MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aeg. vazduhoplovstvo. therapefa lečenje) med. aeroterorizam (grč. pomorski) vazduhoplovac. aerometar (grč. aeg. pneumatika. meteorski kamen. v. aeg. terme toplota. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. koji stoji. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. koja se drži potiskom. aerostatika (grč. meeting. aerolog (grč. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. aeg. aerolit (grč. aeromedicina (grč. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeg. aeg. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeg. aeg. fr. us. klinein naginjati. veliki aerodrom. aeg. bakterija u vodi. zoon životinja) zool. aeg. aeg. aeg. razvijanje vazduha u telu. eng. aerokonvoj (grč. taxis ureñenje) zool. aeromantija (grč. od istemi postavim. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeromiting (grč. kartograf. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. avion. eng. aerostat (grč. terror strah. aeg. zagrejavanje letilica itd. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aeg. naročito vazduha. Ićgos reč. aeg. aeg. aeromagnetometrija (grč. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aerotehnika (grč. lat. aerokarpija (grč. aeg. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeronaut (grč. stručnjak u aerolo-giji. čvorište vazdušnih linija. aeg. skok padobranom itd. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. kretanje organizama koji se slobodno kreću. lat. aeg. aeroport (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. nautikos brodski. aeg. aeg. naus. aeg. navigatio) plovidba po vazduhu. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeg. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeroskop (grč. aeg. maglovit. plasso obrazujem. u vidu magle ili dima. aerotaksija (grč. eksploatacijom i istraživanjima). aeromshanika (grč. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. aerostacija (nlat. helikopterom i dr. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. vazduholik. metrfa) merenje vazduha. aerokartograf (grč. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. kamen koji pada iz vazduha. aeroplast (grč. asroklub (grč. aerozoe (grč. aeroidan (grč. lat. aeg. aeg. emballo ubacim) stvaranje gasnih.). aerosoli (grč. naus brod. taxis ureñenje) vazdušni taksi. . aeg vazduh. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. zbor. portus luka) vazduš-na luka.). vazduhoplovstvo. aeg) ned. aeg. statćs stajaći. aerotaksi (grč. 2 Leksikon aeronautika (grč. eng. aeroterapija (grč. Magnes. aerokar (od grč. uvo) ned. v. aerometrija (grč. izgaranje. aeropauza (grč. aeroskopija (grč. aeroplan. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aerozoli v. aeroeides) koji ima vid vazduha. planos koji luta. aeg. aerobije. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aerosoli. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeroplan (grč. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aerotonometar (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. geokarpija. asroklinoskop (grč.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. tćnos napon. aeg. aeroza (grč. aeg. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. npr. lithos kamen) meteor. aeg. lat. karpos plod) v. asronavigacija (grč.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aerootitis (grč. aeg. aeg. lat.). aerotermodinamika (grč. aeg. mechanike) fiz. aerologija (grč.

aeg. a jour) tačan i brz u poslu. phoros koji nosi) donosač vazduha. agiotage) špekulacija. azbest (grč. ala. aeg. tćpos mesto. zygon jaram) neženjenost. antički besednički stil. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. aerofagija (grč. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. lat. končastog sastava. azeličai. hartijama od vrednosti. neprikosno-ven. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. entelehija i mnogi drugi. i 2. npr. gramma slovo. duvački instrumenti. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. naročito zemljišta (terena).) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. aeg. phobeo bojim se. pribežište. silovit. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. a-. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. aerofilter (grč. aeg.: bog. ažiotaža (fr. aeg. nameštanje. Azijat (lat. stvoren u maloazijskoj Joniji. . aerotropizam (grč. bombastičan. a-sylos neopljačkan. aerofilatelija (grč. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. metafizičke. flotta) „vazdušna flota". premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. aeg. čudovište. aerofon (grč. veća vrednost jedne vrste novca. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. aerofotogrametrija (grč. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). 2. na utočište u nekoj stranoj državi. aeg. ejderha) zmaj. udešavanje mere. višak. metrfa merenje) 1. neman. azijanizam ret. azilum ignorancije (lat. aeg. tzv. inače. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. nezauzetost. utočište. jedna vrsta nesagorljivog minerala. zavese u pozorištima i dr. aeg. v. ital. obaviti posao na vreme. vojnih begunaca i sl. 2. ažurirati (fr. doterivanje. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. aeg. gutanje vazduha. aeg. aerofoni instrumenti (grč. ret. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. kao i pod vodom. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. filatelija. besan (obično o konju). Asia. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. plahovit čovek. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. ažija (fr. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. aeroturbina (grč. bujan. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. phytcn biljka) bog. sloboda. igranje na berzi. za izolaciju. akcije. koji je pronašao Edison. . deo-nicama i sl. pomeranje. phoneo zvučim) instru-ment. hartija od vrednosti i sl. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. berzanske zelenap!enje. trgovanje novcem. ajour) šupljikati. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. pun života. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). phone glas) kuz. Aeroflot (grč. geofite). agio-conto) trg. aeg. aerofotografija (grč. jedne deonice. asbestos neugasan) mm. phos svetlost. hartije od vrednosti i sl. azil (grč. odnosno kiseonika. azigija (grč.. asbestos neugasan) med. aeg. plašim se) strah od vazduha. osion. ažio-kovto (fr. azelia) neljubomornost. azgin (tur. phos svetlost. od nominalne vrednosti. azgm besan) 1. aeg. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. azelija (grč. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. praviti šupljike. agio) trg. trćpos obrt. služi kao rñav toplonoša. phagem jesti) med. Asianus) stanovnik Azije. a-. ažistaža (fr. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. azbestoza (grč. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. preterano kitnjast govornik. pr. doplata.. nem. takoñe: epifite. Takvi su pojmovi npr. ažur (fr. pravac) bog. ažuran (fr. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. baviti se ažiotažom. aerofor (grč. aerofobija (grč. izbegavanje vazduha. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. aerofite (grč. ažioter (fr. aerotunel (grč. magneziju-mov silikat. nezavidljivost. igrati na berzi. lat. profesionalni igrač na berzi. aeg. ažiotirati (fr. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. pa i kod tuberkuloznih. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. neudatost. životna sila. aždaja (tur.

tur. aKademia od osobnog imena AKademos. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. akademik. akademik (grč. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. pripravan. neradnik.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. ajnakter (nem. slojevi bez organskih ostataka. dobar. ajnleger (nem. periodos) geol. akademija (grč. dynamis snaga. Ajša (tur. gfgnomai nestajem. azot (grč. marva. azoik (grč. usiljen. dobrotvorne ustanova. a-. čestit. ljubavnica. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. ajnštajnij(um). azo-bojs (grč. gde su akademski držali kongres 1869.) draga. dobro. aKademikćs) v. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. azotos. zoo živim. pilu. nedostatak snage za život. azotos. hazir ola) spremajte se. a-zoon. haydamak) batina. dakle. bitanga. aitiologija (grč. hayir) sreća. aKademia. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). a. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. atomska masa 254. 2. ital. gotovan. 4. Eis led. airli (tur. zb<zg toga. uložak) muz. ajvan (tur. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. akademska rasprava strogo naučna raspra- . ajam (tur. zyme kvasac. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. urem mokriti) med.bez. hemijski element. a-zoon. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. ajluk (tur. zoon život) kol. na noge! azurii (arap. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji.19 azima (grč. azur. 3. stoka. ždrebac. plata. ajvar (tur. dušik. akademičar (grč. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. aitfa uzrok. poludeo i ubio se od žalosti. Ajas (grč. azotos. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. ajzenaši pristalice Karla Marksa. Otkriven 1954. slabljenje. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. pl. motka. znak Es. azoturija (grč. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). radnik koji stavlja drvo pod testeru. haymana) 1. rednog broja 7. aygir) pastuv. »sena ljubimica Muhamedova. azur. einlegen staviti) štamp. velikoj školi (univerzitetu). gotov. Aias) kit. malaksavanje. eins jedan) v. ajsberg (nem. obrazovan na visokoj školi. znak N. te je. azur (fr. 2. azoospermija (grč. korist. logia nauka) v. as-samt strana) astr. nastavak ites) tin. radioaktivan. hajvar. naima krv) med. praznik beskvasnog hleba. hayirli) srećan. skitnica. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. plav mineral. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. ili organskoga iz anorganskog. ajnc (nem. a-. koji se tiče akademije. budite pripravni. plavetnilo. vent-en. azotos. grč. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. Platonova škola. ajman. lat. 3. a. element atom-ske mase 14. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). ua. azuran. zadužbina. azojski period (grč. više-manje. azoogenija (grč. 5. sila) med.067. a.zoon. spreman. azurala (arap. azimut (arap. krut. azur (tur. azurit (fr.. aKademikos) koji pripada visokoj. Einsatz umetak. GGlato-nova filozofija. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. ropsko podražavanje antičkih uzora. domaća životinja. zoon živo biće. karbonat bakra. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. plava boja neba. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). air (tur. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. visoka škola za nauku ili umetnost. akademija. trovalentan.bez. 2. ajkuva (tur. nebesko plavetnilo. ein jedan. uplitanje.) vrsta plave boje. egiologija. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi.) v. ogrlina. Ayse živa) muslimansko žensko ime. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti.-tur. hajvan. ajmana (tur. redni broj 99.) v. ajnzac (nem. sperma seme) med. akademski (grč. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. ajskastn (nem. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). školski. hazir) 2. akademičar. koji nije u stanju da održava život) hem. Eisberg) ledeni breg. 1. koji pripada akademiji. aylik) dohodak. azoodinamija (grč. sin Telamona. azzurro) l. v. azotometar (grč. akademizam (grč. kralja salaminskog. arhaik. a ostali je deo pod vodom). Lavoazijeov naziv za nitrogen. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. azotemija (grč. koji se tiče ove. fig. ajdamak (tur. najstariji period Zemljine kore. ajgir (tur.

upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. aKairos nezgodan. akatalektičan stih (grč. akatističan (grč. logia govor) lit. akvatikum. nečistoća krvi. nedostatak razumevanja. akvagij(um) (lat. Kataposis pijenje) med. kao što su bradavice. med. aqua. nepoi-manje. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. aqua. fr.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akarecevolmente (ital. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). neprikladan govor. prekapnica. a. akatastatičan (grč. akatolik (grč. vrsta berila. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. aqua. a. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. od koga se dobija gumarabika. akvedukt. akarecevole (ital. aqua. a-Kaustos) nesagorljiv. a-Katalektikos) poet. stojeći. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. a-. aqua. zbirka satiričnih. akapLja bodlja. akampsija (grč. a capella) kuz. aKathars(a) nečistoća. neshvatanje. axantha bodlja. koji se ne peva sedeći. nepojmljiv. akvanautika (lat. nepravilan (za groznicu).) fil. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. akarpija (grč. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akak!a) bog. tj. akataleptičan (grč. akaparer (fr. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. zgrčenost. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. četvoroglasno. akantologija (grč. akvalung (lat. lat. akagrJa) neplodnost. nautika. a-. Kata. med. akvaplaning (eng. koja se peva. tj. bez. akacija (grč. Africi.ne. akaustičan (grč. accarezzevole) muz. pravo isuši-vanja zemljišta. destilacijom prečišćena voda. a kapele (ital. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. pedis noga) podvodni bicikl. aqua) voda. Kathfzo) ne sedeći. akantoza (grč. akva Bineli (nlat. aqua. akatist (grč. mekuštvo. nezapaljiv. akarecevole. samovoljno. aKataleptos) nedokučljiv. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. akairologija (grč. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). agere voditi) prav. neuredan. akantopelvis (grč. nemanje srca.akairologija 20 akvarelist(a) va. ljupko. kao „prostorna supstancija". akalkulija (grč. Etiopiji. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. eng. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. akaša (ind. nestalan. nego stojeći ili u hodu. papilomi i dr. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. v. v. neshvatljiv. po učenju Upanišada: etar. akvaped (lat. grč. akvarelirati (ital. . nena-klonost prema čistoći. accapareur) nakupovalac. logia govor) nezgodan. praćena hipertrofičnim promenama na koži. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. axampsfa) negipkost. akatalepsija (grč. pes. akvaplan (lat. nepriličan. reč akakJa znači nevinost). planus ravan) sp. Hristu i svetiteljima. aqua destillata) hen. marinus morski) min. aqua Binelli) farm. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akaparisati (fr. aqua voda. akvarelist(a) (fr. u četiri glasa. akatarzija (grč. akvabatik (lat. fig. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). malodušnost. kamerama i dr. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode.ne. axantha bodlja) ned. omanje trnovito drvo koje raste u ist. calcul račun). a kapričo (ital. graphfa pisanje) med. a kvadro (ital. med. bodljikava karlica. akva (lat. pravo odvoñenja vode. akaša je starija od svih njih. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. acqerellare) slikati vodenim bojama. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. a-Katastatos) nepostojan. zakupac robe radi cphekulacije. ukrućenost udova. akvadukt v. po svom ćefu. umiljato. naročito protestant. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). akatapozis (grč. potres mozga. Kardfa srce) fiziol. a quadro) muz. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. aquaplaning) sp. ned. a capriccio) nuz. akardija (grč. akvamarin (lat. a-. accarezzevolmente) tuz. akvarel (ital. nemogućnost pijenja ili gutanja. akademski grañanin slušalac. snabdeveno reflektorima. u nezgodan čas. naročito na Veliku subotu. a-. akatagrafija (grč.. student univerziteta. akva destilata (lat. podrugljivih pesama. pelvis karlica) med.

vodovod. anne (grč. fortis jak) hen. a-. Akvarij(us) (lat. acquit) plaćanje. aklimatizacija. akvagijum. 21 akolada akianoblepsija (grč. šiljak) med. akvozan (lat. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. akvizitor (lat. akvaterarij(um) (lat. aqua. aKinesfa) nepokretljivost. acezija. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). bubuljica. akvozitet (lat. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. zajednička tekovina muža i žene. navikavanje na tuñu klimu. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. prelomio stanje u razvoju bolesti. koji ne prelama. akedija (grč. ital. aqua. 3. ime jednog sazvežña. stečeno. aklimatizacija. nabavlja ili zadobiva. aklimatiziranje. nesposobnost »sene da bude oploñena. akoemetar (grč. acquestus conjuga-lis) prav. med. akvijescsncija (lat. zarada. orlovi (orao suri i orao krstaš). sprava za merenje stepena jačine čula sluha. akumetar. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. 3. aqua. kišovitost. aquiscere) umiriti. kri-tično. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. akvijescirati (lat. aklastičan (grč. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. Kyesis trudnoća) ned. odomaćivanje.adobivanje. metron mera) med. akefalos (grč. slepilo za plavu boju. god. astr. akviziter (lat. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). ake lečenje. nauka o hirurškim operacijama. acquisitum) nešto što je zadobiveno. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. aklimatacija. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. akmak (tur. 2. v. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. orao. acquisitor) čovek koji nešto stiče. akug£a) neprava upotreba jedne reči. aquiescentia) umirenje. uz platu ili proce-nat. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aklimatizacija (nlat. aKedeia) v. aćtak) glupan.akvarij(um) akvarij(um) (lat. ukočenost jednog uda ili više udova. poznavanje sredstava za lečenje rana. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. acenonoet. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". collum vrat. vodene biljke. akvizitum (lat. zool. akirija (grč. kanal. ukras u obliku orla na zabatu kuće. aquila) zool. stari rimski vodovod. aklimacija. akognozija (grč. par aklamasjon (fr. blepo vidim) ned. prilagoñava™ podneblju. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. a-. pokraj vode. acclimatatio) v. 2. aklimacija (nlat. aquaticus) podvodan. z. aquatilia) zool. akte vrhunac. aquosus) pun vode. ovlašćeno lice koje. čovek koji ne trpi ničiju vlast. aquarius) astr. aklimatizirati (nlat. koji živi u vodi. arh. akio čujem. sticanje. vlažan. aklamacija (lat. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. slatkovodne životinje. akinezija (grč. nauka o lečenju sečenjem. naviknuti na neku tuñu klimu. akvila (lat. skupljač oglasa (za novine). akezija (grč. v. akvizicija (lat. aki (fr. umirivanje. aKesis) v. atiline (lat. budala. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. akiurgija (grč. kišovit. aquositas) bogatstvo vodom. 1. izmirenje nekog dugovanja. vodeni. bogat vodom. acquisitio) tekovina. aidestos nezatvoren) Opt. accollata. mesto u apoteci gde se drži voda. akolada (lat. acedija. kuapbv zagasito-plav. a medved za žute kruške. odomaćiti. akik (tur. ret. priznanica. aquaticum) prav. . fig. aquila) pl. nabavljene. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. gnosis poznavanje) med. gnojnica. kad se neko pravi da nešto ne mari. fig. akpe) med. močvaran. akijezis (grč. par acclamation) izvršiti izbor. acclimatio) v. akvedukt (lat. tj. vodovodna cev. npr. akenonoet v. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). ergon delo) ned. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. stečeno dobro. akov lek. jednoglasno. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. nabavljanje. farm. oblik ruskog larpurlartizma. aklamirati (lat.. ducere voditi) 1. barovit. upotreba reči u prenesenom smislu. akvafortis (lat. akvatilije (lat. akvatinta (lat. aceridi. akvestus konjugalis (nlat. uzetost živaca. bez pojedinačnog glasanja. akvadukt. akme (grč. pozdravljati klicanjem. zarañuje. pristankom svih. akizam (grč. acclimatisare) prila-goditi. akvatičan (lat. zadovoljiti. snažna voda. aqua. akvatikum (lat.. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. acquisitor sticalac) trg. bez pojedinačnog glasanja. uzvikivanje. fr. klicanje. aklimatacija (nlat. aKephalos bezglav) sanjalica. ili usvojiti kakav predlog. ne lomi zrake.

urediti. predujmiti. glas.22 ramenu novoproizvedenog viteza. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). jakrep. a-. akolirati (fr. priznati. povećanje. sporazum. udešavanje. trg. akr (eng. zagrliti. nlat. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. akrescenzija (lat. akolit (grč. a-. uroñena nakaznost glave. sloga. udesiti (glasove. otuda: dati neki posao u akord. uvaženje. suprotno: ateizam. uopšte svaka otrovna životinja. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akreditiv (nlat. uzimanje unapred. akreditirati (nlat. akompli (fr. logia nauka) nauka o lekovima. kuz. akosmizam (grč. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. kotyledon udubljenje) il. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. tačkati. voj. samo modifikacije božanstva. a-.. plaćati taj posao po parčetu. fr. priseo jiti. akoz lek. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. akdniton jedić. akonto. a-. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. zglaša-vati. zagrada. kao jedino što doista živi. akrep) škorpija. krateia nemoć. accompagner) pratiti. a conto) trg. a-. žderonja. porav-nati. a kong» (ital. dok su sve ostale stvari. a ne nadnicama. udešavajući. accordo. poverenje. akreditirati se steći ime. utvrñenja i sl. akratos jak. aceordium) kuz. v. akorporirati (nlat. kote kosa) ned. opunomoćiti. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. zglašavajući. akologija (grč. udesiti. proždrljiva!].crescere rasti) prira-štaj. god. akordion (ital. tur. zagraditi. assogrogage) prisajedi-niti. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. tip. pogodba. akomodirati (lat. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji.. ugovor. ćelavost. udešavanje muzičkih instrumenata. udesiti se. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. accoler) obgrliti. kranfon lubanja) fiziol. a conto) uzimanje na račun. a-. akonitin (grč. voj. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. akolast (grč. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. accrementum) poraštaj. akordoar (fr. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. pripadanje. pripojiti. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. akrement (lat. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. bledilo. ckrku-larni akreditiv akreditivno. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. akomodman (fr. terme. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. accordamento) muz. suma koja se uzima na račun. o sredstvima za lečenje rana. bez istinske stvarnosti. akordirati (fr. pronañena 1829. akrep (arap. Aconitum napellus) hem. sprovoditi. overenje. med. viljuška za zglašavanje. združenje. akompanjist(a) (fr. akontirati (ital. odobriti. akordamento (ital. dati kredit. aKĆluthos) pomoćnik. accordeur. zglašavanje. na ime zarade ili primanja. kćsmos uredan) neurednost. accorder) zglasiti. dovršen. udešavanje instrumenata i glasova. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. accorporatio) sjedinjenje. na ime zarade ili primanja. = 4840 kvadratnih jardi (4046. priraštaj. akompanjirati (fr. „štimer". accordando) kuz. izgladiti. kuz. fet akompli (fr. samo bog. saglasnost. npr. ove-riti. a ne nadnicom. akorporacija (nlat. akosmija (grč. žice). pridružiti. akomija (grč. poverenje. po dešavanje. fait accompli) svršen čin. koji je u punoj snazi. namiriti se. fr. naročiti način plaćanja radnika. slaganje. predujam. akord (ital. accompli) završen. složiti. ad. akomodirati se. vezati za ggritke. akranija (grč.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. accommodement) udobno ureñivanje kuće. sprovodnik. poravnanje. uzimanje predujma. akrescenziJa akorder (fr. accordoir) muz. na račun. akomodacija (lat. assoglmoder) podesiti. na ime. okončan. poravnati se. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. accreditare) ovlastiti. zglasilac. svršen. dopustiti. ital. akreditiranom. accordatore) kuz. po svršenom parčetu. akontacija (ital. akratoterme (grč. nečistoća. izravnati. u ime predujma. unapred. zglasilo. staviti u za-grade.8 t2). pa i sam svet. akratija (grč. slagati. punomoćje. bezdlačnost. spojiti. unapred. aKolastos) neumeren čovek. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. accreditivum) punomoćstvo. ne nadnicom. vansudsko poravnanje. o plaćanju nekog duga. akordando (ital. akotiledone (grč. tj. nl. accommodare. accompagner) pratilac. accommodatio) udešavanje. sporazumeti se. 'aqrab. namestiti se udobno. accord. asge) engleska mera za površinu. sobe i dr. . bog. bolestan izgled lica. poravna™ se. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada.

megas velik) med. gornji deo. akribes. usnica. kome je potrebno usmeno objašnjenje. lopatica. akribija (grč. temeljitost. polis grad) gornji grad. u životu. teško razumljiv. kao i ostalih perifer-nih delova tela. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akros. ahromazija. akrotizam (grč. akros) fil istraživanje prauzroka. mikrćs mali) med. pleće. akros. monos jedini. npr.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akromfa) znat. gornji. pri obre-zanju. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akrisfa) nerasudnost. akros. predavanje. akros. akromion. akromazija v. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. krajnji udovi tela. savesnost. rasuñivanja. onaj koji se hrani skakavcima. akrizija (grč. <upr. akrobacija (grč. redak) pesma kod koje početna. otpornost. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akroamatičan (grč. akros. naročito krajnjih. akros. akroama (grč. akroterija (grč. oleum ulje) hen. brižlji-vost. akroliti (grč. kratkoća jednoga ili više udova. akros. akro. jezika. akromegalija (grč. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). gorčina. tačnost u govoru. akritičan (grč. nosa. čitanje. uopšte. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. krajnji. istraživanju i. akribometar (grč. akrokarpičan (grč. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akropostija (grč. akrobata) (grč. avij. akronim (grč. phagos žderač) skakavcojed. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akropetalan (grč. graphfa. akropatija (grč. ljuti. šiljat. akros. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akrokolije (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). pelivan. gipko-sti i okretnosti. usmen. akromatin v. kolon ud) št. šiljatost glave. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akros. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akrogrami (grč. koji nosi plod na vrhu. prevrtač. ruku i nogu. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akrokefalija (grč. poslednjeg uzroka stvari. aseg oštar. kephale glava) znat. vrh zgrade. okrivljavanje. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. kiselina. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. pathos bolest) med. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. petalon list) bog. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akros. optuživanje. u obliku predavanja. akromikrija (grč. nekritičan. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. opori lekovi. ahromatopsija. akroterion vrh. ruke i noge) od kamena. akribes. med. akropostija. akridofag (grč. pisanje) tip. akrije (lat. akromion (grč. akribometrija (grč. odyne bol) ked.(grč. akroazis (grč. akros. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akrostih (grč. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akrobistija (grč. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. tj. akros. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. ljutina. akribologija (grč. sophia mudrost) najviša mudrost. ahromatin. akrćasis) slušanje. akros. glavica) ark. akrolein (lat. akriminacija (nlat. akrilna kiselina hen. accriminatio) optužba. plećka. akromatopsija v. akrfs skakavac. karpos plod) bog. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. Akropolis (grč. oporost. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akromonosilabike (grč. akros. akros. pisanju. znat. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. postupak pri radu kiselinama. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). predavanje. akrobatika (grč. akro. akrosofija (grč. slemenu grañevina. akrobystfa) v. metron) tačno merenje. akrimonija (lat. stfchos niz. donje vilice. acrimonia) oštrina. aseg ljut) farm. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. . namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. odseca. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. koji se. bazipetalan. neodreñenost stanja bolesti. akrografija (grč. akribeia) tačnost. akrobistija. neodlučnost.

radnje. pregalački. aktive (lat. aksist (nem. aktivirati. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. ahbp oca. pogurnuti. eng. ustalački. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. zrak) fiz. aktfs. vredan. farm. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. koji označava delatnost) 1. aktivizam (lat. delanje. odstraniti je. ubrza-vati. radno stanje (suprotno: pasiv). activare) staviti u dejstvo. act. pristalica aktivizma. aktinidi (grč. axine sekira. akta (lat. koji dejstvuje. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. aktivi (nlat. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. v. os) osni. usta). nedokažljiva istina. marljivost. ili su mu čak od štete. stavljanje u delovanje. akrocijanoza (grč. očevidan. u dejstvu. 2. mast. delatnost. aktivirati (nlat. 2. praktično. up. akseničan. uvesti u aktivnu službu. revnost. aktiva (lat. aheša) negostoljubivost. aktivacija (lat. bradva. pl. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. šake. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. pospešavati. actus. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. „osovine Berlin—Rim—Tokio". akrofobija (grč. akroholija (grč. axioma ugled. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. čin. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. koji radi. aksinomantija (grč. nekretnine). dela. aktis. koji vredi. aktivator (lat. akros. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. imanje (novac. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. naročito u sudu. activitas) živost. aktiv-nost. salo.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno.. politički aktivist). activa) trg. aktinos sunčani zrak. aktinizam (grč. agere delati. actum. timologija. akt (lat. acte) delo. ne raditi po njoj ništa. učenje o vrednostima. raditi) pl.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. tj. Achse osovina) „osovinaš". nadljubiča-stih. aktiv 2. spisi koji se tiču nečega. zrakova da izazovu hemijske promene. axis osovina. acta apostolorum) pl. akta apostolorum (lat. axilla pazuho) pazušni. radinost. gram. stopala. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. radni. osovina. tj. logia nauka) fil. razjaren) jarost. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. aktivisati (nlat. osovina. izvršilac) glumac. poz. okretnost. cijanoza. . živ. radnja. activus delatan. aksonometrija (grč. aksiom. aktinije (grč. za razliku od pasiva. naročito sudska radnja. razjarenost.) med. mekanog tela. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktinos) hek. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. aktentašna (nem. bez kostura. aksungija (lat. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. istinit. radi u nekoj oblasti (npr. activus delatan) radan. gram. javne radnje. manteia proricanje) proricanje po sekirama. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. suprotno: inaktivi. actor vršilac. aksiomatika nauka o aksiomima. aksenija (grč. aktivitet (nlat. državnim nad-leštvima itd. potraživanje (suprotno: pasiva). javni spis. fr. dejstvo. radan. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. pospešiti. još u službi. aktfs. activare) v. od kojih sopstvenik ima koristi. radan) 1. rasprava. aktivist(a) (lat. aksiomatičan (grč. osovinski. aksiologija (grč. aktivan (lat. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. Kad su dve količine jednake trećoj. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. one koje se tiču države. hartije od vrednosti. Aktentasche) torba za spise. radni. aksilarni (lat. hem. imovina. koji se ne dokazuje. fil. negostoprimstvo. pretres. acta od agere delati. aksijalni (lat. actinaria) 3001. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. 1. svojstvo sunčanih. očevidna istina. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. trg. nlat. akrćcholos jarostan. morske životinje iz porodice anto-zoa. v. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. activa) trg. okretan. aktivitet. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. svaka svečana javna radnja. ubrzati. activi) pl. axios vredan. v. aksiom (grč. onda su i meñu sobom jednake). akta publika (lat. activus) v. akter (fr. raditi) fil. acta publica) pl. axis oca. lat. aktivnost (lat. teorija vrednosti. istina koja se ne može dokazati (npr. delovanje. moruzge. activus delatan. akros. activus. uši. activus delatan) onaj koji je delatan. 2. pojačavanje delatnosti. njegovim stalnim nastojanjem. acteur. dela apostola.

optužilac. aktualizacija (lat. metron mera) fiz. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. što). aktis. akte strma obala) pl. . optužljiv. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. metron metar) fiz. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktuelaost. fr. optuženje. savremen. actu) u istini. actuel) sadašnji. aktinidi. med. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktis. accusator) tužilac. sadašnja važnost. koji je na dnevnom redu. aktinimetar (grč. accusatorius) prav. aktinos zrak) fiz. nlat. ascusa-bilis) tužljiv. delo. aktinomorfan (grč. accusare optužiti. akuzabilan (lat. optužni. actuarius) sudski pisar. naročito: oštrina tona. actrice) glumica. znak As. bodljikast. aktinoterapija (grč. actualis) sadašnjost. izdavalac punomoćja. rentgenogram. ispitivanje.92 sek. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. aktis. tužitelj. metron mera) 1. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. accusativus) gram. tuži-lački. dan. sparivanje. dat. aktuelna energija živa sila. atomska masa 227. aktis gen. aktovka (lat. prenošljiva i na ljude. redni broj 89. princip prirodne istorije. advokat. aktinografija (grč. actualis) fil. oštrina. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. poluvreme raspada 3. akuzacija (lat. aktuar (lat. aktis. rad. koji se odnosi neposredno na današnjicu. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. radioaktivan element. ispoljava se na organima za va-renje. aktinometrija (grč. naročito geologije i bio-logije. aktualizam (lat. prozračavanje rendgenom. primorci. optuže-nik. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. akuzatus (lat. optuživanje. dejstvo nekog leka na organizam. actualis) v. današnjica. suprotno: akuzatus. supr.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. kinetička energija. nevidljivi. ostvarivanje. actualis. acuitas) šiljatost. morphe oblik) bog. aktis. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. skopeo gledam) med. aktinična energija (grč. činjenički. aktinoskopija (grč. accusatus) tuženik. therapeia lečenje) med. zastupnik. aktuelan. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. accusatio) tuženje. aktuelan (nlat. aktis. aktus (lat. aktis. aktis) hen. mykes gljiva) ned. zrači H-zrake. aktinoidi v. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. aktualan (lat. savremenost. akuzator (lat. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. tužilac. spol-no sjedinjavanje. školska svečanost. actualisatio) privoñenje u delo. Actinomyces) biol. današnja zanimljivost. aktis. teorija aktualiteta psi*. ostvarenje. aktrisa (fr. atomska masa 219. zrakast. aktinomicete (lat. aktinoelektricitet (grč. akuzativ (lat. danost. akuleiforman (lat. svečanost. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktis. svečan čin. stvarnost. ostvariti. aktis. 2. lečenje zracima. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. aktinij(um) (grč. actor) prav. aktualitet. aktis. prouzrokovači aktino-mikoze (v. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. koji hemijski dejstvuje. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. stvaran. odista. hem. aktinski (grč. ostvariva-ti. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktuacija (nlat. čin. stvarno. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktualitet (lat. graphia opis) nauka o zracima. energeia delo. koji hemijski razlaže. akuzatorski (lat. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). akuzator. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktinogram (grč. actualiser) v. aktfs. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. redni broj 86. aktor (lat. aktualizirati (fr. aktinometar (grč. gramma slovo) rendgenska slika. aktinon (grč. akuitet (nlat. aktu (lat. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktualizovati (fr. oni koji stanuju na obali. aktuelnost (fr. zarazna bolest najpre opažena kod konja. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. goveda i svinja. agere raditi. grapho pišem) fiz. actuel) v. istinit. današnji. aktis. aktinomikoza (grč. kažnjiv. aktinograf (grč. privesti ili privoditi u delo. a ne nešto supstancijalno. actus) radnja.). actuatio) med. aktualizo-vati. jesu aktinski. znak Ap. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak).. aculeiformis) žaokast.

accumulare) nagomil(av)-ati. od dveju ugovoračkih strana. akuo čujem. gramatici. accentuation) gram. jednog glasa. nauka o akcentima. a obično traje do 40 dana. izvijeni naglasak (u grč. slog ili neku reč. acutus) oštar. babičiti. oštri naglasak. valac. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). akcentologija (lat. ubr-zavati. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. spa-riti. modernizacija (primitivne) kulture. accentus naglasak) gram. ispravan. acceptare) v. aparat za skupljanje električne energije. akceptor (lat. dvornice. akumulator (lat. spojiti. accoucher) pomoći ženi da rodi. acculturation) l. accentus circumflexus). accepti latio) trg. spajati. logia nauka) gram. sticati. akušersko odeljenje med. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. akcentovanje (lat. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. način lečenja nekih bolesti. ubrzavajući. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. i fr. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". gravis. akuo čujem. prihvatiti. akcepta (lat. accelerare) ubrzati. odobriti. akuratan (lat. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akumulirati (lat. prihvatljiv. punctura bod) med. acceleratio) fiz. akcen(a)t (lat. acceptatio cambii) primanje menice. accuratus) brižljiv. akustikos. skupljač. gramatici). acupressura pritisak iglom) med. akcent. akceptabilan (nlat. akceptirati. kao u molra. naglasak (sloga ili reči). accumulatio nagomilava-nje) 1. accoucher) babištvo. nauka o trudnoći. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. grč. akulturacija (eng. stavljati ak-cente na reči. gram. nagomilavač) fiz.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. vezivati dva po dva. pri izgovoru. akcentuacija. primalac jedne na sebe vučene menice. accentus) gram. nagomilavač. acupictura) vezenje. prihvaćen) primanje menice. dohoci. accelerativus) ubrzavan. „prihvaćena". akceptibilitet (nlat. metron mera) v. reč kojom se izražava primanje menice. acus igla. akupresura (lat. akcentovati (lat. accoupler) sparivati. cirkumfleks. accentus naglasak. trasat. akumetar (grč. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. paciscenata. akceptirati (lat. a druga akceptant— primalac). akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. crkva). akcept (lat. akupunktura (lat. steći. porañati se. acceptare) primalac. vez. poroditi. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akušerstvo (fr. akceptovati (lat. akuširati (fr. primaljstvo. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akut. oštrougli. akustika (grč. akustičan (grč. akuplirati (fr. up. akumulacija (lat. acutus accentus) gram. nlat. accoucheuse) babica. prek. poroñaju i babinjama. acceptibilitas) pri-mljivost. „sprejeta". akut (lat. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. usvojljiv. acceptus primljen. uredan. nauka o zvuku. poroditi se. akutan (lat. 2. akceleracija (lat. tačan. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. grč. akcept. ubrzanje. novac. akušer (fr. prihodi. akceptilacija (lat. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. isticanje. akušeza (fr. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. accelerare ubrzavati. priznati. akupiktura (nlat. accentus gravis) gram. nagomilavanje (reči i izraza). accentus acutus) gram. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akcelerometar (lat. acceptabilis) primljiv. znak za obeležavanje naglaska. akceptacija (nlat. koji ubrzava. akcelerirati (lat. savestan. accumulator gomilač. akutangularan (lat. akoemetar. slušam) fiz. akcentuacija (fr. oštri akcent. acceptare) primiti. teški naglasak (u grč. pozori1pte. primljena menica. ubrzavanje. primalja. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. akcentus cirkumfleksus (lat. acutus oštar. prihvatljivost. sloga ili neke reči putem naglašavanja. naglašavanje. accepta) pl. primljen od Kineza i Japanaca. angularis ugaoni) kom. jedna je promitent — ponu-ñač. ret. v. staviti. odobra-. akceptant (lat. akcentus gravis (lat. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. 2. . koji prisiljava na brzo rešenje. akcentus akutus (lat.

pri-laz. fini. usvajanje. oporezovati. 2. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. halal. Aladinova lampa v. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. slučajan. accedere) pristup. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. a la bon-er (fr. al-kali. accidere dogañati se) prirez. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. akcidencija (lat. optuživati. koji se tiče dejstva. vreme četvrte molitve muhamedanaca. osetiti. a la kart (fr. al-) arapski član. naučiti. mnoštvo. poput (čega). akces (lat. trg. izbor jela po jelovniku. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. alal. alaj (tur. gomila. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. akcioni (lat. 2. u vodi teško rastvorljiv. al) otvoreno crven. opažati. preduzimlji-vost. desiti se) nebitna. a la bonne heure) u dobri čas. razumeti. akcipirati (lat. trošarina. delanje. actio rad. npr. alabastros. »sena opaka jezika. nemoralna žena. dejstvo. Aladin. akcizor (fr. što je promenljive ili slučajno u njoj. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. alabandizam umetničko ošljarenje. osećati. accidentalia) slučajnosti. delatnost. druga nagrada. akšam (tur. akcionirati (lat. po. rumen. alajbegova slama ono što nema vlasnika. ružičast. sporedna nagrada. deonica. naročita. odn.(ar. a la (fr. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. tur. gde je vladao rñav umetnički ukus). akcionator (nlat. sreća. trošarinu. parada. uzgredan. akcesoran (nlat. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima.. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. alkohol. po ugledu na nešto. slučajne osobine neke stvari. alev. čuti. actio. pristup) početnik. eng. acceptio) primanje. obrazaca. akcidentalije (lat. alay bayragi) glavna vojnička zastava. a la carte) prema jelovniku. prihvatanje. akcizant (fr. sporedna. alabastersko staklo mutno. alajka (tur. usvojene značenje neke reči. accidere dogoditi se. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. ala breve takt (ital. accidere) pl. actio tužba) tužiti. raspusna. lat. alay) vojska. ono što još pripada glavnoj stvari. accise) odrediti prirez. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. accidens. delanje) radni. akcidence (lat. slučaj. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). na probu. nlat. akciza (fr. akcidencijalan (nlat. med. op-tužiti. accisia. poluprovidno staklo. izrada tablica. accessorius) sporedan. često se upotrebljava i el i ul. accise. odeljenje konjanika. svečana povorka. de-latni. accipere) primiti. član nekog akcionarskog društva. alaj-barjak (tur. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. akcioiiradi-jus avij. sporednosti. veoma tvrda vrsta gipsa. akcesist(a) (lat. koje nisu bitne. a 1a) kao. priraštaj. halayik) 1. alabastrum) št. svetina. action) radnja. lat. akcidencijalan. akcidentalan (nlat. accedere pristupiti. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . al. prila-zak. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. fr. trošarinu. tužilac. hartija od vrednosti i sl. akcija (lat. accessus pristupanje. acctionnaire) trg. alaj-beg (tur. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. accessus. sluškinja. robinja. opaziti. actionator) tužitelj.akcepcija 27 privreñivanje. 3. accidentialis) nebitan. pokvarena. poreznik. napad groznice. accise) trošarinac. prvi mrak. alabaster (grč. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). alabastar. akcionar (fr. posrednik. zalazak sunca. udeo. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). al (tur. Al-kuran itd. ono o čemu niko ne vodi računa. accidentalis) v. akcidens (lat. sporedan posao. pomoćni. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. akcesija (lat. shvatiti. (arap. slučajna zarada. accessio) pristupanje. deoničar. pripravnik u službi ili zvanju. accidere. Aladnnova lampa. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). akcizirati (fr. accise) onaj koji plaća prirez. jezičara. senzal. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. ak§am) l. koji nema veze sa suštinom stvari. akcesit (lat. stupanje na vlast. tip. sporedan. po zalasku sunca.

do zemlje duga. albus beo. koji uznemiruje. albino (um. albertotipija tip. allatratio) lajanje na. alat (arap. zastrašiti. alat. nemir. neobuzdan čovek. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. at konj) alatast konj. alaman (nem. allas. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. po turski (za razliku od evropskog. alaliti. supr. zapadnjačkog). Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. poziv ili znak ka oružju. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. pravi bog. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. donositi. allas. oruñe. lat. oboljenje usled trovanja kobasicom. albification) v. uznemiriti. albus beo) min. na kome će se ostvariti neka radnja. bez prethodnog gruntiranja. ribar. alatracija (nlat. halas. riba i gmizavaca). najednom slikati. koračnice. toksikon otrov) hem. Albion (kelt. albacija. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. oprostiti se. beli feldspat. alumen) stipsa. alafranka (ital. naročito ručni. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. maraka itd. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albacija (nlat. lat. pokloniti. supr. ubrzanje. orijentalskog. obespokojiti. danas samo pesničko ime Velike Britanije. allatus donesen) pl. alantotoksikon (grč. grč.: alaturka. albumen. fig. alamanka (tur. alativ (fr. zabrinutost. „brdska zemlja") staro. albuminat (lat. miraz. knjiga za skupljanje fotografija. crtežima i sl. alba (lat. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. alarmirati (fr. ital. a-ilah) bbg. začedna bešika. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. spomen-knjiga. po zapadnjački (za razliku od turskog. Alba Greka (lat. albolit (lat. album (lat. odmah. ala prima (ital.: alafrZnka. alantoidna tečnost zool. pozdraviti se. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. Alemanne) gladnica. alantoida (grč. alarm (fr. alatus krilat) davanje krila. albinizam (lat. tur. sve što je potrebno za rad. praviti uzbunu. začednica. bela. allas. afferre doneti. albanolog stručnjak za albanologiju. grč. lat. alla turca) na turski način. alata (lat. eidos izgled. obespokojavajući. albugo) med. vid.. alat) pribor. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. spomenar. tj. alarmer) uzbuniti. albatross) zool. nazvane po pronalazaču. halaliti (tur. jer bi odbilo svu svetlost. albumen) hem. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. albino. allatura. uzbuna. albus beo. oblik) zool. bela mrlja na rožnjači oka. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. od helal) l. naročito bakra. a oči crvenkaste. u zbunjivati. albus beo) med. allantos kobasica. albuminimetar (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. albus beo) med. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. materija koja u sebi sadrži belančevine. albugo (lat. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. 2. svetao. . alla marcia) iuz. onaj koji boluje od albinizma. all'arme) voj. sjajanje metala. metron mera) hem. književnosti i kulture. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. alatio. pustahija. ala marna (ital. poštanskih karata sa slikama. alla franca) na evropski način. po evropski. afferre donositi) prav. botulizam. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. alah (arap. allantos kobasica) med. alat (tur. gramežljivac. alatura (nlat. strah. pozvati ka oružju. alarme. nespokojstvo. albumen (lat. posrebravanje metala. napad na nekog grdnjama. miraz. a-. belančevina. album belo) belina. alarmantan (fr. albifikacija. alaturka (ital. alas (mañ. alantijazis (grč. albumen belance) hem. albatio) beljenje. prćija. lalein brbljati) med. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alla prima) slik. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. belančevina.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. alarmist (fr. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. albedo (lat. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. koju treba ispuniti slikama u boji. alacija (nlat. albit (lat. oprostiti se na rastanku. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). alaun (nem. požurivanje. alarmant) uznemiravan. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. albifikacija (nlat. uznemirujući. islamskog). al crven. riñan. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). albatros (eng. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. albumin (lat. belančevinasta materija. albumen) hem. Alaun. usled čega koža i kosa izgledaju bele. knjiga sa belim listovima.000 listova). nasledio odsustvo bojene materije.

jasno crvene svetlosti. albus beo) ned. alvus (lat. alvaluk (tur. plamene boje. algoritam (arap. allegata) pl. idi. allegatum) navedeno mesto. mesta navedena iz drugih dela. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . algebra (arap. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. algoritam. grč mišića praćen bolom. nastao usled bola. „sastavljanje razdvojenih delova". alea kocka. spasmos grč) med. otuda i naziv. algema) med. alvearij(um) (lat. znalac algebre. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. albuminurija (lat. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. albus beo) fiziol. uživanje u bolu. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. albumoze (lat. algeo osećam bol) bolan.. aleatiko (ital. trnka. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. ale! (fr. algaritam (arap. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. aldumaš (tur. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. graphfa) tip. alcohol. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. bolešljiv. algija (grč. rythmos) v. okreni.. bescvetnice. albuminozan (nlat. albumen. ležišta za zube u vilicama. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. koji odgovara litogra-fiji. ćelijski. alvus) anat. logia) bog. izvoñenje. pče-lanik. ureo mokrim) med. kriptogamne vodene biljke. na-vod. algoritam. alea jacta est) posl. alveoli) l. phonos ubistvo) med. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. alvadžija (tur. allez) hajdete. bol. uputstva. alkohol lišen jednog dela vodonika. požuda za bolom. zvezda prve veličine. alegat (lat. kao znak šećerne bolesti.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. aleator (lat. algrafija (grč. alea kocka) muz. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. izmet. izlučivanje belančevine mokraćom. algos bol. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. nagrada. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). voštane ćelije u pčelinjem saću. stolica. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. algeo osećam bol) med. neuralgija. račun simbolima po odreñenim zakonima. kockarnica.. alge (lat. algama (grč. halva. nauka o algama. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. male duplje. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. grč. algorizam (arap. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. 2. aleatorij(um) (lat. grč. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. kockar. slastičar. trbuh. rythmos odnos) 1. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. alev (pere. aleatorium) igračnica.. helvahk) napojnica. grč. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. konačno sam se odlučio na neko delo. udžbenik algebre. Aldebaran (arap. aleatorni (lat. alva (tur. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. anat. algetičan (grč. algos bol. napred! alea jakta est (lat. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. algaritam. igrač na sreću. algofon (grč. al-gebr) kat. alea kocka) slučajan. pozivanje na neki zakon. aldim) zlato. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr.) astr. „volovsko oko". aleatorika (lat. bol živaca. rythmcs) v. god. alegata (lat. 2. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. lagneia obljuba) med. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. npr. u sazvežñu „Bika". aldehid (nlat. alveolaran (nlat. grč. alea kocka. (boza).'. med. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. kocka je bačena. algospazmus (grč. grč.) crven. mat. aldum (tur. albuminosus) koji sadrži belančevinu. napojnica. belančevit. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. algologija (lat. kukuruznog brašna i dr. albuminoidi (lat. aleator) igrač kockom. helva) v. ćelijast. alveole (lat. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). al-veolarni živci vilični živci. alga. najčešće algi. okrecima. alvearium) košnica. bolesti bubrega i dr. tj. algolagnija (grč. veština računanja. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. algae) bot. algos bol. dakle.

vatreno. lexis govor) psih. alexo branim) med. brzo. sa žarom. navoñenje činjenica. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegorist(a) (grč. alem (arap. aleksandrinac poet. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. pored ostalih mnogih značenja. drukčije prikazujem) v. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). allegretto) muz. allegro furioso) muz. pre n. pharmakon lek) med. pesma). umereno brzo. u ponoći kao u po dana" (nar. allegro assai) muz. štitim) hem. aleksifarmacija (grč. alegorisati. allelon meñusobni. vrsta dragog kamena. alegro kon brio. alegramente (ital. alegro di molto.e. delo ili pisca. allelophthorfa) fil. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. a ne direktno. uzburkano. allee) drvored. dvanaesterac. što življe. alegoričan (grč. aleksit (grč. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. alegro vivače (ital. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. allegro) muz. aleksin (grč. delovanje. allegatio) navoñenje. allegoreo drukčije izražavam. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. allegro moderato) muz. allegro maestoso) muz. alektryon petao. tvrñenje. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. vrlo veselo. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. primamljivanje. manje živo. aleksija (grč. allegro ma pop troppo) muz. allegrissimo) muz. aleksiteričan (grč. alejkum selam (tur. allelon naizmeničan. lek protiv trovanja. u HUP veku. alegro kon brio (ital. vrlo veselo. aleksandrit (grč. kao npr. u prirodi i životinjskom svetu. sa dostojanstvom. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. alegro kon fuoko. aliluja. koji je osnovao 331. allegro pop tanto) muz. protivotrov. alelopatija (grč. izražavati misli zavijeno. pozivanje na spis. alegro asai. izazivanje draži. alektriomahija (grč. pesma u slavu boga. alegro kon spirito. manje veselo. sredstvo za spasavanje i pomoć. aleksandrijski gramati-čari.alegacija ZO alegacija (lat. alegro furiozo (ital. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem.) nauka o protivotro-vima. alexo branim. alexo branim. aleksifarmakon (grč. alegro non tango (ital. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alegrisimo. čist rad (u bakrorezu). umereno veselo. klasičan stih Francuza. sredstvo protiv groznice. alexo pomažem. alegro vivace) muz. v. alegramente. živo i brzo. alektryon petao.) min. po-morskog grada u Donjem Egiptu. alegro kon fuoko (ital. iz HP veka. phtefro unittavam. up. v. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. umereno alegreto. slikovit. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. allectatio) mamljenje. slikovito. slikovit govor. allegoria) poet. alegreto (ital. alegorizirati (grč. bez ikakve veze sa stvarnim životom. alegro kon spirito (ital. alegorija (grč. koji potiče iz Aleksandrije. allegramente) v. allegro con brio) muz. u slikama. alektriomantija (grč. alegretino (ital. alegro kon mogo (ital. alegro. alektacija (lat. hitro. brzo. pat-hos doživljaj. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. alegro asai (ital. ne odviše brzo. uzaja-mni. slikovito objašnjenje pojma ili misli. alegrisimo (ital. alegro maestozo (ital. alegro kon brio. aleja (fr. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. alegro (ital. . allegro con fuoco) muz. alegro moderato (ital. protivotrovni. uzan prolaz. aleksiterijum. allegro con spirito) muz. alegorisati (grč. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. vrlo »sivo. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. allegorikos) iskazan slikom. allegro con moto) muz. odmereno hitro. allegrettino) muz. v. alegro di molto (ital. šetalište izmeñu dva reda drveća. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. živahno. zavijen. alegro ma non tropo (ital. aleloftorija (grč. i dr. aleluja (hebr. ne mnogo brzo. strasno i brzo. u arapskom. »sivo. hallal. Septua-ginta. allegro di molto) muz. naročito protivotrov. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. veselo. aleksipiretikon (grč. alam znak. alegrisimo. suva učenost radi učenosti. manje brzo nego u alegro. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. v. rug vatra) med. a-. a ne rečima koje ih direktno izražavaju.

razmena. obično: aliirati se. alentato (ital. slivati. primesak. alergija (grč. alienare) prav. alimentacija (lat. aligirati (lat.ne. alloios drukčiji. alliance) spajanje. aligacija (lat. alemanda (fr. alijenirati (lat. npr. alijevacija (lat. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. aliluja. usporavajući. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. alienus tuñ.alemanda 31 alimfija smesa. alijenizam (lat. philos prijatelj) prijatelj istine. metanje) med. u biljnim ćelijama. otu-ñivati. alienisme) med. alef (hebr. aliment(a) (1. alijaža (fr. ergon) med. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. izdržavanje. alet (arap. alijaža. slitina. alergeni (grč. alimentar (lat. v. aleluja. aleurometar (grč. fig. prijateljstvo. a limine (lat. aleopat (grč. 6 su alikvote broja 12. alikvaitan (lat. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. trovanje hranom. allos. v. alergičan (grč. aleuron pšenično brašno. aleuronat (grč. alimfija (grč. sem toga. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. aleuron pšenično brašno) bog. aleopatija (grč. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. alethes istinit. odstupanje od prirodnog stanja. alikante (šp. bračna veza. odlučno (npr. allentato) muz. alienatio mentis). zadržavajući. alimentirati (nlat. Sveta alijansa (fr. koren broća. Z. alijansa (fr. a. alkkvotan. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. onaj koji voli istinu. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. ergon delo) ned. snabdeva™ hranom. američki krokodil. belančevina koja se nalazi u pšenici. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. up.). aletiologija (grč. 2. pathos bolest) lged. lat. alieniste) lekar za duševne bolesti. Pruske i Austrije 1815. ponudu. popuštajući. duhovno ra-strojstvo (lat. alizari) bog. gde je ta ista osoba. allentando) muz. alibi (lat. alligatore. opri-jateljiti. alloios. nedostatak limfnih žlezda. zalog. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alliage) v. koji pati od alergije. izdržavati. bez. filalet. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. aleiteza (grč. alopat. allos drugi. sklopiti savez. alijenist(a) (fr. alias) inače. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. pathos) ned. el lagarto) zool. ludilo. alija (arap. alimentare) ishranjiva-ti. 4. drugde. alligare) sliti. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. v. alijas (lat. prema tvrñenju neke druge osobe. duševno rastrojstvo. alienatio) otuñivanje. slična zrncu. god. poludeti. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. alizari) hen. allos. thesis položaj. šp. alimentarna intoksikacija med. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. otuñiti. alentando. alizari. hhilat) odelo. aletofil (grč. odbiti neki predlog. aletheia istina. fr. aligacija. npr. alikvota (lat. alimenta) pl. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. vanbračne dece. aleuron brašno. aleuromantija (grč. npr. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". med. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. aleuron pšenično brašno) bog. odvratiti. alizari (šp. primesa. aliquoties) mat. savet i sl. a limine. dodatak. prodaja. oroñavanje. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alentando (ital. alopatija. iste vrednosti kao i indigova modra boja. svezati brakom. okruglasta i kristalizovana organska tvar. smesta. alen-tato. ua. otu-ñenje. aliquantum) mat. sme-šati. alimentarius) prav. alizarin (šp. lyrnpha voda) med. svečana. alikvotan (lat. umerenog tempa (nemačkog porekla). allos drugi. drugim putem. alibi) prav. alimentatio hranjenje) ishrana. ergon) med. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). Alemani (nem. allier) vezati savezom. savez. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. alfa. supr. tj. u odreñeno vreme tobože bila. aleuron (grč. kajman. udružiti. aligator (ital. belle alliance). novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. na drugom mestu. legirati. aliirati (fr. levantinske broć. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. udruživanje. v. drukčije. . onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. logia) nauka (ili: učenje) o istini. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. dok je ranije dobivana iz korena broća. zemlja u kojoj žive Alemani). koji se sadrži u većem broju. legura. s praga) odmah. premamiti (mušterije). allemande) muz.

halkah) hen. al corso) trg. skaphos laña) vozilo s krilima.) hem. alkalescencija (nlat. ishrana. Koran. alkejski stih (grč. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. iste slogove. metron mera) he». aliterirati (lat.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. halka) v. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. amoni-jaka. alitura) hranje-nje. način kretanja. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alkaloidi (arap..) hem. hem. po sadašnjoj vrednosti novca. halkalf. aliskaf (lat. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. način hoda i držanja nekog čoveka. stih od pet stopa. ad littera slovo) praviti aliteraciju. al ingroso (ital. kofein. alkoholometar (arap. od kore kina-. prečišćavanje alkohola. razlažu vodu. grč. nauka o ispitivanju sode ili potaše. trljam) veština masiranje.. efdos) hem. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. aliteracija (nlat. grč. od kojih dva jedanaester-ca. rubidijum. morfin. ko-kain. hem. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. linea red) nov red. npr. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. urediti. natrijum. koji je živeo 600. postrojiti. alcalisare) hen. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. piva. alitura (lat. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. alkejska strofa strofa od četiri stiha. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkoholizam (arap. alcalescentia) hem. palata. pijanica. na veliko.. neki prah. up. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alkalimetrija (arap. nešto uvučenim redom.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. jedan deveterac i jedan deseterac. god. al-qohhlu) l. halka. vladanje. fig. naročito rakije. novi paragraf. svrstati. potaša. npr. dvor. ala krilo. alkovn (arap. nego tek iz drugih odeljenja. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). nauka o lečenju trljanjem. alkoholizacija (arap. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. novi pasus. osloboditi od vode. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. od kojih su neki veoma lekoviti. aliptika (grč. alkalizirati (lat. npr.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. nikotin. aliteratio) poet. opojno piće. rakije i dr. sa osnovom od vune i svile. pre naše ere.: „Ona poji po putu putnike". alkoholatura (arap.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. prečista™ do stepena najveće finoće. alcalisatio) hem. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. atropin. 2. alir(a) (fr. alefpho mažem.. osloboñenje špirituse od vode. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. alkoholi (arap. alkalij (arap. pš. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja.) pl. ložnica. lat. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. halkali. ka-lijum. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. organska hemijska jedinjena ugljenika. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra.. teobromin i dr. alkalimetar (arap. Alkuran (arap. alkalescirati (nlat. najbolji. hemijski najreak-tivniji. alinjirati (fr. hidroksidi alkalnih metala. alineja (lat. alcalescere) hen. alka (tur. al korzo (ital. alkali (arap. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. alkoholat (arap.). razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak).) pl. vodonika i kiseonika. Alkoran (arap.) dvorac.) hem. udubljenje u sobi sa posteljom. alifatična jedinjenja hem. grč. doterati pod konac. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. iz Mitilene na Lezbosu. al-qubeh. potaša. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. šp. grč. Al-qur' ap) v. an gro. savršeno prečišćen prah. alkalije (arap. . aligner. otrovni i gorka ukusa. strihnin. odeljak koji počinje novim. trag divljači. od kojih su prve tri i poslednja jambi. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. a od. po kursu. Al-qur' ap) v. alkatifa (arap. cezijum i francijum. pomešati sa alkoholom. kroz staklena vrata i prozore. železa i dr. allure) hod. alkoholizirati (arap. Alkalos) poet. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. halkah. alkoholičar (arap. grč. alkalizacija (nlat. vodokri-lac. halkah) hem.drveta. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. alkazar (arap. ali ingrosso) trg. ponašanje. alkohol (arap. alkalni metali hem. grč. metron mera) hem. hidrokrilac. Korav. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. poravnati po koncu. alkoholometrija (arap.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alere hraniti.

. prelaženje jednog glasa u drugi. zbornik koji izlazi godišnje. lat. godišnjak. nego koje je potpuna sopstvenost. krug na nebu para-lelan sa vidikom. nepri-stojnost. alotriologija (grč. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. alokucija (lat. allos drugi. kratak govor. govorim) ned. kratka beseda. pravljenje omašaka u govoru. allos drugi. oslovlja-vati.(grč. alopekija. sporedne (ili: tuñe) stvari. horizontom. alomorfija (grč. alopecija ned. tuña zanimanja. ap-dros čovek. almarada (tl. alotigen. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. allos. allos. glupost. drukčiji. nesmišlje-nost. ono koje nije dobiveno u leno. napred!. pristalica alopatije. pathos bolest) med. up. kose) ned. megfste. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. heterodoksija. gen-pab rañam) koji je postao drugde. ili stavke docnije unesene u račun. alodoksija (grč. alotriofagija (grč. pathos) ned. alokvirati (lat. alotigen (grč. različit. alodijalna dobra (stnem. allos drugi. up. allocutio) oslovljavanje. al marco) trg. tuñ potpis. nelogičan. alopekia opadanje dlaka. alokvij(um) (lat. nastavak (npr. odobravanje nekog računa. grč. almas) dijamant. up. allćtrios. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. allons) hajdmo!. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. vepggačkih zuba. alokvijum. aleopat. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. grč. allotrios tuñ) pl. al marko (ital. allocatio) dodavanje. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. plassein uobli-čiti. alopat (grč. allos drugi. uobličavati) med. alotriodontija (grč. alotrije (grč. allos drugi. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). bolest opadanja kose. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. ćelavost. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. alogos protivan svrsi. Almagest (arap. alopateki metod lečenja. almadet (arap. alomorfizam (grč. naziv za univerzitet i veliku školu. tj. alograf (grč. aloe) vot. allotrios. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. almada. allos. alopekija (grč. almaz (grč. tuñinac. na nekom stolu). ćelavljenje. lekar koji leči pomoću alopatije. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru.) astr. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. nered. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. prema čistoj težini zlata i srebra. od koga se spravljaju lekovi. alopatija (grč. a-. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. pogrešan govor. aloe) hen. produžak. aleopatija. alloqui) osloniti. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. nazvanog. almoraham (arap. alokacija (nlat. alodijalan (nlat. melos ud) zool. alogičan (grč. grapho pišem) tuñ rukopis. megale syntaxis.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. allotrios. aloplastika (grč. aloteza (grč. alo. allonge) trg. allos drugi. aloin (grč. zadužiti ih. alodij(um) (stnem. logos um. al-manakh) kalendar. besmislica. v. list koji se prila-že uz menicu. alokucija. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. allos drugi. alotropija. allos. allothi na drugom mestu. istočnjačke. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. asamas. npr. alogija (grč. naročito afrička. al-6t) slobodno dobro. transplantacija. allodialis) slobodan od plaćanja danka. nasleñeno dobro. odtis zub) nameštanje tuñih. al. alogen. genos rod) stranac. alma mater mati koja hrani) „časna majka". phagein jesti) ned. almarada) bodež sa tri reza. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". tur. alloquium) v. al-. laleo brbljam. alogen (grč. produžetak. dodatak. alogotrofija (grč. alopecija. alon (fr. alogfa) nerazumnost. elmas. almukantarat (arap. apeg. v. alolalija (grč. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. verovatno. aloniman (grč. prijatelj. alogandromelin (grč. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. allos. trg. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. po grofu Almavivi. thesis postavljanje) lšlv.: homeopatija). ura! alonž (fr. a na koji se stavljaju indosa-menti. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. magna constructio veliki sklop. arap. nerazuman. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alma mater (lat. morphe oblik) hen. almanah (arap.

od 1872. altana) apx.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". zastupnik. lat. althaea) vot. alterare) menjati. uzbuditi. penjač na Alpe. al pjačere (ital. kordiljerska tkanina od alpakine vune. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. svojstvo tvari. alternator (nlat. planinarstvo. alta otava (lat. v. alteratio) menjanje na gore. nego im je potrebna organ-ska hrana. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alterancije (nlat. italijanske i francuske trupe. planinski sport. med. alohroičav (grč. altercatio) prepirka. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alternativa (lat. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. autotrofija. grč. pokvariti. allaka (per. drugi glas. alto) muz. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. smenjenost. apunto. raspro-stirem se) bkol. allos. gatalica. Alpes) v. pevač koji peva alt. al punto) u tačku. promena. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. ulster. npr. naročito: penjanje na Alpe. alterativa (nlat. alpinizam. alrauna (stnem.pari (ital. uzbuñivanje. koji ima oblik Alpa. log. oštećenje. alohorija (grč. alruna. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. protivnička strana. mezosopran. alta aga visok žrtvenik) v. raspravljanje. osobina ljudi. alternator) fiz. vrsta peruanske late.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. mali. po volji. izmena. zbuniti. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. pogled na glečere. supstancije. allos. lekovi koji izazivaju promenu. promeniti. alster v. pogoršati. al pjačere. ra-spra. alternativni sudovi su 1. 2. allos. galvanski posrebrena elitna. alternacija (lat. vodom. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. postali ti patuljci--proroci. allos drugi. tropos način) heh. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. al piacimento) muz. od- . čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. ital. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alt (lat altus visok. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. alternativa) izbor izmeñu dvoga. u istočnoj i južnoj Evropi. jednak. 2. strogo u taktu. životinjama. v. altus. alpijski (lat. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. rasrditi. alotropija (grč. alter ego (lat. alomorfija. smena. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. alpinistika (lat. alpini) voj. Alpes. alpinum (lat. allohroos) koji menja boje. gnev. altar (lat. altera pare (lat. balkon. al segno) nuz. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. iz koga su. al rigore di tempo) muz. alternativan (nlat. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. supr. alohton (grč. alterativa) pl. viši srednji glas. novo srebro. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. al pari) trg. protivna. al piacere) muz. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. nem. alpijska rasa. isggust. alterkacija (lat. npr. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alporama (lat. muz. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. Alpes. orao gledam. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. alpinus) koji pripada Alpima. alta ottava) muz.: „Galilej je otkrio zakone padanja". 3. preobraćanje. užasavanje. al seko (ital. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alpacca) l. po tome nazvan koren mandragore. savršeno tačno. ital. ned. naročito kod novca. alternatio) smenjivanje. kvariti. diskusija. choreo idem. alter ego drugi ja) 1. oltar. alte-rativa. beli slez. potpuno saglasno. pogorp!anje. al rigore di tempo (ital. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. čarobnica. alpijski lovci. 2. odmena. alterirati (nlat. odmenjivanje. althaia. izmeniti na gore. svaña. altera pars drugi deo) druga strana. alpinist(a) proučavalac Alpa. zool. tropos) he*. alpinizam (lat. zamenik. alohroizam (grč. lednja-ke. allos drugi. preina-čenje. al punto (ital. alpini (ital. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. al. hen. alternativus) naizmeni-čan. trophe hrana) bkol. alterantia) pl. up. alteja (grč. planinar. kako se hoće. koji ima jednaku vrednost. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. koji je sličan čovečjem liku. alotrofija (grč. po starom verovanju. al pjačimento (ital. iste vrednosti ili sadržine. uplašiti. alteracija (nlat. izomerija. npr. istomišljenik. koji postepeno poboljšavaju sokove. koji se preliva. uzbuñenje. prema dopadanju. altan(a) (lat. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja.

alhemija. altiora) v. težiti za višim stvarima. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. alfa-zraci v. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. alumneum (nlat. Konta. ciljanje na koga ili što. znak A1. aluzija (lat. svetlost (titula). odgo-jiti) zavod u kome se učenici. alumneum) v. 2. alludere smerati) nišanjenje. prevoj (kvali-tativni. pa i celoga čovečanstva. alumen) min. altin) l. i hrane. up. nišaniti. alfa i omega (a. 3. alludere) smerati. gram. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. altum silencijum (lat. pokretni lenjir. mavarske kraljevska palata u Granadi. više nauke. mera) visinomer. alternirati (lat. govorka figura u kojoj se. allusio. zanatu i dr. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. altum silentium) duboka tišina. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. altus visok. alciora. d . najslavniji spomenik mavarske arhitekture. druge imaju tzv. aluminat (lat. latinska ili koja druga slova. element atomske mase 26. odmenjivati se. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. altokumulusi (lat. tj. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. pored vaspitavanja. alto) «uz. onda dok se jednoj predaje. al fresko (ital. 1. alhimist(a) (arap. aluminosus) stipsast. menjenost. kolebati se. alfitomantija (grč. alhemija (arap. v. naročito kod Arabljana. aluminat. spisak izrañen alfabetskim redom. fig. sleteti na Mesec. redni broj 13. ići od altiora (alciora) ići napred. altus. duboko ćutanje. alphiton ječmena pre-krupa. najgornji. bocka-ti. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. med. tvrñi od cinka a mekši od bakra. dukat. početak i kraj nečega. .v. ići naviše. aluminium) min. početnik u čitanju i pisanju. alluvialis) nanosni. c. zlato. kumulus. b. ped. up. sve i sva. termin potiče od O. početnik u čemu (u nekoj nauci. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. ako u jednom razredu ima više grupa. nesebičnost. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. alting (dan. osim ćirilskih i glagoljskih. suglasnički). metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. 2. aluminari vaspitavati. Alhambra (arap. tj. beta) gram. alumin. pod alfa. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. altostratusi (lat. visost. metrfa) veština ili nauka merenja visina. npr. ruski bakreni novac. alterni-rajuća groznica povratna groznica. altiora (lat. alumen stipsa) hem. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. altiora. aluminijum. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. altes (fr. pr. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. alpha a. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. docnije. alhidada (arap. procesu alfaraspada. crtaju i sl. altrui drugi. veštini. altin (tur. aluvij(um) (lat. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. stratus. stipsa. tuizam. alluvium naplava. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. alhimija (arap. fr. ječmeno brašno. aludirati (lat. grč. beta b) 1. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. alfa (grč. trg. alternare) smenjivati se. kamate koje su se popele do visine glavnice. deo nonijusa. tobožnja veština pravljenje zlata. fig.. alunirati (lat. . alteri huic ovom drugom) fil. altimetrija (lat. aluvio (lat. mesto prave stvari. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. lat. pevač koji peva alt. aluvionog prava. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. alciora (lat.98. stip-sat. alfabet (prva dva grčka slova alpha. alterum tantum) još jednom toliko. tj. a. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. da nešto prepisuju. ZO delova cinka i 10 delova nikla. aluminozan (lat. al fresco po svežem) slik. dvostruko. aluminijum) (lat. početak. aluvijalan (nlat. alluvio naplavljenje) prav. metron me-rilo. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). altimetar (lat. hemičaru Al-fenu. alumneum. alumin (lat. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. altist(a) (ital. za merenje uglova.alternirati 35 alciora alumen (lat. 2. tiho zanimanje. altus. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. turski zlatni novac. sprava za merenje visina. al-hadat) re. aluzivan. alterum tantum (lat. ciljati na koga ili što. altiora) pl. naplavljeno) geol. u odreñenom redu. samoglasnički. alfabetar (grč. grč. čovekoljubac. altus visok. naziv po pronalazaču.) islandski parlamenat. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. ljubav prema bližnjima.). Al-hamrah) „crvena kuća". al-qimia) v. pansion. altruizam (od ital. više stvari. način osećanja. alhimija. kvantitativni. altesse) visočanstvo. viša znanja. tegljiv i kovan. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. .

a manco) trg. fig. amari&a (etiop. manjak. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amateur. poverenje. armagan. tur. spajanje metala sa živom. amans-amens) koji je zaljubl>en. hrabro su branile svoju državu. predujam. ostaviti na čuvanje. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. nagrada za pakovanje. amatrix) ljubiteljka. gorka sredstva. sliti živu sa drugim metalima (v. amara (lat. dug. amagazinaža (fr. npr. zavet. fig. nagomilavati. amartija (grč. amanšman (fr. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. amaterka. a ne profesionalno. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. iz ljubavi. amanet (tur. naukom. amarella. nagomi-lati. malagma olakšavne sredstvo. masaomai žvaćem) med. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amaurozis (grč. amalgamisati (arap. amabile) kuz. fig. tur. npr. lat. amatija (grč. hammam. amalgamatio) hen. emmagasiner) smeštati u magazin. amandirati (fr. lopov. nežno. nakupiti. traženje preduj-ma. lat. sa vladavi-nom majke i žene. amender) poboljšati. predmet koji se daje na čuvanje. bezbednost. ambalaža (fr. amater (fr. Amazon) mit. amazonsko odelo. amaksofobija (grč. gorki lekovi. Amadis (fr. pakovarina. (ital. sa kalijumom. ljubitelj. amarulentus) gorak. v. prepredenjak. amandman (fr. a manko (ital. armagan grč. ambasada (fr. amaurotičan (grč. amalgamacija (nlat. amazon. v. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amagazinirati (fr. amabilmente. amazonke (grč. Po priči. amalgam (arap. fig. amasser) gomilati. stapanje. slitina. amalgamirati (arap. zamračavanje vida. amatrice. ostava. potraživanje. Amadis de Gaule) lit. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča.. amabilmente) muz. a-mauros mračan. amazon (grč. ratobor-na žena.36 ambasad a alčak (tur. natrijumom. sargija. amam (arap. ataha kola. amazonsko odelo sp. amaurosis zamračenje) med. amarinum) hem. amalin (arap. smela jahačica. Amharaca. tj. a-. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. muškobanja. lat. amabile (ital. farž. amara) pl. junak žena. malassein smekšati) hem. lat. amalgam). Amazon) sp. aldžamija (arap. amazezis (grč. umilno. ljupko. zlatom. hamal) nosač tereta. poboljšavati. amballage) pakovanje. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amorozo. amarant (grč. ambažura (fr. grč. hamartija. združiti. gorka materija. gubitak. amorevole. ambactus sluga. nečistota. amartia) grepšost. hamail. hammal. bile su veoma ratoborne. talisman. pribor za pakovanje. malassein smekšati) hem. phobos) med. neobrazovanost. okrilje. amarela (ital. popraviti. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. upakivanje. kletvenik) poslanstvo. svetinja.ne. budala je. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. bakrom. slepilo. pobolj-šanje. . hamajlija. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. prijateljica umetnosti. žensko odelo za jahanje. amarantos neuvenljiv) bog. krasuljak. crna mrena u očima. spoj. varalica. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. stanište ambasadora. amajlija (tur. emmanchement) slik. slep. junakinja. amatrisa (fr. diletant. amalgamirati. veštinom itd. amarulentan (lat. nemogućnost žvakanja hrane. embouchure) muz. srebrom i dr. emanet) preporuka. a. krivica tragičnih junaka. taman) bolestan u očima. prilagoñavanje delova celini. amathia) neznanje. „one koje nemaju dojki". malassein) v. amandin (fr. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. junak iz romana. amans-amens (lat. pun gorčine. alcak niskog rasta) nikakav čovek. bez. amabilmente amabile.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. amasirati (fr. emmagasinage) smeštanje u magazin. popravka. strah od vožnje. amarus gorak) bog. spojiti sa živom. tesno otopiti (u jedno). mazos dojka. grč. hamayli) amulet. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amandine) bademov sapun. slepoća. amarin (nlat. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. ambassade. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. čuvanje. umetnošću. legura žive sa drugim metalima. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja.

loqui govoriti) dvosmislen govor. potamniti. ambulare hodati. amblys tup. dvosmislica. amblozis. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. eldos izgled) presovan ćilibar. ambrosfa) kit. logia) dvosmislen izraz. nem. up. ambulans) trg. ambijent (lat. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ići) putujući. oba. hrana višnjih bogova. 'anbar. slabost čula pipanja. embleme) znak. emblem. pisak na rogu. Ambulanz) v. voj. poljubiti. propovedi i pomeni. celivati. ambi. opaliti) pl. ponor. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. fig. med. ambideksteritet (nlat. neosetllvost. ambulanta (lat. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambulans. propast. ambrotipi pl. težiti za čim. obilaziti nekoga i moliti za mesto. društvo u kome neko živi i radi. slavoljublje. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. molitve. ambiologija (lat. embrunir) slik. ambulanza. . ambirati (lat. obgr-liti. ambicija (lat. ambušman (fr. ambroid (arap. opekotine. ambigvitet (lat. u istom redu jedne tombolske karte. ambrasirati (fr. ambulant (lat. ambloma pobačaj) med. ambire) tražiti službu. opkoljava-ti) sredina.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. dovesti izmeñu dve vatre. traženje čega. valere vredeti) pst. ambivalencija (lat. amblotika (grč. ambo oboje. stremljenje čemu. ambrozijski (grč. ići za čim. amb. 6p6s vid. ambitus) obilaženje. ambo oboje. usta topovske ili puščane cevi. ambidekster (nlat. pobacivanje. slavoljubiv. ops. amblys. ameblirati (fr. slabovidost. oko) med. simbol. amvon (grč. predikaonica. okolina. ambire obilaziti. ambulancija (ital. ambloma (grč. amebv (grč. koji pripada bogovima. od pet. ambis (grč. ambra (arap. ambrozija (grč. na soleji. licemer. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. nestalan. opticaj. nego dolazi lekaru na lečenje. težnja za nečim. ravan hod konja. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. železnička pošta. na sve četiri strane. amblijafija (grč. provalija. slab. oboje. divan. ambonoklast (grč. ambiciozan (lat. amoibe promena) zool. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. prevući tamnom bojom. abortus. natprirodan. amblosko pobaciti) pl. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. grč. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. embrasser) zagrliti. amburere ogoreti. embuscade) zaseda. otvor klanca ili tesnaca. jelo koje okrepljuje. ambusta (lat. med. ambivalentan (lat. nek-tar. ambiguitas) dvosmislenost. ambulanta. ambrosis) bogovski. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. sredstva za izazivanje pobačaja. obeležje. ambo (lat. pokretni. božanski. ambilokvija (lat. amblozis (grč. v. tur. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. fig.. ambara mirisna smola. obadvo-jica. ambyssos) bezdan. abortiva. molilac. ambulatorija (lat. jelo koje daje besmrtnost. ambrel(a) v. ambulanca. dulac. svirali itd.(lat. arće pipanje) med. pokretna ili poljska bolnica. grč. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. pobačaj. ambrinirati (fr. emblema. amrel. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambloma. amble) jax. izvrsno jelo. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambo oba. znamenje. voj. ambijenat (lat. kružna putovanja. putem podmićivanja i sl. ambitiosus) častoljubiv. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambulantia) med. čaršije. amber. amblem (grč. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. fr. ambitus (lat. fig. ambulatoria) ned. dvostruka privlačnost. ambulare hodati. bolesnička stanica. muz. embouchement) utok. busija. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. dvosmislica. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ušće (reke). ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ambl (fr. ambon katedra. 'anbar. sskr. amblosis pobačaj) med. ambiskada (fr. naročito nedozvoljenim načinom. ambusta. ambitio) častoljublje. fig. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambliopija (grč. ambulanta pošta putujuća. licemerstvo. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. pokriven hodnik oko crkve. ambulantni (lat. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. sskr.

ne. znak At. otrovan. ops vid. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. vrsta lubenice. amencija okulta (nlat. amenorea (grč. nepravilan. amicabilis compositio) prav. pripada grupi trans-urana. amigdalin (grč. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amiloza (grč. amen) v. zanimati. ameboidno kretanje zool. nejednak. amelioracija (nlat. a-methystos) pl. ametričan (grč. amentia senilis) med. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. curim) med. men. manfa) ned. v. završiti. amicabili modo) na prijateljski način. amenomanija (grč. nepravilnost. popravljanje. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. ametodist (grč. koji nije podložan metamorfozi. ošljar. amicalis) prijateljski. amigdalitis (grč. bubrega i creva. vrsta platna. naročito slezine. vepggački napravljen 1946. amid (nlat. americij(um) hem. poboljšavanje. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. razonodan. štirak. fr. amiksija (grč. skrobno brašno. 1. uveseljavati. a-. preobražaj) koji se ne menja. prijateljska nagodba. . aminokiseline hen. amizantan (fr. amin. amerikav (fr. amimetičan (grč. amenija. jednostavna. amerikanka agr. americaniser) poame-ričiti. jetre. amerikanizmi pl. amygdale badem) med. a-mfmetos) nepodražljiv. amencija senilis (nlat. prijatan. farn. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. ametrija (grč. kajsija. ametista (grč. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. nepromenljiv. a. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. ned. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. metabole ) biol. amygdalon badem) bademova gorčina. nepromenljiv. ametropija (grč. rheo tečem. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. doterivanje. delimično ludilo. zemljišta. amencija simpleks (lat. mfmesis podražavanje) med. poameričavati. ametist (grč. voj. poboljšavati. amenorea. prouzrokovan amebama. 2. americaine) otvorena kola na četiri točka. grč. bresaka. a-. skrob. men mesec) ned. amizirati (fr. ili mnogogubo toga. na lep način. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amikabilis kompozicio (lat. amusant) zabavan. amentia activa) med. med. zanimljiv. glikozid u gorkom bedemu. vrsta lakog poljskog topa. amuser) zabavljati. amivi hem. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amin (hebr. amilum (lat.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amiloidva degeneracija med. staračka slaboumnost. popraviti (zemljište). amylon) hen. men. imanja. melior bolji. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. amentia occulta) med. amencija aktiva (nlat. v. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. potajno. amiloidna degeneracija. amicus prijatelj. nejednakost. igračka. a-. lekovi koji sadrže u sebi skrob. god. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amelioratio) pobolj-šanje. amerikanizirati (fr. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. insekti koji nisu podložni metamorfozi. jezgru šljiva. amylacea) pl. prijateljski sporazum. nesrazmeran. otuda: reći amin privesti kraju. a-metron. ametabolija (grč. koji je bez reda i načela. amentia) med. 3. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amida) hen. metabole promena. a-. amizeta (fr. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amentia partialis) ned. naglo ludilo. amylum. planu. a-. a-. npr. nenaučan. ameliorer) poboljšati. trešanja. drugarski. bez. ametabolni insekti zool. tuha sluz) ned. amen (hebr. amencija parcialis (nlat. nesrazmernost. ludilo. amentes cit. ametaboličan (grč. amylon skrob) hen. razonoda. a-metrfa) neravnomeran. ametabolan (grč. hemijski elemenat. organsko jedinjenje SvN10O5. oko) med. atomska masa 243. amusette) zabavica. ameliorirati (lat. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. a-. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amebni (grč. amoibe promena) koji potiče od amebe. a-. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. mana oka u prelamanju svetlosti. amentia simplex) med. a-metrfa) neravnomernost. vrsta košnice američkog tipa. zapaljenje krajnika. amidin (nlat. skriveno ludilo. amikabili mode (lat. amilacea (nlat. razonoñavati. amimija (grč. vrsta vinove loze. opšta duševne slabost. amikalan (lat. amencija (lat. metabole) biol. amida) hen. amen. redni broj 95. amenija (grč.

