MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

). aeg. eng.). nautikos brodski. stručnjak u aerolo-giji. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. pomorski) vazduhoplovac. aeg. aerotermodinamika (grč. aerokar (od grč. vazduholik. eng. aeg. aeroeides) koji ima vid vazduha. aeromiting (grč. lithos kamen) meteor. metrfa) merenje vazduha. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeg. aeg. us. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. zoon životinja) zool. aeg. v. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aeg. uvo) ned. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. kamen koji pada iz vazduha. geokarpija. karpos plod) v. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aeromedicina (grč. aeg. aeg. aeroport (grč. aeropauza (grč. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. čvorište vazdušnih linija. lat. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aerolog (grč. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. portus luka) vazduš-na luka. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. eksploatacijom i istraživanjima). aeroplan (grč. aeg. navigatio) plovidba po vazduhu. aerobije. emballo ubacim) stvaranje gasnih. meteorski kamen. aerotonometar (grč. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aerosoli (grč. aerostacija (nlat. aeronaut (grč. aeg. meeting. aeg. aeg) ned. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeg. Magnes. aerostat (grč. kartograf. aeg. aerozoe (grč. aerokartograf (grč. lat. asroklub (grč. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. terror strah. aeg. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. zbor. aerometrija (grč. aerotehnika (grč. naus brod.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. npr. aerootitis (grč. aeg. fr. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeroplan. asroklinoskop (grč. aeg. vazduhoplovstvo. tćnos napon. aeg.). aeg. naus. avion. naročito vazduha. aeg. lat. vazduhoplovstvo. aeroskopija (grč. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aeg. bakterija u vodi. aeg. aeg. aeg. skok padobranom itd. istemi) nauka o ravnoteži gasova. govor) onaj koji se bavi aerologijom. terme toplota. aerologija (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. taxis ureñenje) zool. aeromagnetometrija (grč. mechanike) fiz. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeroidan (grč. od istemi postavim. aerokarpija (grč. koji stoji. aeroplast (grč. asronavigacija (grč. aeroza (grč. aerosoli. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aeromantija (grč. lat. aerotaksi (grč. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeg. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. zagrejavanje letilica itd. lat. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aerokonvoj (grč. aeg vazduh. u vidu magle ili dima. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeromshanika (grč. v. aerostatika (grč. aeg. aeg. maglovit. aerometar (grč. helikopterom i dr. aeg. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. eng. aeroskop (grč. klinein naginjati. Ićgos reč. plasso obrazujem. aerolit (grč. aeg. aeg. aeg. statćs stajaći. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aerozoli v. aeroterorizam (grč. pneumatika. koja se drži potiskom. . aeg. razvijanje vazduha u telu. aeg. veliki aerodrom. therapefa lečenje) med. aeroterapija (grč. izgaranje. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aerotaksija (grč. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeg. planos koji luta.

aždaja (tur. nameštanje. azeličai. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. osion. i 2. Asianus) stanovnik Azije. azgin (tur. aeg. ret. ejderha) zmaj. phos svetlost. aerofagija (grč. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. aeg. životna sila. azbest (grč. tćpos mesto. besan (obično o konju). phobeo bojim se. lat. doplata. ala. igranje na berzi. zavese u pozorištima i dr. azilum ignorancije (lat. metafizičke. filatelija. phone glas) kuz. gutanje vazduha. entelehija i mnogi drugi. kao i pod vodom. lat. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. aeg. aerotunel (grč. odnosno kiseonika. bujan. aeg. udešavanje mere. Aeroflot (grč. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost.. ajour) šupljikati. asbestos neugasan) mm. azbestoza (grč. v. . nezauzetost. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. hartija od vrednosti i sl. a-sylos neopljačkan. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu.: bog. gramma slovo. magneziju-mov silikat. hartije od vrednosti i sl. Azijat (lat. izbegavanje vazduha. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aerofilter (grč. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. baviti se ažiotažom. pr. aeg. aeg. antički besednički stil. služi kao rñav toplonoša. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. vojnih begunaca i sl.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. aerofite (grč. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. silovit. azijanizam ret. utočište. aeg. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. Asia. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. na utočište u nekoj stranoj državi. tzv. azgm besan) 1. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. aerofilatelija (grč. a jour) tačan i brz u poslu. obaviti posao na vreme. duvački instrumenti. ažurirati (fr. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. deo-nicama i sl. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. ažur (fr. phagem jesti) med. aeg. agiotage) špekulacija. igrati na berzi. aerofotografija (grč. 2. zygon jaram) neženjenost. od nominalne vrednosti. a-. asbestos neugasan) med. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. pribežište. Takvi su pojmovi npr. doterivanje. flotta) „vazdušna flota". Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. ažija (fr. azigija (grč. aerofor (grč. akcije. agio-conto) trg. phoneo zvučim) instru-ment. metrfa merenje) 1. neprikosno-ven. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. azelia) neljubomornost. neman. nem. aeg. čudovište.. naročito zemljišta (terena). aerofobija (grč. koji je pronašao Edison. aerofotogrametrija (grč. phoros koji nosi) donosač vazduha. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). aeg. geofite). dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. aeg. preterano kitnjast govornik. pa i kod tuberkuloznih. jedne deonice. trgovanje novcem. phytcn biljka) bog. aeg. inače. plašim se) strah od vazduha. . a-. pun života. končastog sastava. bombastičan. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). aeg. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. azil (grč. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. azelija (grč. ažioter (fr. trćpos obrt. berzanske zelenap!enje. 2. agio) trg. npr. pravac) bog. nezavidljivost. plahovit čovek. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. aerofoni instrumenti (grč. aeroturbina (grč. jedna vrsta nesagorljivog minerala. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. pomeranje. neudatost. aerotropizam (grč. praviti šupljike. phos svetlost. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. ažistaža (fr. hartijama od vrednosti. sloboda. takoñe: epifite. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. veća vrednost jedne vrste novca. ažiotirati (fr. ažio-kovto (fr. aeg. aeg. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. za izolaciju. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. stvoren u maloazijskoj Joniji. ažuran (fr. ital. višak. profesionalni igrač na berzi. aerofon (grč. ažiotaža (fr.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište.

zoo živim. uložak) muz. a-zoon. ajnakter (nem. ždrebac. 4. gotovan. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. aKademia od osobnog imena AKademos. akademija (grč. ajnštajnij(um). neradnik. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. Eisberg) ledeni breg. ljubavnica. periodos) geol. azuran. pripravan. a. aitfa uzrok. plav mineral. azurit (fr. marva. ital. aitiologija (grč. stoka. ajsberg (nem.bez. a ostali je deo pod vodom). kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. najstariji period Zemljine kore. više-manje. Lavoazijeov naziv za nitrogen. nebesko plavetnilo. ili organskoga iz anorganskog. grč. radnik koji stavlja drvo pod testeru. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. budite pripravni. spreman. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. poludeo i ubio se od žalosti.-tur. akademizam (grč. obrazovan na visokoj školi. ajluk (tur. azur (fr. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. ajvar (tur. azotos. ajnleger (nem. akademska rasprava strogo naučna raspra- . skitnica. element atom-ske mase 14. ajmana (tur. akademičar. plata. azoogenija (grč. azo-bojs (grč. aylik) dohodak. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. akademik (grč. azoospermija (grč. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi.) v. hayirli) srećan. akademik. a. ajskastn (nem. einlegen staviti) štamp. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). ajam (tur. dušik. ajgir (tur. dakle. vent-en. »sena ljubimica Muhamedova. fig. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. v. airli (tur. gotov. gfgnomai nestajem. ogrlina. a. Platonova škola. Einsatz umetak. 3. plava boja neba. aKademikos) koji pripada visokoj. hayir) sreća. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. zoon živo biće. atomska masa 254. slabljenje. praznik beskvasnog hleba. azur. bitanga. školski. Ayse živa) muslimansko žensko ime. 2. azoik (grč. nastavak ites) tin. hajvan. akademija. sperma seme) med. azotemija (grč. 2. azimut (arap. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. gde su akademski držali kongres 1869. azzurro) l. aKademikćs) v. uplitanje. ajman. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. nedostatak snage za život. čestit. aygir) pastuv. aKademia. a-. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. koji se tiče ove. azojski period (grč. lat. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. ein jedan. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. dobro. akademski (grč. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. na noge! azurii (arap. 3. pilu. koji se tiče akademije. haydamak) batina.. tur. hazir ola) spremajte se. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). zb<zg toga. ajnc (nem. usiljen. ajzenaši pristalice Karla Marksa. motka. visoka škola za nauku ili umetnost. air (tur. naima krv) med.067. azurala (arap. ropsko podražavanje antičkih uzora. egiologija. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. sila) med. azoturija (grč. ua. azotos. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955).) draga.19 azima (grč.zoon. hazir) 2. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. azur. ajdamak (tur. azot (grč.) v. dobar. radioaktivan. znak Es. dobrotvorne ustanova.bez. redni broj 99. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. azotometar (grč. haymana) 1. dynamis snaga. Otkriven 1954.) vrsta plave boje. urem mokriti) med. hemijski element. rednog broja 7. ajvan (tur. karbonat bakra. trovalentan. arhaik. zyme kvasac. logia nauka) v. as-samt strana) astr. Ajša (tur. slojevi bez organskih ostataka. azoodinamija (grč. hajvar. zoon život) kol. koji pripada akademiji. akademičar (grč. 2. 5. GGlato-nova filozofija. azur (tur. a-zoon. Aias) kit. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). azotos. sin Telamona. plavetnilo. koji nije u stanju da održava život) hem.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. krut. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. eins jedan) v. malaksavanje. Eis led. znak N. ajnzac (nem. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. a-. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). domaća životinja. zadužbina. azotos. pl. Ajas (grč. kralja salaminskog. velikoj školi (univerzitetu). korist. ajkuva (tur. 1. te je.

aKataleptos) nedokučljiv. a kapričo (ital. Hristu i svetiteljima. nena-klonost prema čistoći. graphfa pisanje) med. bodljikava karlica. akvagij(um) (lat. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. akvanautika (lat. akantologija (grč. neuredan. nepoi-manje. a-.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. a kvadro (ital. pravo isuši-vanja zemljišta. akademski grañanin slušalac. aqua. marinus morski) min. akatagrafija (grč. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. pelvis karlica) med. ukrućenost udova. akvabatik (lat. aKathars(a) nečistoća. aquaplaning) sp. Africi. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. logia govor) nezgodan. nedostatak razumevanja. a capriccio) nuz. naročito na Veliku subotu. a-. axampsfa) negipkost. akampsija (grč. ned. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. akantopelvis (grč. četvoroglasno. lat. akaustičan (grč. pes. akaparer (fr. akva destilata (lat. a capella) kuz. akvaped (lat. samovoljno. pravo odvoñenja vode. med. aqua. nemanje srca. logia govor) lit. akvalung (lat. akvedukt. akvarel (ital. kao „prostorna supstancija". zakupac robe radi cphekulacije. accarezzevole) muz. neprikladan govor. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). aqua. Etiopiji. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). tj. akvadukt v. a. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju).ne. zbirka satiričnih. akatalepsija (grč. akaparisati (fr. tj.. akatalektičan stih (grč. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. neshvatanje. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama.ne. a. aqua destillata) hen. po svom ćefu. kao što su bradavice. akatapozis (grč. koji se ne peva sedeći. akva Bineli (nlat. nepravilan (za groznicu). med. od koga se dobija gumarabika. akatastatičan (grč. Kataposis pijenje) med. akvatikum. akvarelirati (ital. akarecevole (ital. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). akatolik (grč. aqua. a quadro) muz. vrsta berila. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. aqua voda. reč akakJa znači nevinost). zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. v. akardija (grč. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. Kardfa srce) fiziol. akagrJa) neplodnost. pedis noga) podvodni bicikl. fig. podrugljivih pesama. aqua Binelli) farm. assarageg) zakupljivati radi dobiti. nemogućnost pijenja ili gutanja. akatarzija (grč. a-Kaustos) nesagorljiv. v. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. Kata. zgrčenost. neshvatljiv. ljupko. nezapaljiv. koja se peva. aqua) voda. axantha bodlja) ned. planus ravan) sp. nepriličan. akva (lat. akvaplan (lat. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. a-. u četiri glasa. akatističan (grč. nautika. kamerama i dr. destilacijom prečišćena voda. calcul račun). akak!a) bog. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. aqua. nečistoća krvi. agere voditi) prav.akairologija 20 akvarelist(a) va. praćena hipertrofičnim promenama na koži. grč. naročito protestant. aqua. akacija (grč. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. eng. po učenju Upanišada: etar. papilomi i dr. akantoza (grč. aKairos nezgodan. akaša (ind. student univerziteta. a-Katalektikos) poet. a-. fr. akataleptičan (grč. akarecevole. akvarelist(a) (fr. Kathfzo) ne sedeći. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. a kapele (ital. a-Katastatos) nepostojan. prekapnica. stojeći. akairologija (grč. . nego stojeći ili u hodu. accarezzevolmente) tuz. axantha bodlja. umiljato. accapareur) nakupovalac. akvaplaning (eng. akaša je starija od svih njih. u nezgodan čas.) fil. akarecevolmente (ital. med. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. omanje trnovito drvo koje raste u ist. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akalkulija (grč. akvamarin (lat. snabdeveno reflektorima. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. nestalan. bez. malodušnost. akapLja bodlja. potres mozga. acqerellare) slikati vodenim bojama. mekuštvo. nepojmljiv. akatist (grč. akarpija (grč. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode.

akvatinta (lat. pristankom svih. klicanje. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. akpe) med. Akvarij(us) (lat. slatkovodne životinje. acquisitor) čovek koji nešto stiče. 1. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. v. aquaticum) prav. atiline (lat. aqua. akte vrhunac. skupljač oglasa (za novine). fig. akvestus konjugalis (nlat. ukočenost jednog uda ili više udova. v. močvaran. akvafortis (lat. acclimatisare) prila-goditi. akedija (grč. 3. vodeni. snažna voda. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. par aklamasjon (fr. akik (tur. aquarius) astr. čovek koji ne trpi ničiju vlast. akvizicija (lat. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. blepo vidim) ned. fig. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. acquit) plaćanje. naviknuti na neku tuñu klimu. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". uzvikivanje. akefalos (grč. vodene biljke. ret. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. orao. akvijescsncija (lat. akio čujem. aki (fr. nabavljanje. arh. nesposobnost »sene da bude oploñena. aklimatiziranje. kuapbv zagasito-plav. zool. upotreba reči u prenesenom smislu. ne lomi zrake. šiljak) med. akvatilije (lat. pozdravljati klicanjem. vodovod. akvozan (lat. akug£a) neprava upotreba jedne reči. zarada. aćtak) glupan. z. ukras u obliku orla na zabatu kuće. . acquestus conjuga-lis) prav. acquisitor sticalac) trg. akvatičan (lat. nabavlja ili zadobiva. pokraj vode. akvagijum. akinezija (grč. aklimatizacija. priznanica. aquositas) bogatstvo vodom. farm. kanal. med. akiurgija (grč. kri-tično. metron mera) med. bez pojedinačnog glasanja. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. stari rimski vodovod. akumetar. akijezis (grč. 3. nauka o hirurškim operacijama. bubuljica. acenonoet. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. akvozitet (lat. bez pojedinačnog glasanja. aquaticus) podvodan. akoemetar (grč. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. akognozija (grč. nabavljene. astr. aqua. akme (grč. a-. acedija. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). slepilo za plavu boju. akirija (grč. collum vrat. koji ne prelama. poznavanje sredstava za lečenje rana. aKedeia) v. koji živi u vodi. ergon delo) ned. aquila) zool. ducere voditi) 1. aquatilia) zool. ake lečenje. a medved za žute kruške. akmak (tur. ili usvojiti kakav predlog. akezija (grč. barovit. akvizitor (lat. uz platu ili proce-nat. ital. kišovit. sticanje. umirivanje.. akviziter (lat. acquisitum) nešto što je zadobiveno. akvaterarij(um) (lat. odomaćiti. aklamacija (lat. aqua. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). anne (grč. acclimatatio) v. budala. mesto u apoteci gde se drži voda. aKinesfa) nepokretljivost. vodovodna cev. izmirenje nekog dugovanja. aqua. god. prelomio stanje u razvoju bolesti. 2. akolada (lat. vlažan. acezija. accollata. aklimacija (nlat. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. odomaćivanje. oblik ruskog larpurlartizma. aquiescentia) umirenje. aklastičan (grč. 21 akolada akianoblepsija (grč. akov lek. aklimacija. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. aquila) pl.akvarij(um) akvarij(um) (lat. aidestos nezatvoren) Opt. ime jednog sazvežña. zarañuje. zadovoljiti. aklimatacija. acclimatio) v. aKephalos bezglav) sanjalica. prilagoñava™ podneblju. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. aquiscere) umiriti. akvijescirati (lat. zajednička tekovina muža i žene. akenonoet v. tj. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. npr. aceridi. ovlašćeno lice koje. nauka o lečenju sečenjem. a-. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. par acclamation) izvršiti izbor. uzetost živaca. Kyesis trudnoća) ned. aklimatizirati (nlat. 2. acquisitio) tekovina. orlovi (orao suri i orao krstaš). aklamirati (lat. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem.. stečeno. aKesis) v. akvedukt (lat. akizam (grč. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. akvila (lat. kad se neko pravi da nešto ne mari. stečeno dobro. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. navikavanje na tuñu klimu.adobivanje. akvatikum (lat. akvadukt. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). aklimatacija (nlat. fortis jak) hen. jednoglasno. aklimatizacija (nlat. akvizitum (lat. kišovitost. aquosus) pun vode. aklimatizacija. fr. gnojnica. gnosis poznavanje) med. bogat vodom.

na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. zglašavanje. assogrogage) prisajedi-niti. aKolastos) neumeren čovek. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akomodirati se. akord (ital. akotiledone (grč. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. na ime zarade ili primanja. accreditivum) punomoćstvo. voj. sloga. akordando (ital. accordatore) kuz. dok su sve ostale stvari. fait accompli) svršen čin. tur. ne nadnicom. fr. žderonja. zagrliti. akorporirati (nlat. akolit (grč. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. aceordium) kuz. a-. vezati za ggritke. a kong» (ital. sobe i dr. dati kredit. akonitin (grč. o sredstvima za lečenje rana. accreditare) ovlastiti. akomodirati (lat. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova.. akrep) škorpija. porav-nati. koji je u punoj snazi.8 t2). suprotno: ateizam.. akordirati (fr. na ime zarade ili primanja. viljuška za zglašavanje. o plaćanju nekog duga. udešavanje instrumenata i glasova. nl. uzimanje predujma. pogodba. logia nauka) nauka o lekovima. akordoar (fr. ad. akosmizam (grč. zglasilac. accommodare. bolestan izgled lica. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. sporazum. udesiti. samo modifikacije božanstva. udešavanje. nlat. accordando) kuz. glas. ove-riti. krateia nemoć. akrescenzija (lat. a-. slaganje. spojiti. pridružiti. akratoterme (grč. vansudsko poravnanje. suma koja se uzima na račun. sprovodnik. accordeur. plaćati taj posao po parčetu. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. akolirati (fr.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. assoglmoder) podesiti. tj. . a ne nadnicama. npr. pa i sam svet. bezdlačnost. bez istinske stvarnosti. naročiti način plaćanja radnika. ital. povećanje. slagati. priznati. unapred. „štimer".crescere rasti) prira-štaj. akreditirati se steći ime. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. nečistoća. bledilo. accord. tačkati. samo bog. utvrñenja i sl. fr. zagraditi. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. trg. uopšte svaka otrovna životinja. Aconitum napellus) hem. akordion (ital. kao jedino što doista živi. sprovoditi. okončan. svršen. akdniton jedić. kotyledon udubljenje) il. a conto) trg. staviti u za-grade. overenje. akrescenziJa akorder (fr. predujmiti. uvaženje. na ime. poravna™ se. akranija (grč. a-. saglasnost. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. a-. akomodman (fr. a ne nadnicom. odobriti. akratija (grč. dopustiti. zglašavajući. god. accompli) završen. udešavajući. akreditiranom. akratos jak. kćsmos uredan) neurednost. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. accompagner) pratiti. accrementum) poraštaj. akomodacija (lat. accorder) zglasiti. poravnati se. a-. akompanjirati (fr. akolast (grč. jakrep. akrep (arap. kranfon lubanja) fiziol. združenje. priraštaj. zglasilo. u ime predujma. proždrljiva!]. v. opunomoćiti. akrement (lat. accordamento) muz. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. kuz. accommodement) udobno ureñivanje kuće. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. asge) engleska mera za površinu. dovršen. uzimanje unapred. po svršenom parčetu. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. zglaša-vati. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. akordamento (ital. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. med. namestiti se udobno. izgladiti. ćelavost. na račun. po dešavanje. aKĆluthos) pomoćnik. uroñena nakaznost glave. accordoir) muz. sporazumeti se. accoler) obgrliti. akreditiv (nlat. poverenje. ugovor. accorporatio) sjedinjenje. a conto) uzimanje na račun. punomoćje. pronañena 1829. žice). kote kosa) ned. accordo. udešavanje muzičkih instrumenata. terme. unapred. = 4840 kvadratnih jardi (4046. akoz lek. kuz. tip. accommodatio) udešavanje. zagrada. složiti. akreditirati (nlat. namiriti se. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). akorporacija (nlat. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. akompli (fr. priseo jiti. akr (eng. predujam. poravnanje. akontirati (ital. pripojiti. accompagner) pratilac. 'aqrab. akonto. fet akompli (fr. bog. izravnati. akosmija (grč. udesiti (glasove. a-. akomija (grč. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. poverenje. akologija (grč.22 ramenu novoproizvedenog viteza. voj. ckrku-larni akreditiv akreditivno. akontacija (ital. otuda: dati neki posao u akord. akompanjist(a) (fr. pripadanje. urediti. udesiti se. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića.

npr.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akrisfa) nerasudnost. acrimonia) oštrina. otpornost. u životu. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. kephale glava) znat. glavica) ark. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. akros. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. akromatin v. akroama (grč. akrografija (grč. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. rasuñivanja. akromion (grč. postupak pri radu kiselinama. polis grad) gornji grad. akriminacija (nlat. gorčina. znat. savesnost. akros. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akroliti (grč. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). ahromatopsija. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. prevrtač. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akrilna kiselina hen. predavanje. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akros. akribes. u obliku predavanja. akromion. neodlučnost. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). krajnji. akribologija (grč. akrfs skakavac. akros. akrokefalija (grč. Akropolis (grč. gornji deo. jezika. karpos plod) bog. akropostija (grč. naročito krajnjih. akros. . akrobistija (grč. pathos bolest) med. megas velik) med. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akroamatičan (grč. akribometar (grč. akros. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). donje vilice. onaj koji se hrani skakavcima. akro. akrobistija. akromonosilabike (grč. akrokolije (grč. akros. metron) tačno merenje. istraživanju i. <upr. vrh zgrade. tj. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. kao i ostalih perifer-nih delova tela. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. optuživanje. redak) pesma kod koje početna. pisanju. akros. neodreñenost stanja bolesti. ahromatin. oleum ulje) hen. stfchos niz. ljutina. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. gornji. monos jedini. ruke i noge) od kamena. akroterija (grč. akrotizam (grč. slemenu grañevina. tačnost u govoru. pleće. akrije (lat. petalon list) bog. akrimonija (lat. okrivljavanje. poslednjeg uzroka stvari. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. sophia mudrost) najviša mudrost. akros. akrćasis) slušanje. akromatopsija v. akropetalan (grč. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akritičan (grč. akroazis (grč. opori lekovi. akromegalija (grč. bazipetalan. šiljat. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). nosa. akrogrami (grč. akropostija. akronim (grč. akrizija (grč. akrobacija (grč. graphfa. nekritičan. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). akrobystfa) v. koji se. akrobatika (grč. akros. mikrćs mali) med. akribeia) tačnost. med. koji nosi plod na vrhu. kratkoća jednoga ili više udova. avij. akribes. phagos žderač) skakavcojed. usnica. akros.(grč. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. predavanje. ahromazija. akribometrija (grč. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). odyne bol) ked. akro. pelivan. čitanje. ljuti. akros. akribija (grč. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). plećka. akros) fil istraživanje prauzroka. akroterion vrh. gipko-sti i okretnosti. krajnji udovi tela. ruku i nogu. akrolein (lat. temeljitost. akromikrija (grč. akrobata) (grč. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akros. kolon ud) št. lopatica. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. akridofag (grč. akros. accriminatio) optužba. akrokarpičan (grč. usmen. pri obre-zanju. akromfa) znat. akrostih (grč. akromazija v. aseg ljut) farm. odseca. teško razumljiv. akropatija (grč. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. pisanje) tip. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. aseg oštar. akros. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. kiselina.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. šiljatost glave. brižlji-vost. oporost. akrosofija (grč. uopšte.

razjarenost. aktivist(a) (lat. hartije od vrednosti. aktinidi (grč. za razliku od pasiva. naročito u sudu. aktinos) hek. pregalački. pretres. aktivnost (lat. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. . osovina. 2. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktinos sunčani zrak. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. aktivirati. eng. activare) staviti u dejstvo. aktivizam (lat. od kojih sopstvenik ima koristi. zrakova da izazovu hemijske promene. osovina. suprotno: inaktivi. manteia proricanje) proricanje po sekirama. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. agere delati. acta od agere delati. farm. activus delatan) radan. v. mast. aksenija (grč. imovina. radnje. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. akta apostolorum (lat. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. aksiologija (grč. gram. axilla pazuho) pazušni. act. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. koji se ne dokazuje. učenje o vrednostima. aktinije (grč. Kad su dve količine jednake trećoj. akseničan. pl. istina koja se ne može dokazati (npr. državnim nad-leštvima itd. activitas) živost. dela apostola. raditi) fil. acte) delo. osovinski. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. svojstvo sunčanih. aktiv 2. revnost. aktfs. aksinomantija (grč. mekanog tela. 2. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. nadljubiča-stih. pojačavanje delatnosti.) med. ne raditi po njoj ništa. još u službi. activus) v. imanje (novac. acta publica) pl. svaka svečana javna radnja. delovanje. aktiva (lat. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. Achse osovina) „osovinaš". aksiomatičan (grč.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. odstraniti je. okretnost. javni spis. cijanoza. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. očevidna istina. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. radnja. v. teorija vrednosti. aksijalni (lat. actus. radno stanje (suprotno: pasiv). activus. razjaren) jarost. bradva. morske životinje iz porodice anto-zoa. axine sekira. aktis. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivitet. zrak) fiz. aktivisati (nlat. akt (lat. akrocijanoza (grč. šake. aktive (lat. „osovine Berlin—Rim—Tokio". uši. aksiom. akrofobija (grč. spisi koji se tiču nečega. tj. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aktivitet (nlat. activa) trg. nedokažljiva istina. delanje. 2. pospešavati. akrćcholos jarostan. koji označava delatnost) 1. aktivator (lat. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. acta apostolorum) pl. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. istinit. nekretnine). naročito sudska radnja. delatnost. aheša) negostoljubivost. potraživanje (suprotno: pasiva). u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. actinaria) 3001. ahbp oca. praktično. stopala. Aktentasche) torba za spise. vredan. u dejstvu. aksist (nem. logia nauka) fil. pristalica aktivizma. timologija. activus delatan. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. koji vredi. radni. up. usta). aktivacija (lat.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. akta (lat. fr. nlat. aktivirati (nlat. aktivan (lat. fil. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. acteur. aksilarni (lat. aksiom (grč. politički aktivist). actor vršilac. aksungija (lat. activa) trg. ustalački. radni. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. tj. aktentašna (nem. stavljanje u delovanje. v. radan. akta publika (lat. akros. koji dejstvuje. activi) pl. uvesti u aktivnu službu. axioma ugled. onda su i meñu sobom jednake). njegovim stalnim nastojanjem. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. aktiv-nost. activus delatan) onaj koji je delatan. axis osovina. aktivi (nlat. negostoprimstvo. javne radnje. očevidan. aktinizam (grč. hem. moruzge. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. actum. akter (fr. axis oca. čin. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. pospešiti. bez kostura. ubrzati. dejstvo. salo. os) osni. akroholija (grč. ili su mu čak od štete. rasprava.. activare) v. one koje se tiču države. poz. radan) 1. trg. radinost. raditi) pl. axios vredan. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. živ. dela. koji radi. marljivost. ubrza-vati. akros. gram. pogurnuti. izvršilac) glumac. radi u nekoj oblasti (npr. activus delatan. okretan. aksiomatika nauka o aksiomima. aktfs. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. lat. 1. aksonometrija (grč. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova.

zrači H-zrake. aktinomikoza (grč. aktis. činjenički. koji je na dnevnom redu. optuže-nik. današnji. princip prirodne istorije. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. lečenje zracima. optužljiv. actualisatio) privoñenje u delo. aktis. oni koji stanuju na obali. acuitas) šiljatost. aktinimetar (grč. atomska masa 219. privesti ili privoditi u delo. današnja zanimljivost. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. actualis. aktinografija (grč. dat. svečan čin. goveda i svinja. actu) u istini. rad. akuzator (lat. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. dan. aktis gen. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. aktuelnost (fr. spol-no sjedinjavanje. optuživanje. aktualizam (lat. redni broj 89. aktinična energija (grč. tuži-lački. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. radioaktivan element. fr. gramma slovo) rendgenska slika. aktinij(um) (grč. actualis) fil. aktinomicete (lat. zarazna bolest najpre opažena kod konja. metron mera) 1. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. koji se odnosi neposredno na današnjicu. aktfs. mykes gljiva) ned. kažnjiv. naročito geologije i bio-logije. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aculeiformis) žaokast. akuzatorski (lat. aktis. stvarno. aktualizacija (lat. morphe oblik) bog. metron metar) fiz. a ne nešto supstancijalno. actor) prav. delo. nevidljivi. actrice) glumica. supr. tužilac. aktualitet (lat. istinit. atomska masa 227. aktis. aktis. . med. naročito: oštrina tona. ispoljava se na organima za va-renje. optuženje. savremen. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktinometar (grč. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktis. stvaran. aktis. akuzabilan (lat. rentgenogram. metron mera) fiz. accusatorius) prav. akuleiforman (lat. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktovka (lat. ostvarivanje. bodljikast. aktuelan. aktis. jesu aktinski. aktinometrija (grč. hem. aktinidi. poluvreme raspada 3. 2. aktu (lat. aktus (lat. koji hemijski razlaže. therapeia lečenje) med. aktinon (grč. koji hemijski dejstvuje. znak Ap. teorija aktualiteta psi*. actualis) v. accusativus) gram. školska svečanost. suprotno: akuzatus. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktis) hen. aktinoelektricitet (grč. aktuar (lat. actualiser) v. aktinski (grč. akuzacija (lat. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. ascusa-bilis) tužljiv. aktrisa (fr. accusare optužiti. aktualizirati (fr. advokat. što). energeia delo.). aktualizo-vati. actuarius) sudski pisar. akte strma obala) pl. ostvarenje. agere raditi. ispitivanje. redni broj 86. aktuelna energija živa sila. svečanost. skopeo gledam) med. aktualizovati (fr. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktuelaost. dejstvo nekog leka na organizam. actus) radnja. actuatio) med.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. aktinogram (grč. aktuelan (nlat. accusator) tužilac. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). Actinomyces) biol. aktis. stvarnost. aktis. ostvariti. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktis. aktualitet. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. kinetička energija. oštrina.. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. zrakast. aktinos zrak) fiz. akuzator. akuzatus (lat. aktinoskopija (grč. znak As. zastupnik. današnjica. aktis. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. prozračavanje rendgenom. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. aktinoterapija (grč. nlat. graphia opis) nauka o zracima. prenošljiva i na ljude. aktinomorfan (grč. danost. aktualan (lat. accusatio) tuženje. aktor (lat. aktinograf (grč. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. čin. actuel) sadašnji. akuitet (nlat. akuzativ (lat. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. actuel) v. actualis) sadašnjost. sparivanje. savremenost. optužilac. sadašnja važnost. aktinoidi v. primorci. grapho pišem) fiz.92 sek. odista. aktuacija (nlat. prouzrokovači aktino-mikoze (v. ostvariva-ti. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. accusatus) tuženik. izdavalac punomoćja. optužni. tužitelj. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona.

accepta) pl. izvijeni naglasak (u grč. akcepta (lat. akutan (lat. akceleracija (lat. accoucheuse) babica. oštri naglasak. ispravan. accepti latio) trg. akcept. acus igla. accentus acutus) gram. akcept (lat. poroditi se. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. akuratan (lat. . accelerare) ubrzati. koji ubrzava. reč kojom se izražava primanje menice. prihvaćen) primanje menice. akupiktura (nlat. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. akceptabilan (nlat. akulturacija (eng. prek. akušer (fr. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. poroñaju i babinjama. acupressura pritisak iglom) med. acceptare) v. teški naglasak (u grč. sloga ili neke reči putem naglašavanja. akcentus cirkumfleksus (lat. „prihvaćena". uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. accentuation) gram. akcentuacija. dvornice. logia nauka) gram. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. up. „sprejeta". akcelerometar (lat. acceptus primljen. akušerstvo (fr. cirkumfleks. gramatici. akcentologija (lat. skupljač. akumetar (grč. dohoci. znak za obeležavanje naglaska. accoucher) babištvo. 2. accumulator gomilač. odobriti. accoucher) pomoći ženi da rodi. accumulatio nagomilava-nje) 1. grč. babičiti. akceptirati. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. accentus) gram. accumulare) nagomil(av)-ati.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. nauka o zvuku. nagomilavač) fiz. prihvatiti. koji prisiljava na brzo rešenje. 2. akceptovati (lat. uredan. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. acutus oštar. acupictura) vezenje. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. acceptabilis) primljiv. naglašavanje. gramatici). akcentuacija (fr. acutus accentus) gram. aparat za skupljanje električne energije. acceptibilitas) pri-mljivost. accelerare ubrzavati. jedna je promitent — ponu-ñač. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). vezivati dva po dva. spojiti. akcentus gravis (lat. akcentus akutus (lat. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". punctura bod) med. akcent. acceleratio) fiz. akumulirati (lat. akut. akcentovanje (lat. angularis ugaoni) kom. nauka o akcentima. modernizacija (primitivne) kulture. stavljati ak-cente na reči. i fr. akut (lat. akustikos. a druga akceptant— primalac). metron mera) v. poroditi. priznati. steći. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akumulacija (lat. prihvatljivost. grč. akcen(a)t (lat. valac. ubr-zavati. način lečenja nekih bolesti. primaljstvo. akutangularan (lat. akceptirati (lat. v. novac. savestan. spa-riti. akuo čujem. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. pri izgovoru. accuratus) brižljiv. akupresura (lat. akceptibilitet (nlat. paciscenata. prihvatljiv. oštri akcent. pozori1pte. gram. nagomilavač. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. acceptare) primalac. akustika (grč. sticati. accelerativus) ubrzavan. acceptatio cambii) primanje menice. akceptilacija (lat. primalac jedne na sebe vučene menice. akupunktura (lat. naglasak (sloga ili reči). acutus) oštar. a obično traje do 40 dana. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. isticanje. akuplirati (fr. akuširati (fr. acculturation) l. akuo čujem. crkva). slušam) fiz. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. akušeza (fr. kao u molra. oštrougli. akceptant (lat. odobra-. akumulator (lat. akoemetar. ubrzavanje. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. accentus naglasak. nlat. accentus circumflexus). porañati se. ubrzanje. accentus naglasak) gram. jednog glasa. spajati. staviti. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. vez. ret. akceptacija (nlat. nauka o trudnoći. prihodi. usvojljiv. gravis. akustičan (grč. trasat. accentus gravis) gram. od dveju ugovoračkih strana. primljena menica. primalja. akcentovati (lat. acceptare) primiti. accoupler) sparivati. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. nagomilavanje (reči i izraza). akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akceptor (lat. slog ili neku reč. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akušersko odeljenje med. ubrzavajući. tačan. akcelerirati (lat. primljen od Kineza i Japanaca. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena.

naučiti. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. dejstvo. stupanje na vlast. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. alay) vojska. jezičara. sporednosti. koji nema veze sa suštinom stvari. alajka (tur. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. akciza (fr. halayik) 1. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). akcipirati (lat. akcesit (lat. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). delanje) radni. ak§am) l. deoničar. opažati. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. trošarinu. sporedan posao. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. razumeti. accidens. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. alabastersko staklo mutno. uzgredan. akcidentalan (nlat. usvajanje. preduzimlji-vost. ružičast. akcesoran (nlat. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. na probu. »sena opaka jezika. fr. po zalasku sunca. pomoćni. alay bayragi) glavna vojnička zastava. napad groznice. acceptio) primanje. izbor jela po jelovniku. sporedan. al) otvoreno crven. hartija od vrednosti i sl.akcepcija 27 privreñivanje. parada. a la kart (fr. koje nisu bitne. nlat. lat. oporezovati. a la carte) prema jelovniku. Aladinova lampa v. tužilac. akcidencija (lat. u vodi teško rastvorljiv. accedere pristupiti. robinja. ono što još pripada glavnoj stvari. odn. a la (fr. accise. delanje. raspusna. accipere) primiti. sreća. al (tur. accidentialis) nebitan. prila-zak. alabastar. ala breve takt (ital. prvi mrak. osetiti. usvojene značenje neke reči. Aladin. accise) trošarinac. druga nagrada. senzal. accedere) pristup. slučajan. mnoštvo. pripravnik u službi ili zvanju. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. akcioiiradi-jus avij. fini. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. accise) onaj koji plaća prirez. nemoralna žena. lat. sporedna nagrada. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). tur. alabastros. što je promenljive ili slučajno u njoj. vreme četvrte molitve muhamedanaca. action) radnja. alev. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. 2. sluškinja. Al-kuran itd. sporedna. akšam (tur. al. 2. acctionnaire) trg. naročita. akcionirati (lat. akces (lat. posrednik. 3. pri-laz. de-latni. trošarinu. (arap. alkohol. pristup) početnik. a la bon-er (fr. al-kali. alal. akcesist(a) (lat. izrada tablica. accise) odrediti prirez. optuživati. zalazak sunca. accidere dogoditi se. akcizant (fr. akcionator (nlat. koji se tiče dejstva. trg. ono o čemu niko ne vodi računa. actionator) tužitelj. priraštaj. actio. al-) arapski član. član nekog akcionarskog društva. op-tužiti. pokvarena. čuti. deonica. gomila. actio rad. slučaj. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. accidere) pl. accisia. po ugledu na nešto. Aladnnova lampa. alabastrum) št. akcesija (lat. actio tužba) tužiti.(ar.. osećati. trošarina. delatnost. akcija (lat. često se upotrebljava i el i ul. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. poluprovidno staklo. slučajna zarada. a 1a) kao. accessus. alabandizam umetničko ošljarenje. svečana povorka. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). opaziti. akcionar (fr. slučajne osobine neke stvari. obrazaca. akcidentalije (lat. akcidens (lat. alaj-beg (tur. accidere. udeo. akcidencijalan. eng. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . accidere dogañati se) prirez. a la bonne heure) u dobri čas. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. accidentalis) v. accessio) pristupanje. accessus pristupanje. poreznik. prihvatanje. rumen. akcizor (fr. alaj (tur. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. accidentalia) slučajnosti. akcioni (lat. halal. accessorius) sporedan. tip. veoma tvrda vrsta gipsa. npr. alabaster (grč. alajbegova slama ono što nema vlasnika. alaj-barjak (tur. shvatiti. med. po. gde je vladao rñav umetnički ukus). akcidencijalan (nlat. svetina. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. desiti se) nebitna. odeljenje konjanika. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. poput (čega). akcizirati (fr. akcidence (lat.

alarmant) uznemiravan.000 listova). halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. književnosti i kulture. najednom slikati. alat (arap. albumen. maraka itd. orijentalskog. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. albuminat (lat. izrada tipografskih ploča fotografskim putem.: alaturka. požurivanje. onaj koji boluje od albinizma. toksikon otrov) hem. allatura. alatus krilat) davanje krila. album belo) belina. alla turca) na turski način. alaturka (ital. albatross) zool.: alafrZnka. nasledio odsustvo bojene materije. uznemiriti. obespokojavajući. u zbunjivati. pustahija. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). albino (um. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. sve što je potrebno za rad. eidos izgled. . bela mrlja na rožnjači oka. albanolog stručnjak za albanologiju. supr. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). beli feldspat. uznemirujući. usled čega koža i kosa izgledaju bele. bez prethodnog gruntiranja. prćija. poštanskih karata sa slikama. ala marna (ital. belančevinasta materija. afferre donositi) prav. materija koja u sebi sadrži belančevine. album (lat. albatros (eng. odmah. alatura (nlat. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. Alaun. allatratio) lajanje na. alla prima) slik. islamskog). instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. fig. pravi bog. albus beo. poziv ili znak ka oružju. knjiga sa belim listovima. grč. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. po evropski. alat (tur. oboljenje usled trovanja kobasicom. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. alas (mañ. danas samo pesničko ime Velike Britanije. oprostiti se na rastanku. allas. riba i gmizavaca). albinizam (lat. albumen) hem. belančevina. gramežljivac.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. alla marcia) iuz. al crven. albumen) hem. alantijazis (grč. halas. oblik) zool. do zemlje duga. supr. albumen (lat. albumen belance) hem. koji uznemiruje. oprostiti se. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. ubrzanje. alarme. strah. lat. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. alumen) stipsa. a-. alantoidna tečnost zool. lalein brbljati) med. albus beo) med. albedo (lat. Alba Greka (lat. tj. at konj) alatast konj. napad na nekog grdnjama. albumin (lat. alativ (fr. koračnice. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. albugo (lat. albino. albus beo) min. afferre doneti. uzbuna. „brdska zemlja") staro. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. po turski (za razliku od evropskog. pokloniti. zapadnjačkog). spomenar. začednica. allantos kobasica. Albion (kelt. po zapadnjački (za razliku od turskog. albus beo. zastrašiti. knjiga za skupljanje fotografija. zabrinutost. alarmist (fr. alaman (nem. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. botulizam. vid. metron mera) hem. alatracija (nlat. allas. alata (lat. belančevina. albolit (lat. allatus donesen) pl. albatio) beljenje. začedna bešika. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. allantos kobasica) med. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. alat) pribor. miraz. albertotipija tip. albus beo) med. jer bi odbilo svu svetlost. neobuzdan čovek. grč. miraz. alarmer) uzbuniti. alba (lat. nazvane po pronalazaču. nemir. allas. all'arme) voj. alantotoksikon (grč. alarmantan (fr. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. alarm (fr. pozvati ka oružju. albifikacija. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. Alemanne) gladnica. a oči crvenkaste. alaliti. spomen-knjiga. ital. naročito ručni. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. riñan. alla franca) na evropski način. alatio. alat. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. alaun (nem. albifikacija (nlat. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. nespokojstvo. posrebravanje metala. bela. albuminimetar (lat. albacija (nlat. ala prima (ital. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. albit (lat. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara.. sjajanje metala. alamanka (tur. naročito bakra. albacija. halaliti (tur. lat. alah (arap. alacija (nlat. svetao. crtežima i sl. od helal) l. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alarmirati (fr. lat. albification) v. oruñe. alafranka (ital. tur. donositi. ribar. alantoida (grč. albugo) med. praviti uzbunu. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. obespokojiti. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. na kome će se ostvariti neka radnja. 2. pozdraviti se. a-ilah) bbg. koju treba ispuniti slikama u boji. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli.

talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). aleator (lat. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. aleatiko (ital. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. albuminurija (lat. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. algrafija (grč. alvaluk (tur. neuralgija. albumen. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. plamene boje. kao znak šećerne bolesti.. mat. (boza).. albuminozan (nlat.. nagrada. kockarnica.) astr. aleatorij(um) (lat. grč. ležišta za zube u vilicama. kukuruznog brašna i dr. bol. alcohol. grč. 2. algos bol. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. god. dakle. allez) hajdete. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. jasno crvene svetlosti. nauka o algama. rythmos) v. alea kocka. aleatorni (lat. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. algae) bot. veština računanja. napred! alea jakta est (lat. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). grč mišića praćen bolom. alea kocka) slučajan. ale! (fr. algeo osećam bol) bolan.'. uputstva. helvahk) napojnica. ćelijski. phonos ubistvo) med. najčešće algi. napojnica. npr. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. alvearium) košnica. udžbenik algebre. algoritam. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. albus beo) fiziol. aleatorika (lat. izvoñenje. algija (grč. aldim) zlato. male duplje. konačno sam se odlučio na neko delo. na-vod. izmet. kocka je bačena. alveolaran (nlat. pozivanje na neki zakon. halva. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. algetičan (grč. algoritam (arap. trbuh.) crven. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. stolica. lagneia obljuba) med. aleatorium) igračnica. okrecima. bolesti bubrega i dr. alea kocka. zvezda prve veličine. alvadžija (tur. albuminosus) koji sadrži belančevinu. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. grč. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. albuminoidi (lat. požuda za bolom. kriptogamne vodene biljke. anat. spasmos grč) med. algama (grč. rythmos odnos) 1. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. tj. al-veolarni živci vilični živci. znalac algebre. belančevit. voštane ćelije u pčelinjem saću. alveoli) l. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . bescvetnice. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. aldumaš (tur. algorizam (arap. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. allegata) pl. graphfa) tip. Aldebaran (arap. uživanje u bolu. algebra (arap. helva) v. koji odgovara litogra-fiji. alea jacta est) posl. algolagnija (grč. alva (tur. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. u sazvežñu „Bika". alegat (lat. algoritam. algos bol. algofon (grč. nastao usled bola. otuda i naziv. algos bol. alge (lat. algeo osećam bol) med. trnka. izlučivanje belančevine mokraćom. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. allegatum) navedeno mesto. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. aldehid (nlat. med. kockar. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. račun simbolima po odreñenim zakonima.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. alea kocka) muz. mesta navedena iz drugih dela. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña.. pče-lanik. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. al-gebr) kat. algaritam (arap. ćelijast. bolešljiv. alveole (lat. okreni. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. logia) bog. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. alvus (lat. alga. alev (pere. aldum (tur. grč. aleator) igrač kockom. grč. „volovsko oko". algema) med. alegata (lat. albumoze (lat. algaritam. alvus) anat. rythmcs) v. algospazmus (grč. idi. ureo mokrim) med. slastičar. igrač na sreću. algologija (lat. alvearij(um) (lat. bol živaca. albus beo) ned. „sastavljanje razdvojenih delova". 2. alkohol lišen jednog dela vodonika.

slikovito objašnjenje pojma ili misli. delovanje. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. navoñenje činjenica. alegro non tango (ital. alegro. izazivanje draži. uzburkano. hitro. manje veselo. allegro con fuoco) muz. allegrettino) muz. pozivanje na spis. alem (arap. vrlo »sivo. živo i brzo. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). aleksifarmakon (grč. koji je osnovao 331. allee) drvored. pre n. allegro di molto) muz. alegramente. aleksifarmacija (grč. primamljivanje. vrsta dragog kamena. alegro vivace) muz. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. »sivo. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. pat-hos doživljaj. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. alegro asai (ital. što življe. v. zavijen. allegorikos) iskazan slikom.) min. alegorija (grč. alegrisimo (ital. lek protiv trovanja. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. allegro pop tanto) muz. aleksija (grč. . alegorist(a) (grč. aleluja (hebr. alexo branim. aleksiterijum. pesma u slavu boga. alegro kon mogo (ital. allegoreo drukčije izražavam. pesma). phtefro unittavam. pored ostalih mnogih značenja. živahno. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. alexo branim) med. lexis govor) psih. aliluja. umereno brzo. sa žarom. allelon meñusobni. koji potiče iz Aleksandrije. alektacija (lat. čist rad (u bakrorezu). dvanaesterac. kao npr. allegramente) v. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. alegro kon spirito. aleksandrit (grč. alegro kon fuoko (ital. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. alegro kon brio (ital. allegro ma pop troppo) muz. uzan prolaz. alektriomantija (grč. a ne direktno. drukčije prikazujem) v. allegatio) navoñenje. allegro con brio) muz. uzaja-mni.e. bez ikakve veze sa stvarnim životom. alegretino (ital. alegro kon brio. allegro furioso) muz. vrlo veselo. alegro kon spirito (ital. alegro kon brio. v. pharmakon lek) med. brzo. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. alegorizirati (grč. aleloftorija (grč. alegro ma non tropo (ital. alexo pomažem. u ponoći kao u po dana" (nar. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. up. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. allegro moderato) muz. brzo. allegretto) muz. a-. strasno i brzo. u arapskom. iz HP veka. alegro di molto (ital. alegro di molto. aleksandrijski gramati-čari. allegrissimo) muz. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). protivotrovni. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegro kon fuoko. aleja (fr. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. ne odviše brzo. naročito protivotrov. allelophthorfa) fil. v. u HUP veku. alexo branim. alegrisimo. allegoria) poet. alegorisati (grč. aleksandrinac poet. odmereno hitro. alektriomahija (grč. slikovit. alam znak. i dr. delo ili pisca. vatreno.alegacija ZO alegacija (lat. izražavati misli zavijeno. allegro con spirito) muz. sa dostojanstvom. alektryon petao. alegrisimo. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. alegro furiozo (ital. sredstvo za spasavanje i pomoć. manje živo. allelon naizmeničan. suva učenost radi učenosti. alegramente (ital. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. aleksipiretikon (grč. manje brzo nego u alegro. slikovito. alegorisati. slikovit govor. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. vrlo veselo. tvrñenje. alegro maestozo (ital. allectatio) mamljenje. ne mnogo brzo. alegreto (ital.) nauka o protivotro-vima. veselo. hallal. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. allegro con moto) muz. v. šetalište izmeñu dva reda drveća. alegoričan (grč. klasičan stih Francuza. alelopatija (grč. alegro moderato (ital. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. po-morskog grada u Donjem Egiptu. alejkum selam (tur. umereno veselo. alegro asai. rug vatra) med. u slikama. Septua-ginta. aleksit (grč. allegro) muz. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alegro (ital. umereno alegreto. štitim) hem. allegro maestoso) muz. alegro vivače (ital. aleksiteričan (grč. u prirodi i životinjskom svetu. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. aleksin (grč. allegro assai) muz. sredstvo protiv groznice. alektryon petao. protivotrov.

