) pesnička žica. metron) sprava za merenje brzine aviona. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. vecchio conto) trg. vena (lat. Wechsel) menica. vena arteriosa) anat. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. Wecker) budilnik (časovnik). velaire) gram. veloutine) kozi. vrlo brzo. velodrom (lat. cimeta i paprice (korijandra). pesnički dar. velours) somot. supr. u obliku mehurića. velter kategorija boksera tetkina 63.) fon. velutoar (fr. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). lat. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. fr. vena porta (lat.) anat. sport) v. velar (fr. otkati) u vidu somota.

Vendi. bona venia. mehanička naprava. dozvola. koji se tiče trbuha. Venedik. lov. zalistak. ajni. veneracija (lat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. načiniti odušku na čemu. venerabile (lat. tj.. Venedik. venedjena (fr. koji pripada venama. ventralis) aiat. grč. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). veneficus) onaj koji spravlja otrove. ventriculi cordis) pl. venerabilan (lat. odobrenjem. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. vendicija (lat. tečnosti. prečasni. Vindi). venija docendi. nlat. ventilacija (lat. sa dopuštenjem. videh. naročito sifilis. vetropirstvo. ventil (lat. v. nadimanje. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. veneratio) duboko poštovanje. veneričan (lat. nem. venter (lat. Venus Venera. vidi. pun vetra: med. venija legendi. venia) odobrenje. venire doći. rezanje) med. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. otuñenje putem prodaje. predavanje. Venus Venera. ventrilokvija. lat. venerolog (lat. provetravati. naziv za polne bolesti. koji truje. alta vendita (ital. lekar za venerične bolesti. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. vingt-et-un) „dvadeset jedan". v. gasove. Venus. fig. neka je dopušteno reći. nagomilanost vetrova u želucu. obožavanje. ventosus) vetrovit. želudac. triper i meki šankr. sit venia). kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. puštanje krvi iz vene. . grudva) med. lat. trg.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. med. ventilacija. venski (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. fina vrsta tkanine grodetur. boginja lju-bavi. precenjivanje imanja koje treba deliti. logos govor. ventarola (ital. koji se nalazi na trbušnoj strani. venerologija (lat. neko pitanje pretresati. ventrkku-li kordis (lat. obično od metala. Venedik (tur. mehana. uopšte svaka šupljina na telu. spravljač otrova. ventositas) med. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. ventilator (lat. vici (lgt. fig. reč) med. naredba. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. koji nadima. dopuštanje. vici) „Doñoh. sectio sečenje. ventralan (lat. zadak. venenosus) otrovan. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. vetrenje. venerabilis) veoma pošto-van. kum venija (lat. venozan. venter trbuh. venerija (fr. Venus. sit venija verbo (lat. veni. venia aetatis) prav. venozan (lat. venta. veni. venosus) alat. ventarola. ventus vetar. ledenica. prethodno pretresanje. fig. tj. vena. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. ventozan (lat. rpaij. pobedih!". ventrikulus (lat. polio zaražen. ventilator) vetrilo. dostojan poštovanja. vena. venenum (lat. venerija (lat. venevozan (lat. lovačka kuća. trbuh. Venus) mit. venenum otrov. trbušni. grč ep. časni. venedički mletački. vetriti. nlat. koji se tiče vena. častan. one koje se najčešće prenose snošajem. venija etatis (lat. vetrovi-tost. ventiliranje v. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. venesekcija (lat. venenum facere otrov spravljati. vendere prodavati. venereus) med. veniat neka doñe) prav. ventozitet (lat. venter) znat. poziv pred sud. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. koji pripada trbuhu. ventrilokvenciJa (lat. ventilare) obnavljati vazduh. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. snabdeti ventilom. komore srca (desna i leva). vetrokaz. zborio mesto. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). zgrušavanje krvi u venama. vetrokaz.u. ventiliranje. fig. venerie. Venedi v. ventus vetar. venditio) prodaja. lat. loža. svestrano razma-trati. venija (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. objašnjavati u tančine. venari loviti) 2. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). thrombos grumen. bona venija ili kum bona venija (lat. venski. vendita prodaja) mesto gde se trguje. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. venija legendi (lat. v. grč. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. ventile) oduška. venta (šp. lovl>enje. veledostojni. venedienne) trg. venetromboza (lat. ventriculus) anat. vent-en (fr. polio bolestan. Venera (lat. vena) znat. strahopoštovanje. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). boginja l>ubavi) 1. venefik (lat. sprava za obnavljanje. ventilogij(um) (lat. hajka. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. alta vendita) visoka loža karbonara. vidi. pare i dr. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. provetravanje. ventilirati (lat. venia legendi) v. tj. venija docendi (lat. grč. pijaca. venenum) otrov. venijat (lat. venski. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. vendita (ital. bogat venama.

onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. razvratnica. v. koji se tiče reči. uzvišena Venera. varanda) doksat. v. govoriti u vetar. gei. verbosus) rečit. verbali-sare) prav. ulična ljubav. verbum reč. pun reči. radi primera. prebačen preko glave i niz pleća.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. veratrin (lat. mlaćenje gloginja. od reči do reči. up. Večernjače (Hespe-rus). trošenje reči uludo. glagol. ljupko. verbalna egzegeza objašnjenje reči. govoriti. besmisleno ponavljanje reči. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. lepotica. venica. kazati i sl. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. verbum auxiliare) gram. opširnost u izlaganju. čista. mraka i sl. nota jedne vlade drugoj. veo (ital. verbum (lat.. naklapanje. poduži komad bele tkanine koji. što ometa da se nešto sazna. pričanje utaman. Zornica. gram. glagolski. verbi causa) na primer. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). stihovi bez slika. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. venter. Veneris) mit. verbalizirati (lat. umilno. veracitet (lat. verbalizam (lat. versus) poet. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. verbum anomalum) gram. verbaliter) pril. nepravilan glagol. . usmeno raspravljati. veranda (eng. verbalan (lat. verbalna nota pol. mala vena. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. šibanje. ljubav koja se svuda skita. verbalist(a) (lat. ispravnost. svačija »sena. fig. baranda. Venus vulgivaga) obična pohota. pismeno saslušavati. batina-ti. od reči do reči. polna ljubav. kao plašt. pomoćni glagol. razvučenost (stila). uranios nebeski) visoka. verbaliter (lat. otvoren trem na kući. verberatio) batinanje. pan-demos) v. verbalizam. tanji sloj nečega. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verbum auksilijare (lat. verbum) pričalo. doslovno. verbatim (lat. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. nakla-pati. Venera. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. Venus (lat. veran liberi. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. pronañen . omotač oko nečega. verberirati (lat. venusto) muz. parenje. verbigeratio) med. uvreda nanesena rečima. 3. Venus pandemos (lat. Venus vulgivaga. verba (lat. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. verbi kau za. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. verberare) šibati. ver blan (fr. sastavljati protokol. verberacija (nlat. velo) l. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. verbalna definicija objašnjenje reči. venusto (ital. tj. astr. mali krvni sud. verbi gratia) v. požuda. ljubavnica. 2. blagoglagoljivost.). verbum activum) gram. venula) znat. v. fiz. verbatim) pril. oblaka. ljubav prema istini. Venus. veracitas) istinitost. kao znak žalosti. Venus. verbalisatio) prav. doslovan bukvalan. prijatno. nlat. opširan (u pričanju ili izlaganju). Venus uranija (lat. verba) pl. iš. fig. verbozan (lat. verbi gracija.1820. verbum anomalum (lat. verbalizacija (lat. kleka. klekinja (drvo i plod). grč. realna injurija. bukvalnost. verbum deponens (lat. poet. fig. verbalitet (nlat. veras (lat. verax koji istinu govori. supr. veranda. verbositas) prekomerna rečitost. oblju-ba. veratrum) hem. verbum. verbum) gram. vantuza. od reči do reči. istinoljubi-vost. vers blancs) pl. nlat. nečed-nost. neveste nose na venčanju. glagolska reč. nepohotna ljubav. u obliku masti. sskr. sada u pariskom Luvru. doslovno. verbalna injurija prav. ventuza (fr. bukvalno. vere. pričati utaman. tući. sastavljanje protokola. ventrilokvist(a) (lat. verbi gracija (lat. služi. odredba reči. verbalis) koji se sastoji od reči. mati Kupidonova. odložim glagol. fenyo. usmeno. trućalo. uzvišena. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. koja se vidi i po danu. fig. venula (lat. ventrilokvencija. Venus. zastor (od magle. grč. radni glagol. Venus pandemos. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). verodostojnost. nešto što prikriva stvarnost. pohotljivost. Zornjača (Fosforus). rañen u P veku pre naše ere. tumačenje reči. gram. verbum. potresati. zvezda Danica. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. pismeno saslušanje. veka (mañ. verbalitas) doslovnost. prekla-palo. šamaranje. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. bujica reči. ventouse) ned. »sena Vulkanova. fenyii) bog. na ostrvu Milosu. Venus vulgivaga (lat. verbum aktivum (lat. nlat. verbigeracija (nlat. usmeni. verbi kauza (lat. trućanje. verbalnost v. verbozitet (nlat.

up. vergi) porez. tuga. pregledati (račune. verbum intranzitivum (lat. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. verzio in rem (nlat. (nlat. verzo folio (lat. verzio in rem. versari) dolaziti u dodir. veritas) istina. verizam (lat. eng. crvolik. ver-librizam (fr. vermicularis) crvast. versus) poet. zanos. hipoteze. verite) istina. verzo šolto (ital. dokumente. promena. vermeil. punomoći i dr. zanimati se čim. veritet. obraze). primitivum. verminatio) med. veritas juridica) prav. veretizav (arap. raditi na čemu. versatus) upućen u nešto. zool. verdict) prav. sušica. šaren. sprava za ispitivanje jačine metala. versicolor) raznobojan. vitriculum. lat. verbum tranzitivum (lat. 2. veritet nekog potraživanja. versifikacija. verbum impersonale (lat. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. vatrenocrven dragi kamen. verificirati (nlat. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. verzifikacija v. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. lat. veriste) umetnik pristalica verizma. polni organi. verenda (lat. porotska odluka. verzio in utilitatem (nlat. verminozan (lat. plaćanje duga zajmom. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. vermej (fr. glisna bolest. vericle. onaj koji nema svih oblika. obrtati robom. vermikularan (nlat. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verificatio) proverava-nje. presuda. žar. promet. utvrñivanje pravog stanja. vertere obrnuti. versio in utilitatem) prav. pozlaćen bakar. vešt. verbum intransitivum) gram. vergl (ital. Werkstatt) radionica. veritet (lat. veritas. verbum defectivum) gram. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. prelazni glagol. verzija (nlat. vičan čemu. odluka. vermijon (fr. verbum passivum) gram. putem iskustva. versus) pl. prodaja na kredit. versio in rem) prav. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. waram. harač. v. mešanje poverioca. obavešten. izvež-ban. veritas (lat. vermis. versio uteri) obrt deteta u materici. baviti se. verikl (fr. overiti. verem (arap. iskusan. waram. rumenica). fermati. Vermaht (nem. verz (lat. glistav. verzikolorav (lat. da zahteva naknadu vrednosti). okrenuti) inačica jedne pripovetke. pravna istina. koji boluje od glista. tj. veritas juridika (lat. vere. pa onda potvrditi ispravnost. gliste. verificator) utvrñivač istine. stvarnost. zamah. na obratno j strani (lista). slikarstvu. verbum transiti-vum) gram. verbum primitivum) gram. v. obrt. obrnutost materice. grč. verifikacija (nlat. pesnik koji piše slobodnim stihovima.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. fil. verdikt (lat. trpni glagol. rumenilo (za usne.) poštovati. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. zool. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. veresija (tur. versus istinit. tuberkuloza. tur. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. zazirati. istine. verv (fr. verbum inhoativum (lat. družiti se. vero. verbum pasivum (lat. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. versio. prevod na maternji jezik. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. bezličan glagol. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. verso folio) na drugoj strani. književnosti i muzici moderne Italije. med. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. bolest od glista. verzurirati (lat. ver-librist(a) (fr. verzali (lat. V. verso sciolto) v. u vatri pozlaćeno srebro. verifikator (nlat. verkštat (nem. vermes (lat. vergija (tur. verist(a) (fr. verminosus) med. vergula) kuz. ital. ital. npr. verificare) proveriti. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama.). pun glista. verbum imperso-nale) gram. neprelazni glagol. verbum primitivum (lat. versali. verzacija (lat. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verve) polet. overilac. proña robe. verziran (lat. ili. istinitost. danak. veresi) kupovina ili prodaja na veru. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. jad. vitrum staklo) lažan dragi kamen. fr. verem) l. menjanje. vermes) pl. verminacija (lat. verenda) pl. veredictum. vermati (tur. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. versatio) okretanje. tip. verziran» (lat. prevod. proveravati. overavanje. . verbum inchoativum) gran. versura) vršiti promet robe. nepotpun glagol. bojati se. v. versura) trg. 10 Leksikon verzura (lat. obrtanje. versi liberi.

kolebljivost. lik) prenošenje fotografija na staklo. verseto (ital. verre staklo. vertiko (nem. verthajmica. izreka iz Biblije. crvići. teme. vernije (fr. 2. versus) št. matematičaru Vernier-y (1580—1637). remedia) pl. prostota. magnetne igle). vertatur (lat. niz metrički sreñenih ritmova koji. versatilitas) prevrtll-vost. nem. pršljenski. vertex) vrtlog. versikul (lat. veruka (lat. šuga. u pravcu dejstva Zemljine teže. zmija. veronal fark. verrucosus) med. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. pisac stihova. verrucositas) med. uspravna. obrtati) prevrtljiv. praviti (ili: pisati) stihove. početak geološkog perioda tri-jasa. vertigo (lat. vrsta. vešt. verzija. asonancije ili aliteraiije. versare okretati. stavljanje u stihove. verset) kitica. vermiforman (nlat. vertiginozan (lat. kičmenjaci. vernatio) podmlañivanje. vernisaž (fr. dovitljivost. obrni (list). vermifuga (nlat. versus cancrinus) post. vemalis. bradavičavost. versificirati (lat. stihoklepac. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). neotesanost. premazati firnajzom. bradavica. nauka o stihovima. sedište republikan-ske vlade. vsrnilitet (lat. vermifuga. npr. . versija v. stih. stihovi bez slika. nesvestica. vertebralan (nlat. strofa. versi liberi (lat. crvast. verfen geol. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vrtoglavica. okretan. rtenjačni. versificator) stihotvorac. berlinskom stolaru Vertikou. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. tip. kovitlav. vermiformis) u obliku crva. verotipija (fr. vertatur) neka se okrene. versifikacija (lat. glava. versus) poeg. ned. versifikator (lat. pravl>enje glupih šala. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. vernirati (fr. verthajmovača. prava linija. slobodni stihovi.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. promenljivost. astr. vesper (lat. promenljiv. verre staklo. versatilitet (nlat. koga je uhvatila vrtoglavica. lekovi za isterivanje glista. versus kankrinus (lat. . pretposlednji kanonski . tj. 1871—79. verticalis) uspravan. verruca) med. vrh. grč. verticitas. vrsta finih talijanskih rezanaca. pesnik. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. vertikalan položaj. prestonice francuskih kraljeva. vsrsali (lat. versifex) nadripesnik. nazvan po pronalazaču. vernir) lakovati.) v. verukozitet (nlat. obnavl>anje. versetto. koji izaziva vrtoglavicu. pun bradavica. vrsta nonijusa. grč. vermicelli) pl. vernalan (lat. vernilitas) ropsko ponašanje. tj.čas. vertikalan (nlat. užina. se. verticitet (nlat. verte (lat. neka se obrne (list). vertebralis) zool. crvolik. verole. vis. breg. predstavljaju celinu. verteks (lat. brava. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. vsrnacija (lat. versus memorijales (lat. versatilan (lat. sifilis. typos oblik. prolećni. naročito na oku. up. variola) tec. Versaj (fr. izbijanje mladica u proleće. 2. okret-ljivost. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. vir. vermug (fr. versiculus) mali stih. nlat. bradavičav. vertebrata) pl. verticalis) kat. stožer na nebu. vertikale (nlat. fr. presvlačenje nekih životinja. verofon (fr. račji stih = palindromos. glazirati. verol (fr. zool. fr. versi liberi) pl. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. versificare) staviti u stihove. zvezda Večernjača. versus memoriales) pl. verz. koji pati od vrtoglavice. okomit. nazvana po svom pronalazaču. perpendikularan. fig. upravljanja (npr. pravljenje stihova. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. velika početna slova. moć opredeljivala. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. versificatio) stihotvor-stvo. verukozan (lat. vesnjanka (rus. vertigo) ned. versifeks (nlat. vrtoglav. svrab. VI 1919 (Ver-sajski mir). kičme-ni. odvesan. versta (rus. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. veras. vernier) geom. pomoću rimovanja. dati (ili: davati) sjajan izgled. vertebrata (nlat. vermoute. ulagivanje. skidanje svlaka. versatilis. ver) pr. verticite) fiz. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. vere (lat. vertere. 1672—1789. vertiginosus) l. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. verte) okreni.

čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. prenosilac. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. Indijanci. vestibil (fr. vecozo (ital. vestalinks (lat. veternus dremljivost) med. žustar. vestis odelo. vestijar (lat. vibrato) muz. iznositi prljav veš. fig. Wasche) rublje. zakalućerivanje. veterina) nauka o marvenim bolestima. žustrine. vibrant) ustreptao. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. neobuzdan. vibrare tresti. veto zabranjujem) lipti. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. spisi St. pustolovi. rimska boginja ognjišta. vehikl (lat. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. haljinar. Vesta) mit. planetoid otkriven 1807. veterinarius) marveni lekar. . čednosti. koji se sastoji u trepe-renju. vibrato (ital. npr. čovek ostareo u službi. vibrator (lat. škola za marvene lekare. fig. vehter (nem. Palas 1802. sprovodnik. vehiculum) kola. vestibule) trem. vibrare) l. vatrenost. Vedžvudu (1730—1795). vestalinke. farm. vehemencija. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). vija. vehemens) žestok. vestalke. Vetus Testamentum) Stari zavet. Waschblau) plavilo za rublje. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. zabran-ski način. vehementan (lat. isluženi vojnik. vešplav (nem. njihati. vestern (eng. ode-vanje. bolesna želja za spavanjem. (Ceres 1801. vestitura) oblačenje. Wachter) čuvar. vestiarium) soba gde stoje haljine. via) v. fig. stanje jednog veterane. fiziol. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. mrtvilo. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vestitura (nlat. vestibil. med. haljinarnica. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. obično destilovana voda. vecozamente (ital. vibrare. ne primam. način zabrane. vod. vehabiti (arap. vestiarius. vestalke (lat. vetativ (lat. neobuzdanost. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. vibrantan (fr. fiz. liberum veto (lat. vekil) punomoćnik. stope. vibralitet (nlat. vehemencija (lat. garderoba.divlji zapad". wakil tur. zastupnik. fajansa. njihav. veto (lat. veterancija. fr. u ustavnim državama vladaoci imaju. vestales) pl. astr. vestigium. vehementnost. njihavost. veteranstvo v. oblačionica i svlačionice. vestibul (lat. vedžvud (eng. veterina (lat. veteranus. vestales) pl. vestibule) v. tragovi. vestijarij(um) (lat. ulaz u kuću. Vesta). nazvana po pronalazaču Dž. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. vetus star) stari vojnik. veternus (lat. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. njihanju. kauboji. vecozo. vatren. via (lat. Juno 1804.. vibrare trepereti. vestibul. marveno lekarstvo. vezzosamente) muz. vecozamente. Vetus testamentum (lat. vestigia) pl. revolveraši. oblik i dr. srpskohrv. vibrater (lat. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. ili odbijanje. meko. veš (nem. strastan. da se njihaju. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. v. vehementia) žestina. dršćući. treptav. veterancija (nlat. preobuka. veterinar (lat. stražar. živinar. phone glas) muz. silovi-tost. drhtav. vibrafon (lat. treptaj™. tre-pereti. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. njihati se) 1. dremljivost. vezzoso) muz. grč. vestigije (lat. nlat. predsoblje. prevozio ili prenosio sredstvo. zaveta.. ako se koja ogrešila o nevinost. veterinarski fakultet. Vahabi) up. vibrare vitlati. tragovi nogu. plahovitost. veteran (lat. bušenje betona i dr. bila je živa zakopana. trepereći. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. veto) zabranjujem. sredstvo za prenošenje. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . takav je. letargija. plah. mlitavost. g. veteranstvo. vehementnost v. nežno. domaće sloge. glas r. treperavost. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. teh. predvorje. stari ratnik. vibralitas) fiz. vibrant (lat. provodnik. nekad turski ministar. blago. vahabiti. iaizmenična napetost i labavost delova tela. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. odeća) trgovac haljinama. vestibulum. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. većil (arap. šerifi. vibratorius) treperav. odbacujem. 2. vibratoran (lat. 2.