potpraši-vati (pušku). a-mos. vabiti. amortizirati. amnos) med. salammoniacus) hem. nekristalisan. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. amortirati. nastavak -ites. slikanje debelim slojem boja. mnesis sećanje) med. barut za poprašivanje. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). amortizator (lat. amorevole (ital. amnos jagnje) med. nakazan. amonij(um) (lat. vodenjača. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. cornu Ammonis Amonov rog) geol.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. zaštitna sredstva. ljubav sve pobeñuje. ampatman (fr. deda. amoreti. koje odbacuje dotadanji moral). nlat. amniona. kap-sla za paljenje mina. amnestirati (grč. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amor cer) metnuti mamac. ammoniakćn. amoralizam (lat. amortizirati. amorsirati (fr. a-. grč. grč. amiotrofija (grč. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). a-. v. a-morphos) bezobličnost. amok (mal. bogu Amon-u). fig. jedinjenje azota i vodonika. muz. oprostiti kaznu. morphe) bezobličnost. amortizer. amor vincit omnija (lat. 2. amortizirati (nlat. 2. min. amitoza (grč. Atog) mit. nlat. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amortisare) tehn. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). 3. amenesteo zaboraviti) pomilovati. kao sastavni deo nišadora i dr. Amor (lat. odbranjujem. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amore (fr.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amnicola) stanovnik pokraj reke. amortizman. amynteria) pl. zapaljenje vodenja-če. amitotičan (grč. otplaći-vati. lekovi koji služe za predohranu. haima krv) med. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. bezobličnost. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). koju odvaja od začetka tzv. bezmora-lan. moriš) fil. amor ljubav) v. oblast u Libiji. amnionova voda. moriš običaj) koji je bez morala. ljubav. 2. amnion (grč. amortizman (fr. med. zupčasta ivica zida. bezbojan gas. amorce) mamac. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. morphe oblik) bezobličan. supr. emisija (lat. amortizacija. amorevole) muz. bog ljubavi. amytto param. 4. amorfija (grč. razdirem) biol. naročito državnih zajmo-va. amissio) gubitak. amortisare) 1. bezobličan. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. razdirem) biol. trophe ishrana) med. grañ. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. a-. amnikolist(a) (lat. amoroso) l. amortizovati (nlat. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. lat. amorozo (ital. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. dugotrajan ili stalan. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. koji ne zna za moral. postepeno. starac. kratkotrajan. amoriti (lat. amoriti. predati zaboravu krivicu. ukras na vrhu grañevine. v. simbol stvaralačke snage i rañanja. amoniemija (grč. ljubav je jača od svega. supr. amortissement) l. nakaznost. mamiti. Amon. amidža (tur. kristalnost. amortisare) v. amnestija (grč. amorfizam (grč. up. Amon. empatement) slik. nekristalnost. amortirati (fr. amirante (tl. potprašiti. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). Amon. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. a-. ljubavnik. amnitis (grč. amoretti) št. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. vrh. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. 3. složenih jedinjenja. amortisatio) l. gubljenje. amortizacija (nlat. amoreti (ital. kristalan. mys mišić. amortir) v. fig. amor vincit omnia) posl. amca) stric. amnestia zaboravljanje) prav. trovanje krvi amonijakom. amabile. amoniti (hebr. jedinjenje azota i vodonika. zaljubljeni. amoralan (lat. staviti kapelu. vraćati neki dug postepeno. vab (za divljač). atupb branim. amonijak (grč. koja je dobila ime po eg. amica. glavno božanstvo starih Egipćana. amonium) hem. kod koga postoji amitoza. amnestika (grč. mos. amnezija (grč. . Amon (hebr. 2. amytto param. ammoniakon amonijak. nakaznost. amorfan (grč. amabile. v. a-. Ammon) kit. min. poprašljač.

amputacija (lat. način izražavanja nadugačko i naširoko. amplijacija (lat. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. ampelurnfa) vinogradar-stvo. igra toga duha. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. ampelos čokot. osvojiti. izložiti. amphibios) vodozemski. amportiranje (fr. vinograd. odseći. obuhvatan. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. uveličavajući. amundizam (grč. razviti. razgranavati. ampule (lat. employe) službenik. ampliare proširiti) širenje.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amplitudo obimna veličina. amper fiz. zapaljenje mrežnjače oka. amphibios. nepesnički. prevrtljiv. kalfa. ampirans (fr. Hthos kamen) pl. sa svih strana. teh. a svet ne postoji. ljubav bez strasti. potpuno odvajanje. ampelurgija (grč. zauzeti. odvojiti. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. nadute. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. na oba načina. fig. amphi. vodozemci. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. empirance) trg. zool. razrada. razvijanje. fig. matematičaru i fizičaru A. belilo. oteti. šteta na brodu. proširiva™. na jednoj skali. uvećati. emporter) voj. amputirati (lat. amuletum) amajlija. ret. emporter) voj. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. razgranato. amureta (fr. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. ampli-ficirati. planuti. amourette) mala. uveličati. obično na vratu. zauzimanje. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). . uveličavanje. amplificare) v. amfibioliti (grč. bombaste reči. lat. grč. amphibios. up.. amplijativ (lat. ampliare povećati. nameštenih. ampule (lat. amplifikacija (lat. mundus svet) fil. prostranost. oko. najveća razlika u vazdušnom pritisku. ri-srditi se. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. ambrela. širina) geogr. amplificirati (lat. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. koji uveličava. nasilno odvojiti. amputatio odsecanje) med. logos) zool. za razliku od superlativa. kišobran. žustriti se. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. pojačavanje. amusfa) nenaklonost muza. amuzija (grč. u složenicama: s obe strane. proširenje. amphibios. amfiblestroida (grč. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. otcepiti. ampermetar (fr. pomoćnik. iscrpio govorničko izlaganje. razmetanje. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. amphi) predl. amfi (grč. tj. prav. amfibije. bios život) aaij. logfa) nauka o amfibijama. odsecanje ranjenih. amulet (lat. ombrello) računi štit od kiše i sunca. inat. opširno izlagati. nazvana po slavnom franc. carevina. niži činovnik. okolo. amphiblestreides mre-žast) anat. Ampere. mrežnjača oka. razgranja-vanje. amphiblestron mreža) ned. koji proširuje. amrela (ital. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. bog je apsolutni duh. amfibiolog (grč. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. ampulla bočica) ispupčena. amplificare) proširiti. amplitude (lat. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. razvijati. unaokolo. metron mera) fiz. a svet je samo treperenje. prolazna ljubav. bokasta bočica za mast. suncobran. shvatanje po kome samo bog postoji. amplectivus) koji obuhvata. ambrel. ampullae) pl. ampliativus. neobrazovan. amplektivan (vlat. amuzičan (grč. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. neobrazovanost. a-. amfibije (grč. osvajanje. šira obrada. amploaje (fr. najvišeg stepena. npr. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. meteor. fiz. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. amplificatio) proširi-vanje. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. ampir (fr. amfibija (grč. empire) carstvo. amfibiologija (grč. dvojak. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amportirati (fr. amplifikativan (nlat. staklo električne sijalice. otimanje. amputare odsedati) med. amfibijski (grč. amfiblestroditis (grč. fig. amplificativus) proširivan. razmrskanih. avion snabdeven i točkovima i čamcima. proširivano. ulje. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. jedinica za merenje jačine električne struje. amplifikovati (lat. anportirati se. amrel.

amfidiplopija (grč. amphi. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. anabioza (grč. uspon) biol.itd. amfiteatralan (grč. amfoteran (grč. anabolizam (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. amfimetori (grč. karpos plod) bog. amphi-gignomai) zool. razvijanje i jačanje bolesti. astma. anabole uzlazak. dvostruko gledanje. amphi-theatron) polukružna pozornica. skia senka) pl. veoma važna za nauku. srca ni pravog mozga. na. anagnosma) štivo. besmisleno brbljanje. anabaptizam (grč. anagnozma (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amphi. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amfibrah (grč. penjanje. groznica koja hvata svakog dana. sumnjiv. kretikus. koje su. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). polureljef-ni umetnički radovi. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. dvosmislica. med. diploos dvostruk. ribolika morska životinja. amfigurist(a) (grč. latinskom in-. daje reči odrično značenje. amfigonija (grč. amfideum (nlat. amšir (tur. amphoteros. sipnja. pater otac) pl. do. amphflogos) sporan. anabaza (grč. koji raste. dvojak. gledaoci. razvoju i obnavljanju tkiva. amphi. prepirka. anaglypta) pl.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. amfilogija (grč. oxys oštar) zool. amfipatori (grč. amphi. amphilogia) spor. pr. amphideum) ned. amfimacer. apa) predl. nemačkom il. amfibol (grč. velika nekoliko santimetara. amphitomos) dvorez. ali svakim okom drukčije. amphi. amfilogičan (grč. amfipneuma (grč. anabatičan (grč. amphi.(grč.. zbrka reči i pojmova. geogr. anaglypha) v. slika i sl. ana baptistički. ops) med. amfigonija. anaglipti (grč. amfisciji (grč. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. um. amphi. amphi.. amfoterodiplopija (grč. amfigeneza (grč. kroz. amfiteatar (grč. amfiguričan. v. odgovara našem ne-. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amfigeneza. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . diploos. amfimakros (grč. amfiboličan (grč. ispred samoglasnika. amfitropičan (grč. sumnjiv) min. bog. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. amfimiksis (grč. uzvišeno mesto prema pozornici. po. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. protivrečnost. dvostruko gledanje na oba oka. amphfbolos) dvosmislen. amfo-terne tvorevina kol. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). spajanje rasplodnih ćelija. amphibrachys) poet. amfikarpičan (grč. amphoteros) hem.) šesti mesec u turskom kalendaru. amfitomičan (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. amfismila (grč. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. anaglifi.) poet. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. pneuma dah. amfora (grč. amfioks (grč. uzlaženje) iz nižih predela u viši. ana (grč. anabafno uzlazim) koji se penje. deca dvaju očeva a jedne majke. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. ana-basis penjanje. amphfbolos dvosmislen. oko. bog. stalna groznica. amphibolfa) dvosmislenost. genesis rañanje) zool. apa. i lužni i kiseo. amphi. amphi. sa dva reza (nož). smetenjak. anaglifi (grč. trućalo. fig. uz. meignymi mešam) biol. spolno množenje. naročito za anatomsku upotrebu. amphimakros) poet. amfimacer (grč. amphi. dakle. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. anagliptika (grč. meter mati) pl. an. amphi. amfigurija (grč. teško disanje. baljezgalo. a U Drugo prema jugu. v. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. disanje) med. anaglipti. najprostiji kičmenjak. koji napreduje. amfimakros. vrsta minerala iz reda složenih silikata. otvor (ili: usta) materine. ops oko) med. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. amphi. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amfibolija (grč. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. ap) u grčkim složenicama. sinovi dveju matera a jednog oca. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. anabaptist(a) (grč. anaba-tična groznica med. duž.

diopgrika. anakreontika (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. bacanje krvi. mast za zarašćivanje rana. ned. ret. udva-janje napada grozničnih bolesti. anakatartika (grč. anakovda zool. anakatabat (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. avagram (grč. ana-kathafro očistim) med. radi ponovnog otiska i umnožavanja. najveća zmija tropske Amerike. ana-gnostes) pl. anakoluthos) nepravilan. probava. sporazumevanje. anakoluthon) gram. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. avaklaza (grč. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. rob je anagram od bor. v. anakolut. čitali pojedine glave iz Sv. alegorično tumačenje Biblije (up. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anadiploza (grč. za vreme službe. npr. ponavljanje reči. ana-kollao nalepiti) med. ana-kampto) o d bojni. anagvosti (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. prelamanje svetlosnih zrakova. prethodna istraga. aeg vazduh. kata odozgo dole. poluležeći položaj bolesnika. anakuphisma dizanje. ili usled izostavljanja reči. nauka o odbijanju zvuka. bfos život) pl. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakrisis) ispitivanje. anakamptičan (grč. udaranje glasom na slog. ana-kathafro) pl. aeg. ana-dosis) fiziol. ana-kampto savijam. analgetik (grč. ozdravljenje. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. anaktesis) med. akuo čujem) med. ana-gnostes) pl. kašljanje krvlju. iskašljavanje. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. kratko ponavljanje nečega.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anakolema (grč. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. bfos život) pl. analni otvor zadnji otvor creva. ana-dipldo udvojiti. anakrusis) četr. anakampterija (grč. med. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. udvostručiti) udvajanje. anaerobe (grč. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. ap-. anakoluthia nedostatak u vezi. nauka o dobijanju svetlosti. anaka-tartična sredstva. ap-. anakuza (grč. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. anaklastos prelomljen) ot. analgesia) med. pevali ljupke. apa. recept. . anagraf (grč. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. čmarni. analgija. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. v. pri duvanju jakog vetra. anaklastika (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. čišćenje grudi od sluzi. anaerobionti (grč. alegorično značenje. katoptrika. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. naslanjanje leñima. anagogija). anakalipterija (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao. ana-klasis prelamanje) ont. mir od Rim. po ugledu na Anakreonta. ana-klfno nasloniti se) med. anakolutičan (grč. avadoza (grč. okrepljenje. pisma. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. anakolutija (grč. koji odbija (svetlost. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anakliza (grč. koje se onda moraju po smislu dopuniti. algos bol) med. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. zool. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anagogija (grč. anakteza (grč. anakolut (grč. anakriza (grč. an-ago) uzdizanje. katkada i frivolne pesmice. anakefaleoza (grč. anakreontičari pl. bez veze. zvuk). obično pored crkava i manastira. anaerobe. ahust. bezbolnost. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. bai'no idem. anagrafa (grč. ana-kampto) ont. ana-grapho napišem) sprava koja. anagoga (grč. anakufizma (grč. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada.) koji se odnosi na anu s. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. dijadema. dolazim) meteor. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. analgezija (grč. apa. piše obratno. varenje. skrećem) sklonište za sirotinju. oduševljenje. anagnostici (grč. rekapitulacija. apa. ana-grapho) med. v. nemanje veze) gram. anakolutija. analan (lat. propis leka. med. a ne za prikazivanje. anakamptika (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. naglašavanje. anakojnoza (grč. anadema (grč. anakatarzis (grč. inat. anakruza (grč. zool. neosetljivo«1.

rapgčlaniti. kvanti-tativna analiza hek. analize (grč. uporeñivati. podoban. letopisima. tj. analitičkim oblicima. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. analfabet (grč. koji odgovara nekom zakonu. obrascem. analepsis. Nikolova prizma). ocena. med. morfološki itd. ana-logizomai) uporedi-ti. zaključak po analogiji log. analizirati. godišnjaci. koji se osniva na analizi. ap-. analepsija (grč. jačam) med. elementarna logika koja se bavi pojmovima. oblicima sastavljenim od više reči (npr. algos bol. analizirati (grč. tipu ili obrascu. supr. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. annus godina) pl. ispitati. analitičar (grč. sredstva za jačanje i okrepljenje. ana-lyo) rastaviti. rasta-vljati. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. ap-. pravilu. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). tj. istovrsan. avali (lat. mit dem Messer — analitički oblik). analou rapgčlanjavam. odabrana štiva. v. analgezija.. hranim. koji je postao putem analize. saglasan. analekta) pl. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. analogizirati (grč. analogisti (grč. analogon racionis (nlat. anamnesis sećanje) fil. analysis) raščlanjavanje. ana-lyo) v. annales) l. analysator) fiz. okrepljujući. analytike) teorija analize. srodan. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. tj. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analogismos) fil. okrepan. analfabetizam (grč. letopisi. nauka o popravljanju zdravlja. analogos) sličan. analogija (grč. ispitivati potanko. supr. analogija jurio (nlat. analitički (grč. 2. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. analeptičan (grč. sa njime je identično vezan. odgovarajući. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). letopisac. analogon (grč. pl. v. reč jednog jezika koja. ned. mat. ozdravljenje. sravnjivati. sva su tela rasprostrta. apa-Gub) 2. sličan. slično (ili: odgovarajuće) stanje. an-amartesfa) bezgrešnost. raščlanjavati. podaci koje bole- analgija (grč. koji ne zna ni čitati ni pisati. hemi-čar i dr. odgovara reči drugog jezika. avalhtika (grč. sudovima i zaključcima. up. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. aldafno potpomažem. podoban. uspostavljam) ned. razglaban. prestanak rastenja i razvijanja. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. što je u skladu sa razumom. analeptikos) osvežavan. analambano podižem. analogia juriš) sličnost pravna. odgovarajući. alpha. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analog (grč. saglasnost sa pravnim načelima. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. analogičan (grč. analogon sličan. pisac godišnjaka. razlagati. analistika (fr. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. odreñivanje sastojaka nekog tela. osvežavajući. beta) onaj koji ne zna azbuku. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. anamneza (grč. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. neznalica. analogizam (grč. oporavljanje. koji razgla-ba. avalist(a) (grč. npr. razglabanje. analitičar. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. analytikos) filozof.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. sravniti. analisati (grč. ap-. razlaganje celine na njene delove. sintetičan. tipom. analogan (grč. prikaz. analitičan (grč. istovr-snost. koji se bavi razglabanjem. analist(a) (lat. koji raščlanjava.). Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. annales. semantički. analistique) rad na analima. analizator (lat. nepismen. an-amartetos) bezgrešan. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. raš- . kvalitativna analiza hek. polari-zator. analdija (grč.) ned. analogfa) sličnost. suda u njegove delove. ned. avalekta (grč. tela itd. etimološki. nepogrešnost. ocenjivanje.) nepismenost. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analeptika (grč. srpskohrv. odgovarajući) lingv. koji se odnosi na analitiku. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. jačanje. nepogrešan. sinteza. zakržljavanje. nožem — sintetički oblik i nem. analytikos) raščlanjavan. analist(a). anamartezija (grč. ra-zložiti. anamartetičan (grč. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). ana-lambano) l. analitički jezici IKKð.

marksizmu neprijateljska. koji pripada sećanju. anaptoza (grč.anamnestika 44 anarhičan. u odsustvu. apa-rpeb) pl. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anarhista) (grč. ananke nužnost. anarchia) bezvlašće. anankofagija (grč. Bakunjin i Stirner. npr. anapleroza (grč. anartrija (grč. med. osnivači su Prudon. odmor. bezvlašće. koji nema prašnič-kih niti. anaplastika (grč. ana-morphosis preobražaj. apa. ap-. haotičan. kukavičluk. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anapetija (grč. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. zbog čega se zove i anti-daktilos. an-anthes) bog. plastična hirurgija. prema gornjim delovima tela. fig. an-andria) nemuškost. rastenje mesa. anamnestična sredstva med. anamorfotičan v. anapnoika (grč. koji je ponovo zadobijen za nešto. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. preobražavanje. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. phagein jesti) med. anapnoična sredstva. obrnut daktil. anarhičan. 1. ananas (nlat. anaptiksis (grč. anapneusis) med. anantapodoton (grč. . ždrela. anandrija (grč. pamćenju. morphe oblik) izokrenut. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. ana-plasso preobrazim. natrag. anartrija (grč. unazad. koji dopunjuje. naopak. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. nemuževnost.). ananassa sativa) vot. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. arche vlast) bezvlaće. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. ap-. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. anarhički anavlerotika (grč. anamnestika (grč. anamorfoza (grč. progresivne i bulbarne paralize). po dijeti. anarhija (grč. izopačena oblika. razvoj) lingv. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. an-archos bez poglavara. iske-žen. uobličim) med. lica kao posledica moždane kaplje. nedisciplinovan. uzimanje hrane po propisu. duboko disanje. anarhički (grč. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. anaprozelit (grč. nakazan. discipline. anarhičan. neorganizovan. zamenjuje. anarhizam (grč. anandričan (grč. ispljuvanje. nedostatak (ili: nemanje) udova. potpun nered. charmom'a) kuz. ap. apa. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anamnestičan (grč. bez ikakvih obzira. anaplerotičan (grč. samovolja. anartros (grč. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. anapetes raširen. veština sećanja i pamćenja. iskašljavanje. ana-pler66 ispunim) pl. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. an arijer (fr. iza leña. anaptyksis razvitak. ana-ptyo ispljujem) med. apa. anamorfičan. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. povećane disartrija. anarroia) med. arthron ud) med. jačanje pamćenja. nepriznavanje autoriteta. lekovi za jačanje pamćenja. preinačenje) preobražaj. anaptiza (grč. anaplastična sredstva med. anarmonija (grč. reda. bog. ananeozija (grč. izbacivanje sluzi. grla. nameštanje slomljenih kostiju. arthron) bezudnik. anapneuzija (grč. nesre-ñen. bez cveta. plašljivost. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. an-andros) koji je bez muškosti. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. apa. bog. aiantičan (grč. ostrag. up. odušak. penjanje sokova. naročito krvi. koji ne cveta. anaplerosis) dopunjavanje. v. plastična hirurgija. organizovane političke borbe. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. anarea (grč. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. plašljiv. arthron) 2. anarhičan. arche) koji se odnosi na anarhiju. disharmonija. ap-. usana. proširenost krvnih sudova. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. sredstva koja pomažu disanje. anamorfotičan. anapest (grč. — videćeš šta će ti biti. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anarhističan. anamorfičan (grč. en arriere) nazad. otvoren) ned. prećutkivanje završne rečenice. anarhistički v. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. med. ana-plasso preobrazim) med. anaplazis (grč. anamnesis sećanje) fil.: Ako li ne učiniš. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. pogruženost. ned. fiz. an-apto obesim) utučenost. ana-neosis) podmlañivanje.

. anastaza (grč. pr. apa. anatomija (grč. npr. zemljotres) geol. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. menjanje mesta rečima. anatomizirati (grč. kletva. radi mirisa. anatema (grč. ana-tribo trljam. ana-spao izvlačiti) med. anarhoindividualizam (grč. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. prenop!enje. istočnjački. trljanje udova. anatocistički. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anatrepsis (grč. anastomizirati (grč. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. anason (nlat. umnožavanje. up. ana-tribo) med. ozdravljenje. tokizo dajem pod kamatu. anatematizirati. anatreza (grč. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anatomirati. med. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. zelenašim) prav. archos. stoma) pl. anarchla bezvlašće. anaspazmija (grč. prevrtanje. apa. 2.isključenje iz crkve. češanje kože. anatolijski (grč. nlat. koji daje punu oštrinu slike. koji zasušuje ranu. prenosan. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. koji podmlañuje. raščlanjavati. anasonlija (nlat. anatripsis (grč. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. anastaltičan (grč. stigma) opt. anastaltika (grč. apa. ana-temno rasecam) para-ti. do sitnica. anatole istok) istočni. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. med. baciti prokletstvo na koga ili što. obrt) ret. apa. razuñivati. ustajanje iz bolesničke postelje. rastavlja-ti na sastavne delove. jako povraćanje. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). prevrtanje želuca. a-. med. anaseizam (grč. anisum) bog. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. a-. anastasis ustajanje) uskrsavanje. anatripsologija (grč. med. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. ana-trope preokret. telegrafska. anarhoidan (grč. anastrofa (grč. anisum) rakija u koju je pomešan. 1. otvaranje bušenjem. koji obnavlja. seismos trus. anatresis) med. anaspazis (grč. životinja i biljaka. sredstva za trljanje. podrigivanje. ana-tribo trljam) med. neka je proklet! anatematizirati (grč. uglavničenje interesa. „drugi neki čovek". anatemisati v. mesto „neki drugi čovek". v. ana-spao) med.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. med. anatriptika (grč. ana-thymfasis) isparavanje. anasarka (grč. med. trepanacija. oštrovid. preklinjanje. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). kao začin za hleb i opojna pića. biljka iz porodice štitara. trljanjem. tip. . koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. sredstva za zaustavljanje krvi. osušen plod ana-sona. naročito rakiju (anasonlija). anaspazmija. npr. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. fig. oporavljenje (rekonvalescencija). stezanje želuca. anathema) prokletstvo. grč želuca. anastigmat (grč. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. stćma usta) sastaviti otvore. ana-triptica pl. anastigmatičan (grč. anathematizo) prokleti. fig. arche. ned. prenosim. anatomirati (grč. anarhosindikalizam (grč. sarx meso) ned. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. anatocizam (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. izvrtanje materice i mokraćne bešike. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. anatriptična sredstva. apa. lečenje trljanjem. anastomoza (grč. anfstemi." ana-temno rasecam) v. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. anatema esto (lat. apa. ana-stello suzbijam) pl. ana-trepho) med. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. naplaćivanje interesa na interes. isključiti iz crkve. apa. anatom (grč. stigma tačka) ont. koji je bez poremećaja u oštrini vida. ušća. ujediniti. okretanje. anastatičan (grč. anatropa (grč. anaspazis. anatimijaza (grč. tj. spojiti. uskrsnuće. izvrtanje reči. anathema esto). kožna vodena bolest. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). u Makedoniji. bakroreza. anatomizirati. dimljenje. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. anastrophe) ret. stoma) med. ana-stello) koji zaustavlja krv. proučavati u tančine. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. lat.

en blanc) trg. karp6s plod) bot. inversus) naličje. angeion. pustinjak. angina (lat. angeion sud. skrivenosemenjače. angaria) kuluk. anvoaje (fr. stupanje u službu. služba. angina pektoris (lat. v. za ples. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. angažman (fr. pr. krvni sud) med. grapho pišem) fiziol. enveloppe) zavoj. otpravnik poslova. an blan (fr. pl. envers. po-buditi. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. sperma seme) bot. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. upustiti se u nepggo. astr. angarijapija (nlat. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. onaj koji nije sposoban da oplodi. ap-. grub vuneni serž. ned. phylaxis čuvanje. enversins) trg. anahoret(a) (grč. boj. pektoralna angina. sarx meso) med. uzeti u kuluk. mag. angeion. neispunjene. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. ono što je u protivnosti sa hronologijom. navesti. ap-. angeion. brodova i dr. voj. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). zaostalost. an blok (fr. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. apa. angarija (lat. anafoneza (grč. obavezati obećanjem. angiokarp (grč. an-aphroditos) med. anachronismos) pogreška u računanju vremena. angina pectoris) med. Kosu reže ostarela majka. angeion sud. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. a l'envers) naopako. oboljenje živaca krvnih sudova. poslanik drugog reda. ucelo. angažovati. anafrodizijaka (grč.) protiv volje sopstvenika u službu državi. anversen (fr. nesavremenost. zapleten u borbu. antologija (grč. angiospasmus (grč. akgiostenoza (grč. anaphora) poet. vrsta ženskog ogrtača. datuma. otvoreno. proširenje krvnih sudova. pathos bol) med. antiektazija (grč. ćutu-re. čarka. . uzano spoljno utvrñenje. lat. angitis. stenos tesan. anahronističan. angiom (grč. a l'anver (fr.. spasmos grč) med. nagovoriti. angejologija. angeion. redovna dužnost. isposnik. najmiti. kulučenje. kuz. davanje u zalog. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. skloniti koga našto. jedno na drugo. engager) obavezan. engager) obavezati. anafrodit (grč. angaria) uzeti u kuluk. elektroforeza. opasan rak krvnih sudova. en bloc) naveliko.anafija 46 angioteničan anafija (grč. natraške. zaštićavanje) ned. uzeti u službu. angeion. anafora (grč.angelos anñeo) bot. pogoditi. angažirati se zauzeti se. dogañaja. engleski muz. zapaljenje krvnih sudova. arće pipanje) ned. pr. jaki bolovi u oblasti srca. kola. naročito krajnika. anvelopa (fr. topovi u Kosovskoj bici. pogodba. angiografija.. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. za ratne svrhe. angiografija (grč. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. anñeoski koren. anafrodizija (grč. odsekom. angioteničan (grč. obaveza. pogañati. praćeni smrtnim strahom. angioneuroza (grč. npr. angeion. ektasis pastezanje) med. stesniti) med. angeion. . za ples. na naličje. — Kosu reže pa vinograd veže (up. Cezar na automobilu itd. angere suziti. usamljenik. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. brod i dr. pustiti se. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. „iznošenje spreda". stezanje grudi. obvezati na besplatan rad za državu. koji se obećao. neuron živac) med. — Kulu gradi od dvadest tavana. anaphonesis) med. založiti se. najmljivanje. blanko žiro. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. angeion. angiosarkom (grč. logia nauka) fiziol. zastarelost. anaforeza v. anahronizam (grč. angelika (grč. nisko utvrñeno. voj. angažovati v. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. npr. sudar. koji je uzet u službu. zauzimati se. epifora). angiopatija (grč. poremećaj u čulu pipanja. angažirati. omot. obaveznost. gušobolje. jedan registar na orguljama. zalaganje. anvsr (fr. obećati. ap-. engagement) obvezivanje. med. grč krvnih sudova. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. angeion) med. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. vremenska poremećenost. angažovan (fr. angažirati (fr. voj. npr. envoye) izaslanik. angeion sud. neko plaćanje itd. uzan) med. zalagati se (za kota ili što).: Kulu gradi crni Arapine. angiospermije (grč. zapaljenje vrata. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angeion. opis krvnih sudova. pojavljivanje znakova na nebu. anahoretski. angiitis (grč. instrumeng sličan gitari. sukob. npr. anafilaksija (grč. uplesti se u borbu. angarirati (lat.

dronjci. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. fil. okamenjene ljudske kosti. endossement) trg. angosciosamente) muz. bolno. nesreća. uškopljenik. deo jedne fuge. ugao. čestitost. prnje. šonja. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. angularan (lat. nlat. angularis) uglast. muz. vrlina. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. kulture. naročito prvog čoveka. Anglia. andramolje (grč. apeg. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). grč. angeion. lagano. operacija krvnih sudova. temno režim) med. andrak (pere. protestanske crkve. andrek tuga. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. andare ići. angulus. apeg. grč. angliciser) poengleziti. prenos menice. nazvane po gradu Angostura. angošjozamente (ital. vrag. en ñetail) potanko. anglomavija (nlat. ženskonja. malo laganije. engleza (fr. anguistara. osobenost engleskog jezika. brižno. andro. andantino) muz. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. andros čovek. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. apeg. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. pokretan čovečji lik. apeg. apeg. andamento) hod. apeg. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. endosser) trg. andros. angulus (lat. anglicizirati (fr. oploñenje muškoga gameta ženskim. avgusta (lat. jad) ñavo. tj. slabić. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. androliti (grč. do sitnica. eidos) sličan čoveku. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. andana (ital. angeion) med. andante (ital. napravljen u čovečjem obliku. andarini) pl. eidos lik) veštački napravljen. kao u hodu. angusta) muz. v. andezit min. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. drangulije. Anglia. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. logi'a nauka) med. onaj koji mrzi Engleze. apeg. lithos kamen) pl. androkefaloid (grč.angiotomija angiotomija (grč. anglicizam (nlat. andragatija (grč. episkopalna crkva. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. an detaj (fr. gamos brak) biol. jezika itd. angloman (nlat. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. pečalno. hermafrodit. gde je pronañen). andragathia) muževnost. andarini (ital. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. do tančina. andreceum (grč. androgamija (grč. apeg. andro-gynos) dvospolnik. anglikan. rogljast. andristi (grč. kephale glava) min. hermafroditizam. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. kao imenica: komad u laganom tempu. iscrpio. angustacija (lat. angošjozo (ital. andante) muz. anglaiser) potkusiti konju rep. angoscioso) ran. android (grč. andana) niz brodova povezanih u luci. nesreća. ancrogenija (grč. poengležavati. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. grč. anglikanac pripadnik anglikan-ske. anglist (lat. apeg. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. angostura-kora. androgin (grč. oikion kuća. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. stanište) bog. angiitis. apeg. kut. angster (ital. Anglia. andros) pl. adrogenija. potpis menice na poleñini. gyne žena) dvospol-nost. angostura-kora v. dvospolac. an gro (fr. apeg. opširno. androgonija (grč. angošjozo. podrobno. andaluzit min. androginija (grč. umereno. muž. grč. na kvantum. en groš) trg. hrabrost. androidan (grč. andamento (ital. angitis (grč. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. phćbos strah. genos roñenje) v. andrologija (grč. v. Anglia. gone rañanje) stvaranje čoveka. grč. trg. androgonija. rasploñavanje ljudskog roda. anglizirati (fr.(grč. skup svih prašnike u cvetu. apeg. namalo (supr. zlo. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. andosirati (fr. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. angustura-kora. naveliko. naviše. andosman (fr. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. ćoškast. an gro). anglofobija (lat. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). angulus) ugao. uglavnom (ispričati nešto). jedan registar na orguljama. geol. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . anglofob (lat. sečenje. anglofil (nlat. nevolja. andantino (ital. Anglia.

) muški spolni hormon. metali). nesposoban za život. aneklogist(a) (grč. nova i kratka priča. 2. anemos. anemos. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. anemometrograf (grč. barys težak. Andromache) mit. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. anemos. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. anemos. phflos prijatelj) bog.) mit. Tragedije od Euripida i Rasina. anemogamne biljke. phobos strah. metron) merenje. spasao je Persej. veština merenja brzine i jačine vetra. ap-. anesis) med. androfobija (grč. anemos. malokrvnost. anemograf (grč. anemograf. npr. upaljenost »sene za muškarcima. apeg. šaljivo: krasti. anegertika (grč.(grč. anenergija (grč. anemija (grč. apeg. strujanja vazduha. andro-phagos) ljudožder. aneks (lat. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. tromost. anemos. anemobat (grč. ma iz kog razloga. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). tj. anemos. utelovljenje. pridruženje. aneksije (lat. annexio) prisajedinjenje. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. anemofilija (grč. a-. ili je namerno zadržan od štampanja. anemometrija (grč. haima) beskrvan. a-. koji se plaši ljudi. anñeo (grč.ne. metron. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. ap. antropofag. slabljenje. anematurgija (grč. anemogame (grč. odnosno vetra. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. andramolje. a-. pripajanje. pripremni. pustinje. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. muškaraca. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. odnosno meri. dodatak. anekdotos neizdan) 1. sporedan. spis koji. up. androfonomanija (grč. haima) med. gamos) pl. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. aneksan (lat. gamos brak) bog. haima. biljke kod kojih vetar. sve što je dodano ili vezano za nešto. malokrvan. annexus) prilog. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. pridružiti. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. od muškaraca. mati Astijanaksova. androfag (grč. metron mera) sprava koja pokazuje. nauka o beskrvnim operacijama. elektron ćilibar) fiz. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. prinadležnost. logfa nauka) nauka o vetrovima. anemičan (grč. božji glasnik. androsteron (grč. anektirati (lat. slab. tj. uteloviti. andromolje v. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). močvari itd. anemidrija (grč. pathos bol) med. anemos. anemoskop (grč. polubožansko biće. nimfomanija. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. beskrvnost. pripojiti. bled. anemofilan (grč. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. anemobarometar (grč. annectere) prisajediniti. a-. apeg. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. annexus) zavisan. jačinu vetra. naljutivši bogove. anemogaman (grč. ergon delo) med. temno sečem) znat. vetromer. anemometar (grč. pri-svojiti. šaljiva ili duhovita pričice. npr. anemos. aneksionist(a) (lat. anemos. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. oploñavanje).). anekumena (grč. a-. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. haima krv) med.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). an-energeia) neradnost. anemos. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. apeg. androtomija (grč. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. žrtvovana je morskom čudovištu. bolesti. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. anemopatija (grč. lenjost. olakšavanje. anematoza (grč. anemos. ukrasti. phonos ubistvo. grapho) v. skopeo gledam. . pridodan. anemo. androfob (grč. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anemos. baino idem) igrač na konopcu. vezan za. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. npr. hydor voda) med. andromanija (grč. lečenje vazduhom. mama strast) med. prevrtač. anemos. a-. anemologija (grč. oskudica u snazi. astr. anemografija (grč. sečenje čoveka. kod kolere. anemostat (grč. fig. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. utelo-vljavati. haima. bog. Andromaha (grč. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. nastavak. vidim) vetrokaz. anegdota (grč. anelektričan (grč. lit. popuštanje. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. Andromeda (grč. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. phflos) biol. angelos vesnik) teol. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anemos. još nije objavljen. proučavanje vetrova. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. phobos) strah od ljudi. aneza (grč.

kristalni. an-nil) med. isos. anil (arap. anilin (arap. koji »sivi u sredini bez kiseonika. tromost žila. aromatič-no ulje. uzetost. neuron živac) med. duh. anaistheteo ne osećam) med. anairesis) ret. ove godine. isos. uzrujanost. životinjska tela. a-. fig. a-. trovanje anili-nom. anilis) bapski. isos. ap. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. an ženeral (fr. najčešće. nemoća. jaja itd. animal (lat. aneroid (grč. anil) bog. animalije (lat. anidroza (grč. anervičan. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. anima (lat. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. anžambman (fr. živi stvor. bezbojno. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. anspija (grč. animalizam (lat. anestetika (grč. a-. u gotovu. ansrvija (nlat. en general) uopšte. slabost (ili: malaksalost) živaca. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). anaerobni. anestezije (grč. jela od mesa. anizohromija (grč. mleko. bezbolan. reč. obično. an-nil. metron mera) neravnomeran. prelaženje. poživotinjivati. neosetljiv. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. anizurija (grč. aerobni. anizokorija (grč. jeu) ulog u igri. anilan (lat. uroñeni nedostatak mozga. anima mundi) fil. u organima za varenje hrane. tupoglavost. uron mokraća) med. grapho pišem) spis koji nema naslova. ap-. isos. . anizeta (fr. govor) med. tzv. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. od koga se spravljaju razne lepe boje. anaistheteo) pl. anizometropija (grč. animalisare) zool. anydria) v.: vegetabilije. benzidam. životinja. način ishranjivanja tela. fig. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. šp. ap-. aneorobni (grč. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. kao islandski kristal). naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. anima) duša. učiniti neosetljivim. dobiva se od indigo-biljke (anil). anestezirati (grč. apa na. v. aneretizija (grč. ne jednakost zenica. nepažljiv. nesposobnost govorenja. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. anilizam (arap. ravnodušnost. slabost. brz oko) med. anaistheteo ne osećam) med. supr. uzbuñenost. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. erethfzo) 2. kore zenica) med. animalis) životinjska priroda. idros znoj) med. fig. nakaza roñena bez mozga. a-. anizofilija (grč. anniversarium) godišnjica. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. anepitimija (grč. phyllon list) bog. aeg vazduh. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. aneurija (grč. duša sveta. anni currentis). chroma boja) med. supr. u zvečećem novcu. an espes (fr. koji je bez bola. anizometričan (grč. enkephalos) med. anervia) ned. anima-rum dijes (lat. poži-votinjiti. logos. liker od anisa (onajsaž). anilitet (lat. animalizacija (nlat. ap-. ani-malna hrana meso. anima mundi (lat.ne. uzbuñenje. ap-. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi.ne. pomen i dr.aienkefalija avenkefalija (grč. anizotropan (grč. nemaran. epi na. ap-. ani kurentis (lat. anesteziolog (grč. med. opiti. animalizirati (nlat. ap-. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. aneretizija (grč. a-. en espece) trg. zadušnice. ap-. anestetičan (grč. a. indigo biljka u Indiji. u materije živog tela. enjeu. nejednako lučenje mokraće. erethfzo dražim) 1. a-. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. animalan (lat. blos život) bial. godišnja proslava. anestezacija (grč. nejednaka veličina listova na istoj grani. med.TeKyhe. isos. općenito. bapsko ponašanje. isos. kijanol. anhidrija. ano kurente. anilitas) bapskost. aneritropsija (grč. animalis) životinjski. ergon delo) med. od koje se dobiva anilin. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. enkephalos mozak) ned. erythros crven. animalia) pl. anaisthesia. animal) živo biće. metron. rasejan. ops vid) med. aniverzarija (lat. anenkefalos (grč. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. a-. aiereza (grč. poživotinjenje. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). svisveti. anže (fr. anepigraf (grč. epithymia požuda) psih. neros tečan) fiz. an-aisthesfa) med. anisette) rakija začinjena ani-som. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. a-. bapska starost. anilinske boje. neosetljivost prema bolu. ap-. enjambement) poet. epos reč) med. an-nil) hem. i'sos jednak. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. grañu. tupoglav. med. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. a-. energija (grč.

animosite) v. životna svežina. mikroskopske životinjice. oživljenje. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. tip. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma.animalist(a) animalist(a) (lat. vera u duhove. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animus injurandi) prav. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. razdražen. ipo animo) jednodušno. ani preteriti (lat. animosus) strastvenost. uno animo (lat. anni praecedentis) prošle godine. animus (lat. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. ankvirirati (lat. o živiti. animo (lat. animus ivjurandi (lat. animalitas) životinjstvo. ani prezentis (lat. iris dužica) med. anni praesentis) ove godine. karakter. pobudi-ti. raz-draženost. ankiloglosa (grč. duša) prav. animalitet (nlat. fiz. animalcula životinjice) pl. s predumišljajem. ap-. ogorčenost. animalkulisti (nlat. ani futuri (lat. animist(a) (lat. izvršiti anketu. anienai peti se. pimpinella anisum) bog. ankylos kriv. oduševiti. 1. animalculum) zool. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. još jednom. duša. anketa (lat. ogorčen. ankylos kriv) med. animalkula (nlat. animosus strastan) ozlojeñen. obodriti. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. animatizam (lat. srce. zool. podbadati. nedostatak dužice u oku. ankilometar (grč. samopouzdan^. ljutina. lenger. mišići opružači ruke. animizam (lat. u nameri. nakana. ankiloza (grč. podstaknuti. animus nocendi (lat. ukidanje. zagrejati. duša) fil. anima duh. svest. srdit. mastionica. istraživati. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. žestina. ljutnja. namera nanošenja uvrede. metron mera) sprava za merenje krivine. složno. anquisitio) prav. glossa jezik) med. ankylos kriv. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. ispitivati činjenice o nečemu. anis (lat. namera pričinjavanja štete. znat. živost. predlaganje kazne. animoznost. tražiti (ili: predlagati) kaznu. animare) dati dušu ili duh. ani precedentis. fr. ankvizicija (lat. opovrgavanje. aniridija (grč. encaisseur) sp. fr. ukinuti. ankyra) brod. pristalica ani-mizma. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. naredne godine. osećanje. enqueter) vršiti. anni futuri) iduće. ukočenost i sraslost zglobova. onajs. žestina. kotva. ankoneji (grč. tj. ankrije (fr. animozo (ital. apsoga. animacija (lat. opovrgavanje. animus duh. sanduče za boje. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . av>on (grč. ponovo. anlassen puštati u rad. 3. srdžba. hrabro. avkora (ital. rezervoar na mašini za štamparsku boju. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj.: katjon. Anlasser) teh. odvažnost. životinjska priroda. animosus. davanje duše. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). da je živo (kod primitivnih naroda). kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. 50 anlaser ani precedentis (lat. anni praeteriti) v. opovrći. anima to) muz. animirati (lat. oduševljeno. vatrenost. animoznost (lat. anklav(a) (fr. supr. encrier) divit. annihilatio) poništa-vanje. animalculum životinjice) pl. pustiti u rad. neprijateljski. annihilare) poništiti. anima) fil. enclave) prav. anketirati (fr. animalkulizam (lat. delimična ili potpuna sraslost jezika. ankon lakat) pl. anker (lat. animozan (lat. poruge. vlada ili neka ustanova. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. apsoga) muz. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). povesti sudsku istragu. animatio) oživljavanje. mržnja. veoma čvrst i otporan bokser. kod crtanog filma oživljavanje slika. namera. 2. animus) duh. podstrekavati. mišljenje. animus nocendi) prav. ispitati. živahno. animoso) muz. srčano. anlaser (nem. inquestia. avimato (ital. anquirere) prav. ankeser (fr. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. živahno. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. anihilirati (lat. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. animozitet (lat. anihilacija (nlat. odluka i sl. grč. oživljeno. nazor.

nemanje poroñajnih bolova. skupa. anodija (grč. koji je bez života. zločinački. anoniman (grč. anonymitas) v. ano ante Hristum (lat. odyne bol) ned. ap-. astr. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anomalija (grč. zakona. en masse) u masi. anomalologija (grč. po-zitivni pol. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). popis zaplenjenih stvari. lat. anlevaža (fr. naročito minerala. anomalos) neredovan. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. anotirati (lat. agšo) godine. anomfa) bezakonje. anorgavologija (grč. neredovnost. anomalos nepravilan. radi prenošenja na novo platno. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. primedba. anodia) nevezan. ano (lat. neuredan. a-. slepilo. protivan pravilu.bez. obznaniti. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa.: katoda. bezbol-nost. . hen. protivan pravilu. ap-. žitni. annotatio) napomena. put naviše) fiz. organon) neživa ili mrtva priroda. anoksija (grč. anno ante Christum) godine pre Hrista. pre Hristova roñenja. anomaloi (grč. adnotacija. mrtve prirode. en miniature) u malom. sisari koji nemaju zuba. apodinum) med. anorganski (grč. anomičan (grč. ap-. akcionarsko. anogev (grč. anomalan (grč. anorgavografija (grč. anomalia) (nepravilnost. ap-. koji odstupa od pravila. nepoznat. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. up. anoblirati (fr. grapho pišem) nauka o kamenju. adnotirati. nepoznatost. nauka o nepravilnostima u jeziku. an mas (fr. norma pravilo) nepravilan. genesis postanak) smanjenje. koji ne ulazi u sastav organskih tela. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. objašnjenje. annotare) v. obznanjivati. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. nepravilan. ap. ap bez oksys kiseo. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. annonce) oglas. omos sličan. izuzet-nost. ennoblir) dati plem-stvo. žudnja) nemanje apetita. annominatio) ret. anorhija (grč. organon. objavljivati. nezakonitost. ap-. anoda (grč. a imaju različito značenje. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. tal.: katgen. organon. anogena metamorfoza kol. anodinija (grč. nedostatak volje za jelo. anonimitet (nlat. starter.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. up. običaja. anopheles beskoristan. orchis mudo) bezmudost. an-odos uzlaz. neobičan. avosmija (grč. anorganizam (grč. paronoma-zija. u maloj srazmeri. ćrganon. oštar. deoničarsko društvo. nemanje očiju. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. koji odstupa od pravila. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). anonymus) nepoznati. ñuture. npr. nepotpisati. anomija (grč. istovr-san. annuntiare) oglasiti. gignomai postati) ar. anoblir. anosmi'a) med. anomeomerija (grč. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. smanjen. anovimus (nlat. oplemeniti. ap-. anodinum (grč. nlat. anonsirati (fr. u kapitalizmu bezimeno. plemićku titulu. oglašavati. a-. mrtav. a. anodonti (grč. elektroda. anormalan (grč. nastao bez dejstva životnih sila. ap-. ap-. supr. antinomizam. zool. opisivanje kamenja. bez potpisa. svi zajedno. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. ap. anorganognozija (grč. nćmos zakon) v. anvarija (grč. apo naviše. anonarni zakoni. anomizam (grč. anonymos) bezimen. neobičnost. anoftalmija (grč. neslikovan način govora. organon) neživ. lat. škodljiv) med. naročito uživanje u jelu. ap-. nepotpisan. npr. nlat. objava. anoreksija (grč. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anonimno društvo trg. an minijatir (fr. u godini. eruptivne stene. anorganogenija (grč. namerno izjednačavanje reči. nepravilni glagol. beleška. anomalon) gran. oreksis želja. uroñeni nedostatak jajnika. ariomos) nezakonit. anonimnost (grč. tj. appopseg. obznana. odyne bol. anonimnost. ophthalmos oko) med. odus) pl. anonaran (lat. anonymos) bezimenost. avotacija (lat. koji odstupa od pravila. logia) gram. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anonimitet. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. anomalistički (grč. ovarium jajnik) med. anonsa (fr. u gomili. ap-. avofeles (grč. tj. supr. nepravilnost u kretanju planete. obla-godariti. odstupanje od pravila ili zakona. organon. neobuzdanost. objaviti.: Tišina je postala još tiša. ap-. anomalos) nepravilan. anomalon.

Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. antena (lat. logos govor) pred. tj. ante.(grč. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. bedem. pre. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. ante. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. en profil) sa strane. ant. raditi u suprotnom pravcu. antanagota (grč. lat acidum kiselina) pl. entablement) apx. antacida (grč. zajednica.• govor. antl. gledan sa strane. ansilaža (fr. anti. koji se nalazi u toku trudnoće. entente) sloga. mimogred. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. up. ante diem) pre vremena. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. atrophos nehranjen) ked. Velika antanta savez Rusije. supr. antanta (fr. ante. antelokvijum (lat. južni. ensemble) celina. arktos sever. enceindre. antarktikos) geogr. antedatirati (lat. anthe cvet) bog. suprotnost. sredstva protiv srčane kapi. natalis koji se tiče roñenja) ked. lov. u profilu. utrapljavanje voća i povrća. antelogijum (lat. taj čovek je nikakav čovek. pipak kod insekata. antablman (fr. sporazum. loquor govorim) predgovor. antalgika (grč. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. diluvium potop) pl. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. an-ago uzvodim) ret. sredstva protiv zglobobolje. dodavanje pouke. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. koji leži na Južnom polu. antl. apo. anti. anti. antanaklaza (grč. npr. antagonizam). savez (izmeñu država). ante) predl. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. an profil (fr. pervaz na vrhu stuba. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. sredstva protiv kiseline. antemeridlanus) prepodnevni. antenna motka za koju se vezuju jedra. Čehoslovačke i Rumunije. uzgred. ispred. apo-didomi predati. slaganje. ante-ludium) predigra. antagonist(a) (grč. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. . izneti. boriti se protiv koga ili čega. uzgredno. u silose. antartritičan (grč. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. borba. pravo nekoga da prvi govori. antemion (grč. neprijateljstvo. ant-angomzomai boriti se protiv. anteludij(um) (lat. opkoljavanje divljači. obim. predak. sklad. antediluvijumci (lat. ant-. naročito protiv kiseline u želucu. ansambl-partija kuz. koji leči zglobobolju. anaklasis uzvijanje) ret. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. delanje u suprotnom smislu. grč. anti. an pasan (fr. antagonistes) protivnik. ante (lat. antafroditičan (grč. koji leži nasuprot Severnom polu. anteakt (lat. antena™ ju m (lat. pretporoñajni. sloga. antagonismos opreka) oprečnost. antenat (lat. anti. izložiti) poet. antemeridijanski (lat. ansent (fr. cvetanje. en pate) u obliku testa ili kate. med. opšivnica pod krovom. antagonizirati (grč. spoljašnji delovi jedne tvrñave. npr. ante. suprotna težnja. radi čuvanja. ante. pre suñenog dana. antastmatičan (grč. arthron zglob) pl. suparništvo. antartritika (grč. takmac. protivnost. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. antediluvijumski (lat. umanjuje bol. antapoplektičan (grč. algos bol) pl. doba cvetanja. pred. antenagium) prav. ned. arh. algos) koji ublažuje. stubovi sa obe strane vrata) 1. ansambl (fr. asthma) med. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). oblast Zemlje oko Južnoga pola. en passant) u prolasku. suparnik. plesso udaram) pl. bojene materije. pretpotopni ljudi. anti. anti. diluvium potop) pretpotopni. antf. napred. anteniforman (nlat. antidatirati. ante. antapoplektika (grč. raniji čin. anti. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. ranije. anti. antenatalni (lat. antarktikos južni) geogr. trve-nje. ante dijem (lat. apo. pradeda.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. kao pipci. antenupciJalni (lat. ned. pužast zavijutak na jonskim stubovima. anti. antenuptialis) predsvadbeni. 2. ponovan napad groznice. naravoučenija. sredstva za ublažavanje bola. antalgičan (grč. antagonizam (grč. an pat (fr. koji služi kao lek protiv sipnje. anti. ante. predbračni. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. natus roñen) prvoroñeni.: postdiluvijumski. antarktičan (grč. pojas nekog utvrñenja. antatrofičan (grč. anthemion) cvet. entendre. anteza (grč. skup. silo. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. enceinte) voj. med. ked. nasip. antapodoza (grč. antennif ormis) u obliku pipaka. priči. anteactum) ranije delo.

antepenultima) gram. tzv. antivarvarus. Bakchios) poet. antepozicija (nlat. med. prvenstvo u vremenu. prethodnici. anteriora) št. antepenultima (lat. anteriores) pl. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. barbaros negrčki. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). koji ubija. mesto. antiastmatičan (grč. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. koji povećava životnu snagu. annexio) protivnik aneksije. antecedens (lat. anteridija (grč. a-. anterotika (grč. antiaditis (grč. prethodnost. antiapeks (nlat. antf. antf. raniji dogañaji ili odnosi. npr. sredstva protiv spolnih. arap. anti. pored ostalih. barbaros) v. v. adijaforist. anteci (grč. raniji dogañaji. pretpostaviti. sredstva protiv ljubavi. ante-ponere) staviti ispred. up. davanje prvenstva. iza. gram. oikos kuća) pl. preci. antiastmatičan.(grč. muški spolni delovi cveta. antecedencije (lat. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. ant-. antf. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. muški spolni organ u bescvetnica. branim) ned. umesto. učitelj. antecedere) prethoditi. antiartritičan (grč. a-. antiasteničan (grč. antecedentia) pl. antf. pozivanje za svedoka. antera (grč. sthenos ]anina. lat. naročito ropstva. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. antivenerea (grč. anterotična sredstva ned. nea. arap. anti. penicilin. antecedencija (nlat. aristokratos) protivnik plemstva. koji služi protiv zapaljenja zglobova. antestat (lat. protivnik upotrebe stranih reči. prioritet. trezvenjak. anteriores (lat. raniji dogañaj. phylatto čuvam. prethodni slog. antepileptičan (grč. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. anthera) bat. itd. pretpostavljati. 53 antivenerea antecesor (lat. antestatio) prav. anteponirati (lat. prema. areh) astr. antestacija (lat. antiaristokrat (fč. antf. nadmašivati. antecedens) prethodnik. antias krajnik) med. U antibioti-ke spadaju. antibiotički (grč. naročito: aureomicin. antf. putovoña. antimaterija (grč. prašnici. antianfilaksija (grč. anterija (tur. preticati. fil. anti i lat. Venus boginja ljubavi. prošlost. veneričnih bolesti.: posteriores. antheros) pl. anti. spolna ljubav) pl. antf. antestirati (lat. antecedirati (lat. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. bat. preteći. lat. anterioritas) prethod-nost. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. dopretposlednji slog neke reči.: apeks. antecedentia) ono što prethodi. barba-rizme ili varvarizme. antiadijaforist(a) (grč. ići napred. treći slog od kraja. antefleksija (lat. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antibarbarus (grč. antheros) bog. antere (grč. nadmašiti. antialkoholičar (grč. raniji život. snaga) med. arthron zglob) med. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antiabolicionist(a) (grč. pretpostav-ljanje. entari. v. materice. čistunac u pogledu jezika. antibiotik (grč. anteriora (lat. zapaljenje krajnika. antibarbarus. dati (ili: davati) prvenstvo. streptomicin. anti. apa. geotr. anterioritet (nlat. antf. raniji odnos u nekoj stvari. antestari. v. anti. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. supr. antestatus) prav. antivarvarus (grč. koji pomaže protiv padavice. med. antepositio) stavljanje ispred. ant-erotikćs) pl. boreios severni) okrenut prema severu. prethoñenje. antf. anterotika. neosetljivost prema anafilaksiji. prostitucije itd. anti. palimbahijus. antianeksionist(a) (grč. . antf. preteča. supr. ante-cessor) prethodnik. hloromicetin i dr. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. antibahijus (grč. ante-testari) prav. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. savijenost napred. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. ranije stvari. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. koji uništava život. raniji život. ante Hristum natum (lat. anteoccupatio) rat. antf. anti. anteflexio) med. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. prašnica. asthma sipnja) med. antf. antiborejski (grč. lat.anteokupacija anteokupacija (Lat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. subjekt — predikat. bfos život) koji je protiv života. koji služi protiv slabosti. neprijatelj aristokra-tije. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. epileptikos).

proglasiti za zastarelo. anti. vrtlog. anti. lat. anti. vrsta tamnozelenog serpentina. daktylos prst) četr. antiemetičan (grč. pelco-vanja. starovremenski. med. antidoton) ned. tip. antikva (lat. kurziv). fig. anti. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. antiepileptičan. epilepsfa) pl. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. anti. sredstvo protiv povraćanja. protiv demokra tije. antiquus) ugledati se na stare. antidiegeza (grč. uspravna latinska slova (supr. odbaciti. lat. antidinika (grč. umetnička retkost. sredstva protiv povraćanja. lat. antizimotikum (grč. med. sredstva protiv kašlja. lek protiv čega. antikahektičan (grč. nagrada. lek protiv šećerne bolesti. v. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. epilepsija. antimentalisme) lingv. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. anti. Gallus) protivnik. diabaino prolazim) med. sredstva protiv bolesti raka. lat. diegeza. sapseg rak) pl. stare. sredstvo koje sprečava vrenje. antikvus (lat. poznavalac starina i starih spomenika. antikankroza (grč. med. kod nas ga ima u Fruškoj gori. sredstva protiv nesvestice. kathodos put na niže) fiz. antidotarij(um) (grč. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. anti. anti. angina (lat. antidinastičan (grč. eksis svojstvo. dine. med. anti. fig. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. jezičko ostvarenje. politike itd. farmakopeja. sredstvo protiv bola. anti. proglasiti nešto zastarelim. čime se dobivaju snažnija dejstva. antidizenterika (grč. protivtužba. polovan. raditi prema antičkim uzorima. antiquus stari) trgovina starim knjigama. antidoton (grč. up. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. datum) v. anti. med. anti. antiinokulist(a) (grč. anti. . zakon. antikvizirati (lat. antidijabetikum (grč. anti. protivsred-stvo. anapest. kakos rñav. anti. stanje) med. med. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. diexeimi prikazivati. antidoron (grč. up. odnosno zastarele stvari ili ustanove. anti. antiquitas) starina. antikataralije (grč. sredstvo. stara ili zastarela ureñenja i sl. neprijatelj Francuza (jezika. anti dynastes vladar. dolor bol) med. cariosus kvaran. antikvitet (lat. latini-ca. antikvarnica (lat. anti. antikvus antieutanazist(a) (grč. anti. lekovi koji služe protiv proliva. okretanje) pl. antiemetika (grč. anti. upotrebljavao antikvarijat (lat. antidolorozum (grč. antikategorija (grč. antiepileptika (grč. antiquare) zastareti. antiquus) stari. antikvirati (lat. starinar. sredstva protiv padavice. starodrevnost. antidemokratski (grč. katholikos) koji je protiv katoličke vere. anti-kategoreo) prav. utuk. truo) med. doron dar) uzdarje. anti. podražavati ukus starih. anti. antikatoda (grč. katarroos stakanje) pl. antički. anti. pr. antiqua) staro pismo. antimentalizam (fr. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. lat. anteme-tika. dysenterikos srdoboljan) pl. antikvaran (lat. platinski lim kod Rendgenovog aparata.). starinski. antikvar (lat. stari svet. anti. emeo povraćam) pl. pravac koji polazi od date reči. antiemetici (grč. antidatirati (grč. Grka i Rimljana. ne vodeći računa o mentalnim. ante-datirati. izneti) ret. anti. anti. up. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. anti.54 avtigal (grč. nastaje metamorfozom ampfibola. diabetes šećerna bolest. antidinična sredstva. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. antiquarius) stari. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. lat. antiinkrustator (grč. starinski. npr. kulture. antiseptikum. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. stari vek. kupac i prodavac starina. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. zyme kiselo testo. eu. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. predmet stare umetnosti. antikatolički (grč. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. emeo) med. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. avtigen (grč. lat. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. kvasac) hem. antidaktilos (grč. antikariozan (grč. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. antidramatičan (grč. protivotrov.

anti. antimetalepsija (grč. anti. ali u protivnom smislu. lat. anti. anti. antilegomena (grč. homolotumena. med. anti. umesto interesa na dug. anti. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. antimoralan (grč. moralis) koji je u opreci sa moralom. kolike trbobolja) pl med. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). anthćlops) 3007. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. odbrana. pozitivizam u lingvistici. lat. nlat. sinklinala. antimonium) hem. anti.: „Ako smo veliki. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu.75. constitutio) protivnik ustava. bolest spavanja) med. npr. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. lat. antikontagioza (grč. antimonarhičan (grč. spuštam se) kol. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. mentalizam) lingv. ned.-. med. anti. sa logikom. antimon (nlat. dntinacionalan (grč. u padati. zaravan) pl. antimelanholičan (grč. loimos kuga) med. consti-tutio ustav) protivustavan. antimentalizam (grč. . convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. napad itd. teol. sredstva. krino sudim) odgovor na kritiku. metal srebrnobele boje. anti. anti. koji sprečava nastup krize (uticaj). koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. koji služi protiv trzaja i grčeva. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. u kolibi. npr. razmena) ret.: „Jedemo da živimo. anti. anti. ukočenje) pl. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. meros deo) ret. anti. med. kresis mešanje) prav. protivkritika. atomska masa 121. antimetabola. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. sredstva protiv psećeg besnila. protuslovan. „Demosten" mesto „govornik". kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. antikonvulzivan (grč. upotreba osobnog imena mesto vrste. ali drugim redom. antiletargičan (grč. lat. redni broj 51. pobijanje. klinč naginjem se. supr. veliki smo svuda. klimax stepenice. antikritičar (grč. žida u stadima po toplijim kopnima. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. elemenat. melancholikćs) koji razbija tugu. anti.. anti. krino) koji odgovara na kritiku. znak Sb (stibium). protivkužni." antiklinala (grč. a ne živi da jedeš. lat. narke ukočenost. anti. anti.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. antikritičan (grč. lethargfa dremež-nica. lyssa pseće besnilo) pl. antilogičan (grč. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. anti. antikreza (grč. antinomazija (grč. med. v. onoma ime) zamenjivanje imena. na prestolu. antikonstitucionist(a) (grč. antinarkotika (grč. originalnost osporava ili u koju se sumnja. anti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. prigovor. antikritika (grč. a ne živimo da jedemo". antimoralizam (grč. antilopa (grč. sul-fid antimona. zamenjivanje jednog dela govora drugim. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. protivnarodni. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. tj. postupnost u izrazu) ret. koji služi protiv kuge. lekovi protiv trbobol>e. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. npr. antimetabola (grč. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). anti. npr.: „Jedi da živiš. koji razvedrava raspoloženje. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). antimetateza (grč. delovi Sv. moriš običaj) fil. pisma čija se. anti. anti. protivan moralu. anti. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. antimetalepsija. anti. anti. povijam) pl. mos. antikosmetičan (grč. odbrana pred sudom. antikonvulzivan (grč. antologija (grč. militarisme) protivnost militarizmu. krino) pisac odgovora na kritiku. suar. nationalis). nenarodni. anti. odgovor na napade. metalepsis zamenjivanje. antilemičan (grč. antilogikćs) nedosledan. antimovid (lat. npr. antilogia) protivrečnost. anti. lat. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. pokret protiv rata i pripremanje za rat. anti. nephrćs bubreg) pl. convulsivus grčevit) med. važna njegova ruda. lat. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. contagiosus prilepčiv. antiiefritika (grč. antilisa (grč. anti. antilego protivim se. fr. pisac odbrane od napada. antikonstitucionalan (grč. nlat. antimonium) mineral. antimaterija (grč. antikolika (grč. anti." antimilitarizam (grč. a padaju u suprotnim pravcima. antimerija (grč.: „Otkrovenje Jovanovo". protiv obamrlosti.

antipapizam (grč. pr. antiprotasis protivpred-log) ret. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. anti. aspirin. anti. parallelos. parasitos gotovan) pl. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. npr. groznice. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina.: simpatija. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. antiracionalizam (grč. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. antirevolucionar (grč. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. anti. anti. nerodoljub. anomizam. odnosno čovečje mišljenje. protivnik revolucije. anti. neslaganje sa trezvenim.: „Svet ima svoj početak u vremenu. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. anti. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. anpšlatonska ljubav čulna. anti. sredstva protiv uzetosti (paralize). scabies šuga) pl. 2. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. političkom i duhovnom životu. protivnožnik. med. replika. para-lyo) pl. anti. psyche duša) fil. pus. anti. koje se obično izražava jednim pitanjem. protivjevrejski pokret. nije apsolutni izvor saznanja. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. antipodan (grč. anti. antipatičan (grč. nije apsolutni izvor saznanja. aatipneumoničan (grč. anti. patriotes) neprijatelj domovine. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. anti. socialis društven) protivan društvenom poretku. anti. royalisme). anti. koji sprečava truljenje. antiskepticizam (grč. pyr vatra) pl. pleuron bok. antiplenisti (grč. anti. koji služi protiv zapaljenja pluća. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. vatre. med lekovi protiv vatre. antipirin (grč. pl. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. nomos zakon) 1. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. rebro) pl. teal. antirepublikanski. antiparalelan (grč.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. geogr. med. nlat. odnosno čovečje mišljenje. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). reuma) med. antiprotaza (grč. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). neslaganje sa trezvenim. Semiti. antiperistaza (grč. lat. shvatanje da razum.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. pneumon pluće) med. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. ratio razum) fil. antipiretičan (grč. antipleuritika (grč. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antinomija (grč. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. rug) med. antiparalelogram (grč. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. antipatriot (grč. suparnik. fr. antirojalizam (grč. supr. anti. koji služi protiv reumatizma. glavobolje. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. oprečan. protivnik. nesimpatičan. fil. antiseptikum (grč. antiseptika. . pyr) ned. antipiretike (grč. gramma) geom. dvoumica) fil. antipsihologizam (grč. antiracionalizam (grč. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. anti. antipus) sasvim suprotan. antisemit-ski. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. antiparagraf (grč. anti. antipleuritičan. antisepsa (grč. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antipatija (grč. lat. lat. anti. anti. anti. lat. antisocijalan (grč. antirepublikanac (grč. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. sredstva protiv šuge. anti. utuk. anti. antipi-rink dr. septikos) med. sepsis) heš. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. skepsis nedoumica. nemio. anti. antiparalitika (grč. groznicu. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. npr. lat. antiparazitika (grč. anti. lat. sredstvo protiv groznice. shvatanje da razum. anti. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. nemarenje. antiskabioza (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. teal. teal. med. plenus pun) fil. ravnokraki trapez. protivrečnost. lat. antireumatičan (grč. spolna ljubav. antiseptičan (grč. koji suzbija vatru. sepsis trulež) med. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. pr. ratio razum) fil. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet.

tome sečem) med. antitireoidin (grč. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antithesis suprotnost. anti. antispazmodika. teza. lat. skia senka) pl. lat. protivotrov. anti. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. spiritus duh) fil. antiflogistika 1. otrov) med. antifonarij(um) grč. ili kontrarna. antifebrin (grč. lekovi protiv groznice. v. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. antifebrilije (grč. spectrum avet. / nego šator age Hasan-age. antispastika. npr. anti. anti. antitermika (grč. antihemoragičan (grč. haima krv. anti. a drugi i treći dug: U ------. flogiston. med. med. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. ektikos jektičav) pl. 57 antihemoragičan. odboj) fil. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. sredstva protiv sušice. phone glas) otpev. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antispastos vući na drugu stranu) metr. med.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. eidos izgled) farm. 4. antiflebotomist (grč. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. med. sredstvo protiv groznice. anti. stanovnici na istom podnevku. u smislu „vrlo ludo". 3. oprečnost dvaju karaktera. antiflogističan hem. med. pristalice antiflogistike. koji ublažava zapaljenje ili vatru. lat. geogr. lat. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. hek. antithetikos) protivan. thyreos štit. antiunionist(a) (grč. toxikon. febris) farm. (Hasanaginica). ned. phlogos plamen) 1. anti. antispektrologija (grč. febris) med. logia. ned. anti. antispast (grč. v. suprotan. sinteza. antistrofa (grč. antipirin. npr. pr. antifon(a) (grč. anti. teorija franc. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. thermos topao) pl. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. anti. anthelmintika. antispazmodika (grč. dveju težnji i sl. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. lekovi protiv zapaljenja. elmis elmintos glista) pl. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. nauka lat. fermentum) med. anti. antifermenti (grč. phone glas) logička protivrečnost. sredstva koja ublažuju grčeve. otpev. . antiflogistika (grč. antitypia protivudar. antitoksin (grč. antifonnja (grč. med. antitetičan (grč. 2. freeze zamrzavati. antitip (grč. toksine. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. odabrao papa Grgur Veliki. lat. hem. anti. antihelmintika (grč. zajednice. antiftizičan. antifebrilan (grč. lat. prepis. anti. up. suprotno) 1. jektike. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. pl. phlox. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. antiflogistika. anteci. tj. anti. antifrizi (grč. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. prototip. protivgroznični. takoñe: otpe-vanje. anti.U. protivnik ujedinjenja. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. loet. ret. ljudi sa suprotnim senkama. / labudovi već bi poletjeli. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. v. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. spastikos koji vuče. eng.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. febris groznica) med. sredstva protiv sušice. npr. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. up. med. komandant neprijateljske vojske. anti. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. pr. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama.: „Ide ludo. oprečna). anti. anti. al' su labudovi? / Da je snijeg. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. up. anti. spasmos) pl. anti. phthisis sušica) pl. phleps žila. progovara mudro". protivrečne. antispastika (grč. trzav) pl. antifraza (grč. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. anti. anti. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. koji je u suprotnostima. antiflogističari (grč. anti. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. antihektika (grč. anti. tuberkuloze. 2. antistrateg (grč. antihektičan. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. antiftizika (grč.. 5. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. antitipija (grč. već bi okopnio. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv.: „To bi bilo vrlo pametno". besmislica. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. typos) otisak. phlox) pl. regnymi probijam) med. antiscii (grč. anti. antiteza (grč. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antispiritualizam (grč.

ned. anthrax ugalj. anthologia) branje cveća. antonimija (grč. ñavo. anticipacija (lat. anti. antoliti (grč. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". anti. ophthalmos oko) pl. predujam na robu. pr. antoliti. tvrd-mek i dr. entre nous) meñu nama. lit-hos kamen) pl. anthos. metron mera) hem. anticipaido (lat. anthos) cvet. kol. tle) pl. redak. antrakoza (grč. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. kyklos krug. preduj-miti. anti. anthrax ugalj) med. antr-akt (fr. entonnoir) levak. geogr. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. anthos. med. bezbožan čovek. levkasta rupa od eksplodirane mine. stanka. zbirka na j lepšega. travnjak. govorni ukras. privremen prekid u nekom poslu. ned. anthrax. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antotipoliti (grč. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. cvetnjak. zbirka odabranih. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. anti. v. sredstva protiv navale krvi. anti. izmeñu. geol. predujmljivati. antišambr (fr. paronimi. prostrel. lat. antorgastična sredstva med. krečnjak obojen ugljenom. anthos cvet. up. antr lu (fr. ret. kol. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). fig. liig. koji potiče iz starog veka. sredstva protiv kolere. unapred primiti (ili: primati). antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. up.. anticipando) unapred. avtiholerika (grč. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. živo biće) pl. naročito na licu. sredstva protiv zubobolje. npr. anticnklon (grč. odus zub. odmor. anti. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. reči suprotne po značenju.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. naročito lirskih pesama. cholas utroba) pl. hafma. antihreza (grč. antrakonit (grč. antonimi. antikrist (grč. antoftalmika (grč. anthos. antotipoliti. osip. antodoitalgika (grč. entre. listovima. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. lažistina. anti. kyanos zatvorenoplav) hem. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. civis grañanin) negrañanski. anthos cvet. lat. antihronizam (grč. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. stablu itd. Ifthos kamen) pl. entonner. ophthalmćs oko) pl. ksanthos žut) hem. antonomazija (grč. antrakolit (grč. sredstva protiv očnih bolesti. protivgrañanski. starog kova. homonimi. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. avtihipnotika (grč. samo na suprotnim stranama polutara. rheo curim) lged. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). vrtača. inter) meñu. toile. antr (fr. zlič. antrakolit. u poverenju. 58 antr-akt antoksantin (grč. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. u obliku predujma. pre vremena. po starinskom ukusu. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. anticus. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. preduzimati. . zoon životinja. kotlina. cvat. sprava za odreñivanje količine ugljenika. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. v. anticivičan (grč. oputa ime) pl. anti. antonimi (grč. antički (lat. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. preduzeti. antonoar (fr. med. fig. hemoroida. up. algos bol) pl. antozoe (grč. antichambre) zadržavati se u predsoblju. anthrax. anthos cvet. anti. u. koji služi kao lek protiv šuljeva. lithos kamen) min. npr. lithos kamen) min. antišambrirati (fr. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. usred. antos (grč. dobar-rñav. sinotši. orgazam. upotreba jednog vremena umesto drugog. kružno kretanje) meteor. cvetno žutilo. be-drenica. čekati prijem. antonomasia drugi naziv) reg. med. antologija (grč. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. fil. med. sotona. antografija (grč. plodovima. antoalaža (fr. anticipirati (lat. oputa) lkngv. anti. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. odmor izmeñu činova. anti. krasta. korali. u četiri oka. hresis upotreba) prav. antraks (grč. anti. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antiquus) stari. leto-zima. npr. počinka. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. typos otisak. zool. crni prišt. starovremenski. besnilo itd. entr'acte) poz. antocijanini (grč. anti. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. antihipnotičan. antrakometar (grč. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. fig. ned. hypnos san) pl. antihtoni (grč. starodrevni. antoftalmika (grč. chthon zemlja. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. sredstva protiv očnih bolesti. nepomenik. starinski. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. s tim da će se kasnije dokazati.

geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. anthropos. antropomorf (grč. ulaz. logismos) fil. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). 1. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. anthropinos) čovečji. anthropos. nauka o merenju čoveka. ulazna soba. ulazni-ca. antropozojski period geol. psihološkog i filozofskog. prvo jelo pri obedima. telo je podložno zakonu nasleña. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. antrkot (entrecote) kup. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. antracit (grč. ukrpgganja. latreia služba) obožavanje čoveka. težnji i ideala. antropologizam (grč. uvozna carina. fiziologije. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. filozofije. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. anthropos. antropometrija (grč. lat. antropolog (grč. istorijskog i sociološkog. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. majmun sličan čoveku. eidos vid. antropinski (grč. anthropos. uvod. npr. antropomantija (grč.: teosebija. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. psihologije. otprilike jedan milion godina. antropareskija (grč. antricid (grč. anthropos. predsoblje. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. anthropos. zemaljski. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antropogenija (grč. sophla mudrost) fil. entre nous) v. komad kojim počinje opera ili koncert. avtreozoid (grč. anthropos. složen ugljenički vodonik. anthropos. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". antropizam (grč. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. pristup. odstojanje izmeñu stubova. antrpilastr. naročito svečanim. anthropos. 2. anthropos. antropozoik (grč. počinje sa diluvijalnim periodom. muški gamet kod biljaka. kulturne. antropogenija. antropogeneza (grč. plo-ñenja. antropografija (grč. uticaja okoline. „prosvetljenje" i „posvećenje". glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. entree) ulazak. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. trgovačke i politička geografije. anthropos. anthropos. antropometar (grč. upadanje jednog glasa. antropoidan (grč. istorije. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". antropognozija (grč. anthropos. anthropos. očoveča-vanje. antropolatrija (grč. anthropos. antropozofija (grč. anthropos) fil. antropogsografija (grč. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. saobraćajne. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. koji se tiče ljudi. anthrax ugalj. po traje još i sad. antre (fr. arheologije i nauke o jeziku. anthropos. tj. entrecolonne) apx. razmak. prostor izmeñu dva stuba. nastavak ites) min. antropijatrika (grč. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. predvorje. antropobiologija (grč. bios život. anthropos. ulazna cena. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. anthropos. papagaj. a duh zakonu reinkarnacije. anthropos. duša sudbini koju sama stvara. antropologija (grč. opadanja itd. avtr nu (fr. najbolja vrsta uglja. pod antr. antrkolon (fr. najstariji fosilni ugalj. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. anthrax. metron) merenje čovečjeg tela. zoon životinja) geol. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. supr. pri-vredna.) vot. množenja. arheološkog i dr. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. anthrax ugalj) hen. . nauka o čovečjem telu. shvatanje da je čovek biće slično bogu. sličan čoveku (o majmunima). o odnosima izmeñu čovečjih udova. ulaznina. anthropos. ulaženje. antracen (grč. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. predjele. S14N10. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropognost (grč. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. oblik) čovekolik. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. anthropos. antropozojski period. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. želja. kao podvrste su: istorijska. antropogonija (grč.(grč. muz. antropogenetika v. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". pojava glumca na pozornici. socio-logije. poznavanje čoveka. krmenadla. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. antropo.

anthropo-poia) stvaranje čoveka. anthropos. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. anthropos. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. fizičke pojave. anthropos. anthropos. antropoplastika (grč. entrechat. anthropos. antroposfera (grč. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. antropomorfologija (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. istorija čovečanstva. koja se može razvrstavati. anthropos. u užem smislu. stovarište. anthropos. obožavanje čoveka. anthropos. antropohemija (grč. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. entrepot. koje oseća i »seli isto kao čovek. rañanje) biol. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. interpositus metanje izmeñu. biološki život. anthropos. antroposkopija (grč. anthropos. smatranje onoga što je čovečje božanskim. v. tj. izvoziti ili upućivati. tome sečenje) med. kanibalizam. antroponimija (grč. anthropophagia) ljudožderstvo. anthropo-morphos) sličan čoveku. theke pričuvi-šte. choreo pasprostirem se) zool. kanibal. antropofiteja (grč. vrlinama. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. lat. a ova se pruži napred. antroposomatologija (grč. antrpo (fr. antropomorfoza. . razmak izmeñu stubova. anthropos. nauka o spolnom životu čoveka. morphe) fil. bog. anthropos. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. umetanje) trg. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. počovečavati. fiziognomika. antrkolon. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. ne plaća carinu). anthropos. oseća i radi kao čovek. anthropos. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. počovečenje boga. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. anthropos. anthropos. antropomorfizam (grč. koji ima čovečji oblik. ljudožder. anthropopathefa) fil. antrpa (fr. antropopatizam (grč. anthropopatheia) fil. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. antropomorfozirati (grč. en entrepot) necarinjen. an-tu-ka (fr. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. antropofobija (grč. antropoteka (grč. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. sphaira kugla. rañanje čoveka. u bačen u redakcijski deo lista. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. v. anthropos. anthropos. talile. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. antropofagija (grč. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. saopštenje vlade. antrfen (fr. nomos zakon) fil. spe-laion pećina. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. razuñivanje. ponašanje životinja itd. anthropos. antropopatija (grč. antropofonika (grč. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. anthropos. — an antrpo (fr. phytefa sañenje. morphe uobličavam) počovečiti. antropospeleologija (grč. deliti. neocarinjen. sa ljudskim osobinama. entrepas) poluravan.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. up. entrepilastre) apx. hod konja. onoma ime) lingv. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. theos bog) obogočovečenje. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. soma telo. antropoterapija (grč. slabostima i dr. antrša (fr. skladište. ital. antropohorija (grč. odstojanje izmeñu dva stuba . dok leži u njemu. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. dvornica slave. antropofag (grč. antropomorfizam. lat. antropotomija (grč. da misli. kratak članak. antropopa tizam. popravljati. antropopatija. anthropos. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. anthropos. antropohistorija (grč. entrefins) pl. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. anthropos. antroponomija (grč. antropomorfoza (grč. tj. antropocentrizam (grč. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. antropopeja (grč. tj. tkanine osrednje finoće i kakvoće. antrtaj (fr. morphe oblik) fil. anthropos. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. i odatle uvoziti. antrpilastr (fr. morphe. obično zvanično. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. antropoteizam (grč. polukas.