4. allier) vezati savezom. drukčije. onaj koji voli istinu. alias) inače. ludilo. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. umerenog tempa (nemačkog porekla). alloios. lyrnpha voda) med. ergon) med. allos drugi. allentato) muz. prodaja. alergija (grč. legura. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alijaža (fr. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. aligacija (lat. otuñiti. alizari. npr. vanbračne dece. aleuron brašno. u biljnim ćelijama. Alemani (nem. alibi (lat. primesa. alligatore. v. iste vrednosti kao i indigova modra boja. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alienatio) otuñivanje. philos prijatelj) prijatelj istine. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. up. alienare) prav. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. alligare) sliti. fr. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. a limine. aliment(a) (1. alikvaitan (lat. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. okruglasta i kristalizovana organska tvar. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. bračna veza. u odreñeno vreme tobože bila. alentato (ital. obično: aliirati se. aliirati (fr. savez. odvratiti. zemlja u kojoj žive Alemani). tj. dodatak. npr. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alopat. aleuron pšenično brašno) bog. smesta. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. duševno rastrojstvo. s praga) odmah. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. udružiti. belle alliance). 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. alienatio mentis). alijenizam (lat. allos drugi. ponudu. aligacija. fig. alimentatio hranjenje) ishrana. a. alimentarna intoksikacija med. izdržavanje. koren broća. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. otu-ñivati. na drugom mestu. alimfija (grč. alliage) v. alija (arap. sklopiti savez. god. nedostatak limfnih žlezda. svezati brakom. savet i sl. aleuronat (grč. aleopat (grč. alkkvotan. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. pathos bolest) lged. alentando. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. koji pati od alergije. v. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. aliquantum) mat. alemanda (fr. opri-jateljiti. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". drugde. alienus tuñ. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alef (hebr. filalet.ne. alimentar (lat. aligirati (lat. alimentacija (lat. alijas (lat. sme-šati. aletiologija (grč. snabdeva™ hranom. allentando) muz. el lagarto) zool.alemanda 31 alimfija smesa. alijenirati (lat. v. aleuron pšenično brašno) bog. drugim putem. gde je ta ista osoba. . 2. alfa. premamiti (mušterije). alijenist(a) (fr. alet (arap. prema tvrñenju neke druge osobe. alizari) hen. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alikvotan (lat. udruživanje. ua. aleuron pšenično brašno. trovanje hranom. alopatija. duhovno ra-strojstvo (lat. alergeni (grč. lat. thesis položaj. ergon delo) ned. npr. aletheia istina. svečana. alimentirati (nlat. Z. zalog. aleopatija (grč. alibi) prav. aletofil (grč. alimentare) ishranjiva-ti. a limine (lat. šp. otu-ñenje. alienisme) med. belančevina koja se nalazi u pšenici. alergičan (grč. alloios drukčiji. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. med. slivati. alieniste) lekar za duševne bolesti. aligator (ital. primesak. alijaža. alizari (šp. odstupanje od prirodnog stanja. allos. Sveta alijansa (fr. alimenta) pl. allemande) muz. hhilat) odelo. kajman. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. aliluja. alikante (šp. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. aliquoties) mat. aleluja. razmena. izdržavati. aleuron (grč. slična zrncu. alimentarius) prav. legirati. Pruske i Austrije 1815. prijateljstvo. aleurometar (grč. alentando (ital. pathos) ned. sem toga. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. zadržavajući. alliance) spajanje. allos. popuštajući.). dok je ranije dobivana iz korena broća. alizari) bog. supr. alijansa (fr. alizarin (šp. alijevacija (lat. američki krokodil. ergon) med. alikvota (lat. aleiteza (grč. usporavajući. koji se sadrži u većem broju. 6 su alikvote broja 12. oroñavanje. alethes istinit. levantinske broć. slitina. bez. poludeti. odlučno (npr. odbiti neki predlog. metanje) med. v. aleuromantija (grč. alen-tato.

doterati pod konac.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. halkah. natrijum.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. odeljak koji počinje novim. nauka o lečenju trljanjem. alcalescentia) hem. šp. pomešati sa alkoholom. alitura) hranje-nje. svrstati. alcalisare) hen. nego tek iz drugih odeljenja..drveta. alkoholometar (arap. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. allure) hod. al-qohhlu) l. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. linea red) nov red. jedan deveterac i jedan deseterac. skaphos laña) vozilo s krilima. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). vodokri-lac. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. alinjirati (fr. od kojih su neki veoma lekoviti.) hem. fig. hem. aliteracija (nlat. ponašanje. ka-lijum.) dvorac. alkazar (arap. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. alkejska strofa strofa od četiri stiha. dvor.: „Ona poji po putu putnike". ali ingrosso) trg. sa osnovom od vune i svile. najbolji.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alifatična jedinjenja hem. prečišćavanje alkohola. alkaloidi (arap. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. potaša. od kore kina-. metron mera) hem. pre naše ere.). od kojih su prve tri i poslednja jambi. lat. alineja (lat. Koran. pš. postrojiti. stih od pet stopa. kofein. morfin. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. Alkuran (arap. udubljenje u sobi sa posteljom. alkejski stih (grč. grč. . grč. Korav. novi pasus. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. aliskaf (lat. alkoholizam (arap. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. 2. pijanica. vladanje. alkalizacija (nlat. alitura (lat. halka. alcalisatio) hem. cezijum i francijum.) pl. alkalescencija (nlat. hidrokrilac. rubidijum. Alkoran (arap. nešto uvučenim redom. alefpho mažem. potaša. aliptika (grč. razlažu vodu. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. alka (tur. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. Al-qur' ap) v. efdos) hem. alkoholizirati (arap. Al-qur' ap) v. organska hemijska jedinjena ugljenika. iz Mitilene na Lezbosu. naročito rakije. alkoholičar (arap. piva. hemijski najreak-tivniji. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. trljam) veština masiranje. halkali. alkovn (arap. aligner. nauka o ispitivanju sode ili potaše. kroz staklena vrata i prozore. osloboditi od vode. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. halkah) hem. alkohol (arap. od kojih dva jedanaester-ca. ložnica. alkalije (arap. ko-kain. npr. a od. alkalimetar (arap. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. trag divljači.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. grč.. osloboñenje špirituse od vode. atropin. grč. alkalimetrija (arap. strihnin. način kretanja. al-qubeh. hem. alir(a) (fr. npr. novi paragraf. alkoholizacija (arap. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. halkalf. halkah) hen. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. vodonika i kiseonika. alkalizirati (lat. na veliko. aliteratio) poet. otrovni i gorka ukusa. grč. alkoholat (arap. po kursu.. alkalescirati (nlat. opojno piće. alkatifa (arap. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. prečista™ do stepena najveće finoće. alkoholometrija (arap. hidroksidi alkalnih metala.. metron mera) he». teobromin i dr.. urediti. npr. ala krilo.) pl. savršeno prečišćen prah. amoni-jaka. po sadašnjoj vrednosti novca. železa i dr. alkali (arap. alere hraniti. palata. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. alkoholi (arap. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. al ingroso (ital. alkoholatura (arap. iste slogove.) hem. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. alcalescere) hen. al corso) trg. alkalij (arap. način hoda i držanja nekog čoveka. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. rakije i dr. nikotin. ishrana. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. grč. up. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). ad littera slovo) praviti aliteraciju. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. poravnati po koncu.) hem. alkalni metali hem. al korzo (ital. god. halka) v. aliterirati (lat. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. koji je živeo 600. neki prah. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. an gro. Alkalos) poet.

vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. morphe oblik) hen.: homeopatija). tur. allos drugi. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. tj. magna constructio veliki sklop. a-. alokucija (lat. alogotrofija (grč. melos ud) zool. nazvanog. aloteza (grč. bolest opadanja kose. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. genos rod) stranac. alotigen (grč. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. alopatija (grč. allocatio) dodavanje. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. nelogičan. almoraham (arap. alopat (grč. nered. alotriofagija (grč. alodij(um) (stnem. nastavak (npr. logos um. alopateki metod lečenja. besmislica. allćtrios. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. od koga se spravljaju lekovi. v. produžetak. al-manakh) kalendar. nego koje je potpuna sopstvenost. phagein jesti) ned. alotriodontija (grč. kratka beseda. alma mater mati koja hrani) „časna majka". almaz (grč. alopecija. zadužiti ih. alokacija (nlat. alotriologija (grč. almadet (arap. ap-dros čovek. alogen. allocutio) oslovljavanje. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. allos drugi. alogfa) nerazumnost. grč. almas) dijamant. istočnjačke. grapho pišem) tuñ rukopis. kratak govor. različit. transplantacija.(grč. allos. prema čistoj težini zlata i srebra. alloquium) v. odobravanje nekog računa. aleopat. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. laleo brbljam. pathos) ned. apeg. megale syntaxis. al marko (ital. uobličavati) med. allotrios. al-. aloe) vot. produžak. oslovlja-vati. v. alokvij(um) (lat. allos drugi. alomorfizam (grč. grč. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. allotrios tuñ) pl. almarada (tl. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. dodatak. prelaženje jednog glasa u drugi. govorim) ned. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. napred!. alo. alotrije (grč. Almagest (arap. allos drugi. allos. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. elmas. list koji se prila-že uz menicu. almada. up. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. alopecija ned. allos. allothi na drugom mestu. al marco) trg. ono koje nije dobiveno u leno. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. allos. vepggačkih zuba. alopekia opadanje dlaka. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. alotigen. kose) ned. sporedne (ili: tuñe) stvari. npr. allotrios. lat. allonge) trg. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. alma mater (lat. alogen (grč. alogandromelin (grč. odtis zub) nameštanje tuñih. alokvirati (lat. alokucija. drukčiji. tuñ potpis. allos drugi. alokvijum. plassein uobli-čiti. arap. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. allons) hajdmo!. asamas. aloe) hen. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". up. alodoksija (grč. alograf (grč. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. godišnjak. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. aloplastika (grč. allos. naročito afrička. allos drugi. alogos protivan svrsi. po grofu Almavivi. lekar koji leči pomoću alopatije. na nekom stolu). pogrešan govor. ćelavljenje. alloqui) osloniti. verovatno.) astr. gen-pab rañam) koji je postao drugde. heterodoksija. up. alotropija. nerazuman. megfste. nepri-stojnost. al. tuñinac. alodijalan (nlat. ura! alonž (fr. al-6t) slobodno dobro. pravljenje omašaka u govoru. alopekija (grč. nasleñeno dobro. aloniman (grč. almanah (arap. allos drugi. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alodijalna dobra (stnem. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. allodialis) slobodan od plaćanja danka. a na koji se stavljaju indosa-menti. horizontom. .almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. trg. ili stavke docnije unesene u račun. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. thesis postavljanje) lšlv. zbornik koji izlazi godišnje. nesmišlje-nost. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. pathos bolest) med. alon (fr. pristalica alopatije. aloin (grč. alogičan (grč. alopekija. almarada) bodež sa tri reza. tuña zanimanja. ćelavost. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. glupost. krug na nebu para-lelan sa vidikom. alogija (grč. alolalija (grč. naziv za univerzitet i veliku školu. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. prijatelj. alomorfija (grč. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. aleopatija. almukantarat (arap.

iz koga su. allos. alte-rativa. ital. allohroos) koji menja boje. ital. tropos) he*. alternativus) naizmeni-čan. allaka (per. potpuno saglasno. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. alotrofija (grč. mezosopran. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. vrsta peruanske late. v. istomišljenik. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alteracija (nlat. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. muz. pevač koji peva alt. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. pokvariti. uplašiti. al punto) u tačku. nego im je potrebna organ-ska hrana. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. ra-spra. alter ego drugi ja) 1. alternativa (lat. al piacere) muz. choreo idem. 3. postali ti patuljci--proroci. npr. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. po tome nazvan koren mandragore. alpinizam (lat. drugi glas. apunto. odmenjivanje. ned. od- . koji ima jednaku vrednost. autotrofija. orao gledam. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. allos drugi. naročito: penjanje na Alpe. prema dopadanju. alpinizam. koji se preliva.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. 2. al punto (ital. beli slez. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alpijska rasa. alterancije (nlat. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. savršeno tačno. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. up. alta ottava) muz. med. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. svojstvo tvari. od 1872. u istočnoj i južnoj Evropi. preina-čenje. altan(a) (lat. al pjačere. hen. osobina ljudi. izomerija. kordiljerska tkanina od alpakine vune. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. rasrditi. alterativa (nlat. uzbuñivanje. alotropija (grč. alternator) fiz. vodom. raspro-stirem se) bkol. alternator (nlat. zbuniti. odmena. alteratio) menjanje na gore. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. alpijski lovci. al rigore di tempo (ital. alpacca) l. čarobnica. oltar. altera pars drugi deo) druga strana. alpinistika (lat. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. supstancije. alterare) menjati. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. gatalica. zamenik. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. uzbuditi. strogo u taktu. zool. alternativan (nlat. penjač na Alpe. althaia. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. planinar. alpini (ital. po volji. nem. altar (lat. alta otava (lat. smena. alterkacija (lat. diskusija. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. allos. zastupnik. promena. alster v. npr. allos. alteja (grč. lekovi koji izazivaju promenu. alter ego (lat. altus.pari (ital. lednja-ke.: „Galilej je otkrio zakone padanja". viši srednji glas. al pjačimento (ital. izmeniti na gore. iste vrednosti ili sadržine. gnev. trophe hrana) bkol. planinarstvo. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. alohorija (grč. protivna. novo srebro. alomorfija. mali. v. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". al pjačere (ital. alto) muz. al pari) trg. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alterativa) pl. alt (lat altus visok. supr. al segno) nuz. protivnička strana. altera pare (lat. pogled na glečere. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alporama (lat. kako se hoće. alpinist(a) proučavalac Alpa. npr. galvanski posrebrena elitna. al rigore di tempo) muz. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. alpini) voj. uzbuñenje. alta aga visok žrtvenik) v. balkon. tropos način) heh. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. isggust. izmena. italijanske i francuske trupe.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". alpinus) koji pripada Alpima. alternatio) smenjivanje. naročito kod novca. al piacimento) muz. smenjenost. životinjama. alternacija (lat. al. alpinum (lat. alpijski (lat. alterantia) pl. 2. Alpes. pogoršati. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. alohroičav (grč. alternativni sudovi su 1. ulster. koji ima oblik Alpa. allos drugi. altana) apx. raspravljanje. alohton (grč. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. alrauna (stnem. kvariti. jednak. oštećenje. koji postepeno poboljšavaju sokove. althaea) vot. promeniti. koji je sličan čovečjem liku. alruna. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. lat. Alpes) v. preobraćanje. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. 2. alterirati (nlat. užasavanje. alternativa) izbor izmeñu dvoga. Alpes. po starom verovanju. al seko (ital. opredeljivanje za jednu od dve odluke. svaña. altercatio) prepirka. log. pogorp!anje. planinski sport. alohroizam (grč. grč.

med. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. alhemija.v. a. aluvionog prava. znak A1.98. alludere smerati) nišanjenje. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. druge imaju tzv. alhidada (arap. ljubav prema bližnjima. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. hemičaru Al-fenu. alternirati (lat. grč. mera) visinomer. alterum tantum) još jednom toliko. tuizam. altus visok. d . al-qimia) v. alfitomantija (grč. turski zlatni novac. pokretni lenjir. ići naviše. viša znanja. alumneum) v. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. Al-hamrah) „crvena kuća". fig. aluzija (lat. beta) gram. v. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. deo nonijusa. bocka-ti. tj. altruizam (od ital. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. docnije.) islandski parlamenat. fr. alpha a. ako u jednom razredu ima više grupa. altostratusi (lat. način osećanja. alciora. tj. termin potiče od O. prevoj (kvali-tativni. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. tvrñi od cinka a mekši od bakra. alumneum. beta b) 1. tiho zanimanje. metron me-rilo. alteri huic ovom drugom) fil. Alhambra (arap. aludirati (lat. al-hadat) re. pod alfa. altimetrija (lat. altus visok. dvostruko. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. ciljanje na koga ili što. aluvio (lat. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. . 2. allusio. metrfa) veština ili nauka merenja visina. latinska ili koja druga slova. alumin. alfa (grč. altokumulusi (lat. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. b. govorka figura u kojoj se. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. dukat.). altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. alterum tantum (lat. aluminozan (lat. 1. aluvijalan (nlat. više nauke. menjenost.alternirati 35 alciora alumen (lat. aluminijum) (lat. naziv po pronalazaču. i hrane. Konta. alphiton ječmena pre-krupa. alciora (lat. . altum silentium) duboka tišina. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. suglasnički). pr. altiora) pl. alumin (lat. 2. kamate koje su se popele do visine glavnice. visost. kumulus. alfa-zraci v. altum silencijum (lat. up. ruski bakreni novac. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. početak i kraj nečega. . alluvio naplavljenje) prav. početak. ići od altiora (alciora) ići napred. mavarske kraljevska palata u Granadi. al fresco po svežem) slik. zlato. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). alhimist(a) (arap. al fresko (ital. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. početnik u čitanju i pisanju. zanatu i dr. pored vaspitavanja. osim ćirilskih i glagoljskih. altiora) v. altimetar (lat.. naplavljeno) geol. stip-sat. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. ped. najgornji. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. veštini. redni broj 13. aluminat (lat. procesu alfaraspada. alludere) smerati. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. tj. crtaju i sl. samoglasnički. aluminijum. 3. altus. sleteti na Mesec. tegljiv i kovan. ječmeno brašno. za merenje uglova. alhimija (arap. element atomske mase 26. stipsa. aluminat. alhemija (arap. alting (dan. aluminari vaspitavati. lat. da nešto prepisuju. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. altes (fr. alhimija. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. npr. alumneum (nlat. alunirati (lat. sve i sva. altiora (lat. sprava za merenje visina. trg. ciljati na koga ili što. kvantitativni. alluvialis) nanosni. alfabetar (grč. fig. alternare) smenjivati se. stratus. težiti za višim stvarima. alfabet (prva dva grčka slova alpha. c. aluminium) min. pa i celoga čovečanstva. alumen stipsa) hem. nesebičnost. pevač koji peva alt. altesse) visočanstvo. aluvij(um) (lat. nišaniti. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. odmenjivati se. pansion. up. u odreñenom redu. altiora. naročito kod Arabljana. alluvium naplava. alterni-rajuća groznica povratna groznica. altin (tur. alto) «uz. gram. početnik u čemu (u nekoj nauci. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. altus. grč. aluminosus) stipsast. aluzivan. ZO delova cinka i 10 delova nikla. spisak izrañen alfabetskim redom. više stvari. altist(a) (ital. altin) l. alfa i omega (a. tobožnja veština pravljenje zlata. kolebati se. čovekoljubac. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. alumen) min. duboko ćutanje. 2. altrui drugi. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. mesto prave stvari. svetlost (titula). onda dok se jednoj predaje. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih.

sliti živu sa drugim metalima (v. malagma olakšavne sredstvo. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. tur. malassein smekšati) hem. amabile (ital. amalgamacija (nlat. prilagoñavanje delova celini. amaksofobija (grč. amarin (nlat.. čuvanje. nagomilavati. amasirati (fr. a manco) trg.36 ambasad a alčak (tur. gorka sredstva. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. ljubitelj. ostava. gorka materija. zavet. amari&a (etiop. veštinom itd. emmagasinage) smeštanje u magazin. a ne profesionalno. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. ambassade. nagrada za pakovanje. hammam. Po priči. fig. amarinum) hem. lat.ne. malassein smekšati) hem. amabilmente) muz. lopov. amazonsko odelo. lat. emmanchement) slik. bez. ataha kola. slep. slepoća. sa vladavi-nom majke i žene. amater (fr. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. srebrom i dr. umilno. Amazon) mit. amalgamirati (arap. krasuljak. pobolj-šanje. amasser) gomilati. amabile) kuz. žensko odelo za jahanje. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amateur. hamam) tursko kupatilo s parenjem. manjak. alcak niskog rasta) nikakav čovek. aldžamija (arap. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. poboljšavati. amorozo. emanet) preporuka. tur. traženje preduj-ma. amarant (grč. amaterka. amazonsko odelo sp. npr. grč. zamračavanje vida. amarantos neuvenljiv) bog. hamail. amajlija (tur. pribor za pakovanje. fig. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amartija (grč. tesno otopiti (u jedno). stapanje. amagazinaža (fr. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. junakinja. amagazinirati (fr. masaomai žvaćem) med. amender) poboljšati. amazon (grč. amazezis (grč. lat. nečistota. amatrisa (fr. amam (arap. predmet koji se daje na čuvanje. amarela (ital. smela jahačica. amandirati (fr. fig. slepilo. naukom. strah od vožnje. amalgam). amatrice. ambasada (fr. amabilmente. amaurotičan (grč. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. natrijumom. Amazon) sp. pun gorčine. hrabro su branile svoju državu. (ital. amandman (fr. fig. sargija. bile su veoma ratoborne. nežno. upakivanje. amarella. zlatom. tj. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. ostaviti na čuvanje. predujam. nagomi-lati. svetinja. amazonke (grč. embouchure) muz. krivica tragičnih junaka. amabilmente amabile. amara (lat. spojiti sa živom. amans-amens) koji je zaljubl>en. amatrix) ljubiteljka. kletvenik) poslanstvo. v. neobrazovanost. ambalaža (fr. amaurosis zamračenje) med. združiti. amans-amens (lat. amalgamisati (arap. diletant. farž. npr. a-mauros mračan. taman) bolestan u očima. iz ljubavi. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. mazos dojka. amazon. hamayli) amulet. gubitak. amanšman (fr. Amharaca. amorevole. nemogućnost žvakanja hrane. hamartija. prepredenjak. umetnošću. amalgam (arap. popravka. budala je. popraviti. amaurozis (grč. hammal. okrilje. prijateljica umetnosti. hamajlija. amalgamatio) hen. amathia) neznanje. ratobor-na žena. ljupko. Amadis (fr. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. gorki lekovi. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amara) pl. amarulentus) gorak. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. phobos) med. muškobanja. amalin (arap. talisman. bezbednost. junak iz romana. lat. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. grč. nakupiti. varalica. v. amatija (grč. armagan. amalgamirati. ambactus sluga. a manko (ital. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. stanište ambasadora. malassein) v. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. a-. slitina. . amballage) pakovanje. hamal) nosač tereta. amandin (fr. ambažura (fr. amanet (tur. legura žive sa drugim metalima. crna mrena u očima. spajanje metala sa živom. emmagasiner) smeštati u magazin. armagan grč. amarus gorak) bog. potraživanje. junak žena. Amadis de Gaule) lit. spoj. sa kalijumom. pakovarina. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amartia) grepšost. dug. poverenje. „one koje nemaju dojki". amarulentan (lat. a. bakrom. amandine) bademov sapun.

sredstva za izazivanje pobačaja. voj. up. oba. divan. prevući tamnom bojom. pokretni. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambicija (lat. nem. ambitiosus) častoljubiv. ambijenat (lat. ambliopija (grč. licemerstvo. obadvo-jica. ambrosis) bogovski. ambloma. potamniti. grč. ambideksteritet (nlat. opaliti) pl. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambulanta. provalija. amoibe promena) zool. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. ambulant (lat. u istom redu jedne tombolske karte. obeležje. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ambrotipi pl. fig. propovedi i pomeni. svirali itd. ambidekster (nlat. božanski. logia) dvosmislen izraz. v. ambulatoria) ned. emblema. traženje čega. ambivalentan (lat. ambrel(a) v. muz. molilac. jelo koje daje besmrtnost. ambušman (fr. ići) putujući. slavoljublje. predikaonica. ambusta (lat. amblosko pobaciti) pl. usta topovske ili puščane cevi. ambulanza. fig. ambloma (grč. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. nek-tar. ambusta. jelo koje okrepljuje. društvo u kome neko živi i radi. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. embrasser) zagrliti. 'anbar. ambonoklast (grč. ambon katedra. stremljenje čemu. težiti za čim. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ponor. ambloma pobačaj) med. dovesti izmeñu dve vatre. putem podmićivanja i sl. obgr-liti. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambl (fr. ambrozija (grč. ambulare hodati. ambo oboje. embleme) znak. kuću namestiti potrebnim stvarima. čaršije. ambo (lat. bolesnička stanica. ambulanta (lat. ambulans) trg. dvosmislica. ambara mirisna smola. embouchement) utok. ambitio) častoljublje. oko) med. težnja za nečim. od pet. dvostruka privlačnost. embuscade) zaseda. pokriven hodnik oko crkve. ambirati (lat. ambulantni (lat. ambivalencija (lat. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ambrosfa) kit. otvor klanca ili tesnaca. ambulanca. grč. fr. pobačaj. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. amburere ogoreti. pisak na rogu. med. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. okolina. neosetllvost. voj. sskr. amblys. amb. 'anbar. opkoljava-ti) sredina. znamenje. naročito nedozvoljenim načinom. celivati. koji pripada bogovima. pokretna ili poljska bolnica. slabost čula pipanja. ambiguitas) dvosmislenost. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). opekotine. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. tur. busija. nego dolazi lekaru na lečenje. Ambulanz) v.(lat. kružna putovanja. ops. ambulare hodati. slab. . eldos izgled) presovan ćilibar. ambroid (arap. amblem (grč. simbol. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambiciozan (lat. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. licemer. pobacivanje. amblozis. ambulans. opticaj. ambi. loqui govoriti) dvosmislen govor. amrel. amblosis pobačaj) med. dulac. ambulanta pošta putujuća. amblijafija (grč. ambitus) obilaženje. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. amblys tup. ambrasirati (fr. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambulancija (ital. ambo oboje. arće pipanje) med. emblem. nestalan. poljubiti. molitve. ambra (arap. ići za čim. ambigvitet (lat. ravan hod konja. valere vredeti) pst. dvosmislica. slabovidost. abortiva. amble) jax. fig. ambulantia) med. ambire) tražiti službu. obilaziti nekoga i moliti za mesto. na sve četiri strane. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. slavoljubiv. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambitus (lat. amvon (grč. embrunir) slik. ambilokvija (lat. železnička pošta. abortus. ambiskada (fr. ambijent (lat. hrana višnjih bogova. 6p6s vid. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambire obilaziti. na soleji. ameblirati (fr. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ambrinirati (fr. amblotika (grč. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambyssos) bezdan. ambis (grč. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. fig. ambrozijski (grč.. amber. natprirodan. izvrsno jelo. oboje. amblozis (grč. propast. ušće (reke). ambulatorija (lat. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. sskr. ambiologija (lat. ambo oba. amebv (grč. med.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr.

bubrega i creva. v. ops vid. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amusant) zabavan. 3. prijateljska nagodba. nesrazmeran. ametrija (grč. amenorea (grč. jednostavna. amicalis) prijateljski. nepromenljiv. ili mnogogubo toga. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amikabili mode (lat. nepromenljiv. ametabolija (grč. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amerikanizirati (fr. a-. opšta duševne slabost. nepravilan. ametodist (grč. ametista (grč. zemljišta. igračka. metabole ) biol. kajsija. otrovan. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amencija parcialis (nlat. prouzrokovan amebama. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amencija senilis (nlat. oko) med. amentia activa) med. uveseljavati. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. ameliorer) poboljšati. a-. amigdalin (grč. amerikav (fr. amelioracija (nlat. vrsta košnice američkog tipa. grč. a-metrfa) neravnomeran. melior bolji. a-. amizantan (fr. amicabilis compositio) prav. a-methystos) pl. delimično ludilo. amentia partialis) ned. a-mfmetos) nepodražljiv. 2. amidin (nlat. metabole) biol. ošljar. skrob. men mesec) ned. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. amivi hem. amid (nlat. amuser) zabavljati. amiloidva degeneracija med. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amencija aktiva (nlat. prijateljski sporazum. amimija (grč. amicabili modo) na prijateljski način. skriveno ludilo. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. americaniser) poame-ričiti. doterivanje. tuha sluz) ned. organsko jedinjenje SvN10O5. ametričan (grč. razonoda. drugarski. amenija. a-metrfa) neravnomernost. aminokiseline hen. v. amigdalitis (grč. bez. nepravilnost. amilum (lat. preobražaj) koji se ne menja. amilacea (nlat. potajno. amygdale badem) med. rheo tečem. amin (hebr. lekovi koji sadrže u sebi skrob. završiti. naglo ludilo. amen (hebr. nejednak. amencija okulta (nlat. vrsta lubenice. prijatan. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. ametabolan (grč. zanimati. ametabolni insekti zool. ameliorirati (lat. ametaboličan (grč. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. americij(um) hem.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amiloza (grč. nenaučan. razonoñavati. jezgru šljiva. metabole promena. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. znak At. mana oka u prelamanju svetlosti. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. glikozid u gorkom bedemu. amin. amikabilis kompozicio (lat. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amelioratio) pobolj-šanje. men. npr. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. vrsta vinove loze. amicus prijatelj. a-. amentes cit. amoibe promena) koji potiče od amebe. amylon) hen. ned.ne. insekti koji nisu podložni metamorfozi. otuda: reći amin privesti kraju. nesrazmernost. na lep način. farn. 1. a-. fr. staračka slaboumnost. amentia senilis) med. amizeta (fr. god. manfa) ned. amizirati (fr. amikalan (lat. amusette) zabavica. poameričavati. amentia) med. a-. amen. amida) hen. a-. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. imanja. bresaka. koji nije podložan metamorfozi. atomska masa 243. americaine) otvorena kola na četiri točka. amenija (grč. curim) med. men. amimetičan (grč. štirak. amebni (grč. amen) v. poboljšavanje. mfmesis podražavanje) med. med. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. hemijski elemenat. zanimljiv. razonodan. voj. amylacea) pl. amentia occulta) med. zapaljenje krajnika. a-metron. amerikanizmi pl. amenomanija (grč. vepggački napravljen 1946. ametropija (grč. amida) hen. trešanja. amylon skrob) hen. a-. amygdalon badem) bademova gorčina. amencija simpleks (lat. amenorea. ametist (grč. vrsta lakog poljskog topa. pripada grupi trans-urana. . vrsta platna. nejednakost. skrobno brašno. amylum. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). ludilo. koji je bez reda i načela. amencija (lat. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amiksija (grč. naročito slezine. a. planu. amiloidna degeneracija. poboljšavati. popraviti (zemljište). redni broj 95. amentia simplex) med. jetre. amerikanka agr. popravljanje. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. ameboidno kretanje zool.

amortizacija. staviti kapelu. empatement) slik. amor vincit omnia) posl. gubljenje. min. lekovi koji služe za predohranu. koja je dobila ime po eg. 2. nlat. salammoniacus) hem. emisija (lat. ammoniakćn. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amortisare) tehn. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amiotrofija (grč. amoriti. moriš običaj) koji je bez morala. amorozo (ital. jedinjenje azota i vodonika. min. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). zupčasta ivica zida. zapaljenje vodenja-če. amortizator (lat. trovanje krvi amonijakom. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. ammoniakon amonijak. amorevole (ital. oprostiti kaznu. v. amorce) mamac. glavno božanstvo starih Egipćana. slikanje debelim slojem boja. amortizirati. a-. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. amok (mal.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amidža (tur. amoniemija (grč. 2. ukras na vrhu grañevine. amortirati. postepeno. amortisare) 1. amnionova voda. amissio) gubitak. nakaznost. morphe) bezobličnost. Amon. amortirati (fr. koje odbacuje dotadanji moral). delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. a-. nakaznost. kratkotrajan. amoralan (lat. supr. mnesis sećanje) med. ampatman (fr. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). bezobličnost. 2. Amon. . razdirem) biol. bezobličan. amniona. up. bezbojan gas. potpraši-vati (pušku). mamiti. amoriti (lat. mys mišić. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amortisare) v. koji ne zna za moral. moriš) fil. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amytto param. amytto param. haima krv) med. predati zaboravu krivicu. amore (fr. amnos jagnje) med. Atog) mit. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. morphe oblik) bezobličan. supr. vabiti. kap-sla za paljenje mina. amnitis (grč. Amor (lat. nlat. amortizirati. amnion (grč. kristalan. starac. amnestia zaboravljanje) prav. amoralizam (lat. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. amoniti (hebr. nastavak -ites. grč. a-. a-. grč. lat. amabile. trophe ishrana) med. amoreti. amortizer. potprašiti. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). muz. nakazan. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. jedinjenje azota i vodonika. a-morphos) bezobličnost. amortir) v. deda. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. amor ljubav) v. amica. amnestija (grč. amor vincit omnija (lat. amnestika (grč. amoretti) št. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila).aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amynteria) pl. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. fig. vrh. ljubavnik. amenesteo zaboraviti) pomilovati. kristalnost. razdirem) biol. naročito državnih zajmo-va. 3. simbol stvaralačke snage i rañanja. ljubav sve pobeñuje. amortizacija (nlat. amortizovati (nlat. kao sastavni deo nišadora i dr. vab (za divljač). poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amorfan (grč. amortizman. amnos) med. bogu Amon-u). v. amorfizam (grč. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amonij(um) (lat. amabile. mos. amnestirati (grč. amonijak (grč. nekristalisan. amorsirati (fr. vraćati neki dug postepeno. amor cer) metnuti mamac. zaštitna sredstva. a-. bezmora-lan. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. amortizirati (nlat. 4. amnikolist(a) (lat. Amon (hebr. Amon. amitoza (grč. vodenjača. amortisatio) l. bog ljubavi. fig. amorevole) muz. dugotrajan ili stalan. grañ. amonium) hem. amirante (tl. koju odvaja od začetka tzv. zaljubljeni. nekristalnost. amitotičan (grč. amortissement) l. med. 3. ljubav je jača od svega. amca) stric. amortizman (fr. amorfija (grč. atupb branim. v. Ammon) kit. 2. a-mos. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amoreti (ital. kod koga postoji amitoza. ljubav. amoroso) l. barut za poprašivanje. odbranjujem. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. poprašljač. složenih jedinjenja. otplaći-vati. amnicola) stanovnik pokraj reke. amnezija (grč. oblast u Libiji. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena.

tehnički istrument za merenje jačine električne struje. najveća razlika u vazdušnom pritisku. proširenje. ampermetar (fr. prolazna ljubav. ampule (lat. logfa) nauka o amfibijama. amphiblestreides mre-žast) anat. anportirati se. zauzeti. nadute. razgranato. planuti. amplifikovati (lat. amplificatio) proširi-vanje. employe) službenik. na jednoj skali. fiz. Ampere. proširiva™. carevina. odvojiti. amputatio odsecanje) med. amuzičan (grč. iscrpio govorničko izlaganje. ambrela. oteti. dvojak. logos) zool. osvajanje. mundus svet) fil. amplifikativan (nlat. sa svih strana. amploaje (fr. amfi (grč. opširno izlagati. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. proširivano. amphi) predl. ampelurgija (grč. bokasta bočica za mast. amputirati (lat. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). ampullae) pl. ri-srditi se. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. staklo električne sijalice. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. način izražavanja nadugačko i naširoko. odseći. niži činovnik. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amfibiolog (grč. amputare odsedati) med. unaokolo. empirance) trg. prostranost. amfibijski (grč. okolo. zool. ampir (fr. amfibija (grč. neobrazovan. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. fig. a svet ne postoji. nameštenih. kišobran. empire) carstvo. amphibios. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. amphibios) vodozemski. amrel. uveličavajući. otimanje. šira obrada. ampli-ficirati. pomoćnik. amplectivus) koji obuhvata. pojačavanje. ampliativus. a-. obično na vratu. inat. tj. meteor. shvatanje po kome samo bog postoji. amphibios. ampelurnfa) vinogradar-stvo. matematičaru i fizičaru A. razgranja-vanje. ampliare proširiti) širenje. grč. amplificare) proširiti. za razliku od superlativa. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. up. razvijati. potpuno odvajanje. amfibioliti (grč. bios život) aaij. ampelos čokot. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. ambrel. amfibije (grč. kalfa. odsecanje ranjenih. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. ret. ampule (lat. amfibije. avion snabdeven i točkovima i čamcima. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. npr. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. suncobran. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. amfiblestroditis (grč. amplijacija (lat. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. Hthos kamen) pl. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. metron mera) fiz. amrela (ital. jedinica za merenje jačine električne struje. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. belilo. izložiti. prav. uveličati. najvišeg stepena. ulje. koji proširuje. amfiblestroida (grč. amuzija (grč. igra toga duha. ampliare povećati. amportirati (fr. prevrtljiv. amphibios. ampirans (fr. nepesnički. lat. amplijativ (lat. amplitude (lat. razvijanje. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. emporter) voj. a svet je samo treperenje. amper fiz. u složenicama: s obe strane. amphiblestron mreža) ned. fig. uveličavanje. zauzimanje. ampulla bočica) ispupčena. oko. amphi. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. ljubav bez strasti. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. amfibiologija (grč. neobrazovanost. amureta (fr. zapaljenje mrežnjače oka. amourette) mala. otcepiti. amportiranje (fr. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amundizam (grč. amplificativus) proširivan. vinograd. emporter) voj. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. teh. amputacija (lat. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š.. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. razgranavati. žustriti se. uvećati. bombaste reči. nasilno odvojiti.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. razmrskanih. ombrello) računi štit od kiše i sunca. na oba načina. razviti. amplificirati (lat. mrežnjača oka. amulet (lat. koji uveličava. bog je apsolutni duh. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. nazvana po slavnom franc. šteta na brodu. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. razmetanje. širina) geogr. amuletum) amajlija. . vodozemci. amplifikacija (lat. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amusfa) nenaklonost muza. razrada. osvojiti. amplificare) v. amplektivan (vlat. amplitudo obimna veličina. obuhvatan. fig.

ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. apa) predl. oko. astma. anaglifi (grč. anabaptizam (grč. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amfipatori (grč. sinovi dveju matera a jednog oca. amšir (tur. amphfbolos) dvosmislen. anaglypta) pl. polureljef-ni umetnički radovi. amfimakros. amfibrah (grč. geogr. anaglipti (grč. meter mati) pl. amphi. koje su. fig. po. duž. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. deca dvaju očeva a jedne majke. na. anabaptist(a) (grč. karpos plod) bog. amfipneuma (grč. kroz. amfigonija (grč. amphi-gignomai) zool. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. amfisciji (grč. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). anabioza (grč. ana baptistički. amfigurija (grč. slika i sl. amphi. amfideum (nlat. prepirka. naročito za anatomsku upotrebu. amphi.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. srca ni pravog mozga. amphi. ribolika morska životinja. amfibolija (grč. amfigurist(a) (grč. amfigonija. amphi. amfoterodiplopija (grč. amphideum) ned. v. anabaza (grč. amfioks (grč. gledaoci. amfikarpičan (grč. amphi. amphfbolos dvosmislen. amfoteran (grč. amfiguričan. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. spajanje rasplodnih ćelija. amphi. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. anabatičan (grč. uz. amphibrachys) poet. anabolizam (grč.) poet. amphi.) šesti mesec u turskom kalendaru. kretikus. razvijanje i jačanje bolesti. ali svakim okom drukčije. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. latinskom in-. uzlaženje) iz nižih predela u viši. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. groznica koja hvata svakog dana. apa. anagliptika (grč. diploos dvostruk. an. amphilogia) spor. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. meignymi mešam) biol. anaba-tična groznica med. amfiteatralan (grč. spolno množenje. ana (grč. anaglipti. skia senka) pl. amfiteatar (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. baljezgalo. amfigeneza (grč. ap) u grčkim složenicama. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. zbrka reči i pojmova. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amfilogija (grč. najprostiji kičmenjak. uspon) biol. amphimakros) poet. amfiboličan (grč. penjanje. amfidiplopija (grč. ispred samoglasnika. anaglifi. i lužni i kiseo. dakle. v. dvostruko gledanje. amfitropičan (grč. um. amphoteros) hem. genesis rañanje) zool. dvojak. anabole uzlazak. oxys oštar) zool. disanje) med. amphi. dvostruko gledanje na oba oka. do. amphi. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. pr. bog. anagnosma) štivo. sumnjiv.(grč. amfimakros (grč. a U Drugo prema jugu. sa dva reza (nož). otvor (ili: usta) materine. amfo-terne tvorevina kol. ana-basis penjanje. amphi-theatron) polukružna pozornica. bog. pater otac) pl. nemačkom il. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. daje reči odrično značenje. amfimetori (grč.. teško disanje. dvosmislica. istovremeno i neptunskek pluton-ske. sumnjiv) min. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amfismila (grč. trućalo. anaglypha) v. ops oko) med. amfimacer (grč. veoma važna za nauku. anabafno uzlazim) koji se penje. amphi.itd. amfigeneza. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. anagnozma (grč. amphibolfa) dvosmislenost. amphoteros. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U).. protivrečnost. pneuma dah. amfimiksis (grč. diploos. besmisleno brbljanje. koji napreduje. amfilogičan (grč. stalna groznica. ops) med. amfitomičan (grč. amfimacer. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. uzvišeno mesto prema pozornici. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. sipnja. amfora (grč. amphflogos) sporan. med. amphitomos) dvorez. koji raste. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . amphi. smetenjak. razvoju i obnavljanju tkiva. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amphi. odgovara našem ne-. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. velika nekoliko santimetara. amfibol (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata.

anagrafa (grč. anakrusis) četr. inat. koji odbija (svetlost. mast za zarašćivanje rana. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. apa. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. ap-. ret. udvostručiti) udvajanje. anakriza (grč. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. anakruza (grč. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. avaklaza (grč. katkada i frivolne pesmice. avadoza (grč. aeg vazduh. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. anakamptika (grč. po ugledu na Anakreonta. analgija. dijadema. ned. ana-gnostes) pl. propis leka. udaranje glasom na slog. kratko ponavljanje nečega. anakreontika (grč. ana-gnostes) pl. npr. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. anakolut (grč. an-ago) uzdizanje. mir od Rim. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. ahust. anaklastika (grč. anakteza (grč. ana-klasis prelamanje) ont. anakuphisma dizanje. skrećem) sklonište za sirotinju. iskašljavanje. anakuza (grč. bacanje krvi. an-ago uzvodim) tajni smisao. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anakrisis) ispitivanje. . čmarni. anakolutija (grč. anakamptičan (grč. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. rob je anagram od bor. apa. anakreontičari pl. ana-dosis) fiziol. naslanjanje leñima. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anakoluthon) gram. analni otvor zadnji otvor creva. avagram (grč. ana-grapho napišem) sprava koja. analgetik (grč. ana-kampto) o d bojni. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. sporazumevanje. anakovda zool. čišćenje grudi od sluzi. dolazim) meteor. ana-kampto) ont. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anaka-tartična sredstva. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. recept. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. v. diopgrika. v. zool. anakolutičan (grč. zvuk). kašljanje krvlju. anakatabat (grč. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. ap-. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakolut. probava. alegorično tumačenje Biblije (up. algos bol) med. naglašavanje. akuo čujem) med. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. nauka o dobijanju svetlosti. anakampterija (grč. ana-dipldo udvojiti. poluležeći položaj bolesnika. pisma. prelamanje svetlosnih zrakova. anadema (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. ozdravljenje. anakoluthos) nepravilan. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. kata odozgo dole. pri duvanju jakog vetra. bez veze. piše obratno. neosetljivo«1. anakoluthia nedostatak u vezi. anagogija). varenje. bezbolnost. anagnostici (grč. anagvosti (grč. med. ponavljanje reči. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. koje se onda moraju po smislu dopuniti. bai'no idem.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anakalipterija (grč. za vreme službe. alegorično značenje. anakliza (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. analgesia) med. anakufizma (grč. ana-kathafro) pl. bfos život) pl. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. analgezija (grč. udva-janje napada grozničnih bolesti. oduševljenje. ana-kampto savijam. anagogija (grč. anaerobe (grč. bfos život) pl. okrepljenje. anadiploza (grč. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. nemanje veze) gram. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. aeg. ana-grapho) med. nauka o odbijanju zvuka. anakefaleoza (grč. anagoga (grč. anaerobe. anagraf (grč. pevali ljupke. anakatarzis (grč. najveća zmija tropske Amerike. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. v. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. prethodna istraga. obično pored crkava i manastira. med. ili usled izostavljanja reči. apa. radi ponovnog otiska i umnožavanja. analan (lat. anakolutija. anakatartika (grč. ana-kathafro očistim) med. čitali pojedine glave iz Sv. katoptrika. ana-kollao nalepiti) med. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama.) koji se odnosi na anu s. zool. anaerobionti (grč. ana-klfno nasloniti se) med. anaktesis) med. rekapitulacija. anakolema (grč. anaklastos prelomljen) ot. anakojnoza (grč. a ne za prikazivanje.

godišnjaci. analfabetizam (grč. analogan (grč. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. rapgčlaniti. avali (lat. annales. analitičar. ap-. analogizirati (grč. odabrana štiva. analytikos) raščlanjavan. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). nauka o popravljanju zdravlja. analizirati. aldafno potpomažem. analfabet (grč. sintetičan. raščlanjavati. analize (grč. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. anamartezija (grč. tela itd. odgovarajući. analogismos) fil. koji se odnosi na analitiku. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. ned. avalekta (grč. nepogrešnost. razglaban. anamneza (grč. analysator) fiz. pisac godišnjaka. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. etimološki. tipom. analepsis. slično (ili: odgovarajuće) stanje. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. supr. reč jednog jezika koja. mit dem Messer — analitički oblik). analistika (fr. analizator (lat. podoban. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. an-amartetos) bezgrešan. oporavljanje. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analogičan (grč. okrepljujući. koji ne zna ni čitati ni pisati. ap-. ocena. polari-zator. prikaz. razlaganje celine na njene delove. hemi-čar i dr. ap-. analog (grč. analou rapgčlanjavam. analizirati (grč. v. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. jačanje. ana-lambano) l. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. pl. an-amartesfa) bezgrešnost. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. analist(a) (lat. kvanti-tativna analiza hek. analogija (grč. analogija jurio (nlat. algos bol. analytikos) filozof. ispitati. tj. analitičan (grč. analogon (grč. tj.) nepismenost. analitičar (grč. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. nožem — sintetički oblik i nem. semantički. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. letopisac. prestanak rastenja i razvijanja. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. letopisi. sinteza. avalist(a) (grč. analambano podižem. koji se bavi razglabanjem. analgezija. annales) l. analeptičan (grč. što je u skladu sa razumom. Nikolova prizma). morfološki itd. ocenjivanje.). nepogrešan. sravniti. analytike) teorija analize. analitički (grč. odgovarajući) lingv. apa-Gub) 2. raš- . odgovara reči drugog jezika. anamnesis sećanje) fil. ana-lyo) rastaviti. npr. neznalica. 2. razglabanje. beta) onaj koji ne zna azbuku. analogia juriš) sličnost pravna. zaključak po analogiji log. odreñivanje sastojaka nekog tela. analisati (grč. analogizam (grč. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. suda u njegove delove. analepsija (grč. med. sličan. srpskohrv. sravnjivati. analeptikos) osvežavan. sa njime je identično vezan. sredstva za jačanje i okrepljenje. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. elementarna logika koja se bavi pojmovima. anamartetičan (grč. hranim. analekta) pl. analogisti (grč. rasta-vljati. jačam) med. kvalitativna analiza hek. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analistique) rad na analima. tj. analogos) sličan. up. supr. analogon sličan. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. mat. razlagati. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. podaci koje bole- analgija (grč. analeptika (grč.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. ra-zložiti. uporeñivati. srodan. sva su tela rasprostrta. ned. tipu ili obrascu. koji je postao putem analize. analysis) raščlanjavanje. obrascem.) ned. analitički jezici IKKð. uspostavljam) ned. koji se osniva na analizi. ana-logizomai) uporedi-ti. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. annus godina) pl.. letopisima. analogfa) sličnost. osvežavajući. istovrsan. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). podoban. nepismen. ispitivati potanko. v. istovr-snost. sudovima i zaključcima. zakržljavanje. odgovarajući. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. avalhtika (grč. analogon racionis (nlat. koji odgovara nekom zakonu. analdija (grč. saglasan. okrepan. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). koji raščlanjava. saglasnost sa pravnim načelima. analist(a). pravilu. ana-lyo) v. analitičkim oblicima. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. koji razgla-ba. ozdravljenje. alpha.

anaplastika (grč. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). reda. anankofagija (grč. iza leña. anarmonija (grč. 1. nameštanje slomljenih kostiju. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. aiantičan (grč. razvoj) lingv.). anaplerosis) dopunjavanje. ap-. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. apa. naročito krvi. npr. ap-. ana-plasso preobrazim) med. koji pripada sećanju. anamorfičan (grč. plašljiv. ostrag. . iske-žen. anamorfotičan v. anapnoična sredstva. koji je ponovo zadobijen za nešto. ned. iskašljavanje. anarhičan. anarhistički v. en arriere) nazad. plastična hirurgija. povećane disartrija.: Ako li ne učiniš. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anartrija (grč. preobražavanje. — videćeš šta će ti biti. progresivne i bulbarne paralize). otvoren) ned. anamnesis sećanje) fil. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. bog. haotičan. anarhički (grč. anaplastična sredstva med. phagein jesti) med. anantapodoton (grč. fiz. anaplerotičan (grč. up. penjanje sokova. proširenost krvnih sudova. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. an-apto obesim) utučenost. anarhista) (grč. anarhija (grč. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. zamenjuje. naopak. anamorfičan. plašljivost. apa. an-andria) nemuškost. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anartrija (grč. neorganizovan. ana-pler66 ispunim) pl. organizovane političke borbe. lica kao posledica moždane kaplje. an-anthes) bog. arche) koji se odnosi na anarhiju. duboko disanje. med. nemuževnost. jačanje pamćenja. v. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. koji dopunjuje. izopačena oblika. nepriznavanje autoriteta. anandričan (grč. anapest (grč. ždrela. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. nesre-ñen. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. anamnestična sredstva med. an-andros) koji je bez muškosti. anapneuzija (grč. anamnestika (grč. potpun nered. preinačenje) preobražaj. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. nedostatak (ili: nemanje) udova. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. koji ne cveta. ana-ptyo ispljujem) med. nakazan. arche vlast) bezvlaće. anaptiza (grč. anandrija (grč. uzimanje hrane po propisu. samovolja. ananke nužnost. ispljuvanje. morphe oblik) izokrenut. odušak. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. zbog čega se zove i anti-daktilos. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. arthron) bezudnik. arthron ud) med. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. u odsustvu. uobličim) med. prema gornjim delovima tela. anaprozelit (grč. arthron) 2. anaptoza (grč. apa. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anamnestičan (grč. ana-morphosis preobražaj. koji nema prašnič-kih niti. anapetes raširen. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anarhičan. izbacivanje sluzi. charmom'a) kuz. anarhičan. anarea (grč. bezvlašće. Bakunjin i Stirner. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. pamćenju. veština sećanja i pamćenja. anaptiksis (grč. natrag. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anaptyksis razvitak. anapnoika (grč. obrnut daktil. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. apa. apa-rpeb) pl. anarhizam (grč. rastenje mesa. anapneusis) med. anamorfotičan. an-archos bez poglavara. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. med. anapetija (grč. ananas (nlat. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. anarhički anavlerotika (grč. anarroia) med. anamorfoza (grč. odmor. anarhističan. ap. fig. anaplazis (grč. an arijer (fr. prećutkivanje završne rečenice. anartros (grč. ap-. bog. marksizmu neprijateljska. ana-neosis) podmlañivanje. kukavičluk. ananassa sativa) vot. usana. grla. ananeozija (grč. osnivači su Prudon.anamnestika 44 anarhičan. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. discipline. nedisciplinovan. unazad. plastična hirurgija. anapleroza (grč. bez ikakvih obzira. ana-plasso preobrazim. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. sredstva koja pomažu disanje. lekovi za jačanje pamćenja. pogruženost. po dijeti. bez cveta. disharmonija. anarchia) bezvlašće.

up. trljanjem. anastaltičan (grč. apa. med. anarchla bezvlašće. apa. anatomirati. osušen plod ana-sona. ana-tribo trljam) med. anatole istok) istočni. med. fig. anatematizirati. uglavničenje interesa. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. ušća. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. raščlanjavati. anaspazis. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. trepanacija. baciti prokletstvo na koga ili što. mesto „neki drugi čovek". „drugi neki čovek". obrt) ret. koji je bez poremećaja u oštrini vida. 2. ana-trepho) med. tokizo dajem pod kamatu. 1. apa. ana-spao izvlačiti) med. spojiti. anastaza (grč. pr. izvrtanje materice i mokraćne bešike. kožna vodena bolest. dimljenje. anatocistički. neka je proklet! anatematizirati (grč. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anatomija (grč. anatropa (grč. jako povraćanje. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. a-. anisum) rakija u koju je pomešan. ana-temno rasecam) para-ti. ana-stello suzbijam) pl. ana-triptica pl. apa. oporavljenje (rekonvalescencija). anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). sredstva za trljanje. anastomizirati (grč. izvrtanje reči. med. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. zemljotres) geol. archos. trljanje udova. anaspazmija (grč. menjanje mesta rečima. anatom (grč. anathema) prokletstvo. fig. tj. uskrsnuće. anastatičan (grč. stigma) opt." ana-temno rasecam) v. podrigivanje. ana-stello) koji zaustavlja krv. stigma tačka) ont. arche. apa. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. stoma) med. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). anatreza (grč. ustajanje iz bolesničke postelje.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. koji obnavlja. anatripsis (grč. anaspazis (grč. anason (nlat. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anatomizirati. prevrtanje želuca. naročito rakiju (anasonlija). ujediniti. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anastaltika (grč. anatocizam (grč. češanje kože. v. ana-spao) med. anisum) bog. telegrafska. ana-tribo) med. anatemisati v. . anastrophe) ret. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anasonlija (nlat. biljka iz porodice štitara. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. prenosim. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. lat. anatema esto (lat. koji podmlañuje. a-. isključiti iz crkve. anarhoindividualizam (grč. anatresis) med. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. bakroreza. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. apa. nlat. razuñivati. umnožavanje. kao začin za hleb i opojna pića. anastasis ustajanje) uskrsavanje. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. rastavlja-ti na sastavne delove. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. naplaćivanje interesa na interes. tip. prenosan. lečenje trljanjem. npr.isključenje iz crkve. sredstva za zaustavljanje krvi. npr. proučavati u tančine. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. sarx meso) ned. stoma) pl. anastrofa (grč. anastigmat (grč. anatripsologija (grč. apa. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. anarhosindikalizam (grč. med. med. istočnjački. stezanje želuca. anasarka (grč. prevrtanje. ozdravljenje. u Makedoniji. anatomizirati (grč. koji daje punu oštrinu slike. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. zelenašim) prav. radi mirisa. okretanje. anastomoza (grč. anathema esto). anfstemi. preklinjanje. anatema (grč. anatolijski (grč. prenop!enje. otvaranje bušenjem. seismos trus. anaspazmija. anarhoidan (grč. anatriptika (grč. . anatomirati (grč. anatriptična sredstva. anatimijaza (grč. med. do sitnica. stćma usta) sastaviti otvore. kletva. koji zasušuje ranu. ana-thymfasis) isparavanje. ana-trope preokret. anastigmatičan (grč. ana-tribo trljam. oštrovid. anaseizam (grč. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anatrepsis (grč. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. grč želuca. ned. anathematizo) prokleti. životinja i biljaka.

praćeni smrtnim strahom. angažirati (fr. angeion. en bloc) naveliko. engager) obavezati. stenos tesan. obavezati obećanjem. mag. karp6s plod) bot. brodova i dr. akgiostenoza (grč. obećati. . enversins) trg. proširenje krvnih sudova. pogañati. angiokarp (grč. neuron živac) med. stezanje grudi. zauzimati se. angeion. a l'envers) naopako.: Kulu gradi crni Arapine. ono što je u protivnosti sa hronologijom. angeion sud. angioteničan (grč. otvoreno. uzeti u kuluk. neko plaćanje itd. skrivenosemenjače. npr. an-aphroditos) med. kola. angažirati se zauzeti se. koji je uzet u službu. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. Cezar na automobilu itd. apa. jedno na drugo. enveloppe) zavoj. angiosarkom (grč. grč krvnih sudova. phylaxis čuvanje. uzano spoljno utvrñenje. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. datuma. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. grapho pišem) fiziol. redovna dužnost. angiografija (grč.anafija 46 angioteničan anafija (grč. grub vuneni serž. npr. angeion. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. jedan registar na orguljama. pl. zastarelost. envoye) izaslanik. lat. obvezati na besplatan rad za državu. poremećaj u čulu pipanja. obaveznost. ektasis pastezanje) med. navesti. angarijapija (nlat. zapaljenje vrata. skloniti koga našto. arće pipanje) ned. — Kosu reže pa vinograd veže (up. stupanje u službu. nesavremenost. anahoretski. kuz. brod i dr. anvoaje (fr. otpravnik poslova. ap-. uplesti se u borbu. odsekom. antiektazija (grč. oboljenje živaca krvnih sudova. anafrodit (grč.angelos anñeo) bot.. pr. angeion. sukob. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. vremenska poremećenost. spasmos grč) med. stesniti) med. anafoneza (grč. angiografija. boj. uzeti u službu. onaj koji nije sposoban da oplodi. pojavljivanje znakova na nebu. zaštićavanje) ned. zalagati se (za kota ili što). angina pektoris (lat. anaphora) poet. angeion) med. a l'anver (fr. epifora). uzan) med. logia nauka) fiziol. instrumeng sličan gitari. za ples. angažovan (fr. angarija (lat. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. angažirati. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. anahronističan. an blok (fr. najmiti. krvni sud) med. pogoditi. založiti se. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). ucelo. inversus) naličje. koji se obećao. antologija (grč. vrsta ženskog ogrtača. Kosu reže ostarela majka. nagovoriti. neispunjene. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. voj. angioneuroza (grč. zalaganje. pustiti se. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. anvsr (fr. zapaljenje krvnih sudova. engager) obavezan. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. za ratne svrhe. anafrodizijaka (grč. sarx meso) med. angeion. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. topovi u Kosovskoj bici. voj. angejologija. en blanc) trg. isposnik. angaria) kuluk. engleski muz. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. angeion. . služba. angeion sud. na naličje. angelika (grč. angere suziti. anñeoski koren. envers. dogañaja. angarirati (lat.. kulučenje. angažovati v. jaki bolovi u oblasti srca. anvelopa (fr. astr. ap-. angeion. angiospermije (grč. davanje u zalog. angeion.) protiv volje sopstvenika u službu državi. voj. opasan rak krvnih sudova. blanko žiro. ned. med. anachronismos) pogreška u računanju vremena. opis krvnih sudova. pathos bol) med. angaria) uzeti u kuluk. anafilaksija (grč. „iznošenje spreda". nisko utvrñeno. angažovati. angina pectoris) med. čarka. obaveza. angiospasmus (grč. elektroforeza. po-buditi. pr. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. zapleten u borbu. angiom (grč. anaforeza v. an blan (fr. npr. zaostalost. pustinjak. najmljivanje. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. upustiti se u nepggo. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. v. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. poslanik drugog reda. za ples. anahronizam (grč. npr. omot. angina (lat. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. anahoret(a) (grč. gušobolje. natraške. angažman (fr. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. pektoralna angina. usamljenik. anafrodizija (grč. anaphonesis) med. angeion. engagement) obvezivanje. sudar. pogodba. — Kulu gradi od dvadest tavana. ap-. anafora (grč. angitis. anversen (fr. angiopatija (grč. angiitis (grč. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. ćutu-re. angeion sud. naročito krajnika. sperma seme) bot.