zavojite bakterije. fina. svilaste vuna ove ovce. vibrioni (lat. kon vi-gore. Vidalova reakcija med. dan uoči praznika. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. protivnici torijevaca. vibrare) drhtati. pogledaj. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vibrare. jačina. sravni. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). up. fulgura frango) „Žive dozivam. vivos voco mortuos plango. da- . vigorozan (nlat. drhtanje. vigorozamente. žestina. tj. vrlo živo. whigs) pl. lama. treperenje. vivace) ouz. vivus »siv. noćno straža-renje. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vibrare. zoološka bašta. viva voće) živim glasom. eupr. navečerje. sa žarom. floreat (lat. vigilancija (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. izazivači kolere. pažljiv. grč. (lat.). vivačisimo (ital. tj. viviparija. nlat. fulgura frango (lat. vigonja (fr. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. njihanje (šetalice). zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vatreno. članovi engleske liberalne stranke. viva voks docet (lat. vibrograf (lat. floreat) živeo. vivus živ. up. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. usmeno. v. viva vox docet) živi glas poučava. mrtve oplakujem.. paratifusa. vivacitet (lat. klaćenje. graphia) fiz. klatiti se. vigilans) stra»sar. sprava za posmatranje treperenja. mahati. vivat. marketenderka. vivisekcija (lat. da cveta. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vibrogram (lat. viva (ital. grč. vigorozo. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). kon viveca. mortuos plango. ragege rañati) zool. silno. rastao. pukovski krčmar. tj. pun »sivotne snage. oživljenje. uporedi. bdenije. kratke. vibroskop (lat. vigere. vivificatio) oživlja-vanje. vigorosamente) kuz. vivisecirati (lat. vivo. oprezan. vibrirati (lat. viva) živeo! viva voks (lat. snažno. vive r (fr. živa reč ima poučnu snagu. kolere. živahno. viva čitaš) životna snaga. vivo (ital. vivus živ. vibrare trepereti. opreznost. fonautogram. pukovska krčmarica. vivipar) hol. fig. viviparija (lat. vigilantan (lat. viva vox) živi glas. živahno. vibriones) pl. skopeo gledam) fiz. treptaj. oviparan. vivandjerka (fr. vigorozo (ital. vivače. vivifikacija (nlat. vigovci (eng. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vivo) kuz. kreskat. vigogne) peruanska ovca. up. fonautograf. up. prijatelji slobode. vivače (ital. vibrare.) budan. vivandiere) vojnička.vibracija 148 videant konzules. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. vibracija (nlat. videant konzules . vivant! (lat. grč. brižljiv. veoma brzo. vigor) »sivotna snaga. vigilantia) budnost. viviparan (lat. vigorosus) snažan. videre) vidi. vi vat) živeo! vivat. up. obično od bivolskih koža. viva voce (lat. krepkost. viviparizam zool. vivus živ. up. vibrare. viviparizam. krepko. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). pažlji-vost. ovipar. treba da ga budno čuva. živahnost. usmeno poučavanje.. up. da raste. sector koji seče) naučnik koji para. čuvar. sve»s. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. vigizam (eng. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. da živi. vigilia) bdenje. vivandje (fr. podrhtavanje. nauka o treperenju zvučnih tela. žar. vide (lat. živost. sakagije i dr. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. marketender. grapho) fiz. v. živa reč. silina. npr. živom rečju. v. vivacissimo) kuz. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vivipar (lat. bonvivan. vide. vigilija (lat. vivat (lat. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. oscilacija. silan. vibrografija (lat. jak. zverinjak. vivus živ. trepereti. nadzornik. vivos voko. srdobolje. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. grč. slobodnjaci. vigorozamente (ital. naročito medicinskog ispitivanja. vibratio) fiz. što življe. vigor (lat. vivisektor (lat. u opasnim vremenima. vitlati. gramma crta) fiz. krepak. bri»sljivost. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). munje lomim". vigoroso) muz. whiggism) načela i program vigovaca. nastojnik. njihati se. živahnost. obazriv. vigilant (lat. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). smotren. vigilantibus leges sunt skripte (lat.

vide infra (lat. pr. vizionoskop (lat. vidimus. sravnio. grč. vidimirati (lat. sanjarija. visere gledati. vizuelan. priviñenja. sproću čega. fr. prikaza. tenakl. primetnost. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. razumljivo. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). overa jednog akta. prijavnica. okrenute jedna drugoj. naravno. videre videti) vidljiv. vide infra) vidi dole. za stvaran opaža]. video. pohañati. obudovelost. pregledanje. visibilis. težiti za nečim. vidi ranije (u knjigama). vizantinizam (grč. npr. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. videatur) neka se vidi. naspram. pričina. sanjalica. vidimus) videli smo. fr. prizor. 3. vizibilitet (nlat. pri-državač listova. gledanje. 2. vija gracije (lat. bizantini-zam. viduitet (lat. via. npr. vidimacija (lat. pesnik. vidi niže. videlicet (lat. voj. osamljenost. vizija (lat. pojava. rgo vidimatione) taksa za pregled. visio gledanje. vizirati (lat. vizavi (fr. slika. utvara. smerati nešto. vizitkarta (nem. visitator) posetilac. kopija vidimata (lat. smotra. treba videti. očevidan. carinsko). visuel) v. vidimer) staviti na nepggo vidi. posećivati. nadzornik imanja. uobraženja. vidit) video je. visitare. gañati. koji se tiče vida. putem pomilovanje. naročito potvrda da je prepis veran originalu. vidni. visiter) pregledati. pro vidimacione (lat. visio. sravnili smo. vizitira™ (lat. primetan. fr. . očevidnost. up. visorium) tip. spram čega. visitatio) posećivaše. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. takoñe: viza. pasoše). visum) ono što je viñeno. vizir (ital. Visit-karte) posetnica. preko puta od druge osobe. vidi) video sam. vizualan (lat. malo kanabe za dve osobe tako da su.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. predstava. prekoputa. uzeti na nišan. Byzantion) v. posetiti. 4. nalaženje. predstava koju smatramo. pregledanje (lekarske. videlicet =videre licet) pril. vizualan. vis-a-vis) lice u lice. copia vidimata) overen prepis. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. očiglednost. udovički deo. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. polaznik. in via juriš) putem prava. visis actis) prav. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. vidualitium) prav. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. nišanska gajka. pošto su viñena. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. nišan. preko puta jedno od drugog. na adre-sama: preko. vidimiran. videre videti. videre) viñenje. putem milosti. vizibilan (lat. visualis) ont. za overu. vidi napred. pregledane. prema čemu. poho-diti. vidovit čovek. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. vidualicij(um) (lat. prezimenom. vizum (lat. fr. overiti putne isprave. poseta. izvršiti pregled. vide supra) vidi gore. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. zakonskim sredstvima. kad sede. 3. pregled. 5. visum) opt. fig. vidua udova. vizitacija (lat. nišaniti. vizionar (nlat. overen prepis. poho-dilac. visiera) l. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). via gratiae) prav. vidi docnije (u knjigama). očigledan. fr. prema potrebi. moralne beda. tj. vizitator (nlat. vija Beograd preko Beograda. vidimus (lat. in vija jurio (lat. slika uobrazilje. psih. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. vizita (fr. kratak ženski ogrtač za posete. via put) sredstvo. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. staviti vizu na pasoš i dr.. pregledač. kao što se lako može videti. 2. imati u vidu što. vide supra (lat. udovičko stanje. videatur (lat. zvanjem i mestom stanovanja. lekarska poseta. visionarius. zagledati. pohoda. fig. mišljenje. praznim. visionaire) vidovnjak. kao kh. odrediti zapreminu posude. pregledava akta. vizuelan (fr. nlat. uzana kočija sa dva sedišta. vizis aktis (lat. videtur) izgleda. overavanje. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. opsena. zanesenjak. viza (lat. videtur (lat. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vidi (lat. očevidno. viser) l. dići i spustiti. vizura (lat. karta sa imenom. poha-ñanje. vija (lat. viduitas) udovanje. visibilitas) vidljivost. vidit (lat. onaj koji može duhom da vidi. pretresa™. izvršiti pretres. zvanična overa. halucinacija čula vida. čini se. jasno. shvatanje. vizorij(um) (nlat. visum viñeno. način. visite) poseta. udovištvo. pregled. kao im.

kuća izrañena u obliku letnjikovca. unižavanje. ital. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. bili na zlu glasu kao gusari. vicarius) namesni. sličan mandolini. vijatikum (lat. rñav. provincija. wilaya. vikontesa (fr. vicecomes. victualia) pl. kazneni. samovoljno. vilis jevtin) prost. vila (lat. vina medikata (lat. medicinska (ili: lekovita.-tur. vilavela (fr. IV u čast Jupitera. viking (stnord. victorieux) pobedonosan. željan osvete. naročito junak na moru. vilis (lat. namesnik (pape. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. vikler (nem. izdržavanje. barovitog mesta i sl. viatorium) putomer. fr. Victoria) nit.) muz. vicarus) zastupnik. Vendi. samovlasno. . svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. Wichse) mast za obuću. poputnina. vinalia) pl. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vijatorij(um) (lat. up. vicariatus) v. vikont (nlat. vikendica kuća za odmor. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. smanjivanje vrednosti. vicomte. od-mazdni. viktorije (lat. vikunja (šp. vija fakti (lat. viktualijanci (nlat. vivere živeti) pl. god. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. neznatnije vrednosti. vikar (lat. ratnik. vina medicata) pl. asteroid otkriven 1850. prethodnika reformacije u XIV veku. villanelle. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. Viktorije (lat. villa. vikarni (lat. vikarna krvarenja med. viksati (nem. vindikativan (nlat. a obično se provodi van mesta stanovanja. zastupajući. kapelanstvo. po naredbi svog vojvode (hercoga). biljna) vina. vilifikacija (nlat. viktorijaorandž hen. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. zavičaj. up. viktoriozan (lat. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. život na selu radi razonode. pokrajina. pobednički. vigonja. provodi na selu. vicuna) v. savijati) svitak za kovrčanje kose. prav. engleska teleća imi-cla. podgrof. od UŠ—XI veka. viktus (lat. vindikacija (lat. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vilayetli) zemljak. kapelan.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. vikarija. astr. viklifiti pl. vikarija (nlat. bez vrednosti. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. viae-ductus) most iznad doline. odmenjujući.. dijecezi itd. vileñatura (ital. viktualije (nlat. vitalijanci. hodometar. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. week-end) nedeljni odmor. na osnovu naredbe. puta. namesnički. vikarijus apostolikus (nlat. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. vilajet (arap. zaštićivanje. poslednja pomast. slon. vikarijat (nlat. vi mandati (lat. radi razonode i odmora. gusar. biskupiji. fr. vilioris conditionis) slabijeg sastava. delokrug namesni-kov. vreñanje. seoska igra. junak. hrana. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. vilio-ris kondicionis (lat. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. victus et amietus) hrana i odelo. imalin. wickeln omotavati. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vi mandati) prav. korpus vile (lat. patrijarha) u jednoj oblasti. vilstek (eng. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena.) zool. villeggiatura) letnje vreme koje se. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vina (ind. namesništvo. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. u Engleskoj: niži sveštenik. vilayet) mesto roñenja. vikingr) borac. Vindi v. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. fr. za bojenje vune i svile. vilajetlija (arap. letnja svežina. životne namirnice. vike (nem. via facti) prav. victus. vindicativus) osvetolju-biv. viktus et amiktus (lat. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). osetljiv. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". posednik vlastelinstva u Francuskoj. farm. zamenik. pesma uz koju se igra. vinalije (lat. po zapovesti. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. male vrednosti. viaticum) putni trošak. silom. victoriosus. vikarijat. sredstvo za život. neznatan. IX u čast Venere i 22. vikend (eng. vikend. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. tur. vilj (tur. nasilno. papijota. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. victualia. eng. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vivere živeti) način života. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). ville) letnjikovac.

vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. višega (fr. viola alta. preteran. naprasit. ital. u početku ili na kraju knjige. viola. dosuditi. vinometar (lat. takoñe: vindikta. viola) l. tužba zbog nanesene štete. preteranost. viola di gamba) muz. ljubičast. vinculare) spojiti. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. vinkl (nem. vigne. fr. veština spravljanje vina. slaže slova). sudskim putem tražiti svoje natrag. nlat. viole. gañenje od vina. štititi. violentia) v. violata) obeščašćena. sla-galjka (mala metalna pregrada. postao insolventan. vigna) vinova loza. tinto. naročito zanatlijskih. . žigicama). up. prisiljavanje. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. ljubičica. up. vinovnik (rus. v. nasilan. vinolentus) pijan od vina. vinktura (lat. vinczeller od nem. vindikaciono pravo prav. Vindobone (lat. naprasitost. violette) koji je boje ljubičice. violentia) silina. oskrvnjenje. gvint. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. uže. goropadan. vinkulacija (lat. slagačica. viola di braccio) muz. kažnjavanje. brak. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. vindjak(n)a (nem. vino tinte (šp. vinum vino. violare jus teritorijale (lat. violencija (lat. vinomer.. vino tinto) v.. vrpca. združiti. Vindobona) starorimsko ime za Beč. viola alta (ital. viola alta) muz. bog. violet (ital. brač-violina. žestok. Winzer) stručan vinogradar. čuvar vinograda. docnije samo sa sedam drevnih žica. violacija (lat. vinificator) proizvoñač vina. violetto. etiketa. mržnja na vino. ljubavna violina. vinum misale (lat. papiru. šp. vinifikacija (nlat. svezati. u širini štampanog retka. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). vinovnik) krivac. viola d'amore) muz. povreda prava. violetta) nuz. desnom rukom.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. sklon piću. nlat. viola di bračo (ital. violeta (tal. vinkulirati (lat. grč. gšja-nost. vinja (fr. vincula okovi) vezivanje. vindicare) osvetiti. ljubičica. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. prouzrokovač. prestup zakona. violinum) hem. vinklag (nem. vinculum) konopac. violata (lat. prav. plahovit. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vitula) 2. vinctura. vrstač. mešavina plave ili crvene boje. žestina. sekt. vino seko (ital. violetan (fr. spona. sila. muz. od kojih su neke bile metalne. Winkelhaken) tip. vinolencija (lat. prinudan. vinifikator (nlat. ital. vindicta) osveta. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. obavezati se. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. vint (nem. pre no što je isplatio. izmešan s vinom. fin. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. vinum. vinograd. sklonost piću. plahovitost. izazivač. braniti. maramica-ma). opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. vincire) vrpca. obesvećenje. metron) sprava za merenje jačine vina. prav. na pismima. prekomeran. ranije sa 12—14 žica. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. spa janje. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. opijanje. vinkulum matrimonii (lat. združivanje. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. fr. primiti obaveze. letnjikovac. vinkulum konjugale (lat. vinculum conjugale) bračna veza. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. brano. silovana devojka. doznačiti sudski. violet) ljubičast. koji se opija. grč. vinolentia) pijanstvo. viiolentan (lat. violin (nlat. viola (lat. vincilir (mañ. vinkulum (lat. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. violencija. alt-violina. viola di gamba (ital. up. vindicirati (lat. viola di vindikaciona tužba prav. violare jus territoriale) prav. veza. violentnost (lat. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. veza. vincire. kažnjavati. bog. osramoćenje. viola (ital. phobeo bojim se) strah od vina. violatio) prav. neobuzdanost. violentus) silan. violica. petlja. viola d'amore (ital. violončelo. pu-dar. poljska kuća. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. mala violina. violentan (lat. nasilje. vindikta (lat. žustrina. tužba za zaštitu svojine.

violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. »seneka sposobnost za stupanje u brak. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. violine primo (ital. uzajamno obračunavanje. Č>JGvršiti obračun. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. virement) fin. koji je sposoban za rad. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). virus otrov. spinet. viper-in (eng. e). violončelo (ital. bledilo. virgimtas) med. prestu-piti zakon. čedan. obavezu. virtus sposobnost. preneti. virpinija vrsta duvana i cigara. virginal (lat. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. virgineus morbus (lat. virgineus morbus) med. virginalan (lat. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virilizam (lat. govor) nauka o virusima. mor. devica. virago) muškobanja. svirač u violon. snaga) snažan. čist. sposoban za dejstvo. fig. violinista) muz. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. muškarača. virement) fin. virologija (lat. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. virginalis) devojački. viola di gamba. čednost. po ital. devojačka bolest. violino piccolo) muz. pol. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. malokrvnost. kružno spuštanje aviona. vi presidii (lat. čelo. fig. violoncello) muz. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. virago (lat. viridis zelen) bog. bašta. violina. zarazne bolesti izazvane virusima. fiz. gradila. narušiti. okretati lañu. violiiist(a) (ital. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. limunova soka. prostim knjiženjem. vi reskript (lat. virginitet (lat. svirač u violončelo. violirati (lat. mužev-nost. ćemane. vi rescripti) prav. svirač u violinu. mogućan. odvažan. violon (fr. virilitet (lat. sposobnost. prva violina. virtuelan. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. mor. vir muž. devojka. bitna ili pojamna važnost. naročito kod ptica. deo nasledstva koji pripada pojedincu. zrelo doba. četvrtina violine. virtualis) sposobnost za rad. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). zrelost. virgo) med. promene u karakteru. virilna porcija (lat. čistota. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. obepgčastiti. virilan (lat. druga violina. ginandrija. najmanja violina. čelični kalup za kovanje novca. v. devičanstvo. violino secondo) muz. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. virilis portio) prav. violončelist(a) (ital. današnji kontrabas. zelena bojena materija u biljaka. virmanisati (fr. virtualitet (nlat. jaja. d. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. noć delovanja. šećera i začina. virtualis) v. virilizam. virtuelan lik ont. violonist(a) (ital. viraž (fr. celokupnom snagom. odvažnost. virga grančica) muz. muškost. uobražen. virilis) pol. viraginitas) fiziol. virman (fr. viroze (lat. supr. viridin (lat. virage) ani j. . na osnovu prava koje daje predsednički položaj. fig. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virilist(a) (lat. violine sekondo (ital. silovati. a. virgo intakta nevina devojka. obesvetiti. violoncello) muz. violon) muz. bradatost. virilni glas v. virilitas) muškost. spolna nevinost. virtualan (nlat. virus otrov) med. devičanski. violone) muz. viri potentia) muška snaga. prebacivati (ili: prebaciti.152 violina (ital. viraginitet (nlat. pogaziti ugovor. viripotencija (lat. ali se tom sposobnošću ne koristi. virtuelan (fr. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. prividan. virtuel. hlorofilin. violino primo) muz. violine pikolo (ital. virilescencija (nlat. violare) povrediti. virilescentia) zool. viridarij(um) (lat. na osnovu naredbe. devojapggvo. whip) toplo piće od belog vina. isplata koja se vrši bez gotovine. up. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. instrument sličan klaviru. virilis) v. viraginitet. vir muze) muški. obrtanje (ili: okretanje) lañe. lat. vii (eng. valjanost. nastrojen za delovanje. logos reč. sa prikrivenom snagom. viribus unitis (lat. oskrna-viti. poremećaj u polnom razvitku kod žena. po zapovesti. viribus unitis) sjedinje-nim silama. nagao zaokret. violino) muz. muže-van. realan. virtuelan lik virgo (lat. votum virile. virole) spiralni svitak u satu. virilis. virola (fr. up. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. dubok glas. trg. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. mirujuća ili drema-juća snaga.

whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. sila lenivosti. virus (lat. 2. viscacha) zool. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. lenivosna sila. vita brevis. odličan. viskoza (lat viscum lepak) hem. fore mažer. onda je zbir virtuelnih. opšte stanje našeg organizma. viski (eng. virus otrov. viscera) pl. mogućna. kurikulum vite. vitalitas) životna snaga. vitalitet (lat. virtuosis. viscosus. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vita brevis. virtuozan (nlat. mogućnih. vitalist(a) fil. vis inercije (lat. tok života. vrlina. vitalitas) v. vis major (lat. nutrica. valjanost. vitalizam (lat. med. tj. vi-skoznost. vis armata (lat. viskozitet. vis legne (lat. gnojenje rane. zarazna klica. dro-ban. moć. otporan. tvrdoglav. uzvišen. gust. Wurstel) vrsta male kobasice. kod jednog naroda). vitalis) životni. vitalijanci (lat. zecu slična južnoamerička životinja. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. tegljivost. izazivaju oboljenja. snaga dokaza. sa životnom snagom. koji se tiče života. virtuoz (nlat. virulencija (nlat. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). viskozimetar (lat. visceralis) utrobni. vis absoluta) prav. neophodan. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. sposoban za život. kinetička energija. otrovan. plemenit. viscositas) fiz. vis vitalis (lat. fig. vis probandi) dokazna snaga. vis legis) prav. vis apsoluta (lat. vis (lat. virtus (lat. ital. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. jetkost. vis maior) viša sila. pun žestine. oživljavajući. virtuoznost (nlat. ars longa) život je kratak. sila zakona. opšti osećaj života. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). zagrižljiv.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. viskozan (lat. viscum lepak) te-gljiv. artikl. viscidus) židak. vojska. u našoj svesti. otrovnost. v. krepost. vešt. virulentan (lat. up. muškost. velika umetnica. menice. poglavito u tehničkom pogledu. vita) v. snalažljiv. viršla (nem. pluća. vis inertiae) fiz. vitalnost (lat. vitalan (lat. unutrašnji or-gani životinjskog tela. tj. virtuoskinja (ital. a vista) odmah po viñenju. a vista (ital. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. grč. fig. celokupne zdravstveno stanje. vita život) životopis. viskača (šp. whisky) engleska rakija od žita. viscum. virus otrov) med. vis armata) oružana sila. vitalitet. tj. naročito u muzici. viskozitst (nlat. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. fig. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. uvid. vis viva) fiz živa sila. piće od čaja. tj. privlačna sila. virtuositas) savršena veština. koji pomaže život. pokazi-vanje menice. savršen. vir. izazivač bolesti. prosečne trajanje života (npr. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. viscera (lat. verovatnoće življenja. sposobnost za život. vista (ital. gnojav. pun ljutih i opakih sokova. da luče otrovne produkte i da. vist (eng. vispren (rus. otrov. viršafterica (nem. virtuelna žiža ot. na taj način. pristalica vitalizma. jedak. creva. drob. zakonska sila. oštrouman. viktualijanci. viskoznost fiz. naročito lakova.) 1. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. vita (lat. lepljiv. bitan. jetra itd. are longa (lat. ulja i dr. šećera. vis) sila. onaj u kome se ogleda. živ organizam. virtus) muška snaga. virtuosis) valjak. duhovit. vista) trg. virulentus otrovan) med. snaga koja dejstvuje. svojstvo viskoznog tela. životnost. vis probandi (lat. zagrižljivost. lepljivost. viscidan (nlat. virulentia) med. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). limuna i crnog vina. dostigao savršenstvo. . vis atraktiva (lat. naročito u muzici. živahan. viñenje. fig. snaga. hrabrost. vis viva (lat. visceralan (nlat. koje predstavlja važan trg. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. pome-ranja napadnih tačaka. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. utroba. vis attractiva) fiz. veoma važan. vitalni osećaj psih. vis vitalis) životna snaga. vlast. naročito srce.

Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitriol. poročan. izdvojiti. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. vitelus (lat. vitrifikacija (nlat. duhovit čovek.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. metron) ont. vitium) mana. vicijum kordis (lat. zamenjivanje. vicinalni put opštinski. greh. vice verza (lat. duhovita šala. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). pretvorljiv u staklo. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. pogreška. u svežem mesu. pokvaren. nevaljao. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vicemaher (nem. promašaj. viciozitet (lat. vitrificirati (nlat. porok. vicedom (lat. vitrum staklo. gvožña (zvani zeleni vitriol. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. eiter (nem. pretvaranje u staklo. vicia. pretvarati se u vitriol. koji je sa ned ostatkom. bez mane. vitia aetatis) pl. H. silom oporuke. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. vicezimacija (nlat. zamenik vladara. vicijum (lat. cinka itd. Vitleju. vitiositas) pokvarenost. rahitis. zastupanje nekoga. vitriolo) hen. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. nalaze se u većini namirnice. kristal. vicijum kanonikum (nlat. kazniti smrću (u pobunama i sl. oštroumnost. vitriolescirati (nlat. vitrometar (lat. viciozan posed prav. Witz. vitrotipija (lat. vitrum (lat. fr.) v. vicennium) vreme od dvadeset godina. vita život) pl. vitiligo (lat. grč. vitraj (fr. koji ima manu. svežim plodovima i semenju. vitraž(a) (fr. mana srca. vitreolus dei. žumancetu. vitrage) staklena vrata. želez-nica. pretvaranje u vitriol. tj. posed koji nije bez zamerke. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. staklena pregrada. rñavost. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vitreux) staklast. vi testamenti (lat. pored poslodavaca. grč. sulfat (tj. koja vezuje samo obližnja mesta. oti-rač. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitriol (lat. omaška. vi cessionis) prav. vitriolescere) hen. Višnu (ind. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. gresi mladosti. seoski put. vicioznost. vitrificatio) postakla-vanje. fil. vitium cordis) med. mleku i dr. testamenta. poročnost. nestajanje pigmenata u koži. . viciozan (lat. seoski. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. prvobitno bog Sunca. vitellus. vicinalan (lat. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. zelena galica). sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vicia etatis (lat. vicedominus) namesnik.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. machen činiti) šaljivdžija. vitiosus) pogrešan.) „Tvorac vasione". aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vice-kon-zul.). gresi (mladićkog) doba. vicijum nature (lat. postakljenje. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. vitulus) žumance. obično uzanog koloseka. prozorske zavese. vicesimatio) dvadesetkovanje. vitreus staklen. od vitreus staklen. šp. kristalast. nedostatak. fr. na osnovu poslednje volje. zabluda. vi cesionis (lat. bakra (zvani plavi vitriol. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vicies dvadeset puta. još neispitane dovoljno. razne hranljive materije. krivica. upravnik crkvenih dobara. naročito u zelenim delovima biljaka. vitriolisatio) hem. vitrezan (lat. i radnici u srazmernom delu dobiti. pl. vitrum) staklo. vicinalne železnica. vic (nem. prozori. vitrescibilan (lat. najpopularniji bog u brahmanizmu. osuditi. analis godišnji) dvadesetogodišnji. beriberi. vitrum staklo. sporedna železnica. vitrescibilitet (nlat. prozor. vitrine (fr. u protivnom slučaju. providan. sjajan. wischen brisati) brisač. vicesimare) dvadesetko-vati. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vice-direktor. biol. dosetljivost. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. vi testamenti) prav. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vitriolizacija (nlat. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. viče versa) obratno. vicenalan (lat. vicioznost (lat. pela-gru itd. med. silom. dućanski izlog. putem prenošenja ili ustupanja. vitium naturae) med. obrnuto. mane. npr. onaj koji vezuje samo susedna sela. vicezimirati (nlat. vitrificare) postakli-ti. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. oličenje stvaralačke sile u prirodi. viciozitet. plava galica).). Witz) desetka. Višva-karman (ind. vitiligo lišaj) med. vicinalis susedski) opštinski. vice (lat. vicenij(um) (lat.

volva) bog. vocalis. stariji naziv za Rumuniju. vokalize (ital. volatilitas) isparljivost. vokativ (lat. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. vocale) muz. vox populi. udariti loptu u letu. volatilizirati (nlat. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). world svet. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. samoglasnički. vrsta tanke materije za ženske haljine. točak zamajac. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. isparava™. vaudevilliste) pisac vod-vilja. volta) zidni svod. vokabulist(a) (lat. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. volabilitas) povrpšost. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. lepršav. vocabulum reč) pisac rečnika. tj. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). spadalo. sub hak voce (lat. voks (lat. pronalazak nemačkog sveštenika J. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. struci). Vodai (nem.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. rang. assa voće) samim glasom. Jovana Krstitelja. komad sa kupleti-ma. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. voks populi. krilo vetrenjače. pevajući. vocalis) gram. volee) let. vox hybrida) melez-reč. volatilisatio) hem. promenljivost. pucati iz voleja u fudbalu. ad voćem) uz reč. koji može da se pretvori u gas ili u paru. naziv. vox virginea) muz. volant) koji leti. volapik (volapuk = eng. e. izgovaran. isparljiv. samoglasnički. Vokalize. vocalisme) gram. vox Dei) posl. naročito za veo. walkie talkie) prenosni radiotelefon. vole (fr. volva (lat. volatilisare) hem. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose.višnuizam 155 nestašno. peti padež. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). volatilizacija (nlat. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. zavezanost (ili: zapletenost) creva. zastor. točak za upravljanje automobilom. letenje (ptica). devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). vokali-ziranje. 1831— 1912). vox acuta) muz. reč. Wodan) mit. u ovom pogledu. dar. u).) vera u učenje višnujita. glasni. leteći. grč. voks hibrida (lat. M Šlajera (Schleyer. vokalizacija (nlat. fig. npr. fig. čovečji glas (na orgulji). za-interesovati. nestalnost. ad vocem (lat. vodvilj (fr. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). dobre žetve i lekarstva. višnuizam (ind. bez pratnje nekog instrumenta. u SAD. volatilan (lat. ot vole (fr. vokal (lat. pozivanje na neki položaj. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. tj. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). obešenjak. pri toj reči (pade mi na pamet). fiz. karner na ženskoj haljini. vokalan (lat. pretvaranje u paru. tj. vokabular (nlat. vocativus) gram. vocalis. ime. vodviljist(a) (fr. samogla-snik (kod nas glasovi: a. voks dei (lat. veo. vokalna muzika pevanje. vox humana) muz. vox) glas. opna na mladim pečurkama. dozivni padež. uzaludno opominjanje. speak govoriti) meñunarodni. vocalis) gram. fr. o. pobede. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. isparavanje. vokalizam (fr. fig. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. bog vetra. muz. ital. mi. mrtvih. asa vode (lat. konsonant. teorija samoglasnika. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. god. . voks virginea (lat. i. vokalna harmonija (lat. vocalizzo) muz. danas: veseo. konstruisan 1933. zanatu. volatilis) hem. vokacija (lat. vokale (ital. volant) pernata lopta. voal (fr. koprena. prethodnik esperanta. supr. vocalizze) muz. ispa-riti. voks akuta (lat. tj. (solmiza-cija). vocabularium) rečnik. ge. vocalisatio) gram. svetski jezik. izraz. voile) prevez. vokabula (lat. sklonost (nekom zanimanju. vokalski (lat. vocabulum) lingv. mali poz.) pl. voks humana (lat. volan (fr. glas istine koji nema dejstva. volvulus) med. voki-toki (eng. vežbe u pevanju sa slogovima ut. to je svetinja. u smeni (dokaz). vox glas) gram. nestalnost. Vuogan. što narod hoće. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. zvuk. koji je u letu. volantai (lat. s obzirom na boju zvuka. reč. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. vocatio) poziv. volatilitet (nlat. koji se tiče glasa. glas narodni je glas božji. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. voks klamantis in dezerto (lat. položaj. volans. visok (ili: oštar) glas. vokaliza (nem. višnujiti (ind. ton. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. zasvoñena prostorija. volvulus (lat. volat (ital. fa itd. volabilitet (nlat.

volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. volens-nolens) „hteo-ne hteo". promenljiv. voltižirati (fr. slatkorečiv. grč. voltmetar. V) fiz. teranje konja u krug. nestalan. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat.: at. spis ovijen oko štapića. pojedinačni akt volje. poluokret. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. prostor što ga zauzima jedno telo. v. volumetar (lat. laki pešak. nestalnost. epikurejski način mišljenja. zapremine. Volta. A. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. volterizam. Voltin elemenat fiz. dopusni. lisnate testo punjeno ribom. tj. fig. . voltaisme) fiz. volitio) psih. okretnost. htenje. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. volumen. punoća (glasa. voltage) napetost. tako zapove-dam. grč. 2. volicija (lat. vitak. slatkorečivost. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. voltametar. pre nego što dodirne tle. strelac (u francuskoj vojsci). Volta. volumen. volta. praviti veštačke skokove. voltairianisme) fil. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. facies lice) voj. okretan. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. volo hoću) sik volo. galvanizam. volumen. električni napon. volej (eng. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. udarac lopte (u tenisu reketom. bakra i sumporne kiseline. volitio) l. kao kod Voltera. volterijanizam. volti subito) muz. volterijanizam (fr. vol-au-vent) kup. grč. Volta. volja. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. M. tj. tečnost u govoru. jahač vešt u skakanju na konja. knjiga. Voltin stub fiz. naponske razlike. naglo promeniti mišljenje. najugledniji ljudi nekog mesta. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. u fudbalu punom nogom) dok je u letu.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. obrtati) gibak. inductio) fiz. fr. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. volti subito (ital. bez obzira na lično raspoloženje. pokretljivost. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). volitivan (lat. voltmetar (A. lat. galvanski elektricitet. lat. Volta. volvere) rukopis. volubilitas) gipkost. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. igrati na konopcu. volenti non fit injurija (lat. volubilan (lat. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. volt (skr. voltfas (fr. voltaža (fr. Volta. poluobrt. tome je pravo. volte. voltamper (A. promenljivost. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. instrumenat za merenje potencijalne razlike. volta-indukcija (A. fig. koji potiče od (ili iz) volje. ital. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. nepostojan. metron) fiz. dobrovoljac (vojnik). sic volo. volontaire. mesom. napon struje merene u vo l tima. volubilis. lat. voltaizam (A. lisnata pasteta. svitak. muz. volonter (fr. tečan. konj obučen jahačkom vežbanju. nagla promena mišljenja. voltametar (A.. jačina. sic jubeo) tako hoću. volvere okretati. metron) fiz. volutus valjan. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. govorljiv. dakle. brzo prelaziti s predmeta na predmet. volta (fr. galvanski elemenat sastavljen od cinka. obim. elektron. savitljiv. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. igrač na konopcu. up. željni. voltigeur) veštak u skakanju. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. volens-nolens (lat. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). vrlo vešt konjanik. voltametar. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. savitljivost. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. vol-o-van (fr. grč. voltera (fr. sveska. sikjubeo(. zvuka). gljivama i dr. ko hoće da mu tako bude. fiz. volubilitet (lat. metron) fiz. volta-elektrometar (A. volvere okretati. volo (lat. volumen (lat. Ampere) fiz. voljni. izraz volje. up. tj. brzo okreni (na notama). voltižer (fr. Volta. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. volte-face. lat. frivolan. voltiger. volumenometar (lat. volley) sp. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. ital. gran. v.

voluntas ultima) prav. glomaznost. koji je sastavljen iz više svezaka. izglasavanje. odreñivanje količine rastvorene materije. meo voto (lat. votum (lat. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. nazvan po mestu Bohinja (nem.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. intelektualistička psihologija. voluminozitet (nlat. voluntas volja) fil. izgla-sati. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. voluptas pohota) sladostrasan. savetodavni glas. testamenat. opsežan. vomica) kec. votiranje (lat. volumen zapremina. što se mene tiče. ukras na stubovima u obliku zavojice. u mnogo knjiga. nestalnost. glas koji se daje za nešto. volšebnik (rus. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. vostro conto) trg. mañijski. zlata. strasan. vota. nego prema zapremini. vomitus) ned. krvnika. votare. votivus) zavetovan. votum. poslednja volja. vostro konto (ital. kum vogo ilimitato (lat. vomitirati.. vomitiv (nlat. plemenski mirovni sud (tzv. voracitet (lat. prijatan. gnojav. voluminositas) obi-mnost. mañioničar. znak W. votum kurijatum (lat. vomera) med. vodka) popularne ruska rakija. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. votka (rus. po mom nahoñenju. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja.) čarobnjak. sredstvo koje izaziva povraćanje. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. ital. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. v. pristalice voluntarizma. voluptuosus. voće) kuz. Bunt). vohajnit (nem. voter) dati svoj glas za nešto. grč. neprijateljstvo. stat pro racione voluntas (lat. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. opsežnost. zabavan. vomicosus) ned. votivum) etn. velik. obi-man. voluntativ (lat. votant (lat. vovere) zavet. glas iz grla. vovere) glasač. volumen. na vaš račun. pohotljiv. votacija. pun veselja. vomikozan (lat. dakle. voluminozan (nlat. vražda (rus. fig. fig. voluntas volja) liigv. sit voto) s pravom glasa. uvijeni puž. sulr. povraćanje. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. voracitas. theoria) hek. volutacija (lat. šara u obliku puža. glas iz grudi. v. fr. vo-litiv. bljuvanje. voće di petto) muz. vomitivurn) med. voluntas. povraćati. pevački glas. votum konzultativum (lat. hem. kabast. zool. topi se na 3400°. sinonim za mineral boksit. teo voto) po mojoj želji. vovere zavetovati. Wochein) u Sloveniji. voluta) apx. vomika (lat. votirati (lat. pl. votum consultativum) prav. glomazan. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. sve-cima. uvojnica. votatio) v. srebra ili voska. atomska masa 183. pun čireva. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). protiv nečega. votum. volum-teorija (lat. volutatio) valjanje. voluta (lat. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. zavetni. veoma tvrd i otporan metal. vražda) 1. voluminoznost v. a voće sola) samo za jedan glas. vomirati. čir. vomitare) med. glasati za. votiv (lat. voluntas ultima (lat. Votergejt afera (eng. vomitus (lat. nezajažljivost. spirale. redni broj 74. zajednički glas. kurijski glas. votum decisivum) prav. izglasavanje. votum decizivum (lat. naročito: čir u plućima. glasanjem odobriti. bljuvati. votatio) glasanje. vomitirati (lat. pun glas. voluntas (lat. vorax proždrljiv) proždrljivost. glasanje. . votans.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. za razliku od kurijalnog glasa. nepostojanost. volfram (nlat. voluntaristi (lat. voče di peto (ital. predata. volo hoću) volja. votacija (lat. skupljanje glasova. 2. zavada. a voče sola (ital. odlučujući glas. krvno kolo). metria) veština merenja zapremine. obećanje. fizkol. Wochein) min.85. svaña. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. gde ima ležišta boksita. sub voto remisionis (lat. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. votiranje. kum vot (lat. tungstem. voluntas volja) fčl. prišt. voće di testa) muz. crkvama i dr.) natprirodan. 3. volšeban (rus. votum virile (lat. voluntarizam (lat. gramžljivost. čudotvoran. zavetna žrtva ili dar božanstvima. wolframium) hem. votivan (lat. a ne intelekat. voče di testa (ital. koji. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. voče (ital. vomirati (lat. votum curiatum) ukupan. voluptuozan (lat. debeo. voluminozitet. up.

vulgaritas) običnost. vulvitis (lat. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. olupina. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. dete bludnice. vulkanologija (lat. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulgarisare) uprostiti nešto. vulcanus) kol. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulkanski (lat. koji bljuje vatru. prostački. opšte poznatim. vulkanistički. fig. svetina. vulcanus. vulkanizacija (lat. stidnično-materični. vulnus letale(lat. vulcanus. kol. vulkanizirati (lat. objaviti. vulgirati. vulkan (lat. preterano uprošćava naučne pojmove. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). terpentinu i dr. niskost. vulgare učiniti opštim. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulnerabilai (nlat. koji se može raniti. zajedničkim. vulkanolog (lat. prostakluk. sredstva za lečenje rana. jezikom prostog sveta. slab. vulgaritet. stidvdšd. postanak (ili: poreklo) vulkana. vulgarizacija (nlat. vulnerabilitet (nlat. pr. vulneraria) pl. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulgaran (lat. vulgarizator (lat. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. benzolu. pomešanih sa sumporom. sa radionicom u vulkanu Etni. versta. Na taj način ove materije. vulneraria (lat. vulvula (nlat. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulvula) zool. Wunder čudo. vulcanus. vulnerabilis) ranljiv. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulgaris običan. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vruć pepeo. povredljivost. vulnus letale) smrtonosna rana. obično. vulgaritet (nlat. fizio-gnom. sklonost bolestima. povre-dljiv. Vodai. narodski. puk. vultispeks (nlat. vunderkind (nem. ozle-dljivost. vulgus (lat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vulgarizam (lat. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. učiniti nešto opštim. vulvo-uterinski (lat. činjenje da bude svima razumljivo. materica kod životinja. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulnus (lat. postaju. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi.066. Vulkan (lat. v. ruševina. vulgo (lat. lat. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. obnarodovati. versta) ruska mera za dužinu (1. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. vulvus. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). Wuotan) mit. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vultus izraz lica. vulkanisti (lat. prostakluk. grč. obranljiv. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. Vulgata (nlat. ieptu-nisti). Vulcanus) kit. logia) kol. vulgaris opšti svakidašnji) prost. svakidašnji) nizak. čudo od deteta. vulkanizator v. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. neotporan. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. gomila. prostački način izražavanja. logos reč. koji potiče od vulkana. vulgarizirati (lat. neupotrebl>iva stvar. sra-mnica. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. zajedničkim. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. nlat. vulcanus. med. kao obično. činjenje opštim. kod naroda. vulkanizer. . usled visoke temperature. vulgarnost. vulgaris opšti. uopšte. vrsta (rus. vulnus) rana. vulgarnost v. vulgo) pril. uprošćenje. ozledllv.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. vulcanus) kol. god. kaučuka i gutaperke. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. Vuotan (stnem. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulcanitas) kol. fig. uterus) ašt. naročito za čakšire.vrak 158 Vuotan vrak (nem. pulkanizam (lat. sin Jupitera i Junone. u etru. vulkani-™ (lat. nepristojan izraz. grč. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. nlat. vulcanus) kol. usijano kamenje i rastopljene stene. vulva) med. neotpornost. vulkanitet (nlat. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. obranljivost. u običnom životu. vultispex. lice. shvatanje da . elastične i ne rastvaraju se. vulcanus) pl. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). neptunizam). vulgus) narod. prostaštvo. na temperaturi od 130—140°S. u narodu.78 km). nepristoj-nost. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulva (lat. vulnerabilitas) ranlji-vost. nlat. vulkord (eng. vulva) inat. prosto rečeno. up.

gajba (ital. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. krletka. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. Ge= germanijum. natopljena gumom. tur. gavaz v. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. Gd=gadolinijum. geman. gaytan. gabion) voj. metal. gaza (fr. gažiranje (fr. torokuša. dve ili više izolovanih žica za . najamnik. gazette) dnevni list. borac za veru. gaža (fr. gabionnade) voj. drveta) u gas za gorivo. ključa izmeñu 70—80°S. narodni muzički duvački instrument. fig. gazzetta.25. uviti (ili: uvijate) gazom. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. kavaz. narnik. kavez. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. onaj koji drži zalogu. poglavi-to ljubavne. čilo.A V E ILN D 166/ G G. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). Ga = galijum. tajno. lan-tanida. tečni deo sirovog petroleuma. jemstvo. hemijski element. novine. 2. gaip (arap. jedanaesto naše latinice (G. gazal. a pamučne za lake haljine i. gagathos) min. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. alapača. naročito se odlikuje velikom brzinom. duhovna stvar. g= skraćenica za gravitaciju. vrsta morske ribe. vojnik musliman. gayb. sastoji se iz kožnog meha. gazal. staklenih boca i druge robe. tajo (ital. ital. tur. redni broj 64. stalna nagrada. grudobran od koševa punjenih zemljom. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. vrsta lirske ljubavne pesme. gavialis) zool. hem. gadolinij(um) hem. rešetkast sanduk za prenošenje voća. tur. zool. pripada grupi retkih zemalja. službenik. veo. krupnozrna erup-tivna stena. gaibba) l. ga'ib. gabbro) mm. gavone) zool. šp. 2. gavun (ital. gajtan (grč. veselo. up. gavijal (nlat. kaytan) 1. tvrdica). služi za grejanje i osvetljenje. mrki ugalj. odela i ženske tkanine. gazela (arap. stanovnik pustinje. gage. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gagat (grč. gayp) ono što je nevidljivo. gazi) ratnik. gajde (arap. tamnozelene boje. gajret (arap. gabarit (fr. gazirati (fr. sastavljena iz strofa od po dva stiha. živahno. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). tur. kao skraćenica: g=ipaia. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. skriveno. plemenitost. fiz. znak Gd. g četvrto slovo naše ćirilice. gavota (fr. muz. model u prirodnoj veličini ili umanjen. atomska masa 157. gabarden (fr. krt. gabro (ital. g). gayra. junak. hen. gazel (arap. G—peti ton u dijatonskoj skali. ital. gazolin hen. gazzella) 1. slična srni. vrsta crnog ćilibara. gazela. kao smola crn i voštanog sjaja. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. gaeta (ital. osobito česta u književnosti istočnih naroda. prema kome se nešto oblikuje. srčanost. gaggio) zaloga. gaietanćn tur. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gajb. prav. gažist(a) (fr. afrička antilopa. up. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. stvarajući zvuk. stalna zarada. pobednik. plata. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. za kišne ogrtače. gabion (fr. gazal. živi. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gazela (arap. qai'da. gayret) revnost. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gaio) muz. gazi (arap. primalac zaloge. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. Atherina hepsetus. fr. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. lignita. gagiste) plaćenik. gazeta (ital. gayda) nuz. gadlje. gabarit) kalup. gabionada (fr.. dged. gazal) 2.

galanterije (fr. galakturija (grč.). maramice itd. izdašan. tvrda. galantan (fr. gala. galabija (arap. doteran. gala. la-skanje. galaktologija (grč. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. kao sredstvo za nagrizanje. mlečni kamen. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. lepeze. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. galaktopira (grč. galaktopiometar (grč.(grč. gala. mlečna groznica (kod porodilja).). gala. galaktometar (grč. gala. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. skopem gledati) 1. šp. „kratkom robom" (bižuterija. Mlečni Put. koji je lake ruke. fig. kele) med. galaktogen (grč. gala-večera i sl. gala. dvorska. kosmičke prašine i dr. galvanisati v. galaktički (grč. čovek koji se hrani poglavito mlekom. uglañenost. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". gala) svečani ukras. prijatna ukusa. galvanizam fiz. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. rukavice. gala. lepo odeven. gala. prividna učenost. galaktofag (grč. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. gala-predstava. glikozidi. v. tapše. galaktoza (grč. tj. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. izdašan. Galaksije (grč. galaktofora (grč. galaktozidi v.. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. dopadljiv. galantan stil muz. in gala) u svečanom odelu. galaktorea (grč. uslužnost. gala. prekomerno gubl>enje mleka. galaxias) astr. gala. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). ljubazan. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera.160 sprovoñenje električne struje. svidljiv. em gala) ili in gala (ital. gala. ital. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galaktit (grč. . Galaktika (grč. otmenost. npr. galanterist(a) (fr. galaktometrija (grč. rheo curim) med. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. mlečni jaspis. zastoj mleka kod dojilja. akratia neumerenost) med. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. gala. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. Kumova Slama. galaktocela (grč. galanterie) trgovac galanterijskom robom. galaktakratija (grč.. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). šp. gala mleko. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. u paradnom odelu. mlečni.pocinkovati gvožñe"). te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. gala. fig. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. 3. ašikovanje. galantizam (fr. galanterija. metron) instrument za merenje masnoće mleka. galaktagoga (grč. galant. tanak mlaz. v. uglañen. galantnost (fr. gala. phagem jesti) mleko-jed. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. upotreba galvanske struje. može se bojadisati. galakto. logia) nauka o mlečnim sokovima. spletenih slično vrpci. fig. lithos kamen) mlečni kamen. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. prijatan. veštačko oživljavanje. Galaksije. gala. jata. Arapa i dr. ago proizvedem) med. galante) izdašnost. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. galantirati se (fr. učtivost. galalit (grč. gala. sistema zvezda. pomoću usijane žice. an gala (fr. galante) uslužan. galvanisati 2. galaKtos mleko. lithos kamen) hem. častan. klavirskih dirki itd. galaktostaza (grč.) beli ogrtač kod Egipćana. češljeva. od galaksije ili talak-tike. galante) nadriobrazovanje. gala. fino ponašanje. uron mokraća) med. sredstva za izazivanje mleka. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galanterie) predusretlji-vost. stasis zastoj) med. trošiti ne štedeći.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. metria) merenje mleka. gala mleko. fin.. radnja sa tzv. fr. bakra i cinka sa kiselinom). elastična i sjajna. galvanizirati. gala (ital. veštački oživeti. učtiv. trg. gala. svečan obed itd. ljubaznost. pion mastan. galaktoskop (grč. med. galante) pokazivati se darežljiv. maglina. ukusan. udvaranje ženama. naročito prema ženskom polu..) astr. galaktografija (grč. utvrñivanje valjanosti mleka. rug vatra) med. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. galantna bolest venerična bolest. svečanost.) pr. svečana nošnja. pristojan. phoreo nosim) pl.