apanage. anthipnotika (grč. ukinuti. en face) spreda. a-oristos neograničen. nesta-ško. objavljivanje. anulacija (nlat. koji traje godinu dana. godišnji dohodak. enfilade) dug red. poništavanje. annullatio) poništenje. da bi se posle jedan po jedan pobijali. anuitet (nlat. anfraktuozan (nlat. izvoñenje i nabrajanje prigovora. pol. uništavati. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. ogla-siti nevažećim. apagogičan dokaz indirektan. ap. annulus) prsten. annuus godišnji) godišnja otplata duga. potpun prestanak lučenja mokraće. ñavolan. enchere) trg. aorist (grč. anus (lat. anfilada (fr. uračunavati. anurija (grč. voj. s boka. per anum) med. godišnja renta. annus) godina. apanaža (fr. annulus magicus) čarobni prsten. ukinuće. anhidričan (grč. anhidrid (grč. tući topovima po dužini. ap-ago odvesti. bolja ponuda na javnoj prodaji. ushićivati. annuitas. iznad. hydor voda) hem. napraviti ćupriju (u trik-traku). iskrivudan. npr. hypo-phero snositi) ret. a. zadihanost. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. hydor voda) hem. nlat. vijugast. pribrojavati. decembra. vodonik i postaje kiselinom. anšerirati (fr. upija. red soba u jednom pravcu. anus civilne (lat. osme miris) bezmirisan. slobodan od vode. hydor voda) hem. encherir) trg. enchanter) očarati. anfan perdi (fr. kroz čmar. ap. uračunavanje. vragolan. annunciatio) nagovešta-vanje. ap. aosmičan (grč. hydor) bezvodnost. po-ništavati. npr. spa-janje. zapodenuti razgovor. npr. fr. neravan. idros znoj) med. čmar. nesiguran. s lica. oči u oči. per anum (lat. poskupl>ivati. anumerirati (lat. anulirati (nlat. poskuplji-vanje. ukidati. apage) odlazi. anus (lat. nestašica vode. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. ali koje izloženo vodi apsorbuje. anhidrit (grč. nizati. pravo u oči. anidrija. biser. kolebljiv. voj. od 1. suša. anthelmintika (grč. Anschluss) priključenje. ushititi. anus interkalaris (lat. posredan dokaz. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. anfractuosus) krivudav. anti. aorte) znat. teško udisanje vazduha. oča-ravati. apagoge) log. podizanje cene. pridruženje. dahtanje. v. annuarium) letopis. anšlus (nem. s boka. appšpegage) pribrojiti. hypnos san) pl. anus kurens (lat. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. završetak zadnjeg creva. zadiviti. dobrojiti. aortitis (grč. po dužini. anumeracija (lat. uron mokraća) med. apage! (grč. preñašnje svršeno vreme. ap. mrtva straža. antihipnotika. naročito Devi Mariji da će roditi sina. annullare) poništiti. opovrći. kome je oduzeta voda. ribarski prsten. filum konac. an-šantiran. med. dvostran. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. anceps (lat. pripajanje. fig. metr. dobrojavati. anhidrija (grč. anulus palacii (lat. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. ap. godišnji prihod. amrel za svako vreme. anhelacija (lat. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. pr. podizati cenu. zadivljavati. an fas (fr. nuditi više. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anšer (fr. anulus (lat. anuncijacija (lat. zaplesti nekoga u neko preduzeće. anus) anat. yper nad. anus eklezijastikus (lat. med. godišnjak. sredstva za isterivanje glista. annualis) godišnji. posredan dokaz. žila srčanica. soli i oksidi. Blagovesti. anti. annumeratio) pribrajanje. kalendar. tj. januara do 31. anhelatio) kratko. god. oglašavanje nevažećim. enfiler) udenuta. obična julijanska godina. opovrgavati. udevati. anus solaris (lat. opovrgnuće. zaobilazan. enfants perdus) na. nanizati. godi- šobran i kao suncobran. aiulus magikus (lat. enfant) dete. aorta (grč. neodreñen) gram. džombast. anthelmintičan. uništiti. preko. glavna srčana žila. annus communis) prosta. anus komunis (lat. anfilirati (lat. ubrajati. prisajedinjenje. anuarij(um) (lat. anfan (fr. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anthiperidrotikon (grč. neprestupna godina. koji se dogaña svake godine. opčišavati. zapaljenje aorte. čisti se! apagoga (grč. dobrajanje. pr. u opasnost. helmintos glista) pl. anualni (lat. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . annus civilis) grañanska godina. idi. anti. annus intercalaris) prestupna godina. anfan teribl(fr. anulus pi-skatorijus (lat. lat. Š. anthipofora (grč. annus solaris) sunčana. annus ecclestiasticus) crkvena godina. annus currens) tekuća godina. dati više pri nadmetanju. anceps) dvostruk. Petar u ribarskom čamcu. anšantirati (fr. opčiniti. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. prošlo trenutno vreme. tučenje topovima uzduž. anti. poskupljenje. dvosmislen. opovrgavanje. otići. helmins. aorte med.

apatheia) neosetljivost. arasće) velegradski razbojnik. apeirokalija (grč. apelatorija (lat.: antiapeks. boje sive. očigledan. apedeuzija. apparens) vidljiv. paideyo vaspitavam. obezbeñen prihod.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. sva mehanička postrojenja (npr. naprava. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. odvratnost meñu ljudima. žalba višoj vlasti. apatao zavodim) št. nepromišljen priziv. nevaspitan. appellatio frivola) prav. znak. apeiros neiskusan. beznačajan i ništavan priziv. sva oruña. ravnodušan. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). apelant (lat. dopustljiv i prihvatljiv priziv. odgojni) neobrazovan. gran. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). aparentan (lat. pun draži. nedopustljiv priziv. apatičan (grč. vidan. pomoćna sredstva i dr. voj. rod. aparatorij(um) (nlat. apeiros neograničen. prav. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. odrediti stalan godišnji prihod. patria domovina) lice koje nema državljanstva. odeljenje. ne odaziva se na poziv gospodara. apanažirati (fr. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. up. zločinac. neupućenost u ono što je lepo. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apel (fr. npr. dražestan. svirepost. apelat (lat. astr. areh vrh. zajedničko ime. vrh kupe. utrnulih osećanja. apparatus sprema. lažljiv) lažljiv. apaš (fr. prepušten. pozivanje. appellatus) prav. npr. trg. aparat (lat. neobrazovanost. lažan. apart odvojeno. odvraćanje. a-. koji označava zajedničko ime. aparatura (lat. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. appellativus) gram. apantesis) odgovor. jasan. apatetikos prevaran. apedeutičan (grč. apelativan (lat. apatrid (grč. poznavanje. pozorišta i dr. ret. ravnodupšost.). sa puno osećanja. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. sprava i sl. apatao. nemarnost. apartheid (eng. apparentia) privid. otimač. očevidan. stroj. neprihvatljiv priziv. imenovanje. poslušnost kod pasa. spoljašnji izgled neke robe. veoma rasprostrt. appartement) stan. a-. doziv. beskrajan) fol. a-. tj. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. apatit (grč. paideytikos vaspitni. apasionato (ital. zamršen. apedeutizam (grč. čovek. za-pleten. vrstu. neobičan. prevaran. neznanje usled slabog školovanja. zadocneo priziv. apelacio frivola (lat. kalcijev fosfat s fluorom. antropofobija. supr. . kratak i oštar udar napred isturenom nogom. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. appelare) viši. soba. reč koja označava rod ili vrstu. posle nižih. lat. appassionato) kuz. geom. ceo pribor. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. bioskopa. strasno. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apantropija (grč. appellare. apathes) neosetljiv. neškolovan. apedeugizam. ljubičaste ili zelenkaste. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. apelativ (lat. nedostatak ukusa. prizivni sud za crkvene sporove. apelacio dezerta (lat. veličina i sl. npr. taj pas nema apela. apaideysia) nevaspitanost. appellatio deserta) prav. appellans) prav. privid-nost. godišnji prihod. izgled.). appellatio inadmissibilis) prav. apeks (lat. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. apanteza (grč. apelacio temerarija (lat. apelacija (lat. kazivanje. životinja. jedinstven) naročit. apatetičan (grč. appellatio temera-ria) prav. spoljašnjost. appellatio admissibilis) prav. izdvojeno. apeiron (grč. nomen appellativum) gran. stan sa više odeljenja. apelacio inadmisibilis (lat. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. mač. oruñe) sprava. lopov. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. odgojim) v. zbor. apartan (fr. apart naročit. verovatnoće. pri Zemljinom obrtanju. neosnovan priziv. prividan (npr. pobijanje. početak. zaziranje (ili: strah) od ljudi. npr. nesvakidašnji. apelacio admisibilis (lat. zaključak. neke radionice. braće). apartman (fr. utrnu-lost osećanja. apatije (grč. pozivanje na viši sud. appel) poziv. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander).: drvo. višim sudovima i traži njihovu pomoć. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. aparencija (lat. odstojanje. nemaran. priziv višem sudu.

aplaudira™ (lat. čut udarac) sp. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). bez lišća. nlat. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. aplazija (grč. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). a. požu-dan. appellare) moliti koga za pomoć. slabo varenje u organizam unete hrane. apiretičan (grč. a-. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. zool. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. pomoću kojih se jedan predmet shvata. pozivati se na nešto. pl. apendikularije (lat. sladak. zaključak. med. uobličenje. v. appetitlich) ukusan. appetere. saznaje i tumači. apetit (lat. prilog knjizi ili delu. Alis mit. appetitus) prohtev za jelom. apiričan (grč. koji izaziva želju za jelom. a-petalos) bog. apikultura (lat. a-. aplanirati (fr. aperiens) koji otvara volju za jelom. dovesti u red. apireksija (grč. a-pyros. apices juriš) pl. a-. bez (sferne) aberacije. a-. perfodos) fiz. aplanat (grč. overavanje. aperire otvoriti) med. uvideti. živo odobravati. pohotan. osećanje gladi. varenje) med. appetitio) težnja za čim. nevičan. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja.ne. nagon.. alelovati (lat. koji nema iskustva. shvatanje. apetitivan (nlat. appendix) ned. apistija (grč. proveravanje računa. letimičan pregled. suprotno dejstvo pada. nem. a-. apercipirati (lat. kratko i pregledno izlaganje. aperijencije (lat. apijarij(um) (lat. opt. neprobavljiv. konstruisan 1866. apis pčela. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. apetencija (lat. apurement) trg. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. sažetak. irreg gornji. aperire otvoriti. ad-perceptio) fil. siguran od vatre. aperitiv (nlat. cultura gajenje) pčelarstvo. apistia) neverovanje. kao složene sočivo. apeticija (lat. za-pažanje. pravničke dosetljivosti. uložiti (ili: ulagati) protest. rug) med. koji su bez latica. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. aperkat (ept. aperitivus) v. a-. apirija (grč. drugo. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. otkloniti smetnje. aperijentan. rug vatra) med. simbol zemljoradnje. da ga (ili: je) pojedeš. sumnja. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apis (lat. apiarium) pčelanik. apetitlih (lat. aplanir) poravnati. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. bez groznice. appellare) v. med. nezapaljiv. sklonost. otvor (izdubenog ogledala. aperijentan (lat. aperitivan (lat. volja za jelom. tečan. odnosno mišljenja. podozrevanje. applaudere) tapšati. aperijens (lat. apeiria) neiskusnost. uložiti (ili: ulagati) priziv. pčela. bez. planao lutam) fotografski objektiv. appendix) dodatak. apetalan (grč. koji pati od slabog varenja želuca. slobodan od njihanja. peira iskustvo) 2. aperiodičan (grč. tj. oni akti parenje. dopuna. apendiks (lat. a-. planao) opt. apercepcija (lat. da se jede. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. na prečaga.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. apendicit (lat. ad-percipere) zapaziti. žudnja. apertura) anat. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. rugep kopggica) bog. jasno shvatiti. suština. aplanatičan (grč. apis) zool. ap-echema) odjek. naklonost. bujica praznih reči. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. stanje bez groznice. odnosno mi-šljenja. pepsis probava. apepsija (grč. apelirati. bez visoke temperature. prohtev. . koji nema koštice (o plodu). appetitivus) željan. aperijens. apirman (fr. apices juris (lat. apersi (fr. načelo na kojem počivaju druge. izdužen produžetak sa površine nekog organa. požuda. loša probava. primamljiv. koji nema sferne aberacije. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. a-. aperitivan. apiričan (grč. pčelinjak. appendicula mali pri-vezak) pl. apeiros. linkejoskop. a-. sveti bik. beskrunični. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. plašiš obrazovanje. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. apeptičan (grč. crvuljak. težnja. zapažati. neiskusan. aperantologia) preterana brbljivost. aperfu kratak pregled. više veze duševnog života. aperientia) pl. apertura (lat. rug vatra) 1. aperantologija (grč. žudnja za nečim. pljeskati u znak odobravanja. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. alat. zaklona na optičkim aparati-ma). apireničan (grč. aperijencije. zagladiti. želja. ješnost. sredstvo za čišćenje. tvorenje) anat. otvor npr. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. a ne one koje počivaju na asocijacijama. areh. appetentia) čežnja. apehema (grč. težnja za čim.

bezuslovan. čita knjigu). apozicija (lat. tajanstven. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. pljeskanje u znak odobravanja. applicata) geoi. appoint) fin. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu.: Dete bolesno mora da leži. npr. plaćati. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. apnea (grč. applicatio) način izvoñenje. prišiti.-. 18). mračan. izlaganje. a-. 1—8): kuga. modalitet. naročito inostrana. apodemia boravak u tuñini. a ne Sunce (up. poslednji deo složene rečenice. aplikant (lat. appointer) odrediti platu. a-. nameštanje. za razliku od prvog dela (protaze). apogamija (grč. a-. glad i smrt. grč. aplikabilan (nlat. apunto. aplikacija (lat. afričkim i dr. rat. apoñatura (ital. menica. raz-. neopovrgljiv dokaz. appositio) gram. aplikatura (nlat. apogej (grč. apo-gaion) acrp. Jovis) astr. apodikti-čan. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. tačka na putanji Meseca. drugi. . poslednja knjiga Novog zaveta. afelijum). prileplji-vanje. rpeo dahćem) ned. apokaliptika (grč. stavljanje. apodan (grč. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. applausus) tapšanje. rañanje bez nogu. apodosis) ret. poravnati se u nečemu. arb od. uneti. zavoj. ukrašavanje melodije sitnim notama. kopija izvornog dokumenta. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. beznožan. kao apozicija. aplikatorika (lat. applicare približiti. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). apodiksis (grč. svaka. appoggiatura) muz. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. primeniti. oblog. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. podćs. dokazan. proble-matičan. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. dodavanje. brižljivo izučavati. ukras na haljinu. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. Apokalypsis) 1. kada se još smatralo da je Zemlja središte.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. nemanje nogu od samog roñenja. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici.: . pohvala. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. Otkrovenje Jovana Bogoslova. npr. aplauz (nlat. pus) koji nema nogu. sud koji izražava logičku nužnost. prilježnost. sitan novac za potkusurivanje. beznož-ni vodozemci. završnica. apojovium. pljesak. aplicirati (lat. asertoran. appositi-vum) gran. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. lek. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. apodejktičan (grč. grapho pišem) prepis. up. apoentirati (fr. applicabilis) primenljiv. applicatura) kuz. apoda (grč. noga) zool. apodeixis) prikazivanje. a-. apodiktičan (grč. može da ga zameni (npr. apojovijum (nlat. pravilan položaj prstiju pri sviranju. tvoj mlañi brat. beznožnost. natrag. arb. Jupitera. upotrebiti. arropege priložiti. neoboriv. koji se može lako namestiti na. apodoza (grč.(grč. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. metanje. obraća-ti jaku pažnju na nešto. apodeiktikos) koji dokazuje. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. apokaliptičan (grč. aplikabilan. apodija (grč. pus noga) med. mat. apozitiv (lat. primena. pus.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". odrediti ročište. primenjivanje. arb. Jov-od Jupiter gei. apoen (fr. združiti) liši. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. prilepiti. aplikativ (lat. appositivus) gran. vrednoća. applicare) namestiti. ucrtati. tj. opet. glasno odobravanje. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. itd. podesan. zagonetan. perigej. ogledni govor. utiskivanje. apo. starati se. npr. ordinata (kod kupinih preseka). u nekim kavkaskim. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. naročito u vojnim naukama. neminovan. apograf (grč. gran. applicans) v. koji stoji kao dodatak. apozitivan (nlat. dokazivanje.. Dušan. aplikativan (nlat. neopovrgljiv. dati npr. apodiktičan sud log. staviti. L0g. supr. marljivost. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. npr. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. Apokalipsa (grč. kandidat. ned. aplikativan. upotreba spoljnih sredstava. 2. apodeiktikos) v. nedisanje. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. dodati. applicativus) v. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. aplikata (lat. predudar. prio-nuti za neki posao. priljubljiv. metnuti. gameo ženim se) zool.

sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. kapnos dim) ned. postupno. od IV veka titula biskupskog. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. apo-kopte odsecanje. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. arb. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apologija (grč. podmetnut. sprečavam) med. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. lekarstva. koji ima karakter odbrane. izostanak) neke organske funkcije. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. naročito hrišćanske učenje. vraćanje zdravlja. snošljivo stanje. mišiće. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apoplexia) ned. mixis mešanje. aponia) bezbolnost. skraći-vati. grupe mišića i cele udove. sufumigacija. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". mračan s obzirom na svoje poreklo. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apo-krypto skrivam) pl. apoliza (grč. apokopirati (grč. zauzimati se za. a poko a poko (ital. apokrifi (grč. Aiolon (grč. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. koje nisu prave. skamenjavanje. svojevoljna smrt od gladi. apo-krypto skrivam) nesiguran. bog sunca. poučna pričina. u isto vreme. apologfa) odbrana. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. aro-Mab slomim. aponeuroza (grč. naročito rimskog. sličan orguljama. lažan. kanoi-ske. npr. apokrifan (grč. odgovorim) 2. kaplja. fil. apokarpija (grč. rešenje. apokatastaza (grč. apologeomai branim) v. apćlogos priča) poet. bila. apologeomai branim) teol. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. odluka. neuron žila. med. krvokapni. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. arolambano zadržavam. zdravlje. apokriza (grč. apolog (grč. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. sparivanje) zool. sklon kaplji. Apollon) nuz. pronañena u Darmštatu. ned. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. branilac. arb. apokriza (grč. arb. apologeomai) braniti.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. odbrambena tačka. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. aponija (grč. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. apopleksija (grč. ozdravljenje. arb. obaveštenje. Apollon) muzički instrumenat. poremećaj. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. poezije. odgovor. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti.. apo-krinomai obavestim. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. apologizirati (grč. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). postepeno. apo-krmo izlučujem) med. povratak u isti prividni položaj. aiokritičan (grč. spis. apolonikon (grč. pretvaranje u kamen. 5 Leksikon apolepsa (grč. sumnjiv. nepravi. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. vrsta fortepi-jana. a roso a roso) nuz. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. pronañen 1828. odvajanje. astr. apokapnizam (grč. nauka o tome kako treba braniti veru. kod ljutića). poput navlake. apoplektičan (grč. . izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apolithyo skameniti) kol. religiozni zanesenjaci. apolid (grč. apologetika (grč. muzike. pret .sid (ili: smetnja. apokartereza (grč. med. stojici. apolitoza (grč. apolćgema) odbrana. držati odbrambeni govor. apologetičan (grč. pitagorejci). apologist(a) (grč. apomiksija (grč. sličan kaplji. apoplesso udarcem oduzmem) ned. spokojstvo. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apokrizijar (grč. apologet (grč. Apollon) nit. apoklazma (grč. živac) znat. izdvajam) 1. apokspa (grč. apokrino izlučujem. apolonion (grč. koji luči. apolis. istraživači Otkrovenja. apologema (grč. babušina. sin Zevsa i Lato-ne. poreñenje u priči. apologet. disanja. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. odrezivanje) gram. takoñe: dela nepoznatih pisaca. apolepsis zadržavanje. rečitosti itd. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). skratiti. malo po palo. potpun prestanak neke bolesti. npr. prelom kosti. skrham) med. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. govora. prestanak. apologeomai) odbramben govor i dr. otkrivene. u Engleskoj. karpćs plod) bog.

naročito od hrišćanske vere ili crkve. zagnojavanje. duboka nesvestica. aporetika (grč. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). težak zadatak. teškoća. a-poreutos) zabranjen.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. ali ne u gotovom novcu. ispuštanje duše. apoplšsso udarcem oduzmem) med. a posteriori) fil. fr. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. a posteriori (lat. obamrlost. odvojiti se od pravog učenja ili vere. apo-stema čir. 3. ulog) trg. čistim učenjem apostola. preveriti. apportare. apostrof (grč. apor (fr. prećutkivanje. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. lat. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta.: Jao. naročito kod obučenih pasa. fig. apostematosus) koji ima oblik čira. aporos neprohodan) fil. arogeb) zagonetan. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. sporno pitanje. apopsihija (grč. težak za razumevanje. logička teškoća. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. aporia) zbunjenost. apostrofa (grč. apostolsko dostojanstvo. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. stvoren na osnovu iskustva. 2. oštrijim tonom. supr. fig. ukoriti. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. aposterioran (lat. npr. koju je osnovao apostol Petar. apćrema. odmetanje. Hristov učenik. onaj koji je sklon kaplji. goro i planino. učenja. apo-psycho izdahnem) izdisanje. nedopušten. aporetičan (grč. zavisan od iskustva. apostolicitet (nlat. Bogom sestro. aposfragizma (grč. imanje doneto u brak. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. apostasia) odvajanje.: a priori. tj. otklanjanje. apostemacija (nlat. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. arogeb biti u nedoumici. apostates. grditi. apostata) otpadnik. da se nepojamno od pojamnog odvoji. apostrofirati (grč. 4. apostrophe odvraćanje. aporeta (grč. aporematičan (grč. aporetičar (grč. aporem (grč. nlat. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. . grdnja. logična teškoća. apostematozan (grč. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apostilator (nlat. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. gnojenje. apostateo otpadam) otpa-sti. . Dela apostola. ideje i sl. koji se gnoji. apporte) daj ovamo. prav. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apostolat (nlat. otpadništvo. propovednik hrišćanstva. papinska vlast. aro. prinositi. arogsb u zabuni sam) sumnja. kao pečat. zvanje propovednika vere. tj. papski. sphragis pečat) lik urezan u prsten. med. aport! (fr. apo-siopesis zanemljenje) ret. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. sumnjiva (ili: sporna) stvar. Dela apostola. odmetnuti se. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. apostolicizam (grč. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apostil (nlat. apostolos odaslan) poslanik. a posteriori. ua. skeptičar. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. ukor. donesi! (kod obučenih pasa). apostilirati (nlat. stvari zabranjene za izvoz. nejasnoća. apostematio) med. „Ja ću tebi" . arogeb) v. a posteriori) fil. načela. osloniti nekog življim. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. aporem. bespomoćnost. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. . apoetolikum (nlat. a-poreutos neprohodan. aporija (grč. apostol (grč. npr. nejasan. apostat (grč. fig. ili nekoj stvari. odreći se vere. apo-strepho odvratiti. kolebati se. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. apporter) doneti. aporizma. apostolska stolica (lat. apostazirati (grč. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. aportirati (lat. dodatak nekom pismu ili povel>i. pribegavanje) ret. aposiopeza (grč. prevrnuti verom. 1. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. Julija Apostata. neprolazan) pl. na osnovu iskustva. preporuka priložena uz pismo ili molbu. apport prinos. pisma koje su napisali apostoli. aporetikos) onaj koji sumnja. donositi. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. roba zabranjena za izvoženje. koji odgovara učenju apostola. apostolicitas) teol. apostrophos) gram. naročito hrišćanske. gnojav. nepokretnostima ili pokretno-stima. apostolski (grč. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. onaj koji širi neko učenje.! apostazija (grč. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. bilo prisutno j ili odsutno]. aporizma (grč. okrenuti) gram. apostolos) koji potiče od apostola. bog.

apretura (fr. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. im. apophthegma) kratka i duhovita izreka. dopuštenje. a priori) fil. apriorizam (lat. hapšenje. izdanak) med. kao izmeñu ~U~2p 1. approbativus) odobravan. pori-canje. appoggiatura) kuz. aro. aprehenzija (lat. aro. prema tome. predstava. odobrenje. slivanje tonova. v. a priori. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. apophysis izraštaj. brašna. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. stanicama. veličati. approbatio) odobravanje. therapefa) ned. aprekacija (lat. aprobacija (lat. apophonie) lingv. razdaljine. nezavisan od iskustva. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. appretiatio) odreñivanje cene. a priori (lat. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. apo-tithemi) geom. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. up. apoterapija (grč. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. dati mu glatkoću. apofize pl. putnička apoteka. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. uroka i sl. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. apprehensio) fil. vina. fabrikama itd. vezivanje. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apoche odstojanje. u običnom životu: unapred. apotropaion) amajlija. bilo u etici. npr. obožavanje. aproba-g tivan. epi-fiza). aro. apprecari. koštani izraštaj. v. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. thanatos smrt) potpun prestanak života. ocena. pojam. moj apre. trgovac lekovima. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. sjajnost itd. apothesis odvajanje. aprobator (lat. ablaut. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. aprobatoran. hartija. razlika izmeñu celog i narednog polutona. usrdna molba. razumevanje. ukinem) lipti. ukidanje. . veličanje. apres) posle. koji izražava odobravanje. zatvor. sredstvo za zaštitu od nesreće. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. koja je razli: . apotithemi odvojim. a prima nista (ital. popis imetka. apotekar (grč. apotema (grč. označava lo-gičku prethodnost značenja. kuz. inventar. strahovanje. duhovit. aprioran (lat. apprecatio) preklinjanje. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. vrednosti nečemu. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. apre (fr. aprobatoran (nlat. npr. ocenjivanje. mlečnih prerañevi-na i dr. nesumnjiva smrt. aprobativan (nlat. ar . prevoj. npr. apoteoza (grč. pohvala. vezano. obožavati. skidanje. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. aprecijacija (nlat. fr. apotropejon (grč. aro.). apotithemi ostaviti na stranu. kol. sa košću spojen koštanom masom (up. uzimanje u posed. bilo u teoriji saznanja. approbatorius) v. potpuno izlečenje. gubljenje glasa. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. phone glas. potom. chroma) opt. kućna. tj. sentencija. min. theos) uzdizati do božanstva. apotemno odsecam) mat. chroroa boja) opt.: a posteriori) te. skloniti. zabrinutost. hen. aro. apoteozirati (grč. apohometrija (grč. poslovica. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. u državinu. kratak a misaon. alodžato (ital. povoljan sud o nečemu. apotheke. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). apoftegmatičan (grč. pro-cenjivanje. apoteka (grč. prima nista. apoteza (grč. apopatura (ital. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. misao. aro. apofaza (grč. a prima vista) trg. (»sita. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. apoftegma (grč. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. kutija u kojoj se drže lekovi. prav. apretirati (fr. skinem. sjajnost). ali tako da ne izgleda da se to hoće. procene. appoggiato) nuz. nlat. strah. produženje lečenja i posle bolesti. apofiza (grč. a priori) fil. sliveno. pristanak. apotoma (grč. up. poljo-privrednim dobrima. metria) merenje odstojanja. muz. podignutih na kvadrat itd. da se knjiga štampa. nezavisno od iskustva (supr. apraksija (grč. apohromat (grč. a ne vremensku prethodnost (psihološku). zatim. mladi-ca. apraxia besposlenost) pskh. predudar.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apophasis) davanje saveta. apofonija (grč. koža. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj.

a prope (fr. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. razumeva™. u filozofiji religije: apsolutno biće. za vinograd i sl. tj. apopsihija. kao poručen. apsidna linija astr. čist. neku . udešavanje. povodom toga. za masu: gram. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. za vreme: sekunda. bezuslovno. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. potpun. apsolutivirati (lat. gorka rakija. apsentan (lat. pelenjača. apsens (lat. apsolut (lat. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. približno iznalansenje korena. bezodnosno. apsint (grč. aproširati (fr. apsolvirati (lat. npr. alkohol čist od vode. broj. neprisustvo duha. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. approfiter koristiti se) v. bog. aprovizacija (lat. approximativa) tačka zbliženja. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. apsis) vrh. prisvajati. naročito u crkvama romanskog stila. pelen. duž koja spaja obe apside. pril. npr. u zgodan čas. stvar po sebi. savršeno. neuslovl>en. svod) 1. absolvere) neograniče-nost. apsentizam (lat. nešto. supr. mala horska kapela. samodržavlje. aprofiter (fr. prosto-naprosto. povoljno oceniti. udesiti. prisvojenje. gram i sekundu. approcher) približiti se. apsida (grč. približna ocena. dakle. apsintizam (grč. apsidiola. fiz. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. rasejanost. približavati. a propos) zgodno. aproksimativa (lat. approximitas) približ-nost. neograničeno. apsidos okruglina. neograničen. up. relativno. 2. absens. neprisebnost. osloboditi od (greha ili krivice). no samo za jednu. up. apsolutna vrednost mat. apsychfa) nesvestica. v. saobra-ziti. iako se u njemu podrazumeva. shvatati. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. u ap-solutnom smislu. aproksimirati (lat. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. samovlašće. aproksimitet (nlat. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. appropriare) prisvojiti. apsihija (grč. apsolvent (lat. agr. ab-solvere odrešiti) razrešiti. imati pristup. bez obzira na njegovu zapreminu. apropinkvirati (lat. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. učiniti nešto apso-lutnim. appropinquatio) približavanje. aprobirati (lat. voj. eng. strašljivost. apsmthion) ned.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. aprovizionirati (fr. absens) odsutan. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. astr. baš kad treba. apsolutan (lat. aproprijacija (lat. udaljen. absolutum) l. apsis.. 2. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. apsidiola (nlat. fkl. aproprirati (lat. relativ. prilagoñavanje. approximare približava™ se) približiti. apropinkvacija (lat. rov. mat. profitant. polukružni delovi crkava. abest. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. bezuslovan. praviti prokope. apsolutni broj. neuslovljeno. v. fiz. absolvere razrešiti) gram. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. ograničenja) nezavisan. velika oca eliptične putanje. apsolutizam (lat. savršen. podesiti prema čemu. absolvere završiti. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. ocenjivanje otprilike. tim povodom. približavati. dodirna tačka. prosto. approche) voj. svršiti. kao poručeno. aproš (fr. priznati nekome sposobnost za nešto. absens) odsutan. absolutum) činiti. materijali-stički: materija). primicati se. approximativus) približan. appropinquare) približiti. dopustiti. duh. uslova. fkl. appropriatio) prisva-janje. završiti. apsolutni alkohol hen. apsolutan (lat. afelijum i perihelijum za planetu. absenterS) pl. naprosto. grč. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. vrednost bez obzira na znak + ili —. rakija sa pelenom. školu. prokop. indikativ. aproseksija (lat. apsmthion) bog. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. apsenteri (eng. pohvaliti. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. approximatio) pri-bližnost. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). aproksimacija (nlat. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. aproksimativan (lat. prilagoditi. rovove. naročito nekog trenutka ili dogañaja. supr. približno izračunavanje. samovolja. ili predstavljati nešto kao apsolutno. pod apsenti-zam. prvi osnovni uzrok svim pojavama.

apstraktum (lat. abstentio uzdržavanje) prav. progutati. abstergens) med. raseja-nost. mislima i sl.: konkretan). odvajati u . ono pggo je u mislima.). uvlačiti u se. apsolutnost (lat. npr. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. odvajanje. apsolucija (lat. otići. absorbentia) pl. apstergirati (lat. abstergere otrti) prati.apsolutizirati 69 apscisa ni. ovladati. ad absurdum) otići u besmislenost tj. otići ad apsurdum(lal. metron mera) fiz. abs-cedere) odlaziti. absorptio. apsurdnost (lat. apstraktan broj mat.: in konkreto). pranje. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. obuzimati. okaniti se toga. upijanje. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. abstractum) log. radi lečenja sepse. specijalno. gnojno zapaljenje tkiva. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. med. abstersivus) med. potpuna zauzetost (poslom. rasejan. abstrusus) skriven. apsces (lat. pomilovanje. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. sredstva za ispiranje rana. misaonih predstava. dubokomi-slen. usisiavanje. apsolutorij(um) (lat. koji čisti (ranu). apstrahovati (lat. živeti trezveno. spolnom opštenju. čist. razrešni. usisa-vati. doći u sukob sa zdravim razumom. supr. dubok. nerazložan. apsorpcija (lat.: relativnost. apsumpcija (lat. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. upijati. apstrakcija (lat. mislen. abstractio) log. gnojnica. opšte. teorijski. apsolutivira ti. duvana. zagnojavati se. ab-sorbere) v. uzdržljivost. odvajanje. apscisa (lat. nepriličan. čista misao. trezven. ekstrakt nekog soka ili alkohola. usov. apsolutist(a) (lat. apstraktan (lat. apstraktum pro konkreto (lat. nerazložnost.: emisija). zamršen. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. uzdržavanje od alkoholnih pića. potpuno zaposliti. viši. apsorbirati (lat. absolutus) bezodnosnost. absolutorius) koji osloboñava. razreš-nica. odseći) geom. progresivne parali-ze itd. apsterzivan (nlat. abstergentia) pl. obuzeti. ne obazirati se na to. absumptio) trošenje. savršenost. čist pojam. pojmovno odvojeno. absurdum nemoguće) v. absolutum) v. sasvim zauzeti poslom nekoga. težak za razumevanje. apstrahirati. abs-trahere) odvojiti. abscissa tj. apstinent (lat. mesa. prelaziti u gnoj. koji postoji samo kao pojam (supr. absorptio) fiz. apstinencija (lat. apsorbencija (lat. abstinere) uzdržavati se od alkohola. čišćenje (rana). samo u mislima. neosvrtanje na. apstruzan (lat. med. duvanu. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). duvana. apscedirati (lat. osloboñenje. teško razumljiv. gonoreje. sredstva za čišćenje spolja. glupost. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. abstinens) pristalica apsti-nencije. apsurd (lat. ispiranje.. apsorbovati (lat. diplom-skog ispita. osloboñenje.mislima. linea. mis leno (supr. neuslovljenost. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. absurdus) logički nemoguć. čista misao. fiziol. abs-trahere) v. in abstracto) u opštem. udubenost u misli. upojan. neime-novani broj. misaona imenica. usisan. otpusni. koji služi za ispiranje. abscindere otrgnuti. spolnog opštenja itd. apstinentan (lat. fig. absurditas) logička nemogućnost. što biva usled piemije. absolutorium) razre-šenje. apsurditet. absurdum nemoguće) v. čistiti (ranu). abstractus) log. udaljiti se. nepodoban. abstractivum) xex. besmislenost. upiti. apsurdi-te t. hen. zatvoren. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. apsolutoran (lat. graditi misaone predstave. zamišljenost. apstergencije (lat. mesa. udaljavati se. apsorpciometar (lat. fiksacioni apsces. napon. abstersio) med. odvojiti. zamišljen. negledanje. bezuslovnost. apsurditet (lat. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. grč. apstinirati (lat. trošiti. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. apstraktne (nlat. grañenje pojmova. trezvenjak. besmislen. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. rela-tivitet. v. ispirati. smešan. taman. misao- . apeterzija (nlat. apsorbirati. med. odustajanje od nasledstva. razrešio pismo. in apstrak-to (lat. ubrizgavanjem mleka i dr. neograniče-nost. spolne ljubavi. apstencija (nlat. potrošiti. abscessus) odlazak. apsurdan (lat. gram. besmislica. čist akt mišljenja. koji razrešava. izmučenost. apsorptivan (nlat. nejasan. zagnoj. ab-sorbere) usisati. istrošenost. mesu. metastatič-ni apsces. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. ispolj. absolvere. mudrovanje. apstrahirati (lat. apsterzivan. primanje u sebe (supr. gnojnik. apstergevtan (lat.

arak (arap. aragonit poš. glavna. napraviti sporazum. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive.). logfa) zool. prekidanje. arahnitis. u umetnosti. ten. neograničeni gospodar. arrangeur) upravljač. haram. izravnati. mode i dr. prirediti. eidos) pl. žrtvenik. arancivi (ital. povraćati. a punta d'arco) kuz. nauka o paucima. arbija (tur. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . spremiti. osobenost. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. arahnolog (grč. arachne. ar (lat. arbitraža (fr. arahnodaktilija (grč. bezbojan ili žućkast mineral. složiti. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. npr. arahnide. araneolog. poravnati. aram v. arahnoditis.). arachne) med. oduzimati. arrangement) ureñivanje. udešavanje.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arachne pauk) pl. zraka vrsta jake rakije od pirinča. slik. suñenje izbornim sudom. paučinaste moždana opna. oblik) zool. logfa) zool. agapea pauk. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. ugledati se na Arabljane. izabrani sudija. apcigovati (nem. sporazum. apscisija (lat. arachne. ara (lat. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. poravnanje. arahnoditis (grč. arachne. upotrebljavati u govoru arapske reči. 2. araba) orijentalska kola na dva točka. arabicitet (nlat. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. a punta darko (ital. menica za izmi-renje nekog duga. araba (tur. kuz. lat. prireñivač. red. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arachne. arachne. pretakati (vino). ureñi-vač. odvajanje. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. prisutni svedok. arachne. arahnoide (grč. aratura (lat. lat. arachne) med. raspored. pol. v. karbonat kreča. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. arabeska (ital. kol. v. gen. arahnoida (grč. arapske književnosti i umetnosti. arbitražni posao (lat. v. oblik) pl. agapea. arabist(a) znalac arapskog jezika. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. apunto (ital. agapea pauk. daktylos prst) ned. 3. arahnide (grč. grč. arachne. arahnologija. arahnoliti (grč. naročito za »sene. arahnitis (grč. otakati. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. fig. logfa) zool. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. aga) oltar. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arak (lat. arranger) urediti. odbijati (npr. govoriti arapski. ukusa. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. arbiter) izborni sudija. posmatrač. a-pteros beskrilan. osušene i pošećerene naranče. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. aranžirati (fr. 4. arabicitas) suština. obrada. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. araneologija. eldos vid. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. tip. a. . arahniti (grč. ureñenje. arka tabak (hartije). harač. trg. arabizirati udesiti po arapski. ptyalon pljuvačka) ned. sreñivati. arcus luk) 1. eidos vid. zool. arahnoliti. udešavati. rum (od ove je postala reč rakija). arbitrage. arač v. arba. male.) 2. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). apterologija (grč. zool. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. prireñivati. arapske književnosti i dr. zapravo slike iz biljnog sveta. arahnologija (grč. presuda izbornog suda. fantastične linije u slikarstvu. grč. grapho pišem. buvama i dr. arbitrari) fin. 2. verovnike zadovoljiti. arancini) pl. araneografija (lat. appunto) trg. otki-danje. araneologija (lat. sudija u nekom sporu. i poznavanje arapskog jezika. udesiti. šećera ili od soka kokosovog oraha. rasporediti. lithos kamen) geol. arahniti. pokrajini u Španiji). zapaljenje paučinaste moždane opne. abscissio) odsecanje. srediti. pauci. blju-vati. arabesco) l. aptijalizam (grč. paucima slične životinje. vrhom gudala. izmirenje. ukras u arapskom stilu. aranžman (fr. abziehen) l. arabizam osobenost arapskog jezika. udešavač. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. arahnoide. reč uzeta iz arapskog jezika. opisujem) opisivanje pauka. od plate na ime otplate duga). logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. ureñiva-ti. ret. arabotedesko (ital. v. najuticajnija. grč. arbiter (lat. despot.

vrt (rasadnik) sa drvećem. raspravljen. argyrion. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arvus njiva. argentan (lat. arbor vitae) aiat. obrazlaganje. lenj) hen. argotirati (fr. argit) puškarnica. tj. arboretum (lat. argonaut (grč. argon (grč. atomska masa 39. arborescere) pretvarati se u drvo. argumentatio) dokazivanje. neon. argental (lat. argumentum) dokazno sredstvo. porodično stablo. cultura gajenje) poljoprivrede. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. shvatanje. argotizam (fr. argyrion. arborin (lat. argiroza (grč. pretvaranje u drvo. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. svojevoljan. arbitrator (lat. krip-ton. arboriformis) koji je u obliku drveta. pakvon. argumentator) onaj koji navodi dokaze. arborizacija (nlat. nautes) kit. suditi. arbitrarius) izbornosudski. argyrion) med. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. neradan. mirisa i ukusa. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. argirija (grč. ocena. argentum) srebro. mam'a pomama. metalna smesa slična srebru. odrvenjenje. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argirijaza. Argo. veština dokazivanje. slobodan izbor. dokaz. plemeniti (inertni) gas bez boje. pakfong. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. argentum. arbitrirati (lat. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. zemljodelstvo. redni broj 18. oblik) veštačko srebro. novac. zaključivanja. arbitrij(um) (lat. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. argiroida (grč. argonautika (grč. arborist(a) (lat. ksenon. bubrega i jetre. argumen(a)t (lat. bogatstvom. samovoljan. biljni otisak. odrvenjavanje. koji obrazlaže. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. način dokazivan>a. pakvon. arbitraran (lat. arboriforman (nlat.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. argyrion srebro) ned. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argental. argumentativan (lat. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argentum srebro) legura bakra. trg. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. zbirke drveća. strast) za novcem. arvikultura (lat. argyrion. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. izabrani sudija. argentometar (lat. argentum) v. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. dokazni. argumentacija (lat. arbor genealogica) rodoslovno stablo.. znak Ag. argirijaza. volja. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. arbitrium) presuda. Argo. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. argiromanija (grč. odrvenjavati. mangupski. izborni sudija. argo (fr. v. zaključivanja. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argyrion) dged. arbitracija (lat. arbitrimn liberum) slobodna volja. grč. argonauti (grč. proizvoljan. arbitrijum liberum (lat. arbor drvo. arborescencija (nlat. vrsta glavonožaca. rodoslov. približan. zaključivanje. argyrion srebro) ned. nautes brodar) zool. argentan. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. šatrovački govor. izbornosudski. obrazloženje). koji zaključuje. kao drvo. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). izbornog sudije. slobodno opredeljivala. samovolja. ludilo) želja (ili: žeñ. vladavina novca. razlog. elemenat. god. argat (tur. proizvoljna procena. argentum folijatum (lat. v. stari grčki junaci. arbitralan (lat. „životno drvo". obrazloženje. ñuture procena. efdos vid. arborikultura (lat. argirokratija (grč. govoriti jezikom koji svako ne razume. arbor vite (lat. arborescirati (lat. nazvani po svojoj lañi Argo. lopovski. argos nedelatan. mišljenje. sud. argirizam (grč. argumentator (lat. sloboda opredeljivanja. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. Argo. argentum vivum) živo srebro. cinka i nikla. arbitrari) ceniti. up. živa. argentum (lat. otkriven 1894. . sadržaj ili izvod iz nekog dela. argentum foliatum) lisnate srebro. argirijaza (grč. arbor genealogika (nlat. presuñivati kao izabrani sudija. pro-cenjivati.948.

areraže (fr. arestatorij(um) (nlat. muz. nepla-ćena kamata. argumentosus) bogat grañom. ardens) gorući. ardasa (fr. Ares) mit. aretirati. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. zatvor. areal (nlat. bog rata. rvač. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). ardit (ital. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. silan. arrestans) uhapšenik. arduitet (lat. metron mera) fiz. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. argumentum e konsenzu gencijum (lat. sin Zevsov i Niobin. veoma oprezan i revnosan čuvar. arestat (nlat. fig. haps. arestirati (nlat.. nlat. arena (lat. silom. peščano kupatilo. ardasina (fr. žustar. mandatum) prav. Areios Aresov. fig. 2. polje borbe. areometar (grč. argumentum ad veritatem (lat. ardito (ital. arza (grč. arrestum) zatvor. uhapsiti. u Ateni. fig. vrsta fine per-sijske svile. areola) malo. naredba o hapšenju. arzi-mahzar (tur. bogat razlozima. ardus strm) strmost. dokazima.. gumno. dolazak laña u pristanište. fig. obra-zlagati. arrestatus) prav. kolektivno javljanje. optuživanje. araios. areometrija (grč. tektoniki) voj. obustavljati. usijan. araios redak. poprište. dolazak. arrestatio) hapšenje. 2. sr-čano.argumentirati argumentirati (lat. kupanje u pesku. gradilište. dovezena roba. gravimetar. astr. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. argumentari) navoditi kao dokaz. uhoda. obustaviti. Arej (grč. zadržavati. popularan dokaz. zatvaranje. špijun. revnostan. argumentisati v. po Zevsovoj zapovesti. Argusove oči vrlo budne. arrerages) pl. Argus) mit. neplaćene zakupnina. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. nemajući drugih dokaza. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. . arete vrlina. ardentan (lat. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. arendar (nlat. dizanje glasa. pažljive. nauka (ili učenje) o vrlini. agea. Areios pagos) 1. areotektonika (grč. arrivage) pristajanje. dugovi. arest (ital. tr-kalište u cirkusu. arz-mahzar) pismeno. crven krug oko zapaljenog mesta. ardassine) trg. krug oko Meseca.teza. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. supr. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. Argos. veština. Ares) mit. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. Ares. arivaža (fr. zapadno od Akropolisa. rata i ratnih užasa. ne biti isplaćen. hidrome-tar. arendirati (nlat. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. zatočenik. arsis) metr. naoružan ruč-nom bombom i kamom. haps. Arej. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. arena) borilište posuto peskom. smelo. Areopag (grč. vrsta grube svile iz Smirne. boga rata Aresa. arrestare) v. deo etike. argumentozan (lat. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. zaostala plaćanja. med. metria) fiz. logia) fil. jer je predlagač rñav čovek". Argus (grč. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. prsten oko bradavice na sisi. staviti zabranu na. rešt. zakupiti. arendator (nlat. argumentum ad hominem (lat. prav. areražirati (fr. aretirati (fr. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. arresto. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. rada i sl. čije je sedište bilo na tome brežuljku. agea) površina. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti.: „Taj predlog nije dobar. dovoz robe. arenant (lat. žarki. lako razumljiv. arrendator) zakupac zemljišta. tj. arrestatorivun se. 3. argumentum e consensu gentium) log. kažnjenik. up. arenacija (nlat. arrenda) zakup zemljišta. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. aretologija (grč. ardito) muz. najstariji i najugledniji sud u Ateni. slobodno mesto. uzapti-ti. tegoba. zažaren. plah. molba. npr. zaključivati. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. arreter) zaustaviti. 72 arivaža arenda (nlat. zaustavljati. vatren. ardasse) trg. arenatio) med. v.) rasprostranjena na Zemlji. argumentirati. argumentum ad hominem) 1. strastan. muka. sin Zevsa i Here. simbol surove hrabrosti. lat. arena) borac na areni. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). ardito) voj. arestacija (nlat. Ares (grč. areola (lat. ubio Hermej. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. zadrhtati. dokazivati. arsa (lat. ugovor o davanju zemljišta u zakup. velika teškoća. vreo. plaho. arestant (nlat. zatvoriti. argumentum bakulinum (lat. dokazuje nešto batinom. znat.

relikvije i dr. arriere-garde) voj. arijergarda (fr. jalovost. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. u vidu arije. pomogla Tezeju. melodija. arithmos broj. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. jalov. arijanci pl. nauka o brojevima. aritmometar (grč. arijer-ban (fr. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. Aristarh (grč. mršav. sušan. kratos moć. mit. veština računanja. poglavica zlih duhova. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. Arijevci. a rijega (ital. aridura (nlat. Irana sami sebe nazivali. zaštitnica. plemićki stalež. fig. sušenje. arietta) muz. aritmetički (grč. i njegovih pristalica. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. pošto je ubio Minotaura. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. aristarhski. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. veštak u računanju. u novije doba. niz lukova na stubovima. dragocenosti. v. fig. arhit. računaljka. laktaštvo. arithmos. arithmos. arijevci pl. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. aridura) med. arythmia) nedostatak ravnomernosti. aridus) suv. ariozo (ital. ih. aritmetičar (grč. način pevanja. arijanci. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. med. agua) pl. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. prijatelj i član aristokratije. love zvanja i položaje. aristos najbolji. mršavljenje. aritmomantija (grč. v. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. aristolohika (grč. v. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. sredstva koja pomažu porañanje. učenika Platonova. agua. arriver postići) osobina onih koji. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aristos najbolji. iz IV veka. arriver postići. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. geometrijska sredina. neplodnost. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. Ariman (pere. agsa kovčeg. suvoparan. Arijci (sskr. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. aritmije (grč. agua) pretvaranje u Arijce. suša. nesklad-nost. pr. pristalice i pobornici arija-nizma. lutrije i dr. nepravilno kretanje. Persije i ist. arioso) muz. aritmomanija (grč. aria. aristokratizam (grč. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. gurgurstvo. karijerist. otuda: Arijadnin konac. poslednja odbrana. večni protivnik Ormuzda. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. Arijci. arkada (fr. ariditas) suvoća. mania ludilo) med. aritmologija (grč. aritmogrif (grč.). arijevci. aritmus (grč. de-mos narod. mršavost. naročito kucanja bila. arijski jezici svi indoevropski jezici. plemstvo. Arijadna (grč. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. fr. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. arithmos. ned. Arijevci (sskr. rythmos takt) med. pevajući. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. e arithmetike tj. slabost. 2. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. aritmetike (grč. arivizam (fr. Aristoteles) fil. . arka (lat. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. mršavost. aristokratia) vladavina plemstva.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aridan (lat. naročito čišćenje porodilje. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. mala arija. Ariadne) mit. fig. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). arriere-ban) voj. računski. arizacija (sskr. arithmos. locheia porañanje) pl. arija) pl. sušnost. aristokratija (grč. pesmica. osiguranje života. pere. progresija. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. up. pre naše ere). 2. techne) mat. aristotelizam (grč. Ahriman) ion-. ariditet (lat. deo čeone kosti (očna). nepravilnost. a-. bez ikakvih obzira. neplodan. bog i praizvor svega zla. sanduk) 1. vladavine plemića. anat. spržen. na-pev. odstupnica. zaštitno odeljenje. vlast) vladavina plemstva i naroda. arija (ital. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. suvoparnost. pulsa. aristodemokratija (grč. logla) nauka o brojevima. nego običan čovek. arithmetikćc) koji spada u računanje. arcade) l. gurgur. arithmos broj. laktaš. arivist(a) (fr. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar.

trg. Arkadoi) pl. ratna sprema. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. stezanje nekog dela tela zavojem. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. arma (lat. gord. arozirati (fr. prevrtljivost. arctatio) ned. vrdanje. muz. tajno sredstvo. arogirati (lat. „armija beskućnika" itd. arrogantia) nadmenost. naknadno plaćanje. osvežavanje. arkeo izdržavaš) geol. arozaža (fr. pozadi kuće. armatura (lat. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". so!G agso) gudalom. voj. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. ohol. potez gudalom. arktički (grč. oružati. arcanus) tajni lek. doplatiti. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. oru-žana sila. nego su »siveli samo od službe u vojsci. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. metodski bombardovati. arrosio) med. arctius jus) prav. arkoza (grč. navodnjavati. polivati. grañ. arroser) zalivati. armada) oprema. arcanus tajanstven. polivanje. lat. arlekin (ital. opre-miti. arkapija (tur. kako se prave sredstva za ulepšavanje. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. agso. fiz. armorist(a) (nlat. povećanje nosivosti zida gvožñem. naoružanje. vazduhoplovstvo. potporni poluluk. arko (ital. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. arrosement) zalivanje. arrosage) zalivanje. arcato) muz. vrdalama. fiz. kol' arko (ital. nlat. fr. doplaćivanje. poza. pooštrena zapovest (ili naredba). jačati. arogantan (lat. armorale) knjiga sa grbovima. arkcijus mandatum (lat. drzak. podmlañivanje itd. uraslost nokata u meso. arktos (grč. obasuti (ili: obasipati) vatrom. Armida lit. agta) pl. idiličai. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. prisvojiti. stub podupirač. arkanist(a) (lat. voj. Arktik (grč. poslao protiv Engleske). nagrizanje kostiju. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. sužavanje. tj. mali naoružan brod. arlecchino) lakrdijaš. jela i dr. arkanum (lat.arkadski arkadski (grč. arkuacija (lat. veliko mnoštvo. fig. god. arktura (lat. sočna materija kod biljaka. fig. 3. snažiti. naduven. fig. pesnici pastirske poezije. gudalo. nego iz avlije. bombama. armija (lat. arkcijus jus (lat. drskost. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. sopstvenik gusarske lañe. od srednjeg veka: porodični grb. sever. e arktos Veliki Medved. aromatizacija (grč. arozman (fr. »sena sposobna da zavede. armare) voj. pravo prvenstva. agta oružje) pl. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. šaljivčina. armatura) voj. agtee) 1. stanovnici Arkadije. drznuti se. bliže (ili: preče) pravo. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. arrodere. muz. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. nadmen. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arcuatio) med. Velika Kola) astr. onaj koji se razume u grbove. granatama. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. usiniti. snabdeti ratnom spremom. bezobzirnost. arcus luk. armirati (lat. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arktikos severni) Severno Ledeno More. armadilja (šp. prevlačeći guda-lom. arkosolij(um) (lat. Pola. obasipanje vatrom. agta oružje. prisvajati. armorial. artiljeriju i dr. gusar. arctior citatio) prav. zaobilazan. prevrtljivac. najedanje. vinski cvet.. metodič-no bombardovanje. nlat. navodnjavanje njiva. čovek koji često menja mišljenje. ovlažavanje. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. razmetljiv. armadilla) kor. prav. fig. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. arlekinada (fr. nepropisan put. arlequinade) šala. trg. armada (šp. u Španiji: oružana sila. arogancija (lat. naoružan trgovački brod. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. arcus luk) nuz. arkbutan (fr. fig. nao-ružati. lakrdi-ja. oružje. . lučni stub. mor. arrogans) nadut. arktacija (nlat. aroma) miris. gusarska laña. naivan. armorale) poznavalac grbova. mala ratna flota. armater (fr. uobražen. Arkañani (grč. pastirski. arctius mandatum) prav. nadutost. seoski. lat. arc-boutant) arh. tj. armateur) mor. arozija (lat. arrogare) usuditi se. krivl>enje kostiju u obliku luka. Arkadla. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. naknadno platiti. „armija nezaposle-nih". naročito carinski. arkcior citacio (lat. armorijal (fr. arctura) med. morski razbojnik. vojska. podlivanje ulica. npr. armalis. tenkove. aroma (grč. bezobrazan. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. uzeti pod svoje. arkato (ital. arkadikćs) koji je iz Arkadije. npr. grañ. oholost. 2. nepravilan.

arsen muški. uvećanje. are vova (lat. arpeggiatura) muz. are silogistika (lat. prskanje arterije. nlat. arpikord. artefactum) veštački proiz-vod. ars antiqua) stara umetnost. arpentage) zemljomerstvo. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. are angina (lat. aroma. arpeggiato) muz. arpanetta) muz. arteriole (nlat. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arpeggiare) muz. arteriositas) fiziol. arterioreksis (grč. muški porod. zaokruživanje. metnuti mirisa u nešto. aromatika (grč. arterfa žila) anat. arpadžik (tur. ars mnemonica) veština pamćenja. arsenijati (grč. nauka o arterijama. arteriozitet (nlat. naročito knlževnog. aroma) namirisati. arterijska krv otvoreno crve na. arterijalitet. arteriolae) pl. slabost uma. zaokrugljenje. proširenje. zapaljenje arterija. mirisan. arsonvalisatio) v. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arterfa. arterieurizma (grč. arpihord. arostema. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. arsevofagizam (grč. arsena. arteritis (grč. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. stenćs tesan) med. arsenogonija (grč. arterfa. arterfa žila. arterfa. hem. arsonvalizacija (nlat. trovanja akutna i hronična. slobodne umetnosti. arrondissement) zaokrugljivanje. artelB) radna zadruge. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. vita brevis) umetnost je duga. ars. tome sečenje) med. arrostia) med. arrostema slabost) med. deo grada. aroma) mirišljav. v. jak) hen. arteriostenoza (grč. arpeñato (ital. ektasis pomeranje) med. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. arondismav (fr. arteria) med. arostema (grč. tvrd) med. arpikord (ital. niz razlomljenih akorada. prskanje) med. artizam (lat. arteriotomija (grč. arterijalitet (nlat. bilo iz srca u ostale delove tela). arsenikćn. ital. logfa) anat. u razlomljenim akordima. artelj (rus. fig. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arpantaža (fr. jedinjenja su mu jako otrovna. arterijalizacija (nlat. arsenik (grč. fiziol. sičan. sužavanje (ili: suženost) arterija. agra. arsenikćn) pl. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arteriektazis (grč. srez. tj. zanat. arteriologija (grč. podrugljivo: tandrkati. up. posle kojih dolaze kapi-lari. najsitnije arterije. aromatica) al. posao. veština. operativne otvaranje arterija. aromatičan (grč. proširenje arterija. ars longa. kvart. arpaneta (itzl. zaokrugljenost. bilo. are mnemonika (nlat. arterija (grč. svirati na harfu. lomljenje tona kao na harfi. are longa. darsonvalizacija. arteriografija (grč. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arsentrioksid (As2O3). arsenale) oružnika. muzički stil u XIV i XV v. arterialitas) fiziol. arsen (grč. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. arterialisatio) fiziol. mala harfa. za-činjavati. phagein jesti) med. chorde žica prevara. redni broj 33. eurys širok) med. lepe veštine. arpihord (ital. kao na harfi. v. arterijski (grč. arterfa. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. ono što je veštački napravljeno. arsenal. arpeño (ital. premeravanje (ili: merenje) zemlje. mirišljave materije. jak otrov. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. ars) umetnost. koji prijatno miriše. arterfa. muz. arsenal (fr. izražavanja . gone rañanje) rañanje muške dece. artes liberales (lat. artes liberales) pl. grč. elemenat atomske mase 74. arsen muški. ars nova) nova umetnost. arsenik. arterfa žila) koji se tiče arterije. gde je veoma rano bilo takvih bunara). sklerćs krt. artis umetnost) način umetničkog. opis (ili: opisivanje) arterija. arostija. arostija (grč. are (lat. soli arse-nikove kiseline. a život kratak. struka) muz. magacin za smeštaj ratne spreme. arpeñatura (ital. arpeñirati (ital. žeš. v. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. vita brevis (lat. začini. arpeggio) muz. arterioekleroza (grč. naročito u morskim pristaništima. graphia) anat. damar. znak As. arsenikćn) hem. bogatstvo u arterijama. v. krvna žila. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. začiniti. rexis kidanje. harfica. arteriektazis. nlat. arterfa. sa začinom. arteria. spinet. artefakt (lat. zanatlij-ska radna zajednica. arsenikćn) pl. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arseniti (grč. oksidisana krv. ludilo. zaokruženje.9216. arteriozitet. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl.

artrozoa (grč. artilerac (fr. arhaističan v. artos. artist(a) (ital. oblik ili izraz. logia) početna nauka. ruop gnoj) med. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. bogat trskom. archakos) starinski. fr. arthron. arthron. arheografija (grč. arche početak. artofag (grč. bog. artikulisati v. pus. odyne bol) med. podćs noga) pl. arhelogija (grč. polza (korist). zapal>enje zglobova. arhegonije (grč. tačka ugovora. arheopteriks (grč. artišoka (ital. anat. arhaičan (grč. logos reč. nameštanje iščašenih zglobova. phima izraštaj. krilo) zool. zglobobolja. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. emballo ubaciti. logos reč. prepreden. artistique) umetnički. trg. artos hleb. veštak u jahanju. artropoda (grč. reči i slogove jasno. veštački. arhejski (grč. tobdžija. prevremenoj arterio-sklerozi. artistički (fr. artikulirati. arthron zglob) med. arun v. arthros. veštački. artificialis) veštački. arch-egetes) voña. pregib. čvor. artiljerac. arthron. fig. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. arhaičan. starinski. arhaizam (grč. članak) članak. neprirodan. stilom. artichaut) vot. archaios star. arthon zglob. glumac. vinovnik. glavočika sa cevastim cvetovima. prastari. umetnuti) kec. artropioza (grč. fr. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. artizan (fr. phagos) hlebojed. arthron zglob. jedan po jedan. opšte ime za kukce (insekte). gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artrokarcinom (grč. glumac. arheopteriks. liigv. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. zglavak. artroze (grč. artikulirati (lat. pauke rakove i crve. drevan. osnivač. algos bol) med. artralgija (grč. archaios star. arhaičan. pterix pero. articulus zglob. latreia poštovanje) služba za hleb. pokretač. bol zgloba. pathos bol) med. tj.). šećernoj bolesti. uzglobljavati. igrač na konopcu (u cirkusu). artiljerija (fr. član. zglavkari. poznavalac umetnosti. archaios star. artokarpi (grč. kolence. kompozicijom i dr. umetnički. operativno otvaranje zgloba. gnojenje zglobnih kostiju. up. artikularni (lat. articulare) uzglobiti. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. hlebno drveće i hlebne bil. articularis) zglobni. artremboleza (grč. karpos plod) pl. tome sečenje) med. zglavak. arthron. koji odista potiče iz starog vremena. izneti. artro. artrodinija (grč. artista. phyo stvaram) med. odsek. arthron zglob. jestastvo (priroda). bol u zglobu. arhajski period v. bol zgloba. artolatrija (grč. mekani otok zgloba. arheologija (grč. izveštačen. arthron. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. topništvo. iznositi nešto član po član. drevni. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. poglavlje. azojski period. artikulacija (lat.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. giht. archaios star. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. up. LIŠð. artilleur) vojnik koji rukuje topom. napis. trganje u zglobovima. prastari) star. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. artrofioza (grč. nlat. articiocco. arthron) med. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. naročito antičku umetnost i nauku. fosilni kič- . docnije: topovi. artrotomija (grč. artikulisati. arundinosus) trskovit. lek). artisan) zanatlija. gaji se kao veoma cenjeno povrće. sastav tela koji je sklon gojaznosti. artificiosus) umetnički.(grč. artillerie. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. artropatija (grč. prastari) gram. arhaizirati (grč. artik(a)l (lat. lukav. obrastao trskom. pro-či (drugi). zoon životinja) zool. priključenije (doživljaj) itd. zglobni. slik. trganje u zglobovima. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). arche početak. otok) med. bol (ili: trganje) u zglobu. stvar. arheornis v.ke. archaios star. zool. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. articulatio) anat. artos. gonos) pl. sastavni deo jednog spisa. zastareo. grapho pišem) opisivanje starina. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. artrofima (grč. osnovi nauke o čoveku. zglob. arheget (grč. drevan. arheolog (grč. vot. artificiozan (lat. veštak. da(va)ti arhaičan oblik. „igra reči". gran. neuralgiji. zglobobolja. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artritizam (grč. astmi i dr. kostobolji. paragraf. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. rak u zglobu. arthron) med. karkfnos rak) med. arundinozan (lat. bog. harun. arthron. poglavar. rod vojske naoružan topovima. artificijelan (lat. npr. archaios stari. artritis (grč. roba u trgovini. zastarela reč. artiste) umetnik. predmet. životinje sa zglobovima. izgovarati. archaios star. zagnojavanje zglobova. arthron.

spadnutost zadnjeg creva. poglavar. 3. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. dvorski lekar. renesansnoj i barokno j arhitekturi). archos. a po drugim opet ptici. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. vrsta crnog luka. archeion vladino nadleštvo. pra-. arhivolt (ital. as. naročito: prvi otisak. lat. vrlo. zametak) zool. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. arhitrab (grč. najbolji u nekoj struci. arhiñakon (grč. archi-pelagos more) ostrvlje. arhivalije (nlat. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. trabs greda) ar*. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. najmanja jedinica za merenje zlata. prvi nad. arhitektonski (grč. arhigonija (grč. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. prazametak. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. tj. arhitip. arch-iereus) vladika. arhitekt (grč. archo prednjačim. setva) bog. 4. visoko sveštenstvo. naročito u avijatici i raznim granama sporta. arhiepiskopija (grč. grañevinarski. i 640. prvosveštenik. arhimagija (grč. arhihijerarhija (grč. neimarstvo. . sada potisnuta tzv. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. alhimija. arhi. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. a salvo) trg. v. arhetip. episkopos) prvi vladika. prapočetak. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. grañevinski stil. arhivski (lat. arhitekture (grč. prvak. archos. prastvaranje. asai (ital. kele prosutost) med. arhijater (grč. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom.arhesporIJum 77 menjak. fr. fig. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. archivolto glavni luk) vrh. archo prednjačim. as (lat. dioikesis gazdin-stvo. prosutost. koji su često ukrašeni kipovima. archos čmar. „kec" na francuskim kartama. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. archos. blastos klica. abiogeneza. dokumenti. architec-tura) grañevinarska umetnost. podrugl>iv u govoru ili pisanju. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. archetypon prauzorak) prasli-ka. neimarstvo. a salve (ital. archon) vladalac. arhitrab. archivista) v. arhihijerarh (grč. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. arslama) bog. arche početak. izmeñu Grčke i Male Azije. arhocela (grč. školovan grañevinar. 5. koji se tiče jednog naučnog sistema. prauzor. koji radi u arhivu. veoma. dobro očuvano. architekton. spisi ili akta. u početku od pola kg bakra. kod starih Rimljana: novac. prvi služitelj jedne crkve. koji pripada arhivu. archimandrites) starešina manastira. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo.) arh. arhont (grč. nadbiskupa. prodor zadnjeg creva. Archilochos) poet. archivum. archo. po izvesnim delovima sličan reptilijama. grč. nauka o grañevinarstvu. arhiv(a) (lat. raspored i grañenje jedne grañevine. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. anorgakske materije. trešnja (plod i stablo). archo. arhiepiskop (grč. najjača karta.(grč. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. koji se nalazi u arhivu. archos čmar. arhijerej (grč. e. arhitrav. rif. mitropolit. prvosveštenik. prapismo. vrhovni sveštenik kod Jevreja. arsin) stara mera za dužinu: lakat. nadbiskup. neoštećeno (na tovarnim listovima). arhetip (grč. archivum) koji se tiče arhiva. arhivar (lat. iatros lekar) prvi lekar. povel>e. 2. lat. veličine goluba. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. original. lični lekar. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. arhitip (grč. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. arhivar. neimar. arhitektonika (grč. način zidanja. archos voña. viši lekar. grañevinar-stvo. zajedl>iv. rimskoj. up. spora sejanje. žučan. up. nauka o sistemu. počinjem. gfgnomai stvaram) biol. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. spontano postanje života. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. arhivist. assis) 1. pre n. architektonikos) grañevinski. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. arhitrav (grč. arhivist(a) (nlat. aršlama (tur. arhiblast (grč. lat. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. arhoragija (grč. archo početak. arhesporijum (grč. arhidijeceza (grč.). arhimandrit (grč. potiče iz preistorijskog doba. assez) kuz. ptosis pad) med. arhilohijski (grč. arhoptoza (grč. službenik arhiva ili arhive. arhipelag (grč. aršin (tur. archetypon) v. assai. episkop. metričkim me-renjem. architekton) grañevin-ska umetnost. archos.

smrti i sl. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. pomoćnik sudijin. one koja se polaže pre davanja iskaza). asignant (lat. assassinator) prav. isušenje moč-varnih mesta itd. aselgija (grč. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. assecurans) osiguravač. u pohranu. sepsis trulež. a-septikos) koji nije sklon truljenju.bez. aseitas. aseptol (grč. aseitet (nlat. oleum ulje) hen. nlat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. assertivus) v. a. asekurirati (lat. dakle. problematičan. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. fr. asertoran. asertivan (nlat. asenzija (lat. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. isušivanja podvodnih mesta itd. asignat (lat.asamar 78 asignatar asamar (lat. koji je bez oznake. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. asekuracija (nlat. npr. čišćenje od zaraze. asentacija (lat. aseksualizacija (grč. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. asesura. koji nema zaraznih klica. asanzer (fr. asignatar (nlat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. assecurare) osigurati. assignatus) lice na koje glasi uputnica. asibilirati (lat. u nekom gradu. asanacija (lat. asekurancija (nlat. up. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. apodiktičan). a-. asemos) koji nema znaka. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. assecuratio) v. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. tj. bez pratioca. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). a. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". prav. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. primalac novca po uputnici ili nalogu. asservare) čuvati. sačuvati. lat. bez obeležja. a-selenos) bez Meseca. npr. lift. asesor (lat. kora od hleba. potvrdan. sepsis) hem. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. umorstvo. asacija (nlat. nepriznavanje bogova. nlat. sexualisa-tio) uništenje. aseleničan (grč.. doznačilac.ne. bolesnikove kože i dr. ad-. aservat (lat. fil. asesorat (nlat. pri vršenju operacije. postojati sam sobom) samostalnost. assus pečen. . obezbediti. ascenseur) dizalica. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega.). fr. asemičan (grč. asertoran (lat. aseveracija (lat. ostavljanje u pohranu. asekurat (nlat. kastracija. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. aseverativan (lat. dokazni.bez. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asebeia) bezbožnost. assertio) tvrñenje. pohraniti. assecuratus) osiguranik. mučko ubistvo. asekurant (nlat. aservirati (lat. asemija (grč. ulagivačko odobravanje. assibilatio) gram. udva-ranje. primanje nečega kao istinitog. nalog. sanus. ascenzor. asasinator (nlat. pomoćnik starešine nadleštva. a. aseptičan (grč. npr. sanus zdrav. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. pristajanje uz koga. securus bezbedan. assensio) odobravanje. unutarnjem nagonu. zvanje pomoćnog sudije. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). razvrat. a se esse biti tj. pohotljivost. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. assentatio) laskanje. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. sudsko pomoćništvo. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. koji nema spola. površina pečenja i dr.) ned. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. aselgeia) razvratnost. up. sexus spol) bespolan. asservare) čuvanje. pohrana. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). a-. asibilacija (nlat. protiv požara. kraju. up. zeta znak) ned. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. sepsis trulež:. bez ikakvog podsticaja spolja. antiseptičan. asebija (grč. aseptin (grč. assessoratum) prisuditelj-stvo. aseksualan (grč. lat. assecurantia) osiguranje. doznaka. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. assassinatum) prav. pozdravl>avanje naselja. uspinjača. asepsija (grč. assignans) onaj koji šalje novac. asasinat (nlat. asekurancija. asertorna zakletva prav. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. amarus gorak) hen. aservacija (lat. bezverstvo. fil. nesposobnost razumevanja znakova. assertorius) kojim se tvrdi. npr. bez trabanta. asanirati (lat. nasilje. za-klinjanje u nešto. tvrdnja. a-. asseverare dokazivati) potvrdan. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. kraju (ili državi). asercija (lat. dokazivanje. assibilare) gram. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države.