andezit min.angiotomija angiotomija (grč. protestanske crkve. episkopalna crkva. okamenjene ljudske kosti. angeion. geol. androgonija (grč. apeg. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. andana (ital. oikion kuća. apeg. Anglia. trg. angostura-kora. andro. andare ići. nlat. angulus) ugao. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. anguistara. kao u hodu. gyne žena) dvospol-nost. logi'a nauka) med. en ñetail) potanko. ancrogenija (grč. ugao. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. android (grč. angiitis. angusta) muz. en groš) trg. nevolja. rogljast. jedan registar na orguljama. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. anglofobija (lat. Anglia. grč. prnje. apeg. phćbos strah. andristi (grč. andamento (ital. osobenost engleskog jezika. lithos kamen) pl. pečalno. andante (ital. grč. angosciosamente) muz. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. anglizirati (fr. angošjozamente (ital. muz. ženskonja. gamos brak) biol. prenos menice. stanište) bog. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. angularan (lat. kephale glava) min. andrak (pere. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). slabić. hrabrost. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. uglavnom (ispričati nešto). naročito prvog čoveka. čestitost. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. an gro (fr. androliti (grč. kao imenica: komad u laganom tempu. hermafroditizam. apeg. pokretan čovečji lik. do tančina. naviše. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). an gro). anglist (lat. anglofob (lat. andarini (ital. nazvane po gradu Angostura. hermafrodit. apeg. grč. angulus. andana) niz brodova povezanih u luci. lagano. bolno. angustura-kora. tj. angster (ital. umereno. angliciser) poengleziti. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. muž. namalo (supr. ćoškast. andragathia) muževnost. andamento) hod. andros) pl. dronjci. angeion) med. andantino (ital. vrlina. naveliko. engleza (fr. v. na kvantum. angustacija (lat. opširno. v. nesreća. andarini) pl. Anglia. androkefaloid (grč. kut. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. endosser) trg. andros. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. andrologija (grč. anglikan. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. eidos lik) veštački napravljen. podrobno. drangulije. anglicizam (nlat.(grč. andaluzit min. nesreća. andragatija (grč. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. anglicizirati (fr. temno režim) med. andrek tuga. skup svih prašnike u cvetu. gone rañanje) stvaranje čoveka. napravljen u čovečjem obliku. jad) ñavo. Anglia. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. brižno. oploñenje muškoga gameta ženskim. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. angulus (lat. gde je pronañen). šonja. androidan (grč. androgonija. sečenje. poengležavati. andantino) muz. apeg. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. fil. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. angularis) uglast. apeg. apeg. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. onaj koji mrzi Engleze. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . andante) muz. eidos) sličan čoveku. andosirati (fr. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. an detaj (fr. angošjozo (ital. andramolje (grč. Anglia. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. adrogenija. jezika itd. andros čovek. androginija (grč. vrag. dvospolac. avgusta (lat. deo jedne fuge. anglikanac pripadnik anglikan-ske. angoscioso) ran. angostura-kora v. anglaiser) potkusiti konju rep. andreceum (grč. endossement) trg. uškopljenik. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. malo laganije. apeg. grč. apeg. potpis menice na poleñini. zlo. genos roñenje) v. anglomavija (nlat. angošjozo. do sitnica. iscrpio. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. kulture. angloman (nlat. androgin (grč. apeg. androgamija (grč. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. andosman (fr. andro-gynos) dvospolnik. angitis (grč. grč. apeg. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. rasploñavanje ljudskog roda. operacija krvnih sudova. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. anglofil (nlat.

haima krv) med. androfag (grč. aneksan (lat. aneklogist(a) (grč. a-. annectere) prisajediniti. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. tj. bog. skopeo gledam. odnosno vetra. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. annexus) prilog. anemostat (grč. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. phobos strah. grapho) v. sečenje čoveka. ap. strujanja vazduha. veština merenja brzine i jačine vetra. ap-. a-. metron) merenje. anemogame (grč. andromolje v. naljutivši bogove. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. npr. polubožansko biće. Andromeda (grč. anemos. fig. tromost. pripojiti. malokrvan. androfob (grč. gamos brak) bog. sporedan. metron mera) sprava koja pokazuje. anemometrograf (grč. antropofag. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anemos. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. temno sečem) znat. 2. močvari itd. anemos. anemos. nimfomanija. šaljiva ili duhovita pričice. androfonomanija (grč. hydor voda) med. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anekumena (grč. nastavak. angelos vesnik) teol. andro-phagos) ljudožder. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. pripremni. Tragedije od Euripida i Rasina. apeg. anemos. anemos. phflos prijatelj) bog. haima) beskrvan. gamos) pl. prevrtač.(grč. malokrvnost. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. andromanija (grč. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. anemičan (grč. slab. anemos. lečenje vazduhom. anemologija (grč. biljke kod kojih vetar. bled. od muškaraca. a-. kod kolere. anemofilan (grč. tj. Andromaha (grč. metali). anemoskop (grč. ukrasti. haima. šaljivo: krasti. astr. popuštanje. anemos. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. anemografija (grč. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. oploñavanje). kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemos. spasao je Persej. anemos. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. pathos bol) med. mati Astijanaksova. aneksionist(a) (lat. beskrvnost.) mit. prinadležnost. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. anemo. a-. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. još nije objavljen. pridružiti. ma iz kog razloga. pridruženje. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. lit. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije).ne. uteloviti. annexus) zavisan. anemos. anemometar (grč. aneksije (lat. ili je namerno zadržan od štampanja. Andromache) mit. anemobarometar (grč. anemos. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. apeg. haima. pustinje. anesis) med. nauka o beskrvnim operacijama. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. anemopatija (grč. phonos ubistvo. oskudica u snazi. anektirati (lat. logfa nauka) nauka o vetrovima. bolesti. anemos. a-. odnosno meri. annexio) prisajedinjenje. vezan za. anemija (grč. žrtvovana je morskom čudovištu. muškaraca. anemograf (grč. anemogaman (grč. anemogamne biljke. up. anemos. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. mama strast) med. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. androfobija (grč. haima) med. nova i kratka priča. baino idem) igrač na konopcu. nesposoban za život. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. aneks (lat. barys težak. vidim) vetrokaz. pripajanje. metron. pridodan. anemobat (grč. phflos) biol. anekdotos neizdan) 1. apeg. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anemometrija (grč. olakšavanje. vetromer. anemograf. npr. sve što je dodano ili vezano za nešto. a-. upaljenost »sene za muškarcima. anegertika (grč. androsteron (grč. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. pri-svojiti. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. npr. lenjost. aneza (grč. androtomija (grč. apeg. anegdota (grč. koji se plaši ljudi. anematurgija (grč. anemidrija (grč. ergon delo) med. anelektričan (grč. dodatak. anematoza (grč. anenergija (grč. an-energeia) neradnost. proučavanje vetrova. phobos) strah od ljudi. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. . utelovljenje. slabljenje. božji glasnik. anñeo (grč. utelo-vljavati. jačinu vetra. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. andro-mara'a) čežnja za muškarcima.). elektron ćilibar) fiz.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. anemofilija (grč.) muški spolni hormon. andramolje. spis koji. anemos.

anima (lat. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). a-. a-. indigo biljka u Indiji. enjeu. anizofilija (grč. i'sos jednak. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. u organima za varenje hrane. trovanje anili-nom. anizeta (fr. anizokorija (grč. anilitet (lat. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. enkephalos mozak) ned. erythros crven. tupoglav. supr. a-. a-. erethfzo) 2. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). anydria) v. ove godine. u gotovu. chroma boja) med. nakaza roñena bez mozga. brz oko) med. anidroza (grč. grapho pišem) spis koji nema naslova. aeg vazduh. en general) uopšte. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. neosetljiv. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. liker od anisa (onajsaž). aerobni. poži-votinjiti. anepigraf (grč. anestezije (grč. kao islandski kristal). pomen i dr. godišnja proslava. općenito. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. animalizam (lat. anaistheteo ne osećam) med. anilis) bapski. ap-. anairesis) ret. idros znoj) med. anepitimija (grč. animal (lat. anima) duša. animal) živo biće. ap-. anestetika (grč. bezbojno. aneroid (grč. rasejan. anestezirati (grč. anže (fr. anil (arap. anaisthesia. anspija (grč. an-nil. svisveti. aneretizija (grč. a-. anesteziolog (grč. aneritropsija (grč. animalan (lat.aienkefalija avenkefalija (grč. neosetljivost prema bolu. bapsko ponašanje. med. metron mera) neravnomeran. ap-. anisette) rakija začinjena ani-som. animalizacija (nlat. od koga se spravljaju razne lepe boje. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. poživotinjenje. bezbolan. anima-rum dijes (lat. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. duh. opiti. u zvečećem novcu. u materije živog tela. uzrujanost. jeu) ulog u igri. anni currentis). aromatič-no ulje.TeKyhe. ap-. blos život) bial. anžambman (fr. isos. epi na. isos. anizotropan (grč. a-. neuron živac) med. animalije (lat. anil) bog. epos reč) med. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. isos. an ženeral (fr. slabost. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. animalizirati (nlat. phyllon list) bog. živi stvor. fig. anilizam (arap. mleko. ap-. isos. neros tečan) fiz. način ishranjivanja tela. ops vid) med. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. anaerobni. nejednaka veličina listova na istoj grani. uzbuñenje. animalis) životinjski. ap-. fig. ergon delo) med. tromost žila. . ap-. uzetost. aiereza (grč.: vegetabilije. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. dobiva se od indigo-biljke (anil). animalisare) zool. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. najčešće. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. jaja itd. animalia) pl. učiniti neosetljivim. anervičan. en espece) trg. supr. animalis) životinjska priroda. ne jednakost zenica. anima mundi (lat. nejednako lučenje mokraće. an-nil) med. kristalni. nemaran. koji »sivi u sredini bez kiseonika. od koje se dobiva anilin. epithymia požuda) psih. jela od mesa. an espes (fr. ap. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. aneorobni (grč. anizohromija (grč. anervia) ned.ne. an-nil) hem. kijanol. kore zenica) med. anaistheteo ne osećam) med. ano kurente. grañu. aneretizija (grč. životinjska tela. ravnodušnost. a-. anilan (lat. med. govor) med. med. ani kurentis (lat. anhidrija. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. uzbuñenost. anilinske boje. aneurija (grč. anenkefalos (grč. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. anestezacija (grč. tzv. ani-malna hrana meso. a-. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. obično. aniverzarija (lat. šp. anizurija (grč. prelaženje. uron mokraća) med. erethfzo dražim) 1. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. isos. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. anima mundi) fil. anilitas) bapskost. logos. duša sveta. nemoća. apa na. nesposobnost govorenja. anniversarium) godišnjica. anilin (arap. isos. reč. v. metron. fig. anaistheteo) pl. a. uroñeni nedostatak mozga. koji je bez bola. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. enjambement) poet. slabost (ili: malaksalost) živaca. anestetičan (grč. anizometričan (grč. ansrvija (nlat. benzidam. nepažljiv. enkephalos) med. poživotinjivati. energija (grč. ap-. a-.ne. zadušnice. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. životinja. an-aisthesfa) med. tupoglavost. bapska starost. anizometropija (grč.

enclave) prav. anni praesentis) ove godine. encaisseur) sp. ap-. ankeser (fr. ani futuri (lat. Anlasser) teh. 1. avimato (ital. animatio) oživljavanje. namera. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. ankyra) brod. ukinuti. oduševiti. anlassen puštati u rad. metron mera) sprava za merenje krivine. s predumišljajem. animus) duh. složno. živahno. ankilometar (grč. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. anquirere) prav. grč. animosus strastan) ozlojeñen. apsoga) muz. ukočenost i sraslost zglobova. opovrći.: katjon. ankvizicija (lat. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. vlada ili neka ustanova. znat. animus injurandi) prav. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. podbadati. kod crtanog filma oživljavanje slika. podstrekavati. anni futuri) iduće. podstaknuti. animalkula (nlat. ankrije (fr. ipo animo) jednodušno. animus ivjurandi (lat. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. mišljenje. ani prezentis (lat. animare) dati dušu ili duh. animalkulizam (lat. davanje duše. povesti sudsku istragu. mastionica. kotva. obodriti. oduševljeno. annihilare) poništiti. 50 anlaser ani precedentis (lat. duša. hrabro. izvršiti anketu. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . pimpinella anisum) bog. animozitet (lat. nedostatak dužice u oku. fiz. animalcula životinjice) pl. 3. ogorčenost. animist(a) (lat. srčano. ljutnja. mikroskopske životinjice. animalkulisti (nlat. av>on (grč. nakana. animosus. 2. iris dužica) med. anketirati (fr. animoso) muz. u nameri. anienai peti se. uno animo (lat. animo (lat. o živiti. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. anima to) muz. ogorčen. delimična ili potpuna sraslost jezika. ankylos kriv. animozan (lat. duša) prav. animizam (lat. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animus duh. anker (lat. odvažnost. namera pričinjavanja štete. mišići opružači ruke. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. rezervoar na mašini za štamparsku boju. žestina. animoznost (lat. poruge. animirati (lat. animosus) strastvenost. zool. onajs. animalitet (nlat. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. razdražen. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. anlaser (nem. neprijateljski. aniridija (grč. pobudi-ti. ankvirirati (lat. oživljeno. encrier) divit. tip. anni praecedentis) prošle godine. samopouzdan^. da je živo (kod primitivnih naroda). pustiti u rad. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). ponovo. odluka i sl. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. animalitas) životinjstvo. anklav(a) (fr. ankoneji (grč. oživljenje. ankylos kriv. vatrenost. srdit. fr. karakter. animozo (ital. annihilatio) poništa-vanje. žestina. avkora (ital. glossa jezik) med. ispitati. osećanje. živahno. ankiloza (grč. ani precedentis. animatizam (lat. animus nocendi) prav. anni praeteriti) v. ukidanje. mržnja. vera u duhove. životna svežina. anima) fil. srce. pristalica ani-mizma. animus nocendi (lat. duša) fil. srdžba. namera nanošenja uvrede. animacija (lat. još jednom. apsoga. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. ispitivati činjenice o nečemu. animalculum životinjice) pl. anihilirati (lat. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. raz-draženost. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. nazor. anis (lat. ljutina. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. opovrgavanje. anquisitio) prav. ani preteriti (lat. istraživati. sanduče za boje. predlaganje kazne. ankon lakat) pl. animoznost. opovrgavanje. ankylos kriv) med. animus (lat. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). fr. animosite) v. veoma čvrst i otporan bokser. naredne godine. tj. svest. anihilacija (nlat. anketa (lat. ankiloglosa (grč. lenger. animalculum) zool. inquestia. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. tražiti (ili: predlagati) kaznu. anima duh. supr. zagrejati. živost. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje.animalist(a) animalist(a) (lat. enqueter) vršiti. životinjska priroda.

anomfa) bezakonje. ap bez oksys kiseo. u gomili. anoksija (grč. anoreksija (grč. anonimnost (grč. anonymitas) v. a imaju različito značenje. anonsa (fr. anonymus) nepoznati. antinomizam. nepravilnost u kretanju planete. elektroda. tj. oplemeniti. oglašavati. en masse) u masi. ap-. eruptivne stene. anorgavologija (grč. lat. adnotirati. anomalija (grč. an mas (fr. neslikovan način govora. supr. anoftalmija (grč. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. škodljiv) med. ap-. objava. objavljivati. anorganizam (grč. po-zitivni pol. grapho pišem) nauka o kamenju. anogev (grč. istovr-san. apodinum) med. an-odos uzlaz.bez. anormalan (grč. ap. odstupanje od pravila ili zakona. nedostatak volje za jelo. ap-. ennoblir) dati plem-stvo. obznana. en miniature) u malom. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anomalos nepravilan. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anonsirati (fr. objaviti. a. anomalos) neredovan. u godini. tal. annuntiare) oglasiti. organon. radi prenošenja na novo platno. a-. lat. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). žitni. anovimus (nlat. anoniman (grč. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. anonimitet. adnotacija. annotare) v. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. neuredan. obznanjivati. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. apo naviše. objašnjenje. neobičan. anotirati (lat. .anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. nlat. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. ap-. ap-. up. deoničarsko društvo. popis zaplenjenih stvari. zakona. koji je bez života. oštar. anonymos) bezimen. žudnja) nemanje apetita. u kapitalizmu bezimeno. anomičan (grč. obla-godariti. nepoznatost. gignomai postati) ar. beleška. ćrganon. svi zajedno. primedba. agšo) godine. annominatio) ret. nastao bez dejstva životnih sila. anorganogenija (grč. akcionarsko. ophthalmos oko) med. organon) neživ. anomalologija (grč. supr.: katgen. ap. neobičnost. naročito minerala. norma pravilo) nepravilan. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. anonaran (lat. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. put naviše) fiz. nemanje poroñajnih bolova. ap-. anonymos) bezimenost. protivan pravilu. hen. anomalistički (grč. ano ante Hristum (lat. anomaloi (grč. annotatio) napomena. oreksis želja. anodonti (grč. koji odstupa od pravila. neredovnost. anomalos) nepravilan. anosmi'a) med. izuzet-nost. anomizam (grč. nepotpisan. starter. zool. mrtav. anomalon) gran. ovarium jajnik) med. obznaniti. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anonimitet (nlat. avotacija (lat. paronoma-zija. anodinija (grč. namerno izjednačavanje reči. anomija (grč. anomeomerija (grč. anodija (grč. naročito uživanje u jelu. nemanje očiju. protivan pravilu. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. odyne bol) ned. nćmos zakon) v. anoblirati (fr. koji ne ulazi u sastav organskih tela. ap-. npr. anorgavografija (grč. ap-. anorhija (grč. ariomos) nezakonit. pre Hristova roñenja. nlat. appopseg. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. ap-. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. običaja. astr. npr. anomalan (grč. skupa. ñuture. anonimnost. omos sličan. organon. anoblir. annonce) oglas. anoda (grč. organon) neživa ili mrtva priroda. anonimno društvo trg. zločinački. nezakonitost. plemićku titulu. organon. nepotpisati.: Tišina je postala još tiša. nepravilni glagol. ap-. ano (lat. slepilo. opisivanje kamenja. anodinum (grč. u maloj srazmeri. nepoznat. avofeles (grč. logia) gram. anomalon. anorganski (grč. anopheles beskoristan. an minijatir (fr. genesis postanak) smanjenje. koji odstupa od pravila. nepravilan. orchis mudo) bezmudost. up. anomalia) (nepravilnost. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). neobuzdanost. smanjen. nauka o nepravilnostima u jeziku. anonarni zakoni. anorganognozija (grč. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. anvarija (grč. ap-.: katoda. koji odstupa od pravila. avosmija (grč. mrtve prirode. odus) pl. anogena metamorfoza kol. bezbol-nost. uroñeni nedostatak jajnika. a-. anno ante Christum) godine pre Hrista. anodia) nevezan. tj. sisari koji nemaju zuba. odyne bol. bez potpisa. anlevaža (fr.

antapoplektičan (grč. an pasan (fr. . sredstva protiv srčane kapi. suprotna težnja. umanjuje bol. logos govor) pred. ante. ante. pretpotopni ljudi. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. antagonismos opreka) oprečnost. natus roñen) prvoroñeni. arh. ked. u silose. entablement) apx. anti. pre. supr. anteniforman (nlat. med. ante. antacida (grč. anti. antanaklaza (grč. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. antartritika (grč. doba cvetanja. antagonizirati (grč. antarktikos) geogr. ranije. antelokvijum (lat. arthron zglob) pl. algos bol) pl. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. antemeridijanski (lat. pretporoñajni. ansilaža (fr.: postdiluvijumski. sloga. arktos sever. slaganje. en pate) u obliku testa ili kate. antastmatičan (grč. enceinte) voj. predbračni. pipak kod insekata. nasip. pred.• govor. antena (lat. opkoljavanje divljači. napred.(grč. ante. sklad. anaklasis uzvijanje) ret. ned. pojas nekog utvrñenja. antennif ormis) u obliku pipaka. skup. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. algos) koji ublažuje. npr. ant. izložiti) poet. anteakt (lat. ansambl-partija kuz. lat acidum kiselina) pl. borba. anti. trve-nje. ansambl (fr. anti. pervaz na vrhu stuba. Velika antanta savez Rusije. atrophos nehranjen) ked. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. ante (lat. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. en profil) sa strane. pužast zavijutak na jonskim stubovima. antidatirati. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. antenagium) prav. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. plesso udaram) pl. kao pipci. antediluvijumci (lat. anteactum) ranije delo. antarktikos južni) geogr. anteludij(um) (lat. koji leži nasuprot Severnom polu. zajednica. naročito protiv kiseline u želucu. antediluvijumski (lat. ante) predl. ante dijem (lat. boriti se protiv koga ili čega. u profilu. anti. cvetanje. 2. anteza (grč. opšivnica pod krovom. diluvium potop) pl. anti. pradeda. grč. anti. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. apo-didomi predati. antenat (lat. neprijateljstvo. antablman (fr. antl. antagonizam). antenna motka za koju se vezuju jedra. antemeridlanus) prepodnevni. antagonizam (grč. ant-angomzomai boriti se protiv. antatrofičan (grč. antalgika (grč. an profil (fr. pravo nekoga da prvi govori. raniji čin. priči. ansent (fr. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. koji se nalazi u toku trudnoće. ispred. anti. izneti. antemion (grč. obim. uzgred. antalgičan (grč. antarktičan (grč. takmac. antena™ ju m (lat. suparništvo. ante. lov. antagonistes) protivnik. sporazum. antl. anthemion) cvet. bojene materije. oblast Zemlje oko Južnoga pola. uzgredno. Čehoslovačke i Rumunije. asthma) med. antanagota (grč. antapodoza (grč. ponovan napad groznice. natalis koji se tiče roñenja) ked. radi čuvanja. bedem. predak. antagonist(a) (grč.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. sredstva protiv zglobobolje. entente) sloga. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. stubovi sa obe strane vrata) 1. pre suñenog dana. apo. antapoplektika (grč. utrapljavanje voća i povrća. antanta (fr. up. ensemble) celina. antf. mimogred. ante-ludium) predigra. savez (izmeñu država). anthe cvet) bog. taj čovek je nikakav čovek. ant-. entendre. en passant) u prolasku. sredstva protiv kiseline. antenuptialis) predsvadbeni. koji leči zglobobolju. ante. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. suparnik. tj. antenupciJalni (lat. an pat (fr. anti. delanje u suprotnom smislu. gledan sa strane. suprotnost. loquor govorim) predgovor. antedatirati (lat. naravoučenija. ned. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. anti. ante diem) pre vremena. ante. južni. dodavanje pouke. antartritičan (grč. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. raditi u suprotnom pravcu. antafroditičan (grč. sredstva za ublažavanje bola. antenatalni (lat. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. enceindre. diluvium potop) pretpotopni. antelogijum (lat. anti. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. npr. spoljašnji delovi jedne tvrñave. koji leži na Južnom polu. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. protivnost. an-ago uzvodim) ret. koji služi kao lek protiv sipnje. med. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. silo. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. apo.

putovoña. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. anti. raniji odnos u nekoj stvari. antecedentia) pl. arap. antiabolicionist(a) (grč. antibarbarus (grč. davanje prvenstva. anti. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. phylatto čuvam. prašnica. prašnici. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. savijenost napred. antecedens) prethodnik. antf. antepositio) stavljanje ispred. antialkoholičar (grč. antiastmatičan. anteci (grč. ante-ponere) staviti ispred. palimbahijus. antf. učitelj. annexio) protivnik aneksije. antf. ante-testari) prav. barbaros) v. raniji život. oikos kuća) pl. lat. subjekt — predikat. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. antf. antias krajnik) med. entari. antiapeks (nlat. antibahijus (grč. pretpostaviti. anterioritet (nlat. geotr. npr. antheros) bog. prethodni slog. prethodnici. apa. prošlost. med. raniji dogañaji. 53 antivenerea antecesor (lat. prvenstvo u vremenu. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. preci. anteoccupatio) rat. supr. tzv. barbaros negrčki. sthenos ]anina. anti. koji uništava život. prostitucije itd. antecedirati (lat. anti i lat. antf. bat.anteokupacija anteokupacija (Lat. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. antecedencija (nlat. antecedentia) ono što prethodi. up. sredstva protiv ljubavi. epileptikos). anteriores (lat. antivarvarus. naročito: aureomicin. antefleksija (lat. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. areh) astr. arthron zglob) med. antepenultima (lat. antf. anthera) bat. v. antianfilaksija (grč. antivarvarus (grč. antivenerea (grč. koji ubija. a na suprotnim poluloptama Zemlje. penicilin. antf. koji služi protiv zapaljenja zglobova. anterotika. antianeksionist(a) (grč. a-. treći slog od kraja. adijaforist. naročito ropstva. v. ante Hristum natum (lat. anti. koji pomaže protiv padavice. anti. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. anti.(grč. antimaterija (grč. antheros) pl. iza. antiadijaforist(a) (grč. anteflexio) med. anti. a-. dati (ili: davati) prvenstvo. antestat (lat. U antibioti-ke spadaju. antibarbarus. antestatus) prav. umesto. antecedencije (lat. prethoñenje. nea. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antestatio) prav. raniji dogañaji ili odnosi. barba-rizme ili varvarizme. mesto. protivnik upotrebe stranih reči. prema. preteča. ant-. hloromicetin i dr. nadmašiti. anterija (tur. antiastmatičan (grč.: posteriores.: apeks. antestari. branim) ned. ant-erotikćs) pl. antf. pozivanje za svedoka. preticati. arap. med. . antibiotički (grč. antiasteničan (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. anteriores) pl. aristokratos) protivnik plemstva. antera (grč. neosetljivost prema anafilaksiji. raniji dogañaj. prioritet. prethodnost. antibiotik (grč. sredstva protiv spolnih. dopretposlednji slog neke reči. supr. antf. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. preteći. v. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antiaristokrat (fč. Venus boginja ljubavi. ići napred. lat. ante-cessor) prethodnik. snaga) med. antepileptičan (grč. fil. anteriora (lat. Bakchios) poet. antepenultima) gram. anteridija (grč. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. zapaljenje krajnika. čistunac u pogledu jezika. antf. pretpostavljati. antiaditis (grč. antestirati (lat. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antecedere) prethoditi. muški spolni delovi cveta. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. materice. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). anteponirati (lat. spolna ljubav) pl. boreios severni) okrenut prema severu. trezvenjak. pretpostav-ljanje. anterioritas) prethod-nost. nadmašivati. antepozicija (nlat. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. muški spolni organ u bescvetnica. neprijatelj aristokra-tije. antestacija (lat. anterotična sredstva ned. antecedens (lat. antiartritičan (grč. veneričnih bolesti. koji služi protiv slabosti. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. asthma sipnja) med. ranije stvari. bfos život) koji je protiv života. antf. raniji život. antere (grč. anterotika (grč. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. koji povećava životnu snagu. pored ostalih. lat. gram. anteriora) št. antf. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. itd. antiborejski (grč. streptomicin.

antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. anti. politike itd. anti. anti. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. farmakopeja. antikatolički (grč. lat. antidatirati (grč. okretanje) pl. med. emeo povraćam) pl. kod nas ga ima u Fruškoj gori. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. antidramatičan (grč. anti. antikariozan (grč. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. anti. anti. fig. lat. upotrebljavao antikvarijat (lat. anti. sredstvo. sredstva protiv padavice. up. dysenterikos srdoboljan) pl. anapest. proglasiti za zastarelo. Gallus) protivnik. nastaje metamorfozom ampfibola. zakon. anti. odnosno zastarele stvari ili ustanove. čime se dobivaju snažnija dejstva. v. lat. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. zyme kiselo testo. sredstvo protiv povraćanja. anti. jezičko ostvarenje. anti dynastes vladar. izneti) ret. stara ili zastarela ureñenja i sl. podražavati ukus starih. proglasiti nešto zastarelim. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. antikvarnica (lat. anti. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antikahektičan (grč. antidiegeza (grč. antidizenterika (grč. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. anteme-tika. katarroos stakanje) pl. protivtužba. epilepsfa) pl. protivotrov. med. anti. antimentalizam (fr. antiepileptika (grč. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. lat. antiepileptičan. antiquus) stari. platinski lim kod Rendgenovog aparata. fig. stari svet. anti. anti. anti. lat. antiquare) zastareti. eksis svojstvo. anti. med. kurziv). lek protiv čega. datum) v. raditi prema antičkim uzorima. diabaino prolazim) med. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. ante-datirati. med. antiquitas) starina. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. sredstvo koje sprečava vrenje. antidemokratski (grč. anti. anti. pravac koji polazi od date reči. nagrada. lekovi koji služe protiv proliva. daktylos prst) četr. sredstva protiv povraćanja. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. antikvirati (lat. starinar. antiqua) staro pismo. pr. uspravna latinska slova (supr. sapseg rak) pl. sredstva protiv bolesti raka. starodrevnost. starovremenski.). antiemetičan (grč. antidoton (grč. anti. sredstva protiv nesvestice. protivsred-stvo. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antidolorozum (grč. pelco-vanja.54 avtigal (grč. neprijatelj Francuza (jezika. kupac i prodavac starina. kvasac) hem. latini-ca. vrtlog. utuk. antikatoda (grč. kathodos put na niže) fiz. up. antiinokulist(a) (grč. eu. antikvus antieutanazist(a) (grč. antidinična sredstva. med. cariosus kvaran. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. antiemetika (grč. antikvaran (lat. emeo) med. lat. vrsta tamnozelenog serpentina. starinski. ne vodeći računa o mentalnim. antidijabetikum (grč. antidinika (grč. antiemetici (grč. truo) med. dolor bol) med. kakos rñav. antikvar (lat. odbaciti. diexeimi prikazivati. antidotarij(um) (grč. anti. lat. poznavalac starina i starih spomenika. katholikos) koji je protiv katoličke vere. protiv demokra tije. antidinastičan (grč. antikva (lat. antikataralije (grč. antidaktilos (grč. antikvitet (lat. sredstvo protiv bola. angina (lat. Grka i Rimljana. antiquus) ugledati se na stare. anti. up. dine. anti. epilepsija. antiquus stari) trgovina starim knjigama. . prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. starinski. antikvizirati (lat. anti-kategoreo) prav. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antiinkrustator (grč. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. diegeza. antidoron (grč. kulture. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. diabetes šećerna bolest. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. antiquarius) stari. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antikvus (lat. lek protiv šećerne bolesti. npr. avtigen (grč. sredstva protiv kašlja. stari vek. stare. umetnička retkost. polovan. antikankroza (grč. med. doron dar) uzdarje. stanje) med. anti. antički. predmet stare umetnosti. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antimentalisme) lingv. anti. anti. antikategorija (grč. anti. tip. antiseptikum. antidoton) ned. antizimotikum (grč. anti.

pisac odbrane od napada. koji sprečava nastup krize (uticaj). antimovid (lat. anti. antilegomena (grč. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. napad itd. consti-tutio ustav) protivustavan. antimetabola (grč. antikonstitucionalan (grč. anti. anti. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. anti. antimaterija (grč. antimerija (grč. sredstva protiv psećeg besnila. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". dntinacionalan (grč. atomska masa 121.. anti. npr. lat. nephrćs bubreg) pl. pozitivizam u lingvistici. antilemičan (grč. antimoralan (grč. npr. razmena) ret. odbrana. koji razvedrava raspoloženje. pisma čija se. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. zaravan) pl. anti. anti. anti. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. anti.-. lyssa pseće besnilo) pl. antikonstitucionist(a) (grč. anti. lat. metalepsis zamenjivanje.75. umesto interesa na dug. sinklinala. antiletargičan (grč. anti. krino) koji odgovara na kritiku. lethargfa dremež-nica. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. protivkritika. antimonium) hem. homolotumena. žida u stadima po toplijim kopnima. anti. anti. antimonium) mineral. nationalis). pobijanje. kresis mešanje) prav." antimilitarizam (grč. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. . važna njegova ruda. antimetalepsija (grč. antinarkotika (grč. metal srebrnobele boje. povijam) pl. antologija (grč. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. ukočenje) pl. odgovor na napade. delovi Sv. klinč naginjem se. melancholikćs) koji razbija tugu. anti. prigovor. lekovi protiv trbobol>e. anti. antimelanholičan (grč. antimonarhičan (grč. med. anti. antilogia) protivrečnost. odbrana pred sudom. postupnost u izrazu) ret. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). antimentalizam (grč. v. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). krino sudim) odgovor na kritiku. mos. koji služi protiv kuge. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. lat. kolike trbobolja) pl med. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. moralis) koji je u opreci sa moralom. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. lat. a ne živimo da jedemo". supr. bolest spavanja) med. antikritika (grč. antilopa (grč. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. sredstva. zamenjivanje jednog dela govora drugim. protivnarodni. anti. anthćlops) 3007. redni broj 51. sa logikom. med. anti. anti. protiv obamrlosti. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. anti.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. a ne živi da jedeš. antikontagioza (grč. ali drugim redom. antiiefritika (grč. npr. protivan moralu. antikolika (grč. anti. npr. a padaju u suprotnim pravcima. antilego protivim se.: „Jedemo da živimo. nlat. antimon (nlat. anti. pokret protiv rata i pripremanje za rat. na prestolu. ned. moriš običaj) fil. med. suar. anti. med. antikritičar (grč. lat. antilogičan (grč. antikosmetičan (grč. elemenat. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. protuslovan. sul-fid antimona. antilisa (grč. krino) pisac odgovora na kritiku. tj. onoma ime) zamenjivanje imena. upotreba osobnog imena mesto vrste. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antikonvulzivan (grč. anti. ali u protivnom smislu. anti. contagiosus prilepčiv. spuštam se) kol. meros deo) ret. anti. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. fr. protivkužni. koji služi protiv trzaja i grčeva. lat. antinomazija (grč. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antilogikćs) nedosledan. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. anti. npr.: „Jedi da živiš. antimoralizam (grč. klimax stepenice. nenarodni. anti. mentalizam) lingv. constitutio) protivnik ustava. antikritičan (grč.: „Ako smo veliki. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). militarisme) protivnost militarizmu. lat. antimetabola. teol. originalnost osporava ili u koju se sumnja. anti." antiklinala (grč. znak Sb (stibium). antimetateza (grč. antikonvulzivan (grč. antimetalepsija. loimos kuga) med. narke ukočenost. anti. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. convulsivus grčevit) med. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. veliki smo svuda.: „Otkrovenje Jovanovo". u padati. antikreza (grč. u kolibi. nlat. „Demosten" mesto „govornik". ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom.

anti. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. pl. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista).avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. groznicu. ravnokraki trapez. anti. antiracionalizam (grč. neslaganje sa trezvenim. pneumon pluće) med. socialis društven) protivan društvenom poretku. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. teal. anti. koje se obično izražava jednim pitanjem. antisepsa (grč. antiparagraf (grč. nije apsolutni izvor saznanja. lat. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. med. antirojalizam (grč. Semiti. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju.: „Svet ima svoj početak u vremenu. fil. antisemit-ski. odnosno čovečje mišljenje. anti. sredstva protiv šuge.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. antisocijalan (grč. antinomija (grč. antireumatičan (grč. antiskabioza (grč. supr. anti. neslaganje sa trezvenim. nlat. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. parasitos gotovan) pl. med. dvoumica) fil. anti. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antiparalelan (grč. . dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. lat. nerodoljub. antipiretičan (grč. lat. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. parallelos. protivnožnik. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antiseptičan (grč. anti. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. anti. nemarenje. anti. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. anti. pr. nije apsolutni izvor saznanja. anti. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. sepsis) heš. koji sprečava truljenje. koji služi protiv zapaljenja pluća. teal. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. royalisme). antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). anti. anti. aatipneumoničan (grč. suparnik. anti. teal. antiprotaza (grč. antipapizam (grč. antiplenisti (grč. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. anti. anti. lat. anti. pr. ratio razum) fil. 2. odnosno čovečje mišljenje. antiparalitika (grč. antiparalelogram (grč. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. anti. antipatija (grč. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. antipirin (grč. rug) med. lat. anti. nomos zakon) 1. groznice. anti. antipsihologizam (grč. antiskepticizam (grč. anpšlatonska ljubav čulna. anti. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. anomizam. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. reuma) med. utuk.: simpatija. antipiretike (grč. sepsis trulež) med. shvatanje da razum. med lekovi protiv vatre. pus. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. med. antipi-rink dr. rebro) pl. antirevolucionar (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. psyche duša) fil. sredstvo protiv groznice. antiseptika. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. koji služi protiv reumatizma. lat. skepsis nedoumica. protivrečnost. spolna ljubav. antiseptikum (grč. ratio razum) fil. shvatanje da razum. aspirin. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. antipatičan (grč. antipus) sasvim suprotan. pyr) ned. antiprotasis protivpred-log) ret. antirepublikanski. koji suzbija vatru. protivjevrejski pokret. para-lyo) pl. anti. septikos) med. sredstva protiv uzetosti (paralize). npr. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. nesimpatičan. patriotes) neprijatelj domovine. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. nemio. pleuron bok. protivnik. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. antiracionalizam (grč. antipleuritičan. lat. glavobolje. anti. pyr vatra) pl. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. antipodan (grč. anti. replika. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. gramma) geom. antirepublikanac (grč. anti. oprečan. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. fr. anti. vatre. političkom i duhovnom životu. antiperistaza (grč. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. antiparazitika (grč. protivnik revolucije. plenus pun) fil. antipatriot (grč. scabies šuga) pl. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). npr. antipleuritika (grč. anti. geogr. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina.

loet. 5. anti. antitipija (grč. anti. tuberkuloze. antitetičan (grč. phlogos plamen) 1. 2. / labudovi već bi poletjeli. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. eidos izgled) farm. med. teorija franc. antiflogistika 1. teza. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. flogiston. antihelmintika (grč. ret. antistrofa (grč. npr. anti. zajednice. (Hasanaginica). med. otrov) med. koji ublažava zapaljenje ili vatru. protivotrov. antihemoragičan (grč. febris) farm. . lekovi protiv zapaljenja. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. pl. antifebrin (grč. antitermika (grč. toksine. nauka lat. antitypia protivudar. lat.: „Ide ludo. antiflogističari (grč.: „To bi bilo vrlo pametno". 3. anti. npr. koji je u suprotnostima. anti. v. tome sečem) med. stanovnici na istom podnevku. antiftizika (grč. ned. anti. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. antifonnja (grč.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antiflogistika (grč. phone glas) otpev. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. anti. logia. trzav) pl. oprečna). sredstva koja ublažuju grčeve. anti. a drugi i treći dug: U ------. antifermenti (grč. lat. v. 2. spastikos koji vuče. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. phthisis sušica) pl. anti. up. febris groznica) med. već bi okopnio. antiscii (grč. antifebrilan (grč. anti. progovara mudro". med. antipirin. antiflogističan hem. antithetikos) protivan. besmislica. sredstva protiv sušice. febris) med. antifrizi (grč. anti. antitip (grč. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. protivgroznični. toxikon. anti. antiftizičan. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. / nego šator age Hasan-age. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. antitoksin (grč. antispastika (grč. antistrateg (grč. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. antiflebotomist (grč. typos) otisak. antithesis suprotnost. antispast (grč. med. anti. sredstva protiv sušice. lat. takoñe: otpe-vanje. protivrečne. lat. antitireoidin (grč. spiritus duh) fil. lat. elmis elmintos glista) pl. pristalice antiflogistike. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. geogr. lekovi protiv groznice. anti. med. haima krv. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. fermentum) med. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antispiritualizam (grč. anti. anti. eng. phlox. pr. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. spectrum avet. thermos topao) pl. anteci. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. anti. spasmos) pl. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. prepis. antihektičan. freeze zamrzavati. anthelmintika. antiflogistika. prototip. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. hek. anti. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. suprotan. anti. anti. u smislu „vrlo ludo". antiunionist(a) (grč. 57 antihemoragičan. anti. ili kontrarna. komandant neprijateljske vojske. antispazmodika. med. protivnik ujedinjenja. jektike. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. anti.. ljudi sa suprotnim senkama. antispektrologija (grč. pr. thyreos štit. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. odabrao papa Grgur Veliki. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. regnymi probijam) med. sinteza. 4. antifraza (grč. skia senka) pl. ektikos jektičav) pl. suprotno) 1. antispastos vući na drugu stranu) metr. anti. antiteza (grč. phone glas) logička protivrečnost. antispazmodika (grč. ned. dveju težnji i sl. v. phlox) pl. npr.U. antifonarij(um) grč. lat. phleps žila. up. otpev. sredstvo protiv groznice. up. antifebrilije (grč. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. odboj) fil. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. anti. hem. antispastika. tj. antifon(a) (grč. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. anti. al' su labudovi? / Da je snijeg. antihektika (grč. oprečnost dvaju karaktera. med.

med. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. travnjak. anti. lit-hos kamen) pl. anticnklon (grč. anti. zbirka na j lepšega. anthos. stanka. algos bol) pl. naročito lirskih pesama. rheo curim) lged. anti. anticipacija (lat. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. v. civis grañanin) negrañanski. lithos kamen) min. anticipando) unapred. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. ksanthos žut) hem. anthos cvet. preduj-miti. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. anthos. inter) meñu. kyanos zatvorenoplav) hem. 58 antr-akt antoksantin (grč. up. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antr (fr. kol. avtiholerika (grč. anti. privremen prekid u nekom poslu. anthrax. antihreza (grč. antotipoliti. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. usred. govorni ukras. antički (lat. anthos cvet. entonner. oputa ime) pl. anti. stablu itd. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. oputa) lkngv. med. leto-zima. anticivičan (grč. cvetnjak. anticipirati (lat. bezbožan čovek. npr. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. prostrel. starog kova. anthrax ugalj) med. pre vremena. odus zub. metron mera) hem. v. u. reči suprotne po značenju. kyklos krug. cvetno žutilo. antonoar (fr. fig. čekati prijem. nepomenik. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. ret. antiquus) stari. dobar-rñav. u poverenju. sredstva protiv navale krvi. antoftalmika (grč. vrtača. hafma. antonimi. zoon životinja. odmor izmeñu činova. anthos. anthrax ugalj. anticus. kotlina. antišambrirati (fr. antonimi (grč. med. ophthalmos oko) pl. anticipaido (lat. zlič. upotreba jednog vremena umesto drugog. paronimi. lat. antozoe (grč. liig. homonimi. antihipnotičan. anti. antotipoliti (grč. predujmljivati. anti. koji potiče iz starog veka. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. geol. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). fig. . ned. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". Ifthos kamen) pl. sredstva protiv kolere. antos (grč. anti. cvat. anti. antocijanini (grč. be-drenica. antihtoni (grč. orgazam. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antodoitalgika (grč. antoalaža (fr. koji služi kao lek protiv šuljeva. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. lažistina. sredstva protiv zubobolje. ned. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. antonomazija (grč. sotona. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. antrakolit (grč. po starinskom ukusu. crni prišt. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. sredstva protiv očnih bolesti. starodrevni. fig. počinka. antonimija (grč. tvrd-mek i dr. anti. entre. antrakonit (grč. entr'acte) poz. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. redak. krečnjak obojen ugljenom. lithos kamen) min. tle) pl. antraks (grč. antoliti. anti. antrakolit. npr. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. s tim da će se kasnije dokazati. u obliku predujma. u četiri oka. ñavo. korali. pr. kol. antihronizam (grč. entre nous) meñu nama. antikrist (grč. anti. up. hypnos san) pl. typos otisak. med.. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). anti. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. anthos) cvet. antologija (grč. preduzeti. zbirka odabranih. antorgastična sredstva med. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. izmeñu. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. ned. krasta. naročito na licu. lat. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. antonomasia drugi naziv) reg. odmor. levkasta rupa od eksplodirane mine. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. besnilo itd. preduzimati. zool. toile. protivgrañanski. cholas utroba) pl. avtihipnotika (grč. antoliti (grč. anthos cvet. chthon zemlja. anthologia) branje cveća. npr. unapred primiti (ili: primati). anthrax. sinotši. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antrakoza (grč. antografija (grč. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. geogr. osip. starinski. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. živo biće) pl. samo na suprotnim stranama polutara. antišambr (fr. antr-akt (fr. sredstva protiv očnih bolesti. starovremenski. up. antichambre) zadržavati se u predsoblju. sprava za odreñivanje količine ugljenika. hresis upotreba) prav. antr lu (fr. predujam na robu. fil. plodovima. ophthalmćs oko) pl. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. antrakometar (grč. kružno kretanje) meteor. hemoroida.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. listovima. entonnoir) levak. antoftalmika (grč.

shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. avtreozoid (grč. anthropos. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. upadanje jednog glasa. anthropos. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). anthropos. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. „prosvetljenje" i „posvećenje". kulturne. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. zoon životinja) geol. razmak. poznavanje čoveka. ukrpgganja. antropozofija (grč. počinje sa diluvijalnim periodom.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. prostor izmeñu dva stuba. očoveča-vanje. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. npr. trgovačke i politička geografije. muški gamet kod biljaka. naročito svečanim. anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. antropareskija (grč. antrkot (entrecote) kup. antropijatrika (grč. tj. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. a duh zakonu reinkarnacije. zemaljski. ulazni-ca. 2. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". anthropos. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. anthropos. antropinski (grč. anthropos) fil. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". nastavak ites) min. bios život. uvozna carina. saobraćajne. papagaj. socio-logije. uticaja okoline. anthropos. fiziologije. antracit (grč. težnji i ideala. anthropos. entre nous) v. antropogenija (grč. pod antr. prvo jelo pri obedima. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. antracen (grč. anthrax. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antropogenetika v. antropologija (grč. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. komad kojim počinje opera ili koncert. anthrax ugalj. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. antricid (grč. entree) ulazak. majmun sličan čoveku. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". shvatanje da je čovek biće slično bogu. antropologizam (grč. muz. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. istorije. lat. složen ugljenički vodonik. anthropos. metron) merenje čovečjeg tela. anthropos. množenja. antrkolon (fr. sophla mudrost) fil. antropizam (grč. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. arheologije i nauke o jeziku. antropozoik (grč. krmenadla. antropomorf (grč. po traje još i sad. anthropos. ulazna soba. anthropos. otprilike jedan milion godina. antropozojski period geol. antropogeneza (grč. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. pojava glumca na pozornici. predjele. najstariji fosilni ugalj. anthropos. anthropos. predsoblje. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. anthropinos) čovečji. antropobiologija (grč. ulazna cena. ulaznina.: teosebija. antropogenija. anthropos. antropozojski period. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. ulaz. nauka o merenju čoveka. uvod. psihološkog i filozofskog. anthropos.(grč. anthrax ugalj) hen. predvorje. ulaženje. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. avtr nu (fr. kao podvrste su: istorijska. entrecolonne) apx. S14N10. anthropos. latreia služba) obožavanje čoveka. antropoidan (grč. antropogsografija (grč. 1. antropo. arheološkog i dr. duša sudbini koju sama stvara. opadanja itd. anthropos. pristup. anthropos. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. oblik) čovekolik. antropognozija (grč. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. logismos) fil. psihologije. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. antropognost (grč. antropomantija (grč. sličan čoveku (o majmunima). genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. . najbolja vrsta uglja. anthropos. nauka o čovečjem telu. želja. antre (fr. anthropos. odstojanje izmeñu stubova. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. supr. antropogonija (grč. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. eidos vid. antropometar (grč. antropolog (grč. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. plo-ñenja. filozofije.) vot. antropolatrija (grč. telo je podložno zakonu nasleña. antropografija (grč. antrpilastr. antropometrija (grč. koji se tiče ljudi. o odnosima izmeñu čovečjih udova. pri-vredna. istorijskog i sociološkog.

zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. fizičke pojave. dvornica slave. theke pričuvi-šte. talile. antroposfera (grč. oseća i radi kao čovek. spe-laion pećina. antropoteka (grč. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. antropoterapija (grč. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. smatranje onoga što je čovečje božanskim. anthropos. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. anthropos. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. razuñivanje. antropomorfozirati (grč. antropofiteja (grč. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. dok leži u njemu. antropomorfologija (grč. kanibalizam. rañanje čoveka. anthropos. tj. antropoplastika (grč. slabostima i dr. antrpa (fr. theos bog) obogočovečenje. morphe uobličavam) počovečiti. phytefa sañenje. up. antropopeja (grč. ponašanje životinja itd. lat. antropohorija (grč. razmak izmeñu stubova. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. en entrepot) necarinjen. . nauka o spolnom životu čoveka. biološki život. koji ima čovečji oblik. istorija čovečanstva. anthropos. anthropos. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. obično zvanično. antropofag (grč. anthropos. tj. rañanje) biol. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. antropohistorija (grč. antropocentrizam (grč. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. sphaira kugla. morphe) fil. anthropos. antropopatizam (grč. morphe. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. anthropos. ljudožder. anthropo-poia) stvaranje čoveka. anthropos. entrefins) pl. ne plaća carinu). — an antrpo (fr. skladište. onoma ime) lingv. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. v. soma telo. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. interpositus metanje izmeñu. antropomorfoza (grč. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. entrepilastre) apx. anthropos. v.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. anthropos. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. neocarinjen. antropopa tizam. antrpilastr (fr. stovarište. koje oseća i »seli isto kao čovek. entrepot. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. an-tu-ka (fr. a ova se pruži napred. antropopatija (grč. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. antropotomija (grč. odstojanje izmeñu dva stuba . ital. kanibal. antropofobija (grč. počovečavati. lat.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. anthropos. anthropos. antropomorfoza. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. anthropos. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. anthropos. antropoteizam (grč. anthropopathefa) fil. anthropos. antroponimija (grč. saopštenje vlade. polukas. antropospeleologija (grč. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. anthropos. antrtaj (fr. nomos zakon) fil. obožavanje čoveka. antropofonika (grč. tkanine osrednje finoće i kakvoće. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropomorfizam (grč. da misli. hod konja. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. koja se može razvrstavati. entrechat. anthropos. antroponomija (grč. tj. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku. antropofagija (grč. kratak članak. i odatle uvoziti. izvoziti ili upućivati. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. antropohemija (grč. entrepas) poluravan. počovečenje boga. antroposkopija (grč. anthropo-morphos) sličan čoveku. tome sečenje) med. anthropophagia) ljudožderstvo. anthropos. vrlinama. sa ljudskim osobinama. antropopatija. umetanje) trg. deliti. antrkolon. choreo pasprostirem se) zool. popravljati. antrša (fr. u bačen u redakcijski deo lista. morphe oblik) fil. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. bog. anthropos. antrpo (fr. fiziognomika. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. antrfen (fr. u užem smislu. anthropos. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. anthropos. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antroposomatologija (grč. antropomorfizam. anthropos. anthropos. anthropopatheia) fil.

oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. koji traje godinu dana. neprestupna godina. poskupljenje. prisajedinjenje. po dužini. annulus) prsten. anualni (lat. kroz čmar. dvostran. anhelacija (lat. apagogičan dokaz indirektan. posredan dokaz. od 1. anti. ap. oči u oči. metr. anulus pi-skatorijus (lat. oglašavanje nevažećim. vragolan. ap-ago odvesti. opovrgnuće. iskrivudan. per anum (lat. posredan dokaz. podizati cenu. anfilirati (lat. tj. naročito Devi Mariji da će roditi sina. opovrgavanje. an-šantiran. a-oristos neograničen. annus communis) prosta. idros znoj) med. opčiniti. pravo u oči. ap. yper nad. prošlo trenutno vreme. annualis) godišnji. u opasnost. hydor) bezvodnost. zaplesti nekoga u neko preduzeće. slobodan od vode. iznad. med. amrel za svako vreme. mrtva straža. anus civilne (lat. ap. zadivljavati. enfants perdus) na. an fas (fr. podizanje cene. decembra. anfilada (fr. helmintos glista) pl. dobrojiti. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. anhelatio) kratko. god. annullare) poništiti. biser. encherir) trg. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. aortitis (grč. anus solaris (lat. zadiviti. opčišavati. koji se dogaña svake godine. anus (lat. ushititi. red soba u jednom pravcu. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. preñašnje svršeno vreme. anus) anat. uron mokraća) med. tući topovima po dužini. dahtanje. nlat. ap. anšerirati (fr. helmins. apage) odlazi. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. anthelmintika (grč. voj. anus interkalaris (lat. aiulus magikus (lat. anfraktuozan (nlat. čmar. udevati. annuus godišnji) godišnja otplata duga. hydor voda) hem. kome je oduzeta voda. poništavanje. annullatio) poništenje. ukidati. anti. anus eklezijastikus (lat. anhidrid (grč. annus currens) tekuća godina. anfractuosus) krivudav. hypnos san) pl. anti. appšpegage) pribrojiti. da bi se posle jedan po jedan pobijali. annus intercalaris) prestupna godina. anulus palacii (lat. teško udisanje vazduha. opovrgavati. sredstva za isterivanje glista. a. annus) godina. ribarski prsten. nuditi više. fig. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. nestašica vode. anfan (fr. nizati. aosmičan (grč. ñavolan. godišnji dohodak. idi. anhidrit (grč. dati više pri nadmetanju. kalendar. uništavati. neodreñen) gram. anthipofora (grč. anus kurens (lat. nanizati. s boka. otići. završetak zadnjeg creva. uništiti. hydor voda) hem. hydor voda) hem. anhidrija (grč. annumeratio) pribrajanje. annus civilis) grañanska godina. npr. čisti se! apagoga (grč. godišnji prihod. annulus magicus) čarobni prsten. zaobilazan. enfilade) dug red. anumerirati (lat. anthiperidrotikon (grč. aorte) znat. lat. ap. pol. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . anceps (lat. godi- šobran i kao suncobran. opovrći. godišnjak. anuitet (nlat. dobrojavati. potpun prestanak lučenja mokraće. pribrojavati. zapaljenje aorte. vijugast. soli i oksidi. s boka. apanage. po-ništavati. pripajanje. annuarium) letopis. bolja ponuda na javnoj prodaji. ubrajati. s lica. pridruženje. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. enchere) trg. zapodenuti razgovor. nesta-ško. Blagovesti. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. aorte med. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. ogla-siti nevažećim. anuarij(um) (lat. džombast. izvoñenje i nabrajanje prigovora. Petar u ribarskom čamcu. poskupl>ivati. osme miris) bezmirisan. kolebljiv. uračunavanje. voj. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. anfan perdi (fr. žila srčanica. anulirati (nlat. aorta (grč. annunciatio) nagovešta-vanje. en face) spreda. oča-ravati. ali koje izloženo vodi apsorbuje. anthelmintičan. annus ecclestiasticus) crkvena godina. anšer (fr. anceps) dvostruk. upija. suša. nesiguran. vodonik i postaje kiselinom. ushićivati. anus (lat. annuitas. anthipnotika (grč. Anschluss) priključenje. anfan teribl(fr. anhidričan (grč. enfant) dete. dobrajanje. januara do 31. v. anurija (grč. pr. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. dvosmislen. apagoge) log. anšlus (nem. napraviti ćupriju (u trik-traku). annus solaris) sunčana. anulus (lat. obična julijanska godina. fr. spa-janje. hypo-phero snositi) ret. objavljivanje. neravan. anidrija. zadihanost. tučenje topovima uzduž. anumeracija (lat. aorist (grč. ukinuti. apage! (grč. poskuplji-vanje. anšantirati (fr. enchanter) očarati. Š. filum konac. pr. anulacija (nlat. preko. apanaža (fr. glavna srčana žila. npr. enfiler) udenuta. per anum) med. npr. anuncijacija (lat. med. ukinuće. anti. uračunavati.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anus komunis (lat. antihipnotika. godišnja renta.