Gali (lat. glyphis zarez. gipsa. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. slušaoci. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. galenika (nlat. up. galvanoskop (Galvani. spoj više galvan-skih elemenata. grč. grč. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galere. up. galvanska struja (po L. zbog svojih dugih zidova. voska i dr. da bi na taj način postali bolji i trajniji. naročito takav kliše. elektromagnetizam. usiljena šala. galenski lekovi farm. e. grč. fig. Galvaniju) istosmer-na električna struja. galera (fr. galenski lekovi. Galli) pl. ital. sagorevanje) hir. tropos obrt) bog. veoma brza ratna laña srednje veličine. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. galvanostegija (Galvani. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. tj.). lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. ital. indukcionom strujom. kausis gorenje.).161 galvano (ital. pokriven balkon (u pozorištu. galvanskim putem. galletta) l.). galeota) mala galija sa 16—20 vesala. šp. instrument koji pokazuje postojanje struje. galvanografizirati (Galvani. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. u utvrñenjima: pokriven hodnik. galvanometalurgija (Galvani. parlamentu i dr. galvanotipija (Galvani. poniklavanje gvožña itd. predmeta (od drveta. galvanoterapija (Galvani. galvanoskop. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. u rudnicima: prokop. koji su bili keltskog porekla. galeria. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. koji ga je otkrio). punctura bodenje. galvanoplastika (Galvani. zatim se pospe grafitom i onda. grč. grč. plassein obrazovati. robijaška laña. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. parlamentu). up. posrebravanje bakra. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. galeot (šp. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galvanometar (Galvani. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. Faraday) med. typos lik. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. med. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galeota (ital. grč. magnetes)B. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. galvanometar. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. mornarski dvopek. galenica) pl. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. galeonist(a) (ital. električne. grč. nlat. galera. galvanoplastika. grč. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. grč. galizirati galvanohromija (Galvani. čahura svilene bube. metron) fiz. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. grč. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. pobakri galvanokaustika (Galvani. galgnhumor (nem. ital. therapeia lečenje) med. grč. plaketa i dr. galiota. galeotta. galvanoplastičkim putem. galvanski elemenat fiz. publika (u pozorištu. galvanski elektricitet fiz. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije).). lat.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. farm. grč. galeote. up. galeta (ital. galvanotehnika (Galvani. skopeo posmatram) fiz. galvanomagnetizam (Galvani. šp. galvano-faradizacija (Galvani. medalja. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . galvaiska baterija fiz. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galenit (grč. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. Voltin stub. gledaoci. up. grč. 2. zbirka umetničkih dela. v. grč. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. grč. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. galenizam med. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galvanopunktura (Galvani. Galvaniju. galvanotropizam (Galvani. struje. kori-dor. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galerija (nlat. galenisti pl. naročito slika. galijaš. galvanografija (Galvani. slika) v. bod) med. galvanoglifija (Galvani. fig. dug hodnik. da bi se dobila jača struja ili viši napon. pozlaćivanje srebra.

galikus morbus (lat. galiot. .) vrsta crvenog istočnjačkog vina. kammaros rakušac obični. up. gamarografija (grč. galon (eng. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galopin) slušče za trčkaranje. grč. gallicistes) pl. grč. galomanija (lat. Gallia. ital. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. nlat. grč. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu.) v. iambos) megr. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galeot. U Engleskoj = 4. galop. galicizam (lat. up. galijambus (lat. galofob (lat. nlat. francuska reč u nekom tuñem jeziku. mania) v. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). ital. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. Gallus. nlat. galijaš. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galicisti (fr.. galoni) pl. Galileju. trčati u skokovima. Gallus Mathiae. grč. vrlo su prodorni. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. igranje polke. gornje cipele od gume za sneg i vodu. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galijun v. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galons. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. reči bez smisla. tama (grč. grč. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galikanizam (fr. galomanija. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). razvijati se vrlo brzo. Gallus. galoche. galikomanija. galski petao petao kao simbol Francuske. galimatijas (lat. galionizam. francuski. halijak) v. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. fr.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. niz od osam tonova. fig. ordonansoficir. galli. Galija (lat. katalektični anaklastični tetrametar. galera. mržnja na Francuze i sve što je francusko. jezika itd. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. raditi nešto vrlo brzo. galija (ital. v. galikanski (lat. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. med. galoppo) l. gamma) fiz. u odnosu prema papi. galera. 2. Gallus. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. onaj koji objavljuje kurs na berzi. mania pomama. muz. grč. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. arap. galopira™ (fr. Gallus. Gallia) Francuska. u SAD=3. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galošne (fr. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. ital. lat. galochia) kaljače. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. Imaju ogromnu prodirnost. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. phobos) preteran strah od Francuske. robi-jaš. galea. šp. galia. galeota. galoni (fr. vrsta starinske morske lañe. igrati polku. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske.546 1. galofil (lat. golijat (ital. galeot. jahanje u trku. ali mnogo kraće talasne dužine. galofobija (lat. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. Gallia. galilej (po G. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galopen (fr. galop. 1791—1863). Gallus. graphia. skala. širiti. galion. tj. nauka o ljuskarima (rakovima). dijal. galski (lat. galeotta) v. galoscia. fr. gama-zraci (grč. kammaros. s funkcijom antitela. galikomanija (lat. galski. voj. galina (lat. galeone) lom. Gallus. ital. gallina) kokoš. galimatias) zbrka od reči. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. gallicus. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. fiz. sifilis.). spoljni konj u „trojci". grč. gajtani.. galoper) jahati u galopu (ili: trku). Gallio. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. vrenga. galiot (ital. galoman (lat. gammarus) zool. galopada (fr. gamar (arap. po eksploziji dveju atom-skih bombi. l gal=l cm/s2. fr. gallon. gama-globulin belančevina krvnog seruma. gamarologija (grč. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. logia) zool. rojte. nejasan i nerazuml>iv govor. galiota (ital. galion (ital. galo-romansko (l&~. galop (fr. galea) veslač na galiji. lestvica.785 1.

gargarizirati (grč. učtivost. bambusovih svirala i dr. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. spolna ćelica. gangraina. grgotanje. gamet (grč. supr.) javanski narodni orkestar. nekog političkog prvaka. jer. gargalismos) med. živa rana. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. gargouillade) cifrast. licitacija. odane i pouzdane pristalice. garbo) pristojnost. obešenjak. gangrenizovati se v. čamci. gagglion) med. ganilik) bogatstvo. gargarizo) med. rañanje putem spolnog oploñavanja. za izvršenje izvesnog posla. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. prelaženje u trulež. kamašne. gangrene. gargouran) trg. gavgreiirati v. encant. ital. garantirati (fr. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gangster (eng.. gavgrevizovanje v. zool. garantno pismo bank. gambit (ital. up. šp. gargarizam med. stečaj. gamin) slušče u kuhinji. gnjiležan. gangrenira ti. incanto) trg. ganiluk (arap. šegrt. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. fr. gargalizam (grč. mačevanju i sl..-tur. garde. gargija (tur. gamos brak. gamba (ital. garantovati v. garbo (ital. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. Gant. gargarizacija. truljenje mekanih delova tela. preparat izvañen iz korena broća. fr. nadraženost kože. up. kon garbo (ital. gamogonija (grč. vučac.). naročito odabrana. garance) broćni ugalj. grgljati. gambusia) zool. vagoni.gamašne 163 garda gamašne (fr. con garbo) muz. zigot. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. telesna straža jednog vladaoca. da bi se propustio drugi brod. vrsta izumiranja tkiva ili organa. fig. graino gloñem. ganglionitis med. garancija (fr. ganglionitis. garguran (fr. sprečavaju razvitak komaraca. gargarizam. gurguran. koji trune. ganglijski sistem zool. garbin (ital. gamonomija (grč. gnjilež. gangrenescencija (nlat. biljaka. golicavost. kargi) koplje. gangraenescere) med. npr. gang (eng. jamac. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. banda. ganoidi (nlat. guarento jemstvo) jemac. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. guard. garancija. jedem) med. gangraenescentia) med.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. štitonoša. deran. zapaljenje živ-čanih čvorova. uništavajući larve. ganglitis (grč. izuvi-jan korak u plesu. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. ital. gangrena (grč. garantirati. oleum ulje) hek. gard (eng. gametes) biol. fig. primati odgovornost za nekoga ili nešto. bespri-zorni. prema trećem licu. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. koji sadrži čistu bojenu materiju. gambusino (šp. gamache) pl. u Meksiku. mrtva kost. gamologija (grč. gangrenescencija. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. med. agamogonija. gangster. čapkun. pokvariti. v. izazivati vučac na nekom delu tela. gamos brak. osiguranje. ganoin (grč. logia nauka) nauka o braku. imaju srebr-nast sjaj. gangraenosus) med. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. štitonoše (vrsta riba). proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gargarismos) med. ispirati usta i gušu grgljanjem. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. lat. koji boluje od vučca. garantie) jemstvo. ganglija (grč. rasprava o braku. gangrenozan (nlat. garantol (fr. gamelan (mal. garde) sp. gargujada (fr. voñe i sl. ital. v. garant. sigurnost. mor. prelaziti u truljenje. gang) razbojnička družina. pristojno. genesis) biol. ganglion mrtva kost) zool. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. guardia) straža. gargarismos) med. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. grgotati. gambusija (nlat. skitnica. odbrambeni stav u boksu. svrab. gamos brak. bronzanih ploča. grgljanje. garant (fr. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . gangrenescirati. ulični mangup. garaža (fr. gamen (fr. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. viola da gamba. uvi-jači. . nomos) em. garant. ispiranje guše i usta grgljanjem. gamba) v. gargarizacija (grč. zaraziti. gametogeneza (grč.. garansin (fr. gažgrenescirati (nlat. garantir) jamčiti za koga ili što. a time i prenošenje malarije. dokolenice. gangrenescirati. sudska prodaja zbog prezaduženosti. koji je u truljenju. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gargarizma (grč. razvijanje vučca. garda (fr. rskavičav izraštaj. gant (nem. ganglitis. garantija v. ganoidei) pl. obilje. gone rañanje) biol.

gard-kot (fr. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. nlat. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. 1499— 1561). gas-automat (grč. garrotte. sprava za merenje količine gasa koji struji. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. garnir (fr. chaos. garmond) tip. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. teh. svečanost koja se proslavlja u bašti. motor) teh. kelner. garnizon (fr. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). konobar. garnijerit min. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev.). zbog stanja svojih molekula. gasohemija (grč. garnison) voj. upli-njenje. garnirati. bećar. garmon (fr. garofal v. lat. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. garrocha. varoš u kojoj boravi vojska. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. razmetljivost. uplinjavanje. čuvar obale. začiniti. momački stan. garnirati (fr. garota (šp. gas fiz. dynamis sila) fiz. garde la ren (fr. chaos. gas-dinamo (grč. garden-party) sastanak društva u bašti. ital. raznim povrćem i sl. koja se gaji zbog mirisnog cveta. gas-koks (grč. garsonjera (fr. sprava za primanje. chaos. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garder čuvati. garofano) bog. naročito u Londonu.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. gradini. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. gasara. garnir. fr. B. karanfil.. dame) pra-tilja. Garnierung) ukrašavanje jela. telo koje. vazduša-sto telo. sprema. metron) fiz. garmon. garter) čuveni engleski orden „podvezice". momak. smrtna kazna davljenjem. garson (fr. gardist(a) (fr. ukrasiti. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garderoba (fr. up. razmetanje. + 1644. eng. gardina (nlat. gasometar (grč. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. guarnire) snab-deti.). gornje kapute i dr.). garnirung (nem. garderobarka (fr. garniture) oprema. garoteri (fr. pratilac. chaos. kalfa. neženja. fr. dodatak. garmond til. ho-landski hemičar i fizičar J. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. opljačkati žrtvu koja se. garnet (eng. v. ital. prema grčkoj reči chaos nered). biti u gar-nizonu. pomoćnik.. zahod. chaos. garcx>n. plin. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garrotte. garderobar v. nužnik. garofan. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. muškobanja. chaos. garconner) ponašati se kao muško. garsonirati (fr. chemeia) hemija o gasovima. ruda nikla. nem. garcio) mladić. pribor. garnizonirati (fr. biti odan pederastiji. Helmont. Rubiaceae. garrotters) pl. gaskonada (fr. courtine. dečak. biti muškobanja. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. svi kostimi pozorišta. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garofan (ital. vojska koja boravi u jednoj varoši. (u pozorištu. i hem. nakit. koncertnoj dvorani itd. gas-generator (grč. gasifikacija (nlat. cortina. garrotteurs. razvijanje vazduha. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. garotirati (fr. dečko. . garočon (iš. posada. naročito gasa za osvetljenje. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. čuvanje i ispuštanje gasova. nameštaj. dugmeta i dr. garter-orden (eng. Americi). gasconnade) hvalisavost. nlat. ukras. chaos. sve odelo i sve rublje jedne osobe. vrsta opasnih uličnih razbojnika. eng. garnet) mor. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. gasmotor (grč. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. gardn-parti (eng. upotrebljava se za gorivo. garderoba. telesni stražar. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. obično bez kuhinje. garrotter) udaviti pomoću garote. garde-cote) obalski brod. pirinač i dr. gasificatio) fiz. ital. garderobiere) čuvarica garderobe. garnitura (fr. momačka soba. krompir. naročito mesa. garnison) voj. salata. garretto) zavrtanj za davljenje. pomoću zamke bačene na vrat.

v. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. rñavo varenje. gaster. gaster. gaster. gaster. odyne bol) bol u želucu. varanje. gaster. gasteranaks med. gaster. ektasis proširenje) med. gastrozofija (grč. entera creva) koji se tiče želuca i creva. gastrostomija (grč. rñava probava. gastrolit (grč. gastrospazmus (grč. gastrologija (grč. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. trbušni. epar jetra) med. enteron crevo) med. grč u želucu. takoñe: gurmanluk. sladokustvo. gastrenteritis (grč. curim) med. životinje koje se kreću na trbuhu. gastropoda. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gastrepatičan (grč. gaster trbuh. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gaster) med. v. zapaljenje želuca i jetre. takoñe: gurman-luk. gaster) med. spasmos grč) med. gastroplikacija (grč.) med. stenos uzan) med. gastrolatrija (grč. gasteropoda. proširenje želuca. diaphaneia providnost) med. tj. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gaster. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. napad bolova u želucu. gastronomija v. gastrorafija. gastrologija. veštak u spremanju finih jela. nlat. gastroplikacija. gaster) med. up. gaster. ptosis pad) med. gaster. gastroskop (grč. gastropoda (grč. ne pokrećući usta. v. piis noga) pl. koji pripada trbušnoj duplji. utroba. opšti naziv za sve bolesti želuca. gastranaks (grč. gastrolater (grč. želudačna groznica. mania) preterano uživanje u jelu i piću. pokvarenost želuca. gastrimargija (grč. spad želuca. gaster. probavna delatnost želuca. gastrorea (grč. v. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. grč u želucu. tj. gastromalacija (grč. gastrenteritis. gastrimargia) proždrlji-vost. pretrpavanje želuca hranom. progrizenost) želuca. koji može. krisis) med. gaster. apah gospodar) med. gastroman. gaster. gaster. zapaljenje želudačnih žlezda. gaster. gastrenteričan (grč. lithos. gaster. malakia mekoća) med. koji se zove „stopalo". gastroptoza (grč. gurman. lat. koji živi da jede i pije. gasteropoda pl. gaster. gaster. gastrozofija. gastropatija (grč. gaster. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. krvarenje iz želuca. gaster. raphe šav) med. gaster želudac. enteron crevo. gaster. želudačni. v. nomos zakon) sladokusac. sladokustvo. gaster. gastromanija. gastrepatitis (grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastrodijafanija (grč. stomačni. želudačni. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. puževi. gastricizam (grč. želudac. gasteralgija. gastrostenoza (grč. razmekšavanje želudačnog zida. razjedenost (ili: probušenost. gaster. gastritis (grč. gaster. zool. stoma usta) med. gaster. gastrilog (grč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gastroadenitis (grč. gastromanija (grč. zool. nervozno oboljenje želuca. gastroenteritis med. gaster. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. algos bol) med. gastrikos) stomačni. regnymi prsnem. gaster. onaj koji voli dobra jela. suženost želuca. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gaster. gastrorafija (grč. bolesno stanje želuca. prekomerna ješnost. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. koji se tiče varenja.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastrokriza (grč. brosis razjedanje) med. gastričan (grč. zapaljenje želuca i creva. naročito želuca. gastranaks. rheo tečem. zapaljenje želuca. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastroman v. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. puknem) med. otvaranje rupice na želucu. logos reč. bol u želucu. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. plicatio) med. . gastrizam (grč. gastroenterolog (grč. gaster. gastrosofija v. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastrolater. gaster. gastrektazija (grč. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gaster. gastro. gaster. gaster. gastrobrozis (grč. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastrilogija (grč. gastralan (grč. gastrodinija (grč. gastralgiJa. gastralis) anat.) koji se tiče želuca i jetre. grč želuca. probava hrane u želucu. skopeo gledam) med. gastronom (grč. prekomerno lučenje želudačnih sokova. latreia) služenje želucu.(grč. gaster. pathos bolest) med. aden žlezda) med. gastralgija (grč. gastroragija (grč. gastroskopija med. gastroza (grč. gastromantija (grč. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa.

geg (eng. oblast. drljati. Guaiacum officina-le. catus mačka. gvaš (ital. uvojak. gvint (nem. biljka u Novoj Granadi. po matematičaru i astronomu K. gebri (pere. Gvelfi (ital. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gaucho) pl. gaf (fr. gaudium) radost. 2. drugi stepen u razvitku blastoderma. sanctum) bot. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. goauche) slik. gauči. gvaraia (šp. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. 2. gaudeamus (lat. „Zemlja". med. rñav zanatlija. gaudijum (lat. visoko do 15 t. žutosmeña i zemljasta masa. gaus fiz. kosmološko božanstvo starih Grka. pre topljenja. gvanako (šp. gabr) pl. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. guarana) farm. ge zemlja) agr. gatofobija (lat. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. Gau župa. vrsta pamučne indijske tkanine. žutoj groznici. temno sečem) med. gastrula (lat. gaster. nesmotrenost. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. gvardinfante (ital. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. od 1840.) gastrofil (grč. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). „sveti rat" muhamedanaca.) lju-bitelj želuca = gastrolater. upropastiti nešto rñavim radom. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. gavarapo (šp. smicalica. raka i dr. gaudeamus) budimo veseli. ge) mit. upravnik) pokrajinski voña. guarapo) prevreo sok šećerne trske. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj).) rat protiv nevernika. guarana) h«i. pivo Južnoamerikanaca. gvako (šp. . rñavo slikati. paradrksalnim. nlat. loza (na zavrtnju. tuzno. guardiano. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. prodati (ili: prodavati) ispod cene. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. Gatter) teh. majstor-kva-riš. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gater (nem. gasiti kreč. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). lek protiv tuberkuloze pluća. guayaco. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. slično kafi i čaju. vozi u Evropu i Sev. kao trgovački artikl. alkaloid koji se nalazi u gvarani. gaster. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. sman-drljati. philos prijatelj. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. guardinfante) „čuvar deteta". gvajakol (šp. up. fr. gattieren) razne vrste ruda. dati u bescenje. gate-metier) trg. najvažniji sastojak kreozota. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. guayaco. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. guardianus) čuvar. guaco) bot. Gewinde) meh. gaster. gaučo (iš. s neočekivanim. gvaranin (šp. kafeni. magi. larslukod muhamedanaca: nevernici. guazzo. krivoverci. gein (grč. fig."). . gvineja (eng. gatirati (nem. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. gatmetje (fr. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. glupost. gag) l. neobičnim. nlat. seljaci jahači u lampama. gatre (nem. grč. phobos strah) bolestan strah od mačaka. Gea (grč. greška. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. Fr. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. gaffe) l. živi još i sad u divljem stanju. sveštenici obožavao-ci vatre. Gibelini. šala u slici. zbog čega se. ptičje ñubrivo. rñav radnik. obožavaoci vatre uopšte. gvajak (šp. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. smola toga drveta. u navrtnju). materija koja se dobiva od smole gvajaka. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). Gueffi) v. stražar. gacher) praviti malter. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gvardijan (ital. giter. podvala. kila) želuca. naročito su poznati kao odlični jahači. guano) izmet od morskih ptica. uživanje. gvano (šp. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gaulajter (nem. huano. gastrula) visa. . Leiter voña. prodor (ili: prosutost. veselje. kele) med. gedal (tur. laž. prevara. poz. oleum ulje) farm. fig. gastrocela (grč. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . ošljar. gaširati (fr. lat. gatten. guanaco) zool.