. asimilovati v. revnost. nedostatak hrane. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. neješnost. syllogismos posredni zaključak) log. zood. nespojenost) ret. pokajnički. asklepijadski stih četr. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. udarac u dvoboju. vrednoća. asitia nejedenje. vrsta klasičnog stiha. asignacija. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asli (arap. zaista. licemerstvo. primiti u se. preobratiti hranu u organ-sku materiju. vaspitni. gram. asimfoničan. stezanje) ned. askeo) pisac pobožnih. primati u se. potpora. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. bogougodnih spisa. acieration) pretvaranje u čelik. asklepijadska strofe četr. asjeracija (fr. assiduitas) tačnost. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. ali se nikad ne dodiruju. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. ital. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). asimetričan koji nema simetrije. nejedna-kost. bogougodan. asistolija (grč. assignatio) d oznaka. asitija (grč. asignatura (nlat.ne. vrsta vežbe u mačevanju. assistentia) pomaganje. asistent (lat. psih. asindet(on). prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. a-. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. asimpatija (grč. asignirati (lat. iz koga se ne može izvesti zaključak. nedostatak volje za jelom. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. asker) vojska. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asketos) isposnički. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. asimfonija (grč. pr. bez svezica. assignatura) v. nedovoljno saosećanje. gladovanje) post. nejednak. symptotos koji se ne poklapa) mat. asjeraža (fr. isti. asketes) isposnik. asker (tur. asindet(on) (grč. juriš. assimilare) izjednačiti. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. assistere) pomagati nekome u poslu. asketičar (grč. npr. asimptota (grč. pomoć. čeličenje. izjednačavati. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. trudoljubivost. neskladnost. bubine. detinje gliste. pritvorstvo. pomoćnik. a-. a-. assimulatio) pretvaranje. isposništvo. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. nejednovremen. u početku sa trohejom ili spondejom. nesrazme-ran. nemanje saučešća prema kome ili čemu. pomagač uopšte. asketizam (grč. askaris) pl. jezik. prilagoditi. aso (fr. symphonia) nesklad. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. napad.asignatura 79 asinhroaičan (grč. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. postojanost. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. — (ali) Slušale je momče čobanine. asketski (grč. neskladan. gran. jednačiti. prisustvovati čemu. upravo. i sa jambom na završetku. askeo) učenje o askezi. ua. supši. askaride (grč. a-. marljivost. a-. asindezija (grč. asilabija (grč. nestezanje srca. syn sa. npr. asketika (grč. asiduitet (lat. moguće. assalto) napad. ili izmeñu članova jedne rečenice. chronos vreme) neistovremen. (da) niko je ne čuje. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). a-syndeton) pong. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. asilogističan (grč. asistencija (nlat. tur. prilagoñava-ti. dela. asli. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. bez sveza. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. prisustvo glista u stolici. mestu ili načinu tvorbe). nevezanost. fiziol.: „Misli mlada. neistodo-ban. asimulacija (lat. askaris) med. vojnik. ash) pravi. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. a-. askesis) isposništvo. a. asignacija (lat. a-. assaut. neskladnost. askeza (grč. asistirati (lat. pokajniš-tvo. a-. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). asimilirati (lat. jednačenje glasova (po zvučnosti. istrajnost. asket(a) (grč. asyndesia) nevezanost. asimilacija (lat. asimptotičan (grč. uputni-ca. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. asindetičan (grč. prisustvo. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". pokajnik. assimilatio) izjednačenje. verovatno. izjednačavanje. systole skupljanje. sympatheia) nenaklonjenost. askariodoza (grč. nalog za isplatu. nepoklopljiv. asimilirati. neravnomernost. pratiti nekoga. doista. fiziol. asimetrija (grč. nedostatak veze u rečenicama.

odabrati stvari jedne prema drugima. zvanjem). slično zvučati. izazove u svesti i neku drugu. aspergioloza (lat. nepostojan) koji nema pravca. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. tajni ortak. društvo. aspermatičan (grč. raskalašnost. biljka sa hrapavim lišćem. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. asomatičan (grč. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. nepostojanost. bunilo. aspectus) izgled. asortisaža (fr. asortirati (fr. aspra (grč. s dahom. usisavanje. astr. aspermizam. usisaljka. koji nema semena. aspermizam. sperma seme) med. ventilator. astatičan (grč. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. asocijalan (grč. izgovarati iz grla. a. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. lat. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. fil. aspiracija (lat. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. ima ih više vrsta. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. littera) pl. up. vezivanje. činovnički pripravnik.ne. aspermizam (grč. astatične igle fiz. spojiti. razvrat. associare združiti. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. aspi's. as-6des koji oseća gañenje. spajanje. asperifolia) pl. Convallariaceae. up. astakos rak. aspermičan. reumatizma. aspirata se. zbirka razne robe iste vrste (npr. s hakom. samoglasničko podudaranje. a-. asocirati (lat. koji ne može da izlučuje seme. aspiratio) gram. astazija (grč. asonirati (lat. associe en commandite) trg. koji izaziva gañenje. asperifolmja (nlat. aspermatizam (grč. asomnija (grč. astasia) nemir. nepotpun slik. zla i opaka žena. uortačiti se. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. ase prezasićenost) med. a-somatos) bestelesan. aspirant (lat. aspic) kup. gram. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. gledište. astakolit (grč. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. asortiman (fr. čežnja. asotija (grč. asosje an komandit (fr. zadrugara. usisavati. u organizmu ljudi i životinja. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. bez odreñene orijentacije. fig. aspek(a)t (lat. vid. assonantia) v. lat. aspermatizam. krutost. asodična groznica groznica sa povraćanjem. asocijacija (nlat. aspirans) kandidat. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. člana. aspik (fr.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). biranje. vezati. associare) pridružiti. rod biljaka iz fam. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. asocirati se združiti se. udisati. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. neravnina. aspirin farm. aspidos) zool. astatos nestalan. aspermos) med. uvlačiti u sebe. dobro znamenje. aspirare) tražiti nešto. kada se pojavi. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. asosje (fr. težnja. sisanje. muz. asonanca. a-. odabiranje. strana nečega. asparagus) bog. suglasnici s dahom. asocijalnost (grč. težiti za nečim. aspergillus) med. para. udruženje. aspermičan (grč.) ned. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). tvrdoća. asperitet (lat. nesanica.) med. neotesa-nost. usisač. aspermija (grč. astateo. hladetina. asparagus (lat. aspirator (lat. onaj koji teži za nečim (položajem. pust život. gasa ili tečnosti. socialis) nedruževan. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. opre-miti. sa dahom. fig. špargla. muz. udružiti. assonantia) post. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspergiloza med. uvlačenje u sebe. koji nadovezuje na nešto. assortissage) trg. aspirata (lat. guja otrovni-ca. a-. asonavca (nlat. associatio) udruživanje. pojava. v. lat. aspida (grč. surovost. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. rospija. \ asonancija (nlat. pihtije. nazeba i sl. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. udi-sanje. oštrokonña. gram. nedruštven. associe) drug (ili: ortak) u poslu. v. oporost. izgovaranje s hukom. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. med. bacakanje teškog bolesnika. grubost. bog. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . asoti'a) razvratnost. asocijativan (nlat. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. žel>a za nečim. asperitas) hrapavost.) v. somnus san) med. egipatska naočarka. knjiga). aspirirati (lat. asolirati (fr. primiti za ortaka.

astron sazvežñe. Ceres. po učenju okultizma. astenopija (grč. psih. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. asty grad) velikovaroško ponašanje. osobina nekih vrsta liskuna koje. vid) pl. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. oronu-lost. asteizam (grč. astmatičan. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. tačka) fiz.) geol. aster zvezda) fiz. up. astenična groznica živčane groznica. astragalos kocka. grč. fini ton u ophoñenju. astenomakrobiotika (grč. stylos stub) vrh. npr. asthma) med. npr. asterizma (grč.ne. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. kockanje. duše umrlih. male. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. piljak. nauka o asteničnim bolestima. astron. u obliku zvezde. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asty grad. nomos zakon) upravljanje gradom. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. nadzor nad kućama.ne. astinomi)a (grč. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. a. astragalizam (grč. uglañene radnja. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. a-. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. asteismos utančan. grañevina bez stubova. služi za pravljenje raznih ukrasa. astralis) koji se tiče zvezda. gledam) med. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. astheneia slabost) med. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. astralno telo. asteroidan (grč. aster zvezda. slab vid. astralna svetlost. oronuo. astratija (grč. nemoć. astragalos) kocka. koji potiče od zvezda. grupa zvezda. astragal (grč. orao vidim. želudačnog). tuga. tj. med. slabost vida.(grč. grapho pišem) opisivanje gradova. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. obruč. grč. smrt ili obamrlost od udara munje. asteroeides) zvezdolik. astrafobija (grč. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. astenija (grč. geodezija. aster. Vesta i dr. plane-toidi. ret. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. astralni (lat. Juno. asthenes. preterano velik strah od groma ili grmljavine. zvezdani. astro. astenologija (grč. alat. astilon (grč.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. asterizam (lat. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. a. koji potiče od slabosti. duhovit govor. skočna kost. slab. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. Palas. logia nauka) ned. zvezda. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. posle svakog bacanja kocaka. sunčanica. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. astheneia nemoć. astr. zvezdani.ne. npr. astrobolizam (grč. asthma) sipljivac. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. a.. eidos oblik. svet zvezda. slabija no na ostalom nebu. astigrafija (grč. asthenes. zadirki-vanje. astma (grč. asteničan (grč. zvezdast. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. stigma. sipnja. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). ned. gležnjača. zvezdan. zvezdana svetlost. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. asteričan (grč.) igra kockom. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. astrogeodezija (grč. vrh. zadevanje.). izbegavanje vojne obaveze. teško i kratko disanje u nastupima. Astrea. aster) sazvežñe. eterično telo čoveka. astralni svet. phobos strah) med. astrobolismćs. astigmatizam (grč. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). npr. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. 6 Leksikon . asteroeis) zvezdast. up. steničan afekt. zaptivanje. usled interferencija svetlosti. koji potiče od zvezda. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. ipak kaže. makros dug. dosetljiv govor. u srednjem veku: pali anñeli. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. zvezdano nebo. astmatičar (grč. telo bez zemaljskih. uprava grada. asteriskus (grč. drugo. asthenes) nemoćan. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. supr. asterismus. stigma bocka. udar sunčanice. pun zvezda. srčanog. zemlje i pakla. asty grad. astralni duhovi. lako zama-ranje očiju. astragal omanti ja (grč. astralit (lat. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. aetigmatičai (grč. uticaji. asteroidi (grč. telesnih osobina. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astrum zvezda. sjajan. oblika zvezde. slabost. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. v. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom.

neku misao. astron. astronomski (grč. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. karakter) ukrotiti. astrofotometrija (grč. thećs bog. astron. umeriti. astroskop (grč. astronom (grč. astrum (lat. nćmos. asumiti (tur. druga (minor) premisa u silogizmu. ogroman. gnosis spoznaja. sik itur ad astra (lat. primanje duše na nebo. upotrebljava se za astrognozija (grč.) veština posmatranja zvezda. astrometrija (grč. azota i sumpora. Ifthos kamen) zvezdast kamen. grapho) opisivanje zvezda. uzeti na sebe. 149. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. astro. razumeti. fil. srditi se. astron. astroskopija (grč. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. asumpsit (lat. dati blaži karakter. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. asfalt (grč. slave (Vergil). astron. up. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. fil. okamenotina u obliku zvezde. itd. asuplirati (fr. okretnim. slik. astron. astrofizika (grč. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. astromavtija (grč. hasimak) žestiti se. astrofičan (grč. labi's držak. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astron. morska zvezda slična biljni. meteorolo-gia. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. kometa. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. načiniti popustljivim. astrometeorologija (grč. asurdirati (fr. astrograf (grč. nemein upravljati.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. astrum. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astrodiktikum (grč. poznavanje) poznavanje zvezda. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. do časti. astronomia. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. asumirati (lat. a-. uzimanje. astron. astron. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. aetronomija (grč. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. surdus gluv) zaglušiti. primiti odgovornost. zvezdozna-nac. v. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. assourdir. služba zvezdama. astrofit (grč. astronautika (grč. astrolatrija (grč. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. shvatiti. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. veličini nebeskih tela. astron) zvezda. astroteologija (grč. up. npr. naročito astrofotografijom. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. pomešan sa krečnjakom. obaviti kakav posao i sl. onaj koji se bavi astrotozijom. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. astrologija (grč. astrolabijum (grč. grč. astron. aetronomija. photćs svetlost. astrofizika. prav.500. phos. hasir) prostirač od rogoza. zvezdočatac. astron. paklina. assumptio.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. lat. astrometar (grč. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. podelu na sazvežñe i nazive. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astrognost (grč. zakon) nauka o kretanjima. asura (tur. ret. astron. zeml>ina smola. astrolit (grč. astron. astron. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti.) v kosmonautika. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. fig. astrofotografija (grč. assouplir) učiniti gipkim. astron. položaja planeta. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astro. tj. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. uzeti k sebi. tj. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. assumpsit) primio je na sebe. astrosofija (grč. slomiti (volju. assumtio) primanje. assumere) preuzeti. vrlo velik. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. astrolog (grč. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika.000 km. asphaltos) hem. ublažiti (svetlost. phytcn) zool. astrografija (grč. glas). sophfa mudrost) nauka o zvezdama. Sunčanih pega itd. rasrditi se. tj. metron mera) zvezdomer. phos. podneblje. dan smrti nekog svetitelja. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. astron. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astro. photćs. astron. astro. asumcija (lat.

privrženik. ascendentia) prava. amovi. navala. atanazija (grč. asfiktičan (grč. prav. neumrlost. athanasfa) besmrtnost. radionica slikara. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). voj. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). atentat (lat. asfaltirati (grč. neuredan. attelage) zaprega.sphyktos) ned. ataraksija (grč. bezbožništvo. uzilaže-nje. osloboñenje od poreza i državnih nameta. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. up. naročito grada Atene (Atine). utišavati. trbušna vodena bolest. obično u činu pukovnika. ascenzija (lat. sphyxis bilo) med. besciljnost. ataširati (fr. skia senka) št. atavus napredak) sličnost sa precima. a. najviši stepen nesvestice. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. ascensor) v. neizmerno bogatstvo koje je. med. atanatizam (grč. a tempo). lekara i dr. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. naročito konjice. stanje bez strasti. po staroitalijanskom načinu. neiznenañenje. napadanje. neposredno veži. ataxia) med. polet. atelier) umetnikova soba za rad. a-taktos) neureñen. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. attache) na rad dodeljeni službe-nik. Vaznesenje Hristovo. ascensio) penjanje. zaprežni pribor. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. attaccare. atheos bezbožan) bezbožnik. uzlazak. atemperirati (lat. mat. npr. tačno po taktu. nadmoćnost. duševno spokojstvo. atanatologija (grč. srodnici po uzlaznoj liniji. napadati. kod vojske. asciji (grč. at) konj. naviknuti se na nešto. kozački harambaša. po legendi nikla iz njegove glave. 133. vreñati. attemptare napasti. divim se) nečuñenje ničemu. necelishodnost. ustati otvoreno protiv koga. muz. up. navaliti. obamro. naročito ženskih. otuda: učeno društvo. ataraxia) fil. a tempore) upravljati se prema vremenu. najedati. attemperare) umeriti. suprotno: des-cendenti. attacca) kuz. atelaža (fr. uzlaženje nebeskog tela. topovski pribor. zločinački napadaj. a tempo (ital. penjanje igrača na konopac. „besenča-ni". nem. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. atakirati (fr. athanasfa besmrtnost) v. (fr. nepravilnost. napad neke bolesti. ascenzor (lat. attaque) voj. napasti. atak. Atena (grč. zaštitnica umetnosti i veština. astr. uzlazak. athambfa) neplašljivost. hetman. preci kao rodi-tell. fiz. ataktična groznica. osobina predaka. med. attentatum od attentare. atavistički (lat. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. spopasti. nepravilan. dodeliti na rad. duševni mir. u pravi čas. zavoleti nešto. asanzer. askites tj. atalsko blago ogromno. udar. pretežnost. tj. boginja rata. ascendentes) pl. nasleñe. ateleia) besvrhnost. attaquer) napasti. nemanje dece. drhtanje. Ateneum (lat. ataman-v. a-. obamrlost. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. spopadati. atanatizam. ateknija (grč. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. polumrtav. a-. fig. umeravati. atanizam (grč. juriš. napad. odan čovek. napadati. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. uzlazna linija srodstva. Spasovdan. penjanje.asfaltirati 83 ataman (rus. brak bez poroda. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). nagrizati. vajara. neustrašivost. ra-stenje. ateist(a) (grč. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). asfiksija (grč. atavizam (lat. atelija (grč. primamiti. atanizam. (kod Rimljana: Minerva). atambija (grč. imanje ili čast nekoga. ravnodušnost. ascites (grč. atheos bezbožan) bezbožnost. pokušati) protivpravan napad na život. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. a-. uzdizanje. ascendencija (nlat. nosos. ascendenti (lat. a tempera) slikati vodenom bojom. pradedovi. onaj koji ne veruje u postojanje boga. viša škola. a tempera (ital. penjanje. ublažiti. attacher) pridati. utišati. . fig. nekog poslanstva. thaumazo čudim se. boginja. ublažavati. atavistika (lat. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. astr. udariti na nekoga. a-thanatos besmrtan. ataumazija (grč. ataktičan (grč. at (tur. atemporirati se (lat. ataka (ital. atelje (fr. ataše (fr. prema prilikama. geogr. neurednost u toku bolesti. askos koža) ned. dedovi. ataksija (grč. zločin. koji je u dubokoj nesvestici. zaštitnica junaka i gradova. ateizam (grč. pre naše ere. prilagoñavati se duhu vremena. Athena) mit. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. kći Zevsova. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. napredovanje. npr.

duša sveta. mor. napasti. trg. aticizam (grč. atestirati (lat. a gesta t. obali. Atlas. po verovanju starih Grka. ukidanje. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. v. atlanti (grč. velik i snažan. Atlantik ' (eng. potvrdu. atlanticus) gorostasan. princip sveta. lišiti koga grañanskih prava. attitude. pristan. u indijskoj fil. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. veoma snažan. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. sletanje. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. neupućen. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. atika (nlat. stva. Atlas) geogr. athetesis) odbacivanje. atletski (grč. ne popggovati. ia-treia lečenje) med. typos oblik. Atlant (grč. pršljen-nosač. nevešt. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). koji odstupa od utvrñenog obrasca. fr. lepo i pravilno razvijen. atlotet (grč. atman) dah. atestat (nlat. pa potonulo u more. nepravilan. planina u severozapadnoj Africi. ateraža (fr. fig. ital. laka atletika trčanje. ponašanje. aterman (grč. pokušani ali neizvršeni zločini. spustiti se avionom. Atlas (grč. atterrissage) avij. veoma jak i lepo razvijen čovek. nevičan čemu. attestatum) v. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. Atlas) mit. nespretnost (npr. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. a-theoretes) koji ne zna. atentirati (lat. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. dizanje tereta i natezanje konopca. nespretan. uglañen. atički (lat. mor. tj. Atlantida (grč. attestatio) overavanje. koji pripada planini Atlasu. overi-ti. tanan. teško varenje hrane. prezirati. pravo ja. uverenje. držanje tela. bacanje. uzor) med. čast ili imovinu nekoga. atička duhovitost i dosetljivost. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. Africi. atletika (grč. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. spuštanje avionom. nazvan po džinu Atlasu koji. atehničan (grč. atička so duhovit i fini način izražavanja. atmijatrija. neumešan. pristajanje. po Platonu. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. thermaino) fiz. neve-štost. teška atletika rvanje. hodanje. ateteza (grč. atmijatrija. uverenje. svedočanstvo. attikismos) atički način govora. v. ateoretičan (grč. atest. koje su mnogo negovali još i stari Grci. izvršiti zločinački pokušaj. atmidijatrija (grč. a-.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atmis. ležalo u Atlantskom okeanu. skakanje i dr. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. atimija (grč. potvrñivanje. atentata krimina (lat. nasrnuti na tuñe pravo. aeroplanom ili balonom na zemlju. atimirati (grč. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. koji ima osobine jednog atlete. pesničenje. izdati svedodžbu. u baletu: stav na jednoj nozi. svedodžba. mesto pristajanja. prav. pismena potvrda.) med. duhovit. borac. a-. atipija (grč. zapadnoafrički. atterage) mor. . atletske igreboračke igre. priploviti obali. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. životni dah. uverenje. atestacija (lat. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. položaj. pristati. attitudine). nepravilnost u razvoju neke bolesti. otuda koji pripada Zap. Atlas) ark. pristanište. atmis. poništaj. plivanje. proglašenje nevažećim. napadati. atmidos para. čovek koji se bavi atle-tikom. atmidometar (grč. jednog lekara). Atlantic) Atlantski okean. priteri-vanje obali. »tipičan (grč. attentata crimina) pl. attestari) potvrditi. aeroplanom ili balonom na zemlju. atest (lat. teramnos tvrd) med. svedodžba. atticus) svojstven atičkom duhu. znat. attestari posvedočiti) pismena potvrda.) neuredan. ateramnija (grč. aterirati (fr. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. poništavanje. priterati zemlji. atlas (grč. athletike) skup viteških narodnih igara. atman (ind. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). sjajna svilena tkanina. Atlas) mit. v. a-. titan koji. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. atmidijatrika (grč. oko 9000 godina pre njega. adijater-man. dosetljiv. atlantski (lat. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. divov-ski. atehnija (grč. stav. rvač. geogr. po grčkoj mitologiji. duša.: duša. posvedočiti. atlete (grč. naročito na olimpijskim i drugim igrama. rñava probava. aterisaža (fr. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. atterir) avij. sime. prvi vrat-ni pršljen. atentator (nlat. atehnfa) neumešnost. atehnikos) neiskusan. v. attique) ark. attica.

nedeljiv. atonos olabavljen.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atmos. malaksao. najmanji delić hem. at-mijatrika. žutica. atolmija (grč.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. a-. neplodnost. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atonifikacija (grč. atmidometar. atraktivan (nlat. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . up. fiz. atto di cadenza) muz. atonija (grč. atolmia) strašljivost. atokija. mislilo da je nedeljiv. atom. rasparčava™. nenaglašena reč. atrabilitet (lat. primamljivost. atmos. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. veoma sićušna stvar. nesposobnost rañanja. nauka o atomima. atomos. sneg. čin. atmosferografija (grč. atraktibilan (nlat. pojava. ato (ital. mlitav. atomski (grč. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. atom (grč.) koji se tiče atoma. atomistika (grč. atmidoskop (grč. atomos. atmidometar. atraktibilitet (nlat. up. veoma sitan. ono se sastoji iz progona i neutrona. lat. atra tamna. a u praksi te dve atmosfera znače isto. deutrona. atonia) bezglasnost. atmosphaerilia) pl. pristalica atomizma. atomologija. atomizacija (grč. atocija. up. završetak muzičkog komada. iatreia lečenje) ned.) bezglasan. logia) fiz. najsitniji delić nečega.000 km debljine. atmosfera (grč. slab. atocia) pl. fiz. umoran. primamljiv. naročito komada za pevanje. elementa za koji se. jalov) med. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. agonija (grč. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). logia) nauka o atmosferskim pojavama. atomizam (grč. atmidijatrija. atmos. atopičan (grč. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. razdvajati u sitne delove. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . attractibilis) privlačljiv. lečenje pomoću pare. privlačnost.: repulzivan. sphaira lopta) vazdušni omotač. atmijatrija (grč. atomističar (grč. gram. jezgro ima isto tako složen sistem. malaksalost.033 kg na 1 st . neutrona i dr. facere činiti) med. up. fig. atto) poz. skopeo gledam) v. atmosferski elektricitet v.) filozof. niska ostrvca. atoničan (grč. atocije (nlat. sve do početka XX veka. uspavlji-vanje. alfa-čestica. tj. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. med. atmologija (grč. stratosfera. a-tokos koji ne raña. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atocija (grč. prstenastog oblika. kadencom. atomizirati (grč. sphaira. nepriličan. slabost tela. čep.) fiz.) kol. neobičan. grad itd. kukavičluk. up. rasparčavanje. volumen zapremine) fiz. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atonon) gram.) fig. atokos) ned. atmis. atmosferilije (nlat. ato di kaden-ca (ital. nepriličnost. atopia) nepristojnost. attractorius) privlačan. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. fig. klonuo. protivrečnost. fig. atmos. padavine: kiša. atomistika. neplodan. parnih kupatila. atrabilitas) med. atofai hedg. v. crna. lečenje inhalacijom. 2. atmosferologija (grč. gram. mlitavost. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. lat. nenaglašen. koja su postala usled naslojavanja korala. nenaglašenost. neotrovan. supr. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. elektricitet. atoli (mal. što iznosi oko 1. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. atmos. troposfera. bojažljivost. atomologija (grč. atopos) koji nije na pravom mestu. atmos. atoksičan (grč. atmis. agonija (grč. bilis žuč. atonon (grč. sphaira. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atmosferski (grč. attractivus) privlačan. atomska masa fiz. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. v. attractibilitas) privlačljivost. fenilhinolin-karbonska kiselina. atomos nedeljiv) 1.) fig. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. odnos atomske težine prema gustoći. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. razdvajanje u sitne delove. klonulost. atomvolum (grč.) fil. atraktoran (nlat. reumatizma i dr. metron mera) v. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. nlat. atom. hevisajd. atmometar (grč. žućkasti kristali gorka ukusa. o pretvaranju vode u paru. primamljiv. omlitavljenje. logia) nauka o isparavanju.

trepho hranim) med. magne-zija. auguriozan. prividno kajanje. tih. august (lat. dlaka. koji se ne koleba. kataralnih. fr. dlaka. u kojoj je bilo 3. piroksen. augmentum) povećanje. up. dvorana za primanje posetilaca. nadležnost. nepomičan. Her-kulo očistio za jedan dan. attributum. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. dodatak. npr. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. pogoršanje bolesti. auguriozan (nlat. augirati (lat. dodavati. melemi (npr. cenu. osmi mesec u godini. mršavost) usled slabe ishrane. mekani otok zgloba. atro-fija kod odojčadi. nedostatak kose. pojačati. slab. augur (lat. a-. pojačavati. astmatič-nih. gvožña i kreča. atricija (lat. trophe hrana) zakržljao. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. predznaci (ili: vesnici) smrti. augurij(-um) (lat. sredstva za izvlačenje. surovost. prirapggaj. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. arthron zglob. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. nedostatak prirodnog otvora. neumitan) vot. . gram. koja izvlače gnoj). auguralis. ojedanje. nemilost. fil. beladona. med. auguriosus) v. attribuere pridava-ti. predmetak pomoću koga se. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. atrepsija (grč. predskazivati. ne uzrujavam se. atremeo ne dršćem. augmentativum) gram. naslućivati. augur. znamenje. atrihija (grč. attrahentia) med. med. pod adh-. umnožavanje.: kontricija). augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. augment (lat. phyma izraštaj. kućetina. atrocitet (lat. stvar koja privlači. uvećanje. augere) v. (za razliku od deminutiva. sastoji se iz silicija. predskazivački. atronin (grč. up. atremes koji ne dršće. kod grčkih i staroindijskih glagola. — 14. umnožavanje. miran) miran. tumač znamenja. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. oznaka. atremia nepokretnost. strahota. atrahirati (lat. attributivus) koji se odnosi na atribut. po Spinozi). očnih i spazmodičnih oboljenja). bledozelen dragi kamen. augmentacija (lat. kakvo ća. zanimljivost. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. supr. augmentirati. povišavati. auguralan (lat. privlačan predmet. strogost. odlučnost. atrofija. zrak) min. a-. dodavanje. vinika (veoma otrovna biljka). trenje. attrahere) privlačiti. predsrñe. slutiti. atrijum mortis (lat. atrihičan (grč. čvrstina. znamenitost. auge sjaj. nepokretan. obrazuju prošla vremena. pojačavanje.) koji nema kose. up. atropa (grč. pre n. atribut (lat. a-. atrocitas) grozota. predznak. konjić). thrix dlaka. atremija (grč. ojedenost kože. augirati. a. bitna. atrofija (grč. augmentirati (lat. 2. atribucija (lat. privlačna sila. kralj u Elidi. atrofičav (grč. ath. kurjača. atropos) hem. sušenje. augurirati (lat. auguralan. e. volina itd. povećati. otok) med. n.v.ne. mesec žetve. augmentare) umnožiti.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. atrotomija (grč. predskazi-vanje. atremičan (grč. pravo. predskazivač. uvećavanje. fig. prednji deo hrama. augmentatio) umnoženje. svire-post. mršav. pouzdanost. zabava. prorok. obeležje. pripisivati) svojstvo. attritio) med. atrofima (grč. broju i graji ptica. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. gram. Augije (grč. užas. atrium mortis) predsoblje smrti. mir. trajna osobina nečega.). čiju je štalu. kosa) med. tome sečenje) med. gatar. kopnjenje. pojačanje. dodatak. atremograf (grč.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. povećava™. atrij(-um) (nlat. zove se i tirkiz. atributivan (nlat. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. sasušivanje. operativne otvaranje zgloba. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. uzajamno privlačenje. npr. 31. attractio privlačenje) privlačnost. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. arthron zglob. umnožavati. paskvica. neustrašivost) mirnoća. pogañač. atrahencije (lat. koji vrši službu atributa. znak. mir. e. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. atropos neotklonjiv. up. avgust. med. primamljivati. cacynieH. tresis bušenje) med. povećanje. augmentativ (nlat. kolovoz. počasno ime rimskih careva. srčano pret-komorje. suv. dodati. Augeias) mit. loviti ca. augural) proročki. augustus uzvišen) 1. velebilje. bezdlačnost. augnt (grč.: repulzija. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. bezdlačan. npr. atrezija (grč.

. aura (grč. prestupa. javnim nadmetanjem. smelo. nuz. ounce) v. probio pevanje. aulizam (lat. srčane. uzvišen. audire čuti. auctionari) trg. up.augustinizam 87 auratura a uzo (ital.) muz. grč. auditor (lat. protivna strana. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). Augustina. auksanomstar (grč. svečana dvorana univerziteta. zborio mesto. naročito biljaka. životni dah. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. dvornice) dvorjan-stvo. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). saslušavanje. slušati. zlatni. svirača i dr. govorničko preuveličavanje i preterivanje. tj. auktoritate kuratoris (lat. augustus) svet. auleum (lat. naročito pozorišta. nlat. ode pesma. redovnom roku. ćilim. auctionis lege) putem javne prodaje. pevanje uz pratnju frule. audicija (lat. proba glumca. učenje o milosti sledbenika sv. velika slušaonica. auktor delikti (lat. čulo sluha. držati licitaciju. nauka o pevanju uz pratnju frule. aulodika (grč. aukcija (lat. audimutizam (lat. auraran (lat. aula) dvorište. auditorij(-um) (lat. porast (ili: napredovanje) bolesti. med. dvorski život i običaji. audijatur et altera pare (lat. auditivan (lat. vojni sudija. hrabrost. audacem fortuna juvat (lat. auctoritate curatoris) prav. sonometar. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. auns (eng. saslušanje. aukseza (grč. auratura) pozlata. auktoritativan (nlat. auksilijaran (lat. laskanje. auratura (lat. autoritativan. a uso) trg. auxsesis) ret. aule lat. slušalac. audacitas) srčanost. audire čuti. pregalaštvo. licitacija. učionice. aura vitalis) životna snaga. aulos frula. de auditu (lat. audiometar (lat. množenje) biol. aurum zlato. auksin (grč. audacitet (nlat. vrsta nemosti. mutus nem) ned. vinovnik krivičnog dela. hrabro. auxesis rast. slušaoci. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. metron mera) med. aura vitalis (lat.. aukcionator (nlat. predvorje. augustinijanizam teol. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. čujni. aihapb uvećavam. auletika (grč. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. grč. audifon (lat. probio sviranje. up. osvećen. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). auditorium) slušaonica. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. audiometrija (lat. smelost. ročište. metron mera) opt. augustus (lat. auksilijarne trupe pomoćne trupe. zavesa. audire čuti. prodavati nad-metanjem. auditus sluh) slušno čulo. javno nadmetanje. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). ulagivanje. auditio) čuvenje. aulet (grč. auxiliaris) pomoćni. slušanje. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). auctoritativus) v. autor. mirisan. aura popularne (lat. auxano umnožavam. kad čovek normalno čuje.) kec. zasedanje. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. prostrana dvorana. aula (grč. pregaocu bog daje mahove. prav. hrabrome pomaže sreća. auditus (lat. auctor) v. slušalica za gluve. auleum) prostirka. pomažući. aura) prijatan vazduh. audacem forturia juvat) poet. auleo sviram u frulu. audace) «uz. a ne može da govori. sudnica. audientia) zvaničan prijem. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. po običaju. audire čuti. baldahin. audače (ital. auksometar (grč. unca. pepevanje) čuz. tj. prijatan povetarac. veličanstven (pridev rimskih cezara). sudska sednica. čuvenje. auletes) svirač u frulu. javna prodaja. opernog pevača. nebo. carski. aukcionirati (lat. auletike) veština sviranja u frulu. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). frulaš. aukcionis lege (lat. javno prodavati. auctio) trg. aurarius) koji se tiče zlata. pozlaći-vanje. auditivni tip psih. sudija koji saslušava) vojni islednik. aula dvor. auktor (lat. grč. auctor delicti) prav. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). aulodija (grč. ko sme taj i uspeva. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. audijencija (lat. audion (lat. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auditor slušalac. plaćanje menice o normalnom. phone glas) med. slušni.

auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. auris uho. prisluškivati. aureola (lat. austrofobija (nlat. aus iz. fig. ušni. auskultator (lat. out) sp. moć. auripigment (lat. aurikula (lat. autadija (grč. zadovoljstvo samim sobom. grč. emera dan) med. aurikularan (nlat. ušna školjka. auripunctura) ned. vrhovna uprava i zapovedništvo. ausštafirati (nem. god. auster južni vetar. auspeks (lat. aurora muzis amika (lat. Auslaut) lingv. auskultant (lat. žut ili crven mineral arsenov sulfid. australopitek (lat. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. authentica) pl. sogopa) svetli venac. ubod u bubnu. pomoćni sudija bez prava glasa. uvce. phobos) mržnja na Austriju. udesiti. aurum.) samovlada. bubanjsku opnu. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. završni glas. autarh (grč. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. sreća. aurum) zlato. auspicij(um) (lat. odvratna žudnja za zlatom.. trg. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). sjaj. samostalnost. zaštita. aut — aut (lat. autevtike (nlat. samodržac. aureola tj. sub auspiciis) pod okriljem. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. auscultans) slušalac. up. auscultatio) ned. auskultirati (lat. okrilje. zaštitnik. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. tj. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. pod zaštitom. australis južni. prvobitni. auskultator. augur. pod pokroviteljstvom. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. Aurora) mit. zadovoljstvo samim sobom. fig. koji sadrži u sebi zlata. proricati. veka do 1938. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. . spoljašnje uvo. up. „ko rano rani dve sreće grabi". samodrštvo. despot. austrijacizam (nlat. Australazija Indijski Arhipelag. grč. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. sub austt-cčjus (lat. autos sam. slava. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. o. auripunktura (nlat. originalni spis ili dokumenat. lat. autarhija (grč. auriscalpium) med. autarkeia) dovoljnost samom sebi. znat. Austria. auscultator) v. auskultacija (lat. prav. autentikum. znak. srećan početak. auriformis) uvast. auskultant. jutarnje rumenilo. istok. ital. nezavisnost od spoljašnjih stvari. up. auris) lekar za uši. facere) potvrditi. auriforman (nlat. kašiči-ca za uvo. aurin (lat. auriskop (lat. zlatan. krug oko glave svetaca. aut (eng. stoffa materija) opremiti. „Vozar" (sazvežñe). osluškivanje. pokrovitelj. autemeran (grč. steto-skopa. istodnevni. autemeron (grč. minñuša. overiti. uživanje u samom sebi. auspicirati (lat. authadia) samodopadanje. authenticum) izvorno delo. auri sakra fames (lat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. Aurora (lat. aurora) zora. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. namestiti (stan). austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. početnik. autos sam. odličan. auspicium. aurum (lat.aureatan aureatav (lat. deo uva za vešanje obodaca. autarkija (grč. autentificirati (grč. aurora (lat. auriga) kočijaš. aurum) zlatovit. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. skopeo) med. fil. kao uvo. aureatus) zlatan. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). auslaut (nem. authadeia. auriskalpijum (1. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. iskititi. vlast. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. aut — aut) ili — ili. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. astr. aigšp zlato) hen. archo vladam) samovladar. autevtikum (nlat. australis južni. australopitek (lat. aurist(a) (lat. sudski pripravnik. auricula) uvence. auriga (lat. velik ugled. bez uvoza sa strane. pigmentum) mm. grč.) ned. pomoću stetoskopa. auscultare) slušati. apsolutizam. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. kraj reči. ispitivati šum pluća slušanjem. živeo u pliocenu. koji prolazi još istog dana. aurora. musis amica) zora je prijateljica muza. authentikos pouzdan. up. prav. original. apsolutist. austromantija (lat. u obliku uva. znamenje. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. med. aurozan (lat.

autografomanija (grč. autograf. autografskog mastila. actus fidei) jeretički sud. autos. autizam (grč. pod uticajem želudačnog soka. autos. sam sobom. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. graphia) veština umnožavanja rukopisa. basis) prostor za smeštaj automobila. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. naročito u crkvenom pogledu. eng. autodinamičan (grč. lat. autodidaksija (grč. auto-da-fe. auto-garaža (grč. autos. autobaza (grč. tj. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče).) uobičajena skraćenica za automobil. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. istinit.) samoživotopis. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autos sam) psih. autos. toxikon. lat. omnibus. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autos. autobus (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autožir (grč. nepatvorenost. ili da. posle smrti. infectio zaraženje) med. autos sam. učim. autokefalnost (grč. samooprašivanje. autos. fr. pisac autobio-grafije. autograf (grč. autos. autos. dynamikos moćan. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autodafe. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. eng. determi-nare opredeliti. autćs. autentičan (grč. up. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. grapho. gignomai rañam) biol. autokataliza (grč. fr. gamia) bog. računa se u korist protivnika. autos. pravi.) samostalnost. autogol (grč. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. stena). samovarenje. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. nepatvoren. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. graphikos) svojeručan. autos. izvornost. omnibus svima) automobil-omnibus. dromos put) automobilske trkalište. autoinfekcija (grč. autografski (grč. autodefe (šp. autos. grapho pišem) samoživotopisac. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autokar (grč. lat. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autos. učenje o samodeterminaciji. (grč. nezavisan. autovakcina (grč. sam svoj. autodefe. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. in) med. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. gyros krug. bilo da priča samo svoje doživljaje. supr. autos. mašina za umnoža-vanje rukopisa. autos. autos. v. lat. jak) koji dejstvuje sam od sebe. authentikćs) zakonit. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autografija (grč autos.: alogen. nlat.(grč. autentičnost (grč. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. lat. vežbalište (ili: put) za automobile. odrediti) fil. poznavanje samog sebe. autos. autos. autokefalan (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. verodostojnost. auto. auto (grč. svojeručan potpis. lat. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. nezavisnost od drugih. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autos. digestio va-renje) fkziol. autodeterminizam (grč. autodrom (grč. eng. gnosis) samoispitivanje. verodostojan. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. izvorni. autodikija (grč. izvršenje inkvizicijske presude. autos. didakso. ličnosti i ideje. autos. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). kephale glava) samostalan. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autografirati (grč. umnožiti. pravovažnost. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autoklav (grč. auto-de-fe) v. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. samo-. autogonija (grč. ital. autogamija (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . kata-luo drešim. autobiograf (grč. sag. autointoksikacija (grč. auto-dres (grč. izvestan. razmekšavanje organskog tkiva. dress) odelo za automobiliste. izrañen putem autodafe (port. lat. autodigestija (grč. autobiografija (grč. umnožavati. autognozija (grč. din. autentikos) istinitost. samooploñivanje kod biljaka. autos.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. bios život. autćs. bezbožnika. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. putem razumne volje. autos-didaktos) samouk. autoerotizam (grč. eros ljubav) psih. autogram. autogen. svečano spaljivanje jereti-ka. svojeručno napisan. pravovažan. autos. autogram (grč. autos. autogramma) v. autodidakt (grč. proučavam) samouštvo. autos.

puh. automobil (grč. mahinalan. autor (lat. mišljenju i pisanju). pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autopadeia) sopstveno osećanje. autos sam. mehanički. za čoveka: onaj koji liči na stvar. autoptes) očevidac. up. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. autos sam. viñenje) 1..) pril. . autonomni nervni sistem v. temno sečem) med. sopstvenim očima. nomos zakon) samozakonodavstvo. automacija. tvorevina. automatizam (grč. fil. autosomnambulizam. auktor. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. automatski (grč. politička nezavisnost. automobilist(a) (grč. vaga. samodržački. up. slika. fr. autonomist(a) (grč. ocenjivanje samoga sebe. automatija v. automatika (grč. pascho iskusim.) neograničena vladavina. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. autorisation) ovlašćenje. opsis gledanje. besvesnik. autologaja (grč.. automatizirati (grč. 90 autorizirati automacija (grč. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. auto-strada. 2. samokretljivost. autos. grapho) pskh. automobilski sport. kritike) samokritika. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. nafta ili elektricitet. Rembrant. automatos) nauka o samokretanju. Tici-jan. autorsko pravo isključivo pravo književnika. mobilis pokretan. odobravanje. tvorac nekog književ-nog. autokratizam (grč. fil.). učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. autoniktobatija (grč. autoportret (grč. pregled. tako reći. autokritika (grč. med. autos. autos.. auteur) pisac. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). autopsija). autorizirati (lat. autos. autokratski (grč. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. go-spodarenje razuma nad čulima. samodrštvo. sprava koja. maomai tražiti žudeti) fiz. fr. tj. vutomorfoza (grč. automatizam. samostalan. odnos prema samom sebi. autos. odobrenje. autonomfa. automahija (grč. autos sam. postupaka. autos. autoptički (grč. hem. samouprava. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. autopsija (grč. automatograf (grč. (Najpoznatiji: Rafael. lat. autokratija (grč. autos. nož. logia) ret. autos. augere. aparat za sterilizaciju lekova. 1ub rastvaram) samorastvaranje. auto-put v. kratos vlast. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. teranje automobila. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. kišobran. koji se bavi automobilom kao sportom. autos. autos. lično iskustvo. neograničeni vladalac ili gospodar. zvekan. putem otvaranja i pregleda leša (ua. slobodan. morphe oblik) biol. učiniti da neko radi kao automat. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. auctor tvorac. v. tj. fr. lišiti samoradnje. fig. biće koje nema duše. autokratizam. pronalazač. glu-pak. bezvoljnik. up.) v.) u gospodarstvu neograni-čen.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. putovanje automobilom. samostalnost. puška. baino idem) med. sistem apsolutističke vladavine. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). vladanje samim sobom. portrait slika ličnosti) um. životinja (kod Dekarta). fr. autopatija (grč. automatizacija v. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. lično posmatranje. autopt (grč. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. automatiser) pretvoriti u mašinu. naučenjaka. motorni čamac. autonoman (grč. već čisto fiziološkim uzrocima.) onaj koji tera automobil. nyktos noć. autoliza (grč. moć) samodržac. naučnog ili umetničkog dela. autorizacija (lat. vegetativni živčani sistem. automatos koji se kreće sam od sebe. autokrat(a) (grč. autonomija (grč. lat. med. auto. automatos) samokretan. autos sam. autos. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. pristalica samozakonodavstva. h'thos kamen. samokret. za razliku od slikovitog. automat (grč. samovladar. hirurških instrumenata i dr. ovlašćivanje. samostalnost. koji radi automobile. morfogeneza. auto-riser) v. začetnik. samo gledanje. automobilizam (grč. autonomos) samoupravni. autolitotom (grč. vladanje sobom. automatija. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. stvarni govor. npr. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. auctor. samokretanje. auctor tvorac. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. lat. up. umetnika. autorizovati. pri čemu ne dolazi do truljenja. na osnovu ličnog posmatranja. koji sam od sebe radi. Tintoreto i dr. med. fr.) pristalica samouprave. Papinov lonac. autos. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. maomai.

nadležan. up. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. epha) „on. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. priznat stručnjak. moralna. ugled. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autos. samoobrtanje. autotipija (grč. choreo idem. autofnlija (grč. autćs. autoniktobatija. therapeia lečenje) ned. auto-teles nezavisan) samostalnost. autćs. ugledan. stabilis čvrst. samolečenje. od vrha prstiju.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autos. autćs sam. autofagija (grč. alotro-fija. kad gušter žrtvuje svoj rep. autćs. zakonita vlast.. prvi otisak. autosugestija (grč. mršavljenje usled šećerne bolesti. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autotransfuzija (grč. npr. npr. autoritet (lat. samoubećivanje. autotomija (grč. autoritativan (lat. samoubistvo. lat. philia naklonost. autoritš) 1. autos. somnus san. autotip (grč. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. starosedelac uroćenik. uticaj. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. improvizirano. novija fak-similna izdanja. up. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. čak kad su i pogrešna. npr. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. autohirija (grč. thećs bog) obožavanje samoga sebe. 2. pozivajući se na autoritet učitelja. merodavan. zaljubljenost u samog sebe. autos. autohorija (grč. autoskopija (grč. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. autopsija. lat. obrtanje krila oko vertikalne ose. pa se. autos. autofizioterapija (grč. fr. autoteizam (grč. autostabilnost (grč. smatranje sebe samoga bogom. autoseroterapija (grč. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. pozvan. autorotacija (grč. supr. lat. npr. uticanje na samoga sebe. phone glas) 2. rasprostirem se) bog. autotrofija (grč. trophe hrana) koji sam sebe hrani. psih. autoshedijastički (grč. phagefn jesti) ned. nepomičan) fiz. takve su. lat. je to rekao". opunomoćiti. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autosomnambulizam (grč. autos. autohirija. heterotrofija. pravna). autofonija (grč. neograničenost. he-mitipija. nadmoćnost (duhovna. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. na brzu ruku. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autohton (grč. auctor. autćs sam.. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. autć-chthon) prastanovnik. tj. physis priroda. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autorotacija krila aaij. autćs sam. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. up. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. tome seći. therapeia) med. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autotrofne biljke bog. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. v. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. kod zapaljenja plućne maramice itd. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. neuslovljenost. hemigrafija. hipnoza. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. therapeia lečenje) med. ambulare hodam) med. autorizovan prevod. serum) ned. priznata veličina (u nekoj struci). tj. autohipnoza (grč. autćs. phonos ubistvo) 1. autohemoterapija (grč. autotrofan (grč. tvorac. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. autćs.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autofonija (grč. ital. rotatio okretanje) samookretanje. suggerere uli-ti kome što u glavu. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. Pitagora. autos. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. auctoritas ugled. lat. transfusio pretek) ned. ned. haima krv. skopeo gledam) v. . zakon koji je na snazi. autos sam. therapefa. autćs. autotelija (grč. autoterapija (grč. autos. jedenje samog sebe. omotaju elastičnim vrpcama. autos sam. ljubav prema samom sebi. autćs. autos. lat. fr.) biol. pod heterotrofai. auto-strada (grč. sticanje pogrešnog. i njihovo umnožavanje. odobri-ti. ljubav) samoljublje. autos. autos efa (grč. kod akrobatskog leta „kovit".) ovlastiti. v. automatsko održavanje stabilnosti.

stanje raspoloženja. aphairesis oduzimanje. neupućen čovek. stanje razjare-nosti. duševni pokret. up. mlaćenje. koještarije. starosedelaštvo. aut nihil (lat. strasno. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. ili ne biti ništa. afakičan. veoma strasno. aut nihil) ili biti Cezar. bolno. afamiran. affectio uticanje) naklonost. praviti se.. aferaš (fr. odanost. afekcija (lat. outsider) onaj koji je izvan čega. affec-tueux) usrdan. spor. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. afera (fr. afijun (stgrč. osnovi ili reči. affiliatio) usvojenje. obolelost. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. afefobija (grč. affectio delovanje) osećaj-nost. afel(ijum) grč. lingv. phagem jesti) med. uroñenipggvo. afeleja (grč. osećajan. affixum) gram. affaire d'honneur) stvar časti.) čovek koji boluje od afazi-je. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. afek(a)t (lat. prikovati. affidavit) mor. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. afetuozisamente (ital. na koga zbog toga niko ne računa. helios sunce) astr. poklon i sl. afamirati (fr. psih. velika naklonjenost. usiJ njenje.. oset. auto-chthonos) uroñen. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. naročito na račun države. affectivus) uzbudljiv. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. autsajder (eng. afektuozitet (nlat. svaki utisak na telo. skidanje) gram. phasko govorim) med.). ljubav. afereza (grč. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. ganutljivo. uzbudljivo. autohtonija (grč. affettuosissimo) muz. jednostavnost. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). oboljenje. a-. nešto veliko. affettuosissamente) muz. nego i ce svojim putem. phobos strah) med. afetuozisimo. usinovljenje. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. konj trkač nepoznatog porekla. phflos prijateljski. aut Cezar. onaj koji je daleko od čega. aphesis) lii™. prostota. tj. aphe dodirivanje. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. afeza (eng. afektacija (lat. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. uroñenički. čuvstven. razjarenost. bolest. prvo slovo. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. afetuozo (ital. afektirati (lat.) v. afion. afine (lat. afanija (grč. strasnost. arap. dvoboj. mržnja na ljude. koji je po strani. afektuozan (nlat. afazičar (grč. affigere pričvrstiti. posao. koji se bavi prljavim poslovima. neprirodnost. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. iznenadno. ljubazan. osetljiv. npr. afakija (grč. toplo. affectare) biti izveštačen. nedostatak očnog sočiva: up. affettuoso) muz. afektivan (nlat. afemija (grč. primanje u neki red . fr. aphaneia) glupost. nežnost. prenemagati se. pretvaranje. samoniklost. srdačnost. a-. pretvarati se. ljubazno. afazija (grč. mlatiti se. tur. affanato) muz. afektivnost (lat. afiksacija (lat. up. osećaj. v. težak položaj. dirljivo. aphe dodirivanje) lingv. affaire) stvar. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. skraćivanje početka. starosedelački.) onaj koji ima ili pravi afe-re. kla-dilac koji se kladi nasumce. affectus. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. afer d-oner (fr. plašljivo. affectuositas) usrdnost. sukob. prijatno. affidatus) klevetnik. a-. auf (nem. samobitnost. a-. affectuosus. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. vazal. nemogućnost gutanja hrane. na. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. parnica. dodatak korenu. aficiranje. auto-chthon) prastanovništvo. umiljato. apheleia) ret. prirodnost (u govoru). fig. usiljenost.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. sporna stvar. up. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. afagija (grč. samobitan. bolestan strah od dodira. med. uzbuñenje. arb od. zanemelost od užasa. supr perihel(ijum). ačenje. affectio delovanje) izveštačenost. nemoć (ili: nemogućnost) govora. veoma naklonjen. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. prvi slog. auf) predl. i afilijacija (nlat. afetuozisimo (ital. vrlo osećajno. tužno. afanato (ital. prenemaganje. afidavit (lat. zamršena stvar. afidat (lat. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. affabile) muz. phakos sočivo) med. afilantropija (grč. aut Caesar. samonikao. med. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. ačiti se. kon afeto. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital.

šurak. aficirati (lat. up. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. aflogistična lampa. č. fig srodnost. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. Aphrodite. aphorismos) kratko i jezgrovito. ucveljenost. afficere) v. fig. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. pri-livanje. a-. ad forma-ge obrazovati. zlato je skupoceno. affirmare) tvrditi. a-. afretando. lat. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. prikovati. affluentia) priticanje. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. srodnost. ubrzavajući. afrodizijazam (grč. affiliare) usiniti. affluxio) v. . mudra. a-. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. afinaža (fr. affirmativa) potvrdno mišljenje. afluksija (lat. napraviti utisak. affretoso) nuz. afretando (ital. afirmativa (nlat. afluksija. hen. morska gusenica. tajno udruženje. plemenitih ruda. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. ljubavni bes. oglas. imati pri ruci. prijatelj. stanjivanje. top ili pušku pripremiti za paljbu. poučna izreka. aficiranje (lat. aphobia) neosećanje straha. bezglasnost. afinis (lat. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. afekcija. afretozo (ital. npr. pridružiti. oroñavanje. afoničan. doterivanje. affirmatio) potvrñivanje. pokazni. dremak. ljubavno uživanje. phyllon list) bog. Aphrodite) mit. primiti nekoga u neki red. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. prečišćavati. stanji-ti. affretement) kor. affirmativus) potvrdan. tur. potvrda. afrikata (lat. odsečan.) ljubavni. združiti. afitirati (fr.) uticati. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. muka. kon aflicione. rodan) ned. npr. afirmati-van sud. navala čega. npr. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. afluks (lat. phoros plodan. afirmirati se uspeti održati se kao takav. affinerie) prečišćavaonica. v. afobija (grč. bratstvo. obilnost. afiš (fr. potvrdan sud (S je R). pre-čistiti. afrodizija. affluxus) priticanje. bez čašičnog listića. affutage) voj. potvrda. afitirati (fr. opijum. phlogizo zapalim. hol.afilirati 93 afroditski ili društvo. afirmacija (lat. alfresko. afflitto) nuz. afflictio) utučenost. affretando) muz. afretiranje (fr.) med. spolna ljubav. zakupnina. afyun. afyon) mak. društvo. draž. astr koji opisuje planetu Veneru. bratstvo ili društvo. potvrñivanje. c. sagorim) koji gori bez plamena. oplon. puške na kundak. glačanje. očistiti. affigere priku-cati. zbratimiti. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. afrodizijaka (grč. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. ljubavno ludilo. ožalošćenost. afficher. gram. zakuplji-vanje lañe. žalost. složeni suglasnici. oštrenje alata. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). ganuti. obilje. log. umnožavanje. preterano razvijen spolni nagon. up. pre^ čišćavanje. afion (stgrč. nešto putem oglasa objaviti. sve brže. nameštanje topa na lafet. tast. afilirati (lat. iskaz dat pod zakletvom. aphyllos. affiner) prefiniti. aforija (grč. afrodizija (grč. neplodnost. phone glas) ned.. napraviti lepšim. potvrditi. ljupkost. doterati. afinerija (fr. affinitas) srodstvo. up afrodizijazam. pripremanje topova za pucanje. npr. profi-niti. radionica gde se prave žice. afiličan (grč. bolno. uzbuditi. afinirati (fr. afirmirati (lat. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. nesreća. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. obljuba. prijateljstvo (suprotno: kognacija). afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. zet. sveza. dirnuti. uobličiti. afretozo. affinage) profinjavaže. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. fig. bez listova. jalovost. afitaža (fr. affuter) voj. jad. nagomilavanje. afresko v. parenje. družba. affinis) roñak po ženi. up. ta rafinerija. Afrodita (grč. priliv. obilje. tuga. bol. odlučan. u obliku izreke. nedaća. afroditografski (grč. javna objava. arap. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. afinitet (lat. neplašljivost. nebojažljivost. rastrubiti. potvrñivati. tvrñenja. aflogističan (grč. afluks. aflito (ital. aformacija (nlat. affiche) oglas. biti afitiran biti u pripravno-sti. aflikcija (lat. udariti na sva zvona. aforizam (grč. lat. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). izo-bilje. uveriti. afirmativav (nlat. doj-miti se. afonija (grč. v. a-. afroditski (grč.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afluencija (lat. sličnost. affricare natrl>ati) pl. aforistički (grč. rastužiti. afformatio. nujno. afiniranje (fr. tužno.

ahromatin (grč. chemeia) pr. up. ahlis (grč. turban. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. oskudica u vodi. ahmadiyya. noos razum. achlys) tama. gomilanje. afrosinija (grč. hydor voda) nedostatak vode. dobar i mudar saveto-davac. ahromazija. buncanje u groznici. ahipnija (grč. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. after-diner (eng. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. akezija. cheo sipam. up. a-. strogost. acerbitas) oporost. a-. podzemni.) ime mudrog savetnika kralja Davida. up. aphtha.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. tur. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. aphtae) pl. affundere. chroma boja) opt. up. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. Ahitofel (hebr. chemeia) fiz. ton) gram. nesavremen. aholija (grč. up. ahromatizam. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. tako da mogu upijati boje. pomračenje vida. bezobrazna i drska prevara. reka žalosti u donjem. služi za nakit. Achilleus) mit. akedija. melemi u masti u kojima nema voska. ahipničan. aphthai. ahidrija (grč. Aheron) kit. glas. akenonoet. acenonoet (grč. besmislenost. a-. do pete. nlat. chylcs sok) ned. acera (lat. med. ahromatičan (grč. a-. affront) otvoren napad. lat. podzemnom svetu. akesis) lečenje. ahrea (grč. dolivanje. opor. i to na peti. ahromatizam (grč. a-. sin Peleja i božice Tetide. gorčina. acerban (lat. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. sprava za merenje vrenja. ahmedija (arap. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. aphrosyne) bezumlje. strog. affronterie) javna pogrda. achronie) liti. akromatin. Keros vosak) pl. achates) št. fiz. karneola i dr. orao vidim) med. ravnodušnost prema nekom dobru. otuda: slabost. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. oboljenje na sluzokoži usne duplje. bežučnost. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. aharistia) nezahvalnost. ahroničan (grč. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim.) biol. acera historika (nlat. chros koža. koinos zajednički. ahat (grč. koji nije u svoje vreme. aceridi (grč. bezbojnost. kadionica. a-. a-. čalma. vrsta dragog kamena. acervatio) nagomilavanje. ogorčenje. dosuti) dosi-panje. bezvodnost.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. . bezvučni suglasnik. ahronija (fr. aftong (grč. a-. aphthosus) mehurast. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. v. ahemanzija (grč. aphros pena. acedija (grč. surovost. a-. oskudica u žuči. Ahilova žila inat. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. achromatos) bezbojan. afront (fr. ahromazija (grč. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. ahemav (grč. afuzija (lat. med. slaba strana. ahromatopsija (grč. prema životu. afronterija (fr. acerbacija (nlat.). bledilo. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. bledilo. phthongos zvuk. a-. acezija (grč. Ahil (grč. akedeia) duhovna tromost. aftezan (grč. surov. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. acerbus) gorak. opt. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. acerbitet (lat. uvreda. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. ahatizirati (grč. fig. mana jednog čoveka. med. boja kože) med. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. Ahasfer (hebr. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. affundere doliti. affunde) fari. sramota. afunde (lat. ahilija (grč. nemanje sna. donji svet. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). pogoršanje. akeridi. acervacija (lat. acholos) med. acera filologkka (nlat. večernji. Aherov (grč. aserra) kutija s tamjanom.) opt. zatupelost. besanica. nego mora večito lutati. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. chypnos san) med. chroma boja. malokrvnost. grubost. farm. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). afte (grč. a-. mesnatog dela gnjata (lista). ogorčen. izraditi da izgleda kao ahat. acera turarija (lat. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. grub. ntis. potpuno slepilo za boje. otklanjanje boja. tj. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. nesposobnost razlikovanja boja. up. ned. a-. acerbatio) zagorčanje. up. magličaste mrlja na rožnjači oka.

kiselina. 2. acetum. acephalus. acidum. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acidatio) hem. pretvaranje u kiselinu.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acetilen (lat. bezbojan i otrovan. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. aceton (lat. acidifikacija (nlat. acidificatio) hem. ocat) pl. acciaccatura) nuz. acidimetrijv (lat. stvaranje kiseline. acidimetar (lat. acinosus) pupast. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. sredstvo. acetoiurija (lat. anat. a. zglobna čaša. acetičan (lat. sasvim tačno. acefalan (lat. okaliti. acetum) hen. metrfa) merenje jačine kiselina. uzburkano. soli sirćetne. ocatne kiseline. adžitato (ital. acescere. acetilceluloza (lat. potpuno. metrfa) hem. acetati (lat. nastaje destilacijom etil-alko-hola. hen. acstometrija (lat. kyanos plav. aciditas) hen. agi ta to) muz.) sirćetovit. sirćetno kiseo. acidacija (nlat. naročito kod šećerne bolesti. lek protiv žuljeva i bradavica. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. ukiseliti. tačno. metron) sprava za merenje jačine kiseline. gasovit ugljovodo-nik S2N2. kisela voda. kiselost. acinozan (lat. acidirati (nlat. metron mera) hem. aseg. sprava za merenje kiseline sirćeta. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. proki-šljivost.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. grč. npr. mineralna. hrane u želucu. ašikovati (tur. acetum) hem. Uron mokraća) med. acetoza (lat. dirll-vo. koji ima oblik zrna grožña. blepein gledati) slepoća za plavu boju. ocat. aciniformis) v. acetum. acetabulum (nlat. acid (lat. acsscencija (nlat. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. bog. grč. acetum) sirće. sklonost prokišnjavanju. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. ačakatura (ital. acescentia) hen. žlezde. acetonemija (lat. prisustvo acetona u mokraći. acetum (lat. grč. upotrebljava se za osvetljenje. aciditet (nlat. haima krv) med. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acescencije (lat. acetate-star celuloze. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acijanoblepsija (grč. asegeg) čeličiti. merenje jačine sirćeta. tronuto. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acescentia) pl. jela i lekovi koji lako prokisnu. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acetum. acetil (lat. fr. stapanje. asik) voditi ljubav. pretvoriti u kiselinu. acinozan. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. naročito kod šećerne bolesti. grč. acidosis) med. acidofilan (lat. grč. npr. acidum. aggiustamente) muz. acetum) farm. acetaldehid hen.ne. koji sadrži sirće. acetometar (lat. acetum sirće. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. acetum) hem. grč.) 1. kiseljak. kon adžitacione. očeličiti. acidum) hem. uskišnjavanje. prisustvo acetona u krvi. acetum) hem. acidoza (nlat. acidere) hem. ljutina.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetum. aceterin (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acefalija (lat. aciniformav (nlat. . grč. adžustamente (ital.

nečista izrada. kom od grožña. merač. babu (ind. hen.) ne mariti za nekoga ili nešto. baguette štap. bagasse) isceñena šećerna trska. bager (hol. bonus. v. bava) trg. fig. . babo (tur. log. nlat. babiole) dečja igračka. sprava za vañenje peska sa rečnog dna.= vaso kontinuo. babel (hebr. temelj. bagmak) hrom. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. baždar) naplaćivač carine trošarinac. baždarina (tur. ološ. lenstvo-vati. Bk= berklčjum. mat. malenkost. bagatella) sitnica. bavoche) nečist štamparski otisak. ð=bor. geod. badem (tur. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. stvari. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. Bavius) v. baggagium) prtljag. bagage. huz. bavela (ital. Bavijus (lat. bezbožnost. Vavilon. baza (grč. Vg=bor. babiola (fr. knez. nevaljalstvo. bab (pere. baba otac. igračka. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bagerovati (hol. ba so. bagatelisati (fr. bedminton. potcenjiva-ti. vaditi pesak iz reke. baždar (tur. ne radeći ništa. ne obzirati se na . češka brza mazurka. zabuna. bagatela (fr. traćiti vreme uludo. deda) otac. ba-breton (fr. izopačenost. ba-ble (fr. prava linija duga više kilometara koja se. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. bagav (tur. pomoću motaka za merenje. fiz. Bi= bizmut. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. šljiva. uče-na gospa. bagaža (fr. mulja. ital. bangav. kao skraćenica: b= bene. badminton v. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. grad. bagavata (ind. baget (fr. baba otac.) indijska titula: gospodar. radi isušivanja zemljišta. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. fig. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. podnožje stuba. ćopav. bacdar od pere. jevtina cena: mali i lak muzički komad. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. uzaman. Bav (lat. 2. detinjarija. bagger) jaružar. osnova stepena. uzalud. razvrat. slične bagdadskim šalovima. ða=barijum. bas-bleu) plava čarapa. arh. badava (tur. nečisto štampati. bavoširati (fr. otpaci od svile. bhagavata) v. moreuz. bagat. Bavijus. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. baborok) omiljena češka narodna igra. pančaratra. sitnica. podloga jedne stvari. taroka ili aduta. baborak (češ. Vso= banko. S. po čemu je i na zvana. V=predikat (dok A označava subjekat). taksa baždaru.) besposlkčiti. basis) osnova. bagdar. V. koještarija. kanala i sl. vrlo jevtino. Babilon. meraču. carina. beatus. bagasa (fr. Ve= beril. sit-narija. bedava) besplatno. b). kontrolor mera. bavocher) praviti nečiste otiske. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. kantardžija. badem) bog.) vrata. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. zbrka. tričarija. . pere. baba-kan (pere. .) jaružariti. babel) nered. bagatelle. kipa ili svoda. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. pagat (ital. carinik. fig. bagata) u taroku: prvi od 22. uzimati koga ili što suviše olako.B B. nečisto izrañen bakrorez. geom. badavadisati (tur. čistiti rečno korito od peska. bacdar od pere. baždar) l. manguparija. nipodaštavati. vajna spisateljka. bavoš (fr. maslin-ki i dr. potencije ili loga-ritma. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. bavella.) kraljev otac. Btto= bruto. V=sniženi ton N. kapija. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme.

bayagl) tobože. vrsta malih marama. baza. bazalni. bazuka voj. bajat (tur. brzine automobila ili drugog motornog vozila. bazicitet (grč. mit. basis. baziotrib (grč. bazilisk (grč. uvodna stihovna stopa. basis. up. koji se upotrebljava naročito na Istoku. bazitst (grč. legendarni kraljevski zmaj koji je. baitilije (grč. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. bombasin) trg. oslanja-ti se na koga ili što. ovčiju. basis) pl. v. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. sem. počivati. koji „čine privrednu strukturu društva. 1799—1854. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). koje su. zasnovati. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). baitylia. dolerita itd. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. opsenariti (u svrhu lečenja). i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. hen. bassin) v. basis) osnovati. bazni (grč. bayat) koji više nije svež. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. v. baziotripsija (grč. basis) hen. voj. objavljen 887. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. odličan materijal za grañevine bazana (fr. bazar (pere. bazeitet. predstavnik trgovaca. krupne buljave oči. bazeologija (grč. fil. Basileus) pl. basis. baze. četr. bazrñan-baša (pere. basis) pl. kefalotripzor. Moje. glavna crkva (takoñe: vasilika). bazeitet. bazirati (grč. v. saborna. obojiti crno. hen. koji ju je prvi utvrdio i opisao). god. kol. teleću) za kori-čenje knjiga. osnivati. potom.-tur. Bazedovljeva bolest ned. utemeljiti. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. modni list sa mustrama za haljine. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. 19). kraljevski zmaj. logia) nauka o osnovi-ma tela. tvar (materija. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. dućan sa svakovrsnom robom. osloniti se. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bazar) pijaca. a druge za sudije (tribunal). aiat. bazno kamenje.. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bazanit (grč. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. nebesno kamenje. znojenje. stari. tobože. basin. jedne za publiku. ustajao. bazarn (fr. up. supstanca. pojačana probava materija. va triangulacije. baja™ (tur. basiliskos) zool. baze (grč. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. javne igračice i pevačice u Indiji. baziotriptor. baziti (grč. mršavljenje i dr. hramovima (ind.. bazilika (grč. tripsis trljanje) ned. bazirgan od pere. basis) hen. kod Grka i 7 Leksikon . svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. bajagi (tur. augita. basis) ži. bazeitet (grč. sličan bazilici. proliv. javlja se u obliku slivova. bazrñan (tur. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. Bazilike (grč. (nazvana po nem. vašarište. varati. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. tribe trljanje) med. bazanirati (fr. baziotrib. ručni reaktivni bacač. Bazedovu. 28. prisustvo jedne hemijske baze. bazalt (lat. bazen (fr. basen. konta na konjičkim čakširama. bajadere (port. drhtanje prstiju. pouzdati se. baymak) vračati. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. svojim pogledom zadavao smrt. kupa itd. basis) pr. bailadeira) pl. tip prvih hrišćanskih crkava. u isto vreme. pokrivena čaršija na Istoku. igračice na službi u ind. basilike) u obliku bazili-ke. basis. lekaru K. basaltes. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. v. osnovno učenje. tribo trljam) med. baziotriptor (grč. i javne ženske. i magnetita.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. bazen (fr. vrsta finog i jakog porheta. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. kefalo-trib. betilije. I. glavna vena na pakoru-čici. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. bethel) pl. ubrzan rad srca. odreñen put na zemlji (npr. bazilikalan (grč. bazergan) starešina trgovaca. realnu bazu. ovčija. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. pouzda-vati se u.

god. bakterfa. nlat. lat. bakterfa. Bakchos) kit. baklaža (fr. jagodičast. arlekin. baccana) obična vinarnica. backwoods) pl. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). prevučen kožama. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. baklave (tur. bakalaureat (nlat.. up. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. bakfiš (nem. bal en masque) igranka pod maskama. gorštaci. bakvudsmeni (engl. bayrak) v. up. bakalin (tur. pripadaju biljnom carstvu. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. šiparica. bakreni kotao (i uopšte kotao). bakterioze (grč. pristaništa. mlada devojka. bakšiš (tur. bakterfa. bakterfa. dem. hol. bajdaki (rus. backwoodsmen) pl. šaljivčina. baccalaureus. uron mokraća) med. bajonet (fr. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. najmanja. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. bacciformis) u obliku bobice. backboard) mor. jagoda. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. baccarat) francuska hazardna igra karata. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. bakciforman (nlat. bal. baksuz (tur. bakterfa. bakana (ital. Bahus. bakteriologija (grč. bakterije (grč. zabava sa igrankom. biol. bakulometrija (lat. univerzitetima: najniži akademski stepen. bakteriocidi (grč. rakidžinica. bakteria. bakciferan (lat. 1. mlevenih oraha. štapom. klicomori. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bakterfa. prut. baclage) mor. lešnika i dr. Bajram (pere. ma-gistriranju i doktoratu.bajaco 98 bal bajaco (ital. hem. bah$i§) dar. metra) merenje pomoću štapa. bajdara (rus.) bajrak (tur. baculum štap. Beize) hem. napojnica. ital. baculus) štap. ispit koji prethodi licencijatu. bakračlije (tur. bakulus (lat. fero donosim) bog. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. 2. mokrenje zaraznim klicama. fr. zlosrećan čovek. bakteriofagi (grč. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. klicožderi. motke. krčma. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. palica. haima krv) med. . močilo. up. bakrač (tur. osobina nekih živih bića. bahtsiz) nesrećan. bakteriocidnost (grč. therapefa) lečenje pomoću bakterija. Backfisch pržena riba). arap. bakterion štapić. bakbord (engl. ballare igrati) igranka. Barjam. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteria palica. čovek koji drugome donosi nesreću. phagos) pl. od bakterfa batina) pl. koji rodi bobicama. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. bakteria. uništači zaraz-nih klica. bakteriocidnost. poklon. bobičast. klovn u napuljskoj narodnoj komediji.. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. baka (nem. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. caedere) biol. nagrada za učinjenu uslugu. bajaccio) lakrdijaš. jednoćelična živa bića. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. močenje.) pl. kažnjavanje batinom. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. lat. bakalaureus (nlat. bacleur) zatvarač luke. bal an mask (fr. baka (lat. bakteriolog (grč. luženje. prašume. bakulacija (nlat. bakteriolizini (grč. bakteriocidi. bobica. bajc (nem. v. baidaki) pl. baculatio) batinanje. nesreća. grč. baksuzluk. bakara (fr. Dnjestru i Bugu. bakterioterapija (grč. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. dug nož sa dva reza ili više rezova. bakalaureirati (nlat. bal (fr. veoma sitna. uzengija. baionnette) voj. bakler (fr. pajac. boja. bacca) bog. bakvuds. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. bakraclz) stremen. balio. bejram) v. up. barjak. Vasso Bahus. bakvuds (engl. Bake) znak (obično komad drveta. bacca bobica. bakteriurija (grč. bajlbrif (hol.-med. caedere ubiti) biol. i eng. bakteria) biol. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. lysis rastvaranje) hem. nevolja. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. bakkai) trgovac namirnicama. batina. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakteriemija (grč. bakterioliza (grč. prisustvo bakterija u mokraći. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. baklava. ispit zrelosti. fig. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. Bakhus (grč.

bala (fr. uravnotežiti. zamuckivati. balansje (fr. baletski igrač. balancement) kolebanje. žirožder. balio. trg. kupi lopte i donosi igračima. slik. bilans. balagan (rus. balšažgetr(fr. ballata pesma uz igru) džoet. a delom i aromatičnim kiselinama. balata) l. ballet. ravnoteža. ili u vezi sa pantomimom. grč. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. kor. astr. balanitis (grč. Baldacco. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). bog. up. balerine (ital. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balansiranje (fr. bal rage). bal pesak. nem. baletska igračica. baraka. sličan gitari. lat. balerina. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. kit. ruski narodni instrumenat. opis. baldahin (ital. balbutirati (lat. vaga. klatno. balanopostitis (grč. balander (hol. fig. balaena. ejdos) koji ima oblik žira. proučavanje kita i njegovih osobina. balanofag (grč. svaki nepotreban i suvišan teret. balalaika) muz. balletto) umetnički ples. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). podaci mornara o robi koju su natovari li. balancier) šetalica. ballet. kod tenisa. balet (fr. baleteza (fr. zapaljenje glavića i kapice. pesma uz igranje. balabane) daščara. igra na pozornici. blenna sluz. balbuties) ned. lakrdijaš. baleioptera (lat. mucati. služeći se i dijaloškom formom. upotrebljava se za električne izolatore. balanoidan (grč. bal-boj (eng. balbutire) med. jaka i većinom prijatna mirisa. nejasno izgovarati. ballata) 2. balzaminke (nlat. biti neodlučan. balet-tencer (fr. drhtanje. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. posthion kapi-ca) med. phagos) zool. baleine. igranka pod obrazinama. vrsta hljerodula. logfa) zool. držati u ravnoteži. pere. figura u plesu (u lansu i kadrilu). balance. otmena igranka. umetnik u igranju. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). balleteuse) pozorišna. koje se posetiocima hramova nude za novac. ustezati se. balsaminaceae) pl. balle) denjak. neodlučnost. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balata (ital. baladin) šaljivčina. baletska igračica. balbucijes (nlat. Meister majstor) voña balega. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. svežanj. služavke u azijskim hramovima. balaena) zool. balsamon. nedoumica. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balanos žir) med. balzamika (nlat. naročito cirkuska. balada (fr. bilj-na vrsta. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . pterćn) pl. balalajka (rus. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. ballade. grč. balzamirati (grč. preplitati jezikom. Tanzer igrač) igrač u baletu. ital. onaj koji se hrani žirom. balanos. ballerina) umetnica u igra-nju. balzamski lekovi. balanos. ital. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. up. stvar za odbacivanje. mašinske kaiše. balet-majster (fr. balansirate (fr. ballerino) učitelj igranja. bajadere. baletski igrač. balaena. dečko koji. nem. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). u kojoj je naročito poznat tzv. bal u svečanom ruhu. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. balanos. balena (fr. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balagan. pesnička pripovetke. baladine (grč. njihanje. balerina (ital. kole-bati se. balzam (grč. muz. baladen (fr. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. izrañivač terazija. bal pare (fr. Terazija u Zodijaku. bilo kao umetak u operi. balave (fr. nlat. balanse (fr. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). ballare) pl. bilans. kolebanje. far«. tepati. up. muz. treperenje. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. bal champetre) igranka u polju. ball-boy) ot. konačni račun. mucanje. balanoblenorea (grč. balancer) uravnotežavati. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). preplitanje jezikom. balata (nlat. balsamica) pl. ali elastičnija od ovih. ballet. balast (kelt. lat. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). zool. baletski igrač. balazor trg. koja. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. ljuljanje. glumac. nauka o kitovima. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. balzam-ska sredstva. sa trou-glastom kutijom. balenologija (lat. balsamon) xex. bilanx) ravnoteža. kantara. zamuckivanje. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. šatra. prvi igrač u baletu. trg. geb curim) zagnojavanje glavića. balanos. žirolik.

održavaju se od 1929. kupanje znojenjem. zadnji deo velikog parobroda. balzamum anodinum (nlat. bokasta boca za tečnosti. balsamum cordi-ale) far«. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balio bacam. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. lged. grč. produženje prve i druge galerije do pozornice. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balkanistika v. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balneum cineris) ne-pelno kupatilo. grč. okrugla. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. balon (fr. balneografija (lat. trzanje. revolvera) i ispaljenog zrna. balzamirati. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. utišavanje bolova. balzamum kordijale (nlat. balota (fr. baluster (fr. logfa) proučavanje banja. pod pritiskom barutnih gasova. balistogram (grč. Grčke. balio) koji se tiče balistike.. balustra. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balneum vaporis (lat. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balustre. balio (fr. Bugarske. balio bacam. balsamum anodynum) far«. svežanj. balon kaptif (fr. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balista (lat. za olakšanje poroñaja. muzički komad za ples. god. okruglo telo. kosije pada nego što se penje. grč. denjak.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balkon (ital. ćuvik. nepokriven. drhtanje. kupanje u toplom pepelu. baliotade) skok konja ispruženim nogama. balo (fr. kupanje u pari. Jugoslavije. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. ballon captif) vezani balon. balneum arenae) peščano kupatilo. fol-kloru. balzamum oftalmikum (nlat. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. utroba se ispere karbolnom kiselinom. kupatilo. ples. banjsko lečenje. balneum. ballon) šuplje. balotirati (fr. balkanologija nauka o Balkanu. bal. koji je 1746. balle. geogr. balzam za jačanje srca. balneotehnika (lat. med. balnot) vrsta burgundskog vina. balio) l. balzam za uminjavanje. mor. balcone) apx. balzam za oči. kupanjem i dr. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balon d'ese (fr. balneum. balistoskop (grč. gañenja. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. nazvana po dečaku Ba l ili. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). fig. usled dejstva vazdušnog otpora. doksat. igranka. godine u ðenovi. balotaža (fr. balo (ital. balneoterapija (lat. zbog čega se mora ponovo glasati. književnosti. bala trgovačke robe. po običaju starih Egi-pćana. kupališta. grapho) opisivanje banja. ballismos „igranje") bolesna. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. grč. balneum lakonikum (lat. balneum laconicum) znojno kupatilo. balistike (grč. Rumunije i Turske). društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balneum (lat. balneologija (lat. balio bacam. . glasačka kuglica. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. sojica. grč. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. teorija bacanja. balistkčka kriva (linija) fiz. ballotte) kuglica za glasanje. balle. balotada (fr. baline) vunena materija za pakovanje. koji spada u balistiku. grč. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. ballot) 2. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. grčenje. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. belina (fr. banjsko grañevinarstvo. ballizo. poz. Balila (ital. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balneum cineris (lat. ballista. balneum. bacakanje. balkanijada sp. balaustion cvet divljeg nara) vrh. balkanologija. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balizam (grč. glasati kugli-cama. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). lepo izrañen stubić. hitam) bacačica. glavica. balsamum ophtalmicum) fark. ital. balistički (grč. naročito. ista-knut deo na spratu neke grañevine.). balio bacam) voj. sargija od vune. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balzamovati v. balneum) banja. balneum arene (lat. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balneum kupatilo.

zastava na ka- tarci. menjač. lutka. filistarski. bank (ital. banalnost (fr. šp. banalan (fr. balustrade) arh. bandito) razbojnik. hajdučija. izveštao. bankijeri (ital. banda. nevaljalstvo. previjati. čovek koji se upravlja prema vetru. banderilja (iš. postaviti balustradu. zavijanje. veza. reklamna traka na omotu knjige. svakodnevni. fr. balustrirati (fr. hajdukovanje. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bambus (malaj. banditisme) razbojniko-vanje. vetrokaz. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. up. gozba. previ j anje. el bandola) muz. raste u Indiji. utega i sl. kod nas i novčanica od 10 dinara. banditizam (fr. nevaljalac. stepenicama. bandagiste) proizvoñač. pustahija. da bi bila glatka i sjajna. gomila. pre-viti. rñave. seljačke igranke i sl. igrač koji drži bank. drumski razbojnik. baikir (fr. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. bandleta (fr. banarij (nlat. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. bankvaluta (ital. bandažirati (fr. bambino (ital. opšti. svakidašnjim. odred. štedionica. zavoj. banquet. Bankier) v. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. sopstvenik banke. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. eng. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. bandaža (fr. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. Hajnrihu Bandu). up. bamboo) vrsta trske. unutrašnji naslon na prozoru. bandonion muz. bank. a po ukusu dinji. banquier.utega (kod mačevalaca i boksera). fr. pruga u boji. bandager) ned. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. vojna muzika. bandola. banana) bog. mandora. balkonima. mala traka. pustahij-stvo. banderilla) koplje sa zastavicom. zaviti. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. balčak (tur. naročito zavoja. Americi i Meksiku. v. prosto. štampa-ru. vašare. pljosnata mala šipka. bambino) detence. bandist(a) (ital. staviti utege (u mačevanju i boksu). ital. daje zajmove uz kamatu. banale) običan. banknota (ital. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. grañ. okov na točak. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . redenik. skitnica. glumaca. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. bandage) med. otr-can. bandažist (fr. priručje. strani novac itd. banque. suviše ponavljana rečenica. bandola (ital. mandola. nem. lazaroni. banquette) voj. bandeletette) uzan zavoj. banco. banderole) kita ili gajtan na trubi. trg.balustrada 101 banknota balustrada (grč. spojnica.. bavalitet (fr. bambocciade) pl. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. bandu ra (rus. putujuće društvo svirača. banquier) lice koje se bavi novčanim. banchieri) pl. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. banalitet. posreduje u kreditnim poslovima. bandonion. bankar (fr. remnik na pušci. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. okov na točku. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. bandit (ital. banketa (fr. prodavac hirurških aparata. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. mambu.. malo dete. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. ustanova koja radi s novcem. oproštajna gozba. bavana (šp. bandoneon. banausos) zanatski. banauzijski (grč. metnuti obruč na naplatak. banalna fraza otrcana. banda) četa. propalica. samo sa više žica (8^24). obično. banalite) otrcanost. prinudno pravo (različito od jus kogens). obruč na naplatku. bandolin mast za kosu. banaliser) načiniti otrcanim. bankar. tračica. banalizirati (fr. družina (lopovske). gitari sličan muz. saraf. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. tablica sa cenom neke robe. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. prima novac na štednju. balustrer) ograditi stu-bićima. banco. zavojić. filistarstvo. banco. banalite) v. plaćeni ubica. up. balčak) drška od sablje ili mača. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. konjička zastavica. banderola (fr. bambu. bambočade (ital. banda (ital. banka. banka (ital. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. opasač na kome stoji fišeklija. banderiljero (šp. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. nem. ograda na altanima. kreditnim i efektnim poslovima. Bank) novčani zavod. fr. up. sp. 1531— 1599). bannarium) pravo prisiljavanja. naslon. upotrebljava se naročito u Sev. banauzija (grč. banket (fr. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. sličan gitari i balalajci. balaustion. banco. svakidašnjost. balhornizirati (nem. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. bandoneon muz. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. banalnost. v.

nadenuta ime. baptisterij(um) (grč. krčma. baptisterion) krstioni-ca. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. baražist(a) (fr. banco-conto) trg.. postradalost. nlat.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. baratto. barbarski ornament gotski. keltski i . danas: neobrazovan. stranac. barracano. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. trampa. mašinska testera tračara. potpuna propast. dakle tuñinac. barato-trgovina (ital. Adansonia digitata). baratteria) kor. barbarizirati (grč. barattare) trgovati davanjem robe za robu. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. grub.. veoma gusta i teška. prevara. gruba jezička greška. npr. imate li što za jesti. brana u sudnici. baptfzo. razmena. iskvareno. rumpere slomiti) slom banke. grč. v. pogrešno upotrebljene reč. stražarske kula. rampa. barat) trgovanje. na štetu jasnosti i čistote jezika. bar (grč. govoriti u kovanicama. baratto) razmena. naročito uobičajena u knjižarstvu. straćara. baraquer) smestiti u barake. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. baraka (fr. barbarikos) prvobitno: strani. grč. nlat. barbaros) v. u kojoj se pije i jede stojeći. baraterija (ital. bankokratija (ital. baptisma) crkvena tajna krštenja. barba brada) čika. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. široka arabljanska haljina od te tkanine. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bankokrat (ital. šuster. Band-sage) zan. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. barakan (arap. trampa. rampe. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. barre) poluga. papirni novac. kaldrmarina. baratirati (ital. banco. barbarski (grč.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. teret) 1. možda poreklom sa Jave). bantam kategorija bokser. stanovati u logorskim kolibama. nazvati telefonom itd. bansek (nem. banjo) kuz. trošna kućica. in barbam (lat. in barbam) u bradu. fig.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. bez da sam znao. grub. barakirati (fr. traže da se krštavaju samo odrasli. pregrada izmeñu konja u konjušnici. barbarismos) gran. mostarina. krštavanje. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. barbarin (grč. barbar. fr. varvarin. pola tri. greda kojom se zaprečava put. ital. ital. divlji. potkradanje. taksa za prelazak preko mosta. surov. naročito protiv groznice (nlat. tj. var. baobab (amh.: šnajder. čiča (u Dalmaciji). bendžo. up. baros težina. varvarizam. krštenje. trgovina kod koje se daje roba za robu. barbacana) voj. plod. baražna vatra zaprečna vatra. raste u žarkim krajevima Afrike. fr. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. barbakana (fr. baptizma (grč. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. bonsek. krštava ti. barrage) brana. bancus klupa. ustava.. protivan duhu i pravilima jezika. novčanica. pritisak. grč. daščarama. nm. bantam (eng. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. livnica. za svetlost. nečovečan. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. barba. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. bara (fr. barat (ital. fr. banko-konto (ital. sa osvežavajućim plodovima. surov čovek. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. kovanica. baraž (fr. preprečna vatra. berkan.) bog. trgovati razmenom. bar) 2. u lice. bankrotstvo. grešiti se o previla i čistotu jezika. slična platnu. podvala. baraque) daščara. voj. tj.' varizirati. šipka. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. baptiser) krstiti. baptizirati (grč. bandžo (eng. sprud naslaga. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje.75 i 53. varvarin. bankrot (ital. baptizo) pl. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. propust za vodu. pregrada.. trampiti. krateo vladam. barbacane. lišće i kora služe i kao lek. pobarbariti. bancarotta. divljak. obustava plaćanja. ital. barakan. barbarizam (grč. u brk. pregrada. barbar (grč. baptisti (grč. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. dućan od dasaka. bar (eng. bankokrat (ital. barragiste) čuvar brane. bantam petlić) sp. banco. kri-jumčarenje. stradanje. tuñinski. džinovsko hlebno drvo. barba (lat. visoko do 20 m i debelo do 9 t. nepravilno. baranda (tl. motka. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica.

fig.34. i to za: nukleone i hiperone. prošarati. nlat. element. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. barilalija (grč. glossa jezik) med. barkarola (ital. barometrija. prepreka. fig. barel (eng. mostove) u cilju odbrane. barifonija (grč. koji je pevao. barister (eng. kćntron) fiz. laleo govorim) med. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. tonos ton) muz. barditus) ubojna pesma barda. barisomatija (grč. bard (eng. odbrana. grč. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. drveni.(grč. ulaz gde se plaća troša-rina. barñelo (ital. sastoji se. v. barys težak. suviše šareno slikarstvo. sličan liri. baritonist(a) (grč. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. ital. mali čamac. barbiton (grč. dizati (ili: praviti) barikade. albarda) tovarna životinja. barbifier) brijati. baritonirati (grč. našara-ti. barys. Americi. barikadirati se ograditi se. ši-šati. kurban bar jam. pevati bariton. barilja (um. barikadirati (fr. barythymfa) zlovolja. od teških elemenata. bariolage) šarenilo. tj. mostova) u cilju odbrane. bariolaža (fr. muzički instrument sa žicama. otežano govorenje. baribal zool. Bajram. berretta. barys. baryum. barretum) kapa uopšte.. meña. barilla) hen. seta. ñeram. prepreka. pepeljuga. barioni fiz. barijera (fr. barys jak. pesnik. smetnja. barisfera (grč. svile i pamuka. barrette. Japanu i dr. pogranične utvrñenje. barys. izdvojiti se. sphaira lopta) geol. barytoneo naglasim gravisom) gram.98 1 u SAD) bareljef (fr. Zemljine jezgro. baritonon (grč. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. soma telo) med. teško. tćnos) muz. nikla. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. dubok. teško izgo-varanje reči. verovatno. velika trgovačka laña sa tri katarke. bardot. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. mlada mazga. barys. baritimija (grč. up. neukusno. kelt. barrel bure. barež (fr. ostaviti nenaglašen. bardo (fr. protkati šarenilom. usamiti se. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barricader) pregraditi. eufonijum (u vojnoj muzici). bardak) zemljani sud za vodu. grañanski rat. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. med. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. vrsta malih. steg.) muz. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. phone glas) muz. lañica. bariton (grč. bariolirati (fr. duboki tenor ili visoki bas. barda. u slavu junaka i bogova. varoška kapija. barij(um) (nlat. fig. divljaš-tvo. jedan slog. neuljuñenost. bardak (tur. bardiljo (ital. barbe. surovost. znak Va. barbaros) neobrazovanost. polihord. bas-relief) plići. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. 158. bas. barifon (grč. barys težak. gojaznost. barys težak. barca. varvarska. barys težak. bari. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". tromost. bayrak) zastava.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barimetrija (grč. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. muški glas izmeñu basa i tenora. teškoća govorenja kao bolesno stanje. atomska masa 137. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. branik. težište. drugi. kakvu nose na službi sudije. naša-ranost. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. bajra«. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. barikada (fr. ugojenost. barricade) brana. na zvana po mestu Barež u Pirinejima.55 1 u Engleskoj. granica. šp. bereta (fr. grubost. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. praznik žrtve. gvožña i dr. fig. zatvoriti se dobro. naročito poslednji slog reči. pregrada uzanih mesta (ulica. uz pratnju harfe. ua. pevač koji peva dubok glas. zatvoriti uzane prolaze . ital. redni broj 56. arap. muz. barriere) pregrada. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. brana. bardit (nlat. barilalija. barque) čun. barbarstvo (grč. dubok glas. kuv. varvarstva. basist. baricentrum (grč. barbirati (fr. preprečiti. četa vojnika. Barjam (pere. barytonon) gram. ulična borba. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. pevač koji peva bariton. bard. metria) v. fr. barjak (tur. barka (ital. zaklon. sada: sve slično tkane materije od vune. sveštenici itd. smetnja. barioler) šarati. crnih medveda u Sev. pregrada od rešetaka. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. bas. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. reljef. guslarska pesma. prepona. bariglosija (grč. neraspoloženje. tuga. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. barys težak) hem. skidati krljušt sa ribe.