veoma rasprostrt. aparatura (lat. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. apelativ (lat. appelare) viši. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). aparatorij(um) (nlat. odgojni) neobrazovan. naprava. geom. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. životinja. braće). pomoćna sredstva i dr. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. paideytikos vaspitni. rod. višim sudovima i traži njihovu pomoć. vidan. žalba višoj vlasti. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. obezbeñen prihod. pobijanje. appartement) stan. apatije (grč. stroj. ret. appellare. očigledan. patria domovina) lice koje nema državljanstva. nepromišljen priziv. apelacio dezerta (lat. npr. spoljašnji izgled neke robe. posle nižih. boje sive. spoljašnjost. znak. neprihvatljiv priziv. gran. utrnu-lost osećanja. aparentan (lat. apedeuzija. aparat (lat. pun draži. appellatio temera-ria) prav. pozivanje. odeljenje. ne odaziva se na poziv gospodara. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. apelacija (lat. zaziranje (ili: strah) od ljudi. koji označava zajedničko ime. apelativan (lat. odstojanje. odvratnost meñu ljudima. apatičan (grč. apparens) vidljiv. zbor. otimač. sva mehanička postrojenja (npr. apelant (lat. sprava i sl. apanažirati (fr. apatao. . ravnodupšost. apeirokalija (grč. prav. doziv. prepušten. apelacio frivola (lat. apart naročit. soba. prevaran. prizivni sud za crkvene sporove. početak. appellatio deserta) prav. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). neobrazovanost. appellans) prav. appellativus) gram. nemaran. veličina i sl. nevaspitan. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). apelacio admisibilis (lat. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. mač. npr. apelacio inadmisibilis (lat. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. sa puno osećanja. dražestan. apantropija (grč. apedeutizam (grč. zaključak. svirepost. poznavanje. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. neznanje usled slabog školovanja. nemarnost. privid-nost. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. neškolovan. ljubičaste ili zelenkaste.). up. apatetičan (grč. nedostatak ukusa. taj pas nema apela. verovatnoće. apatit (grč. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. trg. čovek. neupućenost u ono što je lepo. apartheid (eng. supr. areh vrh. apatrid (grč. appellatio admissibilis) prav. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. lopov. apanteza (grč. apantesis) odgovor. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. apasionato (ital. apeiros neiskusan. apparentia) privid.: antiapeks. apartan (fr. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. apeiron (grč. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. apedeutičan (grč. jasan. arasće) velegradski razbojnik. ceo pribor. kalcijev fosfat s fluorom. poslušnost kod pasa. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. očevidan. apart odvojeno. utrnulih osećanja. aparencija (lat. zločinac. apelacio temerarija (lat. appellatio inadmissibilis) prav. pozorišta i dr. vrh kupe. npr. godišnji prihod. apelat (lat. stan sa više odeljenja. ravnodušan. tj. odgojim) v. jedinstven) naročit. apel (fr. beskrajan) fol. pozivanje na viši sud. izgled. nomen appellativum) gran. odrediti stalan godišnji prihod. apatheia) neosetljivost. appellatio frivola) prav. apatao zavodim) št. a-. apedeugizam. appellatus) prav. neke radionice. izdvojeno. priziv višem sudu. nesvakidašnji. astr. antropofobija. apeks (lat. prividan (npr. appassionato) kuz. lat. npr.: drvo. lažljiv) lažljiv. bioskopa. paideyo vaspitavam. za-pleten. nedopustljiv priziv. vrstu. apartman (fr. apatetikos prevaran. kazivanje. imenovanje. apaideysia) nevaspitanost. strasno. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. pri Zemljinom obrtanju. lažan. a-. apelatorija (lat. appel) poziv. apaš (fr. neobičan.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. zadocneo priziv.). a-. zajedničko ime. odvraćanje. neosnovan priziv. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. apparatus sprema. sva oruña. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. apeiros neograničen. voj. oruñe) sprava. dopustljiv i prihvatljiv priziv. reč koja označava rod ili vrstu. apathes) neosetljiv. zamršen. beznačajan i ništavan priziv.

aperire otvoriti. žudnja. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). zagladiti. applaudere) tapšati. pravničke dosetljivosti. simbol zemljoradnje. apiretičan (grč. ad-perceptio) fil. Alis mit. . naklonost. aperitivan (lat. apiarium) pčelanik. apercepcija (lat. apikultura (lat. sladak. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. pčela. osećanje gladi. žudnja za nečim. v. volja za jelom. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. apireničan (grč. aperiodičan (grč. da ga (ili: je) pojedeš. pljeskati u znak odobravanja. požuda. apistia) neverovanje. dovesti u red. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. appetitivus) željan. a-. apurement) trg. a-. požu-dan. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apendikularije (lat. bez groznice. apeiros. aperijencije (lat. apelirati. težnja za čim. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. appendicula mali pri-vezak) pl. sredstvo za čišćenje. koji izaziva želju za jelom. planao) opt. izdužen produžetak sa površine nekog organa. apices juris (lat. apetit (lat. rug vatra) 1. sumnja. overavanje. apeticija (lat. više veze duševnog života. apehema (grč. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apertura (lat. appellare) v. aperijens (lat. a-. a-. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. sklonost. nlat. nevičan. aperkat (ept. appetentia) čežnja. appetitus) prohtev za jelom. slabo varenje u organizam unete hrane. a-. kao složene sočivo. zaključak. uložiti (ili: ulagati) priziv. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. drugo. a ne one koje počivaju na asocijacijama. aperientia) pl. aperijens. suprotno dejstvo pada. primamljiv. med. tvorenje) anat. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. koji pati od slabog varenja želuca. appendix) ned. letimičan pregled. siguran od vatre. apis) zool. odnosno mi-šljenja. apis pčela. oni akti parenje. apis (lat. stanje bez groznice. ješnost. a-. aperfu kratak pregled. aplanirati (fr. težnja. čut udarac) sp. aperijencije. uvideti. apirija (grč. prohtev. koji nema iskustva. apices juriš) pl. aperire otvoriti) med. varenje) med. opt. bujica praznih reči. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. shvatanje. loša probava. a-pyros. perfodos) fiz. cultura gajenje) pčelarstvo. apireksija (grč. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. želja. nezapaljiv. apepsija (grč. neprobavljiv. uobličenje. a-. irreg gornji. rug vatra) med. alat. bez. appendix) dodatak. apetitivan (nlat. aperijentan (lat. aperitivan. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. neiskusan. aperitiv (nlat. a-. pl. odnosno mišljenja. pozivati se na nešto. med.. otkloniti smetnje. zapažati. pepsis probava. načelo na kojem počivaju druge. aplanir) poravnati. plašiš obrazovanje. appellare) moliti koga za pomoć. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. rug) med. živo odobravati. koji nema koštice (o plodu). aplanat (grč. apercipirati (lat.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. slobodan od njihanja. a. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. bez (sferne) aberacije. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. kratko i pregledno izlaganje. aplaudira™ (lat. beskrunični. planao lutam) fotografski objektiv. da se jede. konstruisan 1866. nem. suština. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. appetitio) težnja za čim. apersi (fr. jasno shvatiti. proveravanje računa. rugep kopggica) bog. zool. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. apeptičan (grč. alelovati (lat. ap-echema) odjek. apertura) anat. otvor npr. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). aperiens) koji otvara volju za jelom. aperantologija (grč. crvuljak. prilog knjizi ili delu. apetalan (grč. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. apirman (fr. aplazija (grč. tečan. podozrevanje. nagon. za-pažanje. bez visoke temperature. zaklona na optičkim aparati-ma). aplanatičan (grč. apetencija (lat. uložiti (ili: ulagati) protest. appetitlich) ukusan. apistija (grč. aperitivus) v. koji su bez latica. aperantologia) preterana brbljivost. sveti bik. aperijentan. bez lišća. apiričan (grč. apeiria) neiskusnost. apetitlih (lat. saznaje i tumači. pčelinjak. pomoću kojih se jedan predmet shvata. na prečaga. apendiks (lat. a-petalos) bog. peira iskustvo) 2. koji nema sferne aberacije. pohotan. dopuna. apijarij(um) (lat. apendicit (lat. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. a-. areh. apiričan (grč. sažetak. tj.ne. otvor (izdubenog ogledala. appetere. ad-percipere) zapaziti. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. linkejoskop.

apokaliptičan (grč. appositivus) gran. apo-gaion) acrp. supr. bezuslovan. beznož-ni vodozemci. apodosis) ret. svaka. appoint) fin. za razliku od prvog dela (protaze). Dušan. apoñatura (ital. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. pus noga) med. ukras na haljinu. vrednoća. obraća-ti jaku pažnju na nešto. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. može da ga zameni (npr. neopovrgljiv dokaz. primenjivanje. Jovis) astr. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). dokazan. arb. upotrebiti. nemanje nogu od samog roñenja. asertoran. apunto.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. a ne Sunce (up. neopovrgljiv. oblog. u nekim kavkaskim. metnuti. ned. mračan. Jupitera. grč. afelijum). u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. ukrašavanje melodije sitnim notama. appoggiatura) muz. stavljanje. dodavanje. prišiti. npr. apodiksis (grč. prilježnost. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. aplikativan. zagonetan. a-. apograf (grč. grapho pišem) prepis. dokazivanje. sud koji izražava logičku nužnost. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. arb od. kao apozicija. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. L0g. apogamija (grč. pravilan položaj prstiju pri sviranju. menica. apodemia boravak u tuñini. aplikatura (nlat. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. apozitiv (lat. poslednji deo složene rečenice. utiskivanje. glad i smrt. mat. primena. neoboriv. apojovijum (nlat. aplauz (nlat. natrag. Apokalypsis) 1. applicabilis) primenljiv. tajanstven. upotreba spoljnih sredstava. applicans) v. tvoj mlañi brat. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. rañanje bez nogu. plaćati. applicare) namestiti. beznožan. predudar. koji stoji kao dodatak. tj. apoda (grč. pljeskanje u znak odobravanja. završnica. aplikativ (lat. applicata) geoi. apokaliptika (grč. aplikant (lat. čita knjigu).: Dete bolesno mora da leži. apozicija (lat. aplikabilan. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. apodejktičan (grč. poravnati se u nečemu. koji se može lako namestiti na. proble-matičan. apodikti-čan. primeniti. pljesak. afričkim i dr. 18). itd. apo. metanje. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. ucrtati. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. apojovium. drugi. a-. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. opet. a-. apodeiktikos) koji dokazuje.: . algos bol) bol ili tuga za zavičajem. pohvala. prilepiti. 1—8): kuga. priljubljiv.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". npr. apoentirati (fr.(grč. aplikacija (lat. arropege priložiti. a-. appositio) gram. Jov-od Jupiter gei.. modalitet. podćs. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. applicatio) način izvoñenje. apodiktičan (grč. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. zavoj. apodiktičan sud log. kada se još smatralo da je Zemlja središte. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. brižljivo izučavati. ordinata (kod kupinih preseka). Otkrovenje Jovana Bogoslova. appositi-vum) gran. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. sitan novac za potkusurivanje. applicare približiti. apoen (fr.-. up. aplikabilan (nlat. kopija izvornog dokumenta. gameo ženim se) zool. apodeiktikos) v. noga) zool. apnea (grč. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. podesan. uneti. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. beznožnost. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. applicatura) kuz. kandidat. tačka na putanji Meseca. apozitivan (nlat. pus. applicativus) v. aplikata (lat. Apokalipsa (grč. apodeixis) prikazivanje. rat. apodija (grč. dati npr. perigej. aplikatorika (lat. gran. odrediti ročište. nedisanje. . aplicirati (lat. neminovan. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. prileplji-vanje. apodoza (grč. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. aplikativan (nlat. dodati. raz-. 2. starati se. prio-nuti za neki posao. apogej (grč. npr. arb. glasno odobravanje. naročito u vojnim naukama. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. rpeo dahćem) ned. npr. poslednja knjiga Novog zaveta. lek. staviti. združiti) liši. izlaganje. appointer) odrediti platu. pus) koji nema nogu. nameštanje. marljivost. apodan (grč. ogledni govor. naročito inostrana. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. applausus) tapšanje.

apokrino izlučujem. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. apoplexia) ned. apolepsis zadržavanje. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. koje nisu prave. apolithyo skameniti) kol. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. apologizirati (grč. apokspa (grč. apo-kopte odsecanje. a roso a roso) nuz. aponija (grč. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. apo-krypto skrivam) nesiguran. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apokarpija (grč. otkrivene. apokatastaza (grč. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. skamenjavanje. skratiti. bog sunca. apoliza (grč. apologema (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. rešenje. apo-krypto skrivam) pl. lekarstva. apolćgema) odbrana. apologija (grč. Apollon) nit. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. malo po palo. 5 Leksikon apolepsa (grč. fil. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. Aiolon (grč. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apoplektičan (grč. podmetnut. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. u Engleskoj. sin Zevsa i Lato-ne. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. koji luči. arb. branilac. arb. apologeomai branim) teol. mixis mešanje. apokapnizam (grč. apologet. zauzimati se za. nepravi. sličan orguljama. bila. od IV veka titula biskupskog. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. babušina. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. skrham) med. med. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. obaveštenje. apologetičan (grč. poučna pričina. izdvajam) 1. stojici. kod ljutića). grupe mišića i cele udove. držati odbrambeni govor. aiokritičan (grč. apolonion (grč. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. u isto vreme. neuron žila. potpun prestanak neke bolesti. lažan. Apollon) muzički instrumenat. apokartereza (grč. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apomiksija (grč. Apollon) nuz.sid (ili: smetnja. religiozni zanesenjaci. kaplja. arb. skraći-vati. aponeuroza (grč. pret . sklon kaplji. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. sličan kaplji. apokrifi (grč. prelom kosti. poreñenje u priči. aro-Mab slomim. apolitoza (grč. nauka o tome kako treba braniti veru. arb. apologeomai) odbramben govor i dr. svojevoljna smrt od gladi. apćlogos priča) poet. apolonikon (grč. sprečavam) med. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. sparivanje) zool. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. pretvaranje u kamen. odrezivanje) gram. apologet (grč. poremećaj.. odbrambena tačka. apokrifan (grč. astr. apo-krmo izlučujem) med. pronañena u Darmštatu. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. . istraživači Otkrovenja. apologist(a) (grč. npr. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. muzike. odgovorim) 2. povratak u isti prividni položaj. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. prestanak. spokojstvo. apoklazma (grč. zdravlje. pitagorejci). apologfa) odbrana. spis. apo-krinomai obavestim. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. naročito rimskog. vrsta fortepi-jana. takoñe: dela nepoznatih pisaca. krvokapni. koji ima karakter odbrane.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. apokriza (grč. apokopirati (grč. med. pronañen 1828. sufumigacija. apolis. npr. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apopleksija (grč. poezije. govora. naročito hrišćanske učenje. karpćs plod) bog. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". izostanak) neke organske funkcije. apolid (grč. apokrizijar (grč. ned. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. apolog (grč. snošljivo stanje. a poko a poko (ital. apokriza (grč. poput navlake. odvajanje. ozdravljenje. arolambano zadržavam. apoplesso udarcem oduzmem) ned. odgovor. kanoi-ske. sumnjiv. aponia) bezbolnost. mišiće. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. odluka. apologeomai branim) v. kapnos dim) ned. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. postepeno. mračan s obzirom na svoje poreklo. rečitosti itd. disanja. apologetika (grč. postupno. vraćanje zdravlja. živac) znat. apologeomai) braniti.

apo-siopesis zanemljenje) ret. naročito od hrišćanske vere ili crkve. aposterioran (lat. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. odmetanje. apostolat (nlat. preveriti. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. aposiopeza (grč. apostrof (grč. apostrophos) gram.: Jao. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. gnojenje. nejasnoća. arogeb) v. a posteriori (lat. nejasan. aporetika (grč. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apopsihija (grč. naročito hrišćanske. aporija (grč. koji se gnoji. . apostazirati (grč. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. dodatak nekom pismu ili povel>i. zagnojavanje. arogeb biti u nedoumici. fig. ukor. apostolski (grč. goro i planino. apostrofa (grč. roba zabranjena za izvoženje. aro. aporia) zbunjenost. aporem. donesi! (kod obučenih pasa). aport! (fr. odreći se vere. apostat (grč. a posteriori. ideje i sl. a-poreutos) zabranjen. težak za razumevanje. arogeb) zagonetan. skeptičar. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. koji odgovara učenju apostola. prevrnuti verom. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. odvojiti se od pravog učenja ili vere. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apostolsko dostojanstvo. otklanjanje. apostematozan (grč. aporetičan (grč. Hristov učenik. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. apostematio) med. načela. apostematosus) koji ima oblik čira. teškoća. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. aporetičar (grč. apostrophe odvraćanje. npr. stvari zabranjene za izvoz. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. sporno pitanje. čistim učenjem apostola. apportare. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. papski. onaj koji širi neko učenje. grditi. Julija Apostata. nepokretnostima ili pokretno-stima. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). Dela apostola. apostol (grč. aporetikos) onaj koji sumnja. Bogom sestro. onaj koji je sklon kaplji. preporuka priložena uz pismo ili molbu. aportirati (lat. papinska vlast. med. apo-strepho odvratiti. sphragis pečat) lik urezan u prsten. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. nlat. osloniti nekog življim. apostrofirati (grč. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. prećutkivanje. ili nekoj stvari. fig. apostil (nlat. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. zavisan od iskustva. pribegavanje) ret. 1. aporizma (grč. imanje doneto u brak. apporte) daj ovamo. aporematičan (grč. supr. „Ja ću tebi" . stvoren na osnovu iskustva. otpadništvo. . fig. apoetolikum (nlat. ua. Dela apostola. odmetnuti se. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. . apo-stema čir. pisma koje su napisali apostoli. da se nepojamno od pojamnog odvoji. aporos neprohodan) fil. apostolicitet (nlat. apostilirati (nlat. apostateo otpadam) otpa-sti. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. okrenuti) gram. apostolos) koji potiče od apostola. apporter) doneti. lat.! apostazija (grč. apoplšsso udarcem oduzmem) med. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apostemacija (nlat. naročito kod obučenih pasa. a-poreutos neprohodan. logična teškoća. tj. apostates. prinositi. aporeta (grč. apport prinos. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. na osnovu iskustva. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. 3. apostolos odaslan) poslanik. kolebati se. aposfragizma (grč. apćrema. apostolicitas) teol. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. arogsb u zabuni sam) sumnja. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. tj. apostolicizam (grč. ali ne u gotovom novcu. 4. propovednik hrišćanstva. prav. grdnja. duboka nesvestica. zvanje propovednika vere. gnojav. kao pečat. bilo prisutno j ili odsutno]. nedopušten. apor (fr. apostolska stolica (lat. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. ulog) trg. koju je osnovao apostol Petar. neprolazan) pl. 2. apostasia) odvajanje.: a priori. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. a posteriori) fil. obamrlost. logička teškoća. oštrijim tonom. apostata) otpadnik. npr. apostilator (nlat. bespomoćnost. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. bog. fr. aporizma. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. ispuštanje duše. apo-psycho izdahnem) izdisanje. učenja. sumnjiva (ili: sporna) stvar. težak zadatak. a posteriori) fil. aporem (grč. donositi. ukoriti.

koža. up. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. npr. aprobatoran (nlat. apriorizam (lat. apotropaion) amajlija. aprioran (lat. apotemno odsecam) mat. aprobatoran. mladi-ca. apraxia besposlenost) pskh. aprekacija (lat. apoteka (grč. appoggiatura) kuz. brašna. chroma) opt. vrednosti nečemu. apretirati (fr. prevoj. ukinem) lipti. aprobacija (lat. sredstvo za zaštitu od nesreće. gubljenje glasa. a priori. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. potom. thanatos smrt) potpun prestanak života. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. a ne vremensku prethodnost (psihološku). v. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. apprecatio) preklinjanje. prima nista. apraksija (grč. aprecijacija (nlat. kućna. slivanje tonova. (»sita. aro. odobrenje. pori-canje. razlika izmeñu celog i narednog polutona. kutija u kojoj se drže lekovi. ali tako da ne izgleda da se to hoće. prema tome. apofonija (grč. skinem. skloniti. inventar. apotoma (grč. aro. apprehensio) fil. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. ocena. kao izmeñu ~U~2p 1. kuz. apotropejon (grč. pojam. a priori (lat. alodžato (ital. apretura (fr. aprobativan (nlat. apopatura (ital. metria) merenje odstojanja.). nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. apo-tithemi) geom. razumevanje. aro. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. u državinu. zatim. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. bilo u etici. apohometrija (grč. aro. a prima vista) trg. produženje lečenja i posle bolesti. therapefa) ned. zatvor. apoche odstojanje. apotithemi odvojim. fabrikama itd. ocenjivanje. vina. u običnom životu: unapred. hartija. nezavisno od iskustva (supr. poljo-privrednim dobrima. poslovica. kratak a misaon. označava lo-gičku prethodnost značenja. apohromat (grč. obožavanje. tj. pohvala. moj apre. vezano. procene. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. appoggiato) nuz. sjajnost itd. appretiatio) odreñivanje cene. chroroa boja) opt. apofize pl. koštani izraštaj. apofaza (grč. mlečnih prerañevi-na i dr. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. approbativus) odobravan. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. usrdna molba. izdanak) med. popis imetka. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. duhovit. apofiza (grč. aproba-g tivan. a priori) fil. npr. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. min. apoteozirati (grč.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. ar . sjajnost). apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. uroka i sl. nesumnjiva smrt. ablaut. apotithemi ostaviti na stranu. apoterapija (grč. ukidanje. theos) uzdizati do božanstva. apophasis) davanje saveta. apoftegma (grč. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. approbatio) odobravanje. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apothesis odvajanje. dopuštenje. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. apophysis izraštaj. skidanje. nezavisan od iskustva. nlat. putnička apoteka. potpuno izlečenje. podignutih na kvadrat itd. v. phone glas. zabrinutost. .: a posteriori) te. epi-fiza). bilo u teoriji saznanja. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. stanicama. npr. a priori) fil. koji izražava odobravanje. apophonie) lingv. veličati. apre (fr. predudar. apoteoza (grč. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. uzimanje u posed. sliveno. sa košću spojen koštanom masom (up. im. povoljan sud o nečemu. hen. apprecari. trgovac lekovima. apoteza (grč. hapšenje. approbatorius) v. misao. aprehenzija (lat. prav. sentencija. obožavati. strahovanje. strah. apres) posle. pro-cenjivanje. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). fr. veličanje. predstava. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. pristanak. dati mu glatkoću. da se knjiga štampa. a prima nista (ital. aro. apotekar (grč. vezivanje. koja je razli: . apoftegmatičan (grč. apotema (grč. kol. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. apotheke.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apophthegma) kratka i duhovita izreka. razdaljine. up. aro. muz. aprobator (lat.

a prope (fr. aproprijacija (lat. up. povoljno oceniti. absens) odsutan. absens. prosto. u zgodan čas. approximare približava™ se) približiti. ocenjivanje otprilike. prilagoñavanje. aproksimacija (nlat. npr. pod apsenti-zam. duž koja spaja obe apside. približna ocena. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. indikativ. apsmthion) ned. naprosto. voj. apsolutizam (lat. absenterS) pl. aproprirati (lat. no samo za jednu. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. dopustiti. naročito nekog trenutka ili dogañaja. broj. bezuslovno. relativ. čist. savršeno. apsidiola (nlat. appropinquatio) približavanje. absolvere razrešiti) gram. mat. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. učiniti nešto apso-lutnim. materijali-stički: materija). aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. završiti. appropriatio) prisva-janje. aproseksija (lat. velika oca eliptične putanje. apsentan (lat. iako se u njemu podrazumeva. aprovizacija (lat. 2. npr. bezuslovan. apsens (lat. imati pristup. apropinkvirati (lat. supr. apropinkvacija (lat. apsolutni broj. kao poručen. approcher) približiti se. aprovizionirati (fr. aproširati (fr. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. približavati. neuslovljeno. polukružni delovi crkava. prvi osnovni uzrok svim pojavama. duh. udaljen. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apopsihija. apsidna linija astr. strašljivost. apsint (grč. neku . hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. pelen. apsmthion) bog. apsihija (grč. za vinograd i sl. svod) 1. mala horska kapela. rovove. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. aprobirati (lat. bez obzira na njegovu zapreminu. a propos) zgodno. neprisebnost. apsolut (lat. v. približno iznalansenje korena. rasejanost. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. školu. prokop. grč. absolvere završiti. apsolutna vrednost mat. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. apsentizam (lat. rov. apsolutan (lat. absolutum) činiti.. apsolvent (lat. alkohol čist od vode. aprofiter (fr. za masu: gram. fkl. v. approximativa) tačka zbliženja. stvar po sebi. astr. tim povodom. approximatio) pri-bližnost. dakle. povodom toga. kao poručeno. profitant. za vreme: sekunda. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. prosto-naprosto. supr. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. aproš (fr. aproksimativan (lat. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. dodirna tačka. u filozofiji religije: apsolutno biće. approximativus) približan. absolvere) neograniče-nost. potpun. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. približno izračunavanje. gorka rakija. ograničenja) nezavisan. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). absens) odsutan. approfiter koristiti se) v. apsolutni alkohol hen. ili predstavljati nešto kao apsolutno. appropriare) prisvojiti. primicati se. u ap-solutnom smislu. apsenteri (eng. approche) voj. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. neuslovl>en. apsychfa) nesvestica. aproksimitet (nlat. tj. agr. uslova. fiz. abest. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. appropinquare) približiti. apsintizam (grč. rakija sa pelenom. afelijum i perihelijum za planetu. apsidiola. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. priznati nekome sposobnost za nešto. praviti prokope. absolutum) l. podesiti prema čemu. vrednost bez obzira na znak + ili —. aproksimativa (lat. apsida (grč. pril. apsis. samovlašće. apsidos okruglina. gram i sekundu. up. osloboditi od (greha ili krivice). naročito u crkvama romanskog stila. fkl. nešto. neograničen. fiz. apsis) vrh. apsolvirati (lat. ab-solvere odrešiti) razrešiti. aproksimirati (lat. savršen. samodržavlje. samovolja. baš kad treba. prilagoditi. bog. approximitas) približ-nost. neograničeno. prisvajati. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. eng. saobra-ziti. prisvojenje. bezodnosno. pelenjača. shvatati. udešavanje. udesiti. razumeva™. apsolutan (lat. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. pohvaliti. relativno. 2. apsolutivirati (lat. svršiti. neprisustvo duha. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. približavati.

abstractus) log. uvlačiti u se. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. koji postoji samo kao pojam (supr. besmislen. neograniče-nost. grañenje pojmova. absolvere. uzdržavanje od alkoholnih pića. med. sasvim zauzeti poslom nekoga. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. absurditas) logička nemogućnost. osloboñenje. abstractivum) xex. radi lečenja sepse. sredstva za ispiranje rana. absurdum nemoguće) v. živeti trezveno. apsterzivan (nlat. apstinent (lat. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. abscindere otrgnuti. nejasan. absurdus) logički nemoguć. mudrovanje. misao- .apsolutizirati 69 apscisa ni. razrešio pismo. apsurdan (lat. apsurd (lat. specijalno. absurdum nemoguće) v. udaljiti se. gnojnik. teorijski. apstraktum pro konkreto (lat. abscissa tj. apsolucija (lat. apsurdnost (lat. istrošenost. duvana. progresivne parali-ze itd. ad absurdum) otići u besmislenost tj. apstraktne (nlat. abstergentia) pl.mislima. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apsorptivan (nlat. apsurditet.: emisija). metastatič-ni apsces. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apstergirati (lat. čista misao. čišćenje (rana). trošiti. nerazložan. fig. fiksacioni apsces. apsurdi-te t. mesa. nepodoban.: in konkreto). absorptio) fiz. upijanje. mis leno (supr. apstrahirati. otpusni. otići ad apsurdum(lal. apstergencije (lat. progutati. apstruzan (lat. grč. apsterzivan. usov. apsorpciometar (lat. abstinere) uzdržavati se od alkohola. odseći) geom. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. spolnom opštenju. apsorbirati (lat. graditi misaone predstave. potpuna zauzetost (poslom. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. bezuslovnost.: relativnost. koji čisti (ranu). metron mera) fiz. trezven. apstencija (nlat. abs-trahere) odvojiti. absorptio. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). misaona imenica. obuzeti. otići. abscessus) odlazak. odustajanje od nasledstva. hen. negledanje. abstractio) log. gnojno zapaljenje tkiva. besmislenost. raseja-nost. okaniti se toga. prelaziti u gnoj. apsolutivira ti. upiti. osloboñenje. neuslovljenost. abstersio) med. zamišljen. čist pojam. duvana. zagnojavati se. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. savršenost. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apsolutnost (lat. apsolutorij(um) (lat. abstractum) log. apsorbencija (lat. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. zamišljenost. ab-sorbere) usisati. čista misao. apsces (lat. pomilovanje. abs-trahere) v. misaonih predstava. mesu. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. potpuno zaposliti. ovladati. nepriličan. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. besmislica. apsolutist(a) (lat. supr. glupost. doći u sukob sa zdravim razumom. ispiranje. odvajati u . absolutum) v. in abstracto) u opštem. teško razumljiv. med. gram. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. neosvrtanje na. gnojnica. zagnoj. absolutorius) koji osloboñava. apsorbovati (lat. upojan. apstrahirati (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. apsumpcija (lat. ono pggo je u mislima. linea. apstraktan broj mat. duvanu. opšte. trezvenjak. apstinencija (lat. apscisa (lat.). apstraktan (lat. apstrahovati (lat. spolnog opštenja itd. napon. izmučenost. potrošiti. apsurditet (lat. gonoreje. upijati. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. samo u mislima. apsorbirati. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. abstersivus) med. udaljavati se. in apstrak-to (lat. absolutorium) razre-šenje. čistiti (ranu). ubrizgavanjem mleka i dr. neime-novani broj. nerazložnost. apsolutoran (lat. apsorpcija (lat. rela-tivitet. ne obazirati se na to. apeterzija (nlat..: konkretan). odvajanje. rasejan. v. absolutus) bezodnosnost. apstinirati (lat. mislima i sl. usisiavanje. uzdržljivost. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. abstinens) pristalica apsti-nencije. čist akt mišljenja. udubenost u misli. absumptio) trošenje. usisa-vati. dubokomi-slen. razreš-nica. apstraktum (lat. abstergere otrti) prati. abstentio uzdržavanje) prav. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. koji služi za ispiranje. diplom-skog ispita. dubok. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. mislen. razrešni. koji razrešava. taman. pranje. mesa. sredstva za čišćenje spolja. čist. primanje u sebe (supr. usisan. abstrusus) skriven. absorbentia) pl. težak za razumevanje. smešan. obuzimati. apstrakcija (lat. apscedirati (lat. odvojiti. apstinentan (lat. med. ispirati. pojmovno odvojeno. abs-cedere) odlaziti. fiziol. zamršen. viši. spolne ljubavi. apstergevtan (lat. ab-sorbere) v. zatvoren. ispolj. npr. što biva usled piemije. abstergens) med. odvajanje.

a punta darko (ital. karbonat kreča. gen. arahnitis (grč. rasporediti. opisujem) opisivanje pauka. neograničeni gospodar. arahnoide. ret. ugledati se na Arabljane. pokrajini u Španiji). arba. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. i poznavanje arapskog jezika. paucima slične životinje. žrtvenik. udešavati. arachne. izmirenje. ukusa. arahnoliti (grč. slik. sreñivati. arbiter) izborni sudija. arač v. arbitraža (fr. arak (lat. 2. verovnike zadovoljiti. arabeska (ital. grč. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. eldos vid. logfa) zool. araneolog. arbija (tur. osušene i pošećerene naranče. spremiti. udešavanje. srediti. arahnologija. složiti. otakati. arachne) med. arahniti (grč. araneologija. poravnanje. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. v. harač. osobenost. oblik) pl. arbitrage. ureñi-vač. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. aratura (lat. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. aram v. prekidanje. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. agapea. arachne. ptyalon pljuvačka) ned. logfa) zool. eidos vid. arbitrari) fin. male. arachne. araneologija (lat. arahnide (grč. arachne) med. u umetnosti. apcigovati (nem. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. izravnati. arachne pauk) pl. rum (od ove je postala reč rakija). naročito za »sene. buvama i dr. vrhom gudala. 2. oduzimati. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. arachne. pol. arahniti. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. mode i dr. pauci. appunto) trg. . arahnoditis. arahnitis. ureñiva-ti. apterologija (grč. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arapske književnosti i umetnosti. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). arancivi (ital. arahnoliti. reč uzeta iz arapskog jezika. menica za izmi-renje nekog duga. bezbojan ili žućkast mineral. fantastične linije u slikarstvu. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. abscissio) odsecanje. 4. a punta d'arco) kuz. arabotedesko (ital. v. grapho pišem. odvajanje. arbiter (lat. apunto (ital. kol. 3. tip. aptijalizam (grč. grč. upotrebljavati u govoru arapske reči. arabizam osobenost arapskog jezika. otki-danje. ureñenje. arahnodaktilija (grč. arabesco) l. raspored. prirediti. npr. red. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . šećera ili od soka kokosovog oraha. suñenje izbornim sudom.). arak (arap. arahnologija (grč. zool. povraćati. arahnolog (grč. haram. izabrani sudija. ukras u arapskom stilu. arcus luk) 1. arahnoide (grč. kamenje sa otiscima morskih zvezda. v. kuz. aranžirati (fr. zapaljenje paučinaste moždane opne. aga) oltar. najuticajnija. grč. arbitražni posao (lat. zool. oblik) zool. agapea pauk. pretakati (vino). arachne. od plate na ime otplate duga). a po utvrñenom kursu za obe takve valute. zraka vrsta jake rakije od pirinča. araneografija (lat. lithos kamen) geol. lat. abziehen) l. sudija u nekom sporu. arapske književnosti i dr. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. arrangeur) upravljač. zapravo slike iz biljnog sveta. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. arahnoditis (grč. poravnati. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. odbijati (npr.). trg. daktylos prst) ned. aragonit poš. arrangement) ureñivanje. blju-vati. eidos) pl. arranger) urediti. udešavač. prireñivati. agapea pauk. arabicitet (nlat. aranžman (fr. lat. araba) orijentalska kola na dva točka. arachne. prisutni svedok. arabizirati udesiti po arapski. apscisija (lat. logfa) zool. udesiti. a. nauka o paucima. arahnide. arachne. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. sporazum. fig. ten. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. napraviti sporazum. arahnoida (grč. posmatrač. v. arabist(a) znalac arapskog jezika. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud.) 2. prireñivač. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. obrada. arabicitas) suština. ar (lat. arancini) pl. glavna. arka tabak (hartije). a-pteros beskrilan. despot. presuda izbornog suda. ara (lat. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). govoriti arapski. araba (tur. paučinaste moždana opna. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog.

arbitrirati (lat. arbitrimn liberum) slobodna volja. koji obrazlaže. argentometar (lat. dokaz. vladavina novca. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. elemenat. argumentum) dokazno sredstvo. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). živa. cinka i nikla. argotizam (fr. argonautika (grč. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. arbor genealogika (nlat. proizvoljna procena. zbirke drveća. dokazni. pakvon. arbitrator (lat. arbitracija (lat. argirijaza (grč. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. odrvenjavati. argentum vivum) živo srebro. ñuture procena. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. mišljenje. argyrion srebro) ned. arbor vite (lat. nautes brodar) zool. koji zaključuje. arborikultura (lat. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. nazvani po svojoj lañi Argo. nautes) kit. proizvoljan. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. arbitrarius) izbornosudski. argentan (lat. presuñivati kao izabrani sudija. bogatstvom. argentum) v. biljni otisak. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. obrazloženje. argentum foliatum) lisnate srebro. kao drvo. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. stari grčki junaci. argo (fr. krip-ton. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. strast) za novcem. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argonauti (grč. argentum. arbitrij(um) (lat. metalna smesa slična srebru. argos nedelatan. argyrion srebro) ned. arbor drvo. raspravljen. atomska masa 39. argental. argiroida (grč. argyrion) med. arvus njiva. zaključivanje. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. Argo. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. argit) puškarnica. suditi. arboriformis) koji je u obliku drveta. zemljodelstvo. argyrion. mangupski. argumentator) onaj koji navodi dokaze. trg. odrvenjenje. argotirati (fr. izabrani sudija. arborizacija (nlat. arboriforman (nlat. arbitraran (lat. pretvaranje u drvo. oblik) veštačko srebro. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. up. lopovski. cultura gajenje) poljoprivrede. mam'a pomama. argyrion. argumentacija (lat. porodično stablo. argumentativan (lat. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. arbitrium) presuda. god. grč. argentan. arbitrijum liberum (lat. ocena. novac. obrazlaganje. arbitralan (lat. argonaut (grč. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. argirokratija (grč. Argo. arborist(a) (lat. znak Ag. arbitrari) ceniti. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. šatrovački govor. lenj) hen. Argo. samovolja. obrazloženje). argentum (lat. argiroza (grč. približan. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. odrvenjavanje. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). ludilo) želja (ili: žeñ. argat (tur. argirizam (grč. pakfong. argentum folijatum (lat. pro-cenjivati. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. svojevoljan. tj. argyrion. arborin (lat. shvatanje. rodoslov. arboretum (lat. otkriven 1894. arbor genealogica) rodoslovno stablo. govoriti jezikom koji svako ne razume. izborni sudija. arborescencija (nlat. „životno drvo". onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. neon. razlog. zaključivanja. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje.. sadržaj ili izvod iz nekog dela. v. pakvon. sloboda opredeljivanja. arborescere) pretvarati se u drvo. argumentatio) dokazivanje. v. redni broj 18. argentum) srebro. slobodno opredeljivala. veština dokazivanje. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. argirijaza. samovoljan. zaključivanja. argentum srebro) legura bakra. . bubrega i jetre. mirisa i ukusa. argumen(a)t (lat. argon (grč. neradan. arborescirati (lat. argirija (grč. vrsta glavonožaca. argental (lat. slobodan izbor. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. arvikultura (lat. efdos vid. argiromanija (grč. argumentator (lat. način dokazivan>a. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. plemeniti (inertni) gas bez boje. vrt (rasadnik) sa drvećem. volja. arbor vitae) aiat. izbornosudski. izbornog sudije.948. argyrion) dged. sud. ksenon. argirijaza.

araios. agea) površina. Arej. bog rata. argumentum bakulinum (lat. dokazima. Arej (grč. argumentozan (lat. logia) fil. ardito (ital. up. aretirati. areometar (grč. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. plah. arestatorij(um) (nlat. muz. prav. nemajući drugih dokaza. dizanje glasa. npr. Ares) mit. krug oko Meseca. najstariji i najugledniji sud u Ateni. nauka (ili učenje) o vrlini. sin Zevsa i Here. supr. arestant (nlat. arrenda) zakup zemljišta. arestat (nlat. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. arza (grč. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. 3. molba.. strastan. slobodno mesto. zažaren. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. haps. zatočenik. haps. velika teškoća. ne biti isplaćen. arz-mahzar) pismeno. ubio Hermej. staviti zabranu na. fig. gumno. Argus (grč. argumentum e konsenzu gencijum (lat. zaostala plaćanja. dokazuje nešto batinom. Argos. silan. smelo. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. argumentum ad hominem) 1. crven krug oko zapaljenog mesta. ardito) voj. agea. arrestatus) prav. dolazak. aretologija (grč. jer je predlagač rñav čovek". obustaviti. tektoniki) voj. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. sin Zevsov i Niobin. arena) borac na areni. rata i ratnih užasa. dugovi. arest (ital. . areometrija (grč. hidrome-tar. zapadno od Akropolisa. naoružan ruč-nom bombom i kamom. fig. revnostan. 2. deo etike. argumentirati. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. zadržavati. dolazak laña u pristanište. obra-zlagati. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. fig. lat. argumentari) navoditi kao dokaz. arenatio) med. usijan. arestirati (nlat. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. čije je sedište bilo na tome brežuljku. u Ateni. zatvoriti. dovoz robe. argumentisati v.. neplaćene zakupnina. kolektivno javljanje. arreter) zaustaviti. po Zevsovoj zapovesti. ardit (ital. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. vrsta grube svile iz Smirne. optuživanje. veoma oprezan i revnosan čuvar. metron mera) fiz. muka. areal (nlat. Areios Aresov. arestacija (nlat. arena) borilište posuto peskom. argumentosus) bogat grañom. Argus) mit. žarki. med. špijun. ardasina (fr. arendirati (nlat. ardus strm) strmost. Ares (grč. argumentum e consensu gentium) log. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. peščano kupatilo. sr-čano. areraže (fr. plaho. Areios pagos) 1. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. tr-kalište u cirkusu. argumentum ad veritatem (lat. rada i sl. ardito) muz. ardasse) trg. 72 arivaža arenda (nlat. arsa (lat. araios redak. arendator (nlat. arrestum) zatvor. areražirati (fr. bogat razlozima. arduitet (lat. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. arenant (lat. veština.teza. Ares. uhoda. ugovor o davanju zemljišta u zakup. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. uzapti-ti. vrsta fine per-sijske svile. arrivage) pristajanje. arena (lat. aretirati (fr. nepla-ćena kamata. zatvor. arrestans) uhapšenik. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. ardentan (lat. Ares) mit. arresto.: „Taj predlog nije dobar. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. nlat. arete vrlina. arrestatorivun se. gravimetar. metria) fiz. lako razumljiv. boga rata Aresa. arsis) metr.) rasprostranjena na Zemlji. arendar (nlat. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. arrendator) zakupac zemljišta. 2. fig. poprište. tj. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. silom.argumentirati argumentirati (lat. rešt. zaustavljati. argumentum ad hominem (lat. vatren. žustar. uhapsiti. rvač. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. kupanje u pesku. areotektonika (grč. kažnjenik. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. vreo. tegoba. areola) malo. zakupiti. polje borbe. v. astr. ardassine) trg. zaključivati. dokazivati. ardasa (fr. arzi-mahzar (tur. mandatum) prav. dovezena roba. Areopag (grč. arivaža (fr. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. zatvaranje. areola (lat. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). zadrhtati. pažljive. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). obustavljati. popularan dokaz. naredba o hapšenju. Argusove oči vrlo budne. prsten oko bradavice na sisi. gradilište. arrerages) pl. arrestare) v. arenacija (nlat. ardens) gorući. znat. arrestatio) hapšenje. simbol surove hrabrosti. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose.

2. logla) nauka o brojevima. med. arriver postići. Ariman (pere. techne) mat. Arijci (sskr. prijatelj i član aristokratije. koji je tvrdio da Hristos nije bog. progresija. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. a-. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. aristokratia) vladavina plemstva. melodija. pristalice i pobornici arija-nizma. lutrije i dr. pr.). ariozo (ital. jalovost. relikvije i dr. love zvanja i položaje. ariditet (lat. Arijci. dragocenosti. osiguranje života. v. aritmometar (grč. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. suvoparnost. naročito kucanja bila. niz lukova na stubovima. ariditas) suvoća. veština računanja. deo čeone kosti (očna). pre naše ere). pere. večni protivnik Ormuzda. Arijevci (sskr. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. računski. arivist(a) (fr. bog i praizvor svega zla. . bez ikakvih obzira. pevajući. otuda: Arijadnin konac. Irana sami sebe nazivali. slabost. arioso) muz. arijevci pl. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. neplodan. vlast) vladavina plemstva i naroda. agsa kovčeg. aritmetički (grč. ih. pesmica. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. Arijevci. arithmetikćc) koji spada u računanje. mala arija. aritmomanija (grč. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. aritmetike (grč. fig. arcade) l. arietta) muz. na-pev. računaljka. nesklad-nost. Ariadne) mit. locheia porañanje) pl. veštak u računanju. arija (ital. aritmologija (grč. mršav. naročito čišćenje porodilje. arijevci. aristos najbolji. arizacija (sskr. sušan. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. u vidu arije. mršavost. vladavine plemića. sredstva koja pomažu porañanje. aritmetičar (grč. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. nego običan čovek. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. arithmos. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. aristotelizam (grč. karijerist. arithmos broj. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. aristos najbolji. arithmos. učenika Platonova. aridura) med. Ahriman) ion-. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. arijanci. nepravilnost. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. iz IV veka. odstupnica. Aristoteles) fil. de-mos narod. nepravilno kretanje. arriver postići) osobina onih koji. arithmos broj. laktaš. arriere-garde) voj. a rijega (ital. anat. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. fig. i njegovih pristalica. agua) pl. laktaštvo. arivizam (fr. aritmije (grč. arijergarda (fr. plemićki stalež. e arithmetike tj. arijer-ban (fr. arithmos. arija) pl. arythmia) nedostatak ravnomernosti. suša. suvoparan. zaštitno odeljenje. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. nauka o brojevima. arka (lat. spržen. v. arriere-ban) voj. mit. mršavljenje. fr. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. ned. rythmos takt) med. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. sanduk) 1. pošto je ubio Minotaura. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. aristarhski. jalov. Arijadna (grč. aristodemokratija (grč. sušnost. Aristarh (grč. 2. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. aristokratizam (grč. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. Persije i ist. aridus) suv. neplodnost. arijski jezici svi indoevropski jezici. u novije doba. agua. up. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. poglavica zlih duhova. fig. agua) pretvaranje u Arijce. način pevanja. aritmus (grč. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. sušenje. arkada (fr. plemstvo. aridura (nlat. aritmogrif (grč. pomogla Tezeju. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. zaštitnica. kratos moć. arijanci pl. geometrijska sredina. pulsa. aridan (lat. aristolohika (grč. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). gurgurstvo. aristokratija (grč. v. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. poslednja odbrana. mania ludilo) med. arithmos. aritmomantija (grč. arhit. gurgur. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. aria. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. mršavost.

nao-ružati. armatura) voj. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. morski razbojnik. armare) voj. armadilla) kor. prisvajati. aroma) miris. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. poslao protiv Engleske). armada (šp. povećanje nosivosti zida gvožñem. arcanus tajanstven. fiz. arktura (lat. „armija nezaposle-nih".arkadski arkadski (grč. potez gudalom. lučni stub. naknadno platiti. prevrtljivost. voj. snabdeti ratnom spremom. lakrdi-ja. arrosage) zalivanje. čovek koji često menja mišljenje. arlekin (ital. arkuacija (lat. arkanist(a) (lat. arkanum (lat. naivan. seoski. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. uzeti pod svoje. fig. idiličai. arktički (grč. drzak. arogirati (lat. oružati. Armida lit. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". Arkadoi) pl. mor. bliže (ili: preče) pravo. fiz. arktacija (nlat. arcus luk. drskost. arctius mandatum) prav. armateur) mor. bezobzirnost. armada) oprema. arogancija (lat. arktikos severni) Severno Ledeno More. grañ. oru-žana sila. arkcior citacio (lat. nepropisan put. npr. drznuti se. oružje. pozadi kuće. bombama. »sena sposobna da zavede. naduven. nadutost. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. arrosement) zalivanje. arrodere. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. armorale) poznavalac grbova. . nadmen. fig. naoružan trgovački brod. usiniti. Pola. tj.. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. „armija beskućnika" itd. vojska. oholost. muz. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. arkbutan (fr. armirati (lat. jačati. arkcijus mandatum (lat. pesnici pastirske poezije. Arkadla. npr. gusar. pastirski. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. sopstvenik gusarske lañe. ovlažavanje. uobražen. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. naknadno plaćanje. armorale) knjiga sa grbovima. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arkoza (grč. kako se prave sredstva za ulepšavanje. vinski cvet. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. so!G agso) gudalom. armija (lat. aromatizacija (grč. najedanje. prevlačeći guda-lom. fig. stanovnici Arkadije. navodnjavanje njiva. uraslost nokata u meso. Arktik (grč. prevrtljivac. arcus luk) nuz. arcuatio) med. vrdanje. nlat. armorist(a) (nlat. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. gudalo. polivanje. arcanus) tajni lek. obasipanje vatrom. granatama. fig. arko (ital. armadilja (šp. metodič-no bombardovanje. kol' arko (ital. navodnjavati. naoružanje. Velika Kola) astr. veliko mnoštvo. doplatiti. arkadikćs) koji je iz Arkadije. ohol. arlecchino) lakrdijaš. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. arctura) med. doplaćivanje. 2. aroma (grč. osvežavanje. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. mala ratna flota. lat. arktos (grč. arkcijus jus (lat. nlat. armorial. arlekinada (fr. fr. arcato) muz. opre-miti. stezanje nekog dela tela zavojem. nepravilan. pravo prvenstva. armatura (lat. obasuti (ili: obasipati) vatrom. arroser) zalivati. agta oružje. arkapija (tur. sočna materija kod biljaka. gord. agta) pl. lat. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. arkato (ital. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). artiljeriju i dr. 3. arozija (lat. arozirati (fr. agta oružje) pl. arkeo izdržavaš) geol. prisvojiti. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. polivati. sužavanje. tj. metodski bombardovati. bezobrazan. ratna sprema. arozaža (fr. pooštrena zapovest (ili naredba). podlivanje ulica. naročito carinski. snažiti. vazduhoplovstvo. nagrizanje kostiju. god. jela i dr. fig. arctatio) ned. gusarska laña. arrosio) med. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ. mali naoružan brod. agtee) 1. arctior citatio) prav. vrdalama. trg. armalis. arc-boutant) arh. armorijal (fr. poza. arogantan (lat. arozman (fr. krivl>enje kostiju u obliku luka. tenkove. stub podupirač. prav. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. od srednjeg veka: porodični grb. onaj koji se razume u grbove. sever. zaobilazan. trg. nego su »siveli samo od službe u vojsci. e arktos Veliki Medved. Arkañani (grč. potporni poluluk. nego iz avlije. tajno sredstvo. podmlañivanje itd. agso. u Španiji: oružana sila. arlequinade) šala. arrogans) nadut. muz. arrogare) usuditi se. grañ. šaljivčina. arkosolij(um) (lat. arctius jus) prav. armater (fr. arrogantia) nadmenost. voj. arma (lat. razmetljiv.

are (lat. gone rañanje) rañanje muške dece. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. oksidisana krv. metnuti mirisa u nešto. graphia) anat. bilo. arteriolae) pl. arterioekleroza (grč. arrostema slabost) med. arterijski (grč.9216. ektasis pomeranje) med. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. zaokrugljenje. artelB) radna zadruge. arpeñato (ital. muz. are silogistika (lat. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. aromatičan (grč. arrostia) med. aroma) mirišljav. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. chorde žica prevara. hem. v. arpeggiare) muz. arteriektazis (grč. tj. are vova (lat. arsenogonija (grč. are mnemonika (nlat. arteriektazis. najsitnije arterije. svirati na harfu. arterfa. sičan. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arsenik. arterfa žila) koji se tiče arterije. spinet. arpeggiato) muz. artis umetnost) način umetničkog. mirisan. arterfa žila. harfica. arpihord (ital. arpeñirati (ital. arteriografija (grč. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. zanatlij-ska radna zajednica. ars antiqua) stara umetnost. phagein jesti) med. artes liberales) pl. kao na harfi. sužavanje (ili: suženost) arterija. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. proširenje. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). zaokruženje. rexis kidanje. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. redni broj 33. aroma. muzički stil u XIV i XV v. arpantaža (fr. arsenikćn) hem. arpeggiatura) muz. nlat. arostija (grč. arsenikćn) pl. deo grada. arseniti (grč. arpeñatura (ital. niz razlomljenih akorada. začiniti. nlat. arteria) med. fiziol. arostema (grč. v. proširenje arterija. jak otrov. darsonvalizacija. jedinjenja su mu jako otrovna. arsevofagizam (grč. aroma) namirisati. arterijalitet. grč. arpanetta) muz. arpeggio) muz. eurys širok) med. podrugljivo: tandrkati. arpaneta (itzl. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arsen (grč. arsenijati (grč. arteriozitet (nlat. arterfa. arterija (grč. arteriositas) fiziol. arsenikćn) pl. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. slabost uma. artefactum) veštački proiz-vod. logfa) anat. premeravanje (ili: merenje) zemlje. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. lomljenje tona kao na harfi. prskanje) med. v. are angina (lat. arteria. arpikord (ital. ars mnemonica) veština pamćenja. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arsena. arterijalitet (nlat. muški porod. mirišljave materije. naročito knlževnog. izražavanja . srez. arterfa. vita brevis (lat. sklerćs krt. arpihord. veština. arterfa. sa začinom. posle kojih dolaze kapi-lari. arteriotomija (grč. artizam (lat. slobodne umetnosti. arsonvalisatio) v. operativne otvaranje arterija. tvrd) med. žeš. u razlomljenim akordima. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arterialisatio) fiziol. prskanje arterije.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. arterioreksis (grč. elemenat atomske mase 74. trovanja akutna i hronična. arsenik (grč. a život kratak. arsen muški. struka) muz. ars nova) nova umetnost. arteriole (nlat. gde je veoma rano bilo takvih bunara). koji prijatno miriše. arterijalizacija (nlat. ono što je veštački napravljeno. zanat. ital. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. aromatika (grč. bogatstvo u arterijama. are longa. soli arse-nikove kiseline. zaokruživanje. arteritis (grč. v. arsen muški. jak) hen. artefakt (lat. za-činjavati. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arsenal. mala harfa. arterijska krv otvoreno crve na. fig. ars longa. bilo iz srca u ostale delove tela). stenćs tesan) med. zapaljenje arterija. arsenikćn. ars) umetnost. arsonvalizacija (nlat. arpikord. zaokrugljenost. arondismav (fr. arterfa žila) anat. arterfa. začini. agra. arpadžik (tur. arterialitas) fiziol. tome sečenje) med. arterfa. posao. opis (ili: opisivanje) arterija. arostema. artelj (rus. arsentrioksid (As2O3). ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arteriostenoza (grč. arostija. naročito u morskim pristaništima. aromatica) al. ars. damar. arsenale) oružnika. arpentage) zemljomerstvo. arrondissement) zaokrugljivanje. nauka o arterijama. znak As. up. magacin za smeštaj ratne spreme. ludilo. vita brevis) umetnost je duga. krvna žila. arsenal (fr. arpeño (ital. arteriologija (grč. arterieurizma (grč. lepe veštine. artes liberales (lat. arteriozitet. kvart. uvećanje.

arthron) med. gonos) pl. poglavar. emballo ubaciti. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. arhelogija (grč. član. pus. vot. fr. veštački. artremboleza (grč. arthon zglob. arundinozan (lat.). jedan po jedan. kolence. lukav. zglobni. zastareo. arthron. zglavkari. uzglobljavati. drevan. arche početak. articulus zglob. artrokarcinom (grč. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. zagnojavanje zglobova. articulare) uzglobiti. artiljerija (fr. artista. arhegonije (grč. logos reč. artrofima (grč. bol zgloba. zglobobolja. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. arhaizirati (grč. priključenije (doživljaj) itd. operativno otvaranje zgloba. arthron. izgovarati. arthron. stvar. bog. archakos) starinski. artikulacija (lat. artificiozan (lat. fr. vinovnik. archaios stari. članak) članak. LIŠð. glumac. veštak u jahanju. artizan (fr. roba u trgovini. igrač na konopcu (u cirkusu). tome sečenje) med. algos bol) med. trganje u zglobovima. jestastvo (priroda). karpos plod) pl. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artikulirati. krilo) zool. artikulisati v. prastari) gram. paragraf. arthron. karkfnos rak) med. artikulisati. sastav tela koji je sklon gojaznosti. artilerac (fr. artritizam (grč. drevan. trg. pathos bol) med. gran. artokarpi (grč. artropioza (grč. arthron. veštak. bog. artichaut) vot. tobdžija. oblik ili izraz. pterix pero. starinski. rak u zglobu. otok) med. tj. artišoka (ital. artilleur) vojnik koji rukuje topom. arthros. zglavak. arheografija (grč. da(va)ti arhaičan oblik. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. arheget (grč. arthron) med. artralgija (grč. anat. artropoda (grč. azojski period. artikulirati (lat. artificiosus) umetnički. polza (korist). glavočika sa cevastim cvetovima. kostobolji. arhaičan. arthron zglob) med. arhaičan (grč. up. archaios star. artiste) umetnik. artrozoa (grč. odsek. stilom. arhejski (grč. slik. archaios star. arheologija (grč. rod vojske naoružan topovima. arthron zglob. šećernoj bolesti. astmi i dr. iznositi nešto član po član. arche početak. npr. neprirodan. articularis) zglobni. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. zoon životinja) zool. prevremenoj arterio-sklerozi. bol (ili: trganje) u zglobu. hlebno drveće i hlebne bil. umetnuti) kec. arhaizam (grč. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. harun. poznavalac umetnosti. artos. zapal>enje zglobova. artos hleb. pokretač.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. prepreden. opšte ime za kukce (insekte). grapho pišem) opisivanje starina. artrodinija (grč. nlat. izneti. izveštačen. latreia poštovanje) služba za hleb. arheolog (grč. artiljerac. artofag (grč. arheopteriks. pro-či (drugi). nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. arch-egetes) voña. artistique) umetnički. glumac. naročito antičku umetnost i nauku. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. zglavak. archaios star. articiocco. bogat trskom. nameštanje iščašenih zglobova. gnojenje zglobnih kostiju. zglobobolja. arhaičan. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). čvor. pauke rakove i crve.(grč. archaios star. artos. liigv.ke. lek). artistički (fr. zglob. arheopteriks (grč. bol zgloba. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. zool. podćs noga) pl. artificialis) veštački. docnije: topovi. arheornis v. osnovi nauke o čoveku. arthron zglob. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. kompozicijom i dr. arhaističan v. sastavni deo jednog spisa. artist(a) (ital. phyo stvaram) med. arthron. osnivač. phagos) hlebojed. up. fig. „igra reči". artikularni (lat. articulatio) anat. veštački. drevni. prastari. zastarela reč. ruop gnoj) med. topništvo. gaji se kao veoma cenjeno povrće. artro. reči i slogove jasno. prastari) star. artritis (grč. odyne bol) med. životinje sa zglobovima. umetnički. artrofioza (grč. artik(a)l (lat. logia) početna nauka. giht. arundinosus) trskovit. logos reč. artropatija (grč. artillerie. trganje u zglobovima. napis. predmet. koji odista potiče iz starog vremena. artolatrija (grč. phima izraštaj. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. neuralgiji. obrastao trskom. tačka ugovora. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. archaios star. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. artificijelan (lat. archaios star. artroze (grč. arhajski period v. mekani otok zgloba. arthron. artisan) zanatlija. bol u zglobu. artrotomija (grč. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. arun v. pregib. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. fosilni kič- . poglavlje.