gemza (nem.at. geminare udvostručiti) lingv. v. tema (lat. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. generalis) opštost. . geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. mischen. udvostručiti. genera) pl. gek"). geminirati (lat. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. skopeo gledam) psih. genealogist(a) v. gušteri koji proizvode zvuk (. geier. nauka o postanku. opšti podaci. genge (fr. guinguet) trg. generalis) opšti. Knjiga postanja. gelao smejem se. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe.. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. gevealogija (grč. stvaranje. nasledne supsten-ce. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. generalisatio) uopšta-vanje. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. uopštenje. gemma. genealog (grč. gen (gr. u svim vojskama ima više stepena i rodova. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. nem. general koji za vreme rata. francuskom: immence. gelatio) mržnjenje.šat. gevezimantija (grč. zbir poena u igri tenisa. voj. ñeneralat. genea. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). geminata (lat. generali ja (lat. generalissimus) voj. poreklo. generalisati v. generalisare. gemišt (nem. gemogliptika (lat. rodni. smejanje. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. genus. gemeli (lat. gejzir (isl. postojanje udvoje. smržnja-vanje.. u nemačkom: kommen. deo odigrane igre u tenisu. gang) razbojničke družina. smesa. fr. postanak. geneelogie) rodoslov. logos) rodoslovac. pupljenje. gem (eng. poreklo. uopštenost. grč. gemacija (nlat. klica koja pomaže razmnožavanje. geminatio) udvajanje. mostu i sl. poreklu i razvitku porodica. generalisti (lat. udvostručavati. game) sp. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. udvostručavanje. živi u Alpima. glavni. vrhovni. geloskopija (grč. ledi. gsnealoški (grč. javnost. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. generalni guverner (lat. generalat (nlat. gšhtijanje. gtypho režem. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. zbližavanje. generalne proba (lat. gelsonimo (ital. genea pokolenje.gek. rodoslovlje. pl. fig. gelazmus (grč. gemmula pupoljčić. naročito omiljen ukras u staro vreme. rod. generaliser) uopštavati. udvojeni suglasnik. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalis. uopštiti. generalni vikar (lat. generalizirati (nlat. gemula (lat. velika kao koza. Gemse) zool. genesis) roñenje. gangster. generalisati. isterivanje pupoljke. gemmatio) bog. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. gemischt) ono pggo je pomešano.. geng (eng. generalni (lat. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. rodo-slovni. genealog. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. od gemma pupoljak) zool. generalatus) generalski čin. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. voj. geysir) geol. up. blizanci. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. gelsonimo) kicoš. gejša (jap. gem) zool. gemelli) pl. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. stezanje. geminacija (lat. vrhovni zapovednik. prav. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). gelender (nem. Gelander) ograda na stepenicama. glavnokomandujući vojske. gekoni zool. gemma. fićfi-rić. dvojnost. divokoza. generalis) pl. doba pupljenja. glavna proba. praistorija. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). gelao smejem se) smeh. u Sev. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. generalitet (lat. svi generali jedne vojske. genesis roñenje. geminare) udvojiti. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. po dva. prime-niti (ili: primenjivati). dobiva nasleñem. zbliženost. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. vrsta antilope. ñeneral. više zapovedništvo. generalizirati. vrsta tkanine od kamilje dlake. postanak. geneza (grč. na Islandu. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. gelacija (lat. generalisim (nlat. Americi i Novom Zelandu. generalis. naročito grčevit smeh. dem. gem (mañ. generalia) pl. generalizacija (nlat. udvaja-ti. teška 40-45 kg. nesit. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. general . udvojenost. npr. po Darvinu. generalne punomoć prav. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. generalis. fr. probare) poz. promatranje (ili: proučavanje) smeha. pelikan.

rodni. generatrix) roditel>ica. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. generificatio) log. genethlios dan roñenja. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. genetlijakon (grč. koji se Francuskoj. Štab) voj. rañanje bez semena. generique) koji njegov duh zaštitnik. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). proizvoñač. gignomai rañam se. genus rod. generositas) plemenitost. proizvoñenje. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. površinu ili telo. genijalnost. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. koristeći generator (lat. nem. generique) v. geniculatio) klečanje. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. u grčkoj i generacio spontanea (lat. genije. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat.genijus seku li (lat. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. generalis. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. genetičar (grč. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. jak. zajedničko ime za životinjsku. onakvu dodeljeni. generativan (nlat. oblast primenjene biologije koja. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. generalis. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. oznaka. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. izražavanje poštovanja klečanjem. pokolenje. stvaralački izvanredno samozačeće. ñanjem. generički (lat. logia) proricanje dana i časa roñenja. nauka o nasleñu. doba. tj. blagorodnost. gsnerifikacija (nlat. genethlios dan roñenja. genijus loci (lat.genetičan (grč. stvaranju. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. . stvaranjem. roñenja. mesta. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. fr. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. genijalitet. procu. genikuliran (lat. proizvodan. generatriks (lat. biohemije. kao pomoćnici i savetnici. fr. stvaralac. rodilac. genetička metoda fil. generator) rañan. darežljivost. duhovna osobenost. genijus (lat. fr. generosus) plemenit. mat. genius) genije. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. kolenast. generatio) rañanje. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. genius patriae) dobri duh generičan. višeg suda. prastvaranje. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. veliko. genijalan (lat. koja potpunom stručnom spremom. generozan (lat. obeležje. podatljivost. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. božanstva (anñeli). stvaralica. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genetivus) gram. izdčšan. koleno. izvanredna darovitost. genius saeculi) duh vremena dušan. karakter. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. fkz. genialitas) v. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. rañanje) stručnjak za genetiku. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. rezultate molekularne ge-netike. velikodušnost. tačka. genikulacija (lat. bios. koji se odnosi na postanak (genezu). uspavanka. pesma za uspavljivanje dece. postanak živih bića iz mrtvih darovit. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. genetiv (lat. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). višim kakva je sad). naraštaj. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. engineering) rodilački. rodim se) kolena. (anorganskih) tvari. v. generacio ekvivoka. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. genius. genijus patrije (lat. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. genetikos) fil. up. stvoriteljka. čvornovat. generalis. tvorački. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. dečju i rañanju. komandantima. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. genitiv. sprava za biofizike i citologi-je. pramajka. otadžbine. darežljiv. generički. genus. genetički inžinjering (grč. ili veka.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. sa (za razliku od deskriptivne metode. kretanjem proizvodi liniju. eng. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. su godina. gsneracionizam (lat. genetikos od genesis postanak. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. izdašnost. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. generalni sekretar (lat. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. postajanje. v. velik duhom.

geneion brada. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. geobiologija (grč. genos) biol. geoizoterme (grč. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. geografski (grč. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. gignere rañati) pl. genuinitas) istinitost. mnogoboštvo. veličini. zemljomer. geognozija. genuinus. gram. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. spolni organi. stvarnost. bot. genitalije (lat. zemljomerstvo. rod. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). genu koleno. genos vrsta) lingv. organi koji služe rasploñavanju. nauka o postanku. ge. dynamis sila) geol. up. zemaljski. geobotanika (grč. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. blassios klica. ge. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). genius. jednak. stvaranje. geognostika. geographikos) zemljopisni. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. vrsta. genioplastija (grč. rañanje. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. lat. gignomai postajem) postanak Zemlje. gentis) neznaboštvo. ge.(grč. geogenija. same po sebi i s obzirom na čoveka. kolenski. ponizno odavanje poštovanja. dinamička geologija. genitiv (lat. genitalan (lat. operacija koja se sastoji u krpljenju. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. geodinamika (grč. genualni (lat. deo nečega ili poticanje od nečega. genos pleme. thermos topao) linije ili površine koje . ili u pravcu juga (južna širina). genus (lat. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. genitura (lat. biol. rod. logia) nauka o životu Zemlje. izdanak) pl.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. grč. genius. koji spada u geografiju. graphia) opisivanje duhova. poniznost. genitet (grč. ge. geodezija (grč. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. geoblasti (grč. ge zemlja. geognost (grč. plasso obrazujem. učenje o duhovima božan-stvima. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. genuflexio) klečanje. genom (grč. gentiana) hem. geognostički. eidos vid. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. obliku i životu Zemlje i njene površine. pleme. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. ge. gens) rod. genoplastika (lat. proizvoñenje. nativitet. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. nauka o položaju. daiein deliti. geogonija (grč. geogonija. Svaka individua ima jedan jedini. genotip (grč. geogenija (grč. genuinitet (lat.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. gens (lat. genitura) roñenje. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. geoid (grč. geognostika v. klanjanje. stvaranja i menjanja Zemljine kore. gena obraz. ge. pr. genocid (grč. poklon pred kim. ge. vernost. gencijanin (lat.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. nepatvorenost. obrazovanju i razvitku zemlje. genufleksija (nlat. genitalia. narod. gignomai) v. i'sos isti. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. genitivus) gram. oblik) istinski oblik Zemlje. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geodet (grč. tj. ge. graphia) zemljopis. tačnost. genos. grč. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. ge. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. kretanju. geo. gens. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. genualis) koji se tiče kolena. neponovljivi i specifični genotip. narod. geograf (grč. genus) rod. oplodio seme. lincura. uobličujem) med. geniologija (lat. porodica. geografija (grč. typos) biol. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. bi'os život. spolni. koleno. ge. geognozija (grč. logi'a) nauka o velikim. uobličujem) med. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. geogonist(a) (grč. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. caedere ubijati. plasso obrazujem. ge. ge. gentilizam (lat. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. nlat. botanike) biljna geografija.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

poniznost (devotizam). a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devitalizacija (lat. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. licemerstvo. davits) mor. degenerare) izroditi se. devolvirati (lat. degarnirati (fr. sporedan tajni izlaz. devovere) v. puza-vost. ponizan. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. danas: pobožnost. degradiran (nlat.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. uniziti. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. izopačiti se. devoluciono pravo (lat. v. 1900. otpustiti iz vojske. devotizam (lat. sp. mač. degradirati (nlat. karbonske. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). devotan (lat. degradacija (nlat. izopačavanje. ako umre jedan supružnik. degenerisati (lat. izopačenost. skruše-nost. devolutio svaljivanje) prav. celokupne imanje pripada deci. degommer) osloboditi od lepljive materije. u znak pokajanja. pokoran. pobožan. železne dizalice za izvlačenje kotve. devonski period. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. pogoršavati se. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). degoržirati (fr. izbljuvati. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. izmetnu™ se. devirginirati (lat. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. devomere) med. degarnirati tvrñavu voj. degluticija (nlat. veliko poštovanje. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. skrušen. mač. naročito: ostaviti u nasledstvo. degage) slobodan. rešiti. de. degagement) sloboda. degager) osloboditi. osloboñenje mača od protivnikovog mača. neusiljen. devoracija (lat. devitrifikacija (lat. devits (eng. degeneracija (nlat. povratiti. pun poštovanja. degrasirati v. izopačenje. degnek) batina. degažman (fr. deflorisa ti. odvojiti. pogoršan. izbaci(vati) loptu u polje. izopačavati se. opadati. licemeran. devomirati (lat. de. udarac batinom po tabanima. pročisti™. proždiranje. deflorisanje. devonski period geol. umrtvljivanje. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. skinuti gumu sa nečega. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degradare. izroñenje. osloboditi mač od protivniko-vog mača. svoñenje na niže stanje razvoja. degresija (lat. devocija (lat. otvoren. podzemnim bogovima. fr. digresija. vitrum. degorger) očistiti od mulja. de. fiz. devolucija (lat. izmetanje. deglutitio) gutanje. kvarenje. devirginacija (lat. degredior) v. potcenjen. spretnost. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). . degomirati (fr. preneti nešto na koga drugog. pritvorna pobožnost. lakoća. potpuna odanost. devocija. koji se nalazi u stanju opadanja. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. degenek (tur. izmeta™ se. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. dabl). opadanje. osloboñenje od neke obaveze. puzavičav. ponizan. u igru (obično o golmanu). bljuvati. degažiran (fr. devitalizacija zuba med. žderanje. degoržiran (fr. vitrum staklo. degradare) zapostavljen. degenerisan (lat. privrženost de Golu. smirenost. prezrivo: pritvorio pobožan. izopačen. potceniti. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). izmet-nut. porculanu slično telo (Reomirov porculan). propadati. devoratio) gutanje. razrešiti. degarnir) ogoliti. degrader) zapostaviti. devotus) bogu posvećen ili odan. skinuti ukras s nečega. devitrificirati (lat. devirginare) razdeviči-ti. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). izbaciti. izroñenost. lišen čina i zvanja. devovere. lišiti nekog čina i zvanja. propadanje. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. god. u stanu napraviti tajni izlaz. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). žrtvovanje života. degresirati. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. žderanje. lišavanje čina i zvanja. degumirati. izvući iz neprilike. degradatio) poniženje. degenerare) izroñen. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. degažirati (fr. okretan. izroñavati se. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. smiren. neusiljenost. degeneratio) izroñavanje. vulkanski rad bio veoma snažan. vita život) lišavanje života.

dedekoracija (nlat. nipodaštavanje. vršiti službu (naročito za oficire. samo površno dodirnuti. degrossir) doterati. gnušanje. pokazati. 1919). dezodoracija). iskorenji-vanje. platio je. jelo. dez. utanjiti (srebro. nevoljenje izvesnih jela. deducere) v. poreći. otklanjanje. Dedal (grč. ogaditi (nekome nešto). dezavuirati (fr. poremetiti zglašenost. čelik). degouter) l. izmirio je. zakinuti. Daidalos) fil. skinuti penu. nepriznavanje. daidaleos) umetnički. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. dare dati. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. posvetilac. lat. desemballage) trg. nerešene trka. naročito »seneka. zootrop. npr. oprobati. dezanbalaža (fr. deditirati. degustator (lat. poricanje.(fr. muz. dokazati. dedicare) posvetiti. šaren. dare dati) trg. zaveštavanje. degrosirati (fr. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. lepo izrañen. dezakordirati (fr. dedoublement) psih. dedignatio) preziranje. izvoditi. kakvoća postojanja kao deduktivan. probanje. odreći. već dokazanih činjenica. v.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. osporavati nešto. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). tj. desaccorder) izazvati neslogu. okušati. deshabille) noćna haljina. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. degraisser) očistiti od masti. mirisa. dezin-sekcija. dedoubler) voj.mrtva trka". dedi) trg. ne priznavati. zavaditi. naknaditi štetu. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. deduplovanje (fr. objasniti. odricati. deduktis deducendis (lat. pošto se dokaže ono što treba dokazati. poklanjanje. zakidati. pokloniti (npr. potcenjivanje. dedomažirati (fr. dezavantažirati (fr. zaključivanje iz opštega o posebnom. pokvariti skladnost. udvostručavanje svoga bića. pravni dokaz izvesti iz drugih. degustirati (lat. deetatizacija (fr. degu (fr. deduktis impenzis (lat. masnih mrlja (vunu). openiti. trg. deducere) izvesti. dezabije (fr. v. degustacija (nlat. degustare) okusiti. platu. en deshabille) u -domaćoj. deductis impensis) po odbitku troškova. dezapoantirati (fr. „živi točak". dedecoratio) sramoćenje. nemanje volje za jelo. udvajanje. dedicirati (lat. opozivanje. deditio) predaja. dezavuirati. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. deductivus) log. deditirati (lat. dedirati. dedicator) zaveštač. ded hit (eng. beščašćenje. koji vrši službu. okrnjiti. dedicatio) posveta.). uneti nešto u knjige kao plaćeno. dedalski (grč. deduktivna metoda v. des-. dedicare posvetiti. deducirati (lat. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. po-svećivati. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. pokvariti nekome volju za nešto. etati-zacija. degout) odvratnost. dežurni (fr. kad oba konja stignu na metu istovremeno. dedukcija. graditelj lavirinta na Kritu. ispaki-vanje. des-. kapitulacija. posvećivanje. neraspoloženje. desavouer) odricanje. gañenje. raspakovati (npr. lat. deduktivnost (lat. dead heat) sl. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa.. . otac Ikarov. izložiti. dezanbalirati (fr. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. degustatio) kušanje. dedirati (lat. uneti razdor. (fr. degutirati (fr. kuv. 2. jedan odred vojske smanjiti na pola. degomirati. robu). dedikator (lat. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. vešt vajar i neimar. pa da ih posmatra i analizira. brisati neki dug. mirisa i vida. dedukcija (lat. degumirati v. dedignacija (lat. dao je. dežurati. raspakivanje. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. dedommager) obešteti-ti. dati otštetu. desemballer) ispakovati. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. kitnjast. lekare itd. de jour) koji je na službi. detrasirati. kaljanje. dare) trg. an dezabije (fr. dedit. dedublirati (fr. kućnoj haljini. deducirati. dedukovati (lat. odbijanje od neke sume. dedit (lat. nekome neku knjigu) zaveštati. sprečavanje (npr. dezanektirati (fr. dezaneksija (fr. odreći se aneksije. deductio) log. brisati . degustacija vina odreñivanje ukusa. izvoñenje. dezavuisanje (fr. nameniti. nlat. ugladi-ti. desavouer) poricati. de jour) biti na službi. dedicija (lat. obeštećivati. odvratiti nekoga od nečega. desavantager) oštetiti. supr.) slabljenje uloge države. dedikacija (lat. dežurati (fr. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. domaća haljina. dedaleum (grč.) lice koje proba pića. nezadovoljstvo. dezavuisati v.

dezmografija (grč. obstruere zapušiti. bol žila i spletove. utamanjivanje zaraznih klica. desolant) vrlo tužan. dosadan. des-. med. dezarmiranje (fr. vrlo žalostan. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. odeur. dezorganizovati v. vezama itd. desoler) opustošen. narušavanje neke celine. prebeglica. algos bol) med. dovesti u nered. desmos. dezodorizacija (fr. rastaviti ono što treba da bude zajedno. ljut) hen. vazduh. rasturiti. bol u žilama zglobova. nemilost. dezertan (lat. razočarati. dezinteresiran (fr. nenaseljen. dezinficirati (fr. sindezmologija. u rastrojstvu. raspuštanje vojske. smanjivanje stalnog kadra. desequiper) raspremiti brod. magnetiziranja. grapho) zool. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. lat. logia) med. odeur miris. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. des-. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. deserter) napustiti vojsku. deserteur) begunac iz vojske. dezorganizirati. up. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja.. desertio) voj. npr. des-. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. rasulo. zbuniti. vojni begunac. desmos veza. desarmer) razoružavanje. des-. dezintegrator (fr. des-. dezaproprijacija (fr. iskren. dezintegracija a toma fkz. des-. des-. napuštanje vojske. desorganiser) rastroji-ti. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. organske veze meñu sastavili delovima. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. dezmopatologija (grč. logfa) nauka o spletovima. dezoksidirati (fr. stan. zapaljenje zglob-nih »sila. npr. žila. des-. des-. dezmopatija (grč. hig. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dezintegracija (fr. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. integratio uspostava. lat. dozmalgija (grč. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. dezodorizirati. pomesti. odelo. dezodorizirati (fr. razdružiti. razbijanje atoma. prav. lat. ruke itd. dezopstruktiva (fr. dezolatan (fr. razdvajanje. napraviti nered. odricanje (ili: napuštanje) svojine. oxys oštar. des-. jadan. lice koje taj posao vrši. dezmologija (grč. ispod zastave. prostodušan. npr. inflatio nadimanje) fin. lat. tome sečenje) med. sečenje žila i spletove. deflacija. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. u čovečjem telu.. desertor malitio-sus) prav. zbrku. dezorganizirati (fr. lat. nered. lat. opusteo. tj. 13 Leksikon . dezorganiza-cija. neutešan. hig. pretrpeti) ned. bekstvo ispod zastave. des-. uneti rasulo. rastroj-stvo. dezasortirati (fr. dezertor maliciozus (lat. des-. grč. naročito ženu. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). desmos. obstructum) pl. otkuživati. reflacija. nauka o bolestima žila i spletena. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. otkuži-vanje. gubl>enje ljubavi. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). dezolantan (fr. desmos) med. lat. rastrojavati. dezinformacija (fr. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. desaffection) nenaklonost. reducirati. dezinsekcija (fr. desassortir) razdvojiti. dezmotomija (grč. dezoksidacija (fr. dezercija (lat. up. des-. grč. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. vrlo bedan. lat. otkužiti. dezodoransi (fr. desertus) nenastanjen. desen. nepristrastan. dezerter (fr. bol. lat. dezinflacija (fr. des. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. desmos. dezinjolni barut (fr. osloboditi od kiseonika.) od zaraznih isparavanja i materija. pathos patnja. rñave stolice. raspariti. pathem patiti. v. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. smesti. oxys) hem. pobeći iz vojske. desarmer) razoružati. dezarmirati (fr. dezertirati (fr. desmos. smanjiti stalni kadar. a ne roba novac). stana i dr. inflaci-ja. kad novac traži robu. dezafekdija (fr.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. nesebičan. sredstva protiv zatvora. pust. raspustiti vojsku. opisivanje žila i spletove. desinteresse) nekoristoljubiv. dezmitis (grč. lat. dezorganizacija (fr. integrare uspostaviti. obnova) uništavanje veze. nesnosan. žilama. insectum buba. desmos žila. lat. rastrojavanje. dezekipirati (fr. dezinfekcija (fr. osloboćavanje od kiseonika. odela. svojine. designolles) voj. dezinfektor (fr. dezen v. položiti oružje. raskinuti. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris.

pomesti u nekoj prilici. u izvesnim prilikama. dekaginičan (grč. deizam (lat.. smanjiti. dekalvacija (nlat. dekada (grč. v. sisar. deintegrare) oduzeti od celine.) pristalica dekadencije. dekalog (grč. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. de fakto. ceniti više svega. dejizam (lat. deitas) božanstvo. propadanje.. orijaška pretpotop-na životinja. zver) zool. izdvajanje. dekadni sistem mat. metahroma-tipija. desetougaonik. deka (grč. pristalica deizma. . dekados desetina) mat. dekaed. smeten. s pravnog gledišta.-. dezorijentirati (fr. dekas.. decembra 1825. pod decimalan. deus) fil. dekagon (grč. deiktičan (grč. dekagram (grč. deizam. sa bakra ili kamena na drvo itd. staklo. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. zbirka ili delo od deset knjiga. dejekpija (lat. dei gracija (lat. dezorijentiran. dekalo (ital. dekametar (grč. deus) fil. skr. npr. preteri-vanje. dezorijentisati v. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. dekalkomanija (lat. 'grč. deitet (nlat. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. deinoterij(um) (grč. Dekameron (ital. de-calare) trg. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. hemera dan) deset dana. v. preuveličavanje. u nekom mestu. na dokazima. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. med. de-cadere opadati.. deificirati (lat. do dekadi). deka. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. bez orijentacije. deus. dekadika (grč. dekadencije (lat. Ruso. u nekoj prilici. udaljivanje s položaja ili poseda. therion divlja životinja. gonia ugao) geom. deinoza (grč. deintegrirati (lat. dezorijentirati. u upotrebi od Karla Velikog).. Decamerone. deka. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. pogoršavanje. deus bog) fil. deka (nem. oterivanje.. odavanje božanske počasti. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. zbunjivanje. zabuniti. decalo) trg. Lesing. deiectorium) med. pometen. kožu. teizam. pokrivač. dekados desetina) desetorica. decimalni sistem. grč. guber. suziti. dekas. zbunjen. dekadent (nem. ital. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. decalvatio) oćelavljava-nje. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. telo od deset uglova. zaveden s pravoga puta. pomesti. de jure) po pravu. u nekom mestu. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. v. deset komada. oćelavljenje. de jure (lat. deifikacija (nlat.). dekabristi (rus. dekalirati (ital. lim i dr. curenja itd. deka. deka. de-calcare ugaziti. up. mania pomama.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. deka. grč. deiectio) prav. izgubiti u težini usled sušenja. titulama itd. osnova) geom. deinos. strana. dekalogos) deset božjih zapovesti. deka deset) 2. raspad. facere učiniti) obožavati. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. pokrov. curenja itd. pod decimalan. dekametar — 10 m i dr. decadenza) opadanje. dezorijentiran (fr. mera od deset grama. glavni predstavnici: Volter. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. dejizam. gubitak u težini neke robe usled sušenja. deificatio) obožavanje. Livijeva „Rimska istorija". period od deset godina. dekalitar (grč. deset. fr. metron) mera za dužinu od 10 metara. pometnja. deiktikos) koji se osniva na primerima. tucati. pesnika Bokača). ćebe. hedra. decalquer) prenositi otiske. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. broj deset. desetni sistem. dejektorij(um) (nlat. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. izveden na pogrešan put. strast) veština da se slike u bojama. zavoñenje sa pravog puta. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. da. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. deka. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. tekst. dezorijentisan v. v. poliedar sa deset površina. deinos strašan) ret. Mendelson i dr. ukazivati čast kao bogu. Dečke) l. metal. navesti na pogrešan put. izmet. up. bog. up. gyne žena) sa deset žena. sedalo. nañena u okamenotin-skim ostacima. deka. propast. npr. mat lecimalni sistem. dekalkirati (fr. deist(a) (lat. 26. ispražnjavanje stolice. litra) mera od 10 litara. porculan. lučenje. preneti crtež na providnu hartiju. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. du odi itd.