barok (port. barografsku krivulju. barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. barometrija (grč. titula drugog arhonta u staroj Ateni. hipsotermo-metar. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. baros. na dan sv. barkerola (ital. trćpos obrt. barotropizam (grč. izmeñu barona i viteza. barogram (grč. geotropizam. baromakrometar (grč. pravac) bog. glas basa koji vodi melodiju. baso obligato (ital. basen (fr. baronnie) v. baros. avgusta 1572. gramma slovo. 2. najdublji muški glas. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. barchetta) čun. grč. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barometar (grč. v. najviše stanje barome-tra. barmen (eng. barut (tur. osnova harmonije. basma) l. kotlina. čuz. up. lañica. barrocco. baseto (ital. bassetto) kuz. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. vitez. Bartolomeja. zapaljenje bartolinijskih. smešan. fagot. sa katarkama. barkarola.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. paralelne (i vodoravne) motke. basamak (tur. mali kontrabas sa tri žice. up. čudan. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. basileus) kralj. barofon (grč. veština rukovanja barometrima. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća.) nepravilan. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. barcaza) hor. barrocco) apx. grapho) četeor. baroskop (grč. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. jedrima i malim topovima. bazen. metron) vaga za decu. duboki tenor. basson) muz. štampa. gimnastičke sprava: dve okrugle.(grč. barokna poezija učena. bartolinitis med. barotermometar (grč. bastaj.) koji se tiče barometri-je. v. thermos topao. skopeo) stariji naziv barometra.). baros. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. svirač koji svira bas. barres) al. baronet (eng. baronese (ital. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. fr. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. metron. barokni stil. bariton. kelner u baru. baros. košarka. najveći čamac na ratnim brodovima. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. pismo). barogram. makros visok. bason (fr. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. bassiste) pevač koji peva bas. baset (ital. instrument koji proizvodi bastonove. barkica. vazdušnog pritiska. noć od 24. najniže stanje barome-tra. barketa (ital. basa otava (ital. baros. baros težina. član nižeg plemstva. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. v. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. mandole i dr. batino) rečno korito. baron. up. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. barut) prah za vatreno oružje. barone) plemićka titula. barkasa (tl. fr. barman) vlasnik ili poslovoña bara. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. bas-lis (fr. grč. jak. baros. barimetrija. cic. mali čamac. hrabar čovek. bassetto) kuz. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. razboj. baro. baronessa) baronova kći. basileus (grč. bassa ottava) pl. barometarski (grč. barometrograf (grč. baskitbol (eng. ital. stepenica na stepeništu. štampana knjiga. . metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. basso obbligato) mu?. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. bas (ital. basma (tur. basist(a) (fr. baro. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. baros. barne (nem. baros. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baronija (fr. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). basamak) prečaga na lestvama. bšros. mesto u pristaništu gde stoje lañe. gondola. svaka učvršćena na dva stuba. sprava za merenje vazdušne težine. basket-ball) sp. barograf. up. nastran. bassin. barok. baronat (nlat. junak. materije i forme. dvorske. barcherolla) šetni čamac bez katarke. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. takoñe: barkerola. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. barokan (port. pritisak. barograf (grč. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. basson. basso. tanka šarena pamučna tkanina. dazimetar. ital. barokni stil (port. up. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. baronija. baronat. usminskih žlezda.). up. metron) fiz. Vaggep. fig.

bathys. battalmak) pokvariti nešto. prevara. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). lat. skaphos brod. batist (fr. metrfa) v. basso ripieno) kuz. bastardna menice lažna menica. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. batinanje po tabanima u Turskoj. 2. bathys dubok. vot. kula. morski omotač Zemlje. vuka i psa). basso ostinato) muz. lupanje srca. baterija (fr. metron) merenje dubine. bastonada (fr. baton. zamuckivanje. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. batoar (fr. bathos dubina. basto) štap. grudo-bran. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. basta! (ital. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. fig. baso ripijeno (ital. trućanje. bastard (ital. batarizam (grč. battuere udariti. trg. batterie) voj. batoliti (grč. zamajni udar klatna na časovniku. phone) muz. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. battere. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. mucanje. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr.-tur. batologija (grč. ital. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. ponajvip!e grani-toidnih. brodski saobraćaj. battarizo mucam) med. nm. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. mač. električna baterija više lajdenskih boca koje se. dvostruki udar. poremetiti. muz. batifon (grč. izbiti protivniku mač iz ruke. bathos dubina. kopile. bathys dubok. batomstar (grč. bastardo) bog. lupiti) mač. privremen zaklon. bastonnade) batinanje. 3. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. ognjilo na starim puškama. vrsta fine i guste pamučne tkanine. tip. batardeau) voj. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. kremen. naročito po tabanima. batirati (fr. bathys dubok. voj. bassetaille) muz. udar po protivnikovom maču. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. batibij(us) (grč. bastion) voj. bastovirati (ital. prakljača. okaniti se čega. napustiti (neku nameru. bios život) biol.. nasip od kamena. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. konja i magarca. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. ime dobila po gradu Bata-viji. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. batisfera (grč. bataillon) voj. bastionirati (fr. bataliti (tur. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). brodarina. bastion) fort. vrsta starih topova. utvrditi. radi većeg električnog punjenja. bastilja (fr. batelaža (fr. brzoplet govor. batimetrija. lupetanje. tučak za loptu. batiskaf (grč. više topova (4—8) iste vrste. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. baso profondo (ital. basso profondo) «ta dubok glas. jula 1789. bastardna vuna. stalno ponavljanje jedne teme u basu. palica. battoir) mlat. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. baton (fr. laña) „dubinski brod". koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. sa potpunom opremom i priborom. geol. obično sa 800—1000 vojnika. kugla) 1. najslabija vuna na ovčijem krznu. utvrñenje. za vreme Luja XVI. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. federima. zamisao i sl. bas koji prati. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). bathys. prema formaciji. battuere biti se. . batli (pere. naročito maršalska palica. sa potpisom lica koje ne postoji. hor. batometrija (grč. koji donosi sreću. tući. batimetrija (grč. bastion (fr. dubok bariton. onaj koji živi u dubini. bastonare) batinati. batardo (fr. takoñe: ba-reljef. bathos. naklapanje. bastardo) vanbračno dete. podeljenih u 4 čete. batelage) opsenarstvo. batard (fr. odred vojske koji predstavlja.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. battre. nlat. lithos kamen) pl. zool. bahth) srećan. pljosnata maška. fr. bastille) tvrñava. bastardirati (ital. prevoznina. mañioničarstvo. nuz. bataljon (lat. batometrija. batman (fr. battologia) nepotreban govor. podignuti utvrñenje (ili grudobran). u Berlinu).). prut. sphalra lopta. metron) sprava za merenje morske dubine. morska dubina. glas izmeñu bari-tona i basa. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina.

nastavila rad u Čikagu. baš-čaršija (tur. bakchos. Bacchanalia) pl. bašta. udarac za takt. student prve godine. sin Zevsa i Semele. vrtar. majka božja. batrachos žaba) med. sedište) med. beate memorije (lat. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. posebno. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. v. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. v. bogomoljka. baška (tus. Bakchos) kit. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bahaizam napredni pravac u babizmu. grč. bathron) med. beatae memoriae) blažene. vrat i ramena. bdelotomija (grč. tobožnje svetost. beaticum) poslednja pomast. fig. puškarnica. Bahus. obično belih katunskih tkanina. beatus blažen) pravljenje svecem. up. sprava za nameštanje iščašenih udova. bacillaria) pl. klupa. Bacchus. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. batrahus. terevenke. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). phćbos strah) med. bathos. grč. bauer (nem. Bakchos. bdelometar (grč. pijanica. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. tetanusa. bacillum štapić. beata) blažena. vojnici neredovne turske vojske. koji se pogrešno pripisuje Homeru. baš-čaršija i dr. obično pokriven. obično praćen vrtoglavicom. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. poglavar. žutokljunac. bog vina. nedisciplinova-na vojska. vrsta istočnoindijskih. parodija Ilijade. bahant (grč. bacilofobija (lat. bogorodice. battuta) muz. bahijus (grč. bacilarije. srdobolje. basibozuk) ist. beata (lat. ba§car§z) glavni trg. strah od dubine ili visine. Bakchos)' mit. znak za mirovanje. beata virgo) blažena devi-ca. bathos dubina) niskost. povrtar. batrahijum. bahija (šp. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. pijanke. prostota u govoru i pisanju. baš-čauš (tur. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. batrijum. dodiru nekog predmeta. bahio) zaliv. najstariji: baš-knez.). poznavalac hebrejskih zakona. fig. bahce) vrt. lat. a naročito arhitekture. u polu slože nicama: glavni. klupa. bacili (lat. saltomortale napravljen preko konja. ba§hk) marama koja pokriva glavu. Bauhaus (nem. bašta (tur. baca (tur. bašča (tur. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). beatizam (lat. baštovav (tur. prišt ispod jezika. . bacillum prutić. god. basmaklik) „novac za papuče". vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. fr. batovda (ital. čuveni grčki komični junački ep. lat. beatikum (lat.. bakterije koje imaju oblik štapića. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. odvojeno. beanizam (nlat.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. pere. svete uspomene (pokojnik). bejaune) novajlija. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). im. beata virgo (lat. bašča. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). štapić) med.) narednik u turskoj vojsci. batrahus (grč. bathron postolje. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bahanti (grč. baša (tur. phćbos strah) med. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bdella pijavica. bašiboz(l)uk (tur. batuta (ital. brucoš. baft (pere. u Vajmaru osnovao arhitekta V. vrenja buterne kiseline i dr. licemerstvo. bahce) v. Po dolasku na-cista na vlast 1933. bašlik (tur. beanus (nlat. metron) med. početnik. v. batrahij(um) (grč. bec-jaune. gradina. baca. Bahus (lat. batuta. batrum (grč. batrachos žaba) med. dobar vinopije. baš (tur. bas) l. Batrahomiomahija (grč. bašmalik (tur. hirurška postel>a. bahanalije (lat. Bah (grč. 2. beanus. iza-zivači tifusa. bage) dimnjak. vino. baft) trg. srećna. pričest samrtnika kod katolika. zasebno. baska) napose. burno veselje. batrij(um) (grč. škola je raspupggena i 1937. glup i neotesan čovek. bacili. bacilarije (nlat. bacchans) pl. mač. tj. v. batofobija (grč. prednji kraj lañe. staklena sprava za isisavanje krvi. pion. bahur (hebr. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. batos (grč. Bauer seljak) u šahu: pešak. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). bdella. basa) starešina.

naročito kod neprerañenog šećera. odobrava™. bedinerka (nem. beige) koji je bledosmeñe boje. 2. bedine-. bezeta (fr. oskudica. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. budala. 2. igra slična tenisu. negovanju bolesnih itd. gospodin. tur. tržište.. vazalsko. lopta za tu igru. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. bedak tur. proglašenje za sveca. far«. fino tanko platno. zapovednik. bez (tur. bejzbol (eng. begine (nlat. beduivi (arap. knez. knjiga. bey) 1. upućivanje menice na treće lice. obično arapske. beggar) hi. upravnik jedne oblasti. preko mreže razapete 155 st od zemlje. neobojen. bedinerka. nužda. titula jedne indijske kneginje. koja su živela od stočarstva i pljačke. badminton) sp. begevisati (tur. beba. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. au besoin) u slučaju potrebe. Baedecker-a). oda-brati nešto po svom ukusu. 4. protivotrovi. Be-kvadrat muz. bezoar (fr. potrebnost. svideti se. starešina neke oblasti. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. bezistan) v. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. bek (eng. beth-din) l. bezmen (fr. badawiyyun) pl. naročito crno. ako bi trasat odbio primanje. bedlamite) ludak. padzehr) fark. fil. skitalačka arapska plemena u arabijskim. kuv. bogomoljke. detence. barska šljuka. na menicama: adresa po potrebi. begging) platno za pakovanje. adres o bezoan (fr. pere. dopadati se. bež (fr. posle čega dolazi akt kanalizacije. bez) 2. bevanda) vino. bez (hebr. sirijskim i severoafričkim pustinjama. begum (tur. bezistan (pere. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. bekerel (skr. bezoan (fr. najstariji red posvećen bogougodnom radu. gospodar. eng. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. 2. bezoard. uvršćenje u red blaženih od strane pape. tj. ital. titula. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. predstavlja jedan . vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. adres-se au besoin). bedak (pere. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. bedast. zaista. betuine. besoin. Bć-dur) kuz. naročito u Carigradu. bedevija (arap. proglasiti svecem. rukoljub. plemić u staroj Turskoj. bezisten (pere. tursko državno imanje. beatificirati. begute (eng. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. bedminton (eng. beatificatio) posveći-vanje. besplatan rad raje na begovom imanju. v. bezoardica) pl. bedaf) glupak. bezoardika (nlat. prirodne boje. bezette) crvena šminka. bekasina (fr. izabrati. siromaštvo. baby) malo dete. beduina (arap. back) sp. naravno. beatificirati (lat. stočni trg. rica. o bezoan (fr. bisogno) potreba. beze (fr. platno. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. bedeker putni vodič. suprotno: Be-mol. beg (tur. uvrstiti u red svetitelja. Be-dur (ital. biti saglasan s nečim. bediverica v. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. beguine (eng. fig. četvoroutlasto „V". koja se stavlja obično iza imena. begenmek) l. bezistan. 3. kad bude nužno. beging (eng. Bedlam.) begov sin. blago onima koji imaju. bevanda (ital. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. begine. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. v. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. bezisten.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. beggar) pl. beatifikacija (lat. bezemschoon) trg. baiser) poljubac. beglerbet (tur. trg. Bq) fiz. badawiyyun) kod. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. baisemain) celivanje ruke. 3. begine.) udova-carica. besbelli) dabome. udovica velikog gospodina. begute. begoglija (tur. jevrejska sudnica. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). bezbeli (tur. beatificare) posvetiti. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). deo trga pod krovom. pr. baga. dopasti se. levog i desnog). bedlemit (eng. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. bebi (eng. begov posed (dobiven od sultana). beggar) pl. begluk (tur. pokrajine u staroj Turskoj. 3. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). badawiyy. odobriti. becassine) zool. luda. one koje se prave sveticama. bezistan) trg. ritska šljuka. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. veliki posednik i vlastelin. bezemšon (hol. beatifikovati v. stanovnici pustinje. pokrivena čaršija. beylik) 1. beatitudo vestra (lat.

Bellona) mit. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. čardak na kući. bala tur. grivna. 3. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. belomantija (grč. Bekerelu (1852—1908). fil. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. okovi na nogama. ni naučnim. karika. belelaks trg. balan. nevolja. belčite (šp. belchite) vrsta španske vune. . up. izvesno. božanstvo starih Filistinaca. Belzebub (hebr. riba jesetra-mo-runa. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). belegija (tur. bungalow) jednospratna kuća. belvedere lep izgled) kula. bel-espri (fr. bengali (eng. strela) geol. belegi) brus za oštrenje kose. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). lepo pevanje. deport. borila protiv boljševike. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bukraiyy. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. vinika. belandre) mor. butne kosti i lopatice. nazvala po gradu Benaresu. backwardation) trg. muka. bella donna) hen. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. suprotno: Be-dur. pametan i duhovit čovek. ludača. 2. eng. bena (tur. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). bangla. kičme. bela) l. Bengalija (eng. bez glave. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. beluga) zool. estetska i književna kritika. belemnon oružje za hitanje. valjda. bel canto) kuz. bekri) pijanica. kurjača. Belt) tesnac. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. vojske koja se. bez sumnje. belenzuka (tur. glavni sastojak atropina. belli) poznato. belvedere. bilezik) 1. beletrist(a) (fr. fr. bella donna „lepa žena") bog. beladonin (ital. ranija jedinica kiri. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belvi (fr. 2. patnja. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. verovatno. bematin-sveće pl. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. bekon (eng. bellevue) v. zabavna književnost svake vrste. bekrija (arap. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). belanda. naziv po francuskom naučniku A. »sena Marsova. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. oznaka b. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. beladona (ital. luda. bengal (eng. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. beluga (rus. Davidov sin. beletristika (fr. belum omnijum kontra omnes (lat. Solomon ben David=Solomon. zlo. ni praktičnim ciljevima. vrag. Bembaša (tur. kao sredstvo za ulepšavanje. belos strela. tur. Baal-Sebub) mit. bacon) kora slanine. belćim (tur. Be-moll) «uz. bekuordejšn (eng. jad. belanda (ital. boginja rata kod Rimljana. (Atropa Belladonna) velebilje. decibel. ratnički. Vrangelove i dr. belemniti (grč. bun. Be-mol (ital. bel-esprit) lep duh. up. bellicosus) ratoboran. npr. brokat. bema (grč. nazvane po gradu Belčite. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. ñavo. belogvardeec) „beli gar-dist". organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. bel kanto (ital. osušena polovina (strana) svinje. belles lettres. s krovom od slame ili crepa. opšti rat. Bengal) pl. benares (ind. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. belmontin hen. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. belt (skand. paskviza. belki) možda. tur. mus-lin sa prugama u više boja. jasno. zabavni pisac. beli (arap. ñavolski poglavica. al. lisice. bengalo (beng. upotrebljava se. belum internecinum (lat. naročito vladičin sto.—A. nesreća. narukvica. pavta. belogardejac (rus. za vreme grañanskog rata u Rusiji. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). bala. beledin trg. bon) budala. čist parafin koji se dobija od petroleuma. belikozan (lat. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. na Dalekom istoku. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. fig. feljton. radi povećanje zenica. lola. lovce itd. bellum internecinum) rat do istrage. slične taftu. Belona (lat. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. zvučanje sa osnovnim tonom b. fig. belaj (arap. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. bengal) polusvilena tkanina. tj. ben (hebr. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. služi za turiste.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. izumitel>u telefona). glupan. belvedere (ital. moreuz.

banja. bengilik. bentonit (po Fort Benton-. bene va lete! (lat. napr. 2. tj. korist. v. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. bergami (ital. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. benefice) predstava u korist nekog glumca. tj. žutika. muslin sa prugama u više boja. baignoire) l. bezbojan. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. benefactor) dobrotvor.-tur. a pozadi široke. prolaznost bolesti. . lože u parteru grañene u obliku kade. tečan. belje (fr. kupalište. bezoe) hen. milostivost. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). blagosiljati. zagrevalo vodom. benevolencija (lat. industriji. rastvara se u alkoholu. beneficium) dobit. opojna trava (napitak). benedicite (lat. bene (lat. dobrotvor. benevole lektor (lat.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. krofna. gori lagano crvenim. bergamotto) carska kruška. beneficium) v. beneficij(um) (lat. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. beneficijalni (nlat. kaluñerski red sv. benevolentia) blagonaklonost. beotski (grč. bain-marie) kuv. od neke predstave korisnice. odan. blagodejanac. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. up. mañije. elektrogimnastika. beneficijar (nlat. benedicere) blagosloviti. aromatičan ugljovodonik. . benevolens) blagonaklon. prvenstvo. benedicirati (lat. darežljivost. beignet) kuv. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. dobrotvorstvo. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. val>ano. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika.) dobit. benefakcija (lat. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. Bene-dikta (480—543). benefaktor (vlat. benzin (nlat. bendi (eng. tromo. bergamota (ital. poz. naklonjen. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benignitas) dobrota. glupo. benzol hem. benediktiner (fr. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. blagosiljanje. benefactio) dobročinstvo. takoñe: ñak koji prima stipendiju. uštipak. bentos (grč. berberis vulgaris) bog. blagosiljanje. naklonjenost. dobija se iz nafte. nespretno. benedikpija apostolika (lat. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. benediktinci al. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. priganica. blagodejanje. benevrek) uske suknene čakšire.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. benignitet (lat. nem. beneficijat (nlet. Beoćani (grč. sadrži više od 50% montmorilonita. bengal strajp (eng. prihod. berat (arap. dobrodušnost. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. bensficija (lat. zarada. bencilik) 1. bengal stripe) trg. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. bezopasnost. benñeluk (pers. izradi kalupa za livnice. preteča hokeja. beneficancija. beraha (hebr. glupaci. žutim. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. korisnica. bandy) sp. blagoslov. ben-mari (fr. instrument sa 5—7 crevnih žica. kupatilo. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. benefic. benefic (lat. benefis (fr. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benevreke (alb. beneficijat. igra se u Skandinaviji i SSSR. beneficijar. benevreci. dobija se iz katrana kamenog uglja. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. čeličane i dr. kada za kupanje. beneficians) dobročini-lac. povlastica. spreda uzane. bene) dobro. povlastica. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. praveći znak krsta. iz Beotije. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. berberis (nlat. med. bergamo) pl. upotrebljava se pri vañenju nafte. bentlos dubina) biol. beneficiatus) v. S6N6. dobročinilac. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benemerit (lat. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. otuda: ne-spretšakovići. Boiotćs) pril. zelenim ili belim plamenom. beneficijant (nlat. berberiva (nlat. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. primalac prihoda crkve. benedikpija (lat. lepo. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. benjovr (fr. bendžo (eng. 2. čini. lako isparljiv i za-paljiv. a onda i po celoj južnoj Italiji. SAD) vrsta gline. bergonizacija med. benedictin. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima.

nlat. berlingot) polu-berlina. bez prednjeg sedišta. osnovana 1836. fig. koji trguju na ber-zi. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. zavet obre-zanja. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. Berdan) puška ostraguša. ljubavnica. pelinkovac. bernardinac (nem. berićet (arap. fig. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. berzerkeri (nord. bernijeskan (ital. transuranski element. bereket) l. mangup. bergerie) tor za ovce.). koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. uspavanka. bernesco) v. znak Bk. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. ber-serkr) tig. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . „oni koji se pojavljuju u koži medveda". široka. bert-brodovi (hol. berlina (fr. berkšir (eng. element. utiče na suzbijanje besposlice. strelci (vrsta pešadije u ital. up. burza. pesnika Bernija. i odlikova-li se u borbi divljim besom. koji nema u sebi vitamina „be". berracano) gusta i teška tka-nina od vune. otuda i naziv. bela braća. vermut. beri) med. berseza (fr. berceuse) kuz. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. berzanski uzvisi trg. berretta) v. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. ovčar-stvo. bernesco) ćudljiv. pastirska pesma i igra. berneskan (ital. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji.veoma raširena krvna bolest u Sev. bourse. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. plahovita ljudi i ratnici. u Francuskoj. ugljem i sl. ili zelenkastoplave (akva-marii). ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. beržerak (fr. dragana. beretka. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. berklijum hen. novčana pijaca. bertijonaža (fr. heksagonalni mine-ral.805 kg. berlingoca (ital. berkshire) po eng. (produktna berza). proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). brelengo. deran. bere. berza (fr. birma. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). beo metal koji ulazi u sastav berila. birichino) raspušten dečak.02. na taj način. pod berza. beryllos) gatanje. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. Berni. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. beurt) pl. redni br. bernijeskan. znak Ve. berna (fr. firmare) krizma. bergere) pastir ka. sreća. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. beret) plitka i okrugla francuska kapa. postavljena naslonjača. 2. baraka. zavet. berkovec (rus. bermet (nem. novčanik. borsa. proizve-denih ukrštanjem sijamske. ital. beryllos. krzno. bere (fr. = beli skorbut. berilij(um) (grč. tur. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). kada pobesne. berma (lat. berne) kor.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. duge dlake. bernardinci pl. bersaljeri (ital. up. berlingozza) italijanski narodni ples. berit-mila (hebr. bersaglieri) pl. god. berlengo (fr. osnovanog 1098. berilistika (grč. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. beržerija (fr. mutnozelene boje. beavitamknoza. nlat. kitajske i napolitanske rase. up. neprovidan. obrezanje. rod. besni. bourse. Australiji i ist. berit savez. zatim sa robom: žitom. atomska masa 9. v. beryllos) min. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. berklijum. beril (grč. 97. samo u medveñoj koži. vojsci. Indiji. berzijanci (fr. beržera (fr. redni broj 4. ukras za glavu. bereta (ital. berlinska kola. napredak. nastran (po načinu pisanja ital. berlingare. hem. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). lake karuce sa dva sedišta. berkan (ital. beriberi (ind. nem. bursa koža. berekin (ital. Bersianer) pl. berkovec) mor. up. letina. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). crvene i bele. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). Africi. berylliumj hem. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. ljudi koji. plod. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. berkelijum v.

biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom.) 2. alfa-zraci. neženja. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. dvozgloban. kašika. bibHon knjižica. padanje cena i kurseva državnih papira. besa (fr. i sa dva tima sa po devet igrača. cirkus. skotsko ponašanje. lekovi protiv kašlja. muški šešir sa uzanim obodom. beton (lat. angularis uglovni. bestijarij(um) (nlat. dehaizam napredni pravac u babizmu. bitumen. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. 3. biartikularan (lat. beskompromisan (lat. razumevanje u knjige. lola. Biblija (grč. bexos kašalj) pl. bekar) l. prednapregiuti beton ar- . nedostatak. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. vindžija. nečovečnost. divlje. beša (tur. bi-. surov. 1853—1914). životinja.od grč. običaje. list i cvet voćke) cvet. baisse) l. procesu beta-raspada. bega (grč. npr. arhe vlada) dvovla-šće. baissier) trg. best najbolji. sisaljka. skrać. bibere) piti. fr. umetnost i sl. knjiga. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. 2. nem. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. skotstvo. divlji. bis. najamni radnik. behar proleće. radi pojačanja. bibere (lat. besar (fr. severnoamerička narodna igra loptom. bianuelan (lat.(lat. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. biangularan (lat. kvart. bestijalan (lat. behar (tur. biblia knjižice. besar. compromissum) koji ne pravi kompromise. v. biandrija (lat. zverska priroda. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). articulus zglob) koji ima dva zgloba. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. bibere greko stope (lat. bestia) zver. med. akcija i drugih hartija od vrednosti. ist. časopis.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). annus godina. nepopustllv. grč. bilupa itd. biberon) pijanac. fr. beseže (po fr. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. diarhija. 1813—1898). gama-zraci. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). besa (alb. v. nadničar. bibere ad numerum(lat. stražar. tanjiri i ubrus. sredstva. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. bekrija. 2. knjige) Sveto pismo. onih naroda koji se u Bibliji pominju. odeljak. kutni) dvougli. boca sa cuclom. bi-. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bestia) životinjstvo. bibliognozija (grč. grč. grubo. viljuška. bex. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. bestialis) zverski. greška. bi-kar bez posla. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. neoženjen čovek. Besteck) pribor za jelo: nož. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). bkblio. pošto se ovlaži. a sastavlje-ni su od beta-čestica. pripadnik plaćene konjice. biandrija. bešlija (tur. beštek (nem. mehur. kao i robe koja se kotara na berzi.najamni vojnik. baisser) trg. bes-bol (eng. vrsta radioaktivnih zraka. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. besa) mana. base-ball) sp. bešika (tur. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. mangup. kod Albanaca: tvrda vera. grub. besik) detinja kolevka. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. tvrda reč. bi-. razboj (naziv po pronalazaču). Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. bibi) ženski šešir sa malim štitom. becirk (lat. nečovek. sklonost piću. bibacitet (nlat. 4. up. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). zver-stvo. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. up. zver-čovek. beta-zraci fiz. trg. to biblion u značenju knjižica. momak. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. bestija (lat. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. tur. besje (fr. životinj-ski. bestseler (eng. nečovečan. naročito cvet ia voćkama. skotološtvo. biarhija (lat. bećar (pere. besli) l. aner. bis. besje. behika (grč. Besemerov čelik. biblion. bibi (fr. nepomirljiv. biarda mašina za tkanje. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. bestijarijus (lat.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. npr. knjiga. bi. bestijalnost (lat. seli prodavati. Bezirk) srez. biberon (fr.

licemer. nasumce otvori. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. valere vredeti) he*. raskrsnice. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. geol. poljski logor. starosti. preterana pobožnost. biblion. izvi-jati melodiju (ptice. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. bigot) praviti se svecem. sumpor. nlat. pretvarati se. okamenotine lišća. pa su dobili mineralan izgled. tehničke opreme. bivijum (lat. hermafroditski. bibron (fr. beaver) trg. stanovanje vojske pod malim šatorima. rukovalac bibliotekom. nauka o Svetom pismu. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. dvoženac. nauka o Svetom pismu. hronološka ili sistemat-ska. biva Jiuz. biblfon. naročito slavuji). bi-. išarati. gamos brak) dvobračnost. bivouac) voj.) poznavanje knjiga. bibliotekar (grč. biberon. grč.) čovek koji ima dve žene. onaj koji se razume u knjige.) žena koja ima dva muža. bigarrer. verski zatucan. licemerstvo. bibliotekonomija (grč. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. onaj koji se drži samo Biblije. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bibliografija (grč. bibliotaf (grč. bibliograf (grč. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bibliopoles) knjižar. raskršća. biglisati (grč. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. bigot) onaj koji slepo veruje. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. upravnik. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bivak (fr. prodavac knjiga. biblion. knjigoljublje. bigener). biblicizam (grč. cink.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). taphos grob) . sro-dan lauti. bakar. grč. železo i dr. bivium) mesto gde se stiču dva puta. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. biblion. biblfon. up. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. japanski narodni instrumenat. bis. biti u okolu. dvovredan. bibliologija (grč. beaverteen) trg. tj. koji ima dva spola. ili celokupne književnosti jednog naroda. naročito Sveto pismo. bivalentan (nlat. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bigotan (fr. radi origi-nalnosti štampe. retkosti. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). ukrasiti šarama. a reñe donosi i kritičke napomene. bibliomantija (grč. licemeran. bibliotheke. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. engleska pamučna materija. kiseonik. bigotizam (fr. bigot (fr. objašnjavač Biblije. koji ima dve vrednosti. olovo. grapho pišem) poznavalac knjiga. biglizo) pevati. bibliolatrija (grč.) knjižničar. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. logorovati u polju. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti.sahranjivač knjiga".) poznavalac knjiga. bivakirati (fr. biver (eng. . pravljenje (ili: izrada) knjiga. biblista) poznavalac Biblije. bigoterija (fr. dvospolan. bigotisme) tobožnja svetost. bigeneričan (lat. bibliopeja (grč. biblion. bibliofilija (grč.) koji preteruje u pobožnosti. genus rod. bis. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. kao npr. grub vuneni porhet.. bogomoljstvo. bivariare) šarati. poznavanje Svetog pisma (Biblije). dvoženstvo. valens koji vredi. bibliotekografija (grč. po kojima se udara drvenim maljićem. biblioliti (grč. bibliotheke. grč. biglao. bibliomanija (grč. bogomoljstvo. licemerstvo. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. bibliolater (grč. ona može biti azbučna. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. njihove sudbine itd. biblfon. bogomoljac. od dve vrednosti. biblion. zbirka knjiga. bigamist(a) (lat. biblioteka (grč. bez obzira na predanje. biblioman (grč. bigotirati (fr. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. otisci lišća na kamenu. bivouaquer) okolovati. bibliofil (grč. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. sa 4 žice. biberon) v. bigamija (lat. biblfon. Ifthos kamen) pl. nauka o ureñenju biblioteka. biblist(a) (nlat.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bigarirati (fr. bivertin (eng. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bibliopol (grč. biblion. npr. dvomužica. biblicitet (grč. licemeriti. bigoterie) verska zatucanost. spisateljstvo. bigamistki&a (lat. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. dvomužištvo. biblioteka (grč.

osobenost. retori-ci i poeziji. bizantijska umetnost.) pl. proturanje lažnog novca. dragulji. bikarbonat (nlat. od koje je ranije pravljen sitan novac. bi-. puzavački. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. ali sa znatno više bakra. bikonveksno sočivo. Byzantion) 1. bižuterija (fr. u slučaju potrebe (na menicama). zlatarske radnja. hebr. npr. billon) legura od srebra i bakra. bikarbonat sode. dvogubo izdubljen. bijenalav (lat. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bisamum. neobičnost. bizar (fr. biznis (eng. dragi kamen. ar-heologiji. rok od dva dana. koji se sastoji od dve zone. element. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. pl. kada u kojoj se kupa sedeći. billet) trg. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. dvogodišnje biljke. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. do propasti Bizantijskog Carstva. bizantolog (grč. s obe strane izdubljen. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. bizantijski (grč. atomska masa 208. fig. npr. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. filozofiji. novčanica. bijoner (fr. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. dvobojan. bijonaža (fr. 2. 2. dragocenost. koji kadi. Byzantion. . krivotvo-renje novca. bijou) nakit. bi-. bije (fr. bigotizam. juvelirska radnja. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bikvadrat (lat. u dve boje. bijenale (lat. bicefalan. vizantinci. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. koji se ulaguje starijima od sebe. dragulj. npr. fig. ukras. bufalo. bijonirati (fr. udvorički. zlatar. konjče. bi-concavus) om. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. vizantijske bizantinizam (grč. bi-dens) dvozubac. grč. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. biennis) dvogodišnji. bicarbonas) hen. bizarre) čudak. al bisogno) trg. bisogno. I bizaran (fr. bi-quadratus) kat. bi-conjugatus) dvostruko sparen. oblast) koji je podeljen na dve zone. američki divlji bivo. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine.) v. analistici. bikonveksan (nlat. čudesan. bikonjugiran (lat. biennium) vreme od dve godine. bizarnost.). osoben. dragocenost. besoin) nužda. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. biduum) vreme od dva dana. bije d' bank (billet de banque) banknota. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. v. bijenalije (lat. redni broj 83. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bi-convexus) om. bis. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. mali konj. up. dvozube rogulje. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. potreba.) v. bižu (fr. business) posao. bizantologija (grč. 3. naročito u moškavca. bižugje (fr. juvelirska roba. zone pojas. nastran čovek.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. srebrni novac bez propisne količine srebra. bizoialan (lat. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. zuber (u Evropi). bidens (lat. bizmut (lat. bizon (grč.) ćudljiv. dvogubo ispupčen. fr. bijon (fr. vizmut. osobenjak. i radili na istoriji. bikonkavno sočivo. grč. bismutum) hen. ispupčen s obe strane. neobičan. mošus. ulagivački. bizonjo (ital. bakarni novac sa nešto srebra. kephale glava) dvoglav. bizantinci (grč. Byzantion. teologiji. al bizonjo (ital. bog. geografiji.) 1. bizarnost (fr. bikonkavan (nlat. bikamerizam (lat. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. na kome su 1946. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. divlji bivo. vi-zantolog. dvozube vile. nastran. intra biduum) u roku od dva dana. up. čudnovat. nakit. up. bfson) zool. biduum (lat. bijenij(um) (lat.dine. vizantologija. bijouterie) trgovina dragocenostima. intra biduum (lat. trgovački posao. bizarerija. ital. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. Bizantinizam.980. bizarrerie) čudnost. bizam (nlat. zlatnici grčkih careva. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). pri lečenju od sifilisa i dr. dvogubo spregnut. bidet. bikoloran (lat. bikefalan (lat. bilet. tj. i kao lek za jačanje živaca). camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bizarerija (fr. bicolor) bog. bide (fr. juvelir.

završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. bilirubin (lat. priznanica. bimenzan (lat. major. dvoličnost. Bilanjz) v. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. dvaput. menica. biletarnica (fr. up. biletar (fr. dvousneni suglasnik (b. cedulja. razdražljiv.koji se izgovara uz učešće obeju usana. bilateralis) dvostran. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. billetier) v. beryllus. izvesti završni račun. prodavnica ulaznica. žutozelen. ravno dno u sredini lañe. bi-cornis) zool. lat. obostran. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. fr. m). biksin (nlat. igra na bilijaru. fig. bis. billion) milion miliona j (1. služe kao podloga papirnom novcu. dvočlan. bimanus) dvobimbaša (tur. loupe) opt. dvorog.000). zelena bojena materija žuči. fr. bilabijal (lat. potvrda. orlean. bis. bilis) med. dvousneni (suglasnik). latus strana. bilupa (lat. bi-. lupa sa dva sočiva.000. etiketa. upravljen na suprotne strane.) v. glavni sastojak žuči. bullettino) dnevno saopštenje. vert zelen) hen. obično krajem svakog meseca i svake godine. kristalno staklo. bilinguis dvojezičan) v. žučni. bilis (lat. o konju: izbacivati prednje noge napolje. v. o stanju zdravlja. billard) igrati na bilijaru. se. posetnice i sl. bilabialis) gram. fig. sa dva člana. bilet (fr. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. ljutina. bilin (lat. o stanju na frontu. bimembričan (lat. bimenzis. bimester (lat. žuč. bilis. billet) pisamce. fig.). bileta (fr. bilancio. jed. žučno zelenilo. beryllos beril) gorski kristal. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . kratak. lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. mrzovoljan. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. biman (lat. bilateralan (lat. biliverdin (lat. biliozan (lat. žustar. nlat. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. labium usna) gran. železničke karte i dr. bilet. billa. bilieran (lat. krajnji ishod nečega.000. pritvoran. žučno crvenilo. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. bimembris) koji ima dva uda.000. železničkih karata itd. bis. billetier) poz. bileter. biliaire) koji se tiče žuči. bis. bimetalizam (lat. bilijariti (fr. lingua jezik) dvojezičnost. nlat. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. saldiranje. billiarde) hiljadu biliona. fr. bildž (eng. bis. bilingvizam (lat. bilardirati (fr. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. bulletin. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. železničkih karata. priznanice. ballur kristal. bilans (fr. koji govori dva jezika. mrkožut) hen. listak. četvrtasta i zarubljena. prek. billet) blagajna. saldo. fr. mesto gde se izdaju karte. sa dva roga. bi-. up. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. ital. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bilingvičan (lat. bilingvitet (lat. bille. crvena bojena materija žuči. lat. bilis. železnička (ili: tramvajske) karta. bimestran (lat. trg. fig. koji se. cedulja. bimenzis (lat. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. prodavac ulaznica za predstave. bilokacija (lat. bilingvitet. bimestris) dvomesečni. p. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. biletirati (fr. bilis žuč. ulvus. up. fig. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. izvesti zaključak o svršenom poslu. biletar. bimemsis) dvomesečni. bimestre. grč. i oboje . dvoličan. jednim udarcem udariti dve lopte. nlat. cedulja. žučno žutilo. bilijar (fr. ital.). donji deo lañe. upotreba dvaju jezika u govoru. bilinguis) dvojezičan. podnosi kralju. biljur (ar. gnev. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. crvenožuta bojena materija žuči. tip. bilijarda (fr. tempus) v. tako da uvek stoji uspravno. ulaznice. izdavati ulaznice. bilboke (fr. prepreden. zaključiti neki posao. na-| prasit. zvaničan dnevni izveštaj (npr. bilten (fr. bili. ulaznica. bimester. bilis) žučan. pun žuči. bilans. biletura (fr. bilifulvin (lat. I bilion (fr. bileter (fr. bilaroc) trg. takoñe: pisamce. prevučena zelenom čojom. knjigama. izdavalac karata (želez-ničkih itd. billet) izdavanje ulaznica. bixa) ham. bilis. bilge) mor. izborni listić. bulla) predlog. prepredenost. biliosus. pritvornost.) vreme od dva meseca. sitni štamparski poslovi (karte. bilan. bilansirati (lat. nlat. dvomesečje. bilanca (nem.). priznanice. bilis) hen. rubinus) he«. zakonski predlog (u Engleskoj). o sednici ministarskog saveta. bilabijalan (lat. bil (eng. manus.

binarius koji sadrži dva. dogled za oba oka. binaran (lat. kao i uticaj živih bića. biobibliografija (grč. bioblasti (grč. kolo-nija bioblasta). binokl (fr. po učenju Altmana. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. pojas. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. biolog (grč. (grč. eng. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. bfos. regulator) poz. Binde) veza. . med. vrpca. nomos zakon) mat. pristalica biologizma. sa dva člana. bioliti (grč. bfos.) istorija razvitka života. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). pr. binjektaš (tur. bin v. svih životnih procesa. koji se tiče binoma. to klima nagib. up. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. fr. biologija (grč. bfos.). bfos. biosofija. binocle) cviker. binaran. bfos. engineering) v. bios. životopis. energetika svega živoga. od dva dela. binda (nem. grč. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. binubus) čovek koji se dvaput ženi. životne jedinice manje od ćelija živih bića. up. biblion knjiga. povoj. oculus oko) sa oba oka. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. grapho pišem) onaj koji opisuje život. bioenergetika (grč. na klimu. bfos. kao sredstvo u borbi za opstanak. logos) fil. genetički inžinjering. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. koji je udešen za oba oka u isto vreme. suprotno: monometalizam. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. binom (lat. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. bioaritmetika (grč. na kojima se osnivaju prirodne pojave. biologfa) nauka o životu. biografija (grč. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. bfos život. bini. vladaoca i dr. bios. bivomizam (lat. graphfa). binomski (lat. pisac biografije. klfma. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. bfos. energefa) fil. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. poreklo. biodinamički. grč. bini. Bijhne) pozornica. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). biogenija (grč. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. biofori. bio. sophfa) v.. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. Biinne. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. bioklimatologija (grč. binerav (lat. genesis postanak. binokularan (lat. bfos.) fil. naočari. biologist(a) (grč. petlja. dvočlani. bfos. binen-regulator (nem. nosila ga je poglavito turska konjica. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. od dva) dvojki. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. binaire) v. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka).bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. posebno biocenoza i vegetacije. blaste klica) pl. životopisac. biologizam (grč. biozofija (grč. binjiš (tur. Ifthos kamen) kol. biografika (grč. bioklimatika (grč. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl).(grč. a i Srbi'. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. bfos. zavoj za oba oka. biogeografija (grč. veličina koja se sastoji iz dva dela. genos) koji se tiče razvitka života. padinom od dva člana. životni. binub (lat. bfos. biogenetičan (grč. dvočlani izraz. ge zemlja. bfos. bfos. bini po dva. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. koji se sastoji od dve jedinice. biograf (grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). grč). bfos. grapho) veština opisivanja života. bi-. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. biol. kibernao upra-vljam. ibn. bfos. biogeneza. biodinamika (grč. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. opt. logos) fil. mat. genos poreklo) biol. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. bina (nem. okovratnik. zbivanja. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo.. a+ br. dvojedinični. biokibernetika (grč. rañanje) razvitak života. biogen (grč. bioinžinjering (grč. nlat. filozofa. veština pisanja biografija. bfos. pozorište. bineran. npr. zavoj.

nlat. bios.. biomagnetizam (grč.) v. osnovni oblik je fotosinteza. up. biopsihologija (grč. up. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. i u zemlji. bios) praktično učenje o životu. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. biostatika (grč. bioskopija (grč. bios. bfos. jer živih bića ima i u vazduhu. biorizacija (grč. biol. biorizatora. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. psyche duša) fil. bios. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biosfera (grč. čista rasa. ontos. države itd. životni prostor (obuhvata: atmosferu. neke oblasti. člana društvene zajednice. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bionegativan (grč. npr. bios. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. crta na dlanu i drugih nekih simptome. bioontologija (grč. npr. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). bios. biorizacija. npr. bios) 1912. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. biosinteza (grč. to on. bionti (grč. praktične eugenike i medicine. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. lat. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bionika (skrać. psyche. biotip (grč. aparata. biometrija (grč. a čoveka. biotehnika (grč. v. bios. litosferu i hi-drosferu. i u vodi). da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. lat. bionomija (grč. biosofija (grč. pribora. bios. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. naročito pojave nasleña. poremećaji u razvitku. grč. sarkom). heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). razmnožavanja itd. bios. biopsija (grč. bios. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. nem. 2. biotika (grč. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bios. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. bioluminescencija (grč. ovako je nazvao 1866. orao vidim) med. sophfa) životna mudrost. sudskolekarsko utvrñivanje. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. bios. biotit min. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. organizama koji izazivaju vre-nje itd. biozofija. biomantija (grč. biomagnetski. pr. biomatematika (grč. manteia proricanje) 1. . logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. bios. typos) čist tip. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. logia) nauka o živim bićima. bioskop (grč. mehanike razvitka. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. tu ontos postojeće biće) pl. bios. panpsihizam. stanovnika nekog grada. socius drug. bios. psihobiologija. bios. biomehavika (grč. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. svitci) sveta. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. tj. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. prilagoñavanja. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. kao animalno biće. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. logia) fil.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. bios. biorizator (grč. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. bios. bios. biotehnologija (grč. on. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. lumines-centia hladno svetljenje) biol. prema izvesnim znacima na telu. god. biosociologija (grč. techne. nastala u XX veku. bios. bios. operativnim putem. tj.

koji se može podeliti na dvoje. polovljenje. krut i nadmen. birotehnika (fr. vrsta polusvilene. utensilia) pl. centrum središte) fil.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. muz. pretežno formalističkom duhu. bios. slikovito pričati. biocenotika. bureau. fig. birzeman (tur. životni. razdvojenje. Wirtshaus) v. bios. bureau. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). polovina. birtija (nem. vajalica. bis. vrsta lakih poljskih mostova. koinos zajednički) životna zajednica. lat. bureau. biotop (grč. biro (fr. bakrorezac. kancelarija. bipolarav (lat. biraj (fr. bipedalis) dug ili širok dve stope. bios.) mat. staklena cev sa lestvicom. bipedalan (lat. ital. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bireta (fr. techne umetnost. birokratija. biremis) čamac sa dva vesla. burette) hem. segmentum odsečak) mat. polovljenje. dvonožac. birato voj. purger. grč. planum ravan. bircaus (nem. grč. još jedanput. ponovo. naročito u analitičkoj hemiji). ukočenost. koinos zajednički. burino) bakrorezačka rezaljka. bi-pes. bis. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. logia nauka) v. bis. praviti grbove. birenirati (fr. ital. veština) skup metoda. bakrorez. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. biromanija (fr. logia) nauka o životnim pojavama. dleto. segmentum) mat.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. birokratija (fr.. biol. bios. ravna površina) avij. predsednik mesnog odbora. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. biocenoza (grč. vajati. dvostruka torba (u Lici). biofon (grč. birema (lat. buriner) rezati rezaljkom. Wirtshaus) krčma. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. biofenomenologija (grč. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. torba na sedlu. burin. biocenologija (grč. biroutenzilije (fr. mania) želja (ili: težnja. burat) trg. biplan (lat. phoros koji nosi) pl. Burger-Meister) gradonačelnik. Karlu Birago (1792—1845). davnina. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bisage (fr. birokratizam (fr. bios. bios) koji se tiče života. deo ekologije. bfos. kancelarijske osoblje. polovljiv. biratina (fr. bircaus.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. ta phainomena pojave. sexus. bigeneri-čan. bis (lat. biofizika (grč. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. biocevotika (grč. razuñivanju živih tela. bira (fr. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bisegmentabilan (lat. bis) dvaput. birtija. lat. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. kancelarijske potrebe. chemeia) deo fiziologije. bissac) pl. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. dvonog. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. nadlepggvo. birger v. spol) v. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. predsednik opštine. biofori (grč. bureau. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. bis pes noga. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). bios. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. bureau. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. kao odsečak jedne linije ili površine. biocentrično posmatranje (grč. odeljenje. gostionica. nazvala po pronalazaču. bipsdan (lat. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. tj. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. od kojih je jedna iznad druge. biren (fr. kancelarijski pribor. bios. bios. bipedis) koji ima dve noge. pisarnica. bi-pes) dvonožna životinja. bipartitio) deljenje na pola. krateo jak sam) v. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. polu-vunene tkanine. bisegment (lat. . grč. birokratizam. biseksan (lat. buratine) trg. bis. biohemija (grč. pravila. biped (lat. sa dva suprotna pola. vrsta puplina od fine svile i vune. bisegmentacija (lat. grč. austrijskom inžinjerijskom oficiru. po drugi put. nosioci života. biotomija (grč. bis. burail) trg. bios. polus stožer) dvopolan. bir-zeman) staro vreme. birgermajster (nem. burato) pisaći sto. birokrat(a) (fr. vunom ili kostreti. dvostopni. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. biparticija (nlat. bioblasti. birokratski koji se tiče birokratije.

metrička jedinica takta. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bistouri. pod biskup. dvolist. grananje ili cepanje na dvoje. biteizam (lat. sa jednim prestupnim danom. bis coctus dvaput pečen. bifurkacija (nlat.) 3. bitumen (lat. okrugao kolačić. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. Brust) poprsje. polovljenje. behaviour vladanje. naročito Egipćana. sa dva cveta. buffet) sopstvenik bifea. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. biskupije (grč. dvoličnost. npr. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. biskoten (fr. naf-ta. bifer) vot.) prevući (ili: pokriti. biftek (eng. u dva niza. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . prženo upola na jakoj vatri. bitometrija (grč. up. obično dug 7—8 st. biheviorizam (eng. bit (eng. series red. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. bisekcija (lat. okrugao dvopek. grč. ital. bistrer) slikati (ili: boji-ti. bis. Bit je uvek pa-ran. bistoquet) bilijarski štap. bis. niz) koji ima dva reda. od dva sloga. bit (eng. dvoboštvo. biferan (lat. bifepija (fr. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. bifluere) račvanje reke. ital. biflorav (lat. bifti (eng. folium list) bog. beefsteak) kuv. posle 28. buste. biseksualav (lat. biskup (grč. biformitas) dvoobličnost. sto po železničkim stanicama. ital. flos. krčmica.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. sexus spol) koji ima oba spola. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bitumivozav (lat. mladići s dugom i neurednom kosom. biserijalan (lat. 2. bis. thećs bog) verovanje u dva boga. asfalt i sl. bifilaran (lat. epfskopos nadzornik. biscuit. biscottino) mali. bista (fr. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. bistoke (fr. onaj dan koji se svake četvrte godine. bisekstus. biskroma (ital. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. bisturi (fr. orman sa srebrninom. u engleskoj muzičkoj terminologiji. Dž. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. dvorodan. biformai (lat. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bisextus) prestupni dan tj. premazati) zemljanom smolom. bife (fr. fig. bituminirati (lat. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). beatnik) l. lat. u debljini od 4 st. dvaput kuvan) dvopek. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. ital. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bistrirati (fr. dvosložan. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bifurcatio) račvanje. bisolit (grč. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. dvospolan. asfalti-rati. Ifthos kamen) min. deljenje na dva kraka. dvoredan. bisextilis) prestupni. biformis) sa dva oblika. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). radnjica sa jelom i pićem bez stolova. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. buffetto) tezga u krčmi. busto. u asfalt. u teoriji informacija. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. biscotin.) pretvaranje u zemljanu smolu. bit-muzika (eng. floris cvet) bog. hermafroditski. bis. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. dvaput pečen porculan bez glazure. trideset drugi deo jedne note. petrolej. npr. buffet. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. bit (eng. peksimit. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. beat udarac) 2. episkopfa) v. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. bistori) hir. reke. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. februara. bi-. bit) l. biformitet (nlat. ital. dvoni-zan. bitva (ital. Ginzberg. bis. bifluevcija (lat. biscroma) kuz. koji ima dva cveta. bythcs dubina. pravac u psihologiji. Bitlsi (eng. bisekstus (lat. (bitlsi) čupavci. filum nit. šećerni dvopek. bitnih (eng. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bisus (grč. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bis. konac) dvoni-tan. bitta) brod. bisilabičav (lat. orman za stono posuće. biscotto. syllabe slog) gram. bis. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. ponašanje) psih. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. byssos pamuk. dvoobličan. The Beatles) nuz. bifoličan (lat. nem. domeće. grč. bituminizacija (lat. u džez muzici bit označava stalno. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. biskvit (fr. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). a izvode ga udaraljke. Keruak).

blastoderm (grč. curenje iz ušiju. bogohuljenje. neispisan. blenna) kec. bicikl (eng. blamirati (fr. bruka. velosiped. bjanko (ital. blenengerija (grč. blastomikoza (grč. blenoragija (grč. blasfemist(a) (grč. obesvećivanje. bicintum. blaser. opt. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blanko-trgovanje prividno. obesvetilački. 6t6s uho. blastos. Blende) apx. kystis mehur) fiziol. bianco belo. bjanko. pomorandžine kore i soka. pupl>enjem). karta bjanka. blenadenitis (grč. punomoć samo sa potpisom. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. obrukati. sluzna srdobolja. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. beo. kuñenje. ophthalmos oko) ked. točkaš. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). blanc. blenna. biceps (lat. mykes gljiva) ned. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. blastem (grč. sulfid cinka. bišof (nem. grč. zasićen i presićen. sluzni proliv. blejzer (eng. slepa vrata. procurim) med. preživelost. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. gei. blanche) pr.) otupelost. heraldika. biciklist(a) (eng. hartija. eidos vid. rheo tečem) med. klica. prema potrebi. kapavica. blanco) v. blastos. čist. blenna. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blenna. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. kart blanš (fr. lučenje sluzave tečnosti. meros deo) biol. blastos.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. neispisan. sluz. rñav glas. blamage) sramota. bizzarria) muz. radi odstranjenja. chroma boja) dvobojan. blenna. od dve boje. neosetljiv. enteron utroba) med. nauka o grbovima. blastemia) vot. tobožnje trgovanje. fiziol. blasphemos) bogohulan. alat. korita. cyclus krug) točak. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. svetlosti sa strane. velosipedist. zametni mehur. bicycle. blasphemfa) pogrda. biceps) koji ima dve glave. blenna. blastema) biol. aden žlezda) med. nlat. blason) grb. blazon (fr. grč. blastos. i blastocistis (grč. kompozicija za dva glasa. bicyclist) onaj koji tera točak. zapaljenje veznice očnih kapaka. blastomere (grč. belo. blamer) osramotiti. blastema (grč. blasfemija (grč. blenometritis (grč. bjanko menica čista. huljenje na boga. blamaža (fr. beloća. bis. spolnih organa i dr. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. tj. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. belina. očiju. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. pogrdan. kapavac. blanš (fr. blanko-kre-dit otvoren kredit. bela boja. blenna sluz. bis. dvoglavi ručni mišić. bicefalan (lat. neograničeno punomoćstvo. bikefalan. carte blanche) čista bela neispisana karta. bihromatičav (lat. preživeo. blase) otupelih osećanja. blenna. blekvud (eng. ukor. blenotorea (grč. im. blastula) fiziol. blasfeman (grč. neosetljivost. blašpe (fr. udubljenje u zidu sa svodom. pokuditi. izdanak. blastos. povraćanje sluzi. blenda (nem. grditi. min. zasićenost. blaziran (fr. black (fr. . blena (grč. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. eteb povraćam) med. prazno. bis. karanfilića i šećera. radi špekulacije razlikom u cenama. blastule. španski zid. belilo. potpuno odrešene ruke. potpuna sloboda rada. belina) trg. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. Bischof biskup) piće od crnog vina. obesvetilac. kredit bez pokrića. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. mladica. lat. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. canere pevati) huz. bicarija (ital. sukno za filtriranje. blenoftalmija (grč. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes).). blenna. us. psovka. rheo curim) med. zametni mehurić. bicinij(um) (lat. huljenje. izneti na rñav glas. blasphemćs) bogohulnik. prekor. čist. tj. blanko (ital. blanket (fr. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blastozoid (grč.-fr. kožica zametao g mehura. blastula (grč. zapaljenje sluzokožnih žlezda. blaziranost (fr. grdnja. kuditi. slepi prozor. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. kephale glava) v. oblik) biol. v. blenorea (grč. regnymi izbijam. vrsta šampanjca. cimeta. biher-šrank (nem. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. blanche) beo. Bucherschrank) orman za knjige. čist formular. metra materica) med. ñerma koža) fiziol. bi-. blenemeza (grč. blastos klica.

blefaritis (grč. blepharon. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blinji (rus. čamcu. šanca gredama. blefirati (eng. blenna. npr. spasmos grč) med. blondin) plavušan. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. otvorene boje. grč očnih kapaka. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. gomila (knjiga). slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. avion). blinder) fort. bleh (nem. blesura (fr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. munjeviti rat tj. blokiranje (fr. ucelo. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). blokirati (fr. povreda. osobito u sportu. blumirati (nem. podizanje cveća. ruski kolači. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. ital. pivo. Blitz munja) v. blepharon. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. Blume) poznavanje cveća. municije i sl. čamac.). iskra. phimosis suženje) med. treba: plomba. obmanjivati. blondine) v. rezanje) med. od finog pšeničnog brašna. Blockflote) nuz. blooming condition) sp. hapsana. uron mokraća) med. mali pozorišni komad pun desetaka. trupac. blumistika (nem. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. Blitzkrieg) voj. zastrašivanje. tip. zatvaranje sa svih strana grada. blondina (fr. blessure) ozleda. opsada. veliki odlomak stene. bloki-ranje. osigurati od zrna. blista (fr. plavuša. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. hvatati na zbunjivanje. bluming kondišn (eng. karaula. bluza (fr. blefarizam (grč. blefarofimoza (grč. praviti se. aden žlezda) ked. treba: plombirate. bacanje prašine u oči. udvarač ženama. bloquer) v. žućkast. blokaža (fr. poza. blepharon. dosetčica. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. ñuture. blestrizo bacakam. automobil. grañ. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši.) voj. dobro. an blok (fr. . blefaroftalmija (grč. obmane. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. sluzave mokrenje. up. okloplji-vanje. vojske. up. suženost očnih otvora. obmana. plomb) pogrešno. obmanjivanje. zatvaranje železničke skretnice. oklop (na ratnoj lañi. blestrizam (grč. nazvala zbog žućkastog sjaja. blindage) fort. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. blindaža (fr. biondo) plav. blouse) laka gornja haljina kod žena. kulica. ojačati rov. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blefaradenitis (grč. treptanje. mladić plave kose. vojnički koporan. fig. hvalisati se. ptosis pad) med. Blu buk (eng. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). varati. mermera). Blue Book) „Plava knjiga1'. blepharon očni kapak) med. ophtalmos oko) med. bloc) veliki komad (npr. plomber) pogrešno. mnoštvo. en bloc) naveliko. blok (fr. sličan svirali. velika količina (robe). blond. blondine) devojka ili žena plave kose. Blume cvet. kicoš. blomba (fr. blokhauz (nem. šanac gredama. spadnutost očnih kapaka. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. blokada (fr. tome sečenje. blond (fr. zavara. prevari. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. gomila. hrpimice. oblaganje čeličnim pločama. zaplašiti. cvećarstvo.) pl. zavaravati. blefaroptoza (grč. avionu). panj. nemir kod teških bolesnika. blepharon očni kapak. ojačavanje rova. klada. duhovita sitnica. zatvor. zbunjivati razmetljivom reklamom. blindirati (fr. pretvarati se. iskrica duha. blepharon. blickrig (nem. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. mustrama od cveća. bluff) plašiti. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. slični palačinkama. blokflauta (nem.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. blefarotomija (grč. blokada. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blepharon. celina. blocus. blondina. bacam tamo-amo) med. blonda (fr. bloccata) voj. ital. žmirkanje. prevrtanje. zajednica. zapaljenje očnih kapaka. tvrñave. fleš. Blockhaus) voj. blefarospazmus (grč. tip. plavojka. bacakanje. automobilu. bluette) varnica. zatvoriti skretnicu. blondin (fr. zaštićivanje od zrna (projektila). fig.) med. blonde) čipka od sirove svile. blondinka (fr. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). opsada. blef (eng. kol. blombirati (fr. svetao. farsa. sveska za pisanje ili crtanje.

ispičutura. Bosni. kajmaka i šećera. proizvodi se u predelima severno od Liona. Indiji). božur (arap. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. boduo (ital. bojler. bobslej. u Rumuniji: plemić. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca.. Bugarskoj. up. Dalmaciji. v. božole (fr. bogatiri (tur. bojkotovati (eng. klanac. po nače-lu: dok traje nek laje. kod bojkota strane robe u nekoj državi). bobadiljizam nepravedno. npr. bobi (eng. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. boja (hol. fr. bogaz grlo) grlo. planinski tesnac. neuredan život. bobinet (eng. bojar (rus. upravlja zemljom. boza (pere. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. bogomili pl. bobby) pl. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. bobslej (eng. baka. Džemsa Bojkota. Bodriti pl. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bodmeraj (nem. bova (ital. boheme) način življenja boe-ma. od danas do sutra. bogdo-lama (mont. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. boatu (fr. eng. kablova. boemerija (fr. bogaz (tur. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. ili na oboje ujedno. boa constrictor) zool. pere. Hrvatskoj. baobab.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. guša. naročito plemić veleposednik. boabab (amh. bohemes) pl. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bodolo) ostrvljanin. šećera i drugih dodataka. magazin s robom u luci. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. bob (eng. bodega (šp. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boj (eng. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. iznos berbe grožña. ždrelo. bottomry) trg. rakije. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. god. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. studenti i dr. blue-stocking) „plava čarapa". Obotriti. bobina (fr. književnici. Bodmerei. boi-najf (eng. boa. bonrin) plemić koji je i ratnik. skraćeno: bob. prirodnim životom. beaujolais) vrsta francuskog vina. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. boetetika (grč. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. kod anglosaksonskih naroda. bodul. bogumili pl. lažno optuži-vanje (po šp. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje).Bob je. boy) dečko. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. nadimak londonskih policajaca. umetnici. bodega) podrum. boa (nlat. induk-cioni kalem. deminutiv imena Robert). krčma. kalem od namotaja bakarne žice. fig. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). po pravilu neuredno. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. boei) v. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. bogus) irsko narodno piće od vode. v. engleski til. dečak. boiler kazan) kazan. duhovni poglavar u Tibetu koji. bogumili. zmijski car. boit-tout) čaša bez postolja. fiz. fig. + 1502. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. to bob) v. bu za. bobine) kalem (za konac). rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). život od danas do sutra. raste na Kosovu. pamučni til. vinara. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. bojer (hol. koji »sive svojim naročitim. busur) bog. . drevna pijanica. prekid svakog op-štenja s nekim. bahader) pl. crven kao krv. bojler (eng. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. momče. bogus (ir. patareni.) bog. udav (najveća zmija u Africi i ist. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). zajedno sa dalaj-lamom. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. boemi (fr. moreuz. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. kor. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. kosovski božur divlji božur. kotao. fig. Makedoniji. čergari. bojkot (eng. fr. v. bobbinet. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. sluga. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. tur. buza. boiler v.

i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. tzv. otvor. zaliv. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. ital. veća čaša s poklopcem. bokal (fr. do tetke kategorije (preko 79.boka 122 bomba boka (ital. bolstit (lat. bolus (lat. boksovati se. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. box) 3. fr. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bascagium) šumarak. v. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bok-sovanje. boleta (ital. bolldos hitnuto. bola (eng. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bolus. boksit min. guranje i udaranje nogama. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. ma-njina. rudnjača. koja je 1900. svaka runda 2—3 minute. bolos) v. boljševizam (rus. ital. boxcalf) 2. boksovanje (eng. bolvševiki „članovi većine". ušće. oružje za bacanje.000001 * °S). okamenjena gljiva. lat. astr. boks. bocassino. bombe. up. glavom i leñima. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. boling-grin (eng. kastanjetima. železna ili čelična lopta.. loža u pozorištu. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. gitarom ili tamburinom. sp. do struka. atomska bomba. bulengren. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. srednje veličine. većina. box) pesničati se. hidrat čiste gline. šp. šumica.800 kg). bol. Voheg) 2. bolos) hem. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bombos potmuo. up. bolonjske bočice fiz. pesničar. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. Bokseri (kin. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. staklene bočice kru-škasta oblika. osnovana oko 1890. bucca) usta. bocca. box) sp. bolletta. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". balon. boljševici (rus. box) 1. kineska tajna organizacije. kutija. tući se pesnicama u rukavicama. dubok ton) voj. pristalice boljševizma. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. razreñene od strane Lenjina. bokser (eng. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bokseri se dele s obzirom na težinu. boks (eng. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). moreuz. zbog čega se mogu i danju videti. fr. grč. metron) fiz. bocage. šećera. bolus. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. bollo. boks-meč (eng. zračni termometar. pesničanje u rukavicama razne težine. v. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. boccale. bokskaf. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. bolometar (grč. bol (lat. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. ital. boletus pečurka. bolis. naziv po mestu Bo (Les Baux. boks (eng. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. bolus. bulletta) cedulja. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. Francuska). buldogu slična rasa nemačkih pasa. nlat. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. strela) pl. up. grč. bouche. grč. bolero (šp. lug. kratak. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. bolas (šp. lemnoska zemlja. bokser (nem. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. . sp. velika bokasta boca. bomba.. ngrč. boksati(se) v. bocal. bomba (fr. bokasin (ital. pod. bolivijano (šp. vrč. bosco. ulaz. ručna granata. bolites pečurka za jelo) kol. bokaža (fr. priznanice. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. živa i okretna. boksovati se (eng. potkraj XVI veka. bole zrak. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). praćen pesmom. boxer) 1. bolonjska škola slikarska škola koju je. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr.378 kg). vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. „plemenitoj veštini". zatvor za potkivanje nemirnih konja. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. grč. 1555—1619). bolidi (grč. boks. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). boks (eng.

valjanost. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bons a vue) pl. često sa dodatkom želatina. . slada (malcbombona) ili voća. bonbona v. bombyx pamuk) zool. poboljšavanje. veritet). pl. bona hereditaria) pl. bombasin. naduven (način pisanja. bombast) lit. nlat.. grč. poboljšati. bonum dobro. izražavanja). na lep način. veseljak. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bonum. fig. bombardirati. bona adventicia (lat. bonaca (ital. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombona (fr. krupnorečiv. bombardeur) voj. bonom (fr. bono modo (lat. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). poverljivost. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. vrsta keplovane svilene tkanine. nadmen. dit. unutarnja vrednost. prirodna obdarenost. bonvivant) veseli brat. nego potiču od neke druge strane. bonbon. bond) pismeno jemstvo. bombast.) pl. bombaš. bombarder. bona adventitia) pl. bon ton) dobar ton. bona fide) dobronamernost. bombiks (grč. sveštenici Budini u Japanu. bombona. čičica. prav. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bombardier) voj. bona mente) u dobroj nameri. bona mente (lat. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. svila. svojim pesmama i sl. menica. bon) trg. dobronamerno. bondruk (nem. bono modo) dobrim načinom. grč. izvrsnost (u smislu izrade). bonbon) šećerlema. bona fide (lat. bonifikacija (nlat. bujica reči. svi-lasta materija.. ostavština. poboljšanje. boneta (fr. dosañivati kome (molbama. bombast (eng. ukusno nameštena soba. devojka za decu. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. fig. bonz a vi (fr. bondir) skakati. bona dobra) 1. preterano kitnjast. onaj koji vrši bombardovanje.. istoč-noindijski kaluñeri. obaveza. bona (lat. bona minorum (lat. popravljati. u dobroj nameri (učiniti. Kini i istočnoindijskim zemljama. bonitas) dobrota. bombardirati (fr. visoko-paran. priznanice. svila) pamučna svila. pamuk. konfetama). važi za . prostosrdačan čovek. bona (fr. poslastica od istopljenog. bond (eng. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bombazen (fr. bonhomme) dobričina. sigurnost nekog potraživanja (supr. kazati). odštetiti. bacati avionske bombe. bombardare) voj. facere. bombyx svilena buba. bonette) voj. imetak. tobdžija. podskakivati (na konju). otmeno držanje. popust u ceni. bon pour) dobar za . bansek. proneti se. obično ukusno i luksuzno izrañena. u kojoj se drže bombone. bombikometar (grč. aromatiziranog i oboje-nog šećera. bonvivan (fr.. brašna. bon (fr. preteran. imanja. naivnost. propinjati se. bonton (fr. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bombardovati v. vrsta pamučne tkanine za podstavu. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. dobra (ili: imanje) maloletnika. bacač bombi. vojnik bombaškog odeljenja.). zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bcmbyx) 1. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bombardje. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. fig. bonne) 2. platna sposobnost. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. popravka. sujeverni popovi. . bombe) v. osoliti koga. up. lat. potvrda prijema. bombardje (fr. bonaparte™ pl. bondirati (fr. dadilja. bon-sans (fr. dobra. bonificatio) naknada. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. muskata i šećera u Sev. bombaš (fr. bon pur (fr. . bonhommie) prostosrdačnost. nalog za izdavanje neke robe. bombarder (fr. po viñenju. popraviti. Americi. nalozi koji se isplaćuju odmah. vrsta ženske kape. prav. nasledna dobra.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bonsek. zatucane popeskare. trg. fr. ukusno namešten stan i sl. bombardovati. naivčina. bo-nifier) naknaditi. ljubavnim izjavama. vata za ispunjavanje haljina i sl. imanje. svilena buba. bona hereditaria (lat. bonitet (lat. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bombycinus. bonificirati (lat. bombo) vrsta rakije od ruma. prav. sviloprelja. služavka. priznanice. 2. naknadno pridošle dobra. odšteta. bona minorum) pl. lat. bombe (eng. bombastičan (eng. bonze (jap. bonomija (fr. bombyx. bombonjera (fr. dobrodušnost. mirnim putem. preterana prostota. nalog za plaćanje. v. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bombyx pamuk. nasleñena dobra. Wandriegel.

redni broj 5. bonum publicum) dobro države. preimućstvo. burani) zelen mlad pasulj. ograničiti se. šare. tj. bosko napasam. bording-haus (eng. severni vetar. bordura (fr. umeriti želje. buraniyya. boselaža (fr. porubljivanje. grundirati. novac za hranu. o biljkama i rastinju. kozmetiku i medicinu. bordereau) trg. venac. daska. boreas) severac. fig. javna kuhinja. umeravati. oblo-žiti lañu daskama. nešto uprošćenija vrsta valcera). 2. up. board of trade) trgovačke komora. arap. border) ogoliti. Borgis) vrsta štamparskih slova. borda 2. burdelj. nerazumljivo. ulublji-vati. fig. vrlina. gostionica. u grupi). kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. izvod. hrana. materijal za oblaganje lañe. Aziji i Kaliforniji. bosselage) rad na ispupčenim. botaničar (grč. borda (arap. manja laña u Ist. ograni-čavati. tamnocrvene. bordel. raditi ispupčene. up. sred. sa četiri igrača. fr. bostan) lubenice i dinje. boreas (grč. šarama. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. bordo-vino (fr. sto. phobos strah) strah od Prusa. boranija (arap. bora (ital. krstariti. botanike) nauka o biljnom svetu. buraq) hen. soli borne kiseline. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. pl. mali. igre (američka. širit. bord) 2. neiskusne. brežuljkastim. bordat. Borussia Prusija. bozza) grba. postaviti granične belege. okrajak. grč. bona. bu ši lica. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. pervaz. bordirati (fr. borne) ograničen. okvir. bordaža (fr. bašta.) pl. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. nešto sitno. način otesavanja kamena. Americi. borde) l. mahune. bor (nlat. vrt. tj. boselirati (fr. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. biljni) poznavalac bilja i rastinja. borniran (fr. tur. bording) kor. boston) l. bordure) ivica. ograničen. bornirati (fr. korist. skučen. opšte dobro. nemetalno čvrsto telo. boraks (nlat. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). Bohrer) burgija. sreća. nazvan po gradu Bostonu u Sev. sprovodio pismo. bosaža (fr. dar. ital. botanika (grč. bosa (fr. moru. porubljivati. borax. borer (nem. rub.(grč. boreas. bosirati (lat. tačka topljenja 2030°. bonum publikum (lat. grč. bostan (tur. botanikos travni. bord ov tred (eng. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. ivica lañe. bosse. Borussia. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. porub. ivica. lat. boreiaios. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. bording (dan. .) 2. element atomske mase 10. borealan (grč. javna radnja. opšivati. bortna. sto za kojim se drže sednice. spisak računa. bosokteriti (od nem. boršč (rus. talasaste figure. bordro (fr. nadleštvo. talasastim figurama. bordo-boja (fr. pervaženje. kor. kamene meña-še. gipsa. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. bordat (arap. borani. borner) ograničiti. borgis (nem. knjiga u kojoj su računi. bore] v. voska.811. bord (eng. oivičiti. pervaz. Bohrmaschine) naprava za bušenje. bordižati (ital. fig. bosseler) ulubiti. kost. veća od pešta. lista. bordello) javna kuća. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. mržnja na Pruse i sve što je prusko.) v. borda (fr. borusomanija (nlat. opus rusticum). laña. sudnica. savetovanja. a manja od garmonda. Muhamedov ogrtač. bonum) dobro. hen. bor-mašina (nem. borusofobija (nlat. sever. odbor. jedinjenje bora. novčanik vrednosti. bordage) oblaganje lañe daskama.bonum 124 botano- bonum (lat. važan za industriju. botane trava) skupljati biljke. Borte) v. borax) hen. up. borati (nlat. gajtan za opšivanje. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. me- nica. opšivanje. državna korist. ital. borda 1. porubiti. Bord. boston (eng. borealis) severni. glup. igra karata slična vistu. jedna vrsta plesa. kvrga. board) l. bortna (nem. čvrga. bordeaux) boja crnog vina. botano. bossage) arh. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. znak V. bord (nem. trava. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. botanizirati (grč. bordel (fr. fig. omeñiti. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. nevažno. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. zeleno. mrke boje. baviti se biljkama. sud.

bravo) l. bradilogija med. botane. botriokefalus (grč. valjano. botane. teško. v. mykes gljiva) med. brabantski vojnici koji su. bradisurija (grč. sluga. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. botanomantija (grč. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. boutique. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. uron mokraća) med. botriitičan. tunjevine i dr. furda. akuein slušati) med. rñava probava. bošonerija (fr. botega (ital. botulizam (lat. usklik u znak odobravanja. bota larga. botriotičan v. up. apotheca) dućančić. bili u engleskoj ili francuskoj službi. pri mucanju). junačko delo. bottega. sperma seme) med. bradilalija (grč. u južnoj Evropi i na Levantu. botroilit (grč. -ites) pl. mala trgovina. crven izraštaj na ruci ili nozi. bragura (stnord. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj.-tur. bolesna usporena delatnost srca. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. naročito u HP veku. 2. botellarius) šef kuhinje. pregača. tro-vanje pokvarenom hranom. ital. botanografija (grč. težak. v. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. botanološki. balota. okamenjene biljke. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). biljožder. varenje) med. psa i dr. 4. bradiekoja (grč. kamen grozdasta oblika. botanofil (grč. pokvarena roba. bothrion jamica. botrys grozd. bradikardija (grč. vinara. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. botrys grozd. čamaca i dr. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. valjan i vredan čovek. hvastanje. krčma. vrsta holandskog platna. živi u tankom crevu čoveka. botriitičan (grč. gaće. botrys grozd. bradys. up. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. biljojeda životinja. čarape) uvijen u bošču. botella. aria) »uz. junaštvo. botane. 5. Mthos kamen) min. botarga. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. stranturija. ital. bradispermatizam (grč. teško. bradys spor. tako je! bravo (ital. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac).. bottarga) jelo slično kavijaru. roba za odbaci-vanje. botanologija (grč. bradys. onaj koji voli da se bavi botanikom. botriomikoza (grč. bradys. bohca) l. delija. bradys. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. pr. vrlo lepo. šamija. rñava. geol. hvalisavost. bravour.) 2. tur. vrsta duvana. otpaci. bragozzo) pop. bradys spor. bošerija (fr. hrabrost. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. teško slušanje. botane. bogće. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. spor i težak govor usled mane u govornom organu. botarga (nm. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. bradys. brabante) trg. od usoljene ikre morskog lipena. Bafel) trg. botane. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). najmljeni ubica. bradilalija. širokočlana trakulja.). . usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. govorim) med. bradipepsija (grč. bošerija. lak ribarski brod sa dva jarbola. Brabansona (fr. 3. kepha-1e glava) zool. bravura) valjanost. bavella. pepsis kuvanje. bradifazija (grč. geol. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. botrys) grozdast. pesništvo. ital. philos) ljubitelj bilja. odlično! bravo (ital. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. platno kojim muslimanke skrivaju lice. phagos) zool. up. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. boča (ital. „Marseljeza" belgijske revolucije. bradilogija. povezača. sporo prokuvavanje hrane. bravoure. junak. bofl (ital. nauka o biljkama. bragoc (ital. lithos kamen) pl. botane. botanolog (grč. botane. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. brabansoni (fr. boche) v. botriiti (grč. botanika. boščaluk (pere. kelner. braggard) razmetljivost. u obliku grozda. botulus kobasica) ned. lalia govor) med. brabanta (fr. bravisimo (ital. bragr) pesnička umetnost. masaomai žvakati) med. bravura (fr. lat. neustrašivost. botanoliti (grč. bošča (pere. botel (od nem. bocherie) Nemci. phemi kažem. bradimaseza (grč. gluvoća. kardfa srce) med. botanofag (grč. nem. sjajno. botane. grapho) opisivač bilja i rastinja. botelar (nlat. odlično. čuvar životnih namirnice na brodovima. fr. botriotičan. marama. bragerdizam (eng. brabancons) pl. teško žvakanje. boš (fr. okamenotine grozdasta oblika. bradys. bravur-arija (fr.

koji je smešten u kundaku. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brendi. grivna.) hvalisati se. v. koji živi malo vremena. Bramarbas (šp. lat. nejednake veličine. 1749—1814). bradys. bramanizam (sskr. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. brahikatalektičan (grč. brahigraf (grč. engleskom mehaničaru Bramah-y. braun. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brahilogija (grč. Brahma) v. brachys. odus. brahibiotika (grč. promuklost. obično 6 do 7. brahidaktilija (grč. koji je kratke staze. suprotno: makrobiotika. daktylos prst) ampon. brahijum (lat. branche) nosila. brachialis mišični. brahimetropija (grč. morbus Brightii) med. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. branchion) pl. braunijanci pl. odsek. tj. junak na jeziku. broad-side) kor.(grč. brakteja (lat. u sisara. prema tome. zapaljenje krajnika. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. od prstiju do lakta. me tron. uroñena kratkoća prstiju. lokalne izumiranje jednog dela tela. npr. gangrena. . braon v. bramar) hvalisavac. brachium. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. ručni. brahikefal (grč. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. brad-sajd (eng. nekroza. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. nekog posla). brašna (fr. brachys. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brankar-kola teretna kola bez lotri. kestenjast. brahmanac. brahidromičan (grč. v. bractea list) bog. Brajtova bolest (nlat. brankar (fr. up. bramarbasirati (šp. deo. branche) v. brachfon) mišica. 1789—1858). brahmana) pl. brahiodonti (grč. 1735—1788). brand (nem. strana broda. branhus (grč. mali. brakadabra fbracadabra) v. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). ret. brahmanizam. rukunice (na kolima). brachys. brachys. branche. brahi. Brahma. brander (nem. uža oblast zanimanja. kratkovidnost. brahijalan (grč. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. paljba iz topova sa jedne strane broda. odćntos zub) zool. brašna. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. branhije (grč. bramani (sskr. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). sitan. tj. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brandi (eng. brachys. sila. branca) grana. struka. nepotpun. brachys. brazilejin v. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. stenograf. Brama (sskr. brachlon mišica. brahibiotičan (grč. Brauningu). orao vidim) med. škrge. braun) otvoreno mrk. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. branchos) med. brahma) v. zool.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. barut. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. grč. ruka. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. naročita. brachys. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. pristalice učenja Džona Brauna. biti junak na jeziku. brauning (eng. brancard. braunijanizam med.) kratkovek. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. v. brazilin. Brand) med. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. priperak. fig. brachy-katalekti-kćs) četr. brachiale) narukvica. brahilog (grč. brahmanizam. ruka. kephale glava) ampon. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). čovek koji ima kratku lubanju. ital. branža (fr. nasilnički. up. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. M. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. nasilan. brandy) v. Amerikancu Dž. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. brachys. smeñ. poreklo bolesti je. brahigrafija (grč.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. branža. ogranak (jedne nauke. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. bradifrazija (grč. brachys. ali se krije u samom smislu rečenice. nizak. med. brazletna (fr. Brahma) v. bramaizam (sskr. Brand požar) brod na jedra. Bramahova brava. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. naročito donji deo ruke. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. phrasis govorenje) med. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. ručni) mišićni. koji ju je prvi objavio. brazilejin. šalitra i sl. lat. braunijanizam. bracelet. poziv. moć. abrakadabra.