prosutost. rimskoj. 4. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. assez) kuz. najmanja jedinica za merenje zlata. dobro očuvano. po izvesnim delovima sličan reptilijama. prvi nad. koji pripada arhivu. nauka o grañevinarstvu. trešnja (plod i stablo). architec-tura) grañevinarska umetnost. lat. archivum) koji se tiče arhiva. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arhivar (lat. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. arhesporijum (grč. arhitrav. poglavar. arhetip (grč. arhiepiskop (grč. archon) vladalac. službenik arhiva ili arhive. počinjem. potiče iz preistorijskog doba. archos. arhivolt (ital. prodor zadnjeg creva. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. archimandrites) starešina manastira. kod starih Rimljana: novac. abiogeneza.arhesporIJum 77 menjak. neimar. gfgnomai stvaram) biol. asai (ital. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. episkopos) prvi vladika. spontano postanje života. „kec" na francuskim kartama. pre n. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. rif. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. zametak) zool. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. spora sejanje. vrhovni sveštenik kod Jevreja. lični lekar. archo. prapismo. arhoptoza (grč.). architekton. assis) 1. metričkim me-renjem. ptosis pad) med. prvosveštenik. arhivar. neoštećeno (na tovarnim listovima). archetypon prauzorak) prasli-ka. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. archos. arhitektonika (grč. 5. viši lekar. arhocela (grč. a salve (ital. mitropolit. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. lat. archeion vladino nadleštvo. raspored i grañenje jedne grañevine. archetypon) v. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. arhitektonski (grč. arhijater (grč. arhi. prvi služitelj jedne crkve. up. arhigonija (grč. prauzor. podrugl>iv u govoru ili pisanju. alhimija. arhimagija (grč. arsin) stara mera za dužinu: lakat. archo početak. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. koji se nalazi u arhivu. arhiñakon (grč. Archilochos) poet. arhijerej (grč. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. arhitrab. arhiv(a) (lat. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. archos čmar. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. e. assai. izmeñu Grčke i Male Azije. kele prosutost) med. školovan grañevinar. povel>e. arhihijerarhija (grč. . zajedl>iv. arhitekture (grč. 2. archos čmar. archivum. arhiblast (grč. arch-iereus) vladika. nauka o sistemu. arhivist. koji se tiče jednog naučnog sistema. lat. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. up. dvorski lekar.) arh. 3. a salvo) trg. vrlo. aršlama (tur. koji su često ukrašeni kipovima. arhetip. nadbiskupa. prvak. arhont (grč. archivista) v. prvosveštenik. iatros lekar) prvi lekar. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. archos voña. original. arhivski (lat. prastvaranje. grañevinar-stvo. fig. as. v. aršin (tur. naročito u avijatici i raznim granama sporta. spisi ili akta. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. arhimandrit (grč. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. u početku od pola kg bakra. archo prednjačim. grañevinarski. neimarstvo. prazametak. archo prednjačim.(grč. trabs greda) ar*. žučan. visoko sveštenstvo. veoma. koji radi u arhivu. arhilohijski (grč. i 640. neimarstvo. arhitip. naročito: prvi otisak. renesansnoj i barokno j arhitekturi). nadbiskup. arslama) bog. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. način zidanja. arhoragija (grč. prapočetak. archi-pelagos more) ostrvlje. arhipelag (grč. episkop. dokumenti. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. architekton) grañevin-ska umetnost. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. grañevinski stil. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. fr. archos. arche početak. arhivist(a) (nlat. vrsta crnog luka. blastos klica. arhidijeceza (grč. grč. archivolto glavni luk) vrh. as (lat. veličine goluba. arhitekt (grč. a po drugim opet ptici. arhitrab (grč. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. pra-. arhitrav (grč. dioikesis gazdin-stvo. arhiepiskopija (grč. arhitip (grč. najjača karta. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhivalije (nlat. setva) bog. arhihijerarh (grč. architektonikos) grañevinski. najbolji u nekoj struci. archos. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. sada potisnuta tzv. tj. anorgakske materije. spadnutost zadnjeg creva. archo.

nasilje. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva. aseitet (nlat. assecurans) osiguravač. up. aselgeia) razvratnost. a. asenzija (lat. asasinator (nlat. asesorat (nlat. mučko ubistvo. lat. udva-ranje. pohotljivost.bez. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". asservare) čuvati. up. securus bezbedan. bolesnikove kože i dr. npr. čišćenje od zaraze. assertivus) v. asemičan (grč. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. kastracija. asignatar (nlat. . aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. pozdravl>avanje naselja. assus pečen. fil. asesor (lat. asignant (lat. a-. prav. u nekom gradu. doznačilac. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. a-. doznaka. amarus gorak) hen. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. asercija (lat. nesposobnost razumevanja znakova. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. aseptin (grč. nlat. asekurant (nlat. assertio) tvrñenje. primalac novca po uputnici ili nalogu. sepsis trulež:. unutarnjem nagonu. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. asemos) koji nema znaka. isušenje moč-varnih mesta itd. assertorius) kojim se tvrdi. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. asekurat (nlat. asekurancija. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. asanacija (lat. assecuratio) v. umorstvo. postojati sam sobom) samostalnost. za-klinjanje u nešto. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. nepriznavanje bogova. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. aseitas. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. asibilacija (nlat. protiv požara. assibilatio) gram. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. asepsija (grč. pohrana. bez pratioca. aseptol (grč. bez obeležja. sačuvati. aservat (lat. up. assecuratus) osiguranik. one koja se polaže pre davanja iskaza). koji je bez oznake. asekuracija (nlat. a. sanus. npr. asseverare dokazivati) potvrdan. asertoran. uspinjača. asservare) čuvanje. kraju. fil. sanus zdrav. assecurare) osigurati. bezverstvo. assassinatum) prav. ostavljanje u pohranu. primanje nečega kao istinitog. asebeia) bezbožnost. ascenseur) dizalica. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. obezbediti. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asesura. asanzer (fr. assentatio) laskanje. fr. u pohranu. antiseptičan. potvrdan. sudsko pomoćništvo. koji nema zaraznih klica. kraju (ili državi). zeta znak) ned. assensio) odobravanje. nlat. kora od hleba. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. asemija (grč. sexus spol) bespolan. asertoran (lat. asekurirati (lat. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). zvanje pomoćnog sudije. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. asebija (grč. asasinat (nlat. ascenzor. assassinator) prav. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asekurancija (nlat. asibilirati (lat.) ned. pomoćnik sudijin. bez trabanta. a. aseverativan (lat. ad-. aseveracija (lat. assessoratum) prisuditelj-stvo. smrti i sl. ulagivačko odobravanje. nalog. pohraniti. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. npr. koji nema spola. dokazni. asignat (lat. oleum ulje) hen.. razvrat. npr. lat. assecurantia) osiguranje. sexualisa-tio) uništenje. površina pečenja i dr. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. pristajanje uz koga. aseksualan (grč. asacija (nlat. lift. pomoćnik starešine nadleštva.asamar 78 asignatar asamar (lat. aseleničan (grč.bez. asanirati (lat. aservacija (lat. assignans) onaj koji šalje novac.). bez ikakvog podsticaja spolja. apodiktičan). a se esse biti tj. sepsis trulež. pri vršenju operacije.ne. asentacija (lat. tvrdnja. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. isušivanja podvodnih mesta itd. a-septikos) koji nije sklon truljenju. assignatus) lice na koje glasi uputnica. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. aselgija (grč. a-selenos) bez Meseca. dokazivanje. asertorna zakletva prav. dakle. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. aseksualizacija (grč. problematičan. fr. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). tj. aservirati (lat. a-. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. assibilare) gram. aseptičan (grč. asertivan (nlat. sepsis) hem.

asketizam (grč. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. bogougodnih spisa. askesis) isposništvo. symptotos koji se ne poklapa) mat. assalto) napad. nedostatak volje za jelom. neistodo-ban. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asker) vojska. neješnost. asimpatija (grč. syllogismos posredni zaključak) log. asli. bogougodan. a-syndeton) pong. asignatura (nlat. udarac u dvoboju. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. vrednoća. doista. syn sa. verovatno. asimilovati v. askeza (grč. bez sveza. neskladnost. nedostatak hrane. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. pratiti nekoga. asindezija (grč. a-. prilagoñava-ti. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asketika (grč. jezik. jednačiti. pritvorstvo.asignatura 79 asinhroaičan (grč. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije).: „Misli mlada. potpora. uputni-ca. pokajnik. sympatheia) nenaklonjenost. bubine. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. assignatio) d oznaka. nejednovremen. asiduitet (lat. a-. tur. vaspitni. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. istrajnost. nestezanje srca. bez svezica. a-. asketes) isposnik. isposništvo. trudoljubivost. gran. mestu ili načinu tvorbe). ash) pravi. asli (arap. asjeracija (fr. pr. fiziol. npr. izjednačavati. primiti u se. gram. assistentia) pomaganje. prisustvo. asimilirati. a-. asimfoničan. pomoćnik. (da) niko je ne čuje. moguće. asignacija (lat. asimetrija (grč. — (ali) Slušale je momče čobanine. ali se nikad ne dodiruju. assistere) pomagati nekome u poslu. askariodoza (grč. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. assimulatio) pretvaranje. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". neskladan. nedostatak veze u rečenicama. asker (tur. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). . npr. postojanost. u početku sa trohejom ili spondejom. ili izmeñu članova jedne rečenice. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. asignirati (lat. neskladnost. asket(a) (grč. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. a-. asketski (grč. nejednak. a-. vrsta klasičnog stiha. juriš. asistencija (nlat. asistent (lat. nedovoljno saosećanje. primati u se. chronos vreme) neistovremen. asimilacija (lat. isti. nemanje saučešća prema kome ili čemu. napad. asketičar (grč. pomoć. stezanje) ned. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. asklepijadski stih četr.ne. askeo) pisac pobožnih. nepoklopljiv. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. pokajnički. prilagoditi. nesrazme-ran. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. asindet(on) (grč. fiziol. symphonia) nesklad. upravo. assiduitas) tačnost. asitija (grč. asimilirati (lat. nespojenost) ret. asyndesia) nevezanost. pomagač uopšte. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. i sa jambom na završetku. supši. systole skupljanje. vrsta vežbe u mačevanju. asimptotičan (grč. asitia nejedenje. asklepijadska strofe četr. nejedna-kost. iz koga se ne može izvesti zaključak. neravnomernost. čeličenje. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. asimptota (grč. asimfonija (grč. a-. asindetičan (grč. gladovanje) post. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). prisustvovati čemu. askaris) pl. asimulacija (lat. ital. assimilare) izjednačiti. askeo) učenje o askezi. asilogističan (grč. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. asjeraža (fr. revnost. assaut. asketos) isposnički. asimetričan koji nema simetrije. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. nalog za isplatu. nevezanost. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. aso (fr. askaride (grč. zood. a. psih. preobratiti hranu u organ-sku materiju. prisustvo glista u stolici. dela. vojnik. pokajniš-tvo. asindet(on). licemerstvo. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. jednačenje glasova (po zvučnosti. askaris) med. ua. zaista. asilabija (grč. detinje gliste. marljivost. acieration) pretvaranje u čelik. asistolija (grč. asistirati (lat. asignacija. a-. assimilatio) izjednačenje. assignatura) v. izjednačavanje.

u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. asperifolmja (nlat. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. bog. astatične igle fiz. težiti za nečim. asosje (fr. zla i opaka žena. neotesa-nost. oporost. strana nečega. uvlačiti u sebe. rospija. aspermičan (grč. astr. aspergiloza med. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). sperma seme) med. v. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. astateo. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava.ne. koji nema semena.) v. aspermatičan (grč. asperitet (lat. aspergioloza (lat. ase prezasićenost) med. usisavanje. astasia) nemir. asocirati se združiti se. Convallariaceae. associe) drug (ili: ortak) u poslu. čežnja. aspiracija (lat. asortiman (fr. aspectus) izgled. primiti za ortaka.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. muz. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. aspiratio) gram. udruženje. zbirka razne robe iste vrste (npr. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. raskalašnost. žel>a za nečim. razvrat. a-somatos) bestelesan. a.) ned. aspirirati (lat. \ asonancija (nlat. asocijalnost (grč. associe en commandite) trg. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. hladetina. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. odabrati stvari jedne prema drugima. littera) pl. asocijativan (nlat. onaj koji teži za nečim (položajem. aspek(a)t (lat. udi-sanje. spojiti. aspermatizam (grč. up. aspirator (lat. usisač. zvanjem). aspra (grč. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. društvo. v. aspida (grč. med. knjiga). asomnija (grč. aspermos) med. udružiti. spajanje. as-6des koji oseća gañenje. reumatizma. asonanca. aspermizam (grč. fig. tvrdoća. udisati. bunilo. pust život. nepostojanost. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. asonavca (nlat. neravnina. s dahom. koji ne može da izlučuje seme. gledište. asparagus (lat. aspirans) kandidat. grubost. koji izaziva gañenje. aspergillus) med. ima ih više vrsta. gasa ili tečnosti. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. aspi's. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). ventilator. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. assonantia) post. sa dahom. fig. vezati. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. zadrugara. odabiranje. asparagus) bog. a-. asortirati (fr. špargla. gram. krutost. astakos rak. samoglasničko podudaranje. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. uvlačenje u sebe. pojava. asodična groznica groznica sa povraćanjem. suglasnici s dahom. a-. aspermatizam. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. dobro znamenje. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. aspermizam. opre-miti. nesanica. bacakanje teškog bolesnika. izazove u svesti i neku drugu. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. člana. izgovaranje s hukom. nedruštven. biljka sa hrapavim lišćem. somnus san) med. aspermizam. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. pihtije. vid. aspik (fr. činovnički pripravnik. tajni ortak. aspirin farm. astatos nestalan. aspirant (lat. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. aspermija (grč. asotija (grč. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. muz. nazeba i sl. associare) pridružiti. associatio) udruživanje. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. slično zvučati. lat. aspirata (lat.) med. aspic) kup. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. u organizmu ljudi i životinja. asosje an komandit (fr. asperifolia) pl. nepotpun slik. asortisaža (fr. associare združiti. bez odreñene orijentacije. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. assortissage) trg. asoti'a) razvratnost. vezivanje. lat. gram. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. up. egipatska naočarka. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. biranje. sisanje. guja otrovni-ca. izgovarati iz grla. para. kada se pojavi. usisaljka. asolirati (fr. astatičan (grč. nepostojan) koji nema pravca. astakolit (grč. socialis) nedruževan. asperitas) hrapavost. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. težnja. surovost. uortačiti se. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. aspermičan. s hakom. asocirati (lat. usisavati. asonirati (lat. rod biljaka iz fam. oštrokonña. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. asocijalan (grč. astazija (grč. assonantia) v. aspirare) tražiti nešto. asomatičan (grč. asocijacija (nlat. aspirata se. a-. aspidos) zool. koji nadovezuje na nešto. fil. lat.

asty grad. nomos zakon) upravljanje gradom. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. asthenes) nemoćan.ne. ret. astragalizam (grč. a. astr. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji.(grč. supr. skočna kost. slabost vida. duhovit govor. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. aster zvezda) fiz. asthma) med. Astrea. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. fini ton u ophoñenju. oblika zvezde. telesnih osobina. astigrafija (grč. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. stigma. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. telo bez zemaljskih. oronu-lost. astinomi)a (grč. zvezdana svetlost. ned. asteroeis) zvezdast. koji potiče od slabosti. osobina nekih vrsta liskuna koje. uticaji. v. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. astheneia nemoć. kockanje. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. npr. psih. astigmatizam (grč. obruč. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. tačka) fiz. astenična groznica živčane groznica. astralno telo. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. npr. asteismos utančan. piljak. logia nauka) ned. astralni duhovi. npr. udar sunčanice.) geol. preterano velik strah od groma ili grmljavine. asteizam (grč. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. asteriskus (grč. astrogeodezija (grč. nauka o asteničnim bolestima. astilon (grč. grapho pišem) opisivanje gradova. zemlje i pakla. lako zama-ranje očiju. asty grad. zadevanje. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. asteroidan (grč. slab vid. astralit (lat. zaptivanje.). zvezdano nebo. sjajan. asterismus. alat. aster. uprava grada. oronuo. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom.. tuga. zvezdani. astro. u srednjem veku: pali anñeli. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika.ne. a-. stigma bocka. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. grañevina bez stubova. asteroidi (grč. pun zvezda. 6 Leksikon . asteričan (grč. astragal (grč. astenologija (grč. eterično telo čoveka. astralis) koji se tiče zvezda. astragalos) kocka. drugo. Ceres. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. tj. astron. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. duše umrlih. asterizma (grč. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. aster) sazvežñe. zadirki-vanje. ipak kaže. srčanog. astron sazvežñe. astralni svet. usled interferencija svetlosti. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. plane-toidi. vrh. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v.) igra kockom. asterizam (lat. teško i kratko disanje u nastupima. steničan afekt. up.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. slabija no na ostalom nebu. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. makros dug. nadzor nad kućama. svet zvezda. asteroeides) zvezdolik. grč. koji potiče od zvezda. posle svakog bacanja kocaka. astrafobija (grč. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. želudačnog). astralna svetlost. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. astrum zvezda. asthenes. a. phobos strah) med. slabost. astralni (lat. uglañene radnja. astenopija (grč. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. gledam) med. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). u obliku zvezde. male. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. med. astenija (grč. orao vidim. asthenes. aetigmatičai (grč. npr. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. astenomakrobiotika (grč. up. geodezija. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. grupa zvezda. smrt ili obamrlost od udara munje. koji potiče od zvezda. a. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. astmatičar (grč. astrobolismćs. služi za pravljenje raznih ukrasa. zvezdani. eidos oblik. dosetljiv govor. astragal omanti ja (grč. sipnja. astragalos kocka. Palas. slab. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. gležnjača. grč. Juno. sunčanica. asty grad) velikovaroško ponašanje. zvezdast. astmatičan. astma (grč. asteničan (grč. zvezdan. vid) pl. asthma) sipljivac. zvezda. izbegavanje vojne obaveze. astrobolizam (grč.ne. stylos stub) vrh. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. aster zvezda. nemoć. Vesta i dr. astratija (grč. astheneia slabost) med. po učenju okultizma.

astrum (lat. veličini nebeskih tela. zvezdočatac. surdus gluv) zaglušiti. primiti odgovornost. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. prav. assourdir. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. uzeti na sebe. ogroman. metron mera) zvezdomer. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . astron. Ifthos kamen) zvezdast kamen. astronomski (grč. astron. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. uzeti k sebi. a-. hasimak) žestiti se. slave (Vergil). astron. dan smrti nekog svetitelja. astrograf (grč. asumiti (tur. asura (tur. slomiti (volju. assumptio. asumirati (lat. uzimanje.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. razumeti. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. npr. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astrolog (grč. astrometrija (grč. astron. okamenotina u obliku zvezde. do časti. astron. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. druga (minor) premisa u silogizmu. astrofičan (grč. nćmos. poznavanje) poznavanje zvezda. astron. tj. astron. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. astrum. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astrofit (grč. astron. azota i sumpora. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. pomešan sa krečnjakom. astronautika (grč. aetronomija. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. phos. labi's držak. astrometar (grč. asuplirati (fr. astromavtija (grč. thećs bog. photćs svetlost. astrognost (grč. astron. upotrebljava se za astrognozija (grč. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astrodiktikum (grč. asumcija (lat. neku misao. vrlo velik. ublažiti (svetlost. asphaltos) hem. asfalt (grč. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. gnosis spoznaja. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. zvezdozna-nac. obaviti kakav posao i sl. astron. fil. itd. astro. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. naročito astrofotografijom. astrolatrija (grč. astro. astron. 149. rasrditi se. zakon) nauka o kretanjima. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrometeorologija (grč. astron.) v kosmonautika. photćs. dati blaži karakter. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja.000 km. zeml>ina smola. assouplir) učiniti gipkim. shvatiti. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. Sunčanih pega itd. astron. astroskopija (grč. astrodeiktikon) pokazivač zvezda. služba zvezdama. asumpsit (lat. položaja planeta. astrologija (grč. astrofotometrija (grč. astrolit (grč. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. astronomia. astron. astronom (grč. slik. astroteologija (grč. onaj koji se bavi astrotozijom. podelu na sazvežñe i nazive. glas). fil. astro.) veština posmatranja zvezda. astrofizika. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. sik itur ad astra (lat. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. astrografija (grč. morska zvezda slična biljni. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. načiniti popustljivim. assumere) preuzeti. astron) zvezda. lat. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astron. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. assumpsit) primio je na sebe. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. paklina. tj. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. fig. astrolabijum (grč. phytcn) zool. kometa. tj.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. karakter) ukrotiti. okretnim.500. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). astrosofija (grč. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. astro. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. nemein upravljati. umeriti. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. grč. astrofotografija (grč. asurdirati (fr. podneblje. phos. meteorolo-gia. astron. up. astrofizika (grč. v. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. aetronomija (grč. astroskop (grč. hasir) prostirač od rogoza. primanje duše na nebo. assumtio) primanje. srditi se. up. ret. grapho) opisivanje zvezda.

ataksija (grč. viša škola. polet. topovski pribor. at (tur. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. zaštitnica umetnosti i veština. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). ataraksija (grč. nadmoćnost. attemperare) umeriti. juriš. atemperirati (lat. napadati. primamiti. atelje (fr. astr. atavizam (lat. u pravi čas. fiz. med. napredovanje. nasleñe. atanatizam. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. atavus napredak) sličnost sa precima. ravnodušnost. atanizam (grč. navaliti. asfaltirati (grč. utišati. fig. naročito grada Atene (Atine).sphyktos) ned. nepravilnost. nepravilan. obično u činu pukovnika. neurednost u toku bolesti. tačno po taktu. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. po legendi nikla iz njegove glave. spopadati. neustrašivost. a-thanatos besmrtan. napad. athanasfa besmrtnost) v. napadati. atelier) umetnikova soba za rad. ataširati (fr. attacca) kuz. napasti. a tempo). asfiktičan (grč. neizmerno bogatstvo koje je. koji je u dubokoj nesvestici. ateizam (grč. sphyxis bilo) med. athambfa) neplašljivost. askites tj. a tempo (ital. tj. drhtanje. lekara i dr. trbušna vodena bolest. vreñati. up. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. kod vojske. ascendentes) pl. Atena (grč. prav. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. geogr. prilagoñavati se duhu vremena. po staroitalijanskom načinu. duševno spokojstvo. kći Zevsova. obamro. voj. nekog poslanstva. kozački harambaša. Vaznesenje Hristovo. udar. penjanje. muz. fig. spopasti. a tempore) upravljati se prema vremenu. uzdizanje. hetman. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. athanasfa) besmrtnost. otuda: učeno društvo. Spasovdan. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. a-. zločin. ublažavati. a-. stanje bez strasti. Ateneum (lat. najedati. ustati otvoreno protiv koga. attaque) voj. ataxia) med. . atanatologija (grč. atelaža (fr. pradedovi. zločinački napadaj. besciljnost. pokušati) protivpravan napad na život. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). polumrtav. ascendenti (lat. penjanje igrača na konopac. atheos bezbožan) bezbožnost. ataše (fr. attache) na rad dodeljeni službe-nik. uzilaže-nje. neumrlost. obamrlost. „besenča-ni". ataktičan (grč. ascites (grč. askos koža) ned. ra-stenje. ascenzor (lat. ateknija (grč. ascensor) v. zaprežni pribor. atambija (grč. imanje ili čast nekoga. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. zavoleti nešto. npr. attentatum od attentare. boginja rata. atelija (grč. zaštitnica junaka i gradova. uzlazak. navala. onaj koji ne veruje u postojanje boga. asciji (grč. atakirati (fr. atalsko blago ogromno. ataka (ital. divim se) nečuñenje ničemu. skia senka) št. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. ascensio) penjanje. ataktična groznica. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). najviši stepen nesvestice. dodeliti na rad. srodnici po uzlaznoj liniji. prema prilikama. ateist(a) (grč. attacher) pridati. attemptare napasti. suprotno: des-cendenti. vajara. atheos bezbožan) bezbožnik. ataman-v. atak. a-taktos) neureñen. med. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. asfiksija (grč. neuredan. at) konj. astr. up.asfaltirati 83 ataman (rus. mat. osobina predaka. umeravati. uzlaženje nebeskog tela. asanzer. dedovi. Athena) mit. napad neke bolesti. naročito konjice. utišavati. naročito ženskih. odan čovek. neposredno veži. ataraxia) fil. pre naše ere. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. atanatizam (grč. preci kao rodi-tell. atentat (lat. a-. nosos. thaumazo čudim se. bezbožništvo. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. a tempera (ital. udariti na nekoga. atavistika (lat. (fr. 133. attelage) zaprega. uzlazna linija srodstva. ublažiti. atemporirati se (lat. attaccare. ateleia) besvrhnost. brak bez poroda. necelishodnost. privrženik. uzlazak. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. naviknuti se na nešto. osloboñenje od poreza i državnih nameta. boginja. atanizam. a tempera) slikati vodenom bojom. nagrizati. attaquer) napasti. a. ascendencija (nlat. neiznenañenje. ataumazija (grč. nemanje dece. atanazija (grč. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ascenzija (lat. amovi. ascendentia) prava. penjanje. atavistički (lat. pretežnost. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. (kod Rimljana: Minerva). npr. nem. napadanje. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. duševni mir. radionica slikara.

prezirati. spuštanje avionom. Atlas) mit.atentator 84 atmidometar atitida (fr. veoma snažan. princip sveta. atestacija (lat. atlas (grč. atman (ind. atehnija (grč. atterir) avij. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). priploviti obali. Atlas) geogr. hodanje. atička duhovitost i dosetljivost. Atlant (grč. atehnfa) neumešnost. »tipičan (grč. atmidijatrija (grč. duša. priteri-vanje obali. potvrñivanje. laka atletika trčanje. pravo ja. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". atterrissage) avij. a-. uverenje. atlanticus) gorostasan. geogr. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. stav. dizanje tereta i natezanje konopca. pristanište. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. pokušani ali neizvršeni zločini. a gesta t. svedodžba. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. nepravilnost u razvoju neke bolesti. v. svedočanstvo. nespretnost (npr. proglašenje nevažećim. aterirati (fr. attestari posvedočiti) pismena potvrda. attestatio) overavanje. pristati. pismena potvrda. napadati. Atlas) ark. pesničenje. Atlantic) Atlantski okean. jednog lekara). ponašanje. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. koji odstupa od utvrñenog obrasca. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. atlotet (grč. aterman (grč. oko 9000 godina pre njega. rñava probava. u baletu: stav na jednoj nozi. nespretan. prvi vrat-ni pršljen. pa potonulo u more. atmidos para. ia-treia lečenje) med. ne popggovati. veoma jak i lepo razvijen čovek. rvač. naročito na olimpijskim i drugim igrama. v. mor. . athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atterage) mor. pristan. lišiti koga grañanskih prava. trg. aeroplanom ili balonom na zemlju. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. prav. atentirati (lat. atlantski (lat. attica. teško varenje hrane. položaj. atestat (nlat. attestari) potvrditi. a-. atimija (grč. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). attentata crimina) pl. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. Atlas. lepo i pravilno razvijen. atički (lat. držanje tela. ležalo u Atlantskom okeanu. duša sveta. izdati svedodžbu. attikismos) atički način govora. poništaj. a-theoretes) koji ne zna. sime. thermaino) fiz. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. aterisaža (fr. potvrdu. svedodžba. Atlas) mit. životni dah. duhovit. tj. čovek koji se bavi atle-tikom. koje su mnogo negovali još i stari Grci. v. nasrnuti na tuñe pravo. mesto pristajanja. mor. attique) ark. athetesis) odbacivanje. koji ima osobine jednog atlete. spustiti se avionom. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. aticizam (grč. velik i snažan.: duša. atentata krimina (lat. sjajna svilena tkanina. attitudine). attestatum) v. napasti. atest. nevičan čemu. neumešan. neve-štost. ateramnija (grč. overi-ti. v. izvršiti zločinački pokušaj. sletanje. uglañen. uverenje. teška atletika rvanje. atest (lat. atmijatrija. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. Atlantik ' (eng. priterati zemlji. atmis. Atlas (grč. nazvan po džinu Atlasu koji. adijater-man. fig. atika (nlat. atlanti (grč. atletski (grč. ateoretičan (grč. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. Atlantida (grč. plivanje. poništavanje. atehničan (grč. fr. Africi.) neuredan. po grčkoj mitologiji. skakanje i dr. atestirati (lat. ateteza (grč. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. ital. znat. athletike) skup viteških narodnih igara. atman) dah. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. po verovanju starih Grka. nevešt. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. posvedočiti. atmis. pršljen-nosač. atletika (grč. čast ili imovinu nekoga. obali. uverenje. attitude. atmijatrija. atletske igreboračke igre. atlete (grč. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode.) med. atmidijatrika (grč. ukidanje. divov-ski. nepravilan. atticus) svojstven atičkom duhu. koji pripada planini Atlasu. uzor) med. planina u severozapadnoj Africi. borac. titan koji. atimirati (grč. teramnos tvrd) med. pristajanje. atehnikos) neiskusan. dosetljiv. neupućen. bacanje. zapadnoafrički. po Platonu. atmidometar (grč. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. atentator (nlat. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. atička so duhovit i fini način izražavanja. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. stva. aeroplanom ili balonom na zemlju. atipija (grč. a-. otuda koji pripada Zap. tanan. ateraža (fr. typos oblik. u indijskoj fil.

attractorius) privlačan. v. primamljivost. slabost tela. nenaglašenost. nesposobnost rañanja. bojažljivost. fiz. nedeljiv. najsitniji delić nečega. atmos. lečenje pomoću pare. elektricitet.) fig. kukavičluk. lat. sneg. up. atomska masa fiz. med. atmos. neutrona i dr. atmosferilije (nlat. protivrečnost. nauka o atomima. atmijatrija (grč. atocija. volumen zapremine) fiz. atokija. up. atrabilitet (lat. koja su postala usled naslojavanja korala. atopia) nepristojnost. up. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . atom. agonija (grč. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. prstenastog oblika. fiz. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. fig. žutica. uspavlji-vanje. mislilo da je nedeljiv. atmos. razdvajanje u sitne delove. atraktoran (nlat. atonon) gram. atomizacija (grč.) bezglasan.) fig. nepriličnost. logia) nauka o isparavanju. čin. atmis. rasparčava™. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. pojava. atocije (nlat. atonifikacija (grč. v. atto) poz. atomos nedeljiv) 1. umoran. rasparčavanje. logia) nauka o atmosferskim pojavama. atmometar (grč. atolmija (grč. žućkasti kristali gorka ukusa. sphaira lopta) vazdušni omotač. neobičan. atopičan (grč. logia) fiz. atomizirati (grč. jezgro ima isto tako složen sistem. niska ostrvca. gram. privlačnost. up. atomologija. atomističar (grč.) fil.) koji se tiče atoma. attractibilis) privlačljiv. malaksalost. atomvolum (grč. atonija (grč. fig. atokos) ned.000 km debljine. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću.) fiz. neplodnost. atmosferski elektricitet v. atmosferski (grč. atoksičan (grč. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). primamljiv.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. neplodan. atrabilitas) med. atom (grč. atra tamna. nepriličan. slab. malaksao. klonuo.) filozof. at-mijatrika. što iznosi oko 1. atmidoskop (grč. 2. padavine: kiša. atomski (grč. agonija (grč. atmidijatrija. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. završetak muzičkog komada. crna. fenilhinolin-karbonska kiselina. atomistika (grč. sphaira. reumatizma i dr. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atomizam (grč. ato (ital. attractivus) privlačan. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena. gram.) kol. nenaglašen. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. up. mlitavost. a-tokos koji ne raña. atmosphaerilia) pl. atmos. a-. atomos. skopeo gledam) v. o pretvaranju vode u paru. atocia) pl. iatreia lečenje) ned. attractibilitas) privlačljivost.033 kg na 1 st . graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atmosferografija (grč. a u praksi te dve atmosfera znače isto. mlitav. klonulost. atmidometar. veoma sićušna stvar. elementa za koji se. atmidometar. bilis žuč. neotrovan. primamljiv. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. veoma sitan. parnih kupatila. sve do početka XX veka. atmos. razdvajati u sitne delove. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. alfa-čestica.: repulzivan. naročito komada za pevanje. fig. ono se sastoji iz progona i neutrona. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). supr. atmis. najmanji delić hem. atraktibilan (nlat. atofai hedg. lat. atonia) bezglasnost. atopos) koji nije na pravom mestu. atmosferologija (grč. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. sphaira. nlat. nenaglašena reč. stratosfera. jalov) med. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. metron mera) v. atmosfera (grč. deutrona. facere činiti) med. atraktibilitet (nlat. troposfera. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. atocija (grč. atoli (mal. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atraktivan (nlat. atom. atto di cadenza) muz. atomos. pristalica atomizma. atonos olabavljen. čep. ato di kaden-ca (ital. odnos atomske težine prema gustoći. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atonon (grč. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . lečenje inhalacijom. kadencom. omlitavljenje. tj. atolmia) strašljivost. atmos. atomologija (grč. grad itd.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atoničan (grč. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). atomistika. hevisajd. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atmologija (grč. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se.

up. augmentacija (lat. nepokretan. otok) med. zabava. bezdlačnost. prednji deo hrama.: kontricija). umnožavanje. gvožña i kreča. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. cacynieH. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. kosa) med. up. a. obeležje. a-. čiju je štalu. neustrašivost) mirnoća. predskazivati. trepho hranim) med. tome sečenje) med. tumač znamenja. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. pripisivati) svojstvo. a-. auguriozan (nlat. attributum. atremes koji ne dršće. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. zanimljivost. tih. ne uzrujavam se. atrocitet (lat. med. fr. npr. koji vrši službu atributa. znamenitost. bitna. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. npr.: repulzija. loviti ca. predznak. naslućivati. augurij(-um) (lat. uvećavanje. augmentativum) gram. gatar. ojedanje. počasno ime rimskih careva. atro-fija kod odojčadi. strogost. kurjača. Augije (grč. a-. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. 31. piroksen. suv. po Spinozi). gram. osmi mesec u godini. atremija (grč. bezdlačan. melemi (npr. trenje. strahota. auguralis. attractio privlačenje) privlačnost.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. auguralan (lat. obrazuju prošla vremena. atrotomija (grč. operativne otvaranje zgloba. ojedenost kože. zrak) min. dodati. augmentum) povećanje. pouzdanost. tresis bušenje) med. miran) miran. atribucija (lat. auguriozan. august (lat. atremograf (grč. augnt (grč. očnih i spazmodičnih oboljenja). mesec žetve. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. predznaci (ili: vesnici) smrti. atremičan (grč. dlaka. atropos) hem. augment (lat. užas. povišavati. kopnjenje. sušenje. povećava™. augmentare) umnožiti. oznaka.ne. mekani otok zgloba. med. arthron zglob. n. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. pojačavanje. atrofima (grč. auguralan. attrahentia) med. slutiti. stvar koja privlači. predsrñe. . med. e. augmentirati (lat. atropa (grč. prorok. atribut (lat. umnožavati. trophe hrana) zakržljao. attributivus) koji se odnosi na atribut. atributivan (nlat. atremeo ne dršćem. augirati (lat. 2. nedostatak kose. povećati. kakvo ća. prividno kajanje. magne-zija. auguriosus) v. Augeias) mit. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atrezija (grč. odlučnost. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. privlačan predmet. cenu. paskvica. augirati. Her-kulo očistio za jedan dan. beladona. koji se ne koleba. attribuere pridava-ti. nadležnost. e. atricija (lat. sasušivanje. atrahencije (lat. prirapggaj. atremia nepokretnost. augmentatio) umnoženje. atrepsija (grč. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. ath. atrofičav (grč. primamljivati. pre n. konjić). arthron zglob. dodavati. atrium mortis) predsoblje smrti. up. predskazivač. bledozelen dragi kamen. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. fil. atrijum mortis (lat. volina itd. attrahere) privlačiti. atropos neotklonjiv. augere) v. mir. srčano pret-komorje. nedostatak prirodnog otvora. sredstva za izvlačenje. surovost. kućetina. dlaka. pojačanje. attritio) med. predskazi-vanje. uvećanje. uzajamno privlačenje. atronin (grč. atrofija. augustus uzvišen) 1. u kojoj je bilo 3. svire-post. broju i graji ptica. predskazivački. trajna osobina nečega. augur. astmatič-nih. dodatak. umnožavanje. znamenje. slab. augmentirati.v. pogañač. pojačati. atrocitas) grozota. neumitan) vot. zove se i tirkiz. mršav. dodatak. npr. augural) proročki. pod adh-. atrofija (grč. gram. — 14. augur (lat. augurirati (lat. atrahirati (lat. atrihičan (grč. koja izvlače gnoj). phyma izraštaj. thrix dlaka. atrihija (grč. povećanje. atrij(-um) (nlat. dodavanje. up. auge sjaj. kod grčkih i staroindijskih glagola. vinika (veoma otrovna biljka). kolovoz. augmentativ (nlat. supr. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. avgust. velebilje. pogoršanje bolesti. (za razliku od deminutiva. predmetak pomoću koga se.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. kataralnih. pojačavati. pravo.) koji nema kose. mršavost) usled slabe ishrane. dvorana za primanje posetilaca. nepomičan. čvrstina. nemilost. fig. sastoji se iz silicija. kralj u Elidi. znak.). mir. privlačna sila.

učionice. aulodija (grč. a ne može da govori. slušni. ulagivanje. grč. auditor (lat. auctio) trg. smelo. audire čuti. autoritativan. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. grč. zborio mesto. čujni. vinovnik krivičnog dela. aura popularne (lat. prestupa. auktoritativan (nlat. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. prijatan povetarac. ode pesma. zasedanje. hrabrome pomaže sreća. smelost. protivna strana. audacitet (nlat. audientia) zvaničan prijem. autor. audimutizam (lat. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). up. aukcija (lat. metron mera) med. aihapb uvećavam. životni dah. auditorium) slušaonica. javno nadmetanje. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. audifon (lat. osvećen. auksilijaran (lat. javnim nadmetanjem. augustus) svet. a uso) trg. auditus (lat. svirača i dr. čuvenje. auratura (lat. ounce) v. baldahin. auxiliaris) pomoćni. prav. auctoritate curatoris) prav. audire čuti. množenje) biol. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. ko sme taj i uspeva. aule lat. auctor delicti) prav. vrsta nemosti. sudska sednica. aura) prijatan vazduh. auletika (grč. auktor delikti (lat. ročište. auraran (lat.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. aula (grč. frulaš.) muz. augustus (lat. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. audijencija (lat. auksanomstar (grč. zlatni. carski. naročito biljaka. mutus nem) ned. tj. auletike) veština sviranja u frulu. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. aura (grč. predvorje. auxsesis) ret. sudnica. nuz. prodavati nad-metanjem. pevanje uz pratnju frule. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. pomažući. ćilim. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. auleum) prostirka. unca. auleum (lat. auktor (lat. saslušavanje. audacitas) srčanost. aurarius) koji se tiče zlata. audiometrija (lat. mirisan. kad čovek normalno čuje. pozlaći-vanje. probio pevanje. auditivni tip psih. aula) dvorište. aukcionirati (lat. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). slušati. aula dvor. čulo sluha. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. audacem forturia juvat) poet. med. auctoritativus) v. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. auns (eng. auditor slušalac. auditio) čuvenje. aukseza (grč. auxano umnožavam. aulet (grč. audire čuti. proba glumca. pepevanje) čuz. slušalica za gluve. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). zavesa. de auditu (lat. aukcionis lege (lat. audacem fortuna juvat (lat. aulizam (lat. pregalaštvo. auditus sluh) slušno čulo. auleo sviram u frulu. auktoritate kuratoris (lat. redovnom roku. nebo. javno prodavati. naročito pozorišta. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. up. nlat. učenje o milosti sledbenika sv. saslušanje.. veličanstven (pridev rimskih cezara). . prostrana dvorana. opernog pevača. po običaju. auctionis lege) putem javne prodaje. hrabro. auletes) svirač u frulu. auksilijarne trupe pomoćne trupe. augustinijanizam teol. aurum zlato. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. audace) «uz. auctor) v. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). licitacija. javna prodaja. vojni sudija. audače (ital. srčane. uzvišen. audiometar (lat. audijatur et altera pare (lat. aulodika (grč. aura vitalis (lat. aukcionator (nlat. Augustina. slušaoci. nauka o pevanju uz pratnju frule. hrabrost. audicija (lat. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. pregaocu bog daje mahove. auxesis rast. aulos frula. audion (lat. držati licitaciju. grč. auctionari) trg. auditorij(-um) (lat. audire čuti.) kec. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). govorničko preuveličavanje i preterivanje. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. phone glas) med. auratura) pozlata. dvornice) dvorjan-stvo. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. probio sviranje. porast (ili: napredovanje) bolesti. slušanje. auksometar (grč. tj. aura vitalis) životna snaga. auksin (grč. plaćanje menice o normalnom. sudija koji saslušava) vojni islednik. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). slušalac. auditivan (lat. svečana dvorana univerziteta. dvorski život i običaji. laskanje. sonometar. metron mera) opt. velika slušaonica.

archo vladam) samovladar. zadovoljstvo samim sobom. pigmentum) mm.aureatan aureatav (lat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. Auslaut) lingv. Austria. auri sakra fames (lat. Aurora (lat. authenticum) izvorno delo. auspicirati (lat. ausštafirati (nem. aigšp zlato) hen. aurozan (lat. authentica) pl. skopeo) med. samodržac. originalni spis ili dokumenat. auspeks (lat. original. lat. stoffa materija) opremiti. velik ugled. auriga) kočijaš. istok. augur. facere) potvrditi. ušna školjka. srećan početak. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. pokrovitelj. koji prolazi još istog dana. aureola (lat. koji sadrži u sebi zlata. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. aureola tj. moć. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). samostalnost. aurum (lat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. auskultator (lat. austrofobija (nlat. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. Australazija Indijski Arhipelag. prav. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. aurum. auripunktura (nlat. aurist(a) (lat. sub austt-cčjus (lat. znat. up. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. završni glas. namestiti (stan). zaštita. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. bez uvoza sa strane. aut — aut (lat. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auscultans) slušalac. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). ispitivati šum pluća slušanjem. žut ili crven mineral arsenov sulfid. auriforman (nlat. zadovoljstvo samim sobom. aurora muzis amika (lat. pod pokroviteljstvom. prav. authentikos pouzdan. deo uva za vešanje obodaca. autadija (grč. početnik. auris) lekar za uši. autentificirati (grč. ital. znamenje. aut (eng. minñuša. o. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. autemeran (grč. auscultatio) ned. grč. aureatus) zlatan. auspicium. istodnevni. autarhija (grč. osluškivanje. spoljašnje uvo. australopitek (lat.) samovlada. pomoćni sudija bez prava glasa. aurikularan (nlat. austromantija (lat. odvratna žudnja za zlatom. iskititi. austrijacizam (nlat. auskultirati (lat. up. „ko rano rani dve sreće grabi". auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. aurikula (lat. grč. sjaj. aurin (lat. auripigment (lat. australopitek (lat. auskultant (lat. fig.. veka do 1938. kašiči-ca za uvo. proricati. Aurora) mit. autemeron (grč. australis južni. tj. pod zaštitom. aurum) zlatovit. fig. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. ubod u bubnu. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. autos sam. grč. „Vozar" (sazvežñe). auris uho. auriskalpijum (1. auspicij(um) (lat. prvobitni. auripunctura) ned. odličan. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". sub auspiciis) pod okriljem. autarkija (grč. kao uvo. astr. god. musis amica) zora je prijateljica muza. vrhovna uprava i zapovedništvo. udesiti. sogopa) svetli venac. zlatan. auster južni vetar. . autarh (grč. sudski pripravnik. uživanje u samom sebi. aut — aut) ili — ili. auscultator) v. steto-skopa. prisluškivati. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. nezavisnost od spoljašnjih stvari. autos sam. okrilje. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. apsolutizam. aurora (lat. up. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. auskultant. znak. samodrštvo. autevtike (nlat. ušni. zaštitnik. auricula) uvence. aus iz. aurum) zlato. živeo u pliocenu. kraj reči. apsolutist. emera dan) med. phobos) mržnja na Austriju. jutarnje rumenilo. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. up. auriga (lat.) ned. uvce. fil. bubanjsku opnu. aurora) zora. vlast. autevtikum (nlat. trg. krug oko glave svetaca. auriscalpium) med. auscultare) slušati. slava. auslaut (nem. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. aurora. overiti. auskultacija (lat. auriskop (lat. authadia) samodopadanje. auskultator. autentikum. authadeia. out) sp. sreća. despot. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. auriformis) uvast. autarkeia) dovoljnost samom sebi. pomoću stetoskopa. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. australis južni. med. u obliku uva.

autos. autos. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autos. autografskog mastila. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. pravovažnost. auto-de-fe) v. nlat. izvornost. dress) odelo za automobiliste. autokataliza (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. in) med. dromos put) automobilske trkalište. basis) prostor za smeštaj automobila. autos sam. autos. gamia) bog. grapho. auto. autodinamičan (grč. samooploñivanje kod biljaka. autos. bilo da priča samo svoje doživljaje. auto (grč. lat. autodafe. poznavanje samog sebe. autos. svojeručno napisan. autos. ličnosti i ideje. autokefalnost (grč. autos. lat. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). posle smrti. nepatvorenost. autografija (grč autos. autodrom (grč. lat. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autćs.) samoživotopis. autografomanija (grč. autentičan (grč. autovakcina (grč. omnibus. nepatvoren. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. svojeručan potpis. autos. proučavam) samouštvo. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. istinit. autointoksikacija (grč. fr. naročito u crkvenom pogledu. actus fidei) jeretički sud. auto-garaža (grč. autokefalan (grč. autodigestija (grč. autogramma) v. kephale glava) samostalan. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . autos. nezavisan. graphia) veština umnožavanja rukopisa. autografski (grč. razmekšavanje organskog tkiva. supr. autos. autos. omnibus svima) automobil-omnibus. pravovažan. graphikos) svojeručan. autobiografija (grč. autokar (grč. fr. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autoklav (grč. umnožavati. din.) uobičajena skraćenica za automobil. autogonija (grč. svečano spaljivanje jereti-ka.(grč. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. (grč. učim. authentikćs) zakonit. dynamikos moćan. autos. autos. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. izvestan.: alogen. autos. autodefe (šp. autograf. autogamija (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autodikija (grč. autos sam) psih. autodidakt (grč. autogen. nezavisnost od drugih. bios život. autoinfekcija (grč.) samostalnost. autogram (grč. autognozija (grč. lat. autobiograf (grč. odrediti) fil. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). umnožiti. putem razumne volje. mašina za umnoža-vanje rukopisa. sam svoj. izvorni. pod uticajem želudačnog soka. autos. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. up. tj. determi-nare opredeliti. autos. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autizam (grč. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autogram. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). računa se u korist protivnika. eng. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autobus (grč. autobaza (grč. samovarenje. v. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autos. verodostojan. autos. samo-. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. pisac autobio-grafije. autos. eros ljubav) psih. gnosis) samoispitivanje.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. auto-dres (grč. ital. autoerotizam (grč. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autentikos) istinitost. didakso. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. infectio zaraženje) med. autentičnost (grč. auto-da-fe. autodeterminizam (grč. sam sobom. grapho pišem) samoživotopisac. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. lat. kata-luo drešim. vežbalište (ili: put) za automobile. verodostojnost. autos. autos. stena). čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. bezbožnika. učenje o samodeterminaciji. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. eng. samooprašivanje. autćs. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. autodefe. autogol (grč. toxikon. sag. autos. autografirati (grč. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. lat. gyros krug. digestio va-renje) fkziol. autograf (grč. lat. autos. gignomai rañam) biol. autodidaksija (grč. pravi. izrañen putem autodafe (port. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. jak) koji dejstvuje sam od sebe. eng. autožir (grč. izvršenje inkvizicijske presude. ili da.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos-didaktos) samouk.

augere. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. logia) ret. fr. autokratija (grč. autos sam. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). pascho iskusim. samodrštvo. samostalnost. sopstvenim očima. automatos koji se kreće sam od sebe. pristalica samozakonodavstva. automobilist(a) (grč. ocenjivanje samoga sebe. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. autos. stvarni govor. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. go-spodarenje razuma nad čulima. nož. autopatija (grč. autoportret (grč. samokretljivost. auctor tvorac.. h'thos kamen. autopt (grč. lično iskustvo. automatos) nauka o samokretanju. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. teranje automobila. autos. vaga. autos. auto-riser) v. autos. tako reći. med. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. nafta ili elektricitet. za čoveka: onaj koji liči na stvar. autos. automatograf (grč. autos. automobil (grč. autonomos) samoupravni. aparat za sterilizaciju lekova. . puška. besvesnik. viñenje) 1. autonomni nervni sistem v. autos sam.) pristalica samouprave. morphe oblik) biol. lišiti samoradnje. samokret. samovladar. autokrat(a) (grč. nyktos noć.) v. auktor. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. učiniti da neko radi kao automat. autorisation) ovlašćenje. up.) neograničena vladavina. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija).) u gospodarstvu neograni-čen. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. fil. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. auctor. samodržački. automobilski sport. za razliku od slikovitog. tj. puh. 2. umetnika. auto. samouprava. automatija v. autokratski (grč. autorizirati (lat. kritike) samokritika. up. automatizirati (grč. med. autolitotom (grč. automatizacija v. baino idem) med. morfogeneza. npr. autopsija (grč. automatiser) pretvoriti u mašinu. nomos zakon) samozakonodavstvo. na osnovu ličnog posmatranja.. maomai. koji sam od sebe radi. moć) samodržac. autopadeia) sopstveno osećanje. Rembrant. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. putovanje automobilom. odobravanje. lično posmatranje. automahija (grč. automat (grč. koji radi automobile. autos sam. portrait slika ličnosti) um. auto-put v. samokretanje. koji se bavi automobilom kao sportom. (Najpoznatiji: Rafael.. automatika (grč. auctor tvorac. biće koje nema duše. autos. autos. samo gledanje. fil. zvekan. lat. opsis gledanje. auto-strada. putem otvaranja i pregleda leša (ua. automobilizam (grč. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. fr. kišobran. autorsko pravo isključivo pravo književnika. glu-pak. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. Tintoreto i dr. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. ovlašćivanje. začetnik. 1ub rastvaram) samorastvaranje. autokritika (grč. slika. slobodan. pri čemu ne dolazi do truljenja. sistem apsolutističke vladavine. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. samostalan. naučnog ili umetničkog dela. odnos prema samom sebi. fig. automatski (grč. automatos) samokretan. autos. tvorevina. sprava koja. autonoman (grč. automacija. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. up. autorizovati. kratos vlast. automatizam.) onaj koji tera automobil. autokratizam (grč. mobilis pokretan. autos. životinja (kod Dekarta). vutomorfoza (grč. fr. lat. motorni čamac. pregled.). automatizam (grč. autonomija (grč. autor (lat. up. autoniktobatija (grč. lat. temno sečem) med. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. fr. neograničeni vladalac ili gospodar. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. autoliza (grč. autokratizam. autologaja (grč. vegetativni živčani sistem. već čisto fiziološkim uzrocima. odobrenje. autos. tj. v. autonomist(a) (grč.) pril. pronalazač. Papinov lonac. autorizacija (lat. tvorac nekog književ-nog. Tici-jan. maomai tražiti žudeti) fiz. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. grapho) pskh. naučenjaka. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. fr. autoptes) očevidac. auteur) pisac. 90 autorizirati automacija (grč. autonomfa. autopsija). vladanje sobom. vladanje samim sobom. autoptički (grč. autosomnambulizam. postupaka. automatija. hirurških instrumenata i dr. mišljenju i pisanju). bezvoljnik. hem. autos. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. politička nezavisnost. med. samostalnost. autos sam. mahinalan. mehanički.