objavni. decantare. više svešteno lice. deklamacija (lat. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. dekarbirirati (fr. declarare) objaviti. predsednik fa-kultetskog saveta. deklinatoran (lat. čitanju. deklinabilan (nlat. rečito. de-classis. dekatirati (fr. decarburer) v. odstupanje. deca-piter) odseći glavu. dekastih (grč. odbija. declasser) brisati (ili: izbrisati. objavljivane. Dekham) v. declaratio) objava. dekatirati. izjavljivati. dekatisaža (fr. reda. veoma izrazito. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. deset etera. grañevina na deset stubova ili svodova. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. dekaster (fr. de-. objavljivati. fr. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. odstraniti. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. dekanski jezici (ind. deklinator (lat. dekarbonizirati. skretl>iv. izjavni. carte) pošt. deklamatorij(um) (nlat. skretljivost. iskazni. decatissage) postupak pri dekatiranju. fr. deklaracija (lat. trg. deklarativan (nlat. obznaniti svoju odluku. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. deklamatorika (lat. . dekandrija (grč. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. odstupanja. umetničko govorenje neke pesme. u Parizu. razbi-striti. dekastilon (grč. obezglavljenje. v. deklina torijum. decanatus) dekanstvo. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. fr. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. dekarbirirati. izjaviti. deklasirati (lat. npr. lat. kuvanjem u sodi. dekar (grč. dekanat (nlat. 2. ili o veštini lepog beseñenja. stichos) lit. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. visokoparno. vežbanje u govoru u školi. mesto službovanja dekana. declinabilis) gram. izjašnjenje. udaljiti. agea površina) mera za zemljište od deset ara. obezglaviti. o osnovnim načelima engleskog ustava. decanter) hem. odmah posle biskupa. dravidski jezici. deklamatorski (lat. zvanje i položaj dekana. u Lineovom sistemu deseta klasa. trg. dekantacija (fr. dekapitirati (lat. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. deklamator (lat. capsula) med. deklarirati (lat. objava engleskog parlamenta 1689. decapitation) odsecanje glave. dekapitacija (fr. deka. declamare) besednički. dekartirati (lat. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. aner čovek. declinare) koji odstupa.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. ocediti. govorenje sa puno izrazitosti. 3. dekarbonizirati (lat. dekapirati (fr. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. pronañen 1822. izjava. decantation) hem. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. muž) bat. declinare okretati) fiz. declamator) umetnik u govorenju (stihova). operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. declamando) muz. veridbe. npr. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. deka. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. deklamovati v. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. prome-nljiv (po padežima). caput glava. sposobnost skretanja. deka. kardinala itd. deklamira™ (lat. isključite) iz jednog društvenog staleža. fr. up.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). izlaganje. izraziti se. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). što odgovara deklamatorskoj veštini. poniziti. declaration of rights) izlaganje prava. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. declinabilitas) gran. klase. sa puno izražaja. deklinabilitet (lat. 4. dekantirati (lat. deklamando (ital. otočiti. promenljivost. deklamirati.: Mislim da ćeš poslati. decaper) površinu metala — zagrevanjem. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. stylos) apx. decastere) deset kubnih metara. deka. deklarešn ov rajts (eng. de-charta. dekapod (grč. dekapsulacija (lat. decanus) l. razreda. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. sposoban za skretanje. strofa od deset stihova. npr. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deka. skreće. declamatio) veština usme-nog izlaganja. koji osporava.

2. odličje. dekorisati (lat. uresni. ure-san. decoctio) iskuvavanje. poklopiti. trg. prekriti. fiz. menjati po padežima (imenice. decollage odlepljivanje) avkj. obezbojenje. grč. pozorišni slikar. fig. declinare okretati) gram.>ačuna. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. rasipnik. grapho pišem) astr.) rastaviti. dekombinirati (nlat. kombinirati. dekoltieren) obnažiti. declinare. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. deklinirati (lat. fr. dekorisanje v. izbledeo. dekolorimetar (lat. obezbojiti. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. dekoracije (nlat. ramena. dekoracija. dekont (fr. sprava za merenje magnetne deklinacije. polazak aviona. razgolititi vrat i grudi. lepota. dekorirati (nem. ne priznavati. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. dekoloriran (lat. ukuvava. v. up.. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. odstupati. kontrolni račun. delovati (nem. gubljenje boje.. dekoktor dolozus (lat.). raščiniti. ukras u boji. odlikovati ordenom. dekolaža (fr. sastavne delove. popuštanje u boji. dekoktor bonorum (lat. fig. bleñenje. ukuvak. skretati. grč. deklinograf (lat. koji krasi. savijati. uresiti. umetnički izrañenim nameštajem itd. ukrasi™. obezbojenja izvesnih tvari. ulepšati. imenska (lli: padežna) promena. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. decolleter) izrez na haljinama. izbledeti. dekokt-infuzum fark. dekolonizacija (lat. decompter) trg. otpisati. ukras.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. med. odbiti od duga ili . prav. dekompozicija (lat. dekoktor (lat. raščlanjavanje. nag. kome je oduzeta boja. dekorativni (lat. dekoltiran (fr. odbitak od duga ili računa. ures. raspadanje. decolorare obezbojiti. decorativus) ukrasan. postaviti sto. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. ukrašavati. metron mera) fiz. decoctor dolosus) prav. odbijati. koji je izgubio draž. sve dekoracije jedne pozornice. takoñe: opadanje. astr. hem. urešavati. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). dekoltovati (fr. nameštanje pozornice pomoću kulisa. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. obnaženost. odvajanje aviona od zemlje. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekokcija (lat. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. nakititi. truljenje. izmiriti dugove. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. declinatio) gram. ukuvavanje. prokuvavanje. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. popuštanje neke bolesti. ekvatora. poz. dekomponovati v. dekorieren) 1. izgubiti draž. dekompozitum (lat. astr. deklinometar (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. dekoltirati (nem. imati na sebi orden. dekomponirati. bez udubljivanja u formu i značaj. oduzimanje boje. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. završavanje uzletanja aviona. declinare) fiz. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. dekokt (lat. ark. declinare. vrat. zamenice i brojeve). ures. naročito koji ukrašava draperijama. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. decompte) trg. . pozadine i dr. koji služi za ukrašavanje. uzajamni. dekolacija (lat. dekolte. grč.. sastavne delove. slik. izgubiti boju. odvarak. biti de-korisan dobiti orden. dekor (lat. dekolirati (lat. tako da se vide grudi. decor) ukras. de-combinare) rastaviti. koji je izgubio boju. decolorare) obezbojiti se. dekomponirati (lat. med. prav. pokriti. odlikovati ordenom. dekoloracija (lat. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. odvojiti. polet. orden. bezbojnost. radnje i dr. poz. dekontirati (fr. naročito ženskim. ukrašavati. dekolorirati (lat. de. dekolte (fr. ukrasni. decor. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. naročito u keramici. decollete) sa izrezom na haljini. zastrti. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. ostatak. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. decken) pokriti. decorare) ukrasiti. počasni znak. poletanje. oslabeti u boji. uzletanje. fig. išča-šenje. decoquere) fark. obnažen. dekorater (fr. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). decoloratus) obezbojen. gran. otpis. decolleter) obnažiti vrat. decoloratio) obezbojenje. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. kićenje. prideve. decoctor) onaj koji prekuvava. deklinacija (lat. kusur. reč sastavljena od više reči. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. oduzeti boju. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). koji resi. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd.

decrepitatio) hen. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. delabijalizacija (lat. delatum) potkazivač-ki. dekrepitacija (ital. koji je s desne strane. klevetanje. izdejnički. v. decrementum) smanjitak. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. klevet-nički. poverenje. mala veličina za koju se promenljive smanji. kuhinjske so. deksios desni. neza-štićen. desetar. nemvnje. decrediter) lišiti poverenja. deksiokardija (grč. dexter desni) hem.dekort 197 delegant dekort (lat. ugled. dekurtirati (fr. delegant (lat. npr. usled zagrevanje. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. način (ili: položaj) ležanja. decretare) odlučiti. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. npr. de cujus od koga) prav. taloženje sokova na nekom mestu. grožñani šećer. decouvert) otkriven. dextralis) desni. dekurzus (lat. dekstroza. dekuražirati (fr. mesto koje se tako svira. decrescendo) muz. popleši-ti. delere uništiti. nlat. deleatur) neke se briše. neke bolesti. deletio hereditetis) prav. koje su toga dana već stupile na snagu. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). zaključiti. deksios. dekurion (lat. dekreditirati (fr. delator) dostavljač. delacija (lat. hem. skratiti. sve slabije. deksiografija (grč. up. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. deksiografski (grč. dekstralan (lat. delatura (klet. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. de. grapho) pisano sleva nadesno. dekujus (lat. dekort. decrescere) pl. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. dekstrin (lat. dekretali (lat. dekstrin. opadanjem. postepeno tiše. decussorium) med. uplešiti. prav. odbiti. prštanje. delatio) dostavljanje. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. glikoza. obeshrabljiveti. de-curtus. izdati naredbu. nametanje zakletve. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. odeljenje od deset članova. u Vestfalskom miru. dostavlječki. odbitak od računa za neku robu. naročito u korekturi).v. inkrement. dekusorij(um) (lat. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. decretorius) odlučujući. dekretisti (lat. dele (lat. izbacuj! deleatur (lat. dekretirati (lat. decursus) tok. opadak. delaktacija (lat. optuženik. decubitus) med. delacio hereditatis (lat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. čast. decourager) obeshrabriti. deletus) prav. delat (let. dele) briši. učitelja i pisaca rimskog prava. delacio juramenti (let. ocrnjivanje. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. pr-skanje kristala. de-. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). potajni tužilac. delature) potkazivanje. narediti. decernere. potkazivanje. e decouvert) berz. berz. dekuver (fr. decretum) odluka. decuria) klese. delatio iuramenti) prav. mesto na levoj. suze u očima. praskanje. de-court) trg. za sekularizacije. kao panonski zakonik. de-corto) trg. decutere. potkazivač. dela gor (let. naredba vlasti. bez pokrića. za razliku od legista. januar 1624. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. dekre goran (lat. ležanje. dekubitus (nlat. dostavljanje. rešenje. suženje. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. deksios. dekurija (lat. manjek. dekrement (ital. decurio) starešina nad deset ljudi. odeljak. prodavati robu koje nema. dekrešendo (ital. de. projed od ležanje. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. a dekuver (fr. odrediti. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. smanjiti. dekret (lat. vodnik (u vojsci starih Rimljana). rešavajući. delatoran (lat. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. supr. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). dekurt (fr. . im. decurrere. grapho) pisanje s leve strane na desnu. 1. rešiti. da se izbaci (slovo ili reči. kardia srce) med. mat. dekstroza (lat. opadanje bolesti. labium usna) lingv. delakrimacija (lat. desetina (u vojsci starih Rimljana). iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. deferre. decourter) trg. svaka viša naredba uopšte. lacrima suza) med. ital. puckaranje. stoji na desnoj strani. deficit.

v. kitnjastost. delegacija (lat. deliquium animi) nesvestica. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. ovlastiti. delirium) med. delicatus) nežan. prislačak. delibal (tur. zavijanje. delibacio hereditatis (lat. ludilo. isporuči-vanje. delenimentum. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. po Ustavu SFRJ od 1974. delineavit (lat. delivrans (fr. istup protiv zakona. limitis) grani-čiti. izabrati. težak. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. predstavlja ukupnost odnosa. previjanje. trg. omeñiti. da se na vazduhu rastvori. limes. delegare) odrediti. junak. rastvaranjem na vazduhu. poslanik. škakljiv. mahnit. predstavnik. delivrer) osloboditi. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. hrabar. delivrezon (fr. većajući. u umetnosti: prefinjen ukus. delegirati (lat. odlučno. pojavljuje se sa delegat (lat. pažljivost. deleomai uništavam. god. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. per delik-vijum(lat. delikvescencija (nlat. delinquere. deliberacija (lat. deliberativan (lat. osetljiv. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. ludak.). pažljiv. premišljanje. koji treba pažljivo raditi. veoma obazriv. laskave reči. prav. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. materija koja truje i uništava život. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. Ae. umirivanje). obeležavanje ili postavljanje granice. mio. izbaviti. v. izbor. smeo. delikvescentan (lat. zavijanje rane. delikt (lat. delenire ublažiti) pl. delikato (ital. deleterij(um) (grč. ograničavanje. delikato. skici-rati. izdati robu. delikvescirati (lat. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delikvent (lat. ljubak. deli) lud. obazrivost. omeñavati. delinkvent. lep. izaslanstvo. delicatamente) «uz. prikraćivanje. topiti se. delictum) prav. delineirati (lat. delinquere. im. izdavanje robe. utečnjavanje. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. smisao za lepo. de. deli. delikatamente. zločin. deligatura (lat. deligacija (lat. gubiti se. predaja. deliberato (ital. prestup. delikvij(um) (lat. limes. delimitirati (lat. predati. previjanje rane. delicato) muz. deleterion otrov) med.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. utečniti se. delimitirati (lat. razmišljanje. delegatio) poslanstvo. poslati. prav. per deliquium) ili skraćeno: r. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. ograničiti. kao predmet za uživanje: poslastica. delikatamente (ital. poslati. osetljivost. deligatio) med. rastopljiv. deliberativus) koji savetuje. delekcija (lat. deliratio) med. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. član delegacije. delirium tremens) med. opunomoćiti. deligere odabrati. isporuka. sa nežnošću. otrovna materija. položaj. obeležavati ili postavljati granicu. delirij(um) (lat. deliquescens) topljiv. nežno. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. turski konjanik. delibaša (tur. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). deliracija (lat. delinkvent (lat. delivrirati (fr. prestupnik. bunilo. delibacija (lat. samoupravne i politički organizovanim. deliracija. med. delirant (lat. fin. delirijum. srčan. deliberato) muz. predaja. delikanlija (tur. trg. zavoj. delikvijum animi (lat. izaslati. delectum) biranje. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. deli (tur. deligatura) med. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. delibatio) smanjivanje. nacrt. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delikanh) mlad momak. mladić plahe krvi. delirijum tremens (lat. delija. med. delegatus) izaslanik. delivrance) osloboñenje. delinquens) optuženi. delibasi) starešina delija. stvar). delivraison) trg. delinkventkinja prestupnica. delirans) onaj koji bunca. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delegatarius) trg. limitis) granigraničenje. izdavanje. pijaničko ludilo. delenimenti (lat. dug itd. delineacija (lat. tugaljiv. delineare) crtati. deliberatio) savetovanje. ukusan. deliquescentia) topljenje. delinquere) v. onaj koji boluje od delirijuma. delikatan (lat. rešavajući. delegatar (nlat. d. preneti na koga (pravo. delikatese (fr. maženja. junak) 1. neprijatan (npr. isporučiti. dogovaranje. zlikovac. omeñavanje. skica. . trabunja. 2. delineatio) crtanje.

demarkirati (nem. delta. morska svinja. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. zanositi se. vršili velik uticaj na narodne skušptine. iznositi. demagoški (grč. voj. demarche) korak. deložirati (fr. dembelija (pere. up. radioaktivni zraci. delta (grč. delkredere (ital. Marke. ukusan. bljava u prekornom smislu. 5= D. delogement) izlazak. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. demagog. ispraviti neistinu ili netačnost. kao zavodnik naroda. demati. završava se obično smrću. ušće reke oblika delte). trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. deložiranje (fr. pliskavica. danas se upotre- dembelisati (pere. demagog (grč. tembelhane) zemlja dembela. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. demens) ludak. demos narod. obeležavanje granične linije. demen-cija paralitika (nlat. demarkaciona linija granična linija. demy) vrsta hartije maloga formata. zapravo: zavoñenje naroda. biti lud. tur. dementi) opovrgavanje. delta. uti-canje na narod govorom. demarquer) ograničavanje. luere prati) geol. ludilo. rasparčati. tj. med. raskriti. dembel (pere.. rastrgati. demegoria. obeležiti granicu. graničari. delcredere) trg. 2. pokret. Delfi. potiskivanje neprijatelja. eidos oblik) med. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. agein) koji rovari. deltoideus (grč. demeblirati (fr. odreći. npr. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). deluvij(um) (lat. delfis (grč. tur. dementia) med. trabunja-ti. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demaskirati (fr. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. govor pred narodom. demencija (lat. delfijsko proročište v. logora ili trupa. demagogizam (grč. buškara. slična kitu. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. u narodnoj skupštini. tj. delirare) buncati. 41% cink. na podnožju Par-nasa. demens (lat. v. preduzeti korake. rastaviti na delove. mor. demarš (fr. snop. deltoidan (grč. dome (grč. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. na primer. tur. dementia paralyti- . besneti. demantovati (fr. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. delfin (lat. izneti) namešta]. delitescere) med. agein) voñenje naroda. demos. ra-skrinkati. voj. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. 3. postupak. izuditi. otkriti. Delfi (grč. dementir) opovrgnuti. demegorija (grč. poricati. deliciozan (nlat. lenstvovati. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. odseliti se. deltoid (grč. demet) naramak. materica. demarquer) ograničiti. eidos oblik) kom. demagogos) voña naroda. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. demagogija (grč. onako kako jest.) provoditi vreme u neradu. demos. tenbel. delphys) med. poreći. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. demos. brodske zavrtnje. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. umilan. demarkacione trupe pogranične trupe. mio. trougaon. isterati iz stana. d. 1% gvožñe. odlazak. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. fig. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. delitescencija (lat. tembel) lenština. demembrare) raskomadati. neradnik. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. izići. mašinske delove i oruña. i sa dijagonalama koje se upravio seku. delirirati (lat. demek (tur. sladak. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. razgoliti™. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. 1% olovo. podbada.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. razgolićavati. poricanje. dernek) dakle. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demos narod. demanti (fr. deltoeiaes) u obliku delte. delkredere-provizion trg. demaj (eng. odricati. povući graničnu liniju. delkredere. fr. . što bi se reklo . sa položaja. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. prikazati u pravoj boji. vlasti. delphinus) morska životinja. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. demarkacija (fr. . recimo. deliciosus) divan. odricanje. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. de-. agoreyo govorim) javni govor. rečitošću itd. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. delta-zraci fiz. postupati po nekoj stvari. omeñavanje. četvrto slovo grčke azbuke D . demarkacioni kordon granični lanac. deložman. agein voditi. maloumnik. deloger) izbaciti. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demembrirati (lat. bajan. delta) l.

demodulator v. razo-ružati. raspuštanje. poluoptok. demimondaine) dama iz polusveta. demibastion (fr. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. malo utvrñenje. mephitos. demisionar (fr. Ovako naziva Platon boga. demos. demergere. demerzija (lat. razoružavati. tj. domilitarizirati (lat. demiurg (grč. demir (tur. utuče-nost. demitur (fr. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. bez obzira na imovno stanje. dimije v. deminutio) v. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. razoružanje. demografija (grč. ostavka. fr. fr. demisionirati (lat. krateo moćan sam. čišćenje od škodljivih isparavanja. diminutiv. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. de. up. dimiskija. demeriter) skriviti. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demissi-onner) dati ostavku. detektor. militaris) voj. demos narod. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. vlast. doksa mišljenje. demoazel (fr. krateo vladam. zgrešiti. razoružati. koja je u nekim zemljama utvrñena. kao tvorca sveta. demos. demokratizirati. razoružavanje vojske. demobilizirati. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. zahvaliti se na službu ili zvanje. čistiti. demireljef (fr. demobilisation) voj. demidžon (eng. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. dementia praecox) mladalačko ludilo. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. demos. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demefitizirati (lat. kao posledica starosti. širokih pogleda. položaj. nauku. demikoton (fr. senatori u današnjoj Grčkoj. diminucija. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demi-parallele) voj. demograf (grč. supr. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. otpustiti. javna žena. tvorac (ili: neimar) sveta. demos. demisija (lat. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. ogrešiti se o nešto. u običnom govoru slobodoljubivost. nekoj oblasti ili državi. demephitiser) provetriti. demivolte) jax. demobilizirati (fr. demersio) potapanje. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . deminutiv (lat. ja-hanje u polukrugu.pišem) onaj koji se bavi demografijom. supr. demi-john. demeškinja v. de-. demiparalela (fr. dimisija. klonulost. fr. demokratizam (grč. demencija senilis (lat. razne veličine (do 60 1). demilitarizirati. demilitarizacija (lat. de.. militariza-cija. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demissio) skrušenost. demos narod. demokratija. demivolt (fr. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. dimije. demodoksologija (grč. demos. demirelief) poluispupčen rad. poluutvrñenja. demobilizacija (fr. narodni. poreklo itd. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. sirće itd. demiurgos) fil. deminucija (lat. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. nekoj oblasti ili državi. dimittere. dimiskija. demimond (fr. demimontkinja (fr. demokratizovati v. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demobiliser) voj. državnim poslovima. demilitarizovati v. polušanac. militaris) voj. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. kratos vladavina.(grč. očistiti od škodljivih isparavanja. demir-kapija gvozdena kapija. demir)) gvožñe. demoiselle) gospoñica. zagnjurivanje. v. za razliku od najvišeg boga. demeritirati (fr.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. deminuere umanjivati) gram. demefitizacija (lat. demokratizirati (grč. demokrat(a) (grč. demokratija (grč. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. logos reč. imanja. čovek slobodoljubivih. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. mephitis kužio isparenje) med. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demiskija v. demitour) polukrug. razoružavanje. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. grapho . službenik u ostavci. devojka. demi-bastillon) voj. od zagušljivog vazduha. demograf (grč. željezo. demobilisati. npr. Dime-Sina). polurov. militarizirati. polureljefni rad. poluobrt (nalevo ili nadesno). demobilisan« v. demimonde) polusvet. demo. demos. demen-cija prekoks (lat. de-. krateo) v.