up. temno sečem) hir. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. nauč-nike i političare. chronikos vremenski) kratkotrajan. koji su. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. = hipnotizam. patent. imaju dva kapka. brahisilabus (grč. brevilokvij(um) (lat. metron) med. breviatura) v. loqui govoriti) kratak. brevi manu) otvoreno. diplomu. brahipodav (grč. izdati dekret. povelju. brahma) indijska religija. skia senka) geogr. kratak spisak. brahmaizam (sskr. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. bremza (nem. pteron krilo) pl. koji ima kratke metričke stope. brahiscijan (grč. brahistohrona (grč. brachys. up. rpeb dišem) med. . brevijar (lat. dajući oduvek sveštenike. brahiotomija (grč. uspravno). naročito papino pismo državama. pods. typos otisak) ouz. brahiopode (grč. brek (eng. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brahmani (sskr. brekfest (eng. kratkih nogu. brsvi manu (lat. ruke. patentiran. linija pada za najkraće vreme. tele daleko. povelja. bregma (grč. četr. podos noga) kratkonog. g. bregma) anat. kratak izvod. uzetost grudi. brahit opt. brachys. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. sažet i jezgrovit govor. kratkim putem. brač (ital. viola. breve) svaki zvanični pismeni akt. brahiteleskop (grč. životinje kratkih krila. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. brahiptera (grč. v. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. podos noga) zool. dekret. kratkovremen. i po tome liče na školske. brev(e)tirati (fr. bremsen) teh. srednji deo lubanje. vladaocima i dr. Brahman (sskr. sa diplomom. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. breda vrsta mašinske puške. skraćenje. kratak dah. brevijacija (nlat. brachys. pismo. brevis. breveter) dati. brevis. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. točkanica. skopeo gledam) opt. kratkih nogu. kočiti. bremza™ (nem. zakočiti. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brevijarij(um) (lat. brevis (lat. brachys. ukočiti. brahihroničan (grč. breviotipija (lat. chronos vreme) kat. tj. brevete) pr. osnovana. koji ima kratke cvetne listiće. brahipteran (grč. kratkih krila. na razdaljini. break) otvorena kola na 4 točka. vrsta tambure za pratnju. štampanje nota. breviatio) skraćivanje. patent.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brendi (eng. pus. brachys. kratak izveštaj. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. kratke latice. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. bremzovati (nem. brevijar. brachfon. brev(e)te (fr. kratkokrilan. brahicefal antrop. odmah. brahipneuma (grč. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. a izvode je obično trubači i saksofonisti. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. breviarium) kratak pregled. brevijatura. breakfast) doručak. Brahmana (sskr. brachys. brachy-pneuma) med. brachys. bez uvijanja. povlastica. a'. štimuju u s. lovačka kola sa 3-6 sedišta. zool. veoma rasprostranjene morske životinje. odsecanje ruke. sa patentom. komanda za prekid borbe u boksu. brachys. pesnike. teme. (fr. brachys. patent. brandi. grč. breviarium) v. neku vrstu komentara Vedama. bremsen) v. sp. cikloida. brandy) rakija prepečenica. brevis kratak. pes noga) kratkonog. Bremse) teh. kočnica. sprava za merenje mišice. brevijarij. insekti koji imaju kratka krila. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. fil. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brachistos najkraći. brahmanizam (sskr. nota koja vredi za dva cela takta. Brahma (sskr. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). up. kraća improvizirana fraza u džezu. brevipedan (lat. brevis kratak) muz. brahipetalan (grč. sa poveljom. breve (ital. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. 1795—1860). brachfon. sipnja. Brahma) starije učenje o Brahmi. brahipneja (grč. brahikefal. viola di braccio) muz. muz. bredizam med. otprilike osam vekova pre naše ere. brachfon ruka. astma. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brevet) diploma. breve d'envansjon (fr. Brahman) ind. brevijacija. brevijatura (nlat. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. bremzati. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. petalon list) bog. kratkih latica. skraćen naziv za brahiteleskop. d'. molitvenik.

brennen) l. briljantirati (fr. brimada (fr. bricola. prelivati se u svetlosti. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. kod bilijara: odskok. šteta. briše. razara. fig. sposobnost rasprskavanja. 2. oramenice za držanje čakšira. bretelle) uprta. brigg. breccia) voj. odskočiti. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. naročito brilij aktima. rukovodilac radne brigade. razornost. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. breccia) kol. starež. briketirati (fr. brigant (ital. mala jedrilica sa dve katarke. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. brefotrofeum (grč. uštrb. naročito starinske. fig. vidno se isticati. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. fig. odličan. koji razmrskana. brizo. brizer (fr. briller sjati. prekoramnik. povetarac. briser. upravnik bre-fotrofeuma. kaiš za nošenje tereta. brigade. remen. briquette) nešto u obliku cigle. zavod za ishranu i podizanje dece. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. obzirati se na nekoga. brigma (grč. u prah pretvoren materijal. brizantan (fr. fig. briket (fr. briljant v. odličnost. brisant) koji lomi. svetao. brig. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada.) bog. briljantina (fr. starinarnica. divan. zaobilazno. brizomant (grč. breča (ital. sa strane. brefotrof (grč. pljačkaš. brikabrak (fr. bretanja (fr. bricoler) odbiti. lukavo. otuda fig. brigada (fr. sijati. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brikolirati (fr. up. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. hajduk. bretela (fr. — št. briljantnost (fr. za sto naoružanih ljudi. 2. fugovanje. v. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). briketaža (fr. jajeta i sl. briqueter) popločati ciglama. utvrñenju). brefotrofij(um) (grč. brephos. velelepnost.brener 128 brimada brener (nem. brephos novoroñenče. raskoš. telalnica. breche. zarezivati nekoga. brillant) sjaj. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. rasprskava. 3. ne raditi časno. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. bretagne) stari francuski ples udvoje. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. voj komandant brigade. briljantin (fr. veličan-stvenost. breša (fr. razorna snaga. brigmos. učiniti da se nešto odbije. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. briljantan (fr. brillante) iuz. brigata) l. par bricole) posredno. prednji valjak na spravi za predanje. živahno. konjički podoficir u francuskoj vojsci. svetleti se. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. blistati) sjajan. par brikol (fr. cigle sitan. brizantnost (fr. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. 2. lopte ili jajeta. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. ital. brygmos) med. razne umetničke stvarčice. ital. brikola (nlat. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. vrsta mirišljave masti za kosu. bedemu. brillant. prodor (u zidu. blistati. brefotrofij. ital. brilijant (fr. brigadir (fr. fr. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. rasprska-van. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. brigma. pokrajini u severnoj Francuskoj). brig (eng. brigadist (fr. bradu i brkove. buntovnik. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. vrdati. vetrić. lopte. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. bretele naramnice. tropheus hranilac) nastojnik. brephos. nem. hozntregeri. v. krasan. brigadier) l. bric-a-brac) starudija. divota. odskoči. briller. brigantina (eng. brigadist. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. voj. breskva (pere. up. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. veoma vatreno. brizo spavam. bretona (fr. sabijen u obliku opeke. brig) mor. brillantine) kozi. briser) rasprsnost. tropheus) zavod za nahočad. cigle. tropheus) v. fr. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. veličanstven. vo. brig. brigade) član radne brigade. ital. brefotrofeum. raditi zaobilazno. briljirati (fr. brigante) drumski razbojnik. blistav. rasprsan. .. brillare) sjati. brigmos (grč. briseur) lomilac. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brycho škrgućem. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. prolom. brizomantija (grč. brik (eng. presovati u obliku opeke. brezza) blag morski vetar. up. brigantine. brilijant. razbijač. brigg) mor. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. voditi računa o nekome. Brigantine) tor. briza (fr. odska-kati od ostalih. fig. plahovito. blistavost. brenovati (nem. brilaite (ital. odboj lopte od ograde. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete).

upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. brinet (fr. upotrebl>ava se. brusquer) brecati se. brokeraža (eng. up. legura (slitina) bakra. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. naročito slikama. bromium) xex. broccato) zlatotkanica. bučno. magleni mesec (18. brinirati (fr. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . e. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. element. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. eidos oblik) bog. bryon. nlat. lat. bromoform (nlat. brion (fr. figurama i sl. crnomanjast muškarac. makler. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. trovanje bromom. novembra. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. mahovinast. logia nauka) bog. bromural (grč. trgovina vezivom. mesto srebra. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. garavko. svilom. prenagliti čime. kon brio. brnistra (ital. fig. velikom nem. obično industrijske proizvodnje. ginestra) bog. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. trljanje boja. brom (grč. nauka o sredstvima za ishranu. briozoe (grč. broderie) vez. zoon životinja) zool. kulturno središte. srebrom. bromatometar (grč. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. znak Vg. za izradu stonog pribora. broder) vesti. bromatografija (grč. bromos smrad) hem.909 redni broj 35. hteti nešto brzo sprovesti. broyon) tučak za mrvljenje. prebiti preko kolena. sa utkanim krupnim cvetovima. broma jelo. up. broker) trgovački posrednik. brinete (fr. oktobra do 24. tela-liti. bromatika (grč. senzarija. god. brokanter (fr. bromos) ned. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. broma jelo. osnovanom 1805. ulep-šavati izmišljenim dodacima. životinje iz porodice „pamekušaca". brodirati (fr. osnovan 1753. brocanter) trgovati umetničkim stvarima.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. bromov preparat. bronzium) tuč. brokatel (ital. bridž (eng. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. so bromovodonične kiseline. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. logia) nauka o jelima. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. briozo (ital. brodet (ital. Brodvej (eng. telalin. fig. brodsrija (fr. bronze. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. broiler) vrsta pileta za pečenje. seizal. oseći se na nekoga. brimera UŠ god. brunet) crncurast. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. brojler (eng.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. nlat. briskirati (fr. utisnutim u zlatu i srebru. bromid (grč. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. vladu u svoje ruke). crnka. ili samo od pamuka. briologija (grč. vezivo. slična vistu. nauka o mahovina ma. srebrnaste boje. bromoformium) farm. obrec-nuti se. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. ital. sličan mahovini. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. nazvan po izdavaču. nemetal atomske mase 79. brokantirati (fr. broma jelo. reñe slatkovodne. pre n. Britiš mjuzeum (eng. ulepšavanje. crvenkastomrka teška tečnost. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). bronza (fr. makleraža. vrsta žutog. brunette) garavuša. up. srebrotkanica. živahno. tečnost veoma slična hloroformu. plameno. bele. brokat (ital. morske. bojiti (ili obojiti) mrko. Brodway) „široka ulica". jako nadražajnog mirisa. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. bromos smrad. teška. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brumaire. od 23. god. bromatologija (grč. broajon (fr. broker (eng. bridge) igra karata. bronzo. brioso) muz. bronzana bolest med. šumno.. bromos) fark. vezenje. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. brioidan (grč. bryon mahovina. bromizam (grč. cinka i gvožña. Brokhaus (nem. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. bryon. brokule (ital. krasiti. od svile i pamuka. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. naročito slikama. — 9. izvesti zlatom. pocrniti. brion) vrsta dobrog francuskog vina. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. kićenje. broker) trg. poznati lek za živce. starinar. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000.

dnevnik pazara. up. brošura. brochurier) pisac brošura. brutalan (nlat. skopeo gledam) med. brontoterij(um) (nlat. osuroviti. bronteum (grč. Bruch lomljenje) med. surov. ogromni kičmenjak. bronhus (grč. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. kožu i dr. bronhofonija (grč. bronchos. brošurist(a) (fr. brošura (fr. operativne otvaranje dušnica. v. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. bruh (nem. broš (fr. bronhocela (grč. bronte grmljavina. bronchos. rheo tečem) med. bronhoskop (grč. dve cevi. brustbild (nem. grubost. brujar. brum (eng. blenna. npr. phone glas) med. bronholitija (grč. brutalnost v. brošira (fr. brochure) sveska. tuberkuloze pluća. prvi sastav.). aparat za pregled sluznice bronhija. bronchos. divljaštvo. brutalis. klinasto pismo i dr. grkljan. bronzer) obojiti bronzanom. zverski. bratimstvo. tj. brujar (fr. dušnice. brćnchos. fig. bronhostenoza (grč. . bronchos. divljački. brutalitet. bronhoragija (grč. brutalitet (nlat. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronhospazmus (grč. bronhoskopija (grč. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. hernija. lithos kamen) med. Brust-bild) poprsje. Bruderschaft) bratstvo. brutificirati (nlat. protkivati tkaninu (zlatom. brutaliser) zlostavljati. brontosaurus) kol. prošiva-ti (knjigu). brochure) v. regnymi skrham. bronhijalni (grč. brujon.(grč. brontotherium) kol. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brćnchos. učiniti da podivlja. skotski. bronchos dušnik. bronhije. brovtosaurus (nlat. bista. zapaljenje bronhija. obojiti modrikastim prelivima na vatri. mrkom. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. svilom). koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. stvaranje kamena u dušnicama. brćnchos. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brouillard) v. leva i desna. guša. brutto) trg. bronchos. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. na brzu ruku i privremeno. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. brćnchos. brćnchos dušnik) dušnički. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. brust-halter (nem. brcnchia) med. koji se tiče dušnika ili dušnica.). drvetu. krvarenje dušnica. bronhotomija (grč. bruderšaft (nem. brutalizirati (fr. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. meko povezana knjižica. brćnchos. brutoprihod celokupan prihod. bronhorea (grč. gnojavo zapaljenje dušnica. potpuno zanemari™. bronhitis (grč. povezati knjigu u mek povez. brumalis) zimski. rheo tečem) med. brutal) živo-tinjski. dušnik. brćnchos) alat. brontofobija (grč. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. bronhopneumovija (grč. mine-ral. brunirati (nem. bront (nem. temno sečem) med. skopeo gledam) med. brćnchos. briinieren) davati nečemu (metalu. bronze. bez odbitka troškova. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). bronhijalni katar. iz perioda krede. protkati. trgovačke beleške. fr. bronte. brćnchia) pl. brujon (fr. životinjsko ponašanje prema kome. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. bronzo) v. bronho. bronhoplegija (grč. sluz. broširati (fr. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. suprotno: nego. nameštaju) mrku boju. logi'a) nauka o grmljavini. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). kele posutost) med. dug preko 18 t. up. bronhije (grč. bronce (ital. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. anat. nacrt. brouillon) koncept. brćnchos. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronhomikoza (grč. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. knjiga dnevnog troška. bakarnom bojom (drvo. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. grubijanski. bronc. Brand) med. brutalitas) surovost. bronhoblenorea (grč. grub. štraca u koju se unose.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. piskutavost glasa (kod promuklosti). polomim) med. uraditi nešto na brzu ruku. bronchos. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brumalan (lat. spasmćs grč) med. neotesan. mykes gljiva) med. brontologija (grč. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. cedefastog sjaja. gips. brutificere) napraviti nekoga stokom. posutost dušnika. tako da tkivo truli i raspada se. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). poživotinjiti. broche) zapinjača. bronhijalni katar = bronhitis. grč u dušnicama. bronzirati (fr. bruto (ital. crnom. životinjska požuda. brocher) prošiti. plesso udarim) med. pneuma dah) med. o nepogodama uopšte. srebrom.

uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. kephale glava. valjkasta šipka od voska. nicine. kaučuka i sl. Buda (sskr. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. lečenje goveda. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). religija koju je osnovao Budha. afrički jelen. aden žlezda) med. budhisti (sskr. zatim zadnjeg creva i jednjaka. budala (tur. u Indiji poštovan kao bog. book-making) sastavljanje knjiga. bujon (fr. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. bougie. zapovedajte! buk (eng. Život je patnja. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bouquinerie) trgovina starim knjigama. vrsta tkanine. hipertrofija srca. prosutost prepona. bubon. seoski. budala) ludak. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. zverokradica u Sev. fiz. buvoličar (grč. bugzirati (hol. bugia sveća) med. Buddha) v. bukanirati (ind. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. bubonocela (grč. boucanier) lovac na bivole. bukoliasmos) pastirska pesma.. uvećanje. Buddha) „probuñeni. bukinist(a) (fr. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). kardia srce) med. bubon. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. . bukagije (tur. biibalos) zool. električna svećica. kele) med. bukolski (grč. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bogurek) bubreg. up. „sveti mudrac". bužija (fr. ned. bus govedo. Americi. govedo. za razliku od totalizatora. biige) plesan. nlat. buña. bujrum (tur. um. volja za život). spisak. okovi na nogama zatvorenika. posrednik pri klañenju. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. Bukefal (grč. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). pastirski. micine. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. narediti) izvolite. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. onaj koji voli da rije po starim knjigama. bozdogan) vrsta starinskog oružja. buj (fr. limfatični triper (kapavac). bukanir POJI. buksiren) mor. Bruchgold) izlomljeno. bukmeking (eng. antilopa. pisac pa-stirskih pesama. budhisti. suis i Vg. book) knjiga. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. zapaljenje žlezda u preponama. miris od vina. pastirske pevanje. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. Buddha). pastirska pesma. algos bol) med. bouquineur. bolest prepona. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bez strasti i patnje. bubon. kila. bus. nm. morski razbojnik. bubon) pl. bukasen (fr. običan način klañenja na konjskim trkama. bujatrika (grč. žeñ za životom. ind. bukolike) post. antikvarnica. pristalice religije i filozofije budhizma. bukiner (fr. Br. bouquiniste) prodavac starih knjiga. bubreg (tur. melitensis. budizam. buboni (grč. fig. buyurmak zapovedati. Buddha) pl. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. Budhizam. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. gume. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). tj. bukmeker (eng. v. buket (fr. bukolikos) poet. bubonulus) med. kao posledica jačanja srčane muskulature.bubonulus (grč. . Budhizam (sskr. v. bukinerija (fr. budisti (sskr. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. Buddha) pl. lista. bukolika (grč. stanju blaženog mira. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). Budha (sskr. bubalis (grč. bouille. budhizam. glupak. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). prosveće-ni". antikvar. profesio-nalni kladilac. tj. bubonalgija (grč. buzdovan (tur. glupak. buljon. bukanje (fr. budizam (sskr. ital. bukolska cezura četr. bukardija (grč. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. bus. bujom. pena na pivu. cvet. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). neprerañeno zlato. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. up. bouillon) kup. Buddha) v. bubonadenitis (grč. bubon preponske žlez-de. književno delo. bubikopf (nem. bukolikos) poet. topuz. buñ (tur. budoar (fr. Budha. figura u vatrometu. uzroci patnje su strasti (tj. bukoliazmos (grč. bub-njice. bujirati (fr. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. pamučna tkanina za postavu.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. vući lañu pomoću parnog broda. gusar. bukagi) pl.

woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. vrenje. 2. boltikbasi) četovoña. pljačkaš. jelo od nje. buljuk-baša (tur. gusta trnovita živica kroz koju konj. veliki engleski pas širokih grudi. bul (eng. a odlikuje se naročito time što se. buldog (eng. npr. tuñi. hartijice. oličenje engleskog naroda kao celine. bik. bulbus (lat. anat. zavežljaj. bull-finch) sp. glavičast. zapovednik jednog buljuka. glavna ulica. smotak. bulla. buleuterion (grč. mišić duvač. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulbus oculi) anat. boule. glupost. zbijeno) 1. bulla) 2.) pl. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. urnebes. rulja. snabdeven bulom. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. fig. ned. bulist(a) (lat. bulbul) slavuj. bulevar (fr. životinjska glad. bulicija (lat. neodoll-va. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. izbacivanje mehu-rova. buccinator) trubač. bul dog) 1. obrazni mišić. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). bola strina. potvrñen pečatom. bumaški (rus. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. bulbozan (lat. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bunda kaput) krzneni kaput. bouillon) kup. široka i lepa ulica zasañena drvećem. gomila. bularij(um) (nlat. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. mora da projuri. bukskin (eng. bulbiferan (lat. verski obrazovana muslimanka. bus. kugla. . odličan lovac na miševe i pacove. velika gomila. boulevard) šetalište. čorba. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. pečat od voska ili metala na povelji. bullire. bulbus okuli (nlat. bul (fr. uzana. krasti. naročito na dorskom frizu. tj. buli) l. sitan papirni novac u Rusiji. mera za konac. nazvan po francuskom rezbaru A. Džon Bul. buljuk (tur. BulbulderSlavujev do. liga. krompirast. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. bulbosus) lukovičast. boliik) l. bulbus lukovica. bulterijer (eng. metež. bulbus. buljon (fr. neotesanost. 2. velika. rad od drveta sa metalnim umecima. zimski kaput postavljen krznom. buckskin) „jelenska. sabornica. bulumenta (ital. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. izdao nemački car Karlo IV. bullatus) zapečaćen. ukrasi. bum (eng. na povelji. tako da mu se vide prednji zubi. bula (lat. lat. god. hladnokrvnosti i dr. (nem. velika količina (nečega). vraća onome koji ju je bacio. čvornovat. voj. onaj koji nije u opticaju. bulla) l. bunda (mañ. krvava ili gnojna tečnost. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). buljen (eng. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. boulingrin) v. muslimanska žena. očna jabučica. bukcinator (lat. der Bund) savez. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). Služi kao oružje. talasanje. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. stran novac. (nem. buliran (lat. povelja sa takvim pečatom. Ch. bund 1. napomena ili kratka priča. up. lopta. Bundesver (nem. bujon. bulom zove šegrt majstorovu ženu. bedem. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bungur (tur. bulla) 2. društvo. jagnjeća koža". skupštinska zgrada. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. zlatna bula (lat. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. pločama ili grudvama. bulbul (arap. plik. mera za staklo. bulla aurea) zakon koji je 1356. f ero donosim) bog. bulbiforman (lat. tvrñava. kapetan. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. kranion lubanja) arh. četrdesete deo rijala. bulbus) lukovica. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. nlat. bulimija (grč. bungalov (eng. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bula (lat. gomila ljudi. papirići. Boule (1642—1732). bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. forma) koji ima oblik lukovice. bullitio) klju-čanje.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. fig. bula (tur. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. mnoštvo (obično stoke). bulengrev (fr. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. vreva. mutna. bullterier) vrsta engleskih pasa. bumerang (austral. 2. bouliner) mor. bul-finč (eng. bula. luk. bulinirati (fr. glavičast. buleuterion) većnica. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. nepošteno trgovati. 2. kratke i duboko usečene njuške. udata žena. bulla) pisac papskih bula. books) pl. foltamente gusto. bulimfa) med. glavica. tetka) 3. buke (eng. na trkama s preponama. buljubaša. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. ako ne pogodi u cilj. daš Bund) svežanj. boling-grin.

burazer (pere. a tek posle stihovi. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. burgija (tur. naročito kao lañarski radnik na Volgi. izmišljotina.. usukati) 1. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. izostavljanje reči pri sla-ganju. bourdon) ouz. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. bouts-rimes) pl. vune. malograñanin. ljutine. tip. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. bordel. pečalbar. stanovnici Juhe. pere. nakaradan. mesom. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. bunting (eng. bourre. iznenadna nepogoda. burdalu (fr. 3. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. Bundestag (nem. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. up. kapitalističku. kor. grč. burka (rus. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. v. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. (ital. berza. duboki bas na orgulji. mala tvrñava. dvorac. (fr. cement. gazdaška žena. prema tome. Buntdruck) štampanje u više boja. burda (arap. podvala. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. fig. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. bursae muscosae) pl. dlaka za punjenje stvari. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). burdelj (fr. burlak (rus. Buridanov magarac fil. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. Bundesrat. sluzne kesice. lakrdijaški. burgus. mala burleska. burleskni (fr. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. prostor. med. buraš. bordel) v. tvrñave. betonsko sklonište (kućno. burze muskoze (nlat.) savezno veće. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. bu-rime (fr.Bundesrat 133 burma zija 2). s jedne strane kapitalista. burlesque) poet. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. lakr-dija. burdižati v. burleska (nlat. bura 2. buržoazija (fr. boer) „seljaci". burla. burag (rum. Bunt savez) buna. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. bordižati. nemački Burg. bunt (nem. varošanka. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. bourgeoisie. šaljiv. i s druge strane proletera. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. buranj (rus. buržujka grañanka. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. birader. 3. bourg. imućna žena. šala. burleta (ital. burlesco. burg (nem. bourgeois. pesak i dr. predstavnički dom parlamenta. buržoa. burek (tur. besmislica. zamka. burdon (fr. burletta) mala vesela igra. burma (tur. tur. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). bourrette) tkanina od otpadaka svile. Bundestag. buržoa (fr. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). nagao vihor. 2. borra) otpaci od dlake. 2. vrsta šarenog francuskog platna.) savezna skupština SR Nemačke. 2. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. nezadovoljstvo. bourrasque) bura. Burg) zamak. burlesque) smešan. Afrike holandskog porekla. gajtan na šeširu sa kopnom. fr. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta." buržuj v. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). ital. burrasca. buricu pupak) želudac životinje. Bunker) l. bourse. ćiftinica. burg) 1. birader) brat. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. buržoa- . nlat. muzički komad humorističkog karaktera. burda) Muhamedov ogrtač. buntdruk (nem. 4. buret (fr. burra. burma od burmak zavrteti. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. byrsa) v. buraska (ital. fr. buržoa) 1. ulično) od napada iz vazduha. jabukama. pripadnik buržoaske klase (v. Buri (hol.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. seljaka i plemića. bura 1. bourdalou) traka. voj. burka. pošto se. ital. up. veseo i nestašan muzički komad za ples. izliv zlovolje. burza (fr. fig. up. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. borek) vrsta pite sa sirom. bunker (nem.

burmut (tur. posilni. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. brzi soloples bez pripreme. kurir. sastavljati budžet. bouteille. upotreblja-va se za obloge kod rana. trgovina na malo. burunotu) sitan duvan i dr. butsel (fr. hirurgu Burovu (1809— 1874). up. burnetizirati (eng. busija (tur. bufer (eng. bustrofedon (grč. bushel) engleska mera za žito. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). boutiquage) torbarenje. bradavica. a drugi — obrnuto. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. čep. bufon. volook. rastvor baznog aluminijevog silikata. lakrdijanje. potpun. detić. butrola (fr. lat. kiselina putera. mornarski kompas. biityron. omnibus. buda (ital. Aspina gaga i Alburnus mento. bouton. up.. finansirati po budžetu. Butter) maslo. venčani prsten. bulga kožna kesa. otoka i dr. neke ustanove i dr. biis vo. bušel (eng. buton (fr. pun života student ili mladić uopšte. butum. momak. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. . puxis kutija od šimširovine) fiz. dvorska budala. boutique) prodavnica. burnetizirati. bufov (ital. busola (ital. na mahove. burš (nlat. komične opere. (krupan) brilijant u obocu. vrsta gasa. stvarčica slična dugmetu. bucak) ugao. radi uspomene. sastaviti. bursa (ital. sa volovskim očima. 2. borsa) kesa. trgovanje na malo. butyron. kut. butan (grč. bottone) dugme. bottega) prodavnica. nem. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. butelja (fr. mappš. sladunjava i opora ukusa. dućan. temnjak. zatvarač. buxula. kojem je. bouteselle) voj. ophthalmos oko) ned. minñuši. doset-ka. grč. najmiliji konj Aleksandra Velikog. butiin) sav. bus. butikaža (fr. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). butyrum. buter (grč. strophe okret. računska godina. ćošak. lat. puter. lakrdijaš.burmut snog kamenja. buczo) zool. ital. budžetirati (eng. vrsta rečne košljoribe. neravnina (na svili). buffa) šala. bufeta (fr. 36. buš-tru (fr. nazvana po nem. buffer) odbojnik (na vagonu). bottiglia) boca. bufo (ital. Bu-kephalas) „volovska glava". puce. ceo. biis govedo. butirometar (grč. butyron maslo. butun (tur. ital. buffalo) zool. dućan. . = kapričo. merica. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. fr. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bufalo (eng. bouffette) kićanka. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. butada (fr. bouchon) zapušač. flaša. staklo. budžet (eng. veseo. bolgia. bik. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. burnus (arap. 134 buš-tru burnetirati v. bucov (mañ. Bucefalus (grč. bouffonnerie) šala. lat. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. par butad (fr. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. boutonniere) rupica za dugme. nlat. pupoljak. up. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. Bukefalos. čireva. lakrdije. vitica. sluga. butonjera (fr. laka komedija. bezbojna tečnost. budget) l. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. za ušmrkivanje. bušerizirati (fr. boutade) duhovita šala. bubuljica. bufo karikato (ital. omnibus svima) v. buljook. bourse) med. fr. bivol. butonomantija (fr. sa kapom. muz. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. budžak (tur. lakrdi-ja. maslena kiselina. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. par boutades) prema ćefu. lat. bussola kutijica. butyrum) hai. zasićeni ugljovodonik (S4N10). buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. pusu) zaseda. buton (fr. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta.. šraf. u Indiji). burnus. buffone) šaljivčina. butirin (lat. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. maslac. buftalmičan (grč.239 1). bursitis (fr. bus (eng. predračun prihoda i rashoda uopšte. kao što idu volovi pri oranju. merov. med. buter) hen. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. bursa. neobuzdan. bouton. but (eng. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. nem. grč. budget. bournous) ogrtač bez rukava. futrola za karabin. bufa (ital. zavrtanj.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. bufoverija (fr. butiga (ital. burova voda farm. komičar. obično od bele vunene tkanine. puxis kutija. opera bufa komična opera. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). sirćetna mirisa. butik (fr. 2. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. ital.349 1 (u SAD 35.

wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. \. vaganti (lat. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. važi. 2. . nered. vadla (nem. naročito kod mladih žena. Wade) list noge. kao skraćenica: V= votum. jaža. jemčevina. vas sud. salonska železnička kola. jemčenje. protuva. vagon-li (fr. za odreñivanje težine tela. meriti na kantar. vade mecum) „hajde sa mnom". čisto živčana pojava koja dolazi. vagaš (mañ. stidnični. zidana s namerom da dopre do neba. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". vagina) med. god. vagonet (eng. vagabund(a) (lat. lat. podanik. v treće slovo naše ćirilice. vazalagijum (nlat. vagari skitati se. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. fr. vasallus. zigurat. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. pre n. ili ostati ili propasti. bitanga. e. rok dolaska na sud. v. po Bibliji. pometnja. ro-dulja. tj. vaginizam (lat. vaginoskopija (lat. va! (fr. novac koji se polaže na ime jemstva. vagati (nem. klevetnička zakletva. za ukras. uputstva. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. wagon-salon) salonski vagon. vadium. vagon (eng. UP> = veber. vol. \=volt. skopeo gledam) med. vagina. fiz. vadimonium) prav. eng. vaginalni (nlat. dolazak na sud. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. = vi-ce versa. tumači. vadij(um) (nlat. vaše) uzan sud za cveće. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. skitnice.. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. \=aanadijum. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. god. fig. posuda. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). zbrka. dvadeset osmo naše latinice (V. v. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). vagon restoran (fr. vagiva (lat. metež. \9=volfram. vagon-salon (fr. vagina) alat. trgovačkih i političkih centara. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vademekum (lat. sveti sudovi. vagabundus) skitnica. vadimonij(um) (lat. zbirka priča (ili: anegdota). pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). hem. prestonica Vavilonije. pre ne. v). jarak.= volumen. rov. tzv. podsetnik. kolovoz. vaša sacra) pl.. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. vadiš jemac) prav. fr. va banque) „važi za ceo bank". fig. stidnica. beskućnik. fr. vassal) klevetnik. može. va) vredi. vaginitis (lat. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. jedan od najstarijih kulturnih. vagina) ned. vaga (nem. sveto sasuñe. vazna. vas. leventa. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. e. vagas) l. vadimonii desercio (lat. vaza (lat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). lutalica. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). haos. I. vaza sakra (lat. vazal (nlat. \Č=vat. waggon. tj. Mojsije kn>..= vide vidi. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige.— valuta. terazije. Babel. rodnica. zapaljenje vagine. mali vagon. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje.A E I L O RU 147/ V V. va bank (fr. lutalice. kantar. probisvet. val. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). Vavilon (hebr. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. verne prevr-ni. grč. igrati va bank staviti sve na kocku. tumarale. vavilonsko ropstvo 1. 2.

Vajtčepel (eng. slobodan) imanje bez vlasnika. omanja. vazomotorna neuroza ned. vazektomija (lat.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. sujeta. vajtbojs (eng. čas. vasodilatatores) pl. vasodilatatio) med. nezapremljen. višnujit. tur. Vajthol (eng. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vas. vajtbet (eng. vaccus nezauzet. upražnjenost (npr. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vajat (arap. upražnjenje. potomci rimskih robova. vaqueros) pl. praznina. vakuirati (lat. slobodno je. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vaišja (ind. vakuitet (lat. fa'ida. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). pastiri. vakant (lat. prazno je. vreme muslimanske molitve — namaza. 2.. vaza. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). up. vaše) v. ništavost. od 1760. vajsmanizam biol. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. nekada. usporenjem krvotoka. vaseline) he«. grč. vajzbratna (nem. kod knjiga: čista. Vajt star lajn (eng. White Star Line) „Linija bela zvezda". vreme. vacuare) isprazniti. poreza. upražnjenost. vasomotores) pl. Vajnbergova reakcija med. opadanjem temperature). iz kojih se stvaraju nove ćelije. interes. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. nezauzeto je. vacatio) osloboñenje. Vaisya) treća indijska kasta. dobit. vaišnave (ind. Wyandotte) vrsta kokoši. trem. viscount) v. nekog mesta). vazoneuroza (lat. mineralna mast bez mirisa i boje. kao ii. imanje bez zakonitog gospodara. vazelin (fr. ispražnjavati. poreklom iz Amerike. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vazna (lat. nepopunjen. vacantia) upražnjenost. npr. osloboñe-nost od neke obaveze. whiteboys) pl. vakat (arap. naslednika. živci što sužavaju krvne sudove. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. teoriji kli-cine plazme. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vikont. znat. nezauzet. povišenom temperaturom). sada: široka ulica u zal. vakuole (nlat. vazokonstriktori (nlat. vasoconstrictio) med. vaiz) propovednik. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. nameta i dr. sudski odmor. vacuolae) pl. vas sud. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. nosi 140—160 jaja godišnje. nepopunjenost. vakacija (lat. vazodilatacija (nlat. Bazedova bolest i dr.-tur. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. činovnike i dr. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. školski odmor. vacuitas) praznoća. vazodilatatori (nlat. voća i sl. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. vacare) 1. prazno mesto (naročito parohijsko). vaiz (arap. up. u koju spadaju trgovci. vacatura) upražnjavanje. vakantan (lat. upotrebljava se mnogo u farmaciji. grč. vacans) prazan. vaktiyle) u staro vreme. waqt. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. znat. teška do 3 kg. vajda (arap. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vazomotori (nlat. znat. <•«. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . srednje veličine. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. evakuirati. vajkaunt (eng. vazokonstrikcija (nlat. pojačanim krvotokom. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. tur. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. vakeri (šp.) pl. neštampana strana (iza naslovne). reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). kresta ružičasta. poznavalac verske literature (kod muslimana). zemljoradnici i zanatlije. tehni-ci itd. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vaktile (arap. doksat (u seoskoj kući). meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. sama molitva. Vajl-Feliksova reakcija . vacare biti prazan. neuron živac) med. oboljenje živaca krvnih sudova. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. vas posuda. vakancija (nlat. nedostaje. noge žute. vakuist(a) (lat. ektome isecanje) kec. beli momci. vakantno imanje prav. bog. tur. fa j da. taština. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vasoconstrictores) pl. vakatura (nlat.. hayat. nema. po nekima Mavara.vazektomija 136 vakuole smann. i kao takvi prezreni. fr. zool. hayat) 1. tur. vajandotka (eng. upražnjen. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. raspust. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vakit) 2. fayda) korist. vakat (lat vacat.

valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. mati bivšeg turskog sultana. valenca hen. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valensija (šp. uvala. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). koju je osnovao 1176. vredan. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. valeur en attente. zdrav. trajanje note. valutirati. valenciennes) pl. vakcina (lat. 2. cepiti. vallatio) voj. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. utvrditi cenu nečemu. pelcovati. punovažan. valvere) ocepiti. vaccina sc. valiza (fr. valvacija (nlat. valvule intestinales (lat. eidos vid. v. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). važnost. valida (arap. biti previo voljen. eventualne buduća vrednost. jedna lekovita biljka. mahuna. vodovode i dr. tur. tur. valvulae intesti-nales) pl. u obliku monograma. valable. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valle) 2. grč. cepivo. valise) putnička ručne kožna torba. vacuum) prazan prostor. u propisnom obliku. vallahi) bogme. providan pokrivač za lice. crevima). biti jak) zdrav bio. prevna važnost. valore) vrednost. valvaciona tabele fin. valere) jak. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. ljuštura (u školjke). en recouvrement) trg. validet) roditeljka. validatio) potvrda. vale. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. pravio valjan.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. valvirati (nlat. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. vala (ital. thera-peie lečenje) med. utvrñivanje u polju. oproštajni govor. kalemiti. overa. zaliv. valerijana (nlat. nlat. stavljaju ispod svojih bula). prav. up. kalemljenje boginja. javne biblioteke. reformatorska sekta. valeur. valvula) znat. vakcinacija (nlat. vala) l. vaccina. valere vredeti) valjan. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valiža v. grč. potvrditi. vakuf (arap. vrednost koja se očekuje. junaštvo. cena. vakuum. u Lionu Petru s Valdus. validitas) prav. priznanje pravne važnosti nekog akta. validirati (nlat. vodene boginje. hartija od vrednosti. krepak. nlat. valeriane officinalis) bog. vacca krava. bog. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti.mleka u prahu". nazvanih po šp. va lete! (lat. valva) krilo vrata. valete) budite zdravo. vakcinoida (nlat. odrediti vrednost. vala (stnord. baš. prevna vrednost. sirotišta. validare) overiti. hrabrost. voile) l. punovažan. valer (fr. škole. košuljice. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valanske čipke različite vrste. praznina. vidovita žena. vaccina) med. mati. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. hen. v. podizanje nasipa. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. biti punovažan. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . valdenzeri pl. do sedam atoma jednovalentnog elementa. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valah (arap. cepljenje. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. crevni zalisci. pravio važan. ital. važeći. valvatio) fin. bolnice. zaista. valui-rati. odeljen. valvula (lat. vacuum prazan prostor. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. kravlja maja protiv velikih boginja. zatva-rač. waqf. lažne. v. valor. vakuum-metar (lat. velidus. lečenje vakcinama. gradu Valensiji. zaklopac. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . valansjen (fr. lat. venama. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. potvrñivanje. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. ljuska. leonisti. vakcinoterapija (nlat. valentia) vrednost. variola kravlja boginja) ned. valetudinarij(um) (lat. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valacija (nlat. sa dva atoma. valiza. prav. neprave kravlje boginje. validitet (nlat. npr. ošančavanje. zalistak (na srcu. valabilan (fr. vaccina. čarobnica. vale-dictio) pozdrav na rastanku. e baš. dugačka uska dolina. odista. grč. validacija (nlat. valetudinarium) bolnica. izvršiti pravnu formu overevenje. valere biti zdrav. valencije (nlat. vakcinirati (nlat. validan (lat. snažan. muz. bezvazdušni prostor. tatara. vakuum (lat. podizanje bedema. valencije. vakcinisati= vakcinirati. val (fr. koji važi.. bolesnička sobe. oblik) med. pelcovanje. sabatati. živeo! valedikcija (nlat. overevenje. wa-llah. valva (lat. vale! (lat. vaccinatio) med.

prekomerno puštanje krvi. Grka i Rumuna. donose pobedu. sedište bogova i junaka. usled toga što je protivnik postao nesposoban. Gete. dovode mu one koji hrabro poginu i. aromatična materija vanilinog ploda. dumping) devalvacija novca. valutirati (ital. luta po svetu radi trgovine. valuta) „vrednost". koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. e. odreñivanje vrednosti. vendemiaire. novac koji je. otisnuti se na vandrovku. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). pesma o vandrovanju. kao vesnice. u Valhali. boginje bitaka i suña je boraca. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. valutni papiri fin. u rudama gvožña i olova. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. proceniti. vale (fr. vavdrokaš v. vindemia) „mesec berbe". valjenke (rus. valkire (stnord. valcer. valuirati (fr. Wanne kada. zavodnica. Vandali.. valor) vrednost. ital. valuta per dato) trg. valenki) čizme od sukna. grčeva. redni broj 23. H. u V veku pusto-šilo Galiju. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. wandern putovati) lutati. Vandali (lat. naročito u jelu. čovek sklon divljačkom uništavanju. znak V. s druge strane. element. po njegovoj zapovesti. vanadium) hen. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. od 22. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. atomska masa 50. procenjivati veću vrednost. Valholl. i sisa im krv. zaštitnica od vradžbina i veštica. vanilija (fr. valutare) v. vale. valvirati. ital. vanilizam (fr. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. walorisieren) izvršiti. vandalismo) vandalska ćud. pa i čoveka pri spavanju. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. probisvet. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. skitati. divljaštvo. maja. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vandal(in) fig. valor (nlat. v. vanille. IX do 21. Walkuren) pl. valuer) v. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu.valija 138 valcer (nem. valorizirati (nem. . a 455. Vandali. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). šp. Valhala (stnord. (nlat. up. vainilla) bog. tur. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji.žena-demon". skloni uništavanju svega lepog i dobrog. pri dnu uži. vrsta novca. divlji i surovi varvari. vanadin (lat. vami (eng. procena. nem. novac. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valuta per dato (ital. vanille) hen. Vanadis) hen. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. up. valuta (ital. Španiju i Italiju. po tome zool. carev namesnik. wandern) čovek koji putuje. kao zamena prirodne vanile. sa pojavom proliva. valutni damping (eng. hartija od vrednosti. vandrovkaš (nem. valor vrednost) trg. valkire. od Š veka n.942. vapila. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. valkover (eng. vandrovka (nem. dobiva se i veštačkim putem. valija (arap. vanilin (fr. vampirizam med. up. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. u svom sastavu i obliku. valorizacija (lat. lat. ad valorem) prema vrednosti. skitnica. otuda fig. tj. nem. skitnja. ptice. vile. u službi boga Odana i.. izvršavati valorizaciju. umrla oko 780. Valpurga (nem. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. za pranje posuña. zbog čega im je kurs nestalan. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. . Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1.. napada sisare. pronañen 1830. valovvica (mañ. vandrovkaš. vallomas iskaz) poreska prijava. gde je kao opatkinja jednog manastira. Valhala. vanadin. pesma vandrovaca. vrednost od danas. muzički komad za ovu igru. fr. germanskogotsko pleme koje je.. vandemijer (fr. vanadij(um) (nlat. zanata i sl. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. Walhalla) u nord. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. cena.. vampir (slov. valkyrja. zanata i sl. „Faust"). vampir. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. vapdalizam (lat. vandrovati (nem. vali) guverner. valor intrinsekus (nlat. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. vanadijum. povraćanja i sl. tj. valvirati. Vandali) pl. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. vanille) med. vandla (nem. up. vampiro. trovanje vani-lom. up. wali. valor ekstrinsekus (nlat. one su. ratovalo s Rimljanima na Rajni. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). u nedostatku hrane. kaca) širok kuhinjski limeni sud. metal. ad valorem (nlat.. valse) v. fin.

nejasan. vaporizater (fr. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. varius) l. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. promena veseli. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varijacioni kompas fiz. vrebati. vaporiser) ispariti. varijante (lat. raznovrsnosti. isparavati. pun pare. vanilokvencija v.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. nejednakost. gimnastičke produkcije. 2. astr. biol. variantes) pl. vankos) jastučnica. prazno. varietas) različnost. varikocela (lat. varanted (eng. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. raznovrsnost. vapor. nepoetojan. varikozan (lat. oduška. vaporatio) isparavanje. ital. razreñivanjem vazduha u njoj. pretvaranje u paru. promena je prijatna. vapor. pisamce. . proširenost vena. ventouse) ned. kele) med. grč. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. 2. promenljive količina. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. punomoć. zool. maglovit. vanitet (lat. evaporacija. vanitas) taština. one jedan. varvarin (grč. uobraženost. ventose) „mesec vetra". tj. varijabilnost. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. up. parni. varijabilnost (nlat. pretvarati u paru. espapna založnica. zarijetet (lat. listić. varak) list. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. pretvarati se u paru. vanstep (eng.. varvarin. verijeteti (lat. paziti. hulja. varzilo (prema zemlji Brazilu. v. vantuza (fr. kolebanje. otečenih vena. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. varvarizam (grč. vara (port. svaštarije. varikozitet (nlat. propalica. uan-step. barbarizam. svaštice. prividno. praznina. varietates) pl. variatio delectat) posl. varix proširenje vena. barbaros) v. ispa-ravati. vardati (ital. varikomfalus (lat. ništavnost. vaporare) pušiti se. hvalisavost. vanilokvencija. žonglerske veštine i sl. pretvoriti u paru. ples. razmetljivost. nevaljalac. promenljive. pismo.84 t. omphalgos pupak) med. vancaga (nem. vaporacija (lat. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. varia. raspr-šivač. vantoz (fr. vanjkušnica (mañ. menjanje.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. štrcaljka. bog. Bandsage) l. nestalan. sklon menjanju. u stanju barometra. bolesno oticanje vena. vaporirati (lat. npr. vanilokventnost. variks (lat. stara. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. grč. guardare) pokr. prividnost. variabilitas) promenlji-vost. varijante). podeljak koji pokazuje promenljive vreme. preinačeno. varijato (ital. različitosti. varaq. prazan govor. barbaros) v. parna laña. varijabilitet. odlika. variae lectiones. vaporimetar (lat. prolaznost. v. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. varix) med. proširenih vena. lit. delimično odstupanje od jedne teme. fiz. prskalica. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. od 19. varijabilan (nlat. koja se razlikuju jedna od drugih. raspršivačem. raznolikosti. kvrgav. variable) promenljive vrednost. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. naduve-nost. varicositas) med. vaporisatio) isparavanje. tupa sekira. pesmu. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. vari jete (fr. sujeta. proppfenje pup-čanih vena. varant (eng. 2. tur. jedna vara iznosi 0. up. ili britva. slavoljubivost. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. raznolikost. varia (lat. svaštine. Španiji i Južnoj Americi). razbiti u kapljice. deklinatorijum. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. čuvati se. razne stvari. mutan. podvrsta. muz. grč. varijacija (lat. naredba. step korak) v. napor (lat. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vaporizacija (nlat. različit tekst (v. brbljanje. oticanje vena. lit. P do 20. vanjkuš (mañ. variatio) promena. varak (arap. varijanta (lat. vaporosus) parovit. vaniloquentia) hvalisanje. svakovrsno-sti. nož. vaporozan (nlat. warrant) trg. 1. arh. varicosus) med. Š. vapore para) parobrod. variabilis) promenljiv. probisvet. vanitas vanitatum (lat. pome-šane stvari. variato) muz. proširenje vena. vaporizirati (fr. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). nalog za hapšenje. sve je tašto. varix. vetrenje. ništavno. kupica. poprskati prskalicom. vankos) jastuk. varijabl (fr. varius različit) pl.

prot-kanost krvnim sudovima. razilaziti se u mišljenju. eidos vid. održan u Vatikanu. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. sudić) ned. vaskularizacija (lat. variolisatio) med. vat (skr. vaskulum (lat. med. * vater-balast (eng. varices (lat varix. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. kišni ogrtač od takve materije. pustogl. prave boginje. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. HP 1869 — 18. vasilika v. sudovit. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). Wasserkopf) vodena bolest u glavi. variometar (lat. v. vaskularan (lat. variolacija (nlat. čovek s takvom glavom. vasculosus) zool. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. menjati se. vaskulozan (nlat. vater-mašina (eng. variola. najduža skijaška trka na svetu (86 km). naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vasa sp. sudić. v. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. stvaranje krvnih sudova. ned. viruela) pl. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. . ne slagati se. proširene vene. vaterpolist(a) (eng. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. variole vakcive (nlat. oboljenje od velikih boginja. sastavljen od sudova ili kanala. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). mali sud. varioloide (nlat. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. Vatikan (ital. početa u VI veku i stalno proširivana. vascularis) alat. oblik) pl. vasculari-satio) biol. vaskuloza (nlat. unositi izmene u što. belim robl>em. wattieren) podmetnuti vatu. variolizacija (nlat. up. 1000 W čini 1 kilovat (kW). vrhovna uprava rimokatoličke crkve. proširenje vena. vasculum mali sud. imati promenljiv uspeh. varmeñe. naročito podmornice. koji se tiče krvnih sudova. ned. fig. vaserkopf (nem. water-closet) moderni higijenski nužnik. variolis) ned. glupak. zgrada u kojoj se on nalazio. pun krvnih sudova. županijski ured. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. mćtron) fiz. varices) pl. flebektazija. vas. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). vater-klozet (eng. variolis (nlat. varmeñija (mañ. rošav. žilica. vaterman (eng. variolacija. vaterpruf (eng. variole (nlat. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. grč. vaserdruk (nem. vastitas) praznina. bog. delimično odstupati od čega. biti raznog ili drugog mišljenja. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. varicele (nlat. fatelin. vasculosa) bog. sudov-ni. vodotisak. vater-tvist (engl. varius različit. ned.. vaskulitis (lat. Wasserwage) zan. male boginje. fig. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. libela (ravnjača). waterproof) materija koja ne propušta vodu. varirati (lat. vaservaga (nem. UP 1870). prostranost. šp. vasculum) alat-. variolatio) med. bazilika. vastitet (lat. promeniti se. Vasilike (grč. bolestan od boginja. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. up. zapaljenje krvnih sudova. nlat.varivas 140 vatirati varinas (tl. vata (nem Watte) higijenski pamuk. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). varmegye) župani-ja. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vas sud. water polo) igrač vater-pola. variolosus) ned. nuz. Vasermanova reakcija ned. varicellae) pl. neizmernost. W) fiz. papska vlada. variolozav (lat. varinas) najfiniji američki duvan.000 soba. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. blaži oblik velikih boginja. velike boginje. vaterpolo (eng. boginjav. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. tako da sada ima 11. bogat sudovima. vatelin (nem. glavni sasto-jak biljnih sudova. variolizacija. avij. water. variolae vaccinae) pl ned. variolae. postaviti vatom. grč. variare) biti različit. bog. water-polo) sp. vater-linija (eng. donnijeg švedskog kralja. papska politika. water-ballast) odeljenje lañe. razlikovati se. kravlje boginje. grč. vodene boginje. vatirati (nem. velike boginje. engleski nužnik.

bešič-nik. (nlat. veduta) izgled. bujanje. ned. watt. koji se tiče vatmetar (eng. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. Veberu (1804—1891). prospekt. vesicantia) pl. znak 1 Wh. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. vae victis) jao si ga pobeñenima. E. povrće. izviñač biljnom carstvu. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. rasti kao vahtmajstor (nem. merenje rada i energije. jastučići. sposobnost ra-stenja. bez duha. čio) tela. jedan od šest kolebljive. sve vegetacija (nlat.554 kg. rastinje. vegetalis) biljni. ital. pristaništa. mlečnim prerañevina-ma i jajima. sredstva za biljem. životariti. up. svete veber (skr. biljaka. sposoban (ratna lañica). sprava za rastenja. koji raste. mali torpiljer za stražu oko da raste. vegetus) l. mćtron) fiz. trepereći. vegetabilki život život biljaka. vegetirati (lat. koji pripada vedeta (fr. pelce-ra. v. životna snaga biljaka. vegetus živahan. tj. vesica) aiat. zemlja vrtova i njiva. stražar na bedemu tvrñave. biljni svet. Wachtmeister) voj.) jedinica za suprotno.141 vezikator vatmen (eng. umerenom biljke. za popunjavanje oblika tela. straže. narednik. istucanih zelenih bubaka (špan- . autonomni nervni sistem. a obično i ne pije i ne mehura. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. hrana biljna hrana. stavljam sve na kocku. fig. najstariji vunu. umereno. va tout) igram u sve. vegetabilije (lat. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. ibn Abd el-Vahaba. starešina biljka. organa. fig. u zičaru V. vedette. tj. vegetatio) bog. živeti koliko da se živi. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. pergament-papir. tj. vahabiti (arap. Veda. imaju četiri dela: magnetnog fluksa.veduta (ital. nespolno rasznak Ws. Wb) fiz. bujnost. mokraćni mehur. U upotrebi i danas = 82. koji čini te bilje raste. Watte) pl. naročito je sposoban da raste. (pri kartanju). živeti o biljnoj hrani. vesica urinaria). ishrana hranom isključivo biljnog porekla. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. vesicatorium) farm. zovi. sekunda. koji unamerenje efekta električne struje. slačica i sl. filozofije. vegetativno rasploñavanje bog. vegetare oživeti) živeti. konjička izvidnica. vegetalan (lat. deo nerv-nog vatsat (eng. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. vehabiti. simpatikusnogcela.) pl. rastinje. jedan od vaška (tur. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. u vezi sa rastenjem. va tu (fr. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. živeti životom načeto (ital. umeci od vate tla). watt. slika grada ili osobenost biljaka. izazivanje plikova na koži radi odjaja. vegetativni živčani sistem znat. predstavi. mirisa i crnkast. 3. užem smislu. neprijatna mlekom. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. fig. vedantizam učenje Vedante (Bede). ve (eng. vegetarijanac (nlat. puši. mehur. Sama-. jednostavnosti. . naziv po nemačkom fiRig-. konjanik stražar. puter i sir. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vrsta melema u obliku šipke. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. ali manje obavezne nego farbića. vegetabilitet • (nlat. vačilante (ital. vedanta (sskr. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. vaccetto) muz. grč. pristalice religioznog pokreta bilje.) „kraj Beda". sistema ind. 2. koji životari. va§ak ris) pas. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. ostati ne radeći ništa. 4. slavan glumac ili čuvena glumica. poz. reproduktivnom sistemu). obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. vedetta.i Atharva-veda. vegetarijanizam. biljke. Yajur. bešika. koji vezika (lat. vacillante) muz. vegetabilia) pl. spomenici sanskrtske književnosti. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. život i rastenje rizikujem. vegetabilna pozorišta „zvezda". med. videre) voj. stroge verske dužnosti Indiji. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. ljuljajući se. pseto. u sav novac lozice i sednice). osobito električne. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. umereni vegetarijanac jede i mleko. fig. u Arabiji koji su. velikih filozofskih sistema Indije. watt) el. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. vegetabilis) biljni. biljke. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. npr. lat. vezikator (nlat. vid) „znanje". koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. najpopularniji u vadžibi (arap. wey. vegetabilitas) biljna priroda. na Rig-vedu. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. vedska religija najstarija faza indijski* religija.) pl. napravljen od bilja.

mučenje. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). veksacija (lat. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. veksir-pehar i DRveksirati (lat. vekio koito (ital. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velter (eng. pedis noga) v. reumatizma i DRvezikularan (lat. veloče (ital. veksla (nem. velluetum) trg. velaire) gram. stari račun. venalitet (nlat. fr. venalitas) potkupljenost.) gram. nad kojom se zapali kašika ruma. uzne-miravati. Wechsel) menica. velours satine) atlasni somot. honorar koji prima umetnik za svoje delo. velar (fr. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velutina (fr. velocissimo) kuz. veksir (lat. velarije pl. . mučitelj. npr. veksir--kocka. brzino-metar. tkati. veloutine) kozi. velleite) tih. vin brule) kuvano vino. veloutoire) slik. vena porta) anat. zlostavljati. všloce brz. točkaš. kore muškatnjaka. metron) sprava za merenje brzine aviona. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. razastrto radi zaštite od sunca. volja koja još nije prešla u akciju. velur satane (fr. zadnje. grč. vector) kat. mešavina od crnog ili crvenog vina. velvet (eng. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. sport) v. meko nepce. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velours de coton) pamučni somot. velociped. velarij(um) (lat. kinje-nje. velocitet (lat. šećera. rudi-mentarno htenje. vena arterioza (lat. h). veloce) nuz. veo. Wecke) hleb duguljastog oblika. slaba i nejasna težnja. supr. velours) somot. velutoar (fr. velveret) trg. hitrina. skalar. velodrom (lat. velveret (eng. vena (lat. velament (lat. velter kategorija boksera tetkina 63. štruca. veločisimo (ital. vesicularis) mehurast. velum (lat.) zvanje i vlast vezira. k. velleitas. velin. lat. velox brz. velaran (fr. vendetta. vena poetika (lat. sila. hitro. velosiped (fr. velociped (lat. somot. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. kupllvost. nlat. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. vena cava) anat. lat. vezirat (arap. eng. smole. velvetin.. fina alansonska čipka. velox brz. v. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. staza za velosipedske trke. welter velika težina) sp. plućna vena. vrlo brzo. velementum) pokrivalo. biciklizam. velur (fr. žutog voska. vena arteriosa) anat. velvetin (eng. Wecker) budilnik (časovnik). pesnička snaga. dati tkanini izgled somota. koji se tiče lova. vena) anat. zadnjonepčani glas (g. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove.) kinjiti. veleitet (nlat. velocitas) brzina. somota-sta pamučna tkanina. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. supr. podmitljivost. tako postoji i veksir-doza. otkati) u vidu somota. ven brile (fr. bicikl. vecchio conto) trg.. velosiped. želja na čijem se ostvarenju ne radi. pergamentu slična hartija. zadirkivanje. velosimetar (fr. tur. velar. vrsta štofa sa dugom dlakom. vezir (arap. vena porta (lat. velveret. uznemiravanje. u obliku mehurića. kadifa. ili lovca. velo (fr. velox brz.vezikularan 142 vendeta skih buba). brzo. brzina. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. električna struja itd. velen (fr. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velosipedist(a) (fr. vekna (nem. pesnički dar. vrsta nekeplovanog mančestra. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. velouter) raditi (ili: izraditi. vitulus) pergament od teleće kože. vektor (lat. zadnjonepčani. izmišljen razlog. velosport (lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). velutirati (fr.5 do 67 kg. prohtev. upravljena veličina. up. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. velur de koton (fr. izgovor. velocipede) točak. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). dosañivanje. velarizacija (fr. pes. velveteen) trg. kadifa. up. wazer. arterija. veksirogledalo. fina i glatka. venatorius) lovni. prodajnost. veker (nem. lovački. venatoran (lat. dosañivati. teška. vena poetica) pesnička žica. vexatio) zlostavljanje.) anat. peckanje. dovodnica. velvet. grč. šuplja vena. vena kava (lat. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. ubrzanje. vendeta (ital.) fon. mastiksa. terpentina. cimeta i paprice (korijandra).

venerologija (lat. venenum) otrov. venta. trbuh. ventriculi cordis) pl. venditio) prodaja. koji pripada trbuhu. fig. ventrkku-li kordis (lat. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. venski (lat. ventosus) vetrovit. polio bolestan. vendere prodavati. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. logos govor. Venus. lovačka kuća. častan. polio zaražen. dostojan poštovanja. časni. ventilator) vetrilo. Venus. alta vendita) visoka loža karbonara. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. fig. venenum otrov. bogat venama. ventilirati (lat. mehanička naprava. grč. komore srca (desna i leva). uopšte svaka šupljina na telu. grč ep. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. veni. venedienne) trg. venija docendi (lat. vena. vent-en (fr. pobedih!". koji pripada venama. zborio mesto. precenjivanje imanja koje treba deliti. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. odobrenjem. koji se nalazi na trbušnoj strani. grč. dopuštanje. Venedik. ventilator (lat. ventus vetar. koji se tiče trbuha. vici) „Doñoh. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. venenum (lat. ventilogij(um) (lat. venerabilis) veoma pošto-van. vetrovi-tost. grudva) med. tj. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. Venedik (tur. ledenica. venerabile (lat. nagomilanost vetrova u želucu. venia legendi) v. venesekcija (lat. loža. rpaij. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. zgrušavanje krvi u venama. vidi. venter trbuh. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). vetropirstvo. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. lekar za venerične bolesti. Venus Venera. videh. predavanje. Venus) mit. ventiliranje v. venerija (lat. veni.u. veneracija (lat. Venus Venera. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. ventus vetar. venija etatis (lat. mehana. otuñenje putem prodaje. vena. prethodno pretresanje. bona venija ili kum bona venija (lat. vena) znat. ajni. neko pitanje pretresati. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. snabdeti ventilom. kum venija (lat. sectio sečenje. venijat (lat. ventrilokvija. pijaca. grč. strahopoštovanje. rezanje) med. alta vendita (ital. vetriti. vendita prodaja) mesto gde se trguje. fig. veniat neka doñe) prav. v. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). ventiliranje. venija docendi. zalistak. nlat. Venedi v.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. venosus) alat. tj. naredba. naročito sifilis. reč) med. objašnjavati u tančine. venija legendi. nlat. venenum facere otrov spravljati. venia) odobrenje. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. pun vetra: med. sit venija verbo (lat. nadimanje. boginja l>ubavi) 1. vendicija (lat. načiniti odušku na čemu. ventralis) aiat. vingt-et-un) „dvadeset jedan". venski. venta (šp. venia aetatis) prav. venire doći. svestrano razma-trati. želudac. lat. fig. venerabilan (lat. ventriculus) anat. ventile) oduška. ventarola (ital. neka je dopušteno reći. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). ventozitet (lat. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. venter (lat. nem. ventozan (lat. ventilacija. vetrenje. poziv pred sud. venefik (lat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. lov. sa dopuštenjem. triper i meki šankr. venerija (fr. Venedik.. koji truje. venenosus) otrovan. spravljač otrova. Venera (lat. venski. venozan. trg. hajka. zadak. Vindi). obično od metala. ventilare) obnavljati vazduh. pare i dr. ventralan (lat. venetromboza (lat. puštanje krvi iz vene. med. naziv za polne bolesti. venereus) med. bona venia. one koje se najčešće prenose snošajem. dozvola. boginja lju-bavi. lovl>enje. venija (lat. ventositas) med. provetravanje. gasove. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). venter) znat. veneficus) onaj koji spravlja otrove. vendita (ital. sit venia). vici (lgt. fina vrsta tkanine grodetur. lat. trbušni. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. ventrikulus (lat. venija legendi (lat. venerie. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. venari loviti) 2. prečasni. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. koji se tiče vena. venerolog (lat. venedički mletački. ventil (lat. vetrokaz. venevozan (lat. obožavanje. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. ventarola. provetravati. . ventrilokvenciJa (lat. venedjena (fr. vetrokaz. koji nadima. v. lat. Vendi. sprava za obnavljanje. veledostojni. tečnosti. veneričan (lat. venozan (lat. veneratio) duboko poštovanje. thrombos grumen. vidi. ventilacija (lat. tj. v.

»sena Vulkanova. blagoglagoljivost. . polna ljubav. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. verbalitet (nlat. Venus vulgivaga) obična pohota. verbaliter) pril. ver blan (fr. ljubav koja se svuda skita. verberare) šibati. verberacija (nlat. šibanje. opširnost u izlaganju. verbum reč. nešto što prikriva stvarnost. verbigeracija (nlat. veka (mañ. ljupko. trućanje. fig. nepravilan glagol. verberirati (lat. verba (lat. v. prijatno. veracitet (lat. verbosus) rečit. verbi causa) na primer. veratrin (lat. baranda. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. Venus pandemos (lat. gram. uzvišena Venera. verbum activum) gram. odložim glagol. verbum) pričalo. usmeno raspravljati. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. prebačen preko glave i niz pleća. kao znak žalosti. na ostrvu Milosu. ventrilokvencija. verbozan (lat. pohotljivost. glagol. svačija »sena. fig. tući. verodostojnost. glagolski. mlaćenje gloginja. naklapanje. oblaka. čista. verbalizam. ljubav prema istini. kleka. fig. parenje. nlat. Zornjača (Fosforus). verbaliter (lat. verbi kau za. razvučenost (stila). šamaranje. koji se tiče reči. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. nečed-nost. kazati i sl. fenyo.. velo) l. ulična ljubav. neveste nose na venčanju. nota jedne vlade drugoj. verbi gracija. ventouse) ned. od reči do reči. trućalo. istinoljubi-vost. verbum anomalum) gram. supr. Večernjače (Hespe-rus). realna injurija. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. pomoćni glagol. pričati utaman. verbalisatio) prav. verbozitet (nlat.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. ispravnost. bukvalnost. besmisleno ponavljanje reči. pismeno saslušanje. doslovno. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. verbum) gram. vere. venula (lat. iš. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. stihovi bez slika. gram. klekinja (drvo i plod). požuda. što ometa da se nešto sazna. nepohotna ljubav. 2. venica. Venus pandemos. Venus. ventuza (fr. verbi gratia) v. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. ljubavnica. verbalizacija (lat. u obliku masti. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. potresati. bukvalno. usmeno. v. oblju-ba. grč. tanji sloj nečega. radni glagol. nakla-pati. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. Venera. trošenje reči uludo. verberatio) batinanje. verbum anomalum (lat. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. pan-demos) v. astr. prekla-palo.). vantuza. uvreda nanesena rečima. verbum auxiliare) gram. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. Zornica. ventrilokvist(a) (lat. mali krvni sud. radi primera. venusto (ital. v. fig. verbum auksilijare (lat. Venus vulgivaga. venula) znat. tumačenje reči. uranios nebeski) visoka. omotač oko nečega. odredba reči. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. sskr. pronañen . veranda. veran liberi. fenyii) bog. 3. verbalis) koji se sastoji od reči. verbi kauza (lat. verbum deponens (lat. pismeno saslušavati. verbigeratio) med. bujica reči. verbum (lat. veranda (eng. Venus. nlat. zastor (od magle. verbalist(a) (lat. govoriti. verba) pl. grč.1820. kao plašt. verbalna nota pol. Veneris) mit. od reči do reči. služi. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. lepotica. Venus. versus) poet. nlat. usmeni. verbalizam (lat. veratrum) hem. fiz. glagolska reč. verbalna egzegeza objašnjenje reči. verbatim) pril. razvratnica. Venus (lat. venusto) muz. verbi gracija (lat. verbum. verbalizirati (lat. pun reči. opširan (u pričanju ili izlaganju). verbalna definicija objašnjenje reči. verbum aktivum (lat. verbositas) prekomerna rečitost. batina-ti. poduži komad bele tkanine koji. od reči do reči. mati Kupidonova. verbali-sare) prav. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. pričanje utaman. verbalna injurija prav. veracitas) istinitost. gei. govoriti u vetar. verbatim (lat. veo (ital. doslovan bukvalan. veras (lat. uzvišena. Venus vulgivaga (lat. varanda) doksat. venter. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. doslovno. koja se vidi i po danu. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). sastavljati protokol. mala vena. verbum. tj. verbalitas) doslovnost. otvoren trem na kući. umilno. verax koji istinu govori. sastavljanje protokola. poet. Venus uranija (lat. sada u pariskom Luvru. mraka i sl. rañen u P veku pre naše ere. vers blancs) pl. up. verbalan (lat. verbalnost v. zvezda Danica.

fil. stvarnost. veritet (lat. vitriculum. vičan čemu. onaj koji nema svih oblika. ital. verist(a) (fr. obrtati robom. verifikacija (nlat. veritas) istina. up. zool. verbum tranzitivum (lat. neprelazni glagol. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. tuga. dokumente. bolest od glista. verbum inchoativum) gran. 10 Leksikon verzura (lat. verzacija (lat. ver-librizam (fr. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. na obratno j strani (lista). Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. književnosti i muzici moderne Italije. versi liberi. promena. koji boluje od glista. ital. verbum passivum) gram. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verbum intransitivum) gram. glisna bolest. u vatri pozlaćeno srebro. verzio in rem (nlat. baviti se. iskusan. vermikularan (nlat. prevod na maternji jezik. zanimati se čim. polni organi. versatio) okretanje. obrnutost materice. pozlaćen bakar. prevod. vitrum staklo) lažan dragi kamen. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. vermes) pl. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. versatus) upućen u nešto. veresija (tur. veritas juridika (lat. grč. vergl (ital. verso sciolto) v. trpni glagol. vermes (lat. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verzio in rem. zool. jad. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. rumenica). . ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. waram. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. veritas. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. crvolik. zazirati. verzija (nlat. verbum primitivum (lat. verbum transiti-vum) gram. glistav. fr. obraze). eng. pesnik koji piše slobodnim stihovima. zanos. slikarstvu. utvrñivanje pravog stanja. verenda (lat. putem iskustva. vergula) kuz. versio. overiti. veriste) umetnik pristalica verizma. istinitost. vere. plaćanje duga zajmom. lat. veresi) kupovina ili prodaja na veru. zamah. versura) trg. vergi) porez. punomoći i dr. obrtanje. verbum defectivum) gram. veritas juridica) prav. verikl (fr. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. okrenuti) inačica jedne pripovetke. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. vatrenocrven dragi kamen. veritet. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. versura) vršiti promet robe. versifikacija. verzo šolto (ital. sprava za ispitivanje jačine metala. šaren. tur. vericle. žar. vermeil. vermis. vermati (tur. med. verdikt (lat. verificatio) proverava-nje. versio in utilitatem) prav. vermej (fr. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. verzali (lat. 2. tuberkuloza. vermicularis) crvast. verminacija (lat. verem) l. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. gliste. primitivum. porotska odluka. nepotpun glagol. verminozan (lat. verzo folio (lat. tj. overavanje.) poštovati. v. v. ver-librist(a) (fr. (nlat. veretizav (arap. vermijon (fr. verso folio) na drugoj strani. waram. veredictum. verziran (lat. verbum intranzitivum (lat. verzurirati (lat. verkštat (nem. proveravati. overilac. versari) dolaziti u dodir. verificator) utvrñivač istine. verziran» (lat. pravna istina. istine. Werkstatt) radionica. versus) poet. verifikator (nlat. verz (lat. verbum impersonale (lat. mešanje poverioca. ili. verve) polet. versicolor) raznobojan. veritas (lat. verzio in utilitatem (nlat.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. versus) pl. obrt. verite) istina. proña robe. sušica. vertere obrnuti. verminosus) med. verizam (lat. verzifikacija v. pregledati (račune. raditi na čemu. vešt. Vermaht (nem. vergija (tur. promet. verdict) prav. verem (arap. verificare) proveriti. versio uteri) obrt deteta u materici. tip. izvež-ban. verbum inhoativum (lat. družiti se. bojati se. verificirati (nlat. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. da zahteva naknadu vrednosti). bezličan glagol. verbum primitivum) gram. presuda. prodaja na kredit. verv (fr. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verbum imperso-nale) gram. prelazni glagol. danak. v. menjanje. veritet nekog potraživanja. npr. verminatio) med. verenda) pl. verzikolorav (lat. harač. hipoteze. lat. vero. V. obavešten. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. fermati. versio in rem) prav. pun glista. rumenilo (za usne. odluka.). verbum pasivum (lat. pa onda potvrditi ispravnost. versus istinit. versali. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga.

brava. vrsta. obnavl>anje. nem. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. praviti (ili: pisati) stihove. svrab. breg. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. . kolebljivost. prestonice francuskih kraljeva. verticitet (nlat. glava. koga je uhvatila vrtoglavica. dati (ili: davati) sjajan izgled. vertikale (nlat. vir. versifikacija (lat. up. npr. šuga. vermifuga. variola) tec. vsrsali (lat. vešt. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vertiko (nem. izreka iz Biblije. pomoću rimovanja. vernier) geom. prostota. vernilitas) ropsko ponašanje. verrucositas) med. fig. versificirati (lat. versatilan (lat. 1871—79. pun bradavica. veras. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. vertigo (lat. perpendikularan. nazvan po pronalazaču. 2. verticitas. vsrnacija (lat. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. užina. skidanje svlaka. nlat. vrtoglav. versatilitet (nlat. verofon (fr. verukozitet (nlat. pisac stihova. kičmenjaci. rtenjačni. asonancije ili aliteraiije. berlinskom stolaru Vertikou. vertex) vrtlog.) v. promenljiv. remedia) pl. prolećni. ver) pr. verotipija (fr. verol (fr. verole. verrucosus) med. versifikator (lat. veruka (lat. verte (lat. vernije (fr. vertikalan položaj. lik) prenošenje fotografija na staklo. astr. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. uspravna. moć opredeljivala. verthajmica. promenljivost. verset) kitica. fr. nauka o stihovima. vermiforman (nlat. neka se obrne (list). versikul (lat. vertere. verticalis) kat. obrni (list). vernalan (lat. vernirati (fr. versus kankrinus (lat. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. teme. vis. kovitlav. vermoute. dovitljivost. vertiginozan (lat. versatilitas) prevrtll-vost. presvlačenje nekih životinja. versus cancrinus) post. vertebrata (nlat. verre staklo. grč. crvolik. vemalis. nazvana po svom pronalazaču. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. naročito na oku. vsrnilitet (lat. vrsta finih talijanskih rezanaca. vernisaž (fr.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. zool. stožer na nebu. . verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. vrsta nonijusa. vesper (lat. ned. glazirati. bradavica. okretan. verz. u pravcu dejstva Zemljine teže. versus memorijales (lat. vrtoglavica. bradavičavost. versija v. sedište republikan-ske vlade. crvići. pesnik. okret-ljivost. verteks (lat. vrh. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. stih. kičme-ni.čas. stihovi bez slika. lekovi za isterivanje glista. odvesan. 1672—1789. vertebrata) pl. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. vertikalan (nlat. strofa. koji pati od vrtoglavice. vermicelli) pl. Versaj (fr. okomit. koji izaziva vrtoglavicu. premazati firnajzom. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). verfen geol. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. fr. versus memoriales) pl. pršljenski. upravljanja (npr. pravl>enje glupih šala. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. neotesanost. velika početna slova. verre staklo. vertiginosus) l. verte) okreni. predstavljaju celinu. niz metrički sreñenih ritmova koji. stihoklepac. vertebralan (nlat. vermifuga (nlat. versi liberi (lat. zvezda Večernjača. 2. versifex) nadripesnik. zmija. tj. veronal fark. versus) št. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. verzija. vernir) lakovati. versiculus) mali stih. nesvestica. versare okretati. prava linija. grč. matematičaru Vernier-y (1580—1637). versificator) stihotvorac. vernatio) podmlañivanje. versta (rus. VI 1919 (Ver-sajski mir). typos oblik. versetto. ulagivanje. izbijanje mladica u proleće. račji stih = palindromos. vertebralis) zool. versi liberi) pl. pravljenje stihova. vere (lat. vertigo) ned. pretposlednji kanonski . versifeks (nlat. stavljanje u stihove. verseto (ital. slobodni stihovi. vermiformis) u obliku crva. tip. vertatur) neka se okrene. vesnjanka (rus. verukozan (lat. početak geološkog perioda tri-jasa. crvast. versatilis. bradavičav. versus) poeg. se. verticalis) uspravan. versificatio) stihotvor-stvo. sifilis. versificare) staviti u stihove. magnetne igle). tj. vertatur (lat. verticite) fiz. verruca) med. vermug (fr. obrtati) prevrtljiv. verthajmovača.

drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. garderoba. haljinar. njihavost. vestijar (lat. vahabiti. 2. vešplav (nem. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. bušenje betona i dr. neobuzdanost. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. vezzosamente) muz. stope. phone glas) muz. vestibil. vibratoran (lat. vestalinke. vedžvud (eng. Vesta) mit. fig. vibrater (lat. vibrato (ital. farm. predvorje. veto (lat. vibrare. fajansa. čovek ostareo u službi. veteran (lat. sredstvo za prenošenje. vestibul. vestiarius. vestalke (lat. sprovodnik. npr. letargija. treptaj™. fr. fiz. vestigije (lat. tre-pereti. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. grč. glas r. pustolovi. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. zabran-ski način. via) v. med. žustrine. vibralitet (nlat. da se njihaju. vibrafon (lat. marveno lekarstvo. vehemens) žestok. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. (Ceres 1801. preobuka. vestijarij(um) (lat. vestern (eng. bolesna želja za spavanjem. Waschblau) plavilo za rublje. ode-vanje. vestales) pl. fig. wakil tur. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. njihav. vibralitas) fiz. vestibulum. vehementnost v. Vedžvudu (1730—1795). vibrant) ustreptao. tragovi nogu. strastan. veterina (lat. Wasche) rublje. nekad turski ministar. vezzoso) muz. živinar. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . vibrant (lat. 2. Vahabi) up. vibrare vitlati. trepereći. vehter (nem. odbacujem. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vod. Palas 1802. silovi-tost. većil (arap. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. vehabiti (arap. prenosilac. vestibul (lat. plahovitost. planetoid otkriven 1807. nlat. prevozio ili prenosio sredstvo. treptav. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. veteranus. vestalinks (lat. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). meko. iaizmenična napetost i labavost delova tela. Indijanci. domaće sloge. vestigium. vecozamente (ital. blago. veš (nem. Vesta). spisi St. Vetus Testamentum) Stari zavet. veteranstvo. vestiarium) soba gde stoje haljine. ne primam. veternus (lat. vestigia) pl. šerifi. vestibil (fr. zakalućerivanje. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. veto zabranjujem) lipti. provodnik. zaveta. astr. njihati se) 1. plah. stari ratnik. zastupnik. vestalke. vibrato) muz. teh. Juno 1804. nežno. dršćući. vestales) pl. bila je živa zakopana. via (lat. veterinar (lat. škola za marvene lekare. način zabrane. v. iznositi prljav veš. veterina) nauka o marvenim bolestima. isluženi vojnik. veterinarius) marveni lekar. stanje jednog veterane. u ustavnim državama vladaoci imaju. fig. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. ako se koja ogrešila o nevinost. žustar. predsoblje.divlji zapad". vecozo. čednosti. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. fiziol. odeća) trgovac haljinama. revolveraši. dremljivost. obično destilovana voda. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vestis odelo. g. njihati. vetus star) stari vojnik. vestitura (nlat. vatrenost. vehementan (lat. vehikl (lat. liberum veto (lat. ili odbijanje. neobuzdan. vija. . sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. nazvana po pronalazaču Dž. veto) zabranjujem. Vetus testamentum (lat. oblik i dr. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vekil) punomoćnik. vibrare tresti. vibrantan (fr. veteranstvo v. oblačionica i svlačionice. vecozamente. veternus dremljivost) med. kauboji. vehementnost. treperavost. veterancija. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. koji se sastoji u trepe-renju. vetativ (lat. vecozo (ital. vestibule) trem. vatren. haljinarnica. vestitura) oblačenje. veterinarski fakultet. tragovi. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. rimska boginja ognjišta. vibrator (lat. vehemencija (lat. drhtav. ulaz u kuću. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. takav je. vehemencija. stražar. njihanju. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku.. vibratorius) treperav. srpskohrv. Wachter) čuvar. veterancija (nlat. vehiculum) kola.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. mrtvilo. mlitavost. vibrare trepereti.. vibrare) l. vehementia) žestina. vestibule) v.