physis priroda. fr. ital. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. auto-teles nezavisan) samostalnost. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. Pitagora. v. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. therapefa. uticanje na samoga sebe. alotro-fija. autos. priznat stručnjak. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. haima krv. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. opunomoćiti. nadležan. samoubećivanje. ambulare hodam) med. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život. autćs. hipnoza. autohirija (grč. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. autos. zaljubljenost u samog sebe. autohorija (grč. lat. up. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. samoubistvo. tj. ljubav) samoljublje. autotipija (grč. čak kad su i pogrešna. autofagija (grč. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. tj. npr. auctoritas ugled. zakon koji je na snazi. merodavan.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. sticanje pogrešnog. autćs sam. autćs. autohemoterapija (grč. pozivajući se na autoritet učitelja. thećs bog) obožavanje samoga sebe. autćs. samoobrtanje. autoniktobatija. mršavljenje usled šećerne bolesti. autos efa (grč. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autoritet (lat. autćs. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. ugledan. therapeia) med. lat. transfusio pretek) ned. prvi otisak. smatranje sebe samoga bogom. autos. priznata veličina (u nekoj struci). lat. autofnlija (grč. autoshedijastički (grč. neograničenost. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. auctor. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autć-chthon) prastanovnik. autotip (grč. novija fak-similna izdanja. lat. nepomičan) fiz. autotrofan (grč. zakonita vlast. rasprostirem se) bog. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. autotransfuzija (grč. phone glas) 2. epha) „on. autofizioterapija (grč. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autos. je to rekao". autćs. obrtanje krila oko vertikalne ose. autohton (grč. psih. npr. therapeia lečenje) med. npr. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. serum) ned. ned. moralna. takve su. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. up. 2. autohirija. autohipnoza (grč. autos. phagefn jesti) ned. stabilis čvrst. autos. samolečenje. autos sam. kod zapaljenja plućne maramice itd. neuslovljenost. autćs. autosomnambulizam (grč. od vrha prstiju. autotomija (grč. somnus san. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autćs sam. autoseroterapija (grč. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autotelija (grč. autoritš) 1. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke.) biol.. autos. starosedelac uroćenik. na brzu ruku. odobri-ti. supr. rotatio okretanje) samookretanje. autosugestija (grč. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. npr. skopeo gledam) v. autorizovan prevod. ljubav prema samom sebi. autorotacija krila aaij. autorotacija (grč. philia naklonost. autoteizam (grč. kad gušter žrtvuje svoj rep. autos.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. pa se. autos. ugled.. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. kod akrobatskog leta „kovit". tvorac. improvizirano. pozvan. autotrofne biljke bog. suggerere uli-ti kome što u glavu. autos. auto-strada (grč. autoskopija (grč. he-mitipija. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. autos sam. i njihovo umnožavanje. fr. autostabilnost (grč. autoterapija (grč. lat. phonos ubistvo) 1. automatsko održavanje stabilnosti. autćs. heterotrofija. pod heterotrofai. omotaju elastičnim vrpcama. v. jedenje samog sebe. autotrofija (grč. . hemigrafija. nadmoćnost (duhovna. trophe hrana) koji sam sebe hrani. therapeia lečenje) ned. prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. up. lat. autoritativan (lat. tome seći. uticaj. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. autofonija (grč.) ovlastiti. autofonija (grč. choreo idem. pravna). začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autćs sam. autopsija.

nežnost. usiljenost.) čovek koji boluje od afazi-je. phasko govorim) med. kon afeto. affectio delovanje) izveštačenost. uzbudljivo.. affabile) muz. auf (nem. aferaš (fr. afektuozan (nlat. arap. osećaj. samobitnost. iznenadno. ljubazno. aphaneia) glupost. phakos sočivo) med. veoma strasno. a-. čuvstven. stanje razjare-nosti. zanemelost od užasa. afektivnost (lat. samobitan. affidatus) klevetnik. med. a-. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. lingv. starosedelački. aphesis) lii™. aut Cezar.) onaj koji ima ili pravi afe-re. afektivan (nlat.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. afekcija (lat. veoma naklonjen. afektuozitet (nlat. razjarenost. srdačnost.). affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. uroñenipggvo. sporna stvar. outsider) onaj koji je izvan čega. i afilijacija (nlat. afer d-oner (fr. affaire) stvar. osetljiv. afanato (ital. poklon i sl. neprirodnost. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. koještarije. affettuosissamente) muz. jednostavnost. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. ganutljivo. affectare) biti izveštačen. afetuozo (ital. naročito na račun države. kla-dilac koji se kladi nasumce. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. helios sunce) astr. afereza (grč. supr perihel(ijum). svaki utisak na telo. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. dvoboj. afefobija (grč. osnovi ili reči. fr. oboljenje. koji je po strani. nemoć (ili: nemogućnost) govora. affigere pričvrstiti. affiliatio) usvojenje. afilantropija (grč. sukob. samonikao. afemija (grč. tur. spor. aut nihil (lat. nešto veliko. ljubav. aficiranje. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. afiksacija (lat. posao. na koga zbog toga niko ne računa. afidat (lat. skidanje) gram. arb od. afektirati (lat. onaj koji je daleko od čega. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. affec-tueux) usrdan. afakija (grč. dodatak korenu. afektacija (lat. mlatiti se. nedostatak očnog sočiva: up. autsajder (eng. phobos strah) med. velika naklonjenost.. dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. affixum) gram. autohtonija (grč. nemogućnost gutanja hrane. up. oset. pretvarati se. samoniklost. affettuosissimo) muz. konj trkač nepoznatog porekla. psih. zamršena stvar. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. uroñenički. osećajan. afagija (grč. auto-chthonos) uroñen. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. ačenje. nego i ce svojim putem. bolno. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. ačiti se. affectio delovanje) osećaj-nost. affaire d'honneur) stvar časti. aut nihil) ili biti Cezar. up. usiJ njenje. obolelost. odanost. afek(a)t (lat. affectivus) uzbudljiv. dirljivo. afamirati (fr. affectuositas) usrdnost. duševni pokret. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afakičan. usinovljenje. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). afidavit (lat. strasnost. affectio uticanje) naklonost. afazičar (grč. afazija (grč. prvi slog. affettuoso) muz. aphe dodirivanje. auf) predl. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. afine (lat. vrlo osećajno. uzbuñenje. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. težak položaj. a-. aphairesis oduzimanje. afeleja (grč. vazal. stanje raspoloženja. prvo slovo. afeza (eng. afetuozisimo (ital. med. parnica. up. koji se bavi prljavim poslovima. ili ne biti ništa. strasno. apheleia) ret. affanato) muz. auto-chthon) prastanovništvo. afanija (grč. mlaćenje. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. tj. afera (fr. afamiran. afetuozisimo. prenemaganje. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. aphe dodirivanje) lingv. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afel(ijum) grč. a-. toplo. affidavit) mor.) v. prenemagati se. bolest. primanje u neki red . starosedelaštvo. tužno. v. prostota. phflos prijateljski. skraćivanje početka. neupućen čovek. npr. bolestan strah od dodira. plašljivo. umiljato. prijatno. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. afetuozisamente (ital. afijun (stgrč. pretvaranje. afion. fig. aut Caesar. mržnja na ljude. na. affectus. affectuosus. phagem jesti) med. prikovati. ljubazan. praviti se. prirodnost (u govoru).

afirmacija (lat. družba. aforistički (grč. afiniranje (fr. top ili pušku pripremiti za paljbu. afyon) mak. ljubavno ludilo. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. afretozo. phyllon list) bog.afilirati 93 afroditski ili društvo. afflitto) nuz. potvrñivati. Afrodita (grč. gram. affiliare) usiniti. ožalošćenost. afinaža (fr. afretozo (ital. sveza. srodnost. afretando (ital. afrodizijazam (grč. aforizam (grč. imati pri ruci. nagomilavanje. rastužiti. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. očistiti. afiličan (grč. muka. aficiranje (lat.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. bratstvo ili društvo. afluks (lat. affuter) voj. lat. ta rafinerija. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. afirmati-van sud. zbratimiti. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. afluksija (lat. a-. afinis (lat. zakuplji-vanje lañe. afinirati (fr. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. aflogistična lampa. afinitet (lat. jalovost. doterivanje. bol. sve brže. phoros plodan. prikovati. afitaža (fr. tur. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. pridružiti. zlato je skupoceno. žalost. oglas. uveriti. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. napraviti utisak.. ad forma-ge obrazovati. npr. izo-bilje. afroditografski (grč. stanji-ti. oroñavanje. jad. hen. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. združiti. affiner) prefiniti. afoničan. obilnost. nešto putem oglasa objaviti. potvrñivanje. potvrda. affirmare) tvrditi. affirmativus) potvrdan. phlogizo zapalim. hol. opijum. affluentia) priticanje.) ljubavni. č. aformacija (nlat. morska gusenica. fig. afekcija. npr. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. fig srodnost. dirnuti. aflogističan (grč. npr. pripremanje topova za pucanje. a-. afilirati (lat. tužno. udariti na sva zvona. bezglasnost. doj-miti se. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. nebojažljivost. pokazni. afretiranje (fr. v. aphobia) neosećanje straha. afion (stgrč. afficere) v. ljubavni bes. u obliku izreke. potvrda. ubrzavajući. afirmativa (nlat. društvo. log. uobličiti. potvrditi. alfresko. mudra. tast. affinis) roñak po ženi. iskaz dat pod zakletvom. umnožavanje. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. prečišćavati. obljuba. poučna izreka. bez listova. affretoso) nuz. tuga. . afitirati (fr. stanjivanje. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. affiche) oglas. dremak. obilje. afficher. lat. v. aficirati (lat. afinerija (fr. primiti nekoga u neki red. ganuti. puške na kundak. afflictio) utučenost. ljupkost. šurak. tajno udruženje. tvrñenja. spolna ljubav. arap. affinerie) prečišćavaonica. radionica gde se prave žice. afformatio. bez čašičnog listića. up. afonija (grč. sličnost. nujno. afluks. rastrubiti. Aphrodite. odsečan. doterati. afirmirati se uspeti održati se kao takav. afitirati (fr. afirmirati (lat. phone glas) ned. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. up. pre^ čišćavanje. glačanje. npr. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. afobija (grč. afirmativav (nlat. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). affinitas) srodstvo. afiš (fr. afrodizijaka (grč. c. uzbuditi. aphyllos. zakupnina. javna objava. nesreća. afresko v. affirmativa) potvrdno mišljenje. affirmatio) potvrñivanje. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. afrodizija. astr koji opisuje planetu Veneru. pri-livanje. afrodizija (grč. aflikcija (lat. oplon. nameštanje topa na lafet. rodan) ned. pre-čistiti. neplašljivost. a-. prijateljstvo (suprotno: kognacija). bolno. afluksija. prijatelj. ucveljenost.) uticati. potvrdan sud (S je R). napraviti lepšim. afluencija (lat. affricare natrl>ati) pl. aflito (ital. aforija (grč. zet. ljubavno uživanje. affutage) voj. biti afitiran biti u pripravno-sti. afroditski (grč. priliv. up afrodizijazam. plemenitih ruda. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). usvojiti nekoga za sina ili ćerku. neplodnost. nedaća. affluxus) priticanje. affretando) muz. afretando. oštrenje alata. afrikata (lat. navala čega. afyun. kon aflicione. složeni suglasnici. bratstvo. draž. profi-niti. preterano razvijen spolni nagon. up. affretement) kor.) med. obilje. affluxio) v. parenje. aphorismos) kratko i jezgrovito. Aphrodite) mit. odlučan. a-. affinage) profinjavaže. sagorim) koji gori bez plamena. affigere priku-cati. fig.

noos razum. phthongos zvuk. med. a-. malokrvnost. ahlis (grč. cheo sipam. ahmedija (arap. up. Aherov (grč. up. ahemav (grč. acera filologkka (nlat. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). acera (lat. Keros vosak) pl. Ahitofel (hebr. tj. oboljenje na sluzokoži usne duplje. ahilija (grč. glas. chylcs sok) ned. ahromatin (grč. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. a-. nego mora večito lutati. after-diner (eng. afront (fr. afte (grč. Aheron) kit. acerban (lat. potpuno slepilo za boje. up. a-. acenonoet (grč. farm. acholos) med. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. acera turarija (lat. aphrosyne) bezumlje. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. bezvodnost. achates) št. sramota. hydor voda) nedostatak vode. chroma boja. karneola i dr. ogorčen. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. acera historika (nlat. bežučnost. achronie) liti. izraditi da izgleda kao ahat. acerbitas) oporost. oskudica u žuči. strogost. aphtae) pl. ahemanzija (grč. up. melemi u masti u kojima nema voska. ahronija (fr. orao vidim) med. chypnos san) med. lat. akezija. magličaste mrlja na rožnjači oka. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. grubost. koji nije u svoje vreme. affunde) fari. ahmadiyya. v. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. afrosinija (grč. surov. acervacija (lat. akromatin. zatupelost. afunde (lat. besanica. up. donji svet. akenonoet. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. ahat (grč. surovost. aftong (grč. tako da mogu upijati boje. sprava za merenje vrenja. acervatio) nagomilavanje. ravnodušnost prema nekom dobru. a-. aholija (grč. aphros pena. Ahil (grč. a-. a-. affronterie) javna pogrda. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. acedija (grč. podzemnom svetu. bezvučni suglasnik. ahromatopsija (grč. Achilleus) mit. strog. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. nesposobnost razlikovanja boja. akesis) lečenje. bezbojnost. sin Peleja i božice Tetide.) ime mudrog savetnika kralja Davida. grub. up. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. acerbitet (lat. akeridi. pomračenje vida. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. ahromatičan (grč. ned.) biol. aphtha. nemanje sna. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. afronterija (fr. pogoršanje. ahromatizam. aharistia) nezahvalnost. . chros koža. akedeia) duhovna tromost. ahromazija (grč. slaba strana. aftezan (grč. boja kože) med. nesavremen. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. akedija. up. ahatizirati (grč. achlys) tama. dobar i mudar saveto-davac. do pete. dosuti) dosi-panje. affundere doliti. fig. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. oskudica u vodi. a-. otklanjanje boja. aphthosus) mehurast.) opt. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. koinos zajednički. ahrea (grč. achromatos) bezbojan. otuda: slabost.). ntis. kadionica. turban. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. besmislenost. aphthai. a-. ahipnija (grč. vrsta dragog kamena. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. uvreda. prema životu. ahromazija. opor. acerbacija (nlat. tur. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. reka žalosti u donjem. služi za nakit. opt. acerbus) gorak. a-. mesnatog dela gnjata (lista). a-. ogorčenje. podzemni. acezija (grč. i to na peti. ahroničan (grč. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. večernji. Ahasfer (hebr. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. med. affront) otvoren napad. mana jednog čoveka. nlat. ahidrija (grč.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. chemeia) pr. a-. ahromatizam (grč. čalma. gomilanje. aserra) kutija s tamjanom. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. bledilo. chroma boja) opt. affundere. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. Ahilova žila inat. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. bledilo. med. afuzija (lat. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. aceridi (grč. ton) gram. ahipničan. dolivanje. bezobrazna i drska prevara. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. buncanje u groznici. gorčina. chemeia) fiz. acerbatio) zagorčanje. fiz. a-.

acidifikacija (nlat. kon adžitacione. žlezde. acefalan (lat. acetabulum (nlat. aciditet (nlat. acescencije (lat. acefalija (lat. adžitato (ital. acetaldehid hen. acijanoblepsija (grč. grč. acsscencija (nlat. jela i lekovi koji lako prokisnu. agi ta to) muz. asik) voditi ljubav. stapanje. hrane u želucu. naročito kod šećerne bolesti. potpuno. grč. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju.) sirćetovit.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. kiselost. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acetonemija (lat. aciniformav (nlat. acetilceluloza (lat.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. ašikovati (tur. acetičan (lat. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. lek protiv žuljeva i bradavica. acetilen (lat. acidosis) med. acetum. sklonost prokišnjavanju. Uron mokraća) med. sprava za merenje kiseline sirćeta. zglobna čaša. acinozan. acidum. kisela voda. grč. adžustamente (ital. acetum) hem. metrfa) hem. acidirati (nlat. soli sirćetne. fr. sasvim tačno. acinozan (lat. acetum) sirće. acetum) hen. grč. merenje jačine sirćeta. grč. acetati (lat. bezbojan i otrovan. sirćetno kiseo. acetil (lat. acidacija (nlat. sredstvo. koji ima oblik zrna grožña. upotrebljava se za osvetljenje. acidoza (nlat.) 1. uzburkano. acetate-star celuloze. acidere) hem. a. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acidatio) hem. aseg. acetometar (lat.ne. grč. acinosus) pupast. acidum) hem. aciniformis) v. ocatne kiseline. okaliti.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acid (lat. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). tronuto. ljutina. grč. prisustvo acetona u mokraći. mineralna. . proki-šljivost. pretvoriti u kiselinu. acetoiurija (lat. 2. asegeg) čeličiti. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. aciditas) hen. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. metron mera) hem. kiselina. acetum. acidificatio) hem. metrfa) merenje jačine kiselina. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. prisustvo acetona u krvi. hen. acescentia) pl. acstometrija (lat. acescentia) hen. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acetum) hem. acidimetar (lat. acephalus. acetum sirće. acetoza (lat. acciaccatura) nuz. acidimetrijv (lat. uskišnjavanje. koji sadrži sirće. naročito kod šećerne bolesti. ocat. blepein gledati) slepoća za plavu boju. tačno. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. npr. dirll-vo. acetum. metron) sprava za merenje jačine kiseline. bog. očeličiti. anat. acetum) farm. acidofilan (lat. aggiustamente) muz. ukiseliti. pretvaranje u kiselinu. acetum (lat. ačakatura (ital. stvaranje kiseline. aceton (lat. haima krv) med. acetum) hem. lako isparljiva tečnost SN2SNO. npr. ocat) pl. kiseljak. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acescere. gasovit ugljovodo-nik S2N2. aceterin (lat. kyanos plav. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acidum. acetum.

Ve= beril. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. V=sniženi ton N. pagat (ital. ološ. basis) osnova. nečisto izrañen bakrorez. carina. zabuna. babel) nered. ba-breton (fr. podnožje stuba. tričarija. bagdar. stvari. podloga jedne stvari.= vaso kontinuo. baždar (tur. kapija. malenkost. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. fig. radi isušivanja zemljišta. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. nevaljalstvo. bavocher) praviti nečiste otiske. kontrolor mera. fig. bavella. traćiti vreme uludo. bab (pere. bagatela (fr. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. Vg=bor. grad. bedminton. vrlo jevtino. jevtina cena: mali i lak muzički komad. potencije ili loga-ritma. arh. temelj. bacdar od pere. vaditi pesak iz reke. Bav (lat. igračka. bagatella) sitnica. Vavilon. babu (ind. nlat. ne obzirati se na . kom od grožña. bagata) u taroku: prvi od 22. kipa ili svoda. knez. baba otac. Btto= bruto. baguette štap. kantardžija. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. sit-narija. bavoche) nečist štamparski otisak.) besposlkčiti. badminton v. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. pere. moreuz.) jaružariti. merač. badavadisati (tur. po čemu je i na zvana. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. maslin-ki i dr. v. prava linija duga više kilometara koja se. meraču. babo (tur. baba otac. bager (hol. bedava) besplatno. huz. b). tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . babiola (fr. uzaman. bagat. . Bavius) v. ð=bor. baba-kan (pere. ne radeći ništa. bezbožnost. badem) bog. lenstvo-vati. bagavata (ind. bagmak) hrom.) indijska titula: gospodar. fiz. bagage. bava) trg. ða=barijum. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. slične bagdadskim šalovima. bagasa (fr. kanala i sl.) kraljev otac. šljiva. detinjarija. Babilon. V=predikat (dok A označava subjekat). otpaci od svile. . bavoš (fr. fig. manguparija. uzimati koga ili što suviše olako. S. badem (tur. deda) otac. Bavijus. čistiti rečno korito od peska. carinik. Bi= bizmut. babel (hebr. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. baborok) omiljena češka narodna igra. nečista izrada. nipodaštavati. bagaža (fr. izopačenost. 2. sitnica. osnova stepena. geod. bagasse) isceñena šećerna trska. ital. . bagav (tur. bagerovati (hol. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. bavela (ital. beatus. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. pančaratra. baždar) l. hen.) vrata. bagatelle. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. babiole) dečja igračka. razvrat. Vso= banko. baggagium) prtljag. bangav. log.B B. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. taroka ili aduta. geom. baza (grč. vajna spisateljka. bagatelisati (fr. češka brza mazurka. Bk= berklčjum.) ne mariti za nekoga ili nešto. zbrka. uče-na gospa. mat. ba-ble (fr. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. baborak (češ. koještarija. bacdar od pere. mulja. badava (tur. bas-bleu) plava čarapa. kao skraćenica: b= bene. baždar) naplaćivač carine trošarinac. baget (fr. taksa baždaru. potcenjiva-ti. ba so. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. ćopav. V. bhagavata) v. uzalud. Bavijus (lat. bavoširati (fr. bonus. baždarina (tur. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. pomoću motaka za merenje. nečisto štampati. bagger) jaružar.

. baitilije (grč. basis. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. bazrñan-baša (pere. varati. baze. bazirgan od pere. bazar) pijaca. bazirati (grč. bazni (grč. sem. počivati. proliv. fil. bazarn (fr. Bazedovu. ustajao. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. dućan sa svakovrsnom robom. znojenje. bajagi (tur. baza. i javne ženske.. pouzdati se. up. bazen (fr. basiliskos) zool. basis) osnovati. objavljen 887. bazilikalan (grč. tvar (materija. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. kefalo-trib. basin. osloniti se. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. ovčiju. bassin) v. svojim pogledom zadavao smrt. pouzda-vati se u. bazergan) starešina trgovaca. osnivati. v. Bazedovljeva bolest ned. baziotriptor. kod Grka i 7 Leksikon . baziotrib. baziti (grč. javlja se u obliku slivova. prisustvo jedne hemijske baze. tobože. bazar (pere. (nazvana po nem. utemeljiti.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. bazeitet (grč. v. baymak) vračati. javne igračice i pevačice u Indiji. hramovima (ind. bayagl) tobože. četr. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bajadere (port. drhtanje prstiju. bazalt (lat. tripsis trljanje) ned. bazeologija (grč. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. mit. logia) nauka o osnovi-ma tela. hen. vrsta finog i jakog porheta. baitylia. baziotriptor (grč. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. tribe trljanje) med. hen. va triangulacije. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. Moje. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. glavna crkva (takoñe: vasilika). modni list sa mustrama za haljine. ručni reaktivni bacač. 28. vrsta malih marama. bajat (tur. legendarni kraljevski zmaj koji je. baze (grč. 1799—1854. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. basen. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. bazalni. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. kupa itd. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. predstavnik trgovaca. bazeitet. kol. god. bazanit (grč. bazilika (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. sličan bazilici. kraljevski zmaj. Basileus) pl. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. dolerita itd. basilike) u obliku bazili-ke. opsenariti (u svrhu lečenja). glavna vena na pakoru-čici. bazno kamenje. basis) pl. aiat. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bazuka voj. bazen (fr. u isto vreme. supstanca. odličan materijal za grañevine bazana (fr. basis) hen. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. baja™ (tur. basis) pl. osnovno učenje. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". oslanja-ti se na koga ili što. uvodna stihovna stopa. bombasin) trg. obojiti crno. bazilisk (grč. bailadeira) pl. bazrñan (tur. koji ju je prvi utvrdio i opisao). po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. v. betilije. koji „čine privrednu strukturu društva. bazanirati (fr. kefalotripzor. bazeitet. koje su. basis) hen.-tur. nebesno kamenje. bethel) pl. v. teleću) za kori-čenje knjiga. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). realnu bazu. odreñen put na zemlji (npr. saborna. voj. brzine automobila ili drugog motornog vozila. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. i magnetita. bayat) koji više nije svež. mršavljenje i dr. ovčija. a druge za sudije (tribunal). potom. up. pokrivena čaršija na Istoku. tribo trljam) med. basis. augita. baziotrib (grč. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. igračice na službi u ind. stari. ubrzan rad srca. zasnovati. pojačana probava materija. I. bazicitet (grč. basis. 19). basaltes. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. basis) pr. jedne za publiku. lekaru K. koji se upotrebljava naročito na Istoku. Bazilike (grč. vašarište. basis. konta na konjičkim čakširama. baziotripsija (grč. tip prvih hrišćanskih crkava. bazitst (grč. basis) ži. krupne buljave oči.

divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. zabava sa igrankom. lešnika i dr. batina. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. jagoda. therapefa) lečenje pomoću bakterija. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. pripadaju biljnom carstvu. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. Dnjestru i Bugu. bejram) v. bacciformis) u obliku bobice. bakciforman (nlat.bajaco 98 bal bajaco (ital. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. jednoćelična živa bića. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). backwoods) pl. baksuz (tur.-med. haima krv) med. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. rakidžinica. baionnette) voj. bajaccio) lakrdijaš. lat. fig. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. šaljivčina.. bakkai) trgovac namirnicama. metra) merenje pomoću štapa. Backfisch pržena riba). logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). 2. caedere) biol. baculum štap. ital. luženje. krčma. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. prisustvo bakterija u mokraći. baidaki) pl. prut. klicožderi. bakraclz) stremen. barjak. bayrak) v. lysis rastvaranje) hem. bakvudsmeni (engl. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. up. klicomori. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bakteriocidi (grč. up. bacca) bog. fero donosim) bog. močilo. štapom. veoma sitna. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bakara (fr. Barjam. bajdaki (rus. bakalaureirati (nlat. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. bakciferan (lat. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. god. bakteriolog (grč. bakterfa. bakterioliza (grč. dug nož sa dva reza ili više rezova. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. mlevenih oraha. čovek koji drugome donosi nesreću. baka (lat. bakvuds. univerzitetima: najniži akademski stepen. močenje. bakulus (lat. Bakhus (grč. baka (nem. phagos) pl. Bakchos) kit. baccana) obična vinarnica. bakteria. bakbord (engl. baklava. zlosrećan čovek. ballare igrati) igranka. mokrenje zaraznim klicama. backwoodsmen) pl. bakfiš (nem. baculatio) batinanje. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. bakterfa. nesreća. baculus) štap. caedere ubiti) biol. bah$i§) dar. bakterfa. bajonet (fr. gorštaci. baclage) mor. bal an mask (fr. bakteriocidnost. bahtsiz) nesrećan. bacca laureus lovorova bobica) na nem. up. bal. bakrač (tur. bakteriolizini (grč. pristaništa. bakteria. arlekin. bakterion štapić. Bake) znak (obično komad drveta. uništači zaraz-nih klica. koji rodi bobicama. mlada devojka. 1. nevolja. bakler (fr. bakulacija (nlat. baklaža (fr. napojnica. bakterije (grč. bakreni kotao (i uopšte kotao). baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bacca bobica. up.. . bal en masque) igranka pod maskama.) pl. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. biol. bakulometrija (lat. bakteriemija (grč. ispit zrelosti. bakalin (tur. uzengija. bakšiš (tur. bakteriurija (grč. fr. lat. bakana (ital. backboard) mor. pajac. Beize) hem. nagrada za učinjenu uslugu.) bajrak (tur. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. bakteriocidi. bakterioze (grč. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakteria palica. bakteriocidnost (grč. bal (fr. motke. bakalaureat (nlat. prevučen kožama. dem. bakterfa. bakteria) biol. arap. bakvuds (engl. baccalaureus. jagodičast. baklave (tur. bajc (nem. bakterioterapija (grč. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bakalaureus (nlat. bajlbrif (hol. Bahus. bakterfa. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. poklon. kažnjavanje batinom. balio. bobičast. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. od bakterfa batina) pl. i eng. Bajram (pere. Vasso Bahus. palica. bakterfa. bacleur) zatvarač luke. bobica. bajdara (rus. prašume. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. ma-gistriranju i doktoratu. uron mokraća) med. najmanja. nlat. ispit koji prethodi licencijatu. šiparica. hem. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. baccarat) francuska hazardna igra karata. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bakteriologija (grč. baksuzluk. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. bakteriofagi (grč. grč. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. osobina nekih živih bića. bakračlije (tur. hol. v. boja.

ballet. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. muz. baletski igrač. baladen (fr. držati u ravnoteži. balbuties) ned. baletska igračica. otmena igranka. balancier) šetalica. baraka. uravnotežiti. pesma uz igranje. balio. umetnik u igranju. balansiranje (fr. slik. glumac. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). grč. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. nlat. far«. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. kupi lopte i donosi igračima. balletto) umetnički ples. balsamon. kolebanje. balanos. ballare) pl. balet-majster (fr. prvi igrač u baletu. preplitanje jezikom. konačni račun. bajadere. mucati. balanopostitis (grč. logfa) zool. balanoidan (grč. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. ballata pesma uz igru) džoet. balagan (rus. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. balet (fr. pere. nauka o kitovima. balanofag (grč. kor. balle) denjak. šatra. balance. upotrebljava se za električne izolatore. balanos žir) med. balsaminaceae) pl. geb curim) zagnojavanje glavića. proučavanje kita i njegovih osobina. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). mucanje. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. ali elastičnija od ovih. ustezati se. bal rage). ballet. balancement) kolebanje. preplitati jezikom. bal champetre) igranka u polju. balalajka (rus. Meister majstor) voña balega. balbutire) med. balleteuse) pozorišna.bala 99 balzamirati krabuljii ples. ital. onaj koji se hrani žirom. njihanje. Terazija u Zodijaku. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. a delom i aromatičnim kiselinama. up. balšažgetr(fr. zamuckivati. Tanzer igrač) igrač u baletu. muz. ruski narodni instrumenat. ballet. bog. balave (fr. balata) l. pesnička pripovetke. balerina. bal u svečanom ruhu. vrsta hljerodula. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. balansirate (fr. lakrdijaš. balbucijes (nlat. balerina (ital. žirožder. ejdos) koji ima oblik žira. bal pare (fr. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). sa trou-glastom kutijom. svežanj. balsamica) pl. sličan gitari. neodlučnost. koje se posetiocima hramova nude za novac. žirolik. balanitis (grč. zool. Baldacco. balzamika (nlat. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. služavke u azijskim hramovima. bilans. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). stvar za odbacivanje. balansje (fr. trg. podaci mornara o robi koju su natovari li. nejasno izgovarati. balzam (grč. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balancer) uravnotežavati. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. balada (fr. zapaljenje glavića i kapice. balanos. jaka i većinom prijatna mirisa. balzamski lekovi. bala (fr. balzamirati (grč. balanoblenorea (grč. mašinske kaiše. balabane) daščara. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . izrañivač terazija. služeći se i dijaloškom formom. baldahin (ital. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. balata (ital. bal-boj (eng. naročito cirkuska. lat. balaena. ballerina) umetnica u igra-nju. figura u plesu (u lansu i kadrilu). Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). balenologija (lat. balaena. ballade. treperenje. klatno. pterćn) pl. igra na pozornici. opis. balata (nlat. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). kod tenisa. nem. nem. balanos. ili u vezi sa pantomimom. baleteza (fr. balanse (fr. blenna sluz. zamuckivanje. phagos) zool. ljuljanje. up. bal pesak. ballerino) učitelj igranja. u kojoj je naročito poznat tzv. baletska igračica. trg. balena (fr. baleioptera (lat. baladin) šaljivčina. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. grč. balaena) zool. ravnoteža. bilo kao umetak u operi. baladine (grč. balzaminke (nlat. biti neodlučan. balbutirati (lat. kit. balast (kelt. bilanx) ravnoteža. balsamon) xex. baletski igrač. balagan. lat. balazor trg. astr. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. vaga. balalaika) muz. kole-bati se. drhtanje. tepati. baleine. dečko koji. ball-boy) ot. ital. kantara. balander (hol. ballata) 2. up. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. svaki nepotreban i suvišan teret. nedoumica. fig. koja. bilj-na vrsta. balanos. posthion kapi-ca) med. balet-tencer (fr. bilans. balerine (ital. balzam-ska sredstva. igranka pod obrazinama. baletski igrač.

okruglo telo. kupanje u toplom pepelu. revolvera) i ispaljenog zrna. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. pod pritiskom barutnih gasova. ples. balaustion cvet divljeg nara) vrh. grč. bal. grč. balzam za oči. balzam za uminjavanje. Jugoslavije. ballotte) kuglica za glasanje. igranka. balio bacam) voj. ballot) 2. . balneum laconicum) znojno kupatilo. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. ital. logfa) proučavanje banja. balo (fr. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balneum arene (lat. balon d'ese (fr. glasati kugli-cama. baluster (fr. mor. balota (fr. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balnot) vrsta burgundskog vina. grč. balotada (fr. koji spada u balistiku. baline) vunena materija za pakovanje. balneum. balio) l. geogr. grčenje. balneum vaporis (lat. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. godine u ðenovi. balio (fr. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. god. sargija od vune. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. grč. ballizo. kupanjem i dr. balzamovati v. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). ballon) šuplje. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. hitam) bacačica. bacakanje. balle. balista (lat. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balneum kupatilo. balotaža (fr. baliotade) skok konja ispruženim nogama. balio) koji se tiče balistike. Grčke. zadnji deo velikog parobroda. balistkčka kriva (linija) fiz. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balio bacam. balizam (grč. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). naročito. grapho) opisivanje banja. balsamum ophtalmicum) fark. balkanijada sp. lged. književnosti. ballista. kupanje u pari. fig. nepokriven. ćuvik. ballismos „igranje") bolesna. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balcone) apx. balo (ital. balneotehnika (lat. balneum lakonikum (lat. balneum cineris (lat. grč. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balkanistika v. nazvana po dečaku Ba l ili. produženje prve i druge galerije do pozornice. med. kupanje znojenjem. drhtanje. balneografija (lat.). usled dejstva vazdušnog otpora. Bugarske. balneoterapija (lat. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). kosije pada nego što se penje. utroba se ispere karbolnom kiselinom. fol-kloru. poz. balkanologija. balio bacam. održavaju se od 1929. doksat. grč. balsamum cordi-ale) far«. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balsamum anodynum) far«. balon kaptif (fr. bala trgovačke robe. balzamum oftalmikum (nlat. balon (fr. balkon (ital. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balneum) banja. balle. utišavanje bolova. balzamirati.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. sojica. trzanje. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. glavica. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. koji je 1746. po običaju starih Egi-pćana. ballon captif) vezani balon. balneum arenae) peščano kupatilo. muzički komad za ples. banjsko grañevinarstvo. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balistički (grč. glasačka kuglica. banjsko lečenje. za olakšanje poroñaja. Rumunije i Turske). ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". Balila (ital. gañenja. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balistoskop (grč. balneologija (lat. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balistike (grč.. balkanologija nauka o Balkanu. kupatilo. balistogram (grč. teorija bacanja. belina (fr. balzamum kordijale (nlat. balotirati (fr. denjak. balio bacam. balzam za jačanje srca. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balustre. balzamum anodinum (nlat. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balneum. balustra. zbog čega se mora ponovo glasati. okrugla. kupališta. svežanj. balneum. bokasta boca za tečnosti. lepo izrañen stubić. balneum (lat.

banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. banderola (fr. banco. bambino (ital. nevaljalstvo. kod nas i novčanica od 10 dinara. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. strani novac itd. družina (lopovske). unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. banka (ital. banalite) v. daje zajmove uz kamatu. kreditnim i efektnim poslovima. putujuće društvo svirača. bandleta (fr. sp. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. banketa (fr. obično. bank. mandola. spojnica. a po ukusu dinji.. up. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. banchieri) pl. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. mala traka. bandonion. staviti utege (u mačevanju i boksu). nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. Americi i Meksiku. bandito) razbojnik. suviše ponavljana rečenica. bandage) med. bankar. banderilja (iš. raste u Indiji. posreduje u kreditnim poslovima. drumski razbojnik. banausos) zanatski. opasač na kome stoji fišeklija. banale) običan. priručje. sličan gitari i balalajci. banquet. fr. vojna muzika. mandora. banka. banquier) lice koje se bavi novčanim. el bandola) muz. grañ. balhornizirati (nem. bandola. bambočade (ital. pljosnata mala šipka. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. ograda na altanima. igrač koji drži bank. reklamna traka na omotu knjige. bandoneon. tablica sa cenom neke robe. bandagiste) proizvoñač. okov na točak. mambu. pustahij-stvo. upotrebljava se naročito u Sev. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . banarij (nlat. naročito zavoja. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. banalan (fr. bandit (ital. zavoj. filistarski. bandist(a) (ital. bandu ra (rus. obruč na naplatku. banderole) kita ili gajtan na trubi. banauzijski (grč. unutrašnji naslon na prozoru. svakidašnjost. hajdučija. balustrirati (fr. banco. bandaža (fr. balčak) drška od sablje ili mača. prosto. nevaljalac. bandager) ned. zavojić. bandeletette) uzan zavoj. pustahija. samo sa više žica (8^24). balustrade) arh. rñave. balčak (tur. up. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. vašare. štampa-ru. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. banditizam (fr. svakodnevni. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. saraf. gitari sličan muz. fr. v. baikir (fr. bankijeri (ital. oproštajna gozba. štedionica. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. banda) četa. sopstvenik banke. plaćeni ubica. tračica. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banco. bannarium) pravo prisiljavanja. balaustion. postaviti balustradu. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. prima novac na štednju. remnik na pušci. previjati. pruga u boji. okov na točku. seljačke igranke i sl. bankar (fr. menjač. banditisme) razbojniko-vanje. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. prodavac hirurških aparata. balustrer) ograditi stu-bićima. v. vetrokaz. banalite) otrcanost. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. trg. naslon. zavijanje. banket (fr. metnuti obruč na naplatak. utega i sl. banalnost (fr. svakidašnjim. banderilla) koplje sa zastavicom. banauzija (grč. propalica. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela. veza. bambus (malaj. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. ital. up. banalizirati (fr. banknota (ital. malo dete. bavana (šp. Hajnrihu Bandu). bandažist (fr. pre-viti. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. gozba. banquier. opšti. banque. fr. da bi bila glatka i sjajna.utega (kod mačevalaca i boksera). bandažirati (fr. bandonion muz. Bankier) v. bambino) detence. lazaroni. banquette) voj. redenik. banana) bog. gomila. bandolin mast za kosu. ustanova koja radi s novcem. bamboo) vrsta trske. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. nem. 1531— 1599). bankvaluta (ital. zaviti. eng. banco. bambocciade) pl. bandoneon muz. nem. banderiljero (šp. bandola (ital. bank (ital. previ j anje. Bank) novčani zavod. odred. čovek koji se upravlja prema vetru. banalnost. konjička zastavica. bambu. hajdukovanje. banda (ital. zastava na ka- tarci. otr-can. šp. balkonima. banaliser) načiniti otrcanim. up.balustrada 101 banknota balustrada (grč. stepenicama. lutka. banalna fraza otrcana. banalitet. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banda. skitnica.. bavalitet (fr. filistarstvo. izveštao. prinudno pravo (različito od jus kogens). banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. glumaca.

grč. baraž (fr. bankokratija (ital.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi.) bog. iskvareno. banco. govoriti u kovanicama. nadenuta ime. fr. baptiser) krstiti. trgovina kod koje se daje roba za robu. bansek (nem. baptizirati (grč. tuñinski. potpuna propast. baražna vatra zaprečna vatra. trošna kućica. bankrot (ital. možda poreklom sa Jave). u lice. straćara. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake.: šnajder. fr. veoma gusta i teška. surov čovek. prevara. krštenje. potkradanje. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. barbarismos) gran. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. na štetu jasnosti i čistote jezika. barbacana) voj. grč. barracano. šipka. npr. nlat. baratteria) kor. barbarski (grč. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. gruba jezička greška. banko-konto (ital. baptisma) crkvena tajna krštenja. baptizma (grč. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. papirni novac. bancus klupa. barbakana (fr. barakan (arap. tj. var. baobab (amh. razmena. grub. traže da se krštavaju samo odrasli. baratto. rampe. barbarin (grč. livnica. fr. in barbam) u bradu. barakirati (fr. grč. ustava. pobarbariti. pogrešno upotrebljene reč. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. kri-jumčarenje. pregrada izmeñu konja u konjušnici. barat (ital. barbacane. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. up. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. bantam (eng. široka arabljanska haljina od te tkanine. nepravilno. stradanje. barbarizam (grč. postradalost. slična platnu. barragiste) čuvar brane. Band-sage) zan. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. preprečna vatra.75 i 53. barbarizirati (grč. barakan. teret) 1. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. banco-conto) trg. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. u brk. barat) trgovanje. obustava plaćanja. šuster. bankrotstvo. barbaros) v. voj. džinovsko hlebno drvo. stranac. bez da sam znao. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. berkan. bankokrat (ital. surov. baptisterion) krstioni-ca. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. bancarotta. ital. barbar (grč. pregrada. varvarin. bankokrat (ital. in barbam (lat. Adansonia digitata). barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. stanovati u logorskim kolibama. mašinska testera tračara. bonsek. imate li što za jesti. banjo) kuz. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. baptizo) pl. sprud naslaga. keltski i . baraque) daščara. bar) 2. barato-trgovina (ital. bantam petlić) sp.' varizirati. v. barre) poluga. nazvati telefonom itd. baptisti (grč. čiča (u Dalmaciji). krštavanje. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. nečovečan. baros težina. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. naročito protiv groznice (nlat. barrage) brana. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bar (grč. pritisak. barba brada) čika.. baratirati (ital. visoko do 20 m i debelo do 9 t. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. grešiti se o previla i čistotu jezika. barba. bar (eng. baranda (tl. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata.. nlat. greda kojom se zaprečava put. kaldrmarina. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. baraka (fr. stražarske kula. trampa. bantam kategorija bokser. baraterija (ital. pola tri. trgovati razmenom. ital. sa osvežavajućim plodovima. propust za vodu. barbarski ornament gotski. lišće i kora služe i kao lek. dakle tuñinac. kovanica. krateo vladam. taksa za prelazak preko mosta.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. motka. fig. barbarikos) prvobitno: strani. baražist(a) (fr. krštava ti. bendžo. barba (lat. barattare) trgovati davanjem robe za robu.. baratto) razmena.. grub. bara (fr. barbar. baptfzo. protivan duhu i pravilima jezika. divljak. brana u sudnici. trampa. danas: neobrazovan. varvarizam. bandžo (eng. baptisterij(um) (grč. tj. krčma. u kojoj se pije i jede stojeći. baraquer) smestiti u barake. trampiti. divlji. pregrada. novčanica. dućan od dasaka. plod. rumpere slomiti) slom banke. podvala. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. naročito uobičajena u knjižarstvu. raste u žarkim krajevima Afrike. banco. rampa. za svetlost. nm. daščarama. ital. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. mostarina. varvarin.

drugi. barifon (grč. barilalija. barež (fr. pogranične utvrñenje. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. i to za: nukleone i hiperone. prepona. verovatno. dizati (ili: praviti) barikade. gojaznost. barikada (fr. branik.34. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barioler) šarati. barys težak) hem. glossa jezik) med. zatvoriti uzane prolaze . ostaviti nenaglašen. muški glas izmeñu basa i tenora. arap. drveni. neraspoloženje. kakvu nose na službi sudije. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. laleo govorim) med. neukusno. tuga. barys težak. bardit (nlat. fig. bariolage) šarenilo. zaklon. mostova) u cilju odbrane. protkati šarenilom. Americi. znak Va. varvarska. usamiti se. prepreka. nikla. barys. sličan liri. lañica. bereta (fr. barel (eng. barrel bure. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. prepreka. baribal zool. barilla) hen. med. kurban bar jam. naša-ranost. barbirati (fr. steg. fig. baritimija (grč. barikadirati se ograditi se. barytoneo naglasim gravisom) gram. barister (eng. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. eufonijum (u vojnoj muzici). baryum. barometrija. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. koji je pevao. barka (ital. bardo (fr. grubost. barilja (um. praznik žrtve. duboki tenor ili visoki bas. bardak) zemljani sud za vodu. barditus) ubojna pesma barda. odbrana. jedan slog. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. basist. teškoća govorenja kao bolesno stanje. bariglosija (grč. izdvojiti se. barda. grañanski rat. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barimetrija (grč. barque) čun. barikadirati (fr. ši-šati. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. up. vrsta malih. suviše šareno slikarstvo. barys jak. bajra«. težište. barytonon) gram. ital. varvarstva. berretta. preprečiti. varoška kapija. fr. granica. barilalija (grč. 158. barisfera (grč.. pesnik. pevati bariton. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. muzički instrument sa žicama. pregrada od rešetaka. surovost. barisomatija (grč. barys. reljef. šp. bard (eng. barricade) brana. svile i pamuka. ulaz gde se plaća troša-rina. smetnja. Japanu i dr. barys. sveštenici itd. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. fig. bas-relief) plići. skidati krljušt sa ribe. barretum) kapa uopšte. barbarstvo (grč. dubok glas. albarda) tovarna životinja. barbe.(grč. kćntron) fiz. naročito poslednji slog reči. mostove) u cilju odbrane. kelt. ua. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. metria) v. bariton (grč. barys težak. soma telo) med. barbifier) brijati. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. bard. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. sastoji se. muz. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barrette. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. barkarola (ital. barijera (fr. od teških elemenata. uz pratnju harfe. barys. bardak (tur. ulična borba. pevač koji peva dubok glas. fig. bariolaža (fr. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. pevač koji peva bariton. grč. redni broj 56. barij(um) (nlat. ñeram.barbarstvo 103 barkarola (ulice. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. prošarati. guslarska pesma. barñelo (ital. bardiljo (ital. meña. baritonirati (grč. pepeljuga. ital. u slavu junaka i bogova. barys težak. v. bari. baritonon (grč. teško izgo-varanje reči. tj. barriere) pregrada. ugojenost. tonos ton) muz. barca. kuv. bardot.55 1 u Engleskoj. baritonist(a) (grč. divljaš-tvo. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. zatvoriti se dobro. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barbiton (grč. barjak (tur. brana. barioni fiz. barys težak. sphaira lopta) geol. dubok. baricentrum (grč. teško. seta. našara-ti. mlada mazga. barricader) pregraditi. atomska masa 137. četa vojnika. bas.) muz. tćnos) muz. barbaros) neobrazovanost. gvožña i dr. Zemljine jezgro. pregrada uzanih mesta (ulica. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. Bajram. neuljuñenost. velika trgovačka laña sa tri katarke. tromost. nlat. mali čamac. phone glas) muz. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. Barjam (pere. bas. sada: sve slično tkane materije od vune. element. barifonija (grč. bayrak) zastava. barythymfa) zlovolja. polihord. otežano govorenje. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. crnih medveda u Sev. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a".98 1 u SAD) bareljef (fr. bariolirati (fr. smetnja.

bassetto) kuz. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. instrument koji proizvodi bastonove. barimetrija. kelner u baru. barkarola. bariton. paralelne (i vodoravne) motke. bas-lis (fr. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. izmeñu barona i viteza. basileus (grč. baronnie) v. fr. titula drugog arhonta u staroj Ateni. v. cic. zapaljenje bartolinijskih. bas (ital. geotropizam. bassa ottava) pl. čuz. baron. gramma slovo. bartolinitis med. jak. Bartolomeja. makros visok. fr. barogram. pritisak. bazen. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. junak. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. vazdušnog pritiska. barokni stil. baros. v. baros. duboki tenor. barkerola (ital. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. barokan (port. bassin.(grč. metron. up. baronessa) baronova kći. barut) prah za vatreno oružje. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. bšros. barometar (grč. kotlina. najniže stanje barome-tra.). vitez. baros. barografsku krivulju. barmen (eng. barrocco. barograf. basma (tur. barut (tur. basa otava (ital. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. pismo). barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. baros težina. metron) vaga za decu. sa katarkama. barograf (grč. lañica. baro. up. baronija (fr. baronat. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. barone) plemićka titula. up. barok. thermos topao. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. baso obligato (ital. barcaza) hor. baros. član nižeg plemstva. barkica. svirač koji svira bas. baset (ital. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. baros. grč. mandole i dr. barne (nem. avgusta 1572.). batino) rečno korito. baronese (ital. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barogram (grč. barrocco) apx. najdublji muški glas. nastran. grč. veština rukovanja barometrima. barometarski (grč. basma) l. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. basso. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. smešan. ital. pravac) bog. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. baros. barres) al. baros. barketa (ital. up. noć od 24. mali kontrabas sa tri žice. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. baroskop (grč. čudan. 2. basket-ball) sp. up. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco).barkasa 104 baso obligato baron (nlat. štampana knjiga. baronat (nlat. barokna poezija učena. barcherolla) šetni čamac bez katarke. barkasa (tl. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. baros. glas basa koji vodi melodiju. najviše stanje barome-tra. ital. basist(a) (fr. bason (fr. svaka učvršćena na dva stuba. štampa. bastaj. basileus) kralj. hipsotermo-metar. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. fig. baronet (eng. takoñe: barkerola. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. bassiste) pevač koji peva bas. košarka. barman) vlasnik ili poslovoña bara. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. baseto (ital. barotermometar (grč. barometrograf (grč. barotropizam (grč. hrabar čovek. metron) fiz. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. na dan sv. . skopeo) stariji naziv barometra. basamak) prečaga na lestvama. osnova harmonije.) koji se tiče barometri-je. fagot. baskitbol (eng. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. materije i forme. jedrima i malim topovima. barok (port. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. barchetta) čun. mesto u pristaništu gde stoje lañe. najveći čamac na ratnim brodovima. basen (fr. gondola. bassetto) kuz. basson) muz. basamak (tur. barofon (grč. stepenica na stepeništu. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. tanka šarena pamučna tkanina. razboj. dvorske. baro. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. gimnastičke sprava: dve okrugle. Vaggep.) nepravilan. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. sprava za merenje vazdušne težine. barometrija (grč. usminskih žlezda. barokni stil (port. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. basso obbligato) mu?. up. grapho) četeor. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. basson. mali čamac. baromakrometar (grč. v. baronija. dazimetar. trćpos obrt.

bastion) fort. laña) „dubinski brod". obično sa 800—1000 vojnika. metrfa) v. grudo-bran. naročito po tabanima. vrsta starih topova. bastonnade) batinanje. baso ripijeno (ital. batimetrija. bataliti (tur. jula 1789. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. brzoplet govor. zamajni udar klatna na časovniku. utvrditi. fr. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. voj. basso ripieno) kuz. baso profondo (ital. batiskaf (grč. tući. baterija (fr. batibij(us) (grč. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. batologija (grč. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. federima. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. batoliti (grč. batoar (fr. batterie) voj. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. sa potpunom opremom i priborom. kugla) 1. ital. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. 3. vot.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. zamisao i sl. batarizam (grč. nlat. brodski saobraćaj. kopile. nm. battuere udariti. batardo (fr. batelage) opsenarstvo. battre. onaj koji živi u dubini. takoñe: ba-reljef. bastardo) vanbračno dete. bathys. bastionirati (fr. podeljenih u 4 čete. palica. battalmak) pokvariti nešto. 2. bahth) srećan. battarizo mucam) med. ponajvip!e grani-toidnih. bastonada (fr. trućanje. basto) štap. lupiti) mač. . mañioničarstvo. tučak za loptu. bastilja (fr. bastardo) bog. vrsta fine i guste pamučne tkanine.. okaniti se čega. bastille) tvrñava. basso profondo) «ta dubok glas. batometrija (grč. batometrija. basta! (ital. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. metron) merenje dubine. batard (fr. bassetaille) muz. phone) muz.-tur. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. prema formaciji. bas koji prati. bathos dubina. utvrñenje. stalno ponavljanje jedne teme u basu. lupanje srca. battologia) nepotreban govor. bastovirati (ital. električna baterija više lajdenskih boca koje se. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. lat. bastardna vuna. naročito maršalska palica. najslabija vuna na ovčijem krznu. batomstar (grč. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. bathys dubok. nuz. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). prakljača. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. koji donosi sreću. više topova (4—8) iste vrste. batist (fr. lupetanje. dubok bariton. morski omotač Zemlje. baton (fr. vuka i psa). batardeau) voj. mač. naklapanje. metron) sprava za merenje morske dubine. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. bastonare) batinati. batelaža (fr. sphalra lopta. podignuti utvrñenje (ili grudobran). spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. pljosnata maška. tip. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. prevoznina. morska dubina. bataillon) voj. odred vojske koji predstavlja. batisfera (grč. brodarina. bastion (fr. battere. kremen. sa potpisom lica koje ne postoji. geol. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. batman (fr. ime dobila po gradu Bata-viji. lithos kamen) pl. skaphos brod. bastardirati (ital. bathos. izbiti protivniku mač iz ruke. napustiti (neku nameru. kula. bastard (ital. privremen zaklon. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). batirati (fr. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. bathys dubok. prevara.). bataljon (lat. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. bastardna menice lažna menica. bathys. radi većeg električnog punjenja. dvostruki udar. battuere biti se. basso ostinato) muz. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. konja i magarca. baton. batinanje po tabanima u Turskoj. u Berlinu). fig. mucanje. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. hor. batifon (grč. za vreme Luja XVI. zamuckivanje. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. ognjilo na starim puškama. poremetiti. muz. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. zool. prut. bathos dubina. bios život) biol. udar po protivnikovom maču. bastion) voj. glas izmeñu bari-tona i basa. batli (pere. bathys dubok. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. batimetrija (grč. battoir) mlat. trg. nasip od kamena.

bathron postolje. čuveni grčki komični junački ep. beatizam (lat. štapić) med. metron) med. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. bahanalije (lat. batrachos žaba) med. Bauhaus (nem. bašta (tur. bašmalik (tur. pijanke. sprava za nameštanje iščašenih udova.) narednik u turskoj vojsci. batofobija (grč. klupa. bogorodice. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. god. bacillaria) pl. beata virgo (lat. bdella. baš-čaršija (tur. vino. obično praćen vrtoglavicom. bahio) zaliv. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. beata) blažena. beanus. bahaizam napredni pravac u babizmu. baša (tur. dodiru nekog predmeta. pere. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. puškarnica. v. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. baska) napose. Bakchos. bacilofobija (lat. batrahij(um) (grč. fig. bage) dimnjak. bdella pijavica. batrahus (grč.. nedisciplinova-na vojska. bdelotomija (grč. beanizam (nlat. up. batrahus. obično pokriven. baš (tur. grč. baš-čauš (tur. beata (lat. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. srdobolje. terevenke. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. tj. zasebno. Bakchos) kit. Bahus (lat. bahce) v. poglavar. gradina. prostota u govoru i pisanju. bacilarije (nlat. bašča (tur. brucoš. vrtar. batuta (ital. klupa.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. licemerstvo. parodija Ilijade. bahijus (grč. basa) starešina. u Vajmaru osnovao arhitekta V. hirurška postel>a. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. bacilarije.). beatae memoriae) blažene. bahce) vrt. posebno. lat. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bašča. v. baška (tus. phćbos strah) med. bahanti (grč. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). a naročito arhitekture. bahija (šp. u polu slože nicama: glavni. beatikum (lat. phćbos strah) med. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). Bahus. saltomortale napravljen preko konja. beate memorije (lat. nastavila rad u Čikagu. lat. glup i neotesan čovek. bec-jaune. radi ispražnjavanja i održanja životinje. početnik. basmaklik) „novac za papuče". povrtar. staklena sprava za isisavanje krvi. Bakchos)' mit. prišt ispod jezika. baca. bacili. beaticum) poslednja pomast. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. sedište) med. basibozuk) ist. burno veselje. strah od dubine ili visine. tobožnje svetost. udarac za takt. bathos. obično belih katunskih tkanina. bahur (hebr. Bacchus. pion. battuta) muz. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). bathron) med. beanus (nlat. bakchos. škola je raspupggena i 1937. beatus blažen) pravljenje svecem. bas) l. koji se pogrešno pripisuje Homeru. ba§car§z) glavni trg. bacili (lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. . batrachos žaba) med. znak za mirovanje. batrum (grč. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". dobar vinopije. Bauer seljak) u šahu: pešak. srećna. baštovav (tur. sin Zevsa i Semele. mač. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. pričest samrtnika kod katolika. najstariji: baš-knez. fig. Po dolasku na-cista na vlast 1933. prednji kraj lañe. baca (tur. Batrahomiomahija (grč. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. baft) trg. batos (grč. bacillum štapić. v. im. baft (pere. batuta. iza-zivači tifusa. Bah (grč. bathos dubina) niskost. fr. beata virgo) blažena devi-ca. bejaune) novajlija. vrsta istočnoindijskih. v. vrat i ramena. 2. ba§hk) marama koja pokriva glavu. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). batrahijum. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. batrijum. bacillum prutić. bašiboz(l)uk (tur. pijanica. bahant (grč. grč. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. poznavalac hebrejskih zakona. bakterije koje imaju oblik štapića. batrij(um) (grč. bauer (nem. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). majka božja. odvojeno. tetanusa. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. bašta. svete uspomene (pokojnik). bdelometar (grč. student prve godine. žutokljunac. bacchans) pl. batovda (ital. vrenja buterne kiseline i dr. bog vina. bašlik (tur. baš-čaršija i dr. Bacchanalia) pl. bogomoljka. vojnici neredovne turske vojske. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika.