očigledno. up. lišiti MOJ. razvratnost. daimon. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demonizam (grč. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. taj. zla kob. pored razliko-vanja formalnih oblika. demos. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. dumping) trg. preturiti. demonomagaja (grč. .mologija (grč. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. vidno ispoljavati raspoloženje. mogu odmah razoriti minama. predavanje robe. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. demonomanija (grč. demonstrator (lat. demolicioni sistem fort. demonstrare) javno. voj. narodni. taj i dr. demoralizirati. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demoralisation) kvarenje. slobodno. demoralizovati v. pr. demonologija (grč. u demokratskoj Atini: opština. demolitio) v. izrazito. demonstrativum (lat. daimon. uništavanje. daimon. mania pomama. upropastiti nekoga. soton-ski. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. daimon. daimon. demonstrativan (lat. demotičan (grč. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demoraliser) napraviti razvratnim. demos (grč. onaj. oboriti s konja. i dr. ovaj. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. uterati joj strah. demontirna baterija voj. povlačenje novca iz opticaja. ućutkati top. demoliranje (fr. demonomelanholija (grč. natprirodan. verovanje u aveti. pokazivač. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demontirati (fr. otvoreno. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. demonima. demonstrira™ (lat. fr. latreia obožavanje) poštovanje duhova. pokvarenost morala (ili: naravi). demon (grč. voj. kad ih neprijatelj zauzme. prodavati po niskoj ceni. pokvariti neku spravu. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demonstrativum) gram. demonski (grč. demonetiser) fin. obaranje. malodušnost. demonstrator) dokazivač. prikazivač. demoralizirati. demonstracije. upropašćavanje. demonstratio) dokaz. npr. demonolatrija (grč. demoralizirati. demonstrans) tumač. demoralizirati (fr. narediti da se sjaše. pokazna zamenica. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. demotikos) koji pripada narodu. ubedljiva i silna rečitost. lat. demping (eng. Demosten (grč. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. izla-gač. naročito zao duh. dokazivanje. demontaža (fr. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. daimon) natprirodno biće. onaj koji tumači. sotona. narodoljubac. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. demolirati (lat. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. akcija. demoliranje.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. philos prijatelj) onaj koji voli narod. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. npr. to dump frljiti. de. demoralisati v. javno ispoljavanje. pojedinaca ili gomile. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. pokvariti. fr. demonomantija (grč. demonetizirati (lat. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. v. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). logia) učenje o duhovima. odsek jedne file. demolir) rušiti. demolir) rušenje. demonetiser. duh. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). de. demonstrant (lat. živo. demoliran. očigledno prikazivanje. voj. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova.i moneta novac) fin. demontage) rastavljanje na sastavne delove. koji nešto pokazuje. moneta. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demos narod. demos) narod. upropastiti. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. objašnjivač. gram. demoliri. uništiti. demoralizacija (fr. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. izlagati. most itd. naročito fabričkih proizvoda. demontirati. demonstracije (lat. razvaliti. tumačiti. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. ovaj. demonstrare) pokazivati. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. daimonios) ñavolski. svog raspoloženja. up. gubljenje hrabrosti. porušiti. naklonjen narodu. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demofil (grč. ala. dokazivati. demolicija (lat. demoliran. razvaljivan>e. izlagač. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demonetizacija (fr. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. daimon. onaj.

dendroliti (grč. fr. dentritičan. „ribati" od „riba". ne nanoseći štetu. fr. eko nihilo nihil. dentarpag (lat. izopačiti. koji je najpre sadržavao 10. dendroidan (grč. dendrometrija (grč. kao drvo. dendron. obeležavanje. denarijus (lat. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. kvocijent. lat. denaturer) svoju prirodu izmeniti. pomodarstvo. dendizam (eng. po svršetku drugog svetskog rata. uskraćivati. denacionaliziranje (fr. min. de nihilo nihil (lat. odbijati. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. bez štete po prava nekog drugog. denationalisation) odroñavanje. smanjivanje broja stanovništva. dendron drvo) u obliku drveta. natio narod. obe-ležiti. denpi-valjak (eng. denacionalizirati (lat. denominare) kat. mera za svilu i zlato. docnije 16 asa ili 4 sesterca. denominirati (lat. denzimetar (lat. pomo-dar. ščepam) med. učiniti neupotrebljivom za ljude. odnaroditi. uskraćivanje. de-. kao i za odreñivanje njegove zapremine. Dampfer) prigušivač. eidos oblik. natio narod. količnik. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. u vezi s tim. oni kod kojih vrh jezika. dandy) kicoš. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. odroditi.) med. denominator ra-cionis (nlat. denaturalizirati (lat. samo leti. grč. demulencija (lat. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. kaćiper-stvo. dens zub. gpaphia) opisivanje drveta. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. imenovati.) dodavanjem drugih materija (gasa. dempfer (nem. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. de nihilo nihil) v. arpazo zgrabim. prijava. uskraćivanje saslušanja. denominatio) imenovanje. odnaroñavanje. denominativum) gram. fr. lišavanje podanstva. metron) veština merenja drveća. metron) fiz. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dendrografija (grč.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. denegatio debiti coniugalis) prav. z. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. cenominator (lat. denationaliser) oduzeti narodni karakter. naimenovati. up. denegare) odlučno poricati. fićfirić. nlat. denotatio) označavanje. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. denegacio audijencije (nlat. de-. sličan drvetu. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. dentalis) zubni. dendi (eng. dendron. de. pri izgovaranju. dendrolog (grč. densus gust. gubljenje nosne artikulacije. dendron.) i. denegirati (lat. lithos kamen) pl. dentales) gram. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. prirodu neke stvari promeniti. denominacija (lat. denacifikacija (fr. vrsta areo-metra. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. njihovo podizanje i praktičnu primenu. damping. onaj koji proučava drveta. c). denotirati (lat. denga (arap. imenilac (u razlomku). denominare) nazvati. denegacija (lat. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. med. zubni glasovi. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. d. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. neizvršavanje bračne dužnosti. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. davanje podataka. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. dendron. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. dendrologija (grč. de non prejudikando (lat. . grč. denaturisati (fr. naimenovanje. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. denaturalizacija (fr. denazalizacija (lat. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. denegatio audientiae) prav. logos) poznavalac drveća. dentalni (lat. dati podatke. denotare) naznačiti. denikotinizirati (lat. natura. dendrometar (grč. denotacija (lat. tj. dendron. pr. javlja se povremeno u toplim krajevima. špiritus i dr. zavičajnosti. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denarius) stari rimski srebrn novac. nasalisatio) lingv. vrlo zarazna bolest. demulentia) pl. dandy) kicoštvo. denominativ(um) (nlat. državi itd. dentali (lat. zejtina). objavljivanje. kao nagao nastup groznice. logi'a) poznavanje drveća. denar. s. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). de-. dendrografički. npr. dendrometar. trg. zbijen. dendron. muzički češalj. denegacio debiti konjugalis (nlat. instrumenat za vañenje zuba. imenitelj. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denatalitet (lat. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. dendron. odbijanje. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. de pop praejudicando) prav. so. lik) v. denaro (ital.

brzojav. potkazati. depilatio) opadanje kose. dependances) pl. deon. denuvcijat (lat. v. sklonište. de. deontološki doka z za postojanje boga. logia) teol. ital. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. v. zubni lekar. denunpijator (lat. lišiti nekoga imanja. planta bil>ka. prokazivanje. denuntians) dostavljač. deploiement) voj. izlečiti od paralize. raz-dela. deplasman (fr. deontos dužnost. razvijati se. dens. depeša (fr. palatum) lingv. denunpijacija (lat. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. deon dužnost. prokazivač. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. depenirati (lat. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. rasaditi. odelenje (stana). bez okolišenja. optuženi. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). sažaljevati. brzojavi™. lišiti kose. potkazivanje. de. soba. pertinencije. iogia nauka) 1. deploajiranje (fr. denuncijant. vojska koja služi za . pediculus vaš) hig. pogrešno ili rñavo postavljen. dentin (lat. depauperirati (lat. nazvan još i moralnim dokazom. de plavo (lat. dentis zub) zool. prav. depilatorium) med. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. npr. de. kol. sažaljevanje. potiskivanje. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. smeniti nekoga sa njegovog položaja. koje se obično šalje najhitnijim putem. zubar. fil. de. departman (fr. deploracija (lat. žaljenje. pertinecije. npr. prav. prinadležnosti. optužiti. rasañivanje (bilja drveća). voj. zajednička delatnost erozije i raspadanja. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. farm. depilirati (lat. deploajirati (fr. deparalizirati (lat. ukratko. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). dolazi do snižavanja tla. depedikulirati (lat. denuntiator) v. odvajanje kostiju od mesa. depot) stovarište. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. depauperacija (lat. deplere isprazniti. postrojavati se za borbu. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. departicija (nlat. arh. denudacija (lat. tužitelj. deplacer) premestiti. rasprostirati. prinadležnosti. departitio) podela. deplantirati (lat. odeljenje. voj. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. de-. tužitelj. telegra-fisati. depilatorij(um) (nlat. smenjivanje. denuncijant (lat.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. mor. depalatalizacija (lat. dsntiekaliij(um) (lat. tj. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. deplanta-ge) presaditi. promeniti mesto. bežični brzo-jav. srez. jednostavno. dentitio) med. deployer) razvijati. deontologija (gr. denuntiatus) dostavljenik. deplorare) oplakivati. raširiti. deplantacija (nlat. okrug. depecher. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. zvanično pismo. depo (fr. potkazivač. deplecija (lat. deploratio) oplakivanje. osiromašenje. dis. dependencije (lat. koji nije na svom mestu. denuncirati (lat. optužba. dens. 2. usled odnošenja zemlje. prokazivač. zubna kost. dentifricij(um) (lat. zub. reppa pero. potkazanik. postrojavanje za borbu. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. deplantatio) presañi-vanje. sa svog mesta. pauper) osiromaši-ti. otkloniti uzetost. povući nalog. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. de plano) prav. (etra). zapremina dela broda pod vodom. »saliti. depandans (fr. depletio) pražnjenje. sredstvo za skidanje kose i dlaka. zubalo. skidanje dlaka. denudatio) otkrivanje. depedikulacija (lat. razvašljivati. depilacija (nlat. fig. dependere) pl. pri čemu neza-sićeni ili manje . dentist(a) (lat. denuntiare) dostaviti sudu. prosto. dens) zubni tehničar. de.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. depeširati (fr. ogolićenje. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. zapremina istisnuća. razvijanje. zbog koje. deplacement) premecJtanje. gubljenje palatalne artikulacije. dentura (nlat. po naročitim kuririma. delokrug. grč. potkazivač. denuntians) dostavljač. pediculus) hig. glavna masa iz koje se sastoji zub. paralyein klonuti) med. ukloniti. deplorirati (lat. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. deplace) neumestan. rñav položaj. magacin za robu. osirotiti. deplasiran (fr. denticuli zubići) pl. denlasirati (fr.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. brzo dostaviti. razvašljivanje. dentura) zubi. učenje o lekarskoj etici. dipennare) trg. prokazati. ispražnjavanje. denuncijant (alt. lat. deontološki (grč. pauper siromah) osiromašavanje. denticija (lat.

oblast koja leži niže od morske površine. deponirati (lat. proterati. npr. izopačenost. depopulatio) raseljavanje. depopulari opustošiti. padanje cena. Engleza u Tasmaniju. depolarizirati (lat. deponere) v. deponentni glagol. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. meteor. depressio) voj.) i melanholijom. prognati. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. deponirati. klonulost psihičke energije. depolir) oduzeti sjajnost. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. dakle. ono što je dato na čuvanje. depressio) psih. de. zalog. opljačkati) raseljavati. prisilno upući-van>e u logore.). npr. glatkoću. depolirati (fr. vojsku itd. npr. deponens) polagač. deponere) v. poslati u zatočen>e. pogoršanje. grč. deponens) gram. posredovanje. deportare) prognati. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. deprefiksacija. poslati po kazni u koloniju. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. primiti ad cepozitum (lat. deponovati (lat. de poius. lišiti nekoga narodne naklonosti. an depo (fr. u pohrani. nanos. depresivna oblast meteor. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. izvaditi iz prese. knjigu. službe-nike. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. kol. deportiran (lat. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. deprimere. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. depravacija (lat. deportirati (lat. baciti u bedu. spuštanje. fr.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. ulegnuće. vojsci itd. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. hartije od vrednosti i dr. ulog. de polus. potištenost. depono-vati. deprecatio) molba za koga ili za što. deponent (lat. depresija (lat. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. u sefovima. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. deportatus) prognan. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. deportacija (lat. depopulirati (lat. ulagač. depozit. Francuza u Novu Kaledoniju itd. dati na čuvanje. prav. de-posedirani npr. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. zauzimanje za nekoga. grč. ulaganje. deponens (lat. depositeur) čuvar. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. polos stožer) fiz. poglavito osetljivosti. trg. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. upućivanje po kazni u neku koloniju. depozitor (lat. topovsku cev upraviti niže. uložiti. depreverbation) lingv. razvrat-nost. de. službenicima. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. svedok pred sudom. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. izgnanje. depozicija (lat. činovništvo. depopulacija (lat. depositum) povereno dobro. grč. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. potisnuti sa položaja. talog. pokvarenost. med. depositor) v. fiz. deposedirati (lat. iskvarenost. fr. opadanje stanovništva. polos stožer) fiz. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. depoiularizirati (lat. bank. depoviranje (lat. depositarius. dati. depozitorij(um) (nlat. izgnati. in depozito (lat. raseliti (stanovništvo). depozit (lat. deposter) voj. oterati. izgnan. opadanje cena. da bi ga davao drugima uz veći. deport (ital. pro-teran. en depot) na čuvanje. arhiv. preklinjanje. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). depreverbacija (fr. depolitizirati (lat. nlat. de. polos) fiz. depolarizator (lat. proterivanje. či-novništvu. lišiti polarizacije galvanski elemenat. in deposito) na čuvanju. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. oterati sa mesta. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depozitar (lat. depolarizacija (lat. nešto. v. položiti. depravatio) moralno kvarenje. kad vanka prima na čuvanje. . depozicija. dspolitizapija (nlat. depositorium) odelje-nje za čuvanje. de-possidere. u ostavu. iskaz pred sudom. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. utučenost. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. polus. astr. depresirati (lat. deposse-der) prav. deprekacija (lat. nizak pritisak vazduha. fr. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deponere) odložiti. vladalac koji je zbačen s prestola. npr. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. deportatio) progonstvo. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. depozitum v. vojni materijal koji služi za dopunu. depo-posao bank. pred sudom iskazati. depostirati (fr. deponent. za šta naplaćuje od deponenta nagradu.

derivatum. odstupanje od pravog puta. de profundis (lat. postati od. derivati (lat. drva. derbi (eng. depuratorius) v. med. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. deputirac (lat. predstavnik. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). derivatum (lat. kod katarakta. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. tur. rivus potok. hem. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. depurgatio) čišćenje. oslabiti. pobrkati. derivare. naročito lekovi koji čiste krv. oneraspoložiti. uznemiriti. deputatist (lat. oduzimanjem predmetka za-. derelictio) prav. zadržavati (koga). derivirati (lat. med. derivancija (lat. izvedenica. deputacija (lat. izazvane njihovim obrtanjem. depurer) čistiti. nov prost glagol. zadužiti se. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. sredstva za čišćenje. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. stan i dr. u naturi. poremećenost. napuštene stvari. prema tome. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. npr. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. izvod. remetiti. derivare. koji ju je osnovao 1779). derivatio) gram.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. psalma. po značenju i obliku. iz nečega. slab puls. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derivatum. deranžirati (fr. cena. vrši popravku kursa. nered. derivatus) izveden. pokvariti. izvoditi. derivare. izvoñenje. jedne reči iz druge. derelikcija (lat. depuracija (nlat. potiskivani moždane opne. depurgativan. derivare. sekte (tarika). de. uznemiravanje u poslu. pored plate. izvesti. depurgativan (lat. depresorii nervi biol. Npr. v. tlačiti. lica koja. deputatum) onaj koji prima deputat. voditi poreklo od. depurantia) pl. derivometar (lat. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. derivan-tia) pl. de. npr. prima godišnje u stvarima. depurgatoran (nlat. derivometar predstavništvo. izabrati. dere vrat. de-primiran puls pritisnut. trebiti. deprecijativan (lat. deratizacija (fr. derangement) smetanje. deprefiksacija (fr. derivare odvoditi. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. tj. depuratif) koji čisti. iznuravati. derivirajuća sredstva. derivativum gram. poslanici. derwis. deprimirana kapi-larnost fiz. naročito koji pomaže čišćenje krvi. ona koja odvode sokove. poremećaj. nlat. stanovati — stanovnik. očistiti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. depuratio) čišćenje krvi. mat. depurirati (fr. utući. u ime neke veće organizacije. derivatum) gram. depurativan (fr. pretium. med. deputirati (lat. izvedena reč. zapaljenje vratnih žlezda. pasti u dug. ugnjetavati. deputatio) izaslanstvo. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). deranger) uznemiravati. reč koja je postala od neke druge reči. depuratoran (nlat. prav. pogružiti. deputatus) zastupnik. oduzimati snagu. depurancija (lat. deranžman (fr. depurgacija (lat. de-. nov glagol patiti. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derivare izvoditi. dereglija (mañ. de profundis) „iz dubina" (početak 130. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. npr. žito. prefixe predmetak) lingv. uputiti. poslanstvo. derelikta (lat. depurgare) čistiti. derivacija (lat. depurgirati (lat. derby) sl. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. očistiti krv. miševa. aden žlezda) med. voj. depresorij(um) (nlat. deprimere) pritiskivati. proizlaziti. vrednost) koji izaziva prezir. smetati kome. nazna-čiti. avij. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. sla-biti. poremetiti svoje imovno stanje. derivatum) gram. depressorium) med. pritisnuti. koji znači oslabelost. derviš) pripad-nik derviškog reda. koja se održava. derelicta) pl. deputat (lat. diferenci-jacija. pročišćavanje. derviš (pere. deputare) odrediti. ko- dsradenitis (grč. omalovažavadeprimirati (lat. trebljenje. ostavljanje. metron mera) avij. izvoñenje. jugozapadno od Londona. pročisti-ti. lor-du Derbiju. klasična trka u Engleskoj. poremetiti. tj. derivata) pl. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. koji je postao izvoñenjem. pomeriti. napuštanje. grč. derbi-krek (eng. nerv povući naniže. v. u sredu posle Trojice. depurgatorius) v. kao jedan deo svojih prinadležnosti.. derivare izvoditi) dolaziti. depurativan. . otrebiti. instrumenat za svlačenje. stvari bez gospodara. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. derivat (lat. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. koji odvodi na drugu stranu. derivativan (lat.

ñerma. dessin) trg. veština ggunjenja životinja. zahidanje. udarom. smanjenje. dermatografija (grč. derogativan (nlat. zakinuće. voj. ital. opozivan. oleum ulje) farm. dermaskop (grč. derma. skopeo gledam) aparat. odstupanje (npr. površine ili dubljih slojeva kože. derutirati (fr. . nćsos bolest) med. vašar. logia) nauka o kožnim bolestima. dert) tuga. lat. derogare) krnjiti. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem.derma 206 desenater derma (grč. des. stavljanje van snage. smanjiti.pojave na koži kod nekih. descente) silaženje. ñerma. disegno. (fr. zakinuti. koji se tiče kože. ñerma) ned. veselje. rasturi!??.(grč. svaka pora. v. silazak. med opšti naziv za bolesti kože. dermatomikoza (grč. razbiti. plan. činiti krivo. ñerma. dermatoid (grč. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. zakidati. ñerma. ograničavanje. dermatotilus (grč. uzorak. odyne bol) med. ñerma. pobrkati nečije namere. npr. dermatozoe (grč. derma. kožni žulj. derogacija (lat. grapho pišem) med. tj. osnova jedne kompozicije. kožni para-ziti. poslednja novost. ñerma. derma talšja. skopeo gledam) med. žalost. dernek (tur. derogirati (lat. pa i najmanja promena na koži. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. dermatonoza (grč. uzoraka. derospazmus (grč. nagib. dermatoze (grč. opozivanje. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. logia) nauka o koži. dermatolog (grč. dermatalgija (grč. derd. dermatologija. v. ñerma. gotovani koji žive na koži. tur. neprijateljski upad u neku zemlju. naročito nervoznih. bora. •zapaljenje kože. dermatol (grč. koje ostavljaju trajan i jasan trag. oduzimati. lat. ñerma. osujetiti. desen (fr. neki zakon. ñerma) med. zakona. vrsta. ñerma. zbuniti. desig-nare obeležiti) namera. deroute) nered. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. dessinateur) crtač mustara. staviti van snage. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. derma. dermatoplastika (grč. ono što je najnovije u modi. ñerma. od ugovora). koji je u vezi s kožom. dsrmologija v. spasmos grč) med. dermoskopija (grč. dermotilus med. dernek. ukidan. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). algos bol) ned. koji opoziva. dermatonoza. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. raditi na uštrb. za pola stepena sniženi ton de. dermatitms (grč. lekar za kožne bolesti. derogativus) koji krnji. muz. ñerma) v. desantni brod (fr. spuštanje. dermatodinija (grč. koji ukida. koji pripada koži. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. dermatologija (grč. nacrt. naročito u modi. tovar jednog broda. ñerma) kožni. ukidanje neke naredbe. voj. dert (pere. gljive gotovanke. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. dere vrat. ñerma. u vezi sa kožom. desenater (fr. povrediti. bežanje u neredu razbijene vojske. derut (fr. ñerma. zoon životinja) pl. ñerma. eldos vid. dermatom (grč. dlačica i dr. opozvati. u obliku naročitog ogledala. oduzimanje. smesti. mykes gljiva) med. briga. rasulo. okrnjivanje. plastike veština uobličavanja) 1. dermalni (grč. kožni. dessein. derma. derma. dermatodčlija. dermijatrija med. ñerma. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dernier eri) poslednji krik. jad. osoba (nastaju trljanjem. propast. fort. tylos žulj) med. ñerma. dernije kri ((fr. ñerma) kožni. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. grč u vratu. derogatio) krnjenje. stavlja van snage. dermatopatologija (grč. šara. dermografizam (grč. grapho pišem) opisivanje kože. pathos bol. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. dermotomija (grč. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. dermatijatrija. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. dermatijatrija (grč. okrnjiva-ti. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. v. deses muz. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). šteti. dermo. ukinuti. bol. iatrela lečenje) med. ñerma. svadba. pomoću koga se može videti svaka. nauka o kožnim bolestima. patheln patiti) med. padina. v. bol kože. ñerma. dermatotilus. 2. otok kože. rasecanje kože. dirnek) sabor. plastike veština uobličavanja) med. dermatopatija (grč. dermatopatija. bolest kože. dermoplastika (grč. žućkast. tome sečenje) med. radi na uštrb. ñerma koža. dermatičan (grč. lečenje kožnih bolesti. vojska dovedena vodenim. cilj. ñerma. zavesti. dermatoliza (grč. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište.