živahnost. vivače. viva vox docet) živi glas poučava. žestina. drhtanje. videre) vidi. vigorosus) snažan. vigoroso) muz. marketender. živom rečju. usmeno. vigogne) peruanska ovca. živahno. gramma crta) fiz. snažno. viva (ital. uporedi. viva vox) živi glas. vivacissimo) kuz. vibratio) fiz. vivipar) hol. sakagije i dr. sravni. vibroskop (lat. trepereti. vivipar (lat. obazriv. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vivificatio) oživlja-vanje. pogledaj. tj. (lat. vigonja (fr. oviparan. protivnici torijevaca. vivant! (lat. bri»sljivost. vibracija (nlat. sector koji seče) naučnik koji para. kon vi-gore. npr. pun »sivotne snage. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. njihanje (šetalice). živahno. vivo. vivat (lat. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. obično od bivolskih koža. izazivači kolere. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. vigilia) bdenje. mrtve oplakujem. pažlji-vost. vibrare) drhtati. grč. nadzornik. mortuos plango. vivacitet (lat. vivandje (fr. vigorozo (ital. svilaste vuna ove ovce. vivisektor (lat. njihati se. vitlati. videant konzules . vigizam (eng. vivus živ. pukovska krčmarica. vigere. živa reč. viva čitaš) životna snaga. vigor (lat. živa reč ima poučnu snagu. vivus živ. da- . nauka o treperenju zvučnih tela. up. vide (lat. krepak. up. viviparija. floreat) živeo. silno. viva) živeo! viva voks (lat. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. krepkost. nlat. vigor) »sivotna snaga. brižljiv. vibrare. vivisekcija (lat. vibrare trepereti. nastojnik. vivace) ouz. fonautogram. vivifikacija (nlat. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. viva voće) živim glasom. v. vigilant (lat. dan uoči praznika. vigorosamente) kuz. munje lomim". živahnost. fig. fulgura frango) „Žive dozivam. up. vibrogram (lat. vivisecirati (lat. bdenije. skopeo gledam) fiz. podrhtavanje. veoma brzo. slobodnjaci. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vivače (ital. viviparizam. vigilancija (lat. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. fulgura frango (lat. vivandiere) vojnička. ovipar. paratifusa. noćno straža-renje. klaćenje. whiggism) načela i program vigovaca. whigs) pl. u opasnim vremenima. sve»s. žar. graphia) fiz. ragege rañati) zool. viviparija (lat. srdobolje. da raste. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. čuvar. vigilantan (lat. up. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. eupr. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). kon viveca. kratke. vibrograf (lat. jačina. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vivo) kuz. vivus živ. vivus »siv. oživljenje. treba da ga budno čuva. vibrare. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. sa žarom. opreznost. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. bonvivan. v. pukovski krčmar. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). da živi. marketenderka. vigorozamente (ital. vivos voco mortuos plango. vigilans) stra»sar.. vivandjerka (fr. kolere. članovi engleske liberalne stranke. oscilacija. vigorozo. silina. naročito medicinskog ispitivanja. usmeno poučavanje. tj. lama. vrlo živo. vatreno. vibrare. up. jak. mahati. viva voks docet (lat. rastao. grč.. vibrioni (lat. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. sprava za posmatranje treperenja. prijatelji slobode. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vivus živ. vivos voko. up. vibrografija (lat. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. Vidalova reakcija med.) budan. živost. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. viva voce (lat. fina. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). grapho) fiz. kreskat. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. smotren. vi vat) živeo! vivat. vibrirati (lat. treptaj. vivat. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. viviparizam zool. v. fonautograf. floreat (lat. viviparan (lat.). vive r (fr. vibrare. vigovci (eng. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. grč. navečerje. krepko. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). vivo (ital. up. vigorozan (nlat. pažljiv. zverinjak. zoološka bašta. vivačisimo (ital. klatiti se. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). vide. oprezan. vigilija (lat. tj. zavojite bakterije. da cveta. treperenje. grč.vibracija 148 videant konzules. vigorozamente. vibriones) pl. što življe. vigilantia) budnost. silan.

pregledanje (lekarske. putem pomilovanje. sravnio. sanjarija. vidualitium) prav. vizibilitet (nlat. prezimenom. 2. grč. vizionar (nlat. pregled. fr. 3. visiter) pregledati. vidi napred. karta sa imenom. 2. visiera) l. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. vidimirati (lat. takoñe: viza. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. zakonskim sredstvima. pri-državač listova. overen prepis. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vija gracije (lat. jasno. težiti za nečim. spram čega. vidi docnije (u knjigama). carinsko). okrenute jedna drugoj. visibilitas) vidljivost. nišanska gajka. vizuelan (fr. nalaženje. vis-a-vis) lice u lice. viduitet (lat. vide infra (lat. visum viñeno. polaznik. primetan. zanesenjak. vidi) video sam. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. nadzornik imanja. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. posećivati. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. pojava. vidimer) staviti na nepggo vidi. via. vizija (lat. kad sede. uzana kočija sa dva sedišta. viduitas) udovanje. fr. visionarius. posetiti. predstava koju smatramo. udovički deo. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. in vija jurio (lat. mišljenje. npr. vizuelan. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. nlat. uzeti na nišan. halucinacija čula vida. vidimus (lat. naspram. kratak ženski ogrtač za posete. prikaza. overiti putne isprave. pr. via gratiae) prav. primetnost. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). visualis) ont. sproću čega. poseta. pregledava akta. vizitacija (lat. fr. tj. vizita (fr. kopija vidimata (lat. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. viza (lat. očevidan. očevidno. videre videti. imati u vidu što. odrediti zapreminu posude. moralne beda. kao što se lako može videti.. fr. način. Visit-karte) posetnica. vizualan (lat. dići i spustiti. vizionoskop (lat. videre) viñenje. vizitira™ (lat. vidimacija (lat. via put) sredstvo. preko puta od druge osobe. smotra. vizibilan (lat. vidualicij(um) (lat. visite) poseta. voj. psih. prizor. očevidnost. nišaniti. 4. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. opsena. tenakl. pohoda. visere gledati. malo kanabe za dve osobe tako da su. izvršiti pregled. kao im. vidit (lat. copia vidimata) overen prepis. videlicet =videre licet) pril. visuel) v. naročito potvrda da je prepis veran originalu. putem milosti. vide supra (lat. vizualan. vide infra) vidi dole. gledanje.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. bizantini-zam. . prema čemu. koji se tiče vida. razumljivo. prekoputa. visitator) posetilac. videre videti) vidljiv. slika. pregledanje. vidimus) videli smo. videtur) izgleda. zagledati. vidni. video. očiglednost. videtur (lat. vizavi (fr. pošto su viñena. visitare. pasoše). visitatio) posećivaše. overavanje. vidimus. visio. poho-diti. pregledač. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. fig. vidovit čovek. slika uobrazilje. smerati nešto. vizirati (lat. vizorij(um) (nlat. pretresa™. za overu. vidi niže. prijavnica. pro vidimacione (lat. fr. 5. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. onaj koji može duhom da vidi. up. poha-ñanje. sravnili smo. 3. lekarska poseta. pesnik. naravno. treba videti. vija Beograd preko Beograda. pregledane. viser) l. čini se. kao kh. visio gledanje. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). staviti vizu na pasoš i dr. za stvaran opaža]. pohañati. Byzantion) v. udovištvo. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. videatur (lat. udovičko stanje. videlicet (lat. obudovelost. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. visibilis. vidit) video je. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. vizir (ital. gañati. fig. utvara. praznim. vidi (lat. vizum (lat. vizis aktis (lat. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. prema potrebi. rgo vidimatione) taksa za pregled. overa jednog akta. pregled. izvršiti pretres. vide supra) vidi gore. vizitkarta (nem. pričina. vidimiran. in via juriš) putem prava. zvanična overa. videatur) neka se vidi. na adre-sama: preko. nišan. vija (lat. uobraženja. poho-dilac. visorium) tip. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vidi ranije (u knjigama). visis actis) prav. visionaire) vidovnjak. vizitator (nlat. vidua udova. preko puta jedno od drugog. sanjalica. predstava. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. očigledan. shvatanje. npr. visum) opt. zvanjem i mestom stanovanja. vizantinizam (grč. visum) ono što je viñeno. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. osamljenost. vizura (lat. priviñenja.

villa. životne namirnice. biskupiji. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. vileñatura (ital. kazneni. vija fakti (lat. bili na zlu glasu kao gusari. život na selu radi razonode. vikunja (šp. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. vijatorij(um) (lat. viksati (nem. samovlasno. vinalije (lat. vreñanje. nasilno. poslednja pomast. vitalijanci. IX u čast Venere i 22. barovitog mesta i sl. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". delokrug namesni-kov. vicarius) namesni. vilio-ris kondicionis (lat. puta. unižavanje. vicecomes. kapelanstvo. vikend (eng. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. u Engleskoj: niži sveštenik. god. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. kapelan. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). eng. bez vrednosti. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. posednik vlastelinstva u Francuskoj. seoska igra. vilifikacija (nlat. via facti) prav.. vina (ind. Viktorije (lat. na osnovu naredbe. wilaya. villanelle. viktorije (lat. asteroid otkriven 1850. viatorium) putomer. namesništvo. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. up. vikar (lat. Vindi v. vivere živeti) pl. vikarijus apostolikus (nlat. vilioris conditionis) slabijeg sastava. patrijarha) u jednoj oblasti. ville) letnjikovac. junak. villeggiatura) letnje vreme koje se. viktus et amiktus (lat. viklifiti pl. vigonja. vi mandati) prav. hodometar. vikarijat. vilayetli) zemljak. podgrof. željan osvete. Victoria) nit. smanjivanje vrednosti. male vrednosti. tur. fr. vilajetlija (arap. engleska teleća imi-cla. vicariatus) v. provincija. viktualijanci (nlat. po zapovesti. zastupajući. samovoljno. ital. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. vilavela (fr. vikler (nem. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vikarijat (nlat. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. sredstvo za život. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. sličan mandolini. rñav. wickeln omotavati. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. vindicativus) osvetolju-biv. silom. vilis jevtin) prost. astr. viaticum) putni trošak. gusar. papijota. vilj (tur. victorieux) pobedonosan. vilayet) mesto roñenja. dijecezi itd. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. . prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. letnja svežina. vi mandati (lat. viktoriozan (lat. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. provodi na selu. victus et amietus) hrana i odelo. vijatikum (lat. kuća izrañena u obliku letnjikovca. IV u čast Jupitera. za bojenje vune i svile. pesma uz koju se igra. vikingr) borac. week-end) nedeljni odmor. pokrajina. up.) zool. hrana. vindikativan (nlat. viktorijaorandž hen. fr. vicarus) zastupnik. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. vinalia) pl. victus. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. poputnina. vindikacija (lat. vikarija. radi razonode i odmora. vilis (lat. odmenjujući. namesnik (pape. viktus (lat. imalin. zaštićivanje. naročito junak na moru. neznatan. vina medicata) pl. vike (nem. Vendi. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vikarna krvarenja med. vila (lat. vicomte. prav. vina medikata (lat. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. od-mazdni. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vivere živeti) način života. vikarija (nlat. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. victualia.) muz. biljna) vina. vikontesa (fr. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. a obično se provodi van mesta stanovanja. neznatnije vrednosti. Wichse) mast za obuću. slon. viae-ductus) most iznad doline. po naredbi svog vojvode (hercoga). korpus vile (lat. namesnički. medicinska (ili: lekovita. vilstek (eng. vikend. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha.-tur. vicuna) v. izdržavanje. zavičaj. fr. savijati) svitak za kovrčanje kose. zamenik. vilajet (arap. osetljiv. viking (stnord. pobednički. vikarni (lat. od UŠ—XI veka. vikont (nlat. vikendica kuća za odmor. prethodnika reformacije u XIV veku. ratnik. victualia) pl. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. farm. victoriosus. viktualije (nlat.

ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. naprasit. viole. vincire. vincire) vrpca. braniti. viola di vindikaciona tužba prav. silovana devojka. neobuzdanost. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. Winkelhaken) tip. sekt. osramoćenje. pu-dar. prouzrokovač. violentia) v. nasilan. vinczeller od nem. letnjikovac. maramica-ma). slagačica. vinculare) spojiti. vinculum) konopac. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. doznačiti sudski. violentus) silan. žestok. fr. vincula okovi) vezivanje. gšja-nost. viola di bračo (ital. prestup zakona. vinovnik (rus. violatio) prav. sla-galjka (mala metalna pregrada. vindikaciono pravo prav. nasilje. sklonost piću. poljska kuća. Vindobona) starorimsko ime za Beč. vinomer. sklon piću. up. vinograd. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. preteranost. violencija (lat. ital. preteran. violare jus teritorijale (lat. ljubavna violina. tužba zbog nanesene štete. violeta (tal. mešavina plave ili crvene boje. brač-violina. žustrina. vinificator) proizvoñač vina. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. veza. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. čuvar vinograda. vrpca. združivanje. veza. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. vinkl (nem. na pismima. vinkulirati (lat.. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. plahovit. viola. vinktura (lat. vinkulum matrimonii (lat. koji se opija. ital. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje.. ljubičica. sudskim putem tražiti svoje natrag. opijanje. takoñe: vindikta. goropadan. violata) obeščašćena. violin (nlat. vinolentus) pijan od vina. . ljubičast. vinolentia) pijanstvo. viola) l. od kojih su neke bile metalne. vinctura. grč. združiti. tužba za zaštitu svojine. vinja (fr. uže. vindikta (lat. obesvećenje. up. gvint. vinifikacija (nlat. vindjak(n)a (nem. violentia) silina. violare jus territoriale) prav. veština spravljanje vina. violetto. vinum misale (lat. violončelo. u širini štampanog retka. oskrvnjenje. vitula) 2. vinkulacija (lat. alt-violina. phobeo bojim se) strah od vina. vigna) vinova loza. fin. petlja. gañenje od vina. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. metron) sprava za merenje jačine vina. kažnjavanje. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. ranije sa 12—14 žica. violentan (lat. Vindobone (lat. bog. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). svezati. Winzer) stručan vinogradar.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. prinudan. violetan (fr. primiti obaveze. spa janje. vinifikator (nlat. bog. viola di braccio) muz. violacija (lat. viola di gamba (ital. sila. vincilir (mañ. mala violina. izmešan s vinom. violentnost (lat. viola (ital. žigicama). viiolentan (lat. vino tinte (šp. izazivač. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. viola di gamba) muz. kažnjavati. brak. slaže slova). vino seko (ital. plahovitost. prav. vinum vino. viola alta (ital. vigne. obavezati se. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. vrstač. tinto. viola d'amore (ital. grč. vinum. vindicirati (lat. viola d'amore) muz. violette) koji je boje ljubičice. brano. desnom rukom. vinkulum (lat. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. viola alta. vinolencija (lat. vinometar (lat. spona. up. violinum) hem. violencija. ljubičica. prekomeran. nlat. vint (nem. viola alta) muz. v. vinculum conjugale) bračna veza. pre no što je isplatio. prisiljavanje. vindicare) osvetiti. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. naprasitost. prav. viola (lat. fr. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. višega (fr. vino tinto) v. vinkulum konjugale (lat. violet) ljubičast. violetta) nuz. vinovnik) krivac. violata (lat. vinklag (nem. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. žestina. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. etiketa. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. papiru. povreda prava. u početku ili na kraju knjige. šp. postao insolventan. mržnja na vino. muz. violica. štititi. docnije samo sa sedam drevnih žica. violet (ital. nlat. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. dosuditi. vindicta) osveta. naročito zanatlijskih.

na osnovu naredbe. virginal (lat. današnji kontrabas. virilitet (lat. virtualis) v. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. zrelo doba. prividan. virilan (lat. virilis) pol. violino) muz. viridarij(um) (lat. viper-in (eng. jaja. virtualan (nlat.152 violina (ital. virtualitet (nlat. snaga) snažan. bradatost. virole) spiralni svitak u satu. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virilis portio) prav. šećera i začina. nastrojen za delovanje. viribus unitis) sjedinje-nim silama. celokupnom snagom. virgo intakta nevina devojka. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. virginitet (lat. devičanski. virement) fin. virtuelan (fr. svirač u violon. viripotencija (lat. limunova soka. obepgčastiti. ali se tom sposobnošću ne koristi. obesvetiti. zelena bojena materija u biljaka. virilescentia) zool. vi presidii (lat. virtuel. viroze (lat. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virginalis) devojački. Č>JGvršiti obračun. violino secondo) muz. noć delovanja. odvažnost. devičanstvo. . po zapovesti. zarazne bolesti izazvane virusima. mor. bašta. poremećaj u polnom razvitku kod žena. devojapggvo. devojka. virilizam. viraginitas) fiziol. virilis. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. virage) ani j. vi rescripti) prav. okretati lañu. violon (fr. fiz. viridis zelen) bog. ginandrija. virilis) v. logos reč. ćemane. bledilo. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. zrelost. deo nasledstva koji pripada pojedincu. violine sekondo (ital. prestu-piti zakon. virtuelan lik ont. devojačka bolest. votum virile. spolna nevinost. vir muze) muški. fig. virga grančica) muz. koji je sposoban za rad. violončelo (ital. virement) fin. virgo) med. po ital. preneti. virmanisati (fr. virgineus morbus (lat. virago) muškobanja. virman (fr. violirati (lat. čistota. violončelist(a) (ital. instrument sličan klaviru. odvažan. mirujuća ili drema-juća snaga. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. virtuelan. virilna porcija (lat. prebacivati (ili: prebaciti. sa prikrivenom snagom. virus otrov) med. virgineus morbus) med. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). violoncello) muz. e). virgimtas) med. govor) nauka o virusima. nagao zaokret. prostim knjiženjem. viraginitet. violare) povrediti. vii (eng. malokrvnost. virilist(a) (lat. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. muškarača. čelo. fig. vi reskript (lat. isplata koja se vrši bez gotovine. gradila. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. violino primo) muz. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. violon) muz. čednost. narušiti. violine pikolo (ital. mor. muškost. sposoban za dejstvo. virago (lat. naročito kod ptica. virilizam (lat. violiiist(a) (ital. viraž (fr. najmanja violina. vir muž. devica. svirač u violončelo. v. čist. violinista) muz. sposobnost. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. bitna ili pojamna važnost. virola (fr. violone) muz. pogaziti ugovor. virtuelan lik virgo (lat. čelični kalup za kovanje novca. muže-van. supr. viribus unitis (lat. d. fig. violine primo (ital. hlorofilin. pol. svirač u violinu. violonist(a) (ital. viraginitet (nlat. druga violina. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. up. violino piccolo) muz. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. čedan. violina. virilescencija (nlat. mužev-nost. prva violina. virilni glas v. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. kružno spuštanje aviona. »seneka sposobnost za stupanje u brak. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. virilitas) muškost. whip) toplo piće od belog vina. uzajamno obračunavanje. virtualis) sposobnost za rad. silovati. promene u karakteru. spinet. obrtanje (ili: okretanje) lañe. up. virtus sposobnost. a. virpinija vrsta duvana i cigara. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. uobražen. virologija (lat. mogućan. oskrna-viti. viri potentia) muška snaga. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. obavezu. dubok glas. realan. viridin (lat. trg. violoncello) muz. lat. valjanost. viola di gamba. četvrtina violine. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). virginalan (lat. virus otrov.

koji se tiče života. tegljivost. viski (eng. jetra itd. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). pluća. mogućna. zagrižljiv. fig. gnojav. visceralis) utrobni. vitalijanci (lat. viršla (nem. vita (lat. opšti osećaj života. tj. whisky) engleska rakija od žita. vitalan (lat. virtus) muška snaga. živ organizam. zarazna klica. kod jednog naroda). virulentia) med. tj. muškost. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. sila lenivosti. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. pome-ranja napadnih tačaka. veoma važan. fig. virtuosis) valjak. vis armata (lat. vis legne (lat. virulentan (lat. snaga koja dejstvuje. jedak. lepljiv. zecu slična južnoamerička životinja. vrlina. oštrouman. moć. drob. onda je zbir virtuelnih. virtuozan (nlat. živahan. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. svojstvo viskoznog tela. viktualijanci. vis maior) viša sila. celokupne zdravstveno stanje. hrabrost. pristalica vitalizma. otrovan. zakonska sila. otrov. gnojenje rane. vis apsoluta (lat. viršafterica (nem. vis inercije (lat. ars longa) život je kratak. vis attractiva) fiz. onaj u kome se ogleda. Wurstel) vrsta male kobasice. viscera) pl. viskozan (lat. vešt. viscum lepak) te-gljiv. zagrižljivost. pun ljutih i opakih sokova. oživljavajući. virtuoz (nlat. virus (lat. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. jetkost. vis absoluta) prav. ulja i dr. vis vitalis (lat. vis vitalis) životna snaga. sposobnost za život. snaga. a vista (ital. koji pomaže život. vis inertiae) fiz. vir. vitalnost (lat. vist (eng. vitalitet (lat. vis probandi) dokazna snaga. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. creva. virtuoznost (nlat. visceralan (nlat. viscidus) židak. a vista) odmah po viñenju. kinetička energija. lenivosna sila. snaga dokaza. privlačna sila. tj. savršen. fore mažer.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. vitalis) životni. vitalni osećaj psih. viskozitet. u našoj svesti. otrovnost. verovatnoće življenja. naročito srce. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. životnost. vitalitet. naročito u muzici. vis probandi (lat. viskoza (lat viscum lepak) hem. lepljivost. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. virtuosis. grč. uvid. pokazi-vanje menice. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). virulentus otrovan) med. vlast. artikl. poglavito u tehničkom pogledu. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). naročito lakova. prosečne trajanje života (npr. vitalizam (lat. tvrdoglav. limuna i crnog vina. vi-skoznost. neophodan. na taj način. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. vita život) životopis. dro-ban. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. viñenje. bitan. tj. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. mogućnih. viscum. menice. fig. izazivač bolesti. vista) trg. med. izazivaju oboljenja. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). vis major (lat. vitalitas) životna snaga. vojska. nutrica. virus otrov. otporan. odličan. plemenit. uzvišen. unutrašnji or-gani životinjskog tela. virulencija (nlat. snalažljiv. viscositas) fiz. sa životnom snagom. gust. viskozitst (nlat. vis atraktiva (lat. pun žestine. duhovit. viskozimetar (lat. krepost. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). virtuelna žiža ot. ital. opšte stanje našeg organizma. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. tok života. virus otrov) med. dostigao savršenstvo. viskača (šp. 2. vispren (rus. valjanost. vis) sila. vis (lat. vista (ital. v. piće od čaja. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. fig. virtuoskinja (ital. vita brevis. are longa (lat. vis viva (lat. viscidan (nlat. sila zakona. up. šećera. virtus (lat. vita) v. vis armata) oružana sila. naročito u muzici. kurikulum vite.) 1. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. viscacha) zool. vis legis) prav. velika umetnica. vita brevis. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. vitalist(a) fil. vis viva) fiz živa sila. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. utroba. viskoznost fiz. viscera (lat. . vitalitas) v. sposoban za život. da luče otrovne produkte i da. viscosus. koje predstavlja važan trg. virtuositas) savršena veština.

vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vicioznost (lat. nevaljao. vi cessionis) prav. Witz. vitrificirati (nlat. vitrifikacija (nlat. osuditi. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. providan. seoski. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vitriolizacija (nlat. Vitleju. eiter (nem. vicedominus) namesnik. vi testamenti (lat.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. grč. staklena pregrada. izdvojiti. vitrificatio) postakla-vanje. tj. viciozan posed prav. vitrezan (lat. testamenta. pored poslodavaca. fr. mane. viciozitet. vitium) mana. vitriolisatio) hem. porok. koja vezuje samo obližnja mesta. vi testamenti) prav. nestajanje pigmenata u koži. Witz) desetka. pretvaranje u vitriol. vitriolescere) hen. razne hranljive materije. putem prenošenja ili ustupanja. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vitrine (fr. obrnuto. bakra (zvani plavi vitriol. krivica. vitreux) staklast. silom oporuke. vicennium) vreme od dvadeset godina. vitriol. gresi (mladićkog) doba.) v. poročan. npr. vicemaher (nem. vitrotipija (lat. sporedna železnica. wischen brisati) brisač. vitium naturae) med. vitrage) staklena vrata. svežim plodovima i semenju. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. pretvaranje u staklo. beriberi. viciozitet (lat. zamenik vladara. pretvorljiv u staklo. koji je sa ned ostatkom.). vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vicesimatio) dvadesetkovanje. poročnost. vice (lat. na osnovu poslednje volje. vitrometar (lat. želez-nica. oštroumnost. vitrescibilan (lat. bez mane. vitiligo (lat. duhovita šala. metron) ont. vice verza (lat. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vitellus. omaška. žumancetu. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. onaj koji vezuje samo susedna sela. prozor. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. pogreška. Višnu (ind. rñavost. vitrum staklo. vice-direktor.). i radnici u srazmernom delu dobiti. vicies dvadeset puta. dućanski izlog. vita život) pl. šp. . seoski put. viciozan (lat. vicinalan (lat. vitiosus) pogrešan. vi cesionis (lat. prozorske zavese.) „Tvorac vasione". kazniti smrću (u pobunama i sl. vicenij(um) (lat. vicezimirati (nlat. viče) u složenim rečima znači: pod-. vicijum (lat. vitrum (lat. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. sjajan. zabluda. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. zamenjivanje. rahitis. dosetljivost. duhovit čovek. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vicioznost. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vicesimare) dvadesetko-vati. vicenalan (lat. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. greh. vitriol (lat. promašaj. vitraž(a) (fr. pl. silom. vicinalis susedski) opštinski. vitrum staklo. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vitriolescirati (nlat. vicia. gvožña (zvani zeleni vitriol. vitiligo lišaj) med. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. viče versa) obratno. grč. vicijum kanonikum (nlat. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. nalaze se u većini namirnice. vitrificare) postakli-ti.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitrum) staklo. upravnik crkvenih dobara. nedostatak. u svežem mesu. biol. machen činiti) šaljivdžija. koji ima manu. najpopularniji bog u brahmanizmu. plava galica). mleku i dr. vitiositas) pokvarenost. pokvaren. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vicinalne železnica. posed koji nije bez zamerke. vicijum kordis (lat. sulfat (tj. pela-gru itd. postakljenje. H. vice-kon-zul. vicia etatis (lat. još neispitane dovoljno. vitreus staklen. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vitulus) žumance. obično uzanog koloseka. gresi mladosti. mana srca. fil. pretvarati se u vitriol. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vitia aetatis) pl. u protivnom slučaju. vitium cordis) med. prvobitno bog Sunca. vitraj (fr. vic (nem. fr. kristalast. med. vicezimacija (nlat. vicedom (lat. vitriolo) hen. vicijum nature (lat. prozori. oti-rač. cinka itd. naročito u zelenim delovima biljaka. kristal. vicinalni put opštinski. vitreolus dei. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. od vitreus staklen. Višva-karman (ind. vitelus (lat. vitrescibilitet (nlat. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). zelena galica). koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. zastupanje nekoga.

ispa-riti. voks virginea (lat. vox Dei) posl. volvulus) med. tj. vocatio) poziv. izgovaran. Vokalize. vokalna muzika pevanje. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. peti padež. izraz. i. ime. vox glas) gram. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. obešenjak. nestalnost. vox hybrida) melez-reč. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. zasvoñena prostorija. točak za upravljanje automobilom. u smeni (dokaz). voks dei (lat. krilo vetrenjače. god. assa voće) samim glasom. vocalis. volat (ital. Wodan) mit.) pl. za-interesovati. vocalizze) muz. konsonant. vokalna harmonija (lat. naziv. vrsta tanke materije za ženske haljine.) vera u učenje višnujita. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. samoglasnički. vaudevilliste) pisac vod-vilja. samogla-snik (kod nas glasovi: a. vocalizzo) muz. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. voks (lat. . rang. glasni. bez pratnje nekog instrumenta. voks humana (lat. glas istine koji nema dejstva. fig. to je svetinja. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. vokalski (lat. fr. M Šlajera (Schleyer. vokali-ziranje. voks hibrida (lat. pozivanje na neki položaj. dobre žetve i lekarstva. zavezanost (ili: zapletenost) creva. mi. fa itd. reč. mali poz. naročito za veo. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. Jovana Krstitelja. volatilan (lat. vodvilj (fr. letenje (ptica). vokativ (lat. vocabulum) lingv.višnuizam 155 nestašno. vocalis. isparava™.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. ot vole (fr. volva (lat. vole (fr. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). spadalo. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. u SAD. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. Vodai (nem. pobede. dozivni padež. volantai (lat. lepršav. karner na ženskoj haljini. bog vetra. walkie talkie) prenosni radiotelefon. tj. tj. koprena. volatilitet (nlat. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vokacija (lat. dar. opna na mladim pečurkama. sub hak voce (lat. u). konstruisan 1933. npr. ital. voile) prevez. volant) koji leti. čovečji glas (na orgulji). koji se tiče glasa. vox) glas. vokabular (nlat. volabilitet (nlat. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. pucati iz voleja u fudbalu. svetski jezik. koji može da se pretvori u gas ili u paru. ge. supr. volva) bog. muz. reč. voal (fr. pevajući. volatilizacija (nlat. točak zamajac. volatilis) hem. veo. fig. pri toj reči (pade mi na pamet). pretvaranje u paru. voki-toki (eng. sklonost (nekom zanimanju. višnuizam (ind. vokabula (lat. asa vode (lat. zanatu. isparljiv. speak govoriti) meñunarodni. vox populi. volatilisare) hem. vokalizacija (nlat. isparavanje. volvulus (lat. world svet. struci). vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. ad vocem (lat. Vuogan. nestalnost. komad sa kupleti-ma. danas: veseo. vokalize (ital. fig. koji je u letu. volant) pernata lopta. vokaliza (nem. volan (fr. mrtvih. e. višnujiti (ind. 1831— 1912). volee) let. vokal (lat. u ovom pogledu. prethodnik esperanta. s obzirom na boju zvuka. visok (ili: oštar) glas. vocalis) gram. leteći. vocalisme) gram. vokalan (lat. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. pronalazak nemačkog sveštenika J. volatilitas) isparljivost. vox virginea) muz. voks akuta (lat. ad voćem) uz reč. teorija samoglasnika. stariji naziv za Rumuniju. volapik (volapuk = eng. uzaludno opominjanje. zastor. glas narodni je glas božji. vocalisatio) gram. položaj. volta) zidni svod. promenljivost. što narod hoće. fiz. vocabularium) rečnik. grč. vodviljist(a) (fr. vox humana) muz. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). (solmiza-cija). sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). volans. voks klamantis in dezerto (lat. samoglasnički. vox acuta) muz. vocabulum reč) pisac rečnika. volatilisatio) hem. vokabulist(a) (lat. zvuk. vocale) muz. vocalis) gram. volabilitas) povrpšost. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. voks populi. tj. ton. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). vokale (ital. vokalizam (fr. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). volatilizirati (nlat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. o. udariti loptu u letu. vocativus) gram.

voltiger. nestalnost. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. volta-indukcija (A.. M. svitak. volley) sp. volte. savitljiv. laki pešak. nagla promena mišljenja. zvuka). jahač vešt u skakanju na konja. govorljiv. pokretljivost. metron) fiz. voltametar. instrumenat za merenje potencijalne razlike. Volta. teranje konja u krug. dopusni. tj.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. vol-au-vent) kup. volvere okretati. volubilan (lat. Voltin stub fiz. lat. dobrovoljac (vojnik). volej (eng. volumenometar (lat. htenje. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. up. volterizam. volti subito) muz. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. okretan. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volubilitet (lat. volterijanizam. volo (lat. volo hoću) sik volo. volitio) psih. najugledniji ljudi nekog mesta. volontaire. napon struje merene u vo l tima. volicija (lat. v. zapremine. voltametar (A. galvanski elemenat sastavljen od cinka. strelac (u francuskoj vojsci). obrtati) gibak. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. nestalan. promenljiv. vitak. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. knjiga. tj. lat. voltaisme) fiz. udarac lopte (u tenisu reketom. lat. okretnost. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). volumen. metron) fiz. tako zapove-dam. volutus valjan. volitio) l. vrlo vešt konjanik. pojedinačni akt volje. poluobrt. volta. voltera (fr. mesom. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). kao kod Voltera. obim. volens-nolens) „hteo-ne hteo". volens-nolens (lat. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. voltfas (fr. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. fiz. 2. volta-elektrometar (A. tečnost u govoru. volumen. Volta. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). voltamper (A. fr. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. grč. fig. metron) fiz. muz. sikjubeo(. volumen (lat. ital. galvanizam. promenljivost. poluokret. tome je pravo.: at. nepostojan. voljni. savitljivost. fig. Ampere) fiz. Volta. Voltin elemenat fiz. naponske razlike. lisnate testo punjeno ribom. Volta. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. ital. grč. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. facies lice) voj. voltage) napetost. prostor što ga zauzima jedno telo. inductio) fiz. volubilitas) gipkost. igrati na konopcu. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. voltairianisme) fil. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. grč. volte-face. voltaža (fr. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. praviti veštačke skokove. voltametar. elektron. dakle. koji potiče od (ili iz) volje. voltmetar (A. jačina. bakra i sumporne kiseline. V) fiz. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. volumetar (lat. tečan. pre nego što dodirne tle. volvere okretati. željni. up. grč. epikurejski način mišljenja. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. igrač na konopcu. volt (skr. gljivama i dr. volterijanizam (fr. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. sveska. brzo prelaziti s predmeta na predmet. slatkorečiv. . A. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. volonter (fr. tj. slatkorečivost. voltižirati (fr. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. konj obučen jahačkom vežbanju. vol-o-van (fr. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. frivolan. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. bez obzira na lično raspoloženje. spis ovijen oko štapića. volenti non fit injurija (lat. sic jubeo) tako hoću. volumen. volitivan (lat. lisnata pasteta. voltmetar. Volta. volja. ko hoće da mu tako bude. lat. sic volo. volvere) rukopis. volti subito (ital. brzo okreni (na notama). Volta. voltižer (fr. galvanski elektricitet. voltaizam (A. volta (fr. gran. volubilis. voltigeur) veštak u skakanju. naglo promeniti mišljenje. električni napon. punoća (glasa. izraz volje. v.

pun glas. vota. voluntas ultima (lat. povraćati. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. v. vražda (rus. spirale. volutatio) valjanje. gnojav. votiv (lat. voče di peto (ital. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini.) natprirodan. poslednja volja. votatio) v. povraćanje.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. voluminositas) obi-mnost. voluntas. metria) veština merenja zapremine. vomitus) ned. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. voluptuozan (lat. u mnogo knjiga. voracitas. votum curiatum) ukupan. 2. volum-teorija (lat. pl. pristalice voluntarizma. vostro conto) trg. kurijski glas. sinonim za mineral boksit. votacija. sredstvo koje izaziva povraćanje. mañijski. volšeban (rus. pohotljiv. votatio) glasanje. odreñivanje količine rastvorene materije. votum (lat. voluta (lat. vomicosus) ned. votiranje. voće di petto) muz. gramžljivost. teo voto) po mojoj želji. voluminoznost v. zabavan. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. mañioničar. sulr. koji. ukras na stubovima u obliku zavojice. prišt. bljuvati. izglasavanje. vo-litiv. vomika (lat. obi-man. a voče sola (ital. vomitirati (lat. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. vomirati. up. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. votant (lat. testamenat. veoma tvrd i otporan metal. vovere) glasač. voluntas volja) liigv. krvnika. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. obećanje. kabast. votivan (lat. glas iz grla. vomitirati.) čarobnjak. voluntas volja) fčl. voluntas ultima) prav. protiv nečega. votum kurijatum (lat. nezajažljivost. volo hoću) volja. zool. redni broj 74. votivum) etn. votum. čudotvoran. a ne intelekat. vomitiv (nlat. znak W. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. votivus) zavetovan.. pun veselja. neprijateljstvo. nazvan po mestu Bohinja (nem. pevački glas. voče di testa (ital. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. votka (rus. 3. votans. dakle. Wochein) u Sloveniji. votirati (lat. zajednički glas. volšebnik (rus. vomitivurn) med. votum. . za razliku od kurijalnog glasa. debeo. voluntativ (lat. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. atomska masa 183. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. Votergejt afera (eng.85. ital. fig. uvojnica. sit voto) s pravom glasa. Bunt). voće di testa) muz. srebra ili voska.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. meo voto (lat. hem. votare. volumen. čir. opsežnost. vomitus (lat. glasati za. vohajnit (nem. crkvama i dr. zavada. votum virile (lat. zlata. tungstem. voluntarizam (lat. voracitet (lat. vovere zavetovati. pun čireva. stat pro racione voluntas (lat. plemenski mirovni sud (tzv. votum decisivum) prav. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. votum consultativum) prav. velik. fr. svaña. nepostojanost. kum vogo ilimitato (lat. theoria) hek. glasanje. fig. koji je sastavljen iz više svezaka. voće) kuz. voluntaristi (lat. voluntas volja) fil. intelektualistička psihologija. votum decizivum (lat. krvno kolo). fizkol. strasan. što se mene tiče. izgla-sati. wolframium) hem. izglasavanje. odlučujući glas. a voće sola) samo za jedan glas. glomazan. glas koji se daje za nešto. glasanjem odobriti. volumen zapremina. po mom nahoñenju. vovere) zavet. kum vot (lat. savetodavni glas. votiranje (lat. nego prema zapremini. vomikozan (lat. voče (ital. vomirati (lat. voluntas (lat. vražda) 1. vomica) kec. na vaš račun. vomera) med. glas iz grudi. voluptuosus. votacija (lat. vodka) popularne ruska rakija. vorax proždrljiv) proždrljivost. zavetni. zavetna žrtva ili dar božanstvima. vostro konto (ital. opsežan. voluta) apx. sve-cima. nestalnost. grč. voluminozan (nlat. bljuvanje. volfram (nlat. votum konzultativum (lat. vomitare) med. naročito: čir u plućima. voter) dati svoj glas za nešto. voluptas pohota) sladostrasan. Wochein) min. volutacija (lat. glomaznost. prijatan. skupljanje glasova. topi se na 3400°. uvijeni puž. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. šara u obliku puža. voluminozitet (nlat. sub voto remisionis (lat. v. voluminozitet. gde ima ležišta boksita. predata.

neotpornost. vulcanus. koji se može raniti. povredljivost. vulgarnost v. vulcanus. postaju. obnarodovati. vulneraria) pl. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. grč. preterano uprošćava naučne pojmove. zajedničkim. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulcanus. u etru. vulgaritet. uterus) ašt. vulkanolog (lat. materica kod životinja. vulkanisti (lat. sredstva za lečenje rana. povre-dljiv. vultispeks (nlat. vulcanus) pl. nlat. kao obično. vulva (lat. prostaštvo. shvatanje da . vulnerabilis) ranljiv. prostakluk. činjenje da bude svima razumljivo. vulnus letale(lat. nlat. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. olupina. vulkanizirati (lat. vulvula) zool. objaviti. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. svetina. vulnerabilitet (nlat. obično. ieptu-nisti). vrsta (rus. vulgarizacija (nlat. uopšte. sklonost bolestima.vrak 158 Vuotan vrak (nem. elastične i ne rastvaraju se. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulkanizer. gomila.066. vulkanski (lat. vulgo) pril. vulva) inat. up. slab. Vulcanus) kit. sin Jupitera i Junone. lat. pulkanizam (lat. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. pr. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. učiniti nešto opštim. ruševina. benzolu. vulgaran (lat. logia) kol. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). prostački. prostakluk. Vulkan (lat. vulkanologija (lat. vulgare učiniti opštim. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. neptunizam). vulvo-uterinski (lat. vulcanitas) kol. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. činjenje opštim. vulgarnost. vulgarizirati (lat. vulkanitet (nlat. kol. koji potiče od vulkana. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulnerabilitas) ranlji-vost. nepristojan izraz. učiniti da nešto bude svima razumljivo. versta. vulvula (nlat. Wunder čudo. med. obranljivost. fizio-gnom. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulnerabilai (nlat. usled visoke temperature. vruć pepeo. vulneraria (lat. vulkanistički. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. terpentinu i dr. postanak (ili: poreklo) vulkana. stidvdšd. kod naroda. vulcanus) kol. v. usijano kamenje i rastopljene stene. Vodai. fig. u narodu. Na taj način ove materije. sa radionicom u vulkanu Etni. vulgus (lat. vulgarizator (lat.78 km). svakidašnji) nizak. vulkanizacija (lat. Kind dete) izvanredno obdareno dete. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. obranljiv. pomešanih sa sumporom. jezikom prostog sveta. Vulgata (nlat. Wuotan) mit. ozledllv. vulkord (eng. neotporan. nlat. vulgaritet (nlat. vultispex. vulnus (lat. vulvus. kaučuka i gutaperke. zajedničkim. god. niskost. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulgirati. ozle-dljivost. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vulgaris običan. . vulvitis (lat. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. vulcanus) kol. vulgo (lat. stidnično-materični. vulnus letale) smrtonosna rana. narodski. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). lice. na temperaturi od 130—140°S. koji bljuje vatru. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulcanus) kol. versta) ruska mera za dužinu (1. vunderkind (nem.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. nepristoj-nost. fig. vulkan (lat. vulgarisare) uprostiti nešto. prostački način izražavanja. vulcanus. grč. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. logos reč. vultus izraz lica. dete bludnice. u običnom životu. prosto rečeno. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. Vuotan (stnem. vulnus) rana. sra-mnica. vulgaris opšti. vulgaritas) običnost. vulkanizator v. vulkani-™ (lat. neupotrebl>iva stvar. vulva) med. uprošćenje. opšte poznatim. vulgus) narod. naročito za čakšire. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. čudo od deteta. puk. vulgarizam (lat.

vrsta lirske ljubavne pesme. slična srni. G—peti ton u dijatonskoj skali. služi za grejanje i osvetljenje. muz. narnik. gavone) zool. gadlje. gaip (arap. znak Gd. gabarden (fr. tur. sastavljena iz strofa od po dva stiha. pripada grupi retkih zemalja. gajde (arap. up. gaggio) zaloga. up. poglavi-to ljubavne.. gayp) ono što je nevidljivo. gaeta (ital. staklenih boca i druge robe. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. tvrdica). naročito se odlikuje velikom brzinom. gabarit) kalup. 2. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. drveta) u gas za gorivo. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). krt.25. ital. gazal) 2. Atherina hepsetus. gaibba) l. za kišne ogrtače. gazela. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. Ge= germanijum. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gaietanćn tur. gazal. krletka. pobednik. lignita. gazal. gazolin hen. novine. primalac zaloge. natopljena gumom. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. tur. kaytan) 1. osobito česta u književnosti istočnih naroda. g). vojnik musliman. ital. gazzella) 1. gavialis) zool. gayda) nuz. grudobran od koševa punjenih zemljom. prav. uviti (ili: uvijate) gazom. gazzetta. metal. srčanost. gabionnade) voj. fr. ga'ib. stanovnik pustinje. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. lan-tanida. geman. vrsta morske ribe. alapača. atomska masa 157. sastoji se iz kožnog meha. gajret (arap. krupnozrna erup-tivna stena. g četvrto slovo naše ćirilice. dve ili više izolovanih žica za . gajba (ital. torokuša. čilo. gažist(a) (fr. a pamučne za lake haljine i. plata. Gd=gadolinijum. gabion) voj. hem. gazi (arap. dged. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gabbro) mm. stalna nagrada. gaža (fr. gazirati (fr. afrička antilopa. hemijski element. gaytan. gazela (arap. tečni deo sirovog petroleuma. živahno. kao smola crn i voštanog sjaja. skriveno. jedanaesto naše latinice (G. gaza (fr. redni broj 64. gazi) ratnik. gayb. jemstvo. gažiranje (fr. narodni muzički duvački instrument. odela i ženske tkanine. tur. gabro (ital. gavun (ital.A V E ILN D 166/ G G. hen. stvarajući zvuk. najamnik. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gazel (arap. ključa izmeñu 70—80°S. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gajb. gage. junak. gadolinij(um) hem. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. tajo (ital. gabionada (fr. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gazeta (ital. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gazal. fig. qai'da. tamnozelene boje. gagat (grč. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gabarit (fr. gajtan (grč. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. Ga = galijum. 2. mrki ugalj. prema kome se nešto oblikuje. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gazela (arap. gayra. tajno. šp. gagathos) min. gavijal (nlat. kavez. zool. službenik. fiz. gavota (fr. gabion (fr. kao skraćenica: g=ipaia. vrsta crnog ćilibara. stalna zarada. veselo. veo. gazette) dnevni list. gagiste) plaćenik. tur. onaj koji drži zalogu. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). plemenitost. borac za veru. rešetkast sanduk za prenošenje voća. živi. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gavaz v. kavaz. g= skraćenica za gravitaciju. gayret) revnost. duhovna stvar. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gaio) muz.

gala. svečan obed itd. tvrda. glikozidi. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. svečanost.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. klavirskih dirki itd. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. galaktozidi v. sistema zvezda. gala. gala. tj. lepeze. ago proizvedem) med. spletenih slično vrpci. lithos kamen) mlečni kamen. uslužnost. galaktofag (grč. galante) uslužan. galanterist(a) (fr. galanterie) trgovac galanterijskom robom. trošiti ne štedeći. v. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. galanterije (fr.pocinkovati gvožñe"). prijatna ukusa. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. galaktakratija (grč. galaktoza (grč. pomoću usijane žice. fig. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. fig. učtiv. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. maglina. rug vatra) med. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . dvorska. koji je lake ruke. zastoj mleka kod dojilja. galaktit (grč. fr. skopem gledati) 1. galaktopiometar (grč. Arapa i dr. gala. ljubaznost. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. mlečni jaspis. galaktopira (grč. galvanisati 2.) beli ogrtač kod Egipćana. galaxias) astr.. svečana nošnja. tapše. ljubazan. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. metria) merenje mleka. . prividna učenost. elastična i sjajna. mlečni kamen. gala) svečani ukras. rukavice. stasis zastoj) med. galant. častan. galanterie) predusretlji-vost. gala. galantnost (fr. galaKtos mleko. utvrñivanje valjanosti mleka. ital. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida.. phoreo nosim) pl. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. med. gala. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galante) nadriobrazovanje. galante) pokazivati se darežljiv.. galaktologija (grč. uron mokraća) med. dopadljiv. galaktometrija (grč. metron) instrument za merenje masnoće mleka. upotreba galvanske struje. svidljiv. tanak mlaz. uglañen.) pr. galaktografija (grč. galakturija (grč. doteran. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. mlečni. veštački oživeti. akratia neumerenost) med. od galaksije ili talak-tike. u paradnom odelu. gala. galabija (arap.(grč. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova.) astr. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". la-skanje. trg. logia) nauka o mlečnim sokovima. gala. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. Galaksije (grč. an gala (fr.). lithos kamen) hem. galaktagoga (grč. gala-večera i sl. galvanizirati. fig. ašikovanje. gala. in gala) u svečanom odelu. galanterija. fino ponašanje. mlečna groznica (kod porodilja). galantan (fr. izdašan. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. gala (ital. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galantan stil muz. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. galantirati se (fr. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko.. v. ukusan. gala. galalit (grč. češljeva. udvaranje ženama. galvanizam fiz. šp. kao sredstvo za nagrizanje. galaktički (grč. galaktorea (grč. Galaktika (grč. gala. galaktocela (grč. gala-predstava. sredstva za izazivanje mleka. naročito prema ženskom polu. maramice itd. učtivost. može se bojadisati. Mlečni Put. izdašan. galaktogen (grč. Kumova Slama. čovek koji se hrani poglavito mlekom. lepo odeven. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. prekomerno gubl>enje mleka. šp. prijatan. em gala) ili in gala (ital. galaktometar (grč. gala mleko. galaktoskop (grč. gala. veštačko oživljavanje. uglañenost. galvanisati v. kosmičke prašine i dr. rheo curim) med. galante) izdašnost. gala. fin. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. gala. npr. galakto.). gala. radnja sa tzv. gala. jata. Galaksije.160 sprovoñenje električne struje. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). gala mleko. phagem jesti) mleko-jed. „kratkom robom" (bižuterija. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galantna bolest venerična bolest. kele) med. otmenost. gala. galaktofora (grč. galaktostaza (grč. 3. bakra i cinka sa kiselinom). galantizam (fr. pristojan. pion mastan. gala.

galvanometar (Galvani. up. punctura bodenje. v. voska i dr. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. zbirka umetničkih dela. galeria. električne. grč. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galeotta. pokriven balkon (u pozorištu. predmeta (od drveta. pobakri galvanokaustika (Galvani. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). gledaoci. galvanografija (Galvani. zbog svojih dugih zidova. grč. galerija (nlat. skopeo posmatram) fiz. koji su bili keltskog porekla. grč. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanski elemenat fiz. veoma brza ratna laña srednje veličine. instrument koji pokazuje postojanje struje. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galvanski elektricitet fiz. galvanopunktura (Galvani. galgnhumor (nem. u utvrñenjima: pokriven hodnik. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galvanotipija (Galvani. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. up. slušaoci. ital. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. tropos obrt) bog. up. grč. 2. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvanomagnetizam (Galvani. galeta (ital. therapeia lečenje) med. galvanska struja (po L. galvanoterapija (Galvani. galvanoplastika. magnetes)B. publika (u pozorištu. Galvaniju.). gipsa.). indukcionom strujom. bod) med. grč. galvano-faradizacija (Galvani. dug hodnik. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. glyphis zarez. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). u rudnicima: prokop. šp. da bi se dobila jača struja ili viši napon. plaketa i dr. koji ga je otkrio). galizirati galvanohromija (Galvani. ital. galere. poniklavanje gvožña itd. galvanoskop (Galvani. medalja. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. galijaš. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. galeota (ital. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galenizam med. lat. galera. parlamentu i dr. Faraday) med. grč. galeote. galiota. plassein obrazovati. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. fig. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. typos lik. galenisti pl. šp. galenica) pl. da bi na taj način postali bolji i trajniji. Voltin stub. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . slika) v. grč. galenski lekovi. galenika (nlat. galvanoglifija (Galvani. ital. galvanostegija (Galvani. galvanoskop. mornarski dvopek. med. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. grč. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. up. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galvanoplastičkim putem. tj. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. kausis gorenje. kori-dor. galera (fr. grč. galvanotehnika (Galvani. posrebravanje bakra. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. up. galvanometar. nlat.161 galvano (ital. zatim se pospe grafitom i onda. grč. usiljena šala. galeot (šp. galvanografizirati (Galvani. sagorevanje) hir. fig. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. galletta) l. parlamentu). galenit (grč. grč. čahura svilene bube. grč. Galvaniju) istosmer-na električna struja. naročito takav kliše. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. e. metron) fiz. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. Galli) pl. spoj više galvan-skih elemenata. grč. galenski lekovi farm. robijaška laña. grč. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. farm. naročito slika. Gali (lat. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. galvanometalurgija (Galvani. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. elektromagnetizam.). galvanotropizam (Galvani. galvaiska baterija fiz. grč.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galeonist(a) (ital. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n.). galvanskim putem. pozlaćivanje srebra. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galvanoplastika (Galvani. struje.

spoljni konj u „trojci". gornje cipele od gume za sneg i vodu. galopin) slušče za trčkaranje. galopira™ (fr. Gallia) Francuska. galoper) jahati u galopu (ili: trku). Gallus Mathiae. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galski petao petao kao simbol Francuske. Gallus. . Gallia. Gallus. gajtani. galoni) pl. grč. mania pomama. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g").) v. katalektični anaklastični tetrametar. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galo-romansko (l&~. galiot. Imaju ogromnu prodirnost. raditi nešto vrlo brzo. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galija (ital.546 1. francuski. gammarus) zool. 1791—1863). v. fig. galera. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. galeotta) v. grč. tama (grč. galiot (ital. jezika itd. trčati u skokovima.785 1. ital. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galon (eng. voj. s funkcijom antitela. grč. širiti. galomanija (lat. vrenga. galoni (fr. galochia) kaljače. galijun v. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. graphia. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. fr. gallicistes) pl. Gallio. Gallus. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. nauka o ljuskarima (rakovima). galopada (fr. nejasan i nerazuml>iv govor. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. med. galijaš. gamarologija (grč. iambos) megr. gamarografija (grč. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galiota (ital.. u SAD=3. galop. gallicus. jahanje u trku. galikanski (lat. galofil (lat. ital. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. gallon. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. gamar (arap. ital. galeot. nlat. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galoscia. gallina) kokoš. galomanija. gamma) fiz. galia. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). logia) zool. galop. up. galikanizam (fr. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). golijat (ital. galimatijas (lat. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. Galija (lat. ital. niz od osam tonova. robi-jaš. nlat. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. fr. U Engleskoj = 4. po eksploziji dveju atom-skih bombi. kammaros. galilej (po G. galošne (fr. Gallia. galli. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. fiz. galimatias) zbrka od reči. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). grč. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. galea) veslač na galiji. lestvica. galea. galion (ital. galera. igrati polku. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. gallicisme) osobenost francuskog jezika. gama-zraci (grč. galeone) lom. galeot. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galski. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. up. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galion. lat. ordonansoficir. sifilis. galikomanija. Gallus. galoman (lat. Gallus. nlat. galofob (lat. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galionizam. galicisti (fr. dijal. galoche. galoppo) l. arap. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galikomanija (lat. vrsta starinske morske lañe. tj. galikus morbus (lat. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galons. galofobija (lat. razvijati se vrlo brzo. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. reči bez smisla. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. gama-globulin belančevina krvnog seruma. l gal=l cm/s2.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala.. igranje polke. u odnosu prema papi. galop (fr. šp. galeota. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. galski (lat. grč. vrlo su prodorni. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. 2. phobos) preteran strah od Francuske. Gallus. muz. skala. rojte. kammaros rakušac obični. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galijambus (lat. ali mnogo kraće talasne dužine. grč. galopen (fr. Galileju.). galicizam (lat. fr.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. galina (lat. halijak) v. mania) v. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. grč.

ispiranje guše i usta grgljanjem. gargarizirati (grč. mor. gangraenescere) med. gargarizma (grč. obešenjak. gargarizacija (grč. zaraziti. grgotati. mačevanju i sl. guarento jemstvo) jemac. garancija (fr. garantir) jamčiti za koga ili što. licitacija. bespri-zorni. nadraženost kože. mrtva kost. koji boluje od vučca. a time i prenošenje malarije. gangrenescirati. osiguranje. gamin) slušče u kuhinji. za izvršenje izvesnog posla. dokolenice.) javanski narodni orkestar. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. npr. gard (eng. v. imaju srebr-nast sjaj. garbo (ital. gangrenizovati se v. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. gangraina. čapkun. gargarismos) med. gangrenescirati. obilje. garda (fr. prelaziti u truljenje. grgljati. gamos brak. gargija (tur. fr. koji sadrži čistu bojenu materiju. gargarizo) med. garancija. gambusino (šp. ital. garantija v. gamen (fr. izazivati vučac na nekom delu tela. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. u Meksiku. koji je u truljenju. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. Gant. gargarizacija. štitonoša. gargouillade) cifrast. gavgrevizovanje v. gant (nem. spolna ćelica. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. jedem) med. gangraenescentia) med. rskavičav izraštaj. odane i pouzdane pristalice. šegrt. gamos brak.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. čamci. da bi se propustio drugi brod. garantol (fr. gamogonija (grč. kamašne. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. lat. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. ganglion mrtva kost) zool. gangrenozan (nlat. gamba (ital. biljaka. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. garant. jamac. gangrenescencija (nlat. up. gambit (ital. zapaljenje živ-čanih čvorova. gamonomija (grč. gnjilež. gang (eng. razvijanje vučca. ganiluk (arap. ital. garbin (ital. oleum ulje) hek. kon garbo (ital. garantie) jemstvo. v. gurguran.gamašne 163 garda gamašne (fr. ganglitis (grč. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gavgreiirati v. grgotanje. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. kargi) koplje. prema trećem licu. graino gloñem. ganoin (grč. nomos) em. gargalizam (grč. ganglija (grč. garantirati.. gažgrenescirati (nlat. ganoidi (nlat. con garbo) muz. ulični mangup. gametes) biol. garansin (fr. pristojno. gambusija (nlat. incanto) trg. gangrena (grč. garbo) pristojnost. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. zigot. gangster. garaža (fr. viola da gamba. koji trune. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. garance) broćni ugalj. vrsta izumiranja tkiva ili organa. bambusovih svirala i dr. gangraenosus) med. voñe i sl. prelaženje u trulež. telesna straža jednog vladaoca. skitnica. gangrene. deran. primati odgovornost za nekoga ili nešto. gambusia) zool. gargarizam. pokvariti.. štitonoše (vrsta riba). ganglionitis. nekog političkog prvaka.. gamelan (mal. rasprava o braku. fig. gangrenira ti. golicavost. gang) razbojnička družina. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. uništavajući larve. truljenje mekanih delova tela. učtivost. up. sprečavaju razvitak komaraca. ganglijski sistem zool. sudska prodaja zbog prezaduženosti. garantirati (fr. preparat izvañen iz korena broća. gargujada (fr. garant (fr. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. vučac. gargarizam med. vagoni. izuvi-jan korak u plesu. supr. uvi-jači. gangrenescencija. zool. gangster (eng. garde) sp. garantovati v. odbrambeni stav u boksu. sigurnost. guard. živa rana. fig. grgljanje. gargalismos) med. encant. genesis) biol. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. gamos brak.-tur. gagglion) med. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . guardia) straža. šp. stečaj. gamache) pl. ital. gamologija (grč. garant. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gamba) v. ganglionitis med. jer. gametogeneza (grč. ganoidei) pl. gargarismos) med. garguran (fr. logia nauka) nauka o braku.). svrab. fr. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. garantno pismo bank. ganglitis. agamogonija. gnjiležan. garde. med. naročito odabrana. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. ispirati usta i gušu grgljanjem. gargouran) trg. banda. rañanje putem spolnog oploñavanja. bronzanih ploča. gone rañanje) biol. . gamet (grč. ganilik) bogatstvo.

upotrebljava se za gorivo. dynamis sila) fiz. salata. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. garofan. fr. garden-party) sastanak društva u bašti. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. gaskonada (fr. mali jednosobni (retko dvosobni) stan.). garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garnison) voj. garota (šp. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. gardina (nlat. plin. gardn-parti (eng. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija.. 1499— 1561). čuvanje i ispuštanje gasova. gas-koks (grč. chaos. Americi). chaos. eng. chaos. ukras. garnir. naročito gasa za osvetljenje. garmon (fr. sprema. garter) čuveni engleski orden „podvezice". svi kostimi pozorišta. pribor. sprava za primanje. i hem. garnirati (fr. garsonjera (fr. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. biti odan pederastiji. garder čuvati. konobar. ruda nikla. koja se gaji zbog mirisnog cveta.). smrtna kazna davljenjem. + 1644. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. telesni stražar. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. kalfa. garnirati. garniture) oprema. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. sve odelo i sve rublje jedne osobe. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. motor) teh. garnet (eng. gasifikacija (nlat. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. courtine. eng. razmetljivost. krompir. chaos. dame) pra-tilja. garderobarka (fr.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr.). silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garrotte. garofan (ital. gornje kapute i dr. garderobiere) čuvarica garderobe. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. gasificatio) fiz. kelner. garofal v. garconner) ponašati se kao muško. gradini. garcx>n. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garrotte. gasohemija (grč. garočon (iš. garnir (fr. metron) fiz. chaos. prema grčkoj reči chaos nered). garrotter) udaviti pomoću garote. nem. uplinjavanje. garson (fr. dugmeta i dr. garrocha. naročito u Londonu. obično bez kuhinje. pomoćnik. nameštaj. garderoba (fr. gard-kot (fr. up. dodatak. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. Rubiaceae. posada. garnizon (fr. B. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. gas fiz. vrsta opasnih uličnih razbojnika. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. fr. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. biti muškobanja. garnitura (fr. v. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. cortina. (u pozorištu. gasometar (grč. gasmotor (grč. garde-cote) obalski brod. teh. bećar. garrotteurs. zbog stanja svojih molekula. garretto) zavrtanj za davljenje. dečko. razmetanje. ho-landski hemičar i fizičar J. momak. gasara. vazduša-sto telo. zahod. koncertnoj dvorani itd. gardist(a) (fr. začiniti. biti u gar-nizonu.. garmon. telo koje. Garnierung) ukrašavanje jela. garnizonirati (fr. gasconnade) hvalisavost. razvijanje vazduha. dečak. gas-automat (grč. nužnik. vojska koja boravi u jednoj varoši. muškobanja. pirinač i dr. garoteri (fr. momačka soba. raznim povrćem i sl. garnison) voj. ital. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. pomoću zamke bačene na vrat. gas-dinamo (grč. nakit. nlat. čuvar obale. garofano) bog. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. garter-orden (eng. lat. upli-njenje. momački stan. guarnire) snab-deti. garnirung (nem. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. garderobar v. chemeia) hemija o gasovima. garderoba. pratilac. neženja. ital. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. Helmont. chaos. naročito mesa. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garrotters) pl. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). karanfil. garcio) mladić. garsonirati (fr. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. ital. varoš u kojoj boravi vojska. ukrasiti. garnijerit min. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. sprava za merenje količine gasa koji struji. garmond) tip. garde la ren (fr. gas-generator (grč. chaos. . garotirati (fr. opljačkati žrtvu koja se. garnet) mor. nlat. garmond til. svečanost koja se proslavlja u bašti.

gasteropoda pl. gaster. gastromantija (grč. logos reč. . gaster. gastronomija v. progrizenost) želuca. stenos uzan) med. zapaljenje želuca i jetre. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. bolesno stanje želuca. gastrimargia) proždrlji-vost. curim) med. pokvarenost želuca. gaster. gastroskop (grč. apah gospodar) med. gaster. rheo tečem. rñava probava. zapaljenje želudačnih žlezda. tj. gasteranaks med. gaster. gastrolater. gastrenteričan (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. želudac. enteron crevo.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastropatija (grč. varanje. gastrostomija (grč. piis noga) pl. gastroman. spasmos grč) med. gastralgija (grč. nervozno oboljenje želuca. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. probava hrane u želucu. v. gastrizam (grč. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. koji se zove „stopalo". takoñe: gurman-luk. gastrobrozis (grč. mania) preterano uživanje u jelu i piću. nomos zakon) sladokusac. pathos bolest) med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gaster. grč u želucu. gaster. ektasis proširenje) med. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. gaster. gastro. onaj koji voli dobra jela. zapaljenje želuca i creva. lithos. gastrektazija (grč. ptosis pad) med. gastrilog (grč. otvaranje rupice na želucu. gastromalacija (grč. gastroptoza (grč. gastranaks (grč. gastroskopija med. tj. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastrolatrija (grč. skopeo gledam) med. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gaster. krvarenje iz želuca. zool. gastroadenitis (grč. napad bolova u želucu. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gastrozofija. sladokustvo. gaster. gastrospazmus (grč. latreia) služenje želucu. gastritis (grč. želudačni. gaster. gastrodinija (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gaster. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. gaster) med. naročito želuca. logi'a) veština govorenja iz želuca. up. takoñe: gurmanluk. brosis razjedanje) med. veštak u spremanju finih jela. lat. gaster. spad želuca. gastroragija (grč. gastranaks. nlat. gastralgiJa. stomačni. razmekšavanje želudačnog zida. utroba. razjedenost (ili: probušenost. gurman. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gaster. gaster. gastralis) anat. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. epar jetra) med. gastrolit (grč. gastrorafija. gastroplikacija (grč. koji živi da jede i pije. diaphaneia providnost) med.(grč. krisis) med. gastrenteritis. grč u želucu. gastroenteritis med. gastrologija (grč. gaster. gastrepatitis (grč. gaster. gaster. gastroman v. ne pokrećući usta. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). bol u želucu. gastrozofija (grč. aden žlezda) med. koji može. gastropoda. gastričan (grč. grč želuca. gastrepatičan (grč. gastroza (grč. gaster. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. gastricizam (grč. prekomerna ješnost. opšti naziv za sva oboljenja želuca. želudačni. gastromanija (grč. gaster. gastrosofija v. gastrodijafanija (grč. gastrolater (grč. gastroplikacija. gaster. gasteropoda. puževi. gaster. odyne bol) bol u želucu. gaster želudac. v. životinje koje se kreću na trbuhu. stoma usta) med. gaster. zool. gaster. gastralan (grč. gastronom (grč. regnymi prsnem. v. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gaster. puknem) med. gastrologija. gastrimargija (grč. zapaljenje želuca. gaster. gastrilogija (grč. gaster. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). probavna delatnost želuca. gaster) med. želudačna groznica. koji se tiče varenja. enteron crevo) med. raphe šav) med. pretrpavanje želuca hranom. gaster. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. v. gaster) med. gasteralgija. opšti naziv za sve bolesti želuca. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastrenteritis (grč. algos bol) med. gaster. gastrokriza (grč. gastrorea (grč. gaster. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster. gastrikos) stomačni. rñavo varenje. gastrostenoza (grč.) koji se tiče želuca i jetre. gaster. gastroenterolog (grč. trbušni. gastrorafija (grč. gaster trbuh. plicatio) med. gastromanija. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. suženost želuca. entera creva) koji se tiče želuca i creva. v. sladokustvo. gaster.) med. proširenje želuca. koji pripada trbušnoj duplji. malakia mekoća) med. gastropoda (grč.

gaudijum (lat. pre topljenja. geg (eng. „Zemlja". gatten. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. philos prijatelj. temno sečem) med. 2. Fr. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). phobos strah) bolestan strah od mačaka. gvanako (šp. guazzo. guaco) bot. gaširati (fr. gag) l. visoko do 15 t. ge zemlja) agr. krivoverci. gvint (nem. seljaci jahači u lampama. guarapo) prevreo sok šećerne trske. ošljar. gate-metier) trg. gedal (tur. stražar. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. guayaco. ."). fig. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. kosmološko božanstvo starih Grka. smicalica. gvaranin (šp. 2. raka i dr. gvardijan (ital. Gau župa. po matematičaru i astronomu K. naročito su poznati kao odlični jahači. gaucho) pl. guanaco) zool. nesmotrenost. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. . Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. . prodati (ili: prodavati) ispod cene. gaučo (iš. gvajak (šp. prevara. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. Guaiacum officina-le. gvako (šp. Gueffi) v. gvaš (ital. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). guayaco. smola toga drveta. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. gvardinfante (ital. oblast. žutosmeña i zemljasta masa. gavarapo (šp. guardinfante) „čuvar deteta". gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). sman-drljati. ge) mit. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. gvano (šp. loza (na zavrtnju. kao trgovački artikl. gasiti kreč. Gea (grč. vozi u Evropu i Sev. gaster. Gatter) teh. Leiter voña.) gastrofil (grč. gaulajter (nem. med. uvojak. slično kafi i čaju. gabr) pl. biljka u Novoj Granadi. neobičnim. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. gatirati (nem. Gvelfi (ital. majstor-kva-riš. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. Gibelini. „sveti rat" muhamedanaca. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. gatofobija (lat. upravnik) pokrajinski voña. catus mačka. gastrula (lat. drljati. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. šala u slici. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. greška. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gaf (fr. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). najvažniji sastojak kreozota. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. gaffe) l. giter. gein (grč. Gewinde) meh. sanctum) bot. s neočekivanim. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. gvineja (eng. guardianus) čuvar.) lju-bitelj želuca = gastrolater. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gastrula) visa. gvajakol (šp. rñavo slikati. gatmetje (fr. gaudeamus) budimo veseli. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. laž. poz. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). pivo Južnoamerikanaca. gvaraia (šp. lek protiv tuberkuloze pluća. guano) izmet od morskih ptica. goauche) slik. gattieren) razne vrste ruda. alkaloid koji se nalazi u gvarani. podvala. rñav radnik. gebri (pere. ptičje ñubrivo. larslukod muhamedanaca: nevernici. up. tuzno. od 1840. gastrocela (grč. vrsta pamučne indijske tkanine. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. lat. drugi stepen u razvitku blastoderma. prodor (ili: prosutost. guardiano. huano. kafeni. živi još i sad u divljem stanju. gaster. dati u bescenje. obožavaoci vatre uopšte. zbog čega se. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). upropastiti nešto rñavim radom. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. paradrksalnim. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. materija koja se dobiva od smole gvajaka. fig. magi. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom.) rat protiv nevernika. žutoj groznici. kila) želuca. uživanje. gaudium) radost. gacher) praviti malter. gaster. u navrtnju). a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. oleum ulje) farm.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. nlat. guarana) h«i. gaus fiz. nlat. veselje. sveštenici obožavao-ci vatre. gauči. glupost. fr. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gater (nem. kele) med. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. guarana) farm. gatre (nem. rñav zanatlija. gaudeamus (lat. grč.

gemmatio) bog. blizanci. geminacija (lat. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. generalizacija (nlat. generalizirati. probare) poz. dvojnost. voj. udvojeni suglasnik. promatranje (ili: proučavanje) smeha. glavni. rodoslovlje. gang) razbojničke družina. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gelatio) mržnjenje. francuskom: immence. glavnokomandujući vojske. vrsta tkanine od kamilje dlake. živi u Alpima. postojanje udvoje. geng (eng. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. udvojenost. genea. logos) rodoslovac. geneelogie) rodoslov. fićfi-rić.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. generalni guverner (lat. doba pupljenja. opšti podaci. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. geloskopija (grč. genealogist(a) v. pl. gšhtijanje. na Islandu. gemelli) pl. naročito grčevit smeh. geminirati (lat. pelikan. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. up. rodni. udvostručavanje. gejzir (isl. nesit. geminata (lat. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. gemišt (nem. gemmula pupoljčić. generalni (lat. dem. gelao smejem se. zbliženost. generalis) opšti. generalatus) generalski čin. genera) pl. poreklo. geysir) geol. postanak. generalni vikar (lat.at. gangster. generalissimus) voj. Gelander) ograda na stepenicama. gen (gr. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. generalisati. uopštenje. ñeneralat. generalisti (lat. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. klica koja pomaže razmnožavanje.. u svim vojskama ima više stepena i rodova. gtypho režem. gelazmus (grč. generalis. grč. general . gemogliptika (lat. naročito omiljen ukras u staro vreme. zbir poena u igri tenisa. udvaja-ti. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. v. gemischt) ono pggo je pomešano. generalis) pl. gelsonimo) kicoš. teška 40-45 kg. geminatio) udvajanje. generalia) pl.. Knjiga postanja. divokoza. udvostručavati. više zapovedništvo. u Sev. smesa. mostu i sl. dobiva nasleñem. fr. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). geminare) udvojiti. uopštiti. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. genge (fr. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. gem (eng. gek"). generalis) opštost. gem) zool. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gemacija (nlat. gemma. game) sp. praistorija. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. genesis) roñenje. uopštenost. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. tema (lat. genea pokolenje. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. nauka o postanku. gem (mañ. geneza (grč.. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. general koji za vreme rata. stvaranje. genus. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). vrhovni zapovednik. gušteri koji proizvode zvuk (. fr. ñeneral. svi generali jedne vojske. rodo-slovni. generalis. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. guinguet) trg. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. velika kao koza. generalat (nlat. generalitet (lat. po dva. generalisim (nlat. prav. genesis roñenje. u nemačkom: kommen. gelender (nem. udvostručiti. postanak. stezanje. generalizirati (nlat. od gemma pupoljak) zool. deo odigrane igre u tenisu. prime-niti (ili: primenjivati). isterivanje pupoljke. Americi i Novom Zelandu. gemula (lat. smejanje. generalne proba (lat. generalisatio) uopšta-vanje. ledi. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. gekoni zool. generalisare. poreklu i razvitku porodica. fig. pupljenje. geminare udvostručiti) lingv. po Darvinu. generalis. gemza (nem. generalisati v. poreklo. rod. gejša (jap. generali ja (lat. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. npr. nasledne supsten-ce. nem. smržnja-vanje. zbližavanje. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. genealog (grč. glavna proba. vrhovni. gsnealoški (grč. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. Gemse) zool. voj. . generalne punomoć prav.gek. gelacija (lat. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. gelsonimo (ital. vrsta antilope. javnost. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti.šat. gemeli (lat. gelao smejem se) smeh. skopeo gledam) psih. gemma. generaliser) uopštavati. genealog. mischen. geier. gevezimantija (grč. gevealogija (grč.

generosus) plemenit. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. genetikos od genesis postanak. geniculatio) klečanje. generatriks (lat. genijalitet. izdašnost. višeg suda. genikulacija (lat. koji se Francuskoj. stvaranjem. proizvoñenje. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. mat. generativan (nlat. mesta. rodni. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. gsnerifikacija (nlat. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. rodilac. generalis. genetičar (grč. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. čvornovat. višim kakva je sad). koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. proizvoñač. genus rod. postajanje. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. pesma za uspavljivanje dece. biohemije. duhovna osobenost. v. darežljiv. fkz. doba. sa (za razliku od deskriptivne metode. genetička metoda fil. veliko. su godina. genitiv. zajedničko ime za životinjsku. proizvodan. genijus (lat. genius) genije. u grčkoj i generacio spontanea (lat. uspavanka. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. oblast primenjene biologije koja. generique) koji njegov duh zaštitnik. onakvu dodeljeni. Štab) voj. generositas) plemenitost. površinu ili telo. ili veka. genius. rodim se) kolena. tvorački. generički (lat. pokolenje. genius patriae) dobri duh generičan. genius saeculi) duh vremena dušan. genijus loci (lat. fr. v. nauka o nasleñu. koristeći generator (lat. genetikos) fil. sprava za biofizike i citologi-je. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. rezultate molekularne ge-netike. velik duhom. generacio ekvivoka. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. generificatio) log. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. fr. genetlijakon (grč. izdčšan. nem. stvoriteljka. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). koleno. . naraštaj. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. generalis. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. izvanredna darovitost. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. stvaralac. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. kolenast. generique) v. prastvaranje. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. up. rañanje bez semena. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. božanstva (anñeli). prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. stvaranju. generozan (lat. velikodušnost. roñenja. ñanjem. generalni sekretar (lat. obeležje. koja potpunom stručnom spremom. generalis. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. stvaralački izvanredno samozačeće. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu.genijus seku li (lat. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genije. genikuliran (lat. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. gsneracionizam (lat. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. rañanje) stručnjak za genetiku. genus. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genethlios dan roñenja. genetiv (lat. tj. dečju i rañanju. genethlios dan roñenja. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. genetički inžinjering (grč. koji se odnosi na postanak (genezu). postanak živih bića iz mrtvih darovit. genijus patrije (lat. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. oznaka. genialitas) v. karakter. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. blagorodnost. procu. genetivus) gram. generički. logia) proricanje dana i časa roñenja. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). tačka. generator) rañan. bios. generatrix) roditel>ica. kao pomoćnici i savetnici. fr. generatio) rañanje. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. engineering) rodilački. izražavanje poštovanja klečanjem. otadžbine. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. jak. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. kretanjem proizvodi liniju. (anorganskih) tvari. eng. podatljivost. komandantima. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol.genetičan (grč. gignomai rañam se. genijalnost. genijalan (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. darežljivost. pramajka. stvaralica. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod.

genuinitas) istinitost. obliku i životu Zemlje i njene površine. ge. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). genoplastika (lat. geneion brada. geogonija. nativitet. genualni (lat. gencijanin (lat. genius. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. ili u pravcu juga (južna širina). geognozija. nauka o postanku. genuflexio) klečanje. neponovljivi i specifični genotip. jednak. ponizno odavanje poštovanja. dinamička geologija. geografija (grč. geodinamika (grč. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. Svaka individua ima jedan jedini. ge. bot. genitalije (lat. oblik) istinski oblik Zemlje. ge. geogenija (grč.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. vrsta. organi koji služe rasploñavanju. geo. geognostika v. geodezija (grč. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. rañanje. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. uobličujem) med. ge. ge. ge. daiein deliti. narod. geobotanika (grč. genotip (grč. geognostički. genos) biol. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. logi'a) nauka o velikim. genocid (grč. ge. gentiana) hem. genos. typos) biol. genufleksija (nlat. učenje o duhovima božan-stvima. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. dynamis sila) geol. zemljomerstvo. geogonist(a) (grč. ge. nauka o položaju. operacija koja se sastoji u krpljenju. gens. logia) nauka o životu Zemlje. gignomai) v. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). ge. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). genuinitet (lat. plasso obrazujem. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. genos pleme. genitalia. genitiv (lat. kretanju. biol. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. geobiologija (grč. graphia) zemljopis. pleme. genom (grč. geogenija. genitura (lat. tj. geognostika. genus) rod. ge zemlja. grč. stvaranje. genualis) koji se tiče kolena. same po sebi i s obzirom na čoveka. genius. klanjanje. genitura) roñenje. gentilizam (lat. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. stvaranja i menjanja Zemljine kore. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. botanike) biljna geografija. lat.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. vernost. gentis) neznaboštvo. graphia) opisivanje duhova. izdanak) pl. i'sos isti. geognozija (grč. mnogoboštvo. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. poklon pred kim. spolni. gens) rod. geognost (grč. spolni organi. genitivus) gram. stvarnost. rod. genitalan (lat. uobličujem) med. gignomai postajem) postanak Zemlje. blassios klica. genos vrsta) lingv. geoid (grč. geniologija (lat. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. geographikos) zemljopisni.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. geodet (grč. narod. genuinus. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. obrazovanju i razvitku zemlje. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. zemljomer. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geografski (grč. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. ge. nepatvorenost. ge. pr. gram. gena obraz. zemaljski. kolenski. porodica. gignere rañati) pl. grč. deo nečega ili poticanje od nečega. geogonija (grč. rod. geoizoterme (grč. caedere ubijati. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. genitet (grč. genioplastija (grč. nlat. up. bi'os život. ge. eidos vid. tačnost. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. poniznost. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. genu koleno. gens (lat.(grč. proizvoñenje. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. lincura. genus (lat. koleno. plasso obrazujem. geoblasti (grč. thermos topao) linije ili površine koje . gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. veličini. koji spada u geografiju. oplodio seme. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. geograf (grč. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

izopačiti se. osloboñenje od neke obaveze. degažirati (fr. mač. deflorisa ti. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. degenek (tur. pročisti™. potcenjen. degrader) zapostaviti. licemeran. propadanje. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. god. izroñenost. deglutitio) gutanje. v. razrešiti. devomirati (lat. umrtvljivanje. vulkanski rad bio veoma snažan. degradirati (nlat. privrženost de Golu. proždiranje. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). degeneracija (nlat. de. devovere) v. osloboditi mač od protivniko-vog mača. pogoršan. izopačavanje. rešiti. de. . odvojiti. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degradare. propadati. degarnirati tvrñavu voj. prezrivo: pritvorio pobožan. skinuti ukras s nečega. degenerisati (lat. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. degresija (lat. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. degommer) osloboditi od lepljive materije. devovere. devoracija (lat. davits) mor. pogoršavati se. kvarenje. udarac batinom po tabanima. degresirati. ako umre jedan supružnik. pobožan. mač. železne dizalice za izvlačenje kotve. degradatio) poniženje. izbaciti. pun poštovanja. povratiti. lišavanje čina i zvanja. otpustiti iz vojske. svoñenje na niže stanje razvoja. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. devocija. žrtvovanje života. puza-vost. degrasirati v. neusiljenost. skinuti gumu sa nečega. devitrificirati (lat. devotan (lat. de. smirenost. degorger) očistiti od mulja. degenerare) izroñen. devolucija (lat. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). licemerstvo. opadanje. degredior) v. degenerare) izroditi se. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. porculanu slično telo (Reomirov porculan). devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. sporedan tajni izlaz. potpuna odanost. degagement) sloboda. degradiran (nlat. devomere) med. devirginare) razdeviči-ti. izopačen. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. degomirati (fr. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. izopačenje. ponizan. koji se nalazi u stanju opadanja. 1900. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). fr. veliko poštovanje. skrušen. degager) osloboditi. lišiti nekog čina i zvanja. devocija (lat. devoratio) gutanje. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). degažiran (fr. devirginirati (lat. izbljuvati. izroñavati se. potceniti. degoržiran (fr. devoluciono pravo (lat. žderanje. naročito: ostaviti u nasledstvo. celokupne imanje pripada deci. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. okretan. spretnost. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. žderanje. izopačavati se. vita život) lišavanje života. lišen čina i zvanja. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. degoržirati (fr. podzemnim bogovima. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. degage) slobodan. degeneratio) izroñavanje. otvoren. izopačenost. sp. degarnir) ogoliti. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. izmetanje. devirginacija (lat. bljuvati. devolvirati (lat. degažman (fr. degradare) zapostavljen. izmet-nut. dabl). u stanu napraviti tajni izlaz. opadati. degenerisan (lat. degnek) batina. karbonske. smiren. devonski period geol. fiz. devolutio svaljivanje) prav. degumirati. pokoran. devits (eng. digresija. degluticija (nlat. izmetnu™ se. danas: pobožnost. deflorisanje. skruše-nost. u znak pokajanja. degarnirati (fr. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. devitrifikacija (lat. izroñenje. izbaci(vati) loptu u polje. neusiljen. vitrum staklo. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. degradacija (nlat.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. uniziti. izvući iz neprilike. devotus) bogu posvećen ili odan. ponizan. izmeta™ se. preneti nešto na koga drugog. osloboñenje mača od protivnikovog mača. lakoća. poniznost (devotizam). puzavičav. u igru (obično o golmanu). devitalizacija (lat. devotizam (lat. pritvorna pobožnost. vitrum. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. devonski period. devitalizacija zuba med.