bedinerka (nem. prirodne boje. bebi (eng. lopta za tu igru. o bezoan (fr. vazalsko. potrebnost. sirijskim i severoafričkim pustinjama. bezoardika (nlat. dopasti se. jevrejska sudnica. bezemschoon) trg. bezoan (fr. v. pomešano s vodom (u Dalmaciji). protivotrovi. suprotno: Be-mol. proglasiti svecem. beduivi (arap. Be-dur (ital. beduina (arap. proglašenje za sveca. bejzbol (eng. bezoar (fr. bedlemit (eng. bedevija (arap. 3. tj. bedminton (eng. siromaštvo. uvrstiti u red svetitelja. platno. baga. 2. rukoljub. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. stanovnici pustinje. badawiyy. besbelli) dabome. barska šljuka. pokrivena čaršija. veliki posednik i vlastelin. begenmek) l. badminton) sp. pere. 2. far«. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. adres o bezoan (fr. beatifikacija (lat. bedeker putni vodič. upravnik jedne oblasti. bezistan. rica. beatitudo vestra (lat. kad bude nužno. budala. beglerbet (tur. begine. trg. gospodin. besoin. obično arapske. begute. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. skitalačka arapska plemena u arabijskim. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. beatificirati (lat. upućivanje menice na treće lice. četvoroutlasto „V". klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. beatificare) posvetiti. beze (fr. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. pr. fil. betuine. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). bediverica v. levog i desnog). bek (eng. bezmen (fr. zapovednik. baisemain) celivanje ruke. udovica velikog gospodina. 2. bezemšon (hol. begov posed (dobiven od sultana). v. beguine (eng. stočni trg. neobojen. predstavlja jedan . bekerel (skr. bevanda) vino. baiser) poljubac. Baedecker-a). bez (hebr. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. bezisten. bedinerka. eng. bedaf) glupak. starešina neke oblasti. begging) platno za pakovanje. naročito u Carigradu. adres-se au besoin). blago onima koji imaju. dopadati se. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. zaista. back) sp. negovanju bolesnih itd. na menicama: adresa po potrebi. detence. Bq) fiz. becassine) zool. ital. bezoard. beggar) pl. nužda. titula jedne indijske kneginje. begoglija (tur. badawiyyun) kod. bogomoljke. koja su živela od stočarstva i pljačke. bezbeli (tur. one koje se prave sveticama. tur. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. gospodar. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. begevisati (tur. padzehr) fark. begluk (tur. bey) 1. plemić u staroj Turskoj. uvršćenje u red blaženih od strane pape. beatificatio) posveći-vanje. fig. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. beth-din) l. beatifikovati v. igra slična tenisu. 3. luda. Be-kvadrat muz.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). Bć-dur) kuz. bedak (pere. naročito kod neprerañenog šećera. bezette) crvena šminka. begute (eng.. 4. bekasina (fr. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. bezistan (pere. kuv. beging (eng. oda-brati nešto po svom ukusu. 3. preko mreže razapete 155 st od zemlje. izabrati. Bedlam. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. deo trga pod krovom. ako bi trasat odbio primanje. odobrava™. bez (tur. naravno. posle čega dolazi akt kanalizacije. au besoin) u slučaju potrebe. beylik) 1. odobriti. beg (tur. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. beige) koji je bledosmeñe boje. baby) malo dete. bezisten (pere. bezoardica) pl. besplatan rad raje na begovom imanju.) udova-carica. begine. knez. beggar) pl. fino tanko platno. pokrajine u staroj Turskoj. bevanda (ital. bezistan) v. titula. bezeta (fr. begine (nlat. tržište. badawiyyun) pl. beba. bisogno) potreba. beggar) hi. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. bez) 2. tursko državno imanje. oskudica. bedak tur. begum (tur.) begov sin. knjiga. bedlamite) ludak. ritska šljuka. biti saglasan s nečim. bedast. koja se stavlja obično iza imena. najstariji red posvećen bogougodnom radu. beatificirati. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. bež (fr. bedine-. bezistan) trg. svideti se. naročito crno.

bengali (eng. bel-esprit) lep duh. osušena polovina (strana) svinje. borila protiv boljševike. Be-moll) «uz. belogvardeec) „beli gar-dist". 3. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). Be-mol (ital. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. nazvala po gradu Benaresu. belos strela. luda. ñavo. Bengal) pl. nazvane po gradu Belčite. belvedere (ital. muka. belchite) vrsta španske vune. bel kanto (ital. bekuordejšn (eng. upotrebljava se. up. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. karika. naziv po francuskom naučniku A. . ñavolski poglavica. pametan i duhovit čovek. s krovom od slame ili crepa. moreuz. belvedere lep izgled) kula. za vreme grañanskog rata u Rusiji. vojske koja se. bellevue) v. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. belogardejac (rus. belli) poznato. belles lettres. npr. pavta. bez sumnje. eng. belum internecinum (lat. bun. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. bala tur. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. Solomon ben David=Solomon. belćim (tur. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. bala. zvučanje sa osnovnim tonom b. belki) možda. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. jasno. belt (skand. paskviza. belelaks trg. beletristika (fr. bangla. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. deport. Vrangelove i dr. ben (hebr. fr. suprotno: Be-dur. bengal) polusvilena tkanina. mus-lin sa prugama u više boja. čist parafin koji se dobija od petroleuma. zabavna književnost svake vrste. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. Baal-Sebub) mit. belanda (ital. fig. bungalow) jednospratna kuća. belmontin hen. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). grivna. belikozan (lat. belandre) mor. Belona (lat. bel-espri (fr. čardak na kući. belegi) brus za oštrenje kose. belomantija (grč.—A. izumitel>u telefona). kao sredstvo za ulepšavanje. Bembaša (tur. bellum internecinum) rat do istrage. nevolja. bon) budala. bekrija (arap. nesreća.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. ludača. lovce itd. beledin trg. strela) geol. oznaka b. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. belum omnijum kontra omnes (lat. 2. belvedere. belvi (fr. slične taftu. bela) l. (Atropa Belladonna) velebilje. kičme. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). lisice. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. jad. opšti rat. na Dalekom istoku. Belt) tesnac. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. butne kosti i lopatice. backwardation) trg. fil. feljton. glavni sastojak atropina. beladona (ital. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. belenzuka (tur. bena (tur. bekri) pijanica. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. riba jesetra-mo-runa. bilezik) 1. patnja. bematin-sveće pl. ratnički. izvesno. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. narukvica. verovatno. benares (ind. belaj (arap. glupan. zlo. bacon) kora slanine. služi za turiste. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. belanda. ranija jedinica kiri. valjda. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. beladonin (ital. ni praktičnim ciljevima. decibel. tj. zabavni pisac. bengalo (beng. brokat. radi povećanje zenica. beluga) zool. kurjača. vrag. tur. bekon (eng. tur. ni naučnim. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. belemniti (grč. belčite (šp. boginja rata kod Rimljana. božanstvo starih Filistinaca. Bellona) mit. naročito vladičin sto. vinika. bella donna „lepa žena") bog. Davidov sin. Bekerelu (1852—1908). beluga (rus. bellicosus) ratoboran. fig. up. lepo pevanje. 2. bengal (eng. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bella donna) hen. Bengalija (eng. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. beli (arap. Belzebub (hebr. bema (grč. estetska i književna kritika. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. belemnon oružje za hitanje. bukraiyy. lola. okovi na nogama. bel canto) kuz. belegija (tur. bez glave. al. beletrist(a) (fr. »sena Marsova. balan.

a pozadi široke. benignitas) dobrota. SAD) vrsta gline. bezbojan. bene (lat. bandy) sp. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. prvenstvo. benedikpija apostolika (lat. bentlos dubina) biol. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. bezoe) hen. blagosiljanje.) dobit. baignoire) l. zelenim ili belim plamenom. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. nespretno. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. bene) dobro. kupalište. benefactor) dobrotvor. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. beneficijalni (nlat. napr. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. med. benefice) predstava u korist nekog glumca. blagodejanac. darežljivost. up. benevreke (alb. dobrotvor. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. berberis (nlat. ben-mari (fr. bengal stripe) trg. tromo. benignitet (lat. od neke predstave korisnice. kaluñerski red sv. aromatičan ugljovodonik. bengilik. rastvara se u alkoholu. berberiva (nlat. čeličane i dr. igra se u Skandinaviji i SSSR. upotrebljava se pri vañenju nafte. milostivost. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. dobrotvorstvo. instrument sa 5—7 crevnih žica. blagodejanje. dobija se iz nafte. Beoćani (grč. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. prihod. bergamota (ital. takoñe: ñak koji prima stipendiju. benevolens) blagonaklon. benñeluk (pers. žutim. mañije. povlastica. benjovr (fr. beneficiatus) v. beneficians) dobročini-lac. gori lagano crvenim. benefic. uštipak. benedicirati (lat. berat (arap. bencilik) 1. benevole lektor (lat. zagrevalo vodom. blagosiljati. 2. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. bezopasnost. krofna. benemerit (lat. beotski (grč. benefactio) dobročinstvo. bendžo (eng. spreda uzane. zarada. beneficijant (nlat. tj. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. beneficancija. izradi kalupa za livnice. beneficium) v. benediktinci al. odan. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. bendi (eng. benedictin. preteča hokeja. bain-marie) kuv. sadrži više od 50% montmorilonita.-tur. glupaci. bentos (grč. prolaznost bolesti. žutika. lepo. korisnica. bergamotto) carska kruška. val>ano. bentonit (po Fort Benton-. Bene-dikta (480—543). benevreci. benevolencija (lat. elektrogimnastika. belje (fr. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. v. dobročinilac. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. čini. bergonizacija med. beneficium) dobit. bergami (ital. naklonjenost. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. bene va lete! (lat. tj.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. benefis (fr. bengal strajp (eng. povlastica. beneficijar. benedikpija (lat. benevolentia) blagonaklonost. beraha (hebr. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. a onda i po celoj južnoj Italiji. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. benzin (nlat. benevrek) uske suknene čakšire. beignet) kuv. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. bensficija (lat. benefic (lat. berberis vulgaris) bog. benedicere) blagosloviti. glupo. benediktiner (fr. nem. beneficijar (nlat. Boiotćs) pril. banja. industriji. iz Beotije. . opojna trava (napitak). benedicite (lat. beneficijat (nlet. naklonjen. praveći znak krsta. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. lože u parteru grañene u obliku kade. tečan. otuda: ne-spretšakovići. dobija se iz katrana kamenog uglja. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benzol hem. muslin sa prugama u više boja. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. poz. kada za kupanje. blagosiljanje. . 2. beneficij(um) (lat. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). benefaktor (vlat. korist. beneficijat. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. bergamo) pl. kupatilo. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. lako isparljiv i za-paljiv. priganica. S6N6. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. blagoslov. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. dobrodušnost. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. primalac prihoda crkve. benefakcija (lat. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj.

lake karuce sa dva sedišta. letina. up. transuranski element. napredak. beretka. beo metal koji ulazi u sastav berila. zatim sa robom: žitom. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). berzerkeri (nord. kitajske i napolitanske rase. zavet obre-zanja. hem. mutnozelene boje. berza (fr. bourse. berlingoca (ital. beryllos) min. 97. pelinkovac. bere (fr. berit-mila (hebr. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. beržera (fr. znak Ve. up. proizve-denih ukrštanjem sijamske. heksagonalni mine-ral. atomska masa 9. beržerak (fr. ovčar-stvo. u Francuskoj. bernardinac (nem. plahovita ljudi i ratnici. god. berne) kor. berneskan (ital. bertijonaža (fr. krzno. na taj način. neprovidan. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. berzijanci (fr.veoma raširena krvna bolest u Sev. bergere) pastir ka. deran. bez prednjeg sedišta. kada pobesne. bergerie) tor za ovce. pod berza. bernardinci pl. ukras za glavu. berkšir (eng. v. otuda i naziv. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. mangup. fig. tur. ital. rod. bere. berna (fr. nem. Indiji. berilistika (grč. beret) plitka i okrugla francuska kapa. beril (grč. berma (lat. berklijum hen. besni. utiče na suzbijanje besposlice. ili zelenkastoplave (akva-marii).berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. Africi. up. beavitamknoza. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. bursa koža. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem.). Bersianer) pl. beurt) pl. i odlikova-li se u borbi divljim besom. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berceuse) kuz. firmare) krizma. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. sreća. berklijum. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. (produktna berza). nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). berseza (fr. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. bernijeskan. bernesco) v. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. osnovana 1836. bermet (nem. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. berićet (arap. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. samo u medveñoj koži. berilij(um) (grč. beri) med. beržerija (fr. = beli skorbut. bernijeskan (ital. berlengo (fr. bereket) l. osnovanog 1098. berlingot) polu-berlina. novčana pijaca. nlat. plod. vojsci. berkelijum v. dragana. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. ugljem i sl. birma. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv.02.805 kg. bersaglieri) pl. Australiji i ist. ljudi koji. berretta) v. bernesco) ćudljiv. nastran (po načinu pisanja ital. up. fig. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. ber-serkr) tig. bela braća. Berdan) puška ostraguša. redni br. široka. element. koji trguju na ber-zi. birichino) raspušten dečak. strelci (vrsta pešadije u ital. novčanik. brelengo. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . Berni. berkshire) po eng. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). berkovec) mor. redni broj 4. berzanski uzvisi trg. burza. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). bert-brodovi (hol. berkan (ital. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. duge dlake. postavljena naslonjača. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. bereta (ital. obrezanje. berkovec (rus. bersaljeri (ital. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. znak Bk. beryllos) gatanje. berlina (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. borsa. pesnika Bernija. baraka. zavet. crvene i bele. berlingare. bourse. berlingozza) italijanski narodni ples. 2. uspavanka. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. berylliumj hem. pastirska pesma i igra. ljubavnica. beryllos. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). vermut. beriberi (ind. berit savez. nlat. berekin (ital. berlinska kola. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. koji nema u sebi vitamina „be". berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima.

igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. to biblion u značenju knjižica. v. sisaljka. akcija i drugih hartija od vrednosti. knjiga. bis. compromissum) koji ne pravi kompromise. bibere (lat. nepomirljiv. kod Albanaca: tvrda vera. nečovečnost. base-ball) sp. beta-zraci fiz. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. dehaizam napredni pravac u babizmu. tvrda reč. zver-čovek. kao i robe koja se kotara na berzi. biarda mašina za tkanje. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. zver-stvo. životinj-ski. grub.od grč. biberon) pijanac. besar (fr. procesu beta-raspada. 1813—1898). lola. bexos kašalj) pl.) 2. onih naroda koji se u Bibliji pominju. biandrija (lat. nečovečan. skotstvo. npr. bi. najamni radnik. viljuška. kutni) dvougli. list i cvet voćke) cvet. beseže (po fr. npr. bestijalnost (lat. vrsta radioaktivnih zraka. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. neoženjen čovek. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. v. grč. up. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. nem. radi pojačanja. beša (tur. časopis. biblion. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. bi-kar bez posla. angularis uglovni. a sastavlje-ni su od beta-čestica. gama-zraci. odeljak. naročito cvet ia voćkama. bestialis) zverski. beštek (nem. životinja. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. articulus zglob) koji ima dva zgloba. Besteck) pribor za jelo: nož. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. pripadnik plaćene konjice. aner. i sa dva tima sa po devet igrača. besar. razumevanje u knjige. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. besli) l. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. skotsko ponašanje. bestia) životinjstvo. fr. trg. umetnost i sl. bestijarij(um) (nlat. 3. baissier) trg. zverska priroda. besa) mana. besa (fr. momak. lekovi protiv kašlja. muški šešir sa uzanim obodom. bibere ad numerum(lat. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. biangularan (lat. Biblija (grč. ist. cirkus. beskompromisan (lat. behar (tur. baisse) l. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. tanjiri i ubrus. kvart. nedostatak. bis. bibere) piti. nadničar. divlje. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. bibliognozija (grč. biblia knjižice. neženja. 4. prednapregiuti beton ar- .besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. nepopustllv. bex. besik) detinja kolevka. grč. bešika (tur. annus godina. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. dvozgloban. Besemerov čelik. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). bilupa itd. grubo. bešlija (tur. behar proleće. becirk (lat. diarhija.najamni vojnik. biberon (fr. mangup. seli prodavati. tur. kašika. 2. bestia) zver. biarhija (lat. sklonost piću. 1853—1914). baisser) trg. besje (fr. sredstva. best najbolji. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. bibacitet (nlat. bibHon knjižica. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bega (grč. bi-. skrać. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. biartikularan (lat. bkblio. bes-bol (eng. bi-. beton (lat. bekar) l. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. vindžija. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). med. bećar (pere. 2. up. arhe vlada) dvovla-šće. pošto se ovlaži. razboj (naziv po pronalazaču). knjige) Sveto pismo. bitumen. boca sa cuclom. divlji. greška. nečovek. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. bibi (fr. biandrija. bianuelan (lat. alfa-zraci. stražar. bibere greko stope (lat. severnoamerička narodna igra loptom. bestseler (eng.(lat.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. fr. padanje cena i kurseva državnih papira. besa (alb. bi-. behika (grč. bestijarijus (lat. surov. bestijalan (lat. običaje. mehur. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. skotološtvo. knjiga. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). bekrija. besje. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bestija (lat. Bezirk) srez.

Ifthos kamen) pl. bibliografija (grč. biblioliti (grč. bigotizam (fr. taphos grob) . otisci lišća na kamenu. bigamistki&a (lat. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. biblista) poznavalac Biblije. biblion. biglisati (grč. tj. bibliolatrija (grč. bibron (fr. bivertin (eng. bogomoljstvo. valere vredeti) he*. rasprava o raznim izdanjima Biblije. radi origi-nalnosti štampe. dvomužištvo. biblioman (grč. biblion. onaj koji se razume u knjige. išarati. grapho pišem) poznavalac knjiga. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. prodavac knjiga. bibliotekar (grč. bez obzira na predanje. bivouaquer) okolovati. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. verski zatucan. bivijum (lat. ili celokupne književnosti jednog naroda.sahranjivač knjiga". biblfon. licemerstvo. pravljenje (ili: izrada) knjiga. valens koji vredi.. retkosti. bibliotheke. grub vuneni porhet. izvi-jati melodiju (ptice. biblfon. raskrsnice. poznavanje Svetog pisma (Biblije). geol. bigot (fr.) poznavanje knjiga. grč. grč.) žena koja ima dva muža. biblist(a) (nlat. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bibliofilija (grč. bigot) onaj koji slepo veruje. bibliotaf (grč. starosti. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. preterana pobožnost. biblfon. cink. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bibliotekografija (grč. nauka o Svetom pismu. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. naročito slavuji). provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. bigener). nasumce otvori. kiseonik. železo i dr. bibliopol (grč. dvomužica. biberon. bibliolater (grč.) koji preteruje u pobožnosti. bigamija (lat. stanovanje vojske pod malim šatorima. engleska pamučna materija. bogomoljstvo. biblion. raskršća. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. licemer. beaverteen) trg. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. gamos brak) dvobračnost. dvospolan.) čovek koji ima dve žene. bibliomantija (grč. nlat. od dve vrednosti. bivalentan (nlat. bigot) praviti se svecem. japanski narodni instrumenat. licemerstvo. bogomoljac. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. bigotan (fr. dvoženac. koji ima dve vrednosti. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. okamenotine lišća. sa 4 žice. licemeran. hronološka ili sistemat-ska. bivariare) šarati. bigarirati (fr. biblion. genus rod.) knjižničar. biblioteka (grč. bivakirati (fr. a reñe donosi i kritičke napomene.) poznavalac knjiga. biti u okolu. npr. naročito Sveto pismo. biblion. pa su dobili mineralan izgled. licemeriti. bivouac) voj. koji ima dva spola. knjigoljublje. biblicizam (grč. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. grč. objašnjavač Biblije. bigoterija (fr. bigarrer. dvoženstvo. hermafroditski. biblfon. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. logorovati u polju. biblion. tehničke opreme. up. biglizo) pevati. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. poljski logor. bigotisme) tobožnja svetost. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). bibliopoles) knjižar. bakar. bibliomanija (grč. ukrasiti šarama. bigeneričan (lat. dvovredan. bigotirati (fr.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. bigoterie) verska zatucanost. bis. njihove sudbine itd. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. rukovalac bibliotekom. olovo. po kojima se udara drvenim maljićem. ona može biti azbučna. kao npr. biblicitet (grč.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. biblioteka (grč. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. zbirka knjiga. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. bivium) mesto gde se stiču dva puta. pretvarati se. bibliotheke. bi-. bivak (fr. bis. biglao. bigamist(a) (lat. sumpor. upravnik. bibliograf (grč. bibliofil (grč.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. biva Jiuz. bibliologija (grč. beaver) trg. onaj koji se drži samo Biblije. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. . bibliopeja (grč. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. nauka o Svetom pismu. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. biberon) v. bibliotekonomija (grč. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. nauka o ureñenju biblioteka. sro-dan lauti. spisateljstvo. biver (eng. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo.

) pl. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. bizonjo (ital. fig. dvogubo spregnut.). bikamerizam (lat. besoin) nužda. zone pojas. bi-convexus) om. koji se ulaguje starijima od sebe. bikonkavan (nlat. nastran. i radili na istoriji. Byzantion. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. vizmut. bufalo. osobenost. bigotizam. ali sa znatno više bakra. billon) legura od srebra i bakra. ulagivački. ispupčen s obe strane. biduum) vreme od dva dana. zlatar. bizarerija (fr. neobičan. nastran čovek. intra biduum) u roku od dva dana. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bikonkavno sočivo. bikarbonat sode. billet) trg. bizoialan (lat. filozofiji. bižugje (fr. dvozube vile. bog. bikarbonat (nlat. konjče. bi-. bizantijski (grč. bijon (fr. atomska masa 208. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu.dine. rok od dva dana. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). dragocenost. dragulji. vizantijske bizantinizam (grč. juvelirska roba. fig. dragulj. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. npr. bizantijska umetnost. bižu (fr. novčanica. kada u kojoj se kupa sedeći. pri lečenju od sifilisa i dr. grč.) 1. bakarni novac sa nešto srebra. bisamum. juvelirska radnja. koji se sastoji od dve zone.) v. i kao lek za jačanje živaca). bikoloran (lat. bizarnost (fr. bijoner (fr. neobičnost. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. al bizonjo (ital. bicolor) bog. bijenij(um) (lat. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. mali konj. bi-dens) dvozubac. dvogubo izdubljen. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. tj. bikonjugiran (lat. trgovački posao. npr. bizar (fr. mošus. osoben. bije (fr. bizon (grč. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. business) posao. udvorički. npr. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. v. zlatarske radnja. proturanje lažnog novca. geografiji. bikonveksan (nlat. bizam (nlat. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. juvelir.980. bikefalan (lat. dvogodišnje biljke. dragocenost. hebr. u slučaju potrebe (na menicama). bisogno. intra biduum (lat. dragi kamen. bizantolog (grč. bizarerija. redni broj 83. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bismutum) hen. američki divlji bivo. bide (fr. bižuterija (fr. 2. bizarrerie) čudnost. na kome su 1946. bikvadrat (lat. biennis) dvogodišnji. oblast) koji je podeljen na dve zone. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. biennium) vreme od dve godine.) ćudljiv. koji kadi. analistici. srebrni novac bez propisne količine srebra. do propasti Bizantijskog Carstva. bi-. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. ukras. zlatnici grčkih careva. up. zuber (u Evropi). čudesan.) v. čudnovat. dvobojan. vizantinci. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. teologiji. I bizaran (fr. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. bilet. bizantologija (grč. bijenale (lat. bizarre) čudak. Byzantion. ar-heologiji. bizmut (lat. vizantologija. u dve boje. . bicefalan. bi-quadratus) kat. up. bicarbonas) hen. biduum (lat. up. osobenjak. s obe strane izdubljen. al bisogno) trg.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bijenalije (lat. Byzantion) 1. puzavački. bijenalav (lat. pl. ital. nakit. bidens (lat. od koje je ranije pravljen sitan novac. potreba. kephale glava) dvoglav. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. 3. grč. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. biznis (eng. dvozube rogulje. bije d' bank (billet de banque) banknota. bijouterie) trgovina dragocenostima. bikonveksno sočivo. bijou) nakit. bizarnost. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bis. retori-ci i poeziji. divlji bivo. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bijonaža (fr. bijonirati (fr. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bfson) zool. bi-concavus) om. element. bidet. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. bizantinci (grč. Bizantinizam. dvogubo ispupčen. vi-zantolog. bi-conjugatus) dvostruko sparen. 2. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. krivotvo-renje novca. fr. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. naročito u moškavca.

bi-. fig. obostran. prek. fig. bimenzis (lat. dvočlan. nlat. latus strana. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. razdražljiv. billet) pisamce. izborni listić. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. zaključiti neki posao. bilupa (lat. billion) milion miliona j (1. jed. bilateralan (lat. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bilokacija (lat. izvesti zaključak o svršenom poslu. obično krajem svakog meseca i svake godine. bilardirati (fr. bil (eng. bildž (eng. v. sitni štamparski poslovi (karte. dvoličnost. dvousneni suglasnik (b. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bimestris) dvomesečni. nlat. bilingvizam (lat. kratak. cedulja. bilijar (fr. ballur kristal. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bilge) mor. prepreden. bilis. bilis žuč. bimembris) koji ima dva uda. bilis. priznanica. bilabialis) gram. upravljen na suprotne strane. žučno crvenilo. prodavac ulaznica za predstave. billet) izdavanje ulaznica. železničke karte i dr. žustar. m). tip. saldo. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. biliverdin (lat.000.000). bilingvičan (lat. ravno dno u sredini lañe. bis. bilet. bilans (fr. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . bis. cedulja. tempus) v. billa. prodavnica ulaznica. lat. dvaput. biliaire) koji se tiče žuči. žučni. Bilanjz) v. bilan.). prevučena zelenom čojom. železnička (ili: tramvajske) karta. biksin (nlat. bilans. listak. bileter (fr. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. dvousneni (suglasnik). metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. up. prepredenost.koji se izgovara uz učešće obeju usana. glavni sastojak žuči. bileta (fr. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. ital. kristalno staklo. dvomesečje. posetnice i sl. biliosus. jednim udarcem udariti dve lopte. biljur (ar. bilis) med. bille. priznanice. grč. orlean. billetier) poz. bis. ulvus.) v. bimester. labium usna) gran. pritvoran. žuč. bimestran (lat. bilet (fr. bilijarda (fr. p. zelena bojena materija žuči. trg. bimenzis. bilin (lat. ulaznica. lat. rubinus) he«. sa dva člana. tako da uvek stoji uspravno. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. fr. koji se. zvaničan dnevni izveštaj (npr. podnosi kralju. ital. pun žuči. bilateralis) dvostran. mesto gde se izdaju karte. izdavalac karata (želez-ničkih itd. fr. bi-lanx sa dva tasa) trg. bilabijalan (lat. bileter. priznanice. mrkožut) hen. billet) blagajna. krajnji ishod nečega. bilansirati (lat.000. billard) igrati na bilijaru. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. biman (lat. nlat. o stanju na frontu. bilinguis) dvojezičan. bilabijal (lat. bilifulvin (lat. billiarde) hiljadu biliona. bimanus) dvobimbaša (tur. na-| prasit. biliozan (lat. I bilion (fr. železničkih karata itd. fig. bilis) hen. žučno zelenilo. takoñe: pisamce. knjigama. biletar (fr. bixa) ham.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilingvitet (lat. biletirati (fr. biletura (fr. bulla) predlog. saldiranje. bilancio. žutozelen. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane. lupa sa dva sočiva. bilingvitet. locus) istovremena prisutnost na dva mesta.000. bimembričan (lat. bilboke (fr. gnev. crvenožuta bojena materija žuči. dvoličan. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. bimestre. o stanju zdravlja. žučno žutilo. vert zelen) hen. upotreba dvaju jezika u govoru. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. bimetalizam (lat. bilirubin (lat. igra na bilijaru. bilis. služe kao podloga papirnom novcu. bis. biletar. fig. izvesti završni račun.) vreme od dva meseca. donji deo lañe. bilis) žučan. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. beryllos beril) gorski kristal. bimester (lat. zakonski predlog (u Engleskoj). ulaznice. bi-cornis) zool. menica. ljutina. loupe) opt. se. lat. up. potvrda. crvena bojena materija žuči. fr. bilanca (nem. sa dva roga. bimemsis) dvomesečni. bullettino) dnevno saopštenje. mrzovoljan. bi-. billetier) v. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. cedulja. beryllus. bilijariti (fr. bilaroc) trg. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. o sednici ministarskog saveta. bili. bulletin. bis. železničkih karata. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. bilten (fr. major. i oboje . nlat. koji govori dva jezika. bilinguis dvojezičan) v. fig. dvorog. biletarnica (fr. manus. bimenzan (lat. up. etiketa. četvrtasta i zarubljena. pritvornost. lingua jezik) dvojezičnost. bilis (lat. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. fr.). bilieran (lat. izdavati ulaznice.).

raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. vladaoca i dr. up. bioinžinjering (grč. klfma. pozorište. engineering) v. biogenija (grč. biozofija (grč. bini po dva. oculus oko) sa oba oka. bfos. bfos život. veština pisanja biografija. bfos. a+ br. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. kibernao upra-vljam. padinom od dva člana. okovratnik.) istorija razvitka života. Bijhne) pozornica. bfos. a i Srbi'. vrpca. binarius koji sadrži dva. bioaritmetika (grč. grapho pišem) onaj koji opisuje život. suprotno: monometalizam.. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. biografija (grč. biogen (grč. binaran (lat. životopisac. med. biologija (grč. bios. bfos. . bfos. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. grapho) veština opisivanja života. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. binokularan (lat. na klimu. mat. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. biofori. biologfa) nauka o životu. od dva dela. binen-regulator (nem. biokibernetika (grč. blaste klica) pl. ge zemlja. binjektaš (tur. energetika svega živoga. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). životopis. biografika (grč. petlja. (grč. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. binda (nem. bfos. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. bineran. bioenergetika (grč. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. naočari. kao i uticaj živih bića. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. grč. biodinamički. Binde) veza. bfos. binerav (lat. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. kolo-nija bioblasta). nosila ga je poglavito turska konjica. bini. regulator) poz. životni. bioblasti (grč. npr.) fil. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. dogled za oba oka. binaran. bfos. Biinne. binomski (lat. energefa) fil. povoj. binocle) cviker. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. binjiš (tur. bioklimatika (grč. biodinamika (grč. bivomizam (lat. genetički inžinjering. pr. biogenetičan (grč. poreklo. ibn.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. nlat. bio. bfos. sa dva člana. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. sophfa) v. dvočlani izraz. dvočlani. bini. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. biobibliografija (grč. zavoj. svih životnih procesa. koji se tiče binoma. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. genesis postanak. bios. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). up. bfos. od dva) dvojki. grč. biblion knjiga. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. koji se sastoji od dve jedinice. filozofa. biologist(a) (grč. binub (lat. bfos. nomos zakon) mat. grč). bioliti (grč. zbivanja. binaire) v. kao sredstvo u borbi za opstanak. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. bfos. bfos. binubus) čovek koji se dvaput ženi. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. logos) fil. bina (nem. eng. biosofija. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. veličina koja se sastoji iz dva dela. biologizam (grč.. pisac biografije. bioklimatologija (grč.). Ifthos kamen) kol. opt. logos) fil. genos) koji se tiče razvitka života. bi-. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. genos poreklo) biol. biogeografija (grč. graphfa). binom (lat. koji je udešen za oba oka u isto vreme. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl). deli se u fitogeografiju (geografiju bilja).(grč. biogeneza. zavoj za oba oka. biol. životne jedinice manje od ćelija živih bića. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). po učenju Altmana. bfos. na kojima se osnivaju prirodne pojave. bfos. posebno biocenoza i vegetacije. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. bfos. rañanje) razvitak života. biolog (grč. pristalica biologizma. dvojedinični. pojas. to klima nagib. biograf (grč. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. fr. binokl (fr. bin v.

biomagnetizam (grč. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. pribora.. prilagoñavanja. sophfa) životna mudrost. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. biopsija (grč. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. biomagnetski.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. bios. tj. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bionika (skrać. bios. biomatematika (grč. svitci) sveta. v. razmnožavanja itd. pr. bios. biol. logia) fil. ontos. crta na dlanu i drugih nekih simptome. bios. države itd. biosofija (grč. biotika (grč. biorizatora. bios. bfos. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. mehanike razvitka. bios) 1912. typos) čist tip. bios. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. bios. aparata.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. biosinteza (grč. lumines-centia hladno svetljenje) biol. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. biotit min. 2. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. praktične eugenike i medicine. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. biopsihologija (grč. bioluminescencija (grč. biostatika (grč. bios. tu ontos postojeće biće) pl. nastala u XX veku. ovako je nazvao 1866. biorizator (grč. biozofija. . skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. bioontologija (grč. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bios. člana društvene zajednice. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. bionegativan (grč. naročito pojave nasleña. grč. biomehavika (grč. techne. bionti (grč. to on. biomantija (grč. neke oblasti. on. stanovnika nekog grada. bios. a čoveka. lat. manteia proricanje) 1. logia) nauka o živim bićima. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. bios.) v. psyche duša) fil. nem. i u vodi). grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). biorizacija (grč. biotehnika (grč. biometrija (grč. bios. biosociologija (grč. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). bios. up. psihobiologija. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. bios. poremećaji u razvitku. lat. jer živih bića ima i u vazduhu. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. bios. orao vidim) med. tj. biotehnologija (grč. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. bios. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. organizama koji izazivaju vre-nje itd. bionomija (grč. sudskolekarsko utvrñivanje. osnovni oblik je fotosinteza. sarkom). bioskop (grč. biotip (grč. kao animalno biće. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. up. čista rasa. psyche. bioskopija (grč. i u zemlji. životni prostor (obuhvata: atmosferu. socius drug. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. god. npr. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. biorizacija. nlat. bios) praktično učenje o životu. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. biosfera (grč. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. npr. bios. litosferu i hi-drosferu. prema izvesnim znacima na telu. bios. bios. npr. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. panpsihizam. operativnim putem.

staklena cev sa lestvicom. bipartitio) deljenje na pola. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. krateo jak sam) v. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. bios.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. nazvala po pronalazaču. dvonog. biro (fr. krut i nadmen. vajalica. biohemija (grč. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. pretežno formalističkom duhu. bis. koinos zajednički. bis (lat. dvonožac. bis. grč. biroutenzilije (fr. bureau. buratine) trg. vunom ili kostreti. burin. biocentrično posmatranje (grč. bios. spol) v. bureau. birgermajster (nem. . birokratizam (fr. bios. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju.. bisegmentacija (lat. planum ravan. kancelarijski pribor. bios. grč. burail) trg.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. ta phainomena pojave. bipedalis) dug ili širok dve stope. Wirtshaus) v. bipedis) koji ima dve noge. davnina. odeljenje. purger. gostionica. birtija (nem. utensilia) pl. polovljenje. biromanija (fr. predsednik mesnog odbora. logia nauka) v. biremis) čamac sa dva vesla. biparticija (nlat. bfos. lat. bureau. bios. bakrorez. birato voj. vrsta polusvilene. bircaus (nem. bis pes noga. torba na sedlu. bi-pes) dvonožna životinja. biplan (lat. bisegmentabilan (lat. bios. ital. kancelarijske osoblje. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). biratina (fr. dvostruka torba (u Lici). bioblasti. biocenologija (grč. deo ekologije. birema (lat. bis. polu-vunene tkanine. bisegment (lat. lat. vrsta lakih poljskih mostova. chemeia) deo fiziologije. burato) pisaći sto. birokratija. biocenotika. bios. sexus. bireta (fr. Wirtshaus) krčma. bigeneri-čan. bios. bis. biocenoza (grč. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). biotomija (grč. naročito u analitičkoj hemiji). ravna površina) avij. po drugi put. biraj (fr. biol. dvostopni. nadlepggvo. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. dleto. birokrat(a) (fr. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. veština) skup metoda. ponovo. segmentum) mat. birtija. biotop (grč. predsednik opštine. mania) želja (ili: težnja. Karlu Birago (1792—1845). vrsta puplina od fine svile i vune. logia) nauka o životnim pojavama. fig. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. grč. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. birger v. koji se može podeliti na dvoje. biofon (grč. biped (lat. praviti grbove. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. ukočenost. burat) trg. bureau. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. biocevotika (grč. birotehnika (fr. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. bios. kancelarijske potrebe. biofizika (grč. birokratizam. bureau. biofori (grč. bakrorezac. bipolarav (lat. bios) koji se tiče života. kao odsečak jedne linije ili površine. birenirati (fr. austrijskom inžinjerijskom oficiru. biseksan (lat. burette) hem. segmentum odsečak) mat. techne umetnost. Burger-Meister) gradonačelnik. birokratija (fr.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. biofenomenologija (grč. nosioci života. buriner) rezati rezaljkom. još jedanput. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. koinos zajednički) životna zajednica. polovina. bir-zeman) staro vreme. bisage (fr. bipsdan (lat. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. birokratski koji se tiče birokratije. bipedalan (lat. ital. bircaus. polovljiv. razdvojenje. polovljenje. birzeman (tur. bira (fr. biren (fr. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. burino) bakrorezačka rezaljka. kancelarija. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. pravila. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. bis. sa dva suprotna pola. bis) dvaput.) mat. bi-pes. razuñivanju živih tela. muz. tj. životni. od kojih je jedna iznad druge. pisarnica. grč. vajati. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. phoros koji nosi) pl. slikovito pričati. bissac) pl. polus stožer) dvopolan. centrum središte) fil.

osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. a izvode ga udaraljke. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. orman sa srebrninom. Keruak). radnjica sa jelom i pićem bez stolova. bituminizacija (lat. busto. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. pravac u psihologiji. bis coctus dvaput pečen. februara. dvoni-zan. trideset drugi deo jedne note. dvospolan. prženo upola na jakoj vatri. naročito Egipćana. dvoobličan. Ifthos kamen) min. biftek (eng. buffetto) tezga u krčmi. dvolist. Bitlsi (eng. bis. bifilaran (lat. biscotto. bis. u dva niza. bisekcija (lat. bis. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bit-muzika (eng. bisilabičav (lat. dvaput pečen porculan bez glazure.) 3. folium list) bog. bistouri. bis. lat. metrička jedinica takta. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. bis. ital. bifluevcija (lat. beat udarac) 2. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. npr. up. bit (eng. biskupije (grč. byssos pamuk. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). bifluere) račvanje reke. series red. biscroma) kuz. Bit je uvek pa-ran. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. premazati) zemljanom smolom. bisextilis) prestupni. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. dvoličnost. buffet) sopstvenik bifea. biteizam (lat. bitometrija (grč. bistoke (fr. dvoboštvo. okrugao dvopek. biheviorizam (eng. bifoličan (lat. bi-. dvosložan. bituminirati (lat. bifurkacija (nlat. bis. šećerni dvopek. bisekstus. naf-ta. asfalti-rati. nem. bife (fr. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bisus (grč. fig. bistrirati (fr. biscottino) mali. Brust) poprsje. krčmica. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. bistori) hir. The Beatles) nuz. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). bitnih (eng. bisekstus (lat. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). hermafroditski. sa jednim prestupnim danom. buffet. Dž. u engleskoj muzičkoj terminologiji. buste. bista (fr. bifer) vot. biformitas) dvoobličnost. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. beatnik) l. petrolej. bitta) brod. biflorav (lat. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bit (eng. ital. flos. bitumen (lat. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. mladići s dugom i neurednom kosom. biscotin. biseksualav (lat. dvorodan. biskup (grč. sto po železničkim stanicama.) prevući (ili: pokriti. obično dug 7—8 st. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. npr. polovljenje. bifepija (fr. bitumivozav (lat. (bitlsi) čupavci. biformis) sa dva oblika. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. asfalt i sl. bifurcatio) račvanje. bitva (ital. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. biformai (lat. domeće. biformitet (nlat. biscuit. okrugao kolačić. bisturi (fr. u džez muzici bit označava stalno. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. bit (eng.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. Ginzberg. pod biskup. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. bisolit (grč. u teoriji informacija. biskoten (fr. onaj dan koji se svake četvrte godine. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike.) pretvaranje u zemljanu smolu. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. filum nit. bit) l. bisextus) prestupni dan tj. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. u debljini od 4 st. ital. peksimit. deljenje na dva kraka. od dva sloga. sa dva cveta. koji ima dva cveta. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. beefsteak) kuv. thećs bog) verovanje u dva boga. grč. posle 28. niz) koji ima dva reda. dvoredan. bistoquet) bilijarski štap. biserijalan (lat. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. ponašanje) psih. floris cvet) bog. grananje ili cepanje na dvoje. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). biskroma (ital. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. bistrer) slikati (ili: boji-ti. ital. behaviour vladanje. ital. u asfalt. episkopfa) v. konac) dvoni-tan. biferan (lat. reke. syllabe slog) gram. epfskopos nadzornik. bifti (eng. orman za stono posuće. biskvit (fr. grč. lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. sexus spol) koji ima oba spola. dvaput kuvan) dvopek. 2. bythcs dubina. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. bis.

blenna sluz. sulfid cinka. blastemia) vot. blenoftalmija (grč. prema potrebi. blastema (grč. bikefalan. sluz. blenorea (grč. neosetljiv. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. bicinij(um) (lat. blasfeman (grč. bis. blenna. blastozoid (grč. kuditi. radi odstranjenja. blasfemija (grč.) otupelost. heraldika. obesvetilački. bihromatičav (lat. velosiped. carte blanche) čista bela neispisana karta. bjanko menica čista. biceps (lat. i blastocistis (grč. blenna. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. chroma boja) dvobojan. tobožnje trgovanje. metra materica) med. pogrdan. kompozicija za dva glasa. blastos. ñerma koža) fiziol. neosetljivost. Blende) apx. blamer) osramotiti. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. karta bjanka. blanche) pr. blastoderm (grč. blasphemos) bogohulan. karanfilića i šećera. kožica zametao g mehura. prekor. bjanko. radi špekulacije razlikom u cenama. grdnja. korita. kuñenje. bizzarria) muz. bis. obesvetilac. alat. nauka o grbovima. blenna. blason) grb. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. hartija. eteb povraćam) med. kapavica. belilo. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. zasićen i presićen. obesvećivanje. zapaljenje sluzokožnih žlezda. blenadenitis (grč. blenna) kec. belo. udubljenje u zidu sa svodom. zasićenost. sluzna srdobolja. blaser. lat. blanco) v. opt. blastos. rheo curim) med. bicikl (eng. huljenje. blaziranost (fr. blamirati (fr. bicintum. canere pevati) huz. regnymi izbijam. blejzer (eng. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. blanket (fr. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blastema) biol. pomorandžine kore i soka. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. us. blanko-trgovanje prividno. potpuna sloboda rada. kredit bez pokrića.). blenotorea (grč. cimeta. bruka. neispisan. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. bišof (nem. mladica. slepa vrata. psovka. blenengerija (grč. dvoglavi ručni mišić. blastula (grč. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. fiziol. ukor. bicarija (ital. beloća. blenna. bicycle. španski zid. blenna. belina) trg. rñav glas. pupl>enjem). izdanak. blamaža (fr. čist. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. neograničeno punomoćstvo. zametni mehur. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. rheo tečem) med. min. cyclus krug) točak. pokuditi. bis. bicyclist) onaj koji tera točak. nlat. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). blastos. očiju. oblik) biol. tj. grč. . 6t6s uho. potpuno odrešene ruke. spolnih organa i dr. blasphemfa) pogrda. curenje iz ušiju. bianco belo. izneti na rñav glas. aden žlezda) med. čist formular. neispisan. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). tj. čist. ophthalmos oko) ked. blašpe (fr. blasfemist(a) (grč. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. svetlosti sa strane. kapavac. blenometritis (grč. bjanko (ital. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. meros deo) biol. blastule. točkaš. bogohuljenje. povraćanje sluzi. huljenje na boga. blastos klica. Bischof biskup) piće od crnog vina. blanc. klica. v. blastos. bi-. punomoć samo sa potpisom. blekvud (eng. blanš (fr. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). belina. blanche) beo. enteron utroba) med. bela boja. blastula) fiziol. kephale glava) v. grditi. blanko-kre-dit otvoren kredit. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blazon (fr.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. prazno. blenoragija (grč. blenna. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. obrukati. blastomere (grč. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. blamage) sramota. blena (grč. od dve boje. sukno za filtriranje. kystis mehur) fiziol. vrsta šampanjca. bicefalan (lat. procurim) med. biceps) koji ima dve glave. preživelost. blastomikoza (grč. grč. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. zametni mehurić. slepi prozor. sluzni proliv. lučenje sluzave tečnosti. blenda (nem. gei. preživeo. zapaljenje veznice očnih kapaka. Bucherschrank) orman za knjige. blastos. blastem (grč. mykes gljiva) ned. eidos vid. kart blanš (fr. blanko (ital. beo. blaziran (fr.-fr. im. biher-šrank (nem. blenemeza (grč. biciklist(a) (eng. velosipedist. black (fr. blenna. blasphemćs) bogohulnik. blase) otupelih osećanja.

vojske. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. blefarizam (grč. oblaganje čeličnim pločama. suženost očnih otvora. prevari. karaula. zavara. blooming condition) sp. obmane. spadnutost očnih kapaka. bluette) varnica. Blitzkrieg) voj. bleh (nem. blindaža (fr. šanca gredama. blista (fr. pretvarati se. farsa. blokada (fr. duhovita sitnica. bacakanje. hapsana. varati. zajednica. grč očnih kapaka. zavaravati. ital. obmanjivanje. blokhauz (nem. bluff) plašiti. ital. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. an blok (fr. udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. Blume) poznavanje cveća. blessure) ozleda. zatvor.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. svetao. prevrtanje. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. blefaritis (grč. vojnički koporan. iskra. sličan svirali. blokaža (fr. ojačavanje rova. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blinder) fort.) pl. nemir kod teških bolesnika. Blitz munja) v. zastrašivanje. automobilu. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blefaroftalmija (grč. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. fig. bluming kondišn (eng. od finog pšeničnog brašna. . Blockflote) nuz. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). blenna. blindirati (fr. npr. zatvaranje železničke skretnice. tip. ruski kolači. opsada. blepharon. oklop (na ratnoj lañi. osobito u sportu. zapaljenje očnih kapaka. blokirati (fr. treptanje. blokiranje (fr. blefarospazmus (grč. blestrizam (grč. blepharon. ptosis pad) med. trupac. blickrig (nem. blestrizo bacakam. blokada. blondin) plavušan. zatvoriti skretnicu. blepharon očni kapak. blef (eng. blondine) v. celina. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. poza. ñuture. phimosis suženje) med. čamcu. blondinka (fr. plavuša. tip. žmirkanje. dobro. blepharon. aden žlezda) ked. obmanjivati. ophtalmos oko) med. tome sečenje. gomila (knjiga). naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. up. blepharon. Blockhaus) voj. zaštićivanje od zrna (projektila). povreda. mali pozorišni komad pun desetaka. osigurati od zrna. bluza (fr. iskrica duha. bloccata) voj. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. bloquer) v. blindage) fort. avion). uron mokraća) med. sluzave mokrenje. kulica. automobil. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. spasmos grč) med. blokflauta (nem. klada. bloki-ranje. podizanje cveća. mermera). municije i sl. blonda (fr. mustrama od cveća. hvatati na zbunjivanje. blond (fr. tvrñave. blefarotomija (grč. up. mladić plave kose. blouse) laka gornja haljina kod žena. nazvala zbog žućkastog sjaja. veliki odlomak stene. plomber) pogrešno. žućkast. blocus. kol. mnoštvo. blepharon očni kapak) med. avionu). praviti se. bacam tamo-amo) med. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. fig. blonde) čipka od sirove svile. blefirati (eng. ojačati rov. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. Blu buk (eng. šanac gredama. rezanje) med. slični palačinkama. blok (fr.) voj. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. čamac. biondo) plav. blond. okloplji-vanje. plavojka. blondine) devojka ili žena plave kose. blombirati (fr. Blue Book) „Plava knjiga1'. kicoš. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. dosetčica. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. blefarofimoza (grč. blumirati (nem. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. en bloc) naveliko. gomila. munjeviti rat tj. zbunjivati razmetljivom reklamom. blinji (rus. hrpimice. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. obmana. sveska za pisanje ili crtanje. blesura (fr. zaplašiti. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. blondina (fr. treba: plomba. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). velika količina (robe). blepharon. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. zatvaranje sa svih strana grada. cvećarstvo. otvorene boje. udvarač ženama. treba: plombirate. pivo. bacanje prašine u oči. blomba (fr. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blumistika (nem. blefaradenitis (grč. opsada. blondin (fr. fleš. panj.). bloc) veliki komad (npr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. ucelo. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. hvalisati se. blondina. Blume cvet. plomb) pogrešno.) med. blefaroptoza (grč. grañ.

moreuz. studenti i dr. raste na Kosovu. fr. bojler (eng. bojkot (eng. boatu (fr. bobinet (eng. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. boetetika (grč. boiler kazan) kazan. god. kosovski božur divlji božur. dečak. boy) dečko. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. kotao. boei) v. eng. u Rumuniji: plemić. deminutiv imena Robert). bogus) irsko narodno piće od vode. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. iznos berbe grožña. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. up. v. boit-tout) čaša bez postolja. bogus (ir. boza (pere. bodega) podrum. proizvodi se u predelima severno od Liona. tur. beaujolais) vrsta francuskog vina. rakije. fiz. bobslej (eng. božole (fr. Bodriti pl. bobine) kalem (za konac). boa. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). klanac. fr. Hrvatskoj. sluga. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). po nače-lu: dok traje nek laje. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. prirodnim životom. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. upravlja zemljom. boabab (amh. Džemsa Bojkota. planinski tesnac. božur (arap. bogdo-lama (mont. koji »sive svojim naročitim. kablova. buza. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. udav (najveća zmija u Africi i ist. pere. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. čergari. bob (eng. bu za. bobadiljizam nepravedno. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). kod anglosaksonskih naroda. vinara. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. bogaz (tur. momče. engleski til. v. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. + 1502. bobbinet. bodmeraj (nem. bodul. Makedoniji. boi-najf (eng. bogumili pl. boheme) način življenja boe-ma. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. drevna pijanica. bojler. bonrin) plemić koji je i ratnik. lažno optuži-vanje (po šp. kod bojkota strane robe u nekoj državi). prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. fig. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. bottomry) trg. bahader) pl. krčma. kor. npr. prekid svakog op-štenja s nekim. književnici. boa (nlat. Bodmerei. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. . bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll.) bog. pamučni til. bogumili. naročito plemić veleposednik. patareni. život od danas do sutra.. baka. zmijski car. Bugarskoj. bogaz grlo) grlo. bobslej. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. umetnici. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bojer (hol. Indiji). bogomili pl. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. bogatiri (tur. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. bova (ital. bojkotovati (eng. boduo (ital. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. bobi (eng. ispičutura. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). kalem od namotaja bakarne žice. baobab. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bodolo) ostrvljanin. nadimak londonskih policajaca. Obotriti. bodega (šp. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. boemerija (fr. boj (eng. bohemes) pl. duhovni poglavar u Tibetu koji. blue-stocking) „plava čarapa". zajedno sa dalaj-lamom. skraćeno: bob. ždrelo. bobina (fr. guša. fig. crven kao krv.Bob je. šećera i drugih dodataka. od danas do sutra. to bob) v. busur) bog. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. boja (hol. kajmaka i šećera. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. Bosni. bobby) pl. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. v. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. neuredan život. fig. bojar (rus. boiler v. boemi (fr. magazin s robom u luci. ili na oboje ujedno. Dalmaciji. boa constrictor) zool. po pravilu neuredno. induk-cioni kalem.

bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. boks. bolero (šp. do struka. bole zrak. železna ili čelična lopta. boks. bombe. bolletta. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. bocage. praćen pesmom. lat. sp. boksit min. bolos) hem. box) sp. boleta (ital. boks (eng. boksovati se. šećera. kutija. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. balon. bollo. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bolus.. pod. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila.boka 122 bomba boka (ital. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bouche. grč. bombos potmuo. metron) fiz. . boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). box) 3. vrč. bokser (nem. boksovanje (eng. šp. up. bokskaf. box) pesničati se. zatvor za potkivanje nemirnih konja. bolometar (grč. Voheg) 2. box) 1. bokasin (ital. zračni termometar. boxcalf) 2. oružje za bacanje. dubok ton) voj. bolidi (grč. atomska bomba. bolvševiki „članovi većine". bolldos hitnuto. bolas (šp. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. strela) pl. nekog aromatičnog voćnog soka i dr.000001 * °S). ital. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bolonjska škola slikarska škola koju je. veća čaša s poklopcem. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. do tetke kategorije (preko 79. bokser (eng. ulaz. ma-njina. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. boks (eng. boksovati se (eng. bolus. rudnjača. boljševici (rus. naziv po mestu Bo (Les Baux. boletus pečurka. hidrat čiste gline. bulletta) cedulja. bomba (fr. bol (lat. loža u pozorištu. bosco. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. fr. boksati(se) v. bolus (lat. ngrč. boccale. bucca) usta. bocca. gitarom ili tamburinom.378 kg). kineska tajna organizacije. „plemenitoj veštini". ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. moreuz. okamenjena gljiva. bolos) v. nlat. svaka runda 2—3 minute. up. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. boling-grin (eng. pesničar. v. bokseri se dele s obzirom na težinu. v. živa i okretna. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa).. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bolis. ital. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). bolivijano (šp. lemnoska zemlja. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). razreñene od strane Lenjina. bolus. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bocassino. srednje veličine. boljševizam (rus. tzv. kastanjetima. ručna granata. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. bascagium) šumarak. astr. bol. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. potkraj XVI veka. bolites pečurka za jelo) kol. ušće. boks-meč (eng. tući se pesnicama u rukavicama. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. zbog čega se mogu i danju videti. šumica. priznanice. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. bocal. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". bola (eng. bokaža (fr. boxer) 1. fr. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. bok-sovanje. buldogu slična rasa nemačkih pasa. pesničanje u rukavicama razne težine. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. up. zaliv. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). glavom i leñima. staklene bočice kru-škasta oblika. sp. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. grč. 1555—1619). bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. lug. kratak. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. većina. bomba. koja je 1900. jedan od glavnih izvora aluminijuma. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. Bokseri (kin. pristalice boljševizma. bulengren. ital.800 kg). guranje i udaranje nogama. Francuska). bokal (fr. osnovana oko 1890. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. velika bokasta boca. bolonjske bočice fiz. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. otvor. grč. grč. boks (eng. bolstit (lat. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana.