voće. bezutešan. bez nade. dessert) prislačni. desolare) opustophen. desideratio) nemanje. desiderija pija (lat. desinence) gran. klonuo duhom. krajnje ogorčen čovek. neograničeni gospodar. suv. desiderium) želja. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. ostrugati l>uske. za popunja-van>e zbirki. designatio) označavanje. deser. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. opis. honorar. poslednji deo obeda (sir. čeznuti (za čim). duboka tuga. crtao. decimetar. desenzibilizacija (nlat. imenovati. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. okaniti se nečega. designatus (lat. desperatio) očajanje. koji opisuje. čežnja. despekcija (lat. desperado očajnik) razbojnik. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). potrebu. rastvorenih u vodi. krajnje ogorčen. a koji još nije uveden u dužnost. despekt. ucveliti. klonuti duhom. ocrtavan. desiccatio) sušenje. razoriti. razo-renje. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. despektirati (lat. prikazan. desinirati (fr. ital. pasti u očajanje. grdnja. poslastice). ime. desquamare) oljuštiti. despotizam (grč. deser (fr. tanjir za voće i poslastice. re-dar. čega nema. prezir. desperatus) očajan. gubiti svaku nadu. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. očajnik. desnog (grč. siccus. desiderat (lat. baciti u očajanje. prezirati. describere. poruga. imenovanje. desolatio) pustošenje. desigram v. nedostatak.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. naznačenje. potreba. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. disegnare) crtati. osećanje bezizlaznosti. designativus) označavan. odreñuje. samodržac. nacrtano. obeležavan. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). odreñivanje. naimenovanje. desimetar (fr. desolare) pustošiti. ocrtava. deskvamirati (lat. uništen. desiderata (lat. neograničeni vladalac. desiderativan (nlat. deskriptiva (lat. desperare) čovek bez nade. desistirati (lat. desperatist(a) (lat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. žudnja. skicirati. fr. rušenje. deskripcija (lat. designaciona presuda prav. teško ožalostiti. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. molba. nestale stvari. omalovažavati. describere opisivati) mat. desikacija (lat. desiderativus) koji izražava želju. slatka i jaka vina). neu-tešnost. desperacije (lat. despectare) potcenjivati. desperado (šp. descriptio) opisivanje. zahtev. Podanici . designativan (nlat.). fot. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. pod desenzi-bilizacija. dakle. desideracija (lat. designator (nlat. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. krajnje ogorčenje. decimetre) v. designare) označiti. očajan. tiranstvo despotizam. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. ocrtavanje. kraj. npr. skromne. deskriptivan (lat. stvari koje su potrebne. neograničena vladavina. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. potreba. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). desperirati (lat. despectio) v. desolacija (lat. bezglavost. puste želje. desiderata) pl. isušivanje. stvari kojih nema. nacrtna geometrija. obeležava. opu-stošiti. dessert) v. fr. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. verba desiderativa) gram. samovolja. završetak reči. despicere prezirati. desolirati (lat. decigram. desiderirati (lat. naz-načiti. desert (fr. despekt (lat. despotes) neograničeno gospodarstvo. med. gubljenje ljuske. despectus) preziranje. samovoljan gospodar. verba desiderati-va (nlat. dssignacija (lat. desideratum) nešto što je poželjno. descriptif) opisan. nacrtao. uništiti. tiranin. titula grčkopravoslavnih vladika. deservit (lat. nai-menovati (nekoga za nešto). razoren. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. desperatan člat. desperare) očajavati. praznina koju bi trebalo popuniti. desiderij(um) (lat. desertni tanjir. desigvirati (lat. odredan. koji prikazuje. desine (fr. gubiti ljusku. desinere završiti se. dessiner. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. očajanje. desideria pia) pl. nlat. žude-ti. dessine) crtano. deskvamacija (lat. nešto što nedostaje. želja. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. desquamatio) ljušćenje. i koja mustru. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. koje su poželjne. koji označava. prikazivanje. designator) razvodnik. prestati s čime. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. desinencija (lat. označenje. desiderare) želeti. nedostajanje. desoliran (lat. odrediti (nekoga).).

Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. na parče). detaširati (fr. ponovo napraviti tečnom. bez veze sa ostalim delovima. detant (fr. det publik(fr. destinater (nlat. otcepljen od celine. destinativ (lat. raza-ranje. pridodato. detaljiranje (fr. de-. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. detaše (fr. onaj koji peče rakiju. despotizirati (grč. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . krajnji cilj.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. vršiti nasilje. uništljivost. pečenje rakije. sići. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. destinare odrediti) lingv. učenje o postanku. do sitnica pričati (ili: izlagati. destructibilis) razor-ljiv. padež cilja u najopštijem značenju. descendentia) potomstvo. pridodat. pretvoriti u paru. descendirati (lat. prevratnik. detaljirati. destinare) odrediti. primalac. despotski (grč. konsig-nator.). dsstruktivan (lat. dette flottante) leteći dug. destillateur) onaj koji preči-šćava. na komad. opširno. komada ti. kostiju i dr. dsstiliran (lat. otcepiti. posvete. u novije vreme. destructio) rušenje. destruktivnost (lat. scendere) silaziti. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. posvetiti. desublimacija (lat. izdanak (dete. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. ako se ohlade do odreñene temperature. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. destinatio) odreñenje. det flotant (fr. prekapnica. na parče. darvi-nizam) i Hekl. en detail) trg. otcepljen. desudatio) znojenje. fr. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. nasilnički. detailler) opširan. dosti dovati v. isparavanje. proces prikazan pod destilirati. kazan za pečenje rakije. opredeljenje. destruktibilitet (lat. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. neograničena i samovoljna vladavina. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. razrušljivost. destillatio) hen. podrobnost. destina-taire) trg. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. despotija (grč. destruktor (nlat. sitničar. isparavanjem prekapa-ti. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. potanko. do deliti. koleno. poboljšava. trg. despotes) samovoljno. usitnjavati. destructivus) razoran. javni dug. destilat (lat. opisivanju). destinatarius. destructor) rušilac. de-. prodavati namalo (ili: nasitno. namena. destinirati (lat. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. name-niti. detaljiran (fr. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. voj. dodeljen. detaljisati v. fabrikant likera. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. poreklo. prevrat. detaxatio) v. detaljist(a) (fr. de-struere) razornost. Darvin (v. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. nasitno. descendens) potomak. rashlañivanjem. descendent (lat. detaljirati (fr.). det (fr.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. opredeliti. destinacija (lat. destruktibilan (lat. izlapiti. destillare kapati. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. postupati nasil-nički. voditi poreklo. tiranski. prekapavati. colla destra) kuz.i stilla kap) ispariti. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. popravljen. i o uzrocima toga i takvog razvitka. de. destillare) destilacijom do-bijen. neograničeno. izlaganje) nabrajanje do sitnica. dug. sitnica. prodaja namalo. prečistiti. destilater (fr. unuk. detaksacija (nlat. adresat. nasitno. detaširan (fr. hem. destructibilitas) razorljivost. opširno pričanje (ili: opisivanje. rasparčan. a. an detaj (fr. dette) podužica. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. descendencija (nlat. otkomandovati. destilacija (lat. spuštati se. dette publique) državni. unipggilac. tečni proizvod destilacije. razrušljiv. opisivanju). uništljiv. descendentna teorija bkol. unipggavanje. detache) muz. lamarkizam). detail) pojedinost. krčmiti. prečišćen. naročito državni dug. opuštenost. desugestija (lat. skidati se. osamljen. naročito Lamark (v. rušilački. preznojavanje. a potom ovu. desnom rukom. detailleur) trgovac namalo. detacher) odvojen od celine. izdvaja. taksacija. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. sudor znoj. destillatus) hen. destilirati (lat. destra (ital. detailler) rasparčavati. detašman (fr. detachement) voj. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destra desnica) kola destra (ital. despotes) neograničeno gospodarstvo. destrukcija (lat. razo-rilac. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. destilirati. opisivati). onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. praunuk itd. poticati. desudacija (lat. detalj (fr. neku tečnost.

obustava. 6 kg brašna 9 kg deto. determinativan (nlat. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. posuña i dr. determinativ. detoner) muz. detectio) otkrivanje. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. determinativus) gram. onaj koji raspolaže nekom stvari. tobožnje sopstvenik. determinatus) odreñen. odluka. . deterdžent (lat.detektiv 209 detranp determinativ (lat. materije. opredeljenost. eksplozija. otrti. a detto) istoga dana. indetermini-zam. odredba. tresak. determinizam (lat. rešenost. iznošenje na videlo. opredeliti. otirati. toga istog. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. fr. detericija (nlat. za-plašiti. determinabilan (nlat. deterzija (nlat. utvrditi. čistiti. ldg. npr. supr. detto. odredbeni. detrakcija (lat. determinare odrediti) fkl. privatan detektiv lice koje. opredeljivati. sasvim neprimetno. pomenuto. detergere čistiti) med. (fr. pulsa. ograničljiv. oštro naglašeno. detonator (lat. npr. detencija (lat. po porudžbini i za nagradu. (lat. grmljavina. determinato (ital. detergere) obrisati. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. determinante (lat. determinare) ograniči-ti. determinabilitas) odredljivost. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. eng. sinteza opštih pojmova u posebne. odlučljiv. deterrere) zastrašiti. determiniran (lat. detevtor (lat. detektiv (lat. tresnuti. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. determinativus) odre-dan. tajni policajac. jus detrakcio-nis (let. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. smenjivanje. odreñenost. odlučiti. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari.grč.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. to isto. determinare) fil. npr. detoksinizacija (lat. opredeljenje. detonacije (lat. odrediti. detektor (lat. muz. detractio) odbijanje. a deto (ital. detegere otkriti. determinist(a) (lat. tj. 2. determinacija (lat. pogrešno pevati. deteriinirati v. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. detective) potajnik. organizma i dr. odlučljivost. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. pejora-tivan. presudan faktor. činilac koji odreñuje pravac i cilj. praviti snimci. eng. detranp (fr. ispadanje iz tona. očistiti. de. detentor) prav. detonator) upaljač. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). detersio) čišćenje. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. detentio) zadržavanje. detekcija (nlat. determinanta (lat. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. krvi otvaranjem vene. detonare. odreñivati. potajno motri rad pojedinih ličnosti. deterziv. distonirati. pobudama. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. detractor) opadač. rešljiv. klevetanje. eng. pristalica determinizma. nezakonito zadržavanje. znojenja itd. pogrešno pevanje. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. deteriorativan (lat. detonirati 1. determinabilis) odre-dljiv. deterziv (lat. deterior gori) v. deterirati (lat. eks-plodirati. dictum) rečeno. deterzorij(um) (lat. gram. koji odreñuje. detergirati (lat. prav. opredeljen. ograničl>ivost. detergere. odlučno. opredelji-vanje. tečnost i dr. determinare odrediti) fkl. panjkenje. napred imenovano. rešljivost. determinato) muz. zakup-ca. up. odvraćanje od zla pretnjom kazne. oduzimanje. determinatio) odreñivanje. obelodanjivanje.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. detraktor (lat. lat. determinisati. detoner) puknuti. determinisati (lat.). detersorium) med. odrednica. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. detonatio) pucanj. odlučnost. panjkalo. prasnuti. determinare odrediti) mat. sredstvo za čišćenje. odreñenje. prasak. stvarno raspolaganje nekom stvari. disanja. klevetnik. trg. ograničen. v. deto (ital. detegere otkriti. inde-terminist. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. supr. deterritio) zastrašivanje. za razliku od sopstvenosti. determinabilitet (nlat. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. pritežalac.

detur) neka se da. detronizirati (lat. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. mesto izloženo unakr-snoj. defamirati (lat. obediti. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. prečišćavanje. tj. dni (lat. nepotpun. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. theos. biol. opanjkati. deuteros drugi po redu) hem. tef) v. def. podnositi) med. uskratiti. onaj na kojem se očekuje napad. na motoru. grč. sa prazninama. fr. defanzivni ugao voj. deuteros. detur kopija (lat. vatri. npr. defektan (lat. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). detrahere) odbiti. de facto) v. de-transportatio) tip. def (arap. defekacija (lat. v. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. oduzimati. up. koji je za odbranu. deutero. deuterijuma. naročito šećernog soka pomoću kreča. deuterij(um) (grč. pathos bol) med. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. odbiti. detransponirati. proizvodi raspadanja. imenica doba. prav. thronos. znak D. defectivus) nepotpun. mana. hem. deuteros. detur copia se. deugeronomion (grč. reč koja nema svih oblika svoje promene. defektivitet (nlat. detronizacija (lat. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. spoljašnje zaštitno sredstvo. npr. daire. protocolli) prav. v. deus (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. fr. deuteros. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). šljunak. pod fakat.(grč. jedan deo nasledstva. de-transportare) tip. svrgnuti s prestola. deuteros. izmešane strane ponovo dovesti u red. potonji. defectivum) gram. splašnjavanje. detumescencija (lat. grč. grč. pathein patiti. deus eks mahina (lat. defensus. rana napravljena trljanjem. detumescere) med. koji nema svih delova i oblika. oni koji nemaju svih oblika. uzeti napred. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). defanzivno oružje voj. detroner) v. defektiv (lat. dewa. de. detransportacija (lat. grč. detur (lat. deuteroni (grč. „bog iz mašine". de. tur. defektivni glagoli (lat. praznina. defanziva (fr. ispravljanje izmešanih strana. detranspozicija. deus. npr. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. pisma. deuteros) ponavljanje. defectivitas) krnjost. topovskoj ili puščanoj. diffamare) izneti na rñav glas. izbacivanje izmeta. detronirati (lat. de. u antičkoj tragediji. tj. fig. fiz. dii) pl. detrahirati (lat. defensiva) odbrana. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. drugog ranga. ozloglasiti. de-transponere) tip. oštećen. deuteros. u kasi. defectus) nedostatak. daff. splašnjavati. detrusorium) med. manjkav. detranspozicija (nlat. supr. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. defanzivni položaj voj. deuteros) hem. slika raće-na vodenim bojama. ukloniti. detritio) trljanje. deuteroskop. rat koji se vodi samo radi odbrane. defaecatio) čišćenje od šljama. manjkavost. drugi brak. detumescirati (lat. radi zaštite od škodljivih uticaja. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). jezgra teškog vodonika. defektivan (lat. istrošen kamen. faix srp) požnjeti srpom. deuteronomija (grč. popustiti (otok). defakto (lat. detransponirati (lat. oxys) hem. deuterogonist(a) (grč. taloga. prestati da otiče. deus eh machina) lit. deuteroza (grč. odbrambeni položaj. koje su tek docnije primljene u kanon. bogovi. defanzivno sredstvo (lat. deuteros. nepotpuni glagoli. detricija (lat. nepotpunost. sskr. dewas) bog. glagol jesam itd. detransportirati (lat. skopeo) drugi vid. deuteros. deuteropatija (grč. de. detritus (lat. iznenadna pomoć. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. deuteros. oksid drugog stepena. npr. nepotpunost. deuteroskop (grč. rušenja. mešanjem. fiz. tj. deuteroskopija (grč. detruzorij(um) (nlat. defensif) odbrambeni. odbrambeni rat. prilaže se prepis rasprave. defalcirati (lat. koji je. defensivum) med. manjak. deuteronomijum. detronizirati. detumescere) med. oduzeti. thronos presto) lišavanje prestola. ofanziva. ukloniti. vidovnjak. verba defectiva) gram. . detritus) oblutak. oklevetati. deuteroksid (grč. med. defanzivan (lat. zaštitni. difamirati. deuterogamija (grč. ponovo rasporediti. greška. odbijati. thronos) lišiti prestola. teški vodonik. defectus) krnj. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. defanzivni rat voj. de-transpositio) til. skopeo gledam) vidovit čovek. defekt (lat. deuteropatičan (grč. da se da.. kvar.

npr. ćuprija. iznu-renje. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. defici-taran. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. dopunjavanje. To je rodna. klonulim. pojam objasniti drugim pojmovima. odmetnik. koji nekome drugom nudi zakletvu. defetirati (fr. defektura (nlat. klanac. defensor) branilac. defenzor (lat. defile (fr. definitiva (lat. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. onaj koji odreñuje. deficijentan (lat. kapija itd. starešina manastira. defanziva. štićenik. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. pravobranilac. nije tu) manjak. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. grč. pre-sudan. provizorijum). u pošti: javiti da je nešto nestalo. definitor) odredilac. genetička definicija. de-figurare) pokvariti. bez vere u uspeh ili pobedu. definitum) nešto odreñeno. defiguratio) kvarenje. onaj koji ima manjak u računu. definitivum (lat. nejak. manji iznos u jednom računu. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defectivum) gram. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat.. fig. defilement) voj. dužnik. 2. zaklju-čen. deficit (lat. manjak u kasi. dopunjavali. grč. defensio) odbrana. konačan. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). defaire) praviti maloduš-nim. odme-tanje. snabdevanje. deficijent (lat. defeminatio) pete. svečano prolaziti.. ispunjavanje laboratoriju ma. malodušnost. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). defectio) otpadanje. slabljenje. dsfenzija (lat. praktični učiteljski ispit. odrediti) log. tj. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. nagrditi. slabouman. nagrñivanje. deferent (lat. voj. generička. slab. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. dril. proneveriti. defilman (fr. definicija. klonulost. defile) tesnac. deferens) onaj koji traži zakletvu. ponovo naručivati. defendendus) optuženi koga treba braniti. definitfo) log. defendens) v. efeminacija. defectus. up. defectus. defendend (lat. definitivno. deficiens) otpadnik. klijent. popunjavati. kec. defektologija (lat. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. viši član jednog kaluñer-skog reda. defek-tivitet. dostavljač. malaksalost. defectura) fark. zameravati. suma za koju su prihodi manji od izdataka. popuštanje u snazi. pojam odrediti. skopeo gledam) tehn. defendent (lat. definitiva) završni ispit. unakaživanje. v. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. definitivan (lat. tačno. definitivum) konačno objašnjenje. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. izričan. kasi itd. defaitiste) pristalica defe-tizma. odreñenje (ili: odredba) pojma. definitivus) odlučan. defigurirati (lat. definitiva seitencija (lat. defilirati (fr. manjkav. deficere nedostajati. definire ograničiti. mentalno (duševno) slab. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. defetistički. defektoskopija (lat. defenziva v. prolaziti paradnim maršem. konačna presuda. deficiens) l. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. pr. definitor (nlat. iznurenost. naružiti. ma-nisati nečemu. defectuositas) v. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. ureñivanje.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. ispitivanje. defetist(a) (fr. grč. definisati (lat.). zaštitnik. neverovanje u uspeh ili pobedu. definicija (lat. defetizam (fr. defekcija (lat. klanac. deficitaire) koji ima deficit. konačno ureñenje (supr. deficitan (fr. završne redakcija ugovora. defiguracija (lat. fig. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defaite poraz. odreñen pojam. deficit nema. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. defektuozitet (nlat. defenzor. paradni marš. definitiva sen-tentia) konačni sud. odreñen. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. zastupnik. supr. definitum (lat. defemivacija (nlat. manjkav u nečemu. defektirati (lat. nepotpun. čovek malodušan. unakaziti. zaključenja mira pre pobede. . svečan prolazak. nedovoljan. defectus. nedostaje. tj. definicija. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor.

hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode.. prista-lost. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. dehidracija v. defterdar v. def aut) oskudica. de. decem (lat. skretati. nagrñiva-nje. deforman (lat. decipere varati) varljiv. dehiscirati (lat. defolijacija (nlat. prikladnost. odstupanje. deflegmirati. fr. prosinac. deflatio) fin. decemvirat (lat. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. dehortatio) odvraćanje. centrum središte. narušen. de-. prevariti. decens) pristao. naročito u državnoj upravi. decemviratus) vladavina desetorice. deflektor (lat. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). naročito onih za koje nema pokrića i podloge. dehortacija (lat. od 10 stopa. unakaženje. decem) deset. deflorator (lat. deflatio) fin. decentralisati v. lažljiv. skrenuti. inflacija. deformitet (lat. prikladan. savetovanje da se nešto ne učini. deforman. obeščašćena. deflorisati (lat. de. unakaziti. zjapiti. defraudator (nlat. obmanljiv. državnog štrajka 2. decere. phlegma) han. deformitas) unakaženost. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. nagrñenje. uzdržljiv (u umetničkom smislu). deformatio) kvarenje oblika. koji podvaljuje. decemvir) član kolegija od 10 članova. phlegma sluz) hem. deformis) pokvarena oblika. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. defraudatio) pronevera. unakaživanje. saviti. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. unaka-ženost. dehidratacija (lat. defluksija (lat. grč. dehiscentan (lat. nagrñenost. listopad. obgoreti. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). obeščastiti. dehiscencija (nlat. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. vatrom očistiti. brojeći od marta. mana. decemvirata. defo (fr. ned. defraudare) proneveriti. najpoznatiji su. nedostatak. defleksija (lat. grč. defraudator) v. naružiti. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. defloracija (lat. naročito u državnoj upravi. defraudirati (lat. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. dimovuk. inflacionisti. krijumčarenje. deformisan. hydor voda. up. tefter. deflexio) skretanje. otvoriti se. decembra 1851. kao posledica i cilj toga. defoliatio) opadanje lišća. deformisati (lat. dehidracija.) dvanaesti mesec u godini. deformisan (lat. deflagrare) sagoreti. decentralizirati. carinu itd. deflorata (lat. decenij(um) (lat. decemviralan (lat. deflagrirati (lat. pogreška. zjap-ljenje. med. utaja. oduzimanje nevinosti devojačke. savi-janje. deformacija (lat. tj. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. defungere) prestanak života. pokvarenost oblika. decempeda (lat. osloboditi od vode. deflacionisti (lat. decem. čestit. grč. kidanje lišća sa drveća i dr. god. utajiti. utajivač. deflectere) savijati. deflegmacija (lat. pošten. decemvir (lat. unakažena oblika. dehidrogenacija (lat. . decencija (lat. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. katar. veća samostalnost pojedinih delova. pokvarenost. dehiscere) raspući se. decsntralizacija (lat. nešto više od 3 t. deformis) v. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. izgoreti. „Zakon na deset tablica". deflektirati (lat. de centra lizirati (fr. deceptivan (lat. defter v. de. tekućina. grč. decentan (lat. krijumčar. deflagratio) hen. prav. defraudacija (lat. podigne kupovnu moć novca. genesis postanak) han. naročito: prikriti porez. supr. deflorare) oduzeti devojci nevinost. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. defraudant. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. iskvariti oblik. izostanak sa ročišta. od vode. osloboćavanje a