deducirati. dedi) trg. nevoljenje izvesnih jela. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. lat. dati otštetu. deditio) predaja. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. dezin-sekcija. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. uneti razdor. masnih mrlja (vunu). ded hit (eng. desemballer) ispakovati. degustacija vina odreñivanje ukusa. kakvoća postojanja kao deduktivan. graditelj lavirinta na Kritu. zaključivanje iz opštega o posebnom. degout) odvratnost. gnušanje. skinuti penu. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. muz. dedicare posvetiti. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). deduktivnost (lat. lekare itd. odricati. degustirati (lat. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dedignatio) preziranje. izložiti. deducere) izvesti. odvratiti nekoga od nečega. domaća haljina. otac Ikarov. poremetiti zglašenost. dezavuirati (fr. dedikacija (lat. dokazati. dao je. degouter) l. posvećivanje. desavouer) poricati. nlat. posvetilac. deduktis impenzis (lat. dezanbalaža (fr. platu. brisati . dare dati) trg. beščašćenje. deshabille) noćna haljina. dedommager) obešteti-ti. desavantager) oštetiti. utanjiti (srebro. etati-zacija. nekome neku knjigu) zaveštati. pokvariti skladnost. des-. dedicare) posvetiti. dezavuisati v. lepo izrañen. osporavati nešto. en deshabille) u -domaćoj. ugladi-ti. des-.mrtva trka". jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. zavaditi. izmirio je. objasniti. degustacija (nlat. gañenje. raspakovati (npr. naročito »seneka. dedekoracija (nlat. uneti nešto u knjige kao plaćeno. detrasirati. daidaleos) umetnički. oprobati. degu (fr. dedukcija. naknaditi štetu. de jour) biti na službi. poricanje. okrnjiti. dedicatio) posveta. jedan odred vojske smanjiti na pola. udvajanje. nezadovoljstvo. deditirati. degrossir) doterati. degraisser) očistiti od masti. dedukovati (lat. sprečavanje (npr.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. 2. dare dati. kućnoj haljini. probanje. dedicirati (lat. kaljanje. dedukcija (lat. odreći se aneksije. dežurati. dedomažirati (fr. poreći. iskorenji-vanje. pokazati. de jour) koji je na službi. mirisa. dezabije (fr. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. dezodoracija).). odbijanje od neke sume. platio je. dedoubler) voj. dedublirati (fr. robu). deductis impensis) po odbitku troškova. degomirati. dezavantažirati (fr. zakinuti. dead heat) sl. supr. udvostručavanje svoga bića. degustare) okusiti. degumirati v. dedalski (grč. dedaleum (grč. otklanjanje. 1919). dezavuisanje (fr. dezavuirati. izvoñenje. deductivus) log. nerešene trka. već dokazanih činjenica. šaren. v. pošto se dokaže ono što treba dokazati. raspakivanje.) slabljenje uloge države. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. dare) trg. dežurni (fr. zootrop. deduktis deducendis (lat. potcenjivanje. deducirati (lat. čelik). pa da ih posmatra i analizira. degustator (lat. jelo. kuv. desaccorder) izazvati neslogu. nameniti. v. deditirati (lat. Dedal (grč. Daidalos) fil. dezapoantirati (fr. deetatizacija (fr. tj. degrosirati (fr. dez.. mirisa i vida. neraspoloženje. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. pokloniti (npr. dežurati (fr. dezaneksija (fr. openiti. izvoditi. desavouer) odricanje. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. trg. an dezabije (fr. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. okušati. pokvariti nekome volju za nešto. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. obeštećivati. kad oba konja stignu na metu istovremeno. dedit. nipodaštavanje. deducere) v. po-svećivati.(fr. degutirati (fr. samo površno dodirnuti. ne priznavati. dezanektirati (fr. degustatio) kušanje. deductio) log. ispaki-vanje. vršiti službu (naročito za oficire. dezanbalirati (fr. kitnjast. kapitulacija. dedit (lat. ogaditi (nekome nešto).) lice koje proba pića. dedirati (lat. zaveštavanje. pravni dokaz izvesti iz drugih. deduktivna metoda v. dedirati. . deduplovanje (fr. brisati neki dug. dedikator (lat. dedoublement) psih. (fr. nepriznavanje. dedicija (lat. opozivanje. npr. dezakordirati (fr. zakidati. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. poklanjanje. dedecoratio) sramoćenje. desemballage) trg. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. vešt vajar i neimar. koji vrši službu. lat. nemanje volje za jelo. „živi točak". dedignacija (lat. dedicator) zaveštač. odreći. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja.

dezinfektor (fr. desmos. desmos. npr. rastrojavanje. rasulo. vojni begunac. deserteur) begunac iz vojske. npr. des-. dezinfekcija (fr. oxys) hem. logia) med. lat. dezercija (lat. ruke itd. dezerter (fr. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. položiti oružje. dezinformacija (fr. des-. raspustiti vojsku. des-. organske veze meñu sastavili delovima. grč. tome sečenje) med. iskren. desmos. pretrpeti) ned. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. desinteresse) nekoristoljubiv. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. bol u žilama zglobova. obstruere zapušiti. lat. lat. des-. dezekipirati (fr. otkužiti. up. logfa) nauka o spletovima. desertus) nenastanjen. dezintegracija (fr. desorganiser) rastroji-ti. dezintegrator (fr. bol. desen. svojine.) od zaraznih isparavanja i materija. dezodoransi (fr. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezorganiza-cija. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). dezodorizirati (fr. razdvajanje. dezoksidacija (fr. lat. desoler) opustošen. deflacija. des-. des-. prav. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. opisivanje žila i spletove. žila. ispod zastave. dezolatan (fr. dezmopatologija (grč. desmos) med. nesebičan. dezoksidirati (fr. insectum buba. dezertirati (fr. dezaproprijacija (fr. tj. dovesti u nered. dezasortirati (fr. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. razbijanje atoma. desassortir) razdvojiti. prebeglica. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. desequiper) raspremiti brod. napuštanje vojske. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. lat. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. smesti.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. stana i dr. dezodorizirati. desarmer) razoružati. odeur. oxys oštar. vrlo žalostan. reflacija. v. dezarmirati (fr. lat. neutešan. dezinteresiran (fr. des-. lat. dezmologija (grč. integrare uspostaviti. dezorganizovati v. desolant) vrlo tužan. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. razdružiti. sečenje žila i spletove. inflaci-ja. raspariti. dezmotomija (grč. hig. osloboditi od kiseonika. des-. odeur miris. smanjiti stalni kadar. dezen v. raskinuti. dosadan. razočarati. inflatio nadimanje) fin. pust. nemilost. sredstva protiv zatvora.. rastrojavati. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. napraviti nered. desaffection) nenaklonost. rñave stolice. desmos žila. dezodorizacija (fr. u rastrojstvu. des-. dezintegracija a toma fkz. gubl>enje ljubavi. deserter) napustiti vojsku. rastaviti ono što treba da bude zajedno. prostodušan. reducirati. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. dezolantan (fr. sindezmologija. u čovečjem telu. naročito ženu. npr. obstructum) pl. lat. hig. integratio uspostava. pobeći iz vojske. nauka o bolestima žila i spletena. nenaseljen. osloboćavanje od kiseonika. dezmitis (grč. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. opusteo. bol žila i spletove. desertor malitio-sus) prav. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. nepristrastan. algos bol) med. otkuživati. žilama. dezertor maliciozus (lat. odricanje (ili: napuštanje) svojine. des. dezmopatija (grč. grapho) zool. pathem patiti. pomesti. dezorganizirati. dezorganizirati (fr. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. desertio) voj. desmos veza. dezopstruktiva (fr. odela. desarmer) razoružavanje. des-. lice koje taj posao vrši. smanjivanje stalnog kadra. vrlo bedan. kad novac traži robu. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. desmos. designolles) voj. ljut) hen. rastroj-stvo. obnova) uništavanje veze. zapaljenje zglob-nih »sila. bekstvo ispod zastave. zbrku. vazduh. des-. odelo. dezinjolni barut (fr. dezmografija (grč.. raspuštanje vojske. dezafekdija (fr. narušavanje neke celine. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. up. otkuži-vanje. vezama itd. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. magnetiziranja. des-. 13 Leksikon . utamanjivanje zaraznih klica. jadan. rasturiti. des-. nered. a ne roba novac). stan. med. dezinsekcija (fr. lat. dezinflacija (fr. nesnosan. grč. dezorganizacija (fr. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. dezarmiranje (fr. pathos patnja. uneti rasulo. dezertan (lat. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. dozmalgija (grč. lat. zbuniti. dezinficirati (fr. lat.

dekalogos) deset božjih zapovesti. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. dekalkomanija (lat. dejektorij(um) (nlat. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dezorijentirati. strast) veština da se slike u bojama. deka. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr.. metal. zver) zool. strana.-. v. period od deset godina. deiectio) prav. gyne žena) sa deset žena. dekagon (grč. guber. dekabristi (rus. hemera dan) deset dana. mat lecimalni sistem. deitet (nlat. propadanje. tucati. de-cadere opadati. Livijeva „Rimska istorija". deist(a) (lat. deinoterij(um) (grč. dekas. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. teizam. odavanje božanske počasti. do dekadi). udaljivanje s položaja ili poseda. dekada (grč. Decamerone. ceniti više svega. sedalo. dezorijentisati v. dezorijentisan v. decadenza) opadanje. up.. pod decimalan. lim i dr. ćebe.). orijaška pretpotop-na životinja. deka. u nekom mestu. 'grč. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. izveden na pogrešan put. Dekameron (ital. gubitak u težini neke robe usled sušenja. . v. deinos. titulama itd. dekados desetina) mat. sisar. tekst. smeten. pokrivač. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. mera od deset grama. u upotrebi od Karla Velikog). raspad. decalo) trg. deizam (lat. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. decembra 1825. deka (grč. dezorijentiran. skr. dezorijentiran (fr. deka (nem. deinos strašan) ret. deificatio) obožavanje. gonia ugao) geom. mania pomama. u nekoj prilici. ukazivati čast kao bogu. deifikacija (nlat. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. deus bog) fil. up. propast. deus) fil. dekaginičan (grč. nañena u okamenotin-skim ostacima. dekados desetina) desetorica. sa bakra ili kamena na drvo itd. broj deset. pomesti. pometnja. dekalvacija (nlat. deintegrirati (lat. de fakto. zavoñenje sa pravog puta. up. decalquer) prenositi otiske. smanjiti. npr.) pristalica dekadencije. deiectorium) med. du odi itd. bez orijentacije. dekadni sistem mat. pometen. dekalitar (grč. decimalni sistem. grč. oćelavljenje. pesnika Bokača). therion divlja životinja. curenja itd. litra) mera od 10 litara. deiktikos) koji se osniva na primerima. deka. fr. preneti crtež na providnu hartiju. suziti. dekalkirati (fr. deka. pogoršavanje. Mendelson i dr. deiktičan (grč.. zbirka ili delo od deset knjiga. de jure (lat. dekadencije (lat. curenja itd. dekametar — 10 m i dr. de jure) po pravu. de-calcare ugaziti. bog. deitas) božanstvo. deus) fil. facere učiniti) obožavati. 26. dejekpija (lat. preuveličavanje. deka. deka deset) 2. Dečke) l. dekas. grč. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. kožu. dekadent (nem. Lesing. dekalog (grč. pokrov. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. zbunjivanje. dekaed. dekadika (grč. porculan. izgubiti u težini usled sušenja. deintegrare) oduzeti od celine. na dokazima. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. ispražnjavanje stolice. lučenje. decalvatio) oćelavljava-nje. u izvesnim prilikama. u nekom mestu. dejizam (lat. v. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. desetougaonik. pomesti u nekoj prilici. deizam. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. zbunjen. izdvajanje. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. izmet. zabuniti. dejizam. deus. deset komada. dekalo (ital. dezorijentirati (fr. da. poliedar sa deset površina. pod decimalan. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. med. staklo. desetni sistem. pristalica deizma. deinoza (grč. oterivanje. preteri-vanje. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. deificirati (lat. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. metahroma-tipija. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. ital. dekametar (grč. v. Ruso. hedra. s pravnog gledišta. deset. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. telo od deset uglova.. dekalirati (ital. osnova) geom. npr. dei gracija (lat.. de-calare) trg. deka. dekagram (grč.. zaveden s pravoga puta. navesti na pogrešan put. deka. metron) mera za dužinu od 10 metara. glavni predstavnici: Volter.

umetničko govorenje neke pesme. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. skretl>iv. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. 2. decanter) hem. dekapsulacija (lat. deka. reda. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. obezglaviti. o osnovnim načelima engleskog ustava. kardinala itd. npr. ocediti. 4. deklinabilan (nlat. zvanje i položaj dekana. dekantirati (lat. declaratio) objava. sa puno izražaja. deklamator (lat. odmah posle biskupa. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. de-. koji osporava. npr. decantare. aner čovek. caput glava. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. deklarativan (nlat.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). čitanju. promenljivost. klase. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklamovati v. declamatio) veština usme-nog izlaganja. lat. fr. declamator) umetnik u govorenju (stihova). de-charta. objavni. decaper) površinu metala — zagrevanjem. izjava. 3. deka. dekastilon (grč. strofa od deset stihova. up. dekanat (nlat. declinabilis) gram. dekantacija (fr. udaljiti. dravidski jezici. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. isključite) iz jednog društvenog staleža. deklina torijum. deca-piter) odseći glavu. deka. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. objavljivati. dekapod (grč. odstupanja. deklarešn ov rajts (eng. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). dekastih (grč. deklasirati (lat. deklinatoran (lat. razbi-striti. npr. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. skretljivost. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. declamando) muz. declaration of rights) izlaganje prava. obznaniti svoju odluku. izjaviti. dekarbonizirati. dekarbirirati (fr. de-classis. decantation) hem. deklamando (ital. deklamacija (lat. odstupanje. mesto službovanja dekana. deset etera. deklamirati. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. poniziti.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. dekapitirati (lat. vežbanje u govoru u školi. dekar (grč. kuvanjem u sodi. izraziti se. deklinabilitet (lat. dekaster (fr. deklaracija (lat. deklamatorika (lat. dekatirati (fr. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. što odgovara deklamatorskoj veštini. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. decastere) deset kubnih metara. dekanski jezici (ind. stichos) lit. govorenje sa puno izrazitosti. otočiti. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. predsednik fa-kultetskog saveta. skreće. sposoban za skretanje. dekartirati (lat. odstraniti. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. decapitation) odsecanje glave. capsula) med. izjavljivati. trg. sposobnost skretanja. dekarbonizirati (lat. declinare) koji odstupa. stylos) apx. dekapirati (fr. carte) pošt. veridbe. visokoparno. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. izjavni. deklinator (lat. declamare) besednički. deka. dekapitacija (fr. grañevina na deset stubova ili svodova. dekatirati. decanus) l. izjašnjenje. deka. obezglavljenje. decarburer) v. veoma izrazito. deklarirati (lat. dekarbirirati. trg. prome-nljiv (po padežima). danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. ili o veštini lepog beseñenja. objavljivane. fr. muž) bat. izlaganje. dekandrija (grč. agea površina) mera za zemljište od deset ara. fr. deklamira™ (lat. u Lineovom sistemu deseta klasa. declasser) brisati (ili: izbrisati. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. deklamatorski (lat. decanatus) dekanstvo. dekatisaža (fr. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. deklamatorij(um) (nlat.: Mislim da ćeš poslati. decatissage) postupak pri dekatiranju. u Parizu. v. fr. . declarare) objaviti. odbija. iskazni. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. razreda. declinabilitas) gran. declinare okretati) fiz. pronañen 1822. rečito. objava engleskog parlamenta 1689. Dekham) v. više svešteno lice.

sastavne delove. dekoktor (lat. decollage odlepljivanje) avkj. slik. decollete) sa izrezom na haljini. dekorater (fr. poklopiti. raščiniti. dekolirati (lat. završavanje uzletanja aviona. dekoracije (nlat. savijati. dekomponirati. naročito koji ukrašava draperijama. decompte) trg. dekolorimetar (lat. išča-šenje. poz. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. med. fig. prokuvavanje. ukras. hem. declinare. imati na sebi orden. dekokt (lat. odličje. declinare okretati) gram. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. ures. declinare. decorare) ukrasiti. obezbojenje. izgubiti boju. dekoktor bonorum (lat. truljenje. dekoloracija (lat. izgubiti draž. uresni. ne priznavati. naročito ženskim. dekokt-infuzum fark. dekorativni (lat. popuštanje neke bolesti. odvojiti. odbitak od duga ili računa. ukuvava. bleñenje. postaviti sto.. koji služi za ukrašavanje. koji resi. uzajamni. ark. zamenice i brojeve). odvarak. prav. izbledeo. fig.. fr. trg. dekoracija. decoloratus) obezbojen. declinatio) gram. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. de-combinare) rastaviti. v. urešavati. oslabeti u boji. reč sastavljena od više reči. dekolte. koji je izgubio draž. ukrasi™. declinare) fiz. grč. dekolonizacija (lat. decoctio) iskuvavanje. obezbojiti. decoquere) fark. decoctor dolosus) prav. ukrasni. popuštanje u boji. ulepšati. zastrti. razgolititi vrat i grudi. deklinirati (lat. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. biti de-korisan dobiti orden. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. kićenje. nameštanje pozornice pomoću kulisa. 2. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. odlikovati ordenom. odbiti od duga ili . raščlanjavanje. grapho pišem) astr. radnje i dr. decor. dekoloriran (lat. odbijati. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. prekriti. izbledeti. oduzimanje boje. decken) pokriti.). uzletanje. dekompozitum (lat. dekompozicija (lat. up. deklinacija (lat. obnažen. dekorisati (lat. dekolte (fr. grč. decorativus) ukrasan. polet. pozorišni slikar. decoctor) onaj koji prekuvava. odvajanje aviona od zemlje. astr. obezbojenja izvesnih tvari. dekomponovati v. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. dekombinirati (nlat. naročito u keramici. grč. odstupati. polazak aviona. otpis. otpisati. dekomponirati (lat. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. ure-san. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. dekokcija (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. poz. ukuvavanje. gran. obnaženost. deklinometar (lat. počasni znak. decompter) trg. orden. nakititi. ramena. bez udubljivanja u formu i značaj. astr. sve dekoracije jedne pozornice. dekolorirati (lat. oduzeti boju.) rastaviti. ukrašavati. tako da se vide grudi. bezbojnost. dekont (fr. lepota. ukrašavati. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. menjati po padežima (imenice. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. dekorirati (nem. decolorare) obezbojiti se. decolleter) obnažiti vrat. nag. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje.. prideve. ekvatora. .>ačuna. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. ukuvak.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). gubljenje boje. decor) ukras. kome je oduzeta boja. prav. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. takoñe: opadanje. imenska (lli: padežna) promena. vrat. rasipnik. delovati (nem. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. dekorisanje v. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. skretati. dekoltieren) obnažiti. med. dekoktor dolozus (lat. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). dekoltovati (fr. izmiriti dugove. sastavne delove. ukras u boji. umetnički izrañenim nameštajem itd. odlikovati ordenom. metron mera) fiz. ostatak. kombinirati. pokriti. fig. kusur. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). fiz. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. dekoltiran (fr. dekorieren) 1. dekolacija (lat. sprava za merenje magnetne deklinacije. deklinograf (lat. raspadanje. koji je izgubio boju. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. decolorare obezbojiti. pozadine i dr. kontrolni račun. de. dekolaža (fr. dekontirati (fr. koji krasi. decolleter) izrez na haljinama. decoloratio) obezbojenje. uresiti. dekoltirati (nem. poletanje. dekor (lat. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. ures.

dekuražirati (fr. za razliku od legista. dekusorij(um) (lat. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. deletio hereditetis) prav. decretorius) odlučujući. dekurtirati (fr. . decourager) obeshrabriti. dela gor (let. manjek. opadanjem. za sekularizacije. neke bolesti. izbacuj! deleatur (lat. usled zagrevanje. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). naredba vlasti. de-court) trg. potkazivanje. deficit. berz. dekubitus (nlat. 1. prštanje. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. deksiografski (grč. deksios. da se izbaci (slovo ili reči. deksios. hem. opadanje bolesti. odbitak od računa za neku robu. de cujus od koga) prav. decurio) starešina nad deset ljudi. potkazivač. desetina (u vojsci starih Rimljana). uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. u Vestfalskom miru. inkrement. dextralis) desni. decurrere. smanjiti. dekrešendo (ital. grapho) pisano sleva nadesno. dekretisti (lat. delatoran (lat. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. klevet-nički. decursus) tok. decrementum) smanjitak. de-corto) trg. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. delacio juramenti (let. mat. kardia srce) med. kao panonski zakonik. de-curtus. decretare) odlučiti. vodnik (u vojsci starih Rimljana). dekre goran (lat. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. desetar. de-. deksiokardija (grč. ital. decrepitatio) hen. glikoza. decubitus) med. delaktacija (lat. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). klevetanje. opadak. delature) potkazivanje. dostavlječki. up. decuria) klese. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. rešiti. dekstrin. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. deksios desni. prav. dexter desni) hem. bez pokrića. dekretali (lat. dostavljanje. poverenje. suze u očima. dekreditirati (fr. deferre. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. deleatur) neke se briše. decrescere) pl. decrescendo) muz. dekretirati (lat. zaključiti. delator) dostavljač. kuhinjske so. npr. decrediter) lišiti poverenja. uplešiti. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. način (ili: položaj) ležanja. decernere. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. grapho) pisanje s leve strane na desnu. čast. mala veličina za koju se promenljive smanji. mesto koje se tako svira. svaka viša naredba uopšte. prodavati robu koje nema. odeljenje od deset članova. delatum) potkazivač-ki. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. narediti. odeljak. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. rešenje. koji je s desne strane. dekurija (lat. projed od ležanje. decutere. dele (lat. delere uništiti. a dekuver (fr. postepeno tiše. dekurt (fr. odrediti. delatura (klet. rešavajući.dekort 197 delegant dekort (lat. potajni tužilac. sve slabije. dekstroza. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. ugled. deksiografija (grč. supr. pr-skanje kristala. labium usna) lingv. stoji na desnoj strani. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo.v. decourter) trg. decouvert) otkriven. naročito u korekturi). izdati naredbu. decretum) odluka. dekstralan (lat. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). delatio) dostavljanje. učitelja i pisaca rimskog prava. e decouvert) berz. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. dekstrin (lat. de. mesto na levoj. taloženje sokova na nekom mestu. dekort. delakrimacija (lat. dekrement (ital. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. neza-štićen. ležanje. de. delat (let. dele) briši. npr. delacija (lat. lacrima suza) med. obeshrabljiveti. izdejnički. v. ocrnjivanje. popleši-ti. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. dekrepitacija (ital. dekurzus (lat. delabijalizacija (lat. januar 1624. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. nemvnje. delatio iuramenti) prav. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. im. dekurion (lat. skratiti. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. praskanje. nlat. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. nametanje zakletve. decussorium) med. optuženik. dekuver (fr. delacio hereditatis (lat. grožñani šećer. odbiti. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. dekret (lat. koje su toga dana već stupile na snagu. suženje. puckaranje. dekujus (lat. deletus) prav. delegant (lat. dekstroza (lat.

delinquere. delegirati (lat. utečniti se. delikvescirati (lat. preneti na koga (pravo. umirivanje). izdavanje robe. delivrer) osloboditi. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. delirium tremens) med. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. delikvescencija (nlat. dug itd. delirium) med. premišljanje. obeležavanje ili postavljanje granice. im. rastopljiv. stvar). hrabar. delija. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. opunomoćiti. onaj koji boluje od delirijuma. delikvescentan (lat. trg. većajući. prislačak. osetljivost. isporučiti. nežno. zavijanje rane. delirans) onaj koji bunca. delibasi) starešina delija. delikanh) mlad momak. deleterij(um) (grč. odlučno. delikatamente (ital. delineavit (lat. deliracija. limitis) grani-čiti. zavijanje. predati. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. delivrezon (fr. delineatio) crtanje. delinkvent (lat. gubiti se. per delik-vijum(lat. delibaša (tur. delenire ublažiti) pl.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. prestupnik. skici-rati. omeñavati. 2. delivrirati (fr. obeležavati ili postavljati granicu. izdati robu. položaj. izaslati. prav. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. deligere odabrati. predaja. deliberato) muz. delekcija (lat. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. delegatarius) trg. delinquere) v.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. delinquens) optuženi. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. delictum) prav. delivraison) trg. materija koja truje i uništava život. smisao za lepo. razmišljanje. delegare) odrediti. delikanlija (tur. limes. omeñiti. delicato) muz. delineirati (lat. v. delegatus) izaslanik. tugaljiv. poslati. Ae. škakljiv. isporuči-vanje. delicatamente) «uz. junak) 1. trg. deliquescens) topljiv. obazrivost. da se na vazduhu rastvori. delikato (ital. per deliquium) ili skraćeno: r. smeo. utečnjavanje. izabrati. rešavajući. previjanje rane. deliberato (ital. prikraćivanje. delinkventkinja prestupnica. član delegacije. koji treba pažljivo raditi. deleterion otrov) med. delibacio hereditatis (lat. deligatura) med. delikatamente. izbaviti. zločin. med. sa nežnošću. deligatura (lat. dogovaranje. topiti se. prav. previjanje. bunilo. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. pažljiv. delirijum. delenimentum. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. pažljivost. rastvaranjem na vazduhu. laskave reči. veoma obazriv. delirij(um) (lat. predaja. deliberativan (lat. limitis) granigraničenje. ovlastiti. delikt (lat. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. junak. delinquere. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. osetljiv. delineare) crtati. delenimenti (lat. isporuka. delikatese (fr. delikvijum animi (lat. delibal (tur. deli) lud. omeñavanje. deli (tur. delectum) biranje. delegatio) poslanstvo. deliratio) med. fin. deligatio) med. limes. pojavljuje se sa delegat (lat. delegacija (lat. maženja. delimitirati (lat. delimitirati (lat. lep. delicatus) nežan. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). deliberatio) savetovanje. delineacija (lat. srčan. ljubak. delivrans (fr. turski konjanik. ludak. ograničavanje. delivrance) osloboñenje. deligacija (lat. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. poslanik. poslati. predstavnik. v. delikato. izaslanstvo. nacrt. u umetnosti: prefinjen ukus. delegatar (nlat. istup protiv zakona. deli. delikatan (lat. ukusan. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. deliberativus) koji savetuje. zlikovac. mio. deliracija (lat. kitnjastost. mahnit. ludilo. predstavlja ukupnost odnosa. delirijum tremens (lat. d. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. neprijatan (npr. delikvij(um) (lat.). dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. mladić plahe krvi. god. ograničiti. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. trabunja. deliberacija (lat. delibatio) smanjivanje. deliquescentia) topljenje. deliquium animi) nesvestica. delinkvent. delikvent (lat. pijaničko ludilo. težak. . skica. samoupravne i politički organizovanim. izbor. deleomai uništavam. zavoj. prestup. kao predmet za uživanje: poslastica. izdavanje. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. med. otrovna materija. delirant (lat. po Ustavu SFRJ od 1974. de. delibacija (lat.

rasparčati. tembelhane) zemlja dembela. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. deložiranje (fr. demagogija (grč. 3. radioaktivni zraci. eidos oblik) med. tur. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku).) provoditi vreme u neradu. demagoški (grč. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. delogement) izlazak. mašinske delove i oruña. trabunja-ti. deltoid (grč. iznositi. odricati. demagogos) voña naroda. demarkacione trupe pogranične trupe. 2. ra-skrinkati. vlasti. demarkaciona linija granična linija. raskriti. morska svinja. potiskivanje neprijatelja. demarš (fr. delta) l. demens (lat. deliciozan (nlat. luere prati) geol. neradnik. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. delphinus) morska životinja. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. četvrto slovo grčke azbuke D . zanositi se. delta-zraci fiz. lenstvovati. deltoideus (grč. dernek) dakle. razgolićavati. demos. snop. delta. delirare) buncati. demarkacija (fr. demarkirati (nem. otkriti. demagog (grč. agein) voñenje naroda. agein voditi. poreći. i sa dijagonalama koje se upravio seku. bajan. demet) naramak. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. mio. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. voj. demos. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. govor pred narodom. sladak. vršili velik uticaj na narodne skušptine. 41% cink. izuditi. demos narod. povući graničnu liniju. demy) vrsta hartije maloga formata. završava se obično smrću. deluvij(um) (lat. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. deltoeiaes) u obliku delte. npr. 1% gvožñe. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. demaj (eng. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. v. prikazati u pravoj boji. podbada. delkredere (ital. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. u narodnoj skupštini. besneti. delitescencija (lat. tur. demegorija (grč. deložirati (fr. demarquer) ograničiti. ušće reke oblika delte). onako kako jest. umilan. dembelija (pere. delkredere. odlazak. na primer. tj. demanti (fr. delkredere-provizion trg. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. up. demembrirati (lat. biti lud. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. na podnožju Par-nasa. eidos oblik) kom. zapravo: zavoñenje naroda. med. izići. materica. pliskavica. demen-cija paralitika (nlat. delfin (lat. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. demagogizam (grč. 1% olovo. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. delphys) med. buškara. omeñavanje. delcredere) trg. odricanje. isterati iz stana. pokret. graničari. demos. rastaviti na delove. izneti) namešta]. Delfi (grč. Marke. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. bljava u prekornom smislu. delta (grč. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. demati. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. demencija (lat. što bi se reklo . mor. 5= D. d. odreći. fr. delta. razgoliti™. dembel (pere. ludilo. odseliti se. rečitošću itd. ispraviti neistinu ili netačnost. demegoria. delirirati (lat. deložman. dementir) opovrgnuti. tenbel. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. agoreyo govorim) javni govor. de-. obeležavanje granične linije. dome (grč. delfis (grč. demantovati (fr. demarche) korak. . deliciosus) divan. danas se upotre- dembelisati (pere. sa položaja. Delfi. slična kitu. trougaon. postupati po nekoj stvari. demagog. demarkacioni kordon granični lanac. poricati. rastrgati. delitescere) med. delfijsko proročište v. uti-canje na narod govorom.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. demens) ludak. recimo. deloger) izbaciti. brodske zavrtnje. demek (tur. voj. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. fig. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. ukusan. demaskirati (fr. obeležiti granicu. agein) koji rovari. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. kao zavodnik naroda. demeblirati (fr. logora ili trupa. tj. dementi) opovrgavanje. deltoidan (grč. .. poricanje. demembrare) raskomadati. maloumnik. tur. tembel) lenština. demos narod. dementia paralyti- . preduzeti korake. dementia) med. demarquer) ograničavanje. postupak.

poluutvrñenja. demisija (lat. demi-john. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demokratizirati. demirelief) poluispupčen rad. senatori u današnjoj Grčkoj. demersio) potapanje. poreklo itd. de. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. demos. demeritirati (fr. demerzija (lat. malo utvrñenje. doksa mišljenje. zgrešiti. tj. demidžon (eng. demefitizacija (lat. dimiskija. demefitizirati (lat. demodulator v. militarizirati. demos. u običnom govoru slobodoljubivost. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. očistiti od škodljivih isparavanja. sirće itd. širokih pogleda. polureljefni rad. demisionirati (lat. položaj. bez obzira na imovno stanje. koja je u nekim zemljama utvrñena. demireljef (fr. detektor. dimije v. čišćenje od škodljivih isparavanja. kratos vladavina. mephitis kužio isparenje) med. demokratizovati v. kao tvorca sveta. zahvaliti se na službu ili zvanje. npr. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demivolte) jax. demobilizirati. od zagušljivog vazduha. domilitarizirati (lat. demibastion (fr. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. razo-ružati. demiurg (grč. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. imanja. službenik u ostavci. ostavka. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. dementia praecox) mladalačko ludilo. demobilisation) voj. poluobrt (nalevo ili nadesno). otpustiti. demimonde) polusvet. demimontkinja (fr. željezo. deminucija (lat. državnim poslovima.(grč. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. za razliku od najvišeg boga. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demobilisati. Ovako naziva Platon boga. demeškinja v. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demokratija (grč. dimisija. demodoksologija (grč. utuče-nost. demobilizirati (fr. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demobilisan« v. polušanac. Dime-Sina). fr. dimiskija. demokratizirati (grč. demir)) gvožñe. demitour) polukrug. dimije. demografija (grč. demephitiser) provetriti. fr. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. demos. krateo vladam. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demisionar (fr. de-. ogrešiti se o nešto. demikoton (fr. demokratizam (grč.. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demokratija. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. demoiselle) gospoñica. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. raspuštanje. demiparalela (fr. demi-bastillon) voj. militariza-cija. logos reč. zagnjurivanje. demergere. demos narod. demir (tur. čovek slobodoljubivih. razoružavati. demir-kapija gvozdena kapija. diminutiv. demi-parallele) voj. demilitarizirati. demissi-onner) dati ostavku. tvorac (ili: neimar) sveta. militaris) voj. deminuere umanjivati) gram. v. demeriter) skriviti. diminucija. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. ja-hanje u polukrugu. krateo) v. deminutio) v. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. razoružavanje vojske. demilitarizacija (lat. demobilizacija (fr. demimond (fr. razne veličine (do 60 1). demiskija v. mephitos. dimittere. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. devojka. vlast. demen-cija prekoks (lat. nekoj oblasti ili državi. poluoptok. demo. razoružavanje. deminutiv (lat. de-. demissio) skrušenost. demograf (grč. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. čistiti. demos. supr. razoružati. demencija senilis (lat. krateo moćan sam. demivolt (fr. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. polurov. demoazel (fr. demos narod. nekoj oblasti ili državi. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. fr. de. klonulost.pišem) onaj koji se bavi demografijom. grapho . demos. demos. javna žena. demiurgos) fil. demilitarizovati v. demobiliser) voj. supr. up. demimondaine) dama iz polusveta. demograf (grč. razoružanje. nauku. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demitur (fr. narodni. kao posledica starosti. militaris) voj. demokrat(a) (grč.

po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). upropastiti. narodoljubac. up. naročito fabričkih proizvoda. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demonstratio) dokaz.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. Demosten (grč. voj. demoliran. demoliri. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demonetizirati (lat. povlačenje novca iz opticaja. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. dokazivanje. demonologija (grč. živo. predavanje robe. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. izrazito. u demokratskoj Atini: opština. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. demoralizacija (fr. narodni. daimon. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. demonomelanholija (grč. demos. daimon. demotikos) koji pripada narodu. narediti da se sjaše. i dr. demoralizirati (fr. demonstrativum (lat. demonstrira™ (lat. demofil (grč. akcija. demolir) rušenje.mologija (grč. demoliranje (fr. pokvarenost morala (ili: naravi). demonima. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. slobodno. demonizam (grč. demonstrare) pokazivati. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. daimon. izlagač. očigledno. oboriti s konja. naročito zao duh. fr. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. dumping) trg. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demonstrant (lat. demoralisation) kvarenje. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). philos prijatelj) onaj koji voli narod. to dump frljiti. daimon) natprirodno biće. daimon. demos narod. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demontirati (fr. izla-gač. uništiti. mogu odmah razoriti minama. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. pokazivač. objašnjivač. demonstrativum) gram. gubljenje hrabrosti. otuda: demostenska rečitost izvanredna. ućutkati top. upropastiti nekoga. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. pr. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. prikazivač. ovaj. demonstrare) javno. daimon. fr. demonstrativan (lat. razvaljivan>e. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. vidno ispoljavati raspoloženje. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. natprirodan. de. demonetiser. demonetizacija (fr. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. de. demos) narod. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. taj. demonolatrija (grč. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. pored razliko-vanja formalnih oblika. duh. demonomantija (grč. razvaliti. demoralizirati. pokazna zamenica. demoliranje. svog raspoloženja. otvoreno. ala. voj. . preturiti. mania pomama. naklonjen narodu. demonetiser) fin. tumačiti. demonski (grč. demolicioni sistem fort. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demolitio) v. demoralizirati. demping (eng. voj. koji nešto pokazuje. npr. demontirati. demonstracije. demontage) rastavljanje na sastavne delove. upropašćavanje. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. onaj. sotona. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. odsek jedne file. taj i dr. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. daimonios) ñavolski. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. moneta. demos (grč. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. demontaža (fr. demolicija (lat. onaj. izlagati. pokvariti. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. zla kob. ubedljiva i silna rečitost. javno ispoljavanje. pojedinaca ili gomile. demolir) rušiti. malodušnost. uništavanje. demoraliser) napraviti razvratnim. prodavati po niskoj ceni. pokvariti neku spravu. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. v. daimon.i moneta novac) fin. demontirna baterija voj. demonstrator (lat. demonstracije (lat. most itd. razvratnost. up. obaranje. demoralizirati. onaj koji tumači. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. demonstrator) dokazivač. očigledno prikazivanje. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demonomanija (grč. lat. soton-ski. npr. verovanje u aveti. demonstrans) tumač. uterati joj strah. kad ih neprijatelj zauzme. demoralisati v. demonomagaja (grč. dokazivati. lišiti MOJ. demoliran. logia) učenje o duhovima. demotičan (grč. gram. porušiti. demolirati (lat. ovaj. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. demoralizovati v. demon (grč.

muzički češalj. grč. denaro (ital. zejtina). njihovo podizanje i praktičnu primenu. mera za svilu i zlato. dentales) gram. dandy) kicoštvo. de pop praejudicando) prav. denarius) stari rimski srebrn novac. kao drvo. logos) poznavalac drveća. trg. prirodu neke stvari promeniti. obeležavanje. samo leti. denatalitet (lat. denominator ra-cionis (nlat. davanje podataka. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. c). oni kod kojih vrh jezika. denegatio audientiae) prav. denaturer) svoju prirodu izmeniti. denegirati (lat. zbijen. dendrometrija (grč. damping. . državi itd. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. dentritičan. denegacio audijencije (nlat. denarijus (lat. min. de nihilo nihil (lat. uskraćivanje saslušanja. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. dendrografički. dendroidan (grč. fr. dati podatke. odnaroñavanje. uskraćivati. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. ne nanoseći štetu. dendroliti (grč. demulentia) pl. dandy) kicoš. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. ščepam) med. objavljivanje. denotatio) označavanje. natio narod. obe-ležiti. imenovati. dendrologija (grč. vrsta areo-metra. denationalisation) odroñavanje. denaturalizacija (fr. sličan drvetu. denationaliser) oduzeti narodni karakter. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. dendrolog (grč. nlat. u vezi s tim. količnik. kao nagao nastup groznice. de-. natio narod. eko nihilo nihil. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. dendron.) dodavanjem drugih materija (gasa. eidos oblik. up. docnije 16 asa ili 4 sesterca. fr. imenilac (u razlomku). metron) fiz. denegacija (lat. cenominator (lat. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. denacifikacija (fr. odnaroditi. metron) veština merenja drveća. denominatio) imenovanje. kao i za odreñivanje njegove zapremine. dendrometar. kvocijent. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. denegare) odlučno poricati. denpi-valjak (eng. zubni glasovi. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). bez štete po prava nekog drugog. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. de-. denar. „ribati" od „riba". denatura-liser) otpustiti iz podanstva. denotare) naznačiti. denaturalizirati (lat.) med. denegatio debiti coniugalis) prav. fr. npr. denga (arap. densus gust. uskraćivanje. pomodarstvo. pri izgovaranju. denazalizacija (lat. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. dendizam (eng. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. dentalis) zubni. dempfer (nem. de. natura. s. izopačiti. denegacio debiti konjugalis (nlat. fićfirić. denzimetar (lat. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. dendron. odroditi. z. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. dens zub. denominare) kat. prijava. de-. denacionaliziranje (fr. dendron. denacionalizirati (lat. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. med. kaćiper-stvo. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. gpaphia) opisivanje drveta. denominare) nazvati. pomo-dar. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. dendron. dendrometar (grč. nasalisatio) lingv. dendrografija (grč. lithos kamen) pl. pr. učiniti neupotrebljivom za ljude. dendron drvo) u obliku drveta. denominativ(um) (nlat. dentalni (lat. lik) v. koji je najpre sadržavao 10. denotacija (lat. odbijanje. demulencija (lat. instrumenat za vañenje zuba. dendron. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. lat. po svršetku drugog svetskog rata. logi'a) poznavanje drveća. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. smanjivanje broja stanovništva. dentarpag (lat. onaj koji proučava drveta. vrlo zarazna bolest. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. d. odbijati. so. Dampfer) prigušivač. neizvršavanje bračne dužnosti. de non prejudikando (lat. naimenovanje. okamenjene biljke i okamenjena drveta. lišavanje podanstva. denaturisati (fr. zavičajnosti. denominativum) gram. dendron. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. denikotinizirati (lat. špiritus i dr. denotirati (lat. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. naimenovati. grč. de nihilo nihil) v. dentali (lat. denominacija (lat. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. dendron. arpazo zgrabim. denominirati (lat. imenitelj.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. gubljenje nosne artikulacije. javlja se povremeno u toplim krajevima. dendi (eng. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva.) i. tj.

depilatorium) med. potkazivanje. depedikulirati (lat. depalatalizacija (lat. deon. dependances) pl. bežični brzo-jav. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. ogolićenje. osiromašenje. telegra-fisati. iogia nauka) 1. depeša (fr. dentist(a) (lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. denlasirati (fr. depauperirati (lat. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. raširiti. rasañivanje (bilja drveća). deontološki (grč. prokazivač. departman (fr. dentifricij(um) (lat. deployer) razvijati. skidanje dlaka. denuncirati (lat. dentura) zubi. depecher. kol. zubar. prosto. depot) stovarište. depeširati (fr. jednostavno. gubljenje palatalne artikulacije. soba. depilatorij(um) (nlat. denuntians) dostavljač. pediculus) hig. paralyein klonuti) med. departicija (nlat. de plano) prav. denticija (lat. depenirati (lat. deplasiran (fr. denuncijant (lat. učenje o lekarskoj etici.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. izlečiti od paralize. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. zbog koje. potiskivanje. deploratio) oplakivanje. denuntians) dostavljač. deparalizirati (lat. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. prinadležnosti. zubni lekar. tužitelj. pertinencije. deplere isprazniti. denticuli zubići) pl. logia) teol. mor. optužba. sažaljevati. depauperacija (lat. deplacement) premecJtanje. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. brzojav. prav. de. promeniti mesto. zubalo. grč. zubna kost. denunpijator (lat. bez okolišenja. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. fig. v. depilatio) opadanje kose. de. razvijanje. postrojavanje za borbu. denuntiare) dostaviti sudu. dependencije (lat. pauper) osiromaši-ti. reppa pero. sredstvo za skidanje kose i dlaka. dis. deplacer) premestiti. rñav položaj. nazvan još i moralnim dokazom. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. lišiti nekoga imanja. pauper siromah) osiromašavanje. denudacija (lat. zub. deplecija (lat. koji nije na svom mestu. deploracija (lat. prav. deplantacija (nlat. tužitelj. (etra). dependere) pl. deplantirati (lat. depedikulacija (lat. ispražnjavanje. deplantatio) presañi-vanje. žaljenje. de. dipennare) trg. delokrug. dentitio) med. dentis zub) zool. denudatio) otkrivanje. zapremina istisnuća. brzo dostaviti. potkazati. vojska koja služi za . departitio) podela. 2.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. npr. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. depandans (fr. deploajirati (fr. prokazati. depilirati (lat. prinadležnosti. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. sklonište. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. deplasman (fr. otkloniti uzetost.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. voj. prokazivač. deplorirati (lat. rasprostirati. v. razvašljivati. potkazivač. palatum) lingv. npr. dens. tj. depletio) pražnjenje. depo (fr. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. denuncijant (alt. planta bil>ka. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. pertinecije. deontologija (gr. ukloniti. lat. de. smenjivanje. deontološki doka z za postojanje boga. osirotiti. postrojavati se za borbu. raz-dela. dentura (nlat. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. depilacija (nlat. po naročitim kuririma. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). glavna masa iz koje se sastoji zub. zajednička delatnost erozije i raspadanja. brzojavi™. dens. rasaditi. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. deploajiranje (fr. usled odnošenja zemlje. potkazanik. prokazivanje. pediculus vaš) hig. de plavo (lat. povući nalog. razvašljivanje. farm. de. odvajanje kostiju od mesa. pogrešno ili rñavo postavljen. zapremina dela broda pod vodom. odeljenje. denuncijant. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. de-. koje se obično šalje najhitnijim putem. zvanično pismo. deplace) neumestan. optužiti. deplanta-ge) presaditi. ital. denuntiatus) dostavljenik. sa svog mesta. denuntiator) v. denuvcijat (lat. deontos dužnost. razvijati se. deplorare) oplakivati. srez. dsntiekaliij(um) (lat. potkazivač. deploiement) voj. dolazi do snižavanja tla. ukratko. optuženi. arh. pri čemu neza-sićeni ili manje . sažaljevanje. magacin za robu. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. »saliti. deon dužnost. voj. fil. okrug. denunpijacija (lat. lišiti kose. odelenje (stana). depilare) skinuti kosu (ili: dlake). dentin (lat. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. dens) zubni tehničar.

deportacija (lat. polos stožer) fiz. oblast koja leži niže od morske površine. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. nešto. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. depozit. depressio) psih. depresivna oblast meteor. utučenost. npr. upućivanje po kazni u neku koloniju. proterati. deponere) v. depositeur) čuvar. deponens (lat. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depopulacija (lat. deprimere. depolitizirati (lat. depo-posao bank. npr. depresija (lat. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. dati. u ostavu. potisnuti sa položaja. pogoršanje. deponirati (lat. depozitum v. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. in depozito (lat. depreverbation) lingv. iskvarenost. deposedirati (lat. potištenost. deportiran (lat. fiz. deponent (lat. vojsci itd. položiti. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. de. depositum) povereno dobro. talog. an depo (fr. de poius. u sefovima. en depot) na čuvanje. izgnati. deponere) odložiti. deposse-der) prav. hartije od vrednosti i dr. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. oterati. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. posredovanje. raseliti (stanovništvo). mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. depopulirati (lat. de. deponentni glagol. opadanje stanovništva. deposter) voj. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. astr. depravacija (lat. zalog. službenicima. in deposito) na čuvanju. pokvarenost. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. topovsku cev upraviti niže. vojsku itd. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. grč. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. deponere) v. izopačenost. deponens) gram. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. depoiularizirati (lat. deport (ital. pred sudom iskazati. deportatus) prognan. depozitar (lat. poglavito osetljivosti. fr. kad vanka prima na čuvanje. deponirati. depolarizacija (lat. svedok pred sudom. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. deportirati (lat. službe-nike. arhiv. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. polus. izvaditi iz prese. depozicija. depopulatio) raseljavanje. nlat. . poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. deprecatio) molba za koga ili za što. bank. vladalac koji je zbačen s prestola. depreverbacija (fr. meteor. polos) fiz. či-novništvu. razvrat-nost. izgnanje.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. kol. proterivanje. knjigu. depositor) v. prav. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. Engleza u Tasmaniju. iskaz pred sudom. depolarizirati (lat. polos stožer) fiz. deponent. grč. prognati. lišiti nekoga narodne naklonosti. depozicija (lat. izgnan. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. fr.). dspolitizapija (nlat. padanje cena. npr. depozit (lat. depolir) oduzeti sjajnost. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. baciti u bedu. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. npr. glatkoću.) i melanholijom. trg. deprefiksacija. v. ono što je dato na čuvanje. preklinjanje. dakle. deportare) prognati. depozitor (lat. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. deprekacija (lat. depostirati (fr. ulog. depoviranje (lat. ulagač. depressio) voj. de-posedirani npr. depravatio) moralno kvarenje. depositorium) odelje-nje za čuvanje. deponovati (lat. prisilno upući-van>e u logore. de-possidere. Francuza u Novu Kaledoniju itd. opadanje cena. u pohrani. dati na čuvanje. nanos. deponens) polagač. klonulost psihičke energije. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. med. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. depolirati (fr. poslati u zatočen>e. de polus. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. poslati po kazni u koloniju. depopulari opustošiti. ulaganje. depono-vati. pro-teran. vojni materijal koji služi za dopunu. de. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. depozitorij(um) (nlat. zauzimanje za nekoga. činovništvo. spuštanje. opljačkati) raseljavati. depolarizator (lat. deportatio) progonstvo. depositarius. oterati sa mesta. ulegnuće. grč. uložiti. primiti ad cepozitum (lat. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. nizak pritisak vazduha. da bi ga davao drugima uz veći. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depresirati (lat. fr.

koja se održava. po značenju i obliku. hem. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derangement) smetanje. derivativum gram. tj. tj. ostavljanje. izvoñenje. deprecijativan (lat. derwis. lica koja. ugnjetavati. depurgatorius) v. izabrati. deprimirana kapi-larnost fiz.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. nlat. kao jedan deo svojih prinadležnosti. stvari bez gospodara. deputacija (lat. izazvane njihovim obrtanjem. trebiti. poslanstvo. npr. npr. izvesti. depresorij(um) (nlat. napuštanje. derviš) pripad-nik derviškog reda. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. pored plate. de-. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. depresorii nervi biol. v. nazna-čiti. omalovažavadeprimirati (lat. voditi poreklo od. deputatum) onaj koji prima deputat. derivare. proizlaziti. pogružiti. jedne reči iz druge. depurativan. voj. deranžman (fr. de. remetiti. prav. trebljenje. pročišćavanje. v. derivometar predstavništvo. derivatum. depuratoran (nlat. derivatum) gram. depurgare) čistiti. vrši popravku kursa. oneraspoložiti. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. derivare. depuratio) čišćenje krvi. aden žlezda) med. deprimere) pritiskivati. kod katarakta. cena. iz nečega. u naturi. de profundis (lat. naročito lekovi koji čiste krv. derelikcija (lat. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. koji znači oslabelost. deputirati (lat. poremećaj. potiskivani moždane opne. derivare odvoditi. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. izvoditi. med. očistiti krv. predstavnik. naročito koji pomaže čišćenje krvi. derviš (pere. de. derivatus) izveden. instrumenat za svlačenje. pretium. de-primiran puls pritisnut. deputare) odrediti. derivirajuća sredstva. poremetiti svoje imovno stanje. deputirac (lat. pročisti-ti. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. napuštene stvari. depurgatio) čišćenje. derivare izvoditi. izvod. derivancija (lat. pomeriti. sla-biti. derivometar (lat. koji odvodi na drugu stranu. nerv povući naniže. derivatum. otrebiti. izvedena reč. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. deputat (lat. izvoñenje. deranger) uznemiravati. prema tome. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. zapaljenje vratnih žlezda. depuracija (nlat. derivare. zadužiti se. avij. derivatum) gram. oslabiti. depurgacija (lat. tlačiti. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. poremetiti. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. Npr. prima godišnje u stvarima. nov glagol patiti. depurancija (lat. psalma. depurer) čistiti. odstupanje od pravog puta. med. mat. klasična trka u Engleskoj. poslanici. smetati kome. derelictio) prav. drva. zadržavati (koga). pasti u dug. de profundis) „iz dubina" (početak 130. derivare izvoditi) dolaziti. sredstva za čišćenje. depressorium) med. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. reč koja je postala od neke druge reči. nov prost glagol. depurirati (fr. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. deprefiksacija (fr. pokvariti.. stan i dr. očistiti. deranžirati (fr. derbi-krek (eng. pritisnuti. dereglija (mañ. izvedenica. depurgativan. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derivat (lat. postati od. u ime neke veće organizacije. uputiti. metron mera) avij. poremećenost. derivativan (lat. derby) sl. depurgativan (lat. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. miševa. derelikta (lat. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. depuratorius) v. derivan-tia) pl. slab puls. grč. deputatio) izaslanstvo. uznemiriti. derivirati (lat. deputatist (lat. depurgirati (lat. stanovati — stanovnik. ko- dsradenitis (grč. npr. utući. derivati (lat. žito. jugozapadno od Londona. depurativan (fr. iznuravati. sekte (tarika). nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. depurgatoran (nlat. prefixe predmetak) lingv. diferenci-jacija. deratizacija (fr. uznemiravanje u poslu. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. vrednost) koji izaziva prezir. derivata) pl. koji ju je osnovao 1779). u sredu posle Trojice. derivare. lor-du Derbiju. depuratif) koji čisti. derivacija (lat. rivus potok. dere vrat. med. pobrkati. koji je postao izvoñenjem. oduzimati snagu. tur. nered. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. deputatus) zastupnik. derivatio) gram. . depurantia) pl. derbi (eng. derelicta) pl. ona koja odvode sokove. derivatum (lat. oduzimanjem predmetka za-.

nćsos bolest) med. lat. briga. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. stavlja van snage. dermatoze (grč. dermatol (grč. dermatonoza (grč. žućkast. pathos bol. bol kože. tome sečenje) med. dermatalgija (grč. naročito u modi. pa i najmanja promena na koži. derogacija (lat. patheln patiti) med. spasmos grč) med. stavljanje van snage. tovar jednog broda. cilj. skopeo gledam) med. osujetiti. oduzimati. derogativan (nlat. ono što je najnovije u modi. dermatitms (grč. derma. v. ukidanje neke naredbe. tj. dermografizam (grč. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. voj. svaka pora.derma 206 desenater derma (grč. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). deses muz. ukinuti. dermatolog (grč. derogatio) krnjenje. eldos vid. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). smanjenje. desig-nare obeležiti) namera. ñerma) ned. ograničavanje. zakinuće. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. ñerma koža. osnova jedne kompozicije. šara. dermatoliza (grč. desantni brod (fr. gotovani koji žive na koži. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. dsrmologija v. ñerma. derutirati (fr. udarom. derogativus) koji krnji. vašar. pobrkati nečije namere. dermatografija (grč. dermalni (grč. smesti. •zapaljenje kože. spuštanje. nauka o kožnim bolestima. dermatonoza. ñerma. iatrela lečenje) med. dermotomija (grč. voj. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. ñerma. ñerma) kožni.(grč. fort. derd. plastike veština uobličavanja) med. desen (fr. nacrt. mykes gljiva) med. žalost. odstupanje (npr. za pola stepena sniženi ton de. neprijateljski upad u neku zemlju. bora. opozivan. dessinateur) crtač mustara. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. ñerma. lečenje kožnih bolesti. radi na uštrb. deroute) nered. opozvati. naročito nervoznih. kožni para-ziti. rasecanje kože. dermijatrija med. dermo. koje ostavljaju trajan i jasan trag. dermaskop (grč. derma. v. dessin) trg. razbiti. plan. zakidati. padina. ñerma. dernier eri) poslednji krik. grapho pišem) opisivanje kože. skopeo gledam) aparat. lekar za kožne bolesti. otok kože. oduzimanje. uzoraka. činiti krivo. površine ili dubljih slojeva kože. bolest kože. desenater (fr. dermatoid (grč. zakinuti. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. descente) silaženje. veština ggunjenja životinja. svadba. dernije kri ((fr. grč u vratu. disegno. ñerma) v. koji opoziva. povrediti. odyne bol) med. ñerma. staviti van snage. u obliku naročitog ogledala. zahidanje. osoba (nastaju trljanjem. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. . rasturi!??. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. zoon životinja) pl. derogare) krnjiti. grapho pišem) med. ñerma. koji ukida. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ñerma. gljive gotovanke. tylos žulj) med. kožni žulj. tur. des. dernek. derospazmus (grč. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. dermatozoe (grč. (fr. derma. smanjiti. dermatomikoza (grč. ital. ñerma. dermoskopija (grč. dirnek) sabor. pomoću koga se može videti svaka. koji pripada koži. dermatotilus (grč. dernek (tur. dermatodinija (grč. muz. ñerma. dermatopatija. 2. ñerma. dermatijatrija (grč. ñerma. ñerma. rasulo. kožni. dessein. v. lat. v. bol. zbuniti. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. koji se tiče kože. dermatoplastika (grč. veselje. algos bol) ned. derut (fr. jad. ñerma. plastike veština uobličavanja) 1. dermatom (grč. silazak. dermatodčlija. dermatijatrija. dermatotilus. šteti. ñerma) med. ukidan. npr.pojave na koži kod nekih. propast. okrnjiva-ti. dert (pere. dermatičan (grč. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. neki zakon. dert) tuga. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. dermoplastika (grč. ñerma. derma talšja. vojska dovedena vodenim. raditi na uštrb. dermatopatologija (grč. oleum ulje) farm. bežanje u neredu razbijene vojske. koji je u vezi s kožom. derogirati (lat. okrnjivanje. od ugovora). nagib. u vezi sa kožom. ñerma. dermatologija (grč. uzorak. zakona. derma. logia) nauka o kožnim bolestima. dermotilus med. dere vrat. ñerma) kožni. vrsta. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. med opšti naziv za bolesti kože. derma. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. dlačica i dr. zavesti. opozivanje. poslednja novost. dermatopatija (grč. logia) nauka o koži. ñerma. dermatologija. ñerma.

desinirati (fr. desperado očajnik) razbojnik. desikacija (lat. poslastice). nešto što nedostaje. desolacija (lat. ocrtava. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. klonuo duhom. gubiti svaku nadu. despotizam (grč. puste želje. bezutešan. ocrtavan. desiderativan (nlat. designatus (lat. potreba. obeležava. praznina koju bi trebalo popuniti. decigram. i koja mustru. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. završetak reči. pod desenzi-bilizacija. deser. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. despekcija (lat. koji opisuje. despectus) preziranje. nacrtao. omalovažavati. desinere završiti se. nacrtna geometrija. desiderat (lat. neograničena vladavina. fot. razo-renje. osećanje bezizlaznosti. desigvirati (lat. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. designare) označiti. samodržac. klonuti duhom. želja. dessiner. prikazan. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. despekt (lat. desperatio) očajanje.). gubiti ljusku. despekt. tiranin. describere. voće. čega nema. krajnje ogorčenje. samovolja. prestati s čime. desolare) opustophen. čeznuti (za čim). supstan-cije (kod koprivnjače i dr. bez nade. desiderium) želja. designator (nlat. baciti u očajanje. krajnje ogorčen. siccus. prikazivanje. očajan. rastvorenih u vodi. naznačenje. poslednji deo obeda (sir. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. rušenje. neograničeni vladalac. razoren. descriptif) opisan. verba desiderativa) gram. grdnja. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. opis. deskripcija (lat. potreba.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. nestale stvari. desiderija pija (lat. designativan (nlat. desideratio) nemanje. desiderativus) koji izražava želju. skromne. odreñivanje. dakle. pasti u očajanje. desideracija (lat. desertni tanjir. slatka i jaka vina). ostrugati l>uske. despectio) v. uništen. designaciona presuda prav. desimetar (fr. dessine) crtano. disegnare) crtati. imenovanje. koji označava. deskvamirati (lat. dessert) v. desigram v. žude-ti. nacrtano. ital. despectare) potcenjivati. stvari koje su potrebne. dssignacija (lat. prezirati. desiderata (lat. despotes) neograničeno gospodarstvo. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. stvari kojih nema. desiderirati (lat. očajanje. tiranstvo despotizam. desolatio) pustošenje. koji prikazuje. deskriptiva (lat. krajnje ogorčen čovek. kraj. honorar. desperatan člat. koje su poželjne. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). nlat. desiderij(um) (lat. desperado (šp. desperacije (lat. despektirati (lat. desistirati (lat. describere opisivati) mat. prezir. označenje. desiderare) želeti. samovoljan gospodar. desperatus) očajan. desert (fr. designator) razvodnik. nedostajanje. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. verba desiderati-va (nlat. desnog (grč. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med.). potrebu. naz-načiti. imenovati. desinencija (lat. crtao. fr. fr. uništiti. desperatist(a) (lat. odreñuje. nai-menovati (nekoga za nešto). poruga. razoriti. desolirati (lat. obeležavan. med. desolare) pustošiti. designativus) označavan. decimetre) v. neu-tešnost. desiccatio) sušenje. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. decimetar. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). deser (fr. deskvamacija (lat. titula grčkopravoslavnih vladika. suv. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desperare) očajavati. žudnja. očajnik. opu-stošiti. naimenovanje. skicirati. desquamatio) ljušćenje. despicere prezirati. a koji još nije uveden u dužnost. okaniti se nečega. tanjir za voće i poslastice. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. desoliran (lat. teško ožalostiti. za popunja-van>e zbirki. desperirati (lat. deservit (lat. duboka tuga. desine (fr. designatio) označavanje. ime. ocrtavanje. desquamare) oljuštiti. bezglavost. ucveliti. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. npr. desideratum) nešto što je poželjno. isušivanje. odrediti (nekoga). onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. desenzibilizacija (nlat. zahtev. desideria pia) pl. desiderata) pl. desperare) čovek bez nade. čežnja. molba. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. odredan. Podanici . gubljenje ljuske. desinence) gran. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. deskriptivan (lat. re-dar. descriptio) opisivanje. nedostatak. dessert) prislačni. neograničeni gospodar.

rasparčan. detailleur) trgovac namalo. sudor znoj. razrušljiv. posvete. izlapiti. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. prekapnica. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. destinacija (lat. destillare) destilacijom do-bijen. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. destilirati. sitnica. unipggavanje. na parče). detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. adresat. razo-rilac. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. tečni proizvod destilacije. voditi poreklo. kostiju i dr. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. posvetiti. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. an detaj (fr. de. pridodat. detacher) odvojen od celine. krčmiti. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. nasitno. prevratnik. opisivanju). putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. destillare kapati. opredeljenje. namena. destructibilitas) razorljivost. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. a potom ovu. izdvaja. primalac. tiranski. dette flottante) leteći dug. onaj koji peče rakiju. destinare odrediti) lingv. naročito državni dug. detaširan (fr. destruktibilitet (lat. prekapavati. postupati nasil-nički. prečistiti. proces prikazan pod destilirati. despotes) neograničeno gospodarstvo. destra desnica) kola destra (ital. detaksacija (nlat. popravljen. spuštati se. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. de-. despotija (grč. detant (fr. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. do sitnica pričati (ili: izlagati. detaširati (fr. prodaja namalo. destinirati (lat. detail) pojedinost. detaljirati. uništljivost. poboljšava. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. destinatio) odreñenje. osamljen. neograničeno. dette publique) državni. i o uzrocima toga i takvog razvitka. otcepljen od celine. det publik(fr. despotes) samovoljno. desudatio) znojenje. voj. na komad. dodeljen. descendent (lat. destilater (fr. ponovo napraviti tečnom. detailler) opširan. neograničena i samovoljna vladavina. descendentia) potomstvo. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. izlaganje) nabrajanje do sitnica.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. bez veze sa ostalim delovima. det (fr. dosti dovati v. uništljiv. rashlañivanjem. colla destra) kuz. nasitno. sići. destillatio) hen. detalj (fr. raza-ranje. nasilnički. destructio) rušenje. desublimacija (lat.). poreklo. otkomandovati. rušilački. dug. podrobnost. potanko. opuštenost. prevrat. razrušljivost. despotizirati (grč. krajnji cilj. pečenje rakije. prečišćen. komada ti. detachement) voj. det flotant (fr. detaše (fr. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. destra (ital. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. otcepiti. unuk. detaljist(a) (fr. hem. konsig-nator. detache) muz. taksacija. fabrikant likera. en detail) trg. sitničar. poticati. destina-taire) trg. desudacija (lat. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. otcepljen. preznojavanje. opredeliti. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. opisivati). javni dug. unipggilac. naročito Lamark (v.). pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. ako se ohlade do odreñene temperature. fr. destructibilis) razor-ljiv. destructivus) razoran. vršiti nasilje. koleno. destilacija (lat. destillateur) onaj koji preči-šćava. isparavanje. opširno. dette) podužica. a. descendens) potomak. destilirati (lat. detašman (fr. name-niti. dsstiliran (lat. destruktibilan (lat. destinatarius.i stilla kap) ispariti. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . desugestija (lat. praunuk itd. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. destinater (nlat. usitnjavati. trg. detaxatio) v. učenje o postanku. isparavanjem prekapa-ti. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. destrukcija (lat. pridodato. destruktivnost (lat. destructor) rušilac. opisivanju). destillatus) hen.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. detaljiranje (fr. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. descendirati (lat. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. destilat (lat. kazan za pečenje rakije. detaljisati v. destruktor (nlat. detaljiran (fr. Darvin (v. de-struere) razornost. descendencija (nlat. dsstruktivan (lat. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. destinativ (lat. u novije vreme. detailler) rasparčavati. detaljirati (fr. destinare) odrediti. descendentna teorija bkol. darvi-nizam) i Hekl. prodavati namalo (ili: nasitno. padež cilja u najopštijem značenju. izdanak (dete. lamarkizam). despotski (grč. opširno pričanje (ili: opisivanje. scendere) silaziti. skidati se. neku tečnost. desnom rukom. pretvoriti u paru. na parče. do deliti. de-.

determinato (ital. npr. grmljavina. eks-plodirati. determinabilitet (nlat. trg. pulsa. detoksinizacija (lat. odvraćanje od zla pretnjom kazne. (lat. de. opredelji-vanje. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. determinare odrediti) fkl. deterirati (lat. presudan faktor. determinisati (lat. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. determinare) fil. tobožnje sopstvenik. detoner) puknuti. pomenuto. deteriinirati v. determinabilis) odre-dljiv. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari.grč. pejora-tivan. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. determinare odrediti) mat. pritežalac. iznošenje na videlo. za razliku od sopstvenosti. determinare) ograniči-ti. privatan detektiv lice koje. detektiv (lat. pobudama. opredeljen. up. rešljivost. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. sredstvo za čišćenje. odrediti. deterdžent (lat. odreñenost. detegere otkriti. a deto (ital. eng. ldg. detersorium) med. detekcija (nlat. odredbeni. eng. . muz. po porudžbini i za nagradu. lat. detraktor (lat. krvi otvaranjem vene. napred imenovano. tresnuti. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. organizma i dr. ograničljiv. ograničl>ivost. odrednica. determinativus) gram. 2. detentio) zadržavanje. detractor) opadač. ograničen. detranp (fr. prav. klevetanje. detersio) čišćenje. deterritio) zastrašivanje. supr. determinativ. odluka.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. pogrešno pevanje. detevtor (lat. prasak. odreñenje. detergirati (lat. detectio) otkrivanje. deterzija (nlat. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. detegere otkriti. nezakonito zadržavanje. npr. tresak. opredeljenje. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. determiniran (lat. detencija (lat. detonirati 1. determinacija (lat. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. sasvim neprimetno. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. utvrditi. detonator) upaljač. deterzorij(um) (lat. odlučljivost. determinativus) odre-dan. determinisati. detergere) obrisati. deteriorativan (lat. koji odreñuje. oštro naglašeno. čistiti. za-plašiti. determinativan (nlat. odreñivati. posuña i dr. determinabilitas) odredljivost. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. ispadanje iz tona. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. indetermini-zam. gram. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). npr. opredeliti. odredba. detonacije (lat. determinizam (lat. determinante (lat. deto (ital. fr. detto.detektiv 209 detranp determinativ (lat. potajno motri rad pojedinih ličnosti. determinato) muz. pristalica determinizma. deterior gori) v. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. klevetnik. obelodanjivanje. stvarno raspolaganje nekom stvari. determinatio) odreñivanje. obustava. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. detentor) prav. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. (fr. odlučnost. detektor (lat. detonatio) pucanj. sinteza opštih pojmova u posebne. očistiti. oduzimanje. odlučljiv. v. determinatus) odreñen. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. onaj koji raspolaže nekom stvari. odlučno. toga istog. znojenja itd. detonare. detergere čistiti) med. smenjivanje. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. zakup-ca.). determinabilan (nlat. materije. disanja. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. otrti. inde-terminist. prasnuti. deterrere) zastrašiti. deterziv (lat. opredeljenost. a detto) istoga dana. činilac koji odreñuje pravac i cilj. detractio) odbijanje. eng. rešenost. detericija (nlat. tj. 6 kg brašna 9 kg deto. praviti snimci. deterziv. tečnost i dr. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. to isto. determinist(a) (lat. panjkenje. rešljiv. opredeljivati. tajni policajac. distonirati. detrakcija (lat. determinare odrediti) fkl. detective) potajnik. jus detrakcio-nis (let. pogrešno pevati. panjkalo. otirati. eksplozija. detergere. supr. dictum) rečeno. detoner) muz. odlučiti. determinanta (lat. detonator (lat.

podnositi) med. detritio) trljanje. verba defectiva) gram. fr. deuterogonist(a) (grč. splašnjavanje. defekacija (lat. koje su tek docnije primljene u kanon. defanzivni položaj voj. koji je za odbranu. defanzivni ugao voj. topovskoj ili puščanoj. pathos bol) med. de-transportatio) tip. detronizacija (lat. v. dii) pl. faix srp) požnjeti srpom. npr. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put.. da se da. vidovnjak. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. znak D. sa prazninama. spoljašnje zaštitno sredstvo. deuteroni (grč. proizvodi raspadanja. fiz. detroner) v. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. nepotpun. de facto) v. odbijati. deuteros. mana. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). fiz. deuteropatičan (grč. detritus) oblutak. dewas) bog. detrusorium) med. tj. deuteroza (grč. „bog iz mašine". neočekivano posredovanje u nekoj stvari. u antičkoj tragediji. imenica doba. defensiva) odbrana. detumescencija (lat. detumescere) med. svrgnuti s prestola. fr. detrahirati (lat. detruzorij(um) (nlat. odbrambeni rat. popustiti (otok). de-transportare) tip. deuteronomijum. deus. deuteroskop. detur kopija (lat. thronos presto) lišavanje prestola. splašnjavati. defectivus) nepotpun. jedan deo nasledstva. defektivan (lat. detransportacija (lat. deus (lat. ozloglasiti. deus eks mahina (lat. oklevetati. defectus) krnj. odbrambeni položaj. istrošen kamen. ukloniti. detur) neka se da. deuteros) hem.(grč. de-transpositio) til. ponovo rasporediti. deuteros. sskr. defensus. defektivni glagoli (lat. deuteros. v. deuteros. def. dni (lat. vatri. koji je. uskratiti. deuteros. skopeo gledam) vidovit čovek. praznina. defensif) odbrambeni. defanzivni rat voj. drugi brak. detronirati (lat. detur (lat. de. defekt (lat. de. obediti. reč koja nema svih oblika svoje promene. . pisma. defanzivno oružje voj. defectivum) gram. deuteros. tur. zaštitni. daire. deuteros) ponavljanje. nepotpunost. defektivitet (nlat. de. detransponirati (lat. detronizirati. grč. npr. dewa. defanziva (fr. oštećen. grč. oni koji nemaju svih oblika. deuteroksid (grč. defaecatio) čišćenje od šljama. mesto izloženo unakr-snoj. glagol jesam itd. taloga. detumescirati (lat. slika raće-na vodenim bojama. prilaže se prepis rasprave. izbacivanje izmeta. grč. onaj na kojem se očekuje napad. defektiv (lat. greška. detranspozicija (nlat. detumescere) med. tj. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. radi zaštite od škodljivih uticaja. prečišćavanje. deuteronomija (grč. detranspozicija. bogovi. fig. jezgra teškog vodonika. deutero. pod fakat. oxys) hem. defamirati (lat. grč. mešanjem. ukloniti. opanjkati. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. supr. potonji. deuterijuma. ofanziva. daff. deus eh machina) lit. deuteropatija (grč. npr. naročito šećernog soka pomoću kreča. prestati da otiče. odbiti. deuterij(um) (grč. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. de-transponere) tip. def (arap. thronos. npr. detritus (lat. med. defalcirati (lat. defakto (lat. deuteros drugi po redu) hem. diffamare) izneti na rñav glas. de. kvar. defektan (lat. ispravljanje izmešanih strana. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. koji nema svih delova i oblika. rušenja. deuteros. hem. detrahere) odbiti. deuteros. iznenadna pomoć. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. rana napravljena trljanjem. defensivum) med. defectivitas) krnjost. detur copia se. detransportirati (lat. detricija (lat. deuteroskopija (grč. tj. teški vodonik. biol. difamirati. skopeo) drugi vid. uzeti napred. protocolli) prav. defanzivan (lat. prav. izmešane strane ponovo dovesti u red. manjkavost. detransponirati. drugog ranga. u kasi. nepotpuni glagoli. deuteroskop (grč. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. šljunak. oduzimati. manjkav. up. defanzivno sredstvo (lat. tef) v. rat koji se vodi samo radi odbrane. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost).detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). pathein patiti. thronos) lišiti prestola. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. deuterogamija (grč. deugeronomion (grč. oksid drugog stepena. defectus) nedostatak. detronizirati (lat. manjak. oduzeti. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). nepotpunost. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. theos. na motoru.

defectuositas) v. defendens) v. defenzor. definicija (lat. ćuprija. deferens) onaj koji traži zakletvu. definitiva sen-tentia) konačni sud. deficiens) otpadnik. dopunjavanje. deficit (lat. manjkav. naružiti. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. deficere nedostajati. pr. definitor (nlat. defektologija (lat. defensor) branilac. deficitaire) koji ima deficit. dužnik. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. bez vere u uspeh ili pobedu. ispunjavanje laboratoriju ma. manjkav u nečemu. svečano prolaziti. defectio) otpadanje. odreñen pojam. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. definitum) nešto odreñeno. definitivno. popuštanje u snazi. dsfenzija (lat. konačna presuda. nedostaje. defaitiste) pristalica defe-tizma.. provizorijum). defekcija (lat. završne redakcija ugovora. definitfo) log. odme-tanje. efeminacija. deficijentan (lat. grč. iznurenost. npr. definicija. tj. defendend (lat. klonulost. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. zaklju-čen. defectus. manji iznos u jednom računu. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. definitivan (lat. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. defilirati (fr. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. defaire) praviti maloduš-nim. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). popunjavati. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. zaštitnik. klanac. klanac. fig. defensio) odbrana. odreñen.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). definitum (lat. defektuozitet (nlat. definitivum (lat. To je rodna. defiguratio) kvarenje. de-figurare) pokvariti. defilman (fr. definitiva seitencija (lat. deferent (lat. ureñivanje. nije tu) manjak. kec. grč. defectus. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. zaključenja mira pre pobede. definitiva (lat. definicija. defile (fr.. defanziva. malodušnost. defendent (lat. defile) tesnac. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. defektura (nlat. neverovanje u uspeh ili pobedu. onaj koji ima manjak u računu. defaite poraz. dostavljač. nagrñivanje. viši član jednog kaluñer-skog reda. pre-sudan. čovek malodušan. defetistički. slabljenje. konačno ureñenje (supr. nejak. snabdevanje. nedovoljan. zameravati. voj. klonulim. kapija itd. defilement) voj. defendendus) optuženi koga treba braniti. defigurirati (lat. suma za koju su prihodi manji od izdataka. pojam objasniti drugim pojmovima. defenziva v. ponovo naručivati. deficitan (fr. onaj koji odreñuje. definitiva) završni ispit. definitivum) konačno objašnjenje. proneveriti. pravobranilac. paradni marš. defeminatio) pete. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defici-taran. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. izričan. defectura) fark. genetička definicija. unakaživanje. deficijent (lat. defetizam (fr. tj. u pošti: javiti da je nešto nestalo. starešina manastira. klijent.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. konačan. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. defiguracija (lat. odrediti) log. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. definisati (lat. odreñenje (ili: odredba) pojma. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. v. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. ma-nisati nečemu. up. . kasi itd. manjak u kasi. dopunjavali. defenzor (lat. defetist(a) (fr.). unakaziti. supr. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. defemivacija (nlat. skopeo gledam) tehn. nepotpun. mentalno (duševno) slab. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. koji nekome drugom nudi zakletvu. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. pojam odrediti. defectivum) gram. generička. defectus. fig. zastupnik. defektoskopija (lat. svečan prolazak. 2. nagrditi. grč. definitor) odredilac. prolaziti paradnim maršem. definire ograničiti. defetirati (fr. iznu-renje. defektirati (lat. dril. slab. štićenik. definitivus) odlučan. ispitivanje. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. praktični učiteljski ispit. deficit nema. tačno. malaksalost. deficiens) l. slabouman. odmetnik. defek-tivitet.

osloboćavanje alkoholnih tečnosti. prikladnost. centrum središte. deflagrare) sagoreti. inflacionisti. naročito u državnoj upravi.. utaja. decenij(um) (lat. grč. deflorator (lat. prosinac. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. phlegma) han. najpoznatiji su. mana. brojeći od marta. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. izgoreti. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. deformatio) kvarenje oblika. decemvir) član kolegija od 10 članova. grč. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. deflatio) fin. nagrñenost. prista-lost. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. defleksija (lat. decempeda (lat. decem (lat. nešto više od 3 t. iskvariti oblik. unakaživanje. carinu itd. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. defluksija (lat. decemvirata. decemviralan (lat. defloracija (lat. skladnost. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. savetovanje da se nešto ne učini. zjap-ljenje. lažljiv. prav. pošten. unakaziti. dehortatio) odvraćanje. prikladan. od vode. deflektirati (lat. genesis postanak) han. god. dehiscentan (lat. kidanje lišća sa drveća i dr.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. decsntralizacija (lat. decentralisati v. ned. defraudant (lat. decem) deset. defraudatio) pronevera. tj. krijumčar. deflorata (lat. defolijacija (nlat. oduzimanje nevinosti devojačke. decemvirat (lat. deflektor (lat. decens) pristao. vatrom očistiti. „Zakon na deset tablica". naročito: prikriti porez. uzdržljiv (u umetničkom smislu). pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. de-. deforman. kao posledica i cilj toga. deflorare) oduzeti devojci nevinost. deformisati (lat. dehortacija (lat. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. nagrñiva-nje. neopravdan izostanak. naročito u državnoj upravi. deflagratio) hen. defterdar v. deflacionisti (lat. narušen. prevara. nedostatak. deformis) pokvarena oblika. deflegmirati (lat. defraudirati (lat. opadanje. deformacija (lat. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. deformitet (lat. krijumčarenje. nedolazak na suñenje. pes stopa) motka za merenje. veća samostalnost pojedinih delova. pristojan. de-. odstupanje. de. deceptivan (lat. deflegmirati. listopad. decembar (nlat. dehiscencija (nlat. defunkcija (lat. tefterdar. utajiti. supr. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). defo (fr. decentia) pristojnost. decembra 1851. proneveravati. deformis) v. deforman (lat. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). tefter. obmanljiv. nakaznost. decemviratus) vladavina desetorice. deflorisati (lat. decem. med. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. skrenuti. dehidracija v. naružiti. decipere varati) varljiv. utajivač. obeščastiti. dimovuk. defungere) prestanak života. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. oblika. osloboditi od vode. . neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. skretati. otvoriti se. defluxio) oticanje. defraudant. iz stare rimske istorije. deflagrirati (lat. nagrñenje. savi-janje. obgoreti. smrt. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. phlegma sluz) hem. pokvarenost oblika. unakaženje. varalica. unaka-ženost. decentan (lat. deflacija (lat. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. dehiscirati (lat. de. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. defter v. deformisan. decentralizirati. defraudator (nlat. podigne kupovnu moć novca. inflacija. prevariti. decere. de. unakažena oblika. deflatio) fin. državnog štrajka 2. decencija (lat. deflegmacija (lat. gubljenje. fr. nagrditi. defraudator) v. deformisan (lat. od 10 stopa.) dvanaesti mesec u godini. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. katar. defloratio) obeščašćenje. defraudans) proneverilac. hydor voda. dehiscentia) bog. pokvarenost. dehidracija. čestit. koji podvaljuje. pogreška. defraudacija (lat. dehidrogenacija (lat. zjapiti. up. saviti. tekućina. izostanak sa ročišta. grč. deformitas) unakaženost. defraudare) proneveriti. deflexio) skretanje. dehidratacija (lat. deflectere) savijati. defoliatio) opadanje lišća. grč. dehiscere) raspući se. de centra lizirati (fr. dehidratacija. decemvir (lat. def aut) oskudica. obeščašćena.

decep goran (nlat. decernatus) delokrug. dekret. koji se sastoji od deset delova. razrešiti. rešiti. struci ili vrsti poslova. decidendi rationes) prav. decem. decepcija (lat. protumačiti. dvaput. podvala. izborni sudija.. podvaladžija. decimar