preterano kitnjast. poslastica od istopljenog. nasleñena dobra. otmeno držanje. nlat. poboljšanje. bombardier) voj. bujica reči. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bombastičan (eng. bombaš (fr. bacač bombi. veritet). sujeverni popovi. nalog za plaćanje. nalozi koji se isplaćuju odmah. u dobroj nameri (učiniti. Americi. vrsta keplovane svilene tkanine. bonhomme) dobričina. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. prostosrdačan čovek. potvrda prijema. bono modo (lat. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. imetak. boneta (fr. ukusno namešten stan i sl. bon-sans (fr. bonomija (fr.. bombasin. nadmen. sigurnost nekog potraživanja (supr. bonaparte™ pl. naknadno pridošle dobra. čičica.). bond (eng. bombarder (fr. preteran. bona mente (lat. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bon) trg. ukusno nameštena soba. odštetiti. prav. fig. bondir) skakati. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bombardirati. up. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bonaca (ital. ljubavnim izjavama. dobra. bombazen (fr. bondruk (nem. dobronamerno.. bona fide) dobronamernost. bombast (eng. dobra (ili: imanje) maloletnika. v. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bonitet (lat. visoko-paran. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. nasledna dobra. poboljšati. proneti se. pamuk. bono modo) dobrim načinom. popravljati. bombo) vrsta rakije od ruma. bombardovati v. onaj koji vrši bombardovanje. bombe) v. bonitas) dobrota. brašna. bondirati (fr. bombarder. sveštenici Budini u Japanu. bons a vue) pl. krupnorečiv. fig. bona minorum (lat. bombyx svilena buba. vrsta pamučne tkanine za podstavu. zatucane popeskare. prirodna obdarenost. popraviti. bansek. bonom (fr. vata za ispunjavanje haljina i sl. bonz a vi (fr. bombyx. bona hereditaria) pl. bombona. bombardeur) voj. bombiks (grč. često sa dodatkom želatina. slada (malcbombona) ili voća. bombikometar (grč. bombona (fr. odšteta. kazati). bonbon. naivnost. svila) pamučna svila. trg. prav. fr. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. grč. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bon pour) dobar za . u kojoj se drže bombone. svi-lasta materija. naivčina. dosañivati kome (molbama. bon (fr. platna sposobnost. bond) pismeno jemstvo. bonum dobro. valjanost. grč. priznanice. po viñenju. vojnik bombaškog odeljenja. bona (fr. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. osoliti koga. nego potiču od neke druge strane. pl. bombycinus. bonvivant) veseli brat. poboljšavanje. služavka. muskata i šećera u Sev. Kini i istočnoindijskim zemljama. facere. izvrsnost (u smislu izrade). dit. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bombyx pamuk) zool. . bombonjera (fr. istoč-noindijski kaluñeri. dadilja. bonbona v. veseljak. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj.. propinjati se. svilena buba. bacati avionske bombe. važi za . bombardare) voj. bona fide (lat. podskakivati (na konju). Wandriegel. unutarnja vrednost. . na lep način. bona minorum) pl. delovi imanja koji nisu ostali od oca. bonificatio) naknada. preterana prostota. bo-nifier) naknaditi. naduven (način pisanja.) pl. bon sens) zdrav (čovečji) razum. obaveza. svila. svojim pesmama i sl. obično ukusno i luksuzno izrañena.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bona hereditaria (lat. bon ton) dobar ton. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bona (lat. bombe (eng. poverljivost. bombardje.. sviloprelja. bona dobra) 1. bonhommie) prostosrdačnost. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. tobdžija. bonifikacija (nlat. aromatiziranog i oboje-nog šećera. . 2. bonvivan (fr. lat. bombardirati (fr. bonum. bonton (fr. nalog za izdavanje neke robe. bombardovati. bonsek. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. izražavanja). bonze (jap. bcmbyx) 1. mirnim putem. dobrodušnost. bombast. imanja. ostavština. priznanice. bombyx pamuk. bombardje (fr. bonette) voj. bonificirati (lat. bona adventitia) pl. fig. imanje. popravka. bombast) lit. bona adventicia (lat. lat. menica. prav. popust u ceni. vrsta ženske kape. konfetama). bonne) 2. bombaš. bon pur (fr. bonbon) šećerlema. devojka za decu. bona mente) u dobroj nameri.

burdelj. borda (fr. oblo-žiti lañu daskama. board) l. o biljkama i rastinju. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. borda 2. bord ov tred (eng. daska. bordižati (ital. nešto sitno. bossage) arh. bore] v. sto za kojim se drže sednice. arap. grundirati. borde) l. znak V. bortna (nem. bonum) dobro. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. severni vetar. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. borani. borgis (nem. burani) zelen mlad pasulj. Borussia. bordeaux) boja crnog vina.) v. laña. up. bordura (fr. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. igre (američka. sudnica. ulublji-vati. kamene meña-še. spisak računa. bordereau) trg. jedna vrsta plesa. bord) 2. up. mrke boje. fig. board of trade) trgovačke komora. bostan) lubenice i dinje. boselaža (fr. jedinjenje bora. bordaža (fr. opus rusticum). mržnja na Pruse i sve što je prusko. tamnocrvene. hen. borusomanija (nlat. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. botanika (grč. kvrga. bosseler) ulubiti. nadleštvo. venac. grč. borner) ograničiti. bording-haus (eng. važan za industriju. borax. fr. nerazumljivo. boršč (rus. glup. neiskusne. hrana. sreća. brežuljkastim. borne) ograničen. bordure) ivica. biljni) poznavalac bilja i rastinja. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. bording) kor. igra karata slična vistu. tj. ograničiti se. umeravati. sa četiri igrača. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. bosse.) pl. grč. bosaža (fr. borati (nlat. bordat (arap.811. oivičiti. državna korist. pervaz. soli borne kiseline. omeñiti. porub. borda (arap. Borgis) vrsta štamparskih slova. gajtan za opšivanje. gipsa. lista. trava. rub. talasaste figure. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). zeleno. korist. bona. botano. Borussia Prusija. preimućstvo. novčanik vrednosti. voska. boreas. sto. Aziji i Kaliforniji. Bord. dar. javna radnja. Americi.bonum 124 botano- bonum (lat. boreas (grč. up. bordo-boja (fr. bornirati (fr. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. širit. bordage) oblaganje lañe daskama. bordat. bord (nem. moru. redni broj 5. fig. botanizirati (grč. mali. 2. ivica. u grupi). bording (dan. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. ital. bašta. pervaz. materijal za oblaganje lañe. baviti se biljkama. odbor. savetovanja. bu ši lica. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. tur. bord (eng. Bohrmaschine) naprava za bušenje. čvrga. bordo-vino (fr. ograni-čavati. vrt. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. borniran (fr. borealan (grč. bosirati (lat. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. borealis) severni. bordel (fr. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). boselirati (fr. pl. manja laña u Ist. okrajak. boraks (nlat. borax) hen. boranija (arap. bonum publikum (lat. talasastim figurama. javna kuhinja. kozmetiku i medicinu. a manja od garmonda. bosokteriti (od nem. kost. borer (nem. mahune. element atomske mase 10. Muhamedov ogrtač. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. nešto uprošćenija vrsta valcera). nazvan po gradu Bostonu u Sev.(grč. boston) l. porubiti. buraniyya. phobos strah) strah od Prusa. bor (nlat. raditi ispupčene. novac za hranu. šare. me- nica. . boreas) severac. opšte dobro. sprovodio pismo. tj. bostan (tur. fig. bosa (fr. borusofobija (nlat. bosselage) rad na ispupčenim. sud. bor-mašina (nem. bosko napasam. skučen. način otesavanja kamena. krstariti. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. porubljivati. umeriti želje. bozza) grba. botanike) nauka o biljnom svetu. bonum publicum) dobro države. nemetalno čvrsto telo. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. boreiaios. sever. postaviti granične belege. porubljivanje. bordello) javna kuća. izvod. boston (eng. bordirati (fr. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). buraq) hen. nevažno. Bohrer) burgija. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. bordro (fr. ivica lañe. tačka topljenja 2030°. ital. botaničar (grč. pervaženje. borda 1. botane trava) skupljati biljke. bortna. fig. bora (ital. bordel. opšivanje. ograničen. botanikos travni. border) ogoliti. knjiga u kojoj su računi.) 2. šarama. veća od pešta. opšivati. kor. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. vrlina. lat. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. sred. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. Borte) v. okvir. gostionica.

teško. bravo) l. apotheca) dućančić. spor i težak govor usled mane u govornom organu. pesništvo. pepsis kuvanje. lak ribarski brod sa dva jarbola. botane. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. ital. botriiti (grč. bravura (fr. botane. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. valjan i vredan čovek. botane. bradifazija (grč. botelar (nlat. bošča (pere. rñava. hvalisavost. bradimaseza (grč. ital. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja.). botriitičan. ital. najmljeni ubica. tur. brabanta (fr. botanofil (grč. roba za odbaci-vanje. mykes gljiva) med. bradilalija (grč. čarape) uvijen u bošču. bolesna usporena delatnost srca. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. botanika. šamija. botriotičan v. bradispermatizam (grč. botane. botellarius) šef kuhinje. teško. braggard) razmetljivost. bradys. botrys) grozdast. pokvarena roba. bogće. botane. u obliku grozda. brabante) trg. Mthos kamen) min.-tur. lat. kelner. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. 5. botanomantija (grč. kepha-1e glava) zool. brabantski vojnici koji su. „Marseljeza" belgijske revolucije.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. odlično! bravo (ital. bradisurija (grč. botanologija (grč. biljožder. valjano. gluvoća. botriomikoza (grč. crven izraštaj na ruci ili nozi. botarga (nm. sluga. vrsta duvana. v. boutique. nauka o biljkama. 2. kardfa srce) med. boča (ital. psa i dr. vrlo lepo. botel (od nem. biljojeda životinja. masaomai žvakati) med.) 2. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. bragr) pesnička umetnost. platno kojim muslimanke skrivaju lice. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. govorim) med. bragozzo) pop. bošonerija (fr. vinara. odlično. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. boche) v. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. philos) ljubitelj bilja. akuein slušati) med. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. okamenotine grozdasta oblika. stranturija. Bafel) trg. lalia govor) med. bradilalija. bradys. botega (ital. čuvar životnih namirnice na brodovima. bavella. sjajno. bota larga. botrys grozd. krčma. botrys grozd. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). marama. botella. botriitičan (grč. delija. uron mokraća) med. od usoljene ikre morskog lipena. geol. čamaca i dr. povezača. botroilit (grč. botane. botulizam (lat. . vrsta holandskog platna. botanološki. pri mucanju). balota. botrys grozd. širokočlana trakulja. u južnoj Evropi i na Levantu. bradilogija. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bradiekoja (grč. bradikardija (grč. junačko delo. botanofag (grč. hvastanje. gaće. bradys. botane. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. botanografija (grč. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. bravura) valjanost. botane. bottarga) jelo slično kavijaru. hrabrost. bocherie) Nemci. phemi kažem. onaj koji voli da se bavi botanikom. teško slušanje. kamen grozdasta oblika. junak. bošerija. botriokefalus (grč. tako je! bravo (ital. Brabansona (fr. bravisimo (ital. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. okamenjene biljke. lithos kamen) pl. tunjevine i dr. mala trgovina. otpaci. aria) »uz. up. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). junaštvo. bofl (ital. tro-vanje pokvarenom hranom. furda. botanoliti (grč. botriotičan. sporo prokuvavanje hrane. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. bragerdizam (eng. 3. teško žvakanje. usklik u znak odobravanja. botarga. bravour. botulus kobasica) ned. -ites) pl. sperma seme) med. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. bradipepsija (grč. boščaluk (pere. bravoure. brabansoni (fr. botanolog (grč. brabancons) pl. phagos) zool. 4. bravur-arija (fr. bradys spor. bottega. varenje) med. pregača. grapho) opisivač bilja i rastinja. bili u engleskoj ili francuskoj službi. up. pr. bragoc (ital. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. rñava probava. bohca) l. nem. bothrion jamica. up. v. boš (fr. bradys. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. naročito u HP veku. bošerija (fr. bradys spor. neustrašivost. fr. živi u tankom crevu čoveka. težak. bradys. geol. bradys. bradilogija med.. bragura (stnord.

nizak. brachys. mali. brachiale) narukvica. suprotno: makrobiotika. čovek koji ima kratku lubanju. ručni) mišićni. branchion) pl. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. Amerikancu Dž. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. lokalne izumiranje jednog dela tela. brachys. nekroza. branhus (grč. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. broad-side) kor.(grč. bramanizam (sskr. brahmana) pl. struka. kephale glava) ampon. uroñena kratkoća prstiju. nasilan. sitan.) hvalisati se. bramani (sskr. naročita. brahidromičan (grč. lat. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brachialis mišični. fig. uža oblast zanimanja. koji ju je prvi objavio. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brahijum (lat. bramaizam (sskr. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. obično 6 do 7. engleskom mehaničaru Bramah-y. ruka. priperak. naročito donji deo ruke. koji je kratke staze. brahigrafija (grč. brahma) v. brašna (fr. brancard. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. moć. Brahma. bracelet. med. braunijanizam med. sila. brahiodonti (grč. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brachys. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brahibiotika (grč. Brama (sskr. brand (nem. brahijalan (grč. brakadabra fbracadabra) v. brachys. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. tj. brašna. biti junak na jeziku. brahi. brahidaktilija (grč. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. ali se krije u samom smislu rečenice. Bramarbas (šp. brachys. braun) otvoreno mrk. brahmanizam. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. brazilin. phrasis govorenje) med. barut. bramarbasirati (šp. brauning (eng. u sisara. odsek. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brahigraf (grč. Brauningu). gangrena. branža. brahibiotičan (grč. npr. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. brachium. ital. Brand požar) brod na jedra. brendi. brahilogija (grč. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. odus. brankar (fr. v. kratkovidnost. nekog posla). od prstiju do lakta. branche) nosila. bradys. tj. junak na jeziku. brazilejin v. koji je smešten u kundaku. Brand) med. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brachfon) mišica. odćntos zub) zool. nasilnički. brahikatalektičan (grč. brander (nem. škrge. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. brandy) v. brahikefal (grč. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. braunijanci pl. nepotpun. branchos) med. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). poziv. stenograf. brandi (eng. brachlon mišica. branca) grana. brankar-kola teretna kola bez lotri. Bramahova brava. brahmanizam. ogranak (jedne nauke. brad-sajd (eng. šalitra i sl. zapaljenje krajnika. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. kestenjast. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. prema tome. lat. branhije (grč. daktylos prst) ampon. poreklo bolesti je. brachys.) kratkovek. promuklost. bractea list) bog. braon v. brazletna (fr. me tron. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). strana broda. brahimetropija (grč. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. grč. ručni. ruka. v. brahilog (grč. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. zool. Brajtova bolest (nlat. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. 1749—1814).bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. up. 1789—1858). Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brachys. . ret. braun. nejednake veličine. branche. morbus Brightii) med. Brahma) v. brachys. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. Brahma) v. branža (fr. abrakadabra. up. smeñ. orao vidim) med. pristalice učenja Džona Brauna. deo. grivna. v.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. braunijanizam. M. brachy-katalekti-kćs) četr. rukunice (na kolima). paljba iz topova sa jedne strane broda. bradifrazija (grč. brachys. koji živi malo vremena. branche) v. 1735—1788). bramar) hvalisavac. brazilejin. brakteja (lat. brahmanac.

nauč-nike i političare. brachys. metron) med. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. viola di braccio) muz. kratak izvod. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. bez uvijanja. koji su. 1795—1860). bremzati. tele daleko. životinje kratkih krila. brachys. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. insekti koji imaju kratka krila. kočiti. Brahmana (sskr. brachfon. brahiptera (grč. brahiopode (grč. dekret. brač (ital. brevijacija (nlat. loqui govoriti) kratak. zakočiti. breviatio) skraćivanje. vladaocima i dr. chronos vreme) kat. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. skia senka) geogr. uzetost grudi. zool. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. kratkih nogu. teme. Brahma) starije učenje o Brahmi. pesnike. brevis kratak. brevipedan (lat. d'. brandy) rakija prepečenica. sa diplomom. veoma rasprostranjene morske životinje. četr. Brahman) ind. brevet d'invention) pronalazačka povelja. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. pes noga) kratkonog. petalon list) bog. brachys. brahipneuma (grč. g. a'. kratak spisak. brahma) indijska religija. skraćen naziv za brahiteleskop. breda vrsta mašinske puške. brachys. ukočiti. viola. kratak dah. kratkim putem. brevis kratak) muz. breviarium) kratak pregled. brachys. kratkih krila. imaju dva kapka. brahisilabus (grč. brevijatura. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. brachfon.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. = hipnotizam. brekfest (eng. rpeb dišem) med. bredizam med. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. tj. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brahihroničan (grč. linija pada za najkraće vreme. breve d'envansjon (fr. typos otisak) ouz. štampanje nota. brek (eng. srednji deo lubanje. brahiscijan (grč. brachys. skopeo gledam) opt. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. brahipteran (grč. brsvi manu (lat. pismo. brahikefal. breviarium) v. brevijarij(um) (lat. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brahmanizam (sskr. kratkih nogu. brahistohrona (grč. bremsen) teh. temno sečem) hir. kočnica. pods. brahiotomija (grč. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. bregma (grč. kratkokrilan. sipnja. chronikos vremenski) kratkotrajan. brev(e)tirati (fr. povlastica. patent. Brahma (sskr. nota koja vredi za dva cela takta. kraća improvizirana fraza u džezu. up. bremza™ (nem. astma. brevis. brevete) pr. brevijar. povelju. Brahman (sskr. brahiteleskop (grč. štimuju u s. brahipodav (grč. bremsen) v. v. otprilike osam vekova pre naše ere. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. brendi (eng. brevilokvij(um) (lat. brachys. podos noga) kratkonog. odsecanje ruke. brahipetalan (grč. kratak izveštaj. breve (ital. molitvenik. uspravno). brachys. a izvode je obično trubači i saksofonisti. pus. breviatura) v. up. brahipneja (grč. (fr. sa poveljom. brahmani (sskr. dajući oduvek sveštenike. . apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. točkanica. brevis (lat. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brachy-pneuma) med. brachistos najkraći. skraćenje. kratkovremen. patent. brevijarij. brev(e)te (fr. pteron krilo) pl. fil. kratke latice. i po tome liče na školske. break) otvorena kola na 4 točka. brevijar (lat. neku vrstu komentara Vedama. brevijatura (nlat. brevis. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). brevet) diploma. ruke. breakfast) doručak. brevijacija. brahmaizam (sskr. brevi manu) otvoreno. komanda za prekid borbe u boksu. Bremse) teh. brahit opt. koji ima kratke cvetne listiće. osnovana. kratkih latica. breve) svaki zvanični pismeni akt. brahicefal antrop. breveter) dati. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. izdati dekret. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. grč. vrsta tambure za pratnju. brandi. bremzovati (nem. up. brachys. muz. patentiran. diplomu. breviotipija (lat. odmah. sprava za merenje mišice. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. patent. bremza (nem. naročito papino pismo državama. sažet i jezgrovit govor. brachfon ruka. koji ima kratke metričke stope. sa patentom. lovačka kola sa 3-6 sedišta. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. bregma) anat. cikloida. podos noga) zool. povelja. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). na razdaljini. sp.

naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. voj. zarezivati nekoga. rasprsan. bretelle) uprta. razornost. brigata) l. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. odboj lopte od ograde. odska-kati od ostalih. vrsta mirišljave masti za kosu. briket (fr. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. brilijant (fr. briser) rasprsnost. briljirati (fr. bretona (fr. brigg) mor. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). brilijant. velelepnost. nem. utvrñenju). učiniti da se nešto odbije. brik (eng. brillant. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. odličnost. brezza) blag morski vetar. brefotrofeum (grč. otuda fig. odskoči. razbijač. živahno. ital. sa strane. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. briljantan (fr. brillantine) kozi. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brigantine. briljantin (fr. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. brizomant (grč. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. lukavo. divan. brephos. brigadist (fr. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. pokrajini u severnoj Francuskoj). 2. presovati u obliku opeke. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. vo. brikolirati (fr. šteta. brycho škrgućem. naročito brilij aktima. bretanja (fr. rasprskava. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. voj komandant brigade. lopte. brillare) sjati. brigadier) l. bedemu. breča (ital. mala jedrilica sa dve katarke. brigma. brisant) koji lomi. sposobnost rasprskavanja. bricola. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. bradu i brkove. blistati. 2. v. veličanstven. brigade) član radne brigade. bretagne) stari francuski ples udvoje. brenovati (nem. brigade. brefotrofeum. razorna snaga. pljačkaš. za sto naoružanih ljudi. vrdati. fig. brikola (nlat. zaobilazno. uštrb. brigma (grč. rasprska-van. tropheus hranilac) nastojnik. tropheus) v. sabijen u obliku opeke. prekoramnik. brygmos) med. up. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. briller sjati. brig (eng. brefotrofij. kaiš za nošenje tereta. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. briquette) nešto u obliku cigle. briza (fr. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. upravnik bre-fotrofeuma. v.brener 128 brimada brener (nem. hozntregeri. hajduk. bric-a-brac) starudija. 3. fr. starež. oramenice za držanje čakšira. obzirati se na nekoga. briketaža (fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). cigle sitan. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. blistavost. konjički podoficir u francuskoj vojsci. telalnica. krasan. brig) mor. blistav. brigantina (eng. fugovanje. brigant (ital. brilaite (ital. breche. brephos novoroñenče. razne umetničke stvarčice. briljantina (fr. prednji valjak na spravi za predanje. brigadist. odličan. up. brizantan (fr. brillant) sjaj. plahovito. brizo spavam. brefotrofij(um) (grč. brillante) iuz. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. fr. ital. sijati. breša (fr. briketirati (fr. brikabrak (fr. brizer (fr. brizomantija (grč. 2. bretela (fr. bricoler) odbiti. bretele naramnice. brigg. voditi računa o nekome. vidno se isticati. brimada (fr. razara. u prah pretvoren materijal. lopte ili jajeta. divota.. briljant v. brig. briljantirati (fr. brigmos (grč. brig. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. jajeta i sl. povetarac. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. ital. veličan-stvenost. prolom. svetao. ital. fig. brigadir (fr. breccia) kol. briser. naročito starinske. briqueter) popločati ciglama. tropheus) zavod za nahočad. brizantnost (fr. koji razmrskana. breccia) voj. Brigantine) tor. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. breskva (pere. briseur) lomilac. brigmos. remen. svetleti se. raskoš. brigada (fr. brefotrof (grč. brephos. starinarnica. ne raditi časno. par brikol (fr. prelivati se u svetlosti. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. prodor (u zidu. briller. brizo. raditi zaobilazno. vetrić. par bricole) posredno. . cigle.) bog. brennen) l. briljantnost (fr. fig. rukovodilac radne brigade. fig. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. up. kod bilijara: odskok. buntovnik. blistati) sjajan. fig. zavod za ishranu i podizanje dece. — št. brigante) drumski razbojnik. briše. odskočiti. veoma vatreno.

brinet (fr. brinete (fr. element. sa utkanim krupnim cvetovima. naročito slikama. nlat. ulep-šavati izmišljenim dodacima. brioso) muz. broker) trg. up. oktobra do 24. bryon. srebrom. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. brusquer) brecati se. broderie) vez. makler. srebrnaste boje. telalin. sličan mahovini. so bromovodonične kiseline. šumno. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). vrsta žutog. srebrotkanica. brokanter (fr. bryon mahovina. broccato) zlatotkanica. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. up. kulturno središte. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. broker (eng. mesto srebra. broder) vesti. osnovanom 1805. nlat. bromatologija (grč. brimera UŠ god. trovanje bromom. trgovina vezivom. brojler (eng. upotrebl>ava se. poznati lek za živce. god. magleni mesec (18. up. seizal. bromoform (nlat. e. brokantirati (fr. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. tela-liti. bromural (grč. pre n. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. crvenkastomrka teška tečnost. obrec-nuti se. utisnutim u zlatu i srebru. životinje iz porodice „pamekušaca". briologija (grč. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. od 23. bromid (grč. vezenje. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. crnomanjast muškarac. prenagliti čime. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. velikom nem. bojiti (ili obojiti) mrko. novembra. ital. prebiti preko kolena. brom (grč. fig. broma jelo. kićenje. bromium) xex. bromos) ned. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. zoon životinja) zool. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. živahno. vezivo. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. god.. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. trljanje boja. logia) nauka o jelima. bromoformium) farm. brokule (ital. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. plameno. brokeraža (eng. bele. nauka o mahovina ma. brodet (ital. Britiš mjuzeum (eng. kon brio. eidos oblik) bog. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brokat (ital. jako nadražajnog mirisa. broma jelo. brodirati (fr. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. figurama i sl. ulepšavanje. bridge) igra karata. znak Vg. hteti nešto brzo sprovesti. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. briozo (ital.909 redni broj 35.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. brion) vrsta dobrog francuskog vina. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. nazvan po izdavaču. broker) trgovački posrednik. bronze. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. starinar. obično industrijske proizvodnje. logia nauka) bog. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. naročito slikama. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. bromos) fark. brunette) garavuša. lat. ili samo od pamuka. Brodway) „široka ulica". — 9. makleraža. reñe slatkovodne. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. nauka o sredstvima za ishranu. pocrniti. svilom. bromov preparat. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. crnka. ginestra) bog. bronza (fr. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. bridž (eng. bronzana bolest med. bromatika (grč. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. broyon) tučak za mrvljenje. cinka i gvožña. oseći se na nekoga. brinirati (fr. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. garavko. broiler) vrsta pileta za pečenje. bromatografija (grč.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. slična vistu. bromatometar (grč. brnistra (ital. bromos smrad) hem. Brodvej (eng. senzarija. osnovan 1753. brokatel (ital. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. za izradu stonog pribora. bronzo. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. od svile i pamuka. bromizam (grč. bučno. Brokhaus (nem. bryon. morske. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. izvesti zlatom. tečnost veoma slična hloroformu. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. legura (slitina) bakra. nemetal atomske mase 79. bronzium) tuč. bromos smrad. broajon (fr. mahovinast. brioidan (grč. broma jelo. brodsrija (fr. krasiti. briskirati (fr. teška. brion (fr. brumaire. briozoe (grč. vladu u svoje ruke). fig. brunet) crncurast.

brutalnost v. brutalan (nlat. uzetost (ili: paraliza) dušnica. npr. brutalitet. knjiga dnevnog troška. Brust-bild) poprsje. phone glas) med. bronchos. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. lithos kamen) med. hernija. mykes gljiva) med. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brutalitas) surovost. grubost.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. anat. mrkom. bronhopneumovija (grč. pneuma dah) med. bronhijalni katar. aparat za pregled sluznice bronhija. brontotherium) kol. osuroviti. štraca u koju se unose. koji se tiče dušnika ili dušnica. rheo tečem) med. bronhijalni (grč. kele posutost) med. uraditi nešto na brzu ruku. bronhije. brumalis) zimski. brujon. klinasto pismo i dr. brovtosaurus (nlat. bronhorea (grč. brujon (fr. iz perioda krede. bront (nem. brouillard) v. bronhomikoza (grč. divljaštvo. bronchos. potpuno zanemari™. piskutavost glasa (kod promuklosti). trgovačke beleške. grč u dušnicama. na brzu ruku i privremeno. brošura. grkljan. brćnchos. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. brutto) trg. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). bronzo) v. bronzer) obojiti bronzanom. mine-ral. . brćnchos. brutaliser) zlostavljati. bronzirati (fr. bruderšaft (nem. briinieren) davati nečemu (metalu. rheo tečem) med. crnom. tj.(grč. brćnchos. brustbild (nem. bronchos. blenna. bruh (nem. surov. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). sluz. bronhus (grč. bronze. brujar. učiniti da podivlja. grub. kožu i dr. bronchos. temno sečem) med. brćnchos. tuberkuloze pluća. brocher) prošiti. bakarnom bojom (drvo. bista. logi'a) nauka o grmljavini. zapaljenje bronhija. bronhoragija (grč. skopeo gledam) med. dve cevi. bronce (ital. brutalizirati (fr. bronhije (grč. brunirati (nem. bronhoskopija (grč. bronho. protkivati tkaninu (zlatom. brutoprihod celokupan prihod. tako da tkivo truli i raspada se. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. drvetu. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. Bruderschaft) bratstvo. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. poživotinjiti. dušnice. leva i desna. protkati. brćnchos. regnymi skrham. brcnchia) med. meko povezana knjižica. broche) zapinjača. brochure) sveska. Bruch lomljenje) med. plesso udarim) med. obojiti modrikastim prelivima na vatri. brutificere) napraviti nekoga stokom. bronhoblenorea (grč. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. brochurier) pisac brošura. brošurist(a) (fr. brontosaurus) kol. nameštaju) mrku boju. brontofobija (grč. broširati (fr. bez odbitka troškova. svilom). prvi sastav. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. up. bronchos dušnik. gips. brćnchos dušnik) dušnički. zverski. životinjsko ponašanje prema kome. o nepogodama uopšte. suprotno: nego. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. dug preko 18 t. brumalan (lat. bronholitija (grč. bronhocela (grč. cedefastog sjaja. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronchos. bronchos. brust-halter (nem. Brand) med. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronhostenoza (grč. brćnchos) alat. bronhospazmus (grč. brošira (fr. bronhoskop (grč. bronte grmljavina.). nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). brutalis. gnojavo zapaljenje dušnica. fr. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. stvaranje kamena u dušnicama. brćnchia) pl. brochure) v. bronc. operativne otvaranje dušnica. brontoterij(um) (nlat. bronhitis (grč. guša. brćnchos. bronhoplegija (grč. prošiva-ti (knjigu). krvarenje dušnica. fig. brujar (fr. divljački. skotski. bronhofonija (grč. brutificirati (nlat. brutal) živo-tinjski. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. nacrt. brćnchos. bronte. v.). grubijanski. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. povezati knjigu u mek povez. srebrom. dušnik. brouillon) koncept. broš (fr. skopeo gledam) med. neotesan. dnevnik pazara. brošura (fr. up. bronhotomija (grč. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. bronteum (grč. životinjska požuda. ogromni kičmenjak. brontologija (grč. brutalitet (nlat. polomim) med. brum (eng. bruto (ital. bratimstvo. bronhijalni katar = bronhitis. spasmćs grč) med. posutost dušnika. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi.

ned. uvećanje. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. budala (tur. pastirska pesma. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo. bubon) pl. učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). stanju blaženog mira. kaučuka i sl. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. običan način klañenja na konjskim trkama. topuz. um. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. v. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. bukolika (grč. pastirski. bukanir POJI. Budhizam (sskr. profesio-nalni kladilac. tj. glupak. bubonadenitis (grč. neprerañeno zlato. glupak. zapaljenje žlezda u preponama. Budha. bujirati (fr. spisak. bez strasti i patnje. budizam (sskr. tj. bukagi) pl. pristalice religije i filozofije budhizma. hipertrofija srca. bouillon) kup. pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. okovi na nogama zatvorenika. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. bubon. figura u vatrometu. Buddha) pl. električna svećica. aden žlezda) med.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. algos bol) med. bubikopf (nem. bus. onaj koji voli da rije po starim knjigama. kila. Bukefal (grč. bujon (fr. ind. up. volja za život). boucanier) lovac na bivole. bukmeking (eng. . bouille. pamučna tkanina za postavu. bukagije (tur. cvet. budhisti (sskr. budhisti. bouquineur. bujom. pastirske pevanje. antikvarnica. bubonocela (grč. v. buñ (tur. book) knjiga. micine. kele) med. bolest prepona. antilopa. budisti (sskr. miris od vina. budala) ludak. posrednik pri klañenju. nicine. nm. morski razbojnik. buboni (grč. Buddha) pl. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. prosutost prepona. uzroci patnje su strasti (tj. kardia srce) med. antikvar. bogurek) bubreg. pena na pivu. bukinist(a) (fr. bujrum (tur. Br. bub-njice. bozdogan) vrsta starinskog oružja. bubon. žeñ za životom. bougie. ital. buksiren) mor. Americi. narediti) izvolite. zapovedajte! buk (eng. Buddha). bukolska cezura četr. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bukmeker (eng. zverokradica u Sev. za razliku od totalizatora. afrički jelen. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. bouquiniste) prodavac starih knjiga. bukanirati (ind. buljon. bukasen (fr. buyurmak zapovedati. književno delo. lista. Budhizam. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. bukolikos) poet. u Indiji poštovan kao bog. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. religija koju je osnovao Budha. . up. bujatrika (grč. bubon. biibalos) zool. bukiner (fr. bus. bukardija (grč. gume. bouquinerie) trgovina starim knjigama. suis i Vg. bukoliasmos) pastirska pesma. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). Buda (sskr. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. nlat. melitensis. bukolikos) poet. bugia sveća) med.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). kao posledica jačanja srčane muskulature. bubreg (tur. limfatični triper (kapavac). bubonulus) med. buj (fr. prosveće-ni". bubalis (grč. Život je patnja.. bugzirati (hol. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). „sveti mudrac". Budha (sskr. gusar. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. pisac pa-stirskih pesama. budhizam. bužija (fr. Buddha) v. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. Buddha) „probuñeni. Buddha) v. lečenje goveda.bubonulus (grč. biige) plesan. fiz. bukoliazmos (grč. buvoličar (grč. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. bukanje (fr. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. buket (fr. bukinerija (fr. budoar (fr. bukolike) post. kephale glava. vrsta tkanine. Bruchgold) izlomljeno. buña. budizam. vući lañu pomoću parnog broda. valjkasta šipka od voska. bus govedo. bukolski (grč. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bubon preponske žlez-de. seoski. book-making) sastavljanje knjiga. bubonalgija (grč. zatim zadnjeg creva i jednjaka. govedo. buzdovan (tur. fig.

muslimanska žena. mutna. bullatus) zapečaćen. krompirast. sitan papirni novac u Rusiji. bus. onaj koji nije u opticaju. buljen (eng. velika količina (nečega). buleuterion) većnica. bungur (tur. mera za staklo. skupštinska zgrada. čorba. bulla aurea) zakon koji je 1356. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. bik. velika gomila. bullitio) klju-čanje. zapovednik jednog buljuka. nlat. kranion lubanja) arh. na trkama s preponama. bula (lat. rad od drveta sa metalnim umecima. vreva. plik. 2. oličenje engleskog naroda kao celine. bullire. jelo od nje. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. veliki engleski pas širokih grudi. bulla) l. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. obrazni mišić. npr. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. bulbiferan (lat. naročito na dorskom frizu. gomila. god. bul dog) 1. foltamente gusto. bullterier) vrsta engleskih pasa. bulterijer (eng. 2. buliran (lat. boltikbasi) četovoña. bum (eng. glavičast. zbijeno) 1. bula. buljon (fr. udata žena. buke (eng. buccinator) trubač. bulla. potvrñen pečatom. zimski kaput postavljen krznom. bulimija (grč. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. povelja sa takvim pečatom. hartijice. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. forma) koji ima oblik lukovice. zavežljaj. bouliner) mor. papirići. bularij(um) (nlat. hladnokrvnosti i dr. tj. bumaški (rus. mnoštvo (obično stoke). bukskin (eng. metež. bola strina. široka i lepa ulica zasañena drvećem. glavica. pljačkaš. neodoll-va. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. nazvan po francuskom rezbaru A. četrdesete deo rijala. glupost. bulinirati (fr. Služi kao oružje. Ch. (nem. buleuterion (grč. books) pl. mišić duvač. tuñi. 2. bulevar (fr. društvo. ukrasi. bulbosus) lukovičast. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. buckskin) „jelenska. verski obrazovana muslimanka. snabdeven bulom. daš Bund) svežanj. kugla. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. Bundesver (nem. bulicija (lat. životinjska glad. boule. bulbul) slavuj. pečat od voska ili metala na povelji. bulbus. bujon. tetka) 3. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). bulist(a) (lat. Boule (1642—1732). jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. boling-grin.) pl. napomena ili kratka priča. buldog (eng. čvornovat. bukcinator (lat. jagnjeća koža". uzana. buljubaša. boliik) l. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. Džon Bul. der Bund) savez. velika. bedem. bul (eng. bulla) 2. krvava ili gnojna tečnost. bulbozan (lat. očna jabučica. vraća onome koji ju je bacio. talasanje. anat. bunda kaput) krzneni kaput. luk. bull-finch) sp. kratke i duboko usečene njuške. boulevard) šetalište. glavičast. bul-finč (eng.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. kapetan. vrenje. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. odličan lovac na miševe i pacove. rulja. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. urnebes. sabornica. bul (fr. lat. bouillon) kup. bulengrev (fr. lopta. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. tako da mu se vide prednji zubi. pločama ili grudvama. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. bunda (mañ. ako ne pogodi u cilj. bula (lat. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). na povelji. zlatna bula (lat. bulbus) lukovica. bulbiforman (lat. bulbus okuli (nlat. izdao nemački car Karlo IV. bulbus (lat. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. voj. smotak. 2. bumerang (austral. boulingrin) v. nepošteno trgovati. a odlikuje se naročito time što se. fig. (nem. glavna ulica. stran novac. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulla) pisac papskih bula. neotesanost. f ero donosim) bog. gusta trnovita živica kroz koju konj. liga. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. tvrñava. bulbus oculi) anat. bulbus lukovica. buljuk (tur. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. ned. bula (tur. izbacivanje mehu-rova. bungalov (eng. bund 1. bulumenta (ital. BulbulderSlavujev do. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). . bulla) 2. bulom zove šegrt majstorovu ženu. fig. buljuk-baša (tur. up. krasti. mera za konac. mora da projuri. bulbul (arap. gomila ljudi. buli) l. bulimfa) med. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera.

2. Burg) zamak. jabukama. predstavnički dom parlamenta. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. bursae muscosae) pl. bourre. burka. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burrasca. burlesco. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava.. cement. burra. buricu pupak) želudac životinje. buržoa. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. med. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. dlaka za punjenje stvari.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. podvala. burdon (fr. burdelj (fr. 3. fr. burletta) mala vesela igra. buržujka grañanka. vune. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. nagao vihor. izliv zlovolje. dvorac. vrsta šarenog francuskog platna. lakr-dija. Bundestag (nem. 4. gajtan na šeširu sa kopnom. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burazer (pere. bordel) v. nakaradan. buržoazija (fr. birader. fig. berza. burgus. ćiftinica. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). (fr. varošanka. up. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. 2. bourgeoisie. up. pečalbar. tvrñave.) savezno veće. naročito kao lañarski radnik na Volgi. muzički komad humorističkog karaktera. burlesque) smešan. nezadovoljstvo. fig. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. bourg. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. kor. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. 3. burdalu (fr. ital. bunt (nem. gazdaška žena. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. besmislica. fr. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. buraska (ital. nlat. tur. iznenadna nepogoda. a tek posle stihovi. izmišljotina. pošto se. izostavljanje reči pri sla-ganju. nemački Burg. buraš. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. usukati) 1. bourdalou) traka. i s druge strane proletera. burleskni (fr. burda) Muhamedov ogrtač. bura 1. Buntdruck) štampanje u više boja. up. voj. borek) vrsta pite sa sirom. buret (fr. burg (nem. zamka. buržoa) 1. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. burka (rus. mala tvrñava. mala burleska. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. bourrasque) bura.) savezna skupština SR Nemačke.Bundesrat 133 burma zija 2). (ital. v. Bundesrat. ital. burleta (ital. Buridanov magarac fil. burlesque) poet. bourse. seljaka i plemića. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. bordel. burma od burmak zavrteti. birader) brat. bouts-rimes) pl. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. prema tome. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. prostor. bordižati. byrsa) v. burag (rum. buržoa- . duboki bas na orgulji. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burlak (rus. tip. ljutine. imućna žena. burgija (tur. šaljiv. bourdon) ouz. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). burleska (nlat. buržoa (fr. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. burda (arap. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. s jedne strane kapitalista. mesom. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. ulično) od napada iz vazduha. bunker (nem. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. pesak i dr. Bundestag. 2. bu-rime (fr. bourgeois. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). burg) 1. borra) otpaci od dlake. burze muskoze (nlat. burla. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. burza (fr. burma (tur. bunting (eng. veseo i nestašan muzički komad za ples." buržuj v. Bunker) l. boer) „seljaci". S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. sluzne kesice. malograñanin. Bunt savez) buna. Afrike holandskog porekla. šala. pere. burek (tur. burdižati v. lakrdijaški. bura 2. Buri (hol. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. stanovnici Juhe. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. pripadnik buržoaske klase (v. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. buntdruk (nem. grč. buranj (rus. betonsko sklonište (kućno. kapitalističku.

butyron. Aspina gaga i Alburnus mento. merov. detić. buljook. kurir. opera bufa komična opera. boutiquage) torbarenje. dućan. fr. buter) hen. bufer (eng. nem. bivol. komičar.349 1 (u SAD 35. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. fr. bouteille. bradavica. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. buftalmičan (grč. bouchon) zapušač. vitica. čep. predračun prihoda i rashoda uopšte. biis vo. maslac. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. bušerizirati (fr. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. up. bufon. Bu-kephalas) „volovska glava". omnibus svima) v. na mahove. . butyron maslo. up. 36. bustrofedon (grč. laka komedija. buš-tru (fr. lat. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). bursitis (fr. puce. lakrdijaš. puxis kutija od šimširovine) fiz. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). burmut (tur. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. flaša. buxula. bufeta (fr. par boutades) prema ćefu. bik.. butada (fr. bursa (ital. buton (fr. kiselina putera. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). otoka i dr. bournous) ogrtač bez rukava. par butad (fr. but (eng. puter. Bucefalus (grč. zatvarač. bursa. boutonniere) rupica za dugme. bus. buczo) zool. butum. maslena kiselina. bussola kutijica. muz. bottone) dugme. neravnina (na svili). omnibus. momak. neke ustanove i dr. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. butonjera (fr. doset-ka. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. merica. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. kao što idu volovi pri oranju. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. sa kapom. lakrdijanje. finansirati po budžetu. bucak) ugao. potpun. ital. pusu) zaseda. butyrum) hai. budget) l. posilni. Butter) maslo. bolgia. nazvana po nem. a drugi — obrnuto. trgovanje na malo. butirin (lat. komične opere. butonomantija (fr. dućan. grč. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. neobuzdan. lat. burunotu) sitan duvan i dr. buffa) šala. rastvor baznog aluminijevog silikata. pun života student ili mladić uopšte.. lat. burnetizirati. med. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. sastavljati budžet. brzi soloples bez pripreme. sluga. butun (tur. šraf. bushel) engleska mera za žito. butsel (fr. budžet (eng. butik (fr. najmiliji konj Aleksandra Velikog. up. ceo. kut. temnjak. butikaža (fr. borsa) kesa. bulga kožna kesa. minñuši. zavrtanj. zasićeni ugljovodonik (S4N10). strophe okret. radi uspomene. butiin) sav. računska godina. bus (eng. bouton. dvorska budala. lat. = kapričo. (krupan) brilijant u obocu. pupoljak. 134 buš-tru burnetirati v. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. hirurgu Burovu (1809— 1874). burnus (arap. bourse) med. bušel (eng. bufa (ital. ophthalmos oko) ned. boutade) duhovita šala.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. mappš. butan (grč. bouffette) kićanka. busija (tur. burova voda farm. ćošak. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. butirometar (grč. bouton. biis govedo. ital. biityron. boutique) prodavnica.239 1). volook. bufov (ital. butrola (fr. bezbojna tečnost. staklo. kojem je. burnetizirati (eng. stvarčica slična dugmetu. sastaviti. trubni znak za sedlanje (kod konjice). buffer) odbojnik (na vagonu). budžak (tur. 2.burmut snog kamenja. sirćetna mirisa. bufoverija (fr. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. buda (ital. futrola za karabin. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. bubuljica. vrsta gasa. čireva. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. nlat. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. sladunjava i opora ukusa. bufalo (eng. bufo karikato (ital. butelja (fr. busola (ital. nem. . bottega) prodavnica. upotreblja-va se za obloge kod rana. bucov (mañ. trgovina na malo. lakrdije. obično od bele vunene tkanine. sa volovskim očima. venčani prsten. grč. mornarski kompas. 2. bouffonnerie) šala. za ušmrkivanje. budget. butyrum. veseo. buter (grč. butiga (ital. buton (fr. burš (nlat. bouteselle) voj. bufo (ital. buffone) šaljivčina. lakrdi-ja. vrsta rečne košljoribe. budžetirati (eng. u Indiji). bottiglia) boca. Bukefalos. puxis kutija. ital. burnus. buffalo) zool.

za ukras. vaginoskopija (lat. fr. val. zbirka priča (ili: anegdota). vagon-li (fr. vas. Vavilon (hebr. zigurat. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. god. vazalagijum (nlat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. vaše) uzan sud za cveće. vol. trgovačkih i političkih centara. vademekum (lat. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). vadimonium) prav. ro-dulja. vagabundus) skitnica. vadiš jemac) prav. va) vredi. lutalice.. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vaginizam (lat. dvadeset osmo naše latinice (V. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. vagina. pre ne. e. jedan od najstarijih kulturnih. vagiva (lat. I. vagas) l. va! (fr. vassal) klevetnik. Mojsije kn>. vagon restoran (fr. zidana s namerom da dopre do neba. v. vagaš (mañ. klevetnička zakletva. \=aanadijum. tumarale. vagon-salon (fr. vagon (eng. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. fr. vagabund(a) (lat. waggon. v. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. prestonica Vavilonije. meriti na kantar. vavilonsko ropstvo 1. 2. rov. e. grč. skopeo gledam) med. za odreñivanje težine tela. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara).. protuva. ili ostati ili propasti. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). salonska železnička kola. terazije. nered. novac koji se polaže na ime jemstva. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. zapaljenje vagine. jaža. . vagina) ned. vadium. sveto sasuñe. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. eng. pometnja. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. tj. wagon-salon) salonski vagon. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). dolazak na sud. vaša sacra) pl. stidnični.= volumen. lat. 2. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. podanik. v treće slovo naše ćirilice. rodnica. rok dolaska na sud. vagina) alat.. važi. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). vazna. po Bibliji. \9=volfram. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. jarak. čisto živčana pojava koja dolazi. vazal (nlat. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. vagina) med. stidnica. \Č=vat. haos. lutalica. tumači. fr. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. tzv. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. \=volt. = vi-ce versa. probisvet. posuda. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". fiz. vagari skitati se. vagonet (eng. pre n. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. zbrka. tj. god.A E I L O RU 147/ V V. vadla (nem. kolovoz. kantar. vaga (nem. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vaza sakra (lat. v). jemčenje. fig. vade mecum) „hajde sa mnom". mali vagon. vaganti (lat. može. vagati (nem. vasallus. vadimonii desercio (lat. vaginitis (lat. vadimonij(um) (lat. vas sud. jemčevina.= vide vidi. hem. va banque) „važi za ceo bank". uputstva. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaginalni (nlat. leventa. verne prevr-ni. kao skraćenica: V= votum. sveti sudovi. naročito kod mladih žena.— valuta. vadij(um) (nlat. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. metež. igrati va bank staviti sve na kocku. \. fig. beskućnik. skitnice. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). Wade) list noge. UP> = veber. Babel. bitanga. podsetnik. va bank (fr. vaza (lat. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida.

vaseline) he«. vazoneuroza (lat. vajat (arap. vakat (lat vacat.vazektomija 136 vakuole smann. vazokonstriktori (nlat. vakuitet (lat. Vajtčepel (eng. praznina. vaiz (arap. vacare biti prazan. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . iz kojih se stvaraju nove ćelije. nameta i dr. čas. vacantia) upražnjenost. prazno je. vacuare) isprazniti. vasoconstrictio) med. povišenom temperaturom). vakacija (lat. znat. vajandotka (eng. opadanjem temperature). tur. 2. fa j da. beli momci. Vajnbergova reakcija med. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vaza. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). kod knjiga: čista. neuron živac) med. vaiz) propovednik. vakuirati (lat. sada: široka ulica u zal. trem. vikont. fa'ida. tur. hayat) 1. nezauzeto je. u koju spadaju trgovci. npr. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. upražnjenost (npr. vacatura) upražnjavanje. vajtbojs (eng. interes. vazomotorna neuroza ned. vas sud. upražnjen. White Star Line) „Linija bela zvezda". višnujit. zool. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vakat (arap. vakeri (šp. naslednika.) pl. usporenjem krvotoka. kresta ružičasta. vazomotori (nlat. ispražnjavati. up. vas posuda. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. grč. činovnike i dr. dobit. noge žute. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. vaišja (ind. raspust. imanje bez zakonitog gospodara. teoriji kli-cine plazme. vaišnave (ind. vazelin (fr. vasoconstrictores) pl. i kao takvi prezreni.. zemljoradnici i zanatlije. neštampana strana (iza naslovne). Vajthol (eng. evakuirati. vakuist(a) (lat. slobodan) imanje bez vlasnika. doksat (u seoskoj kući).. hayat. osloboñe-nost od neke obaveze. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. živci što sužavaju krvne sudove. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. od 1760. vakatura (nlat. bog.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. nedostaje. vazna (lat. nepopunjen. viscount) v. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. Bazedova bolest i dr. Wyandotte) vrsta kokoši. sudski odmor. vajtbet (eng. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vakancija (nlat. vacuitas) praznoća. voća i sl. po nekima Mavara. potomci rimskih robova. znat. ektome isecanje) kec. nepopunjenost. upražnjenje. sama molitva. pojačanim krvotokom. Vaisya) treća indijska kasta. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. vajda (arap. vazodilatatori (nlat. vacuolae) pl. vacare) 1. tur. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. fayda) korist. poznavalac verske literature (kod muslimana). poreza. vakit) 2. omanja. školski odmor. ništavost. vakantan (lat. teška do 3 kg. srednje veličine. kao ii. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vaktile (arap. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. ispunjene vodnjikastom tečnošću. tehni-ci itd. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. vajkaunt (eng. vasodilatatio) med. nekada. vasomotores) pl. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. vazokonstrikcija (nlat. vacatio) osloboñenje. vazodilatacija (nlat. vakant (lat. vaktiyle) u staro vreme. vreme. <•«. sujeta. vaqueros) pl. nema. vreme muslimanske molitve — namaza. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. tur. vajsmanizam biol. pastiri. taština. waqt. nezauzet. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). fr. grč. nosi 140—160 jaja godišnje. vacans) prazan. vas. vakuole (nlat. up. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. vaše) v. upražnjenost.-tur. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. prazno mesto (naročito parohijsko). vasodilatatores) pl. nezapremljen. vaccus nezauzet. Vajl-Feliksova reakcija . mineralna mast bez mirisa i boje. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. oboljenje živaca krvnih sudova. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vajzbratna (nem. znat. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. Vajt star lajn (eng. poreklom iz Amerike. whiteboys) pl. vazektomija (lat. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. nekog mesta). slobodno je. vakantno imanje prav.

valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. vakuum-metar (lat. vakcinacija (nlat. vrednost koja se očekuje. eventualne buduća vrednost. prav. validan (lat. čarobnica. vallahi) bogme. junaštvo.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. mati. overevenje. koji važi. zdrav. valenciennes) pl. valvaciona tabele fin. odista. val (fr. valenca hen. valvere) ocepiti. hen. variola kravlja boginja) ned. valdenzeri pl. valvule intestinales (lat. pravio valjan. thera-peie lečenje) med. ošančavanje. valui-rati. vaccinatio) med. mahuna. vakcina (lat. bezvazdušni prostor. valvula (lat. pelcovati. trajanje note. vakcinoterapija (nlat. prevna važnost. vakcinoida (nlat. valeur en attente. vodene boginje. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. odeljen. oproštajni govor. validet) roditeljka. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. vaccina. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valere) jak. v. priznanje pravne važnosti nekog akta. mati bivšeg turskog sultana. nlat. valencije (nlat. wa-llah. valvulae intesti-nales) pl. valabilan (fr. valerijana (nlat. sirotišta. u propisnom obliku. oblik) med. vaccina) med. neprave kravlje boginje. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. valida (arap. kravlja maja protiv velikih boginja. cepiti. valore) vrednost. sabatati. zaista. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valor. biti jak) zdrav bio. vacca krava. cepljenje. valacija (nlat. vale-dictio) pozdrav na rastanku. krepak. u obliku monograma. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. potvrñivanje. grč. valere biti zdrav. izvršiti pravnu formu overevenje. valva) krilo vrata. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). vakuum. grč. podizanje nasipa. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. škole. validitet (nlat. velidus. odrediti vrednost. leonisti. valle) 2. valiza. vakuf (arap. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. ljuštura (u školjke). pravio važan. stavljaju ispod svojih bula). valere vredeti) valjan. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. koju je osnovao 1176. ostajte zdravo! bene valete! (lat. grč. vallatio) voj. v. overa. gradu Valensiji. zatva-rač. do sedam atoma jednovalentnog elementa. ital. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. hrabrost. crevima). biti punovažan. tatara. valable. lečenje vakcinama. jedna lekovita biljka. validirati (nlat. valete) budite zdravo. vala (stnord. dugačka uska dolina. v. zaliv. valeur. tur. valvula) znat. tur.. bolesnička sobe. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. valvacija (nlat. eidos vid. crevni zalisci. valeriane officinalis) bog. vakuum (lat. u Lionu Petru s Valdus. javne biblioteke. vala (ital. košuljice. prav. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. sa dva atoma. nlat. vala) l. vakcinirati (nlat. zaklopac. cepivo. ljuska. e baš. valencije. vaccina. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. važeći. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valansjen (fr. validatio) potvrda. potvrditi. valiža v. uvala. venama. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . podizanje bedema. živeo! valedikcija (nlat. 2.mleka u prahu". valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. reformatorska sekta. valensija (šp. validitas) prav. valetudinarij(um) (lat. vredan. vale! (lat. valentia) vrednost. snažan. valanske čipke različite vrste. valva (lat. vidovita žena. lažne. valer (fr. punovažan. zalistak (na srcu. bog. valetudinarium) bolnica. biti previo voljen. vale. hartija od vrednosti. utvrñivanje u polju. valah (arap. valutirati. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. baš. vodovode i dr. validacija (nlat. utvrditi cenu nečemu. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. praznina. va lete! (lat. up. vacuum) prazan prostor. valvatio) fin. npr. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . valiza (fr. en recouvrement) trg. cena. pelcovanje. muz. vacuum prazan prostor. waqf. bolnice. važnost. providan pokrivač za lice. kalemiti. kalemljenje boginja. punovažan. vakcinisati= vakcinirati. lat. validare) overiti. nazvanih po šp. valvirati (nlat. voile) l. prevna vrednost. vaccina sc. valise) putnička ručne kožna torba.

H. wali. valor intrinsekus (nlat.žena-demon". vrsta novca. kao zamena prirodne vanile. izvršavati valorizaciju. valor (nlat. metal. Vanadis) hen. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. otisnuti se na vandrovku. Vandali. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vandla (nem. sedište bogova i junaka. fin. u rudama gvožña i olova. valutni damping (eng. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. vindemia) „mesec berbe". dumping) devalvacija novca. Valhala. u Valhali. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. up. vanilizam (fr. (nlat. vandrovka (nem. prekomerno puštanje krvi. hartija od vrednosti. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). od 22. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. zanata i sl. zavodnica. wandern) čovek koji putuje. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. ptice. valvirati. vampir. šp. valor ekstrinsekus (nlat. Vandali (lat. up. cena. probisvet. valse) v. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. muzički komad za ovu igru. s druge strane. pronañen 1830. vanilin (fr. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. vanille. po njegovoj zapovesti. skitnja. dobiva se i veštačkim putem. zanata i sl. „Faust"). wandern putovati) lutati. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. valkire.. umrla oko 780. nem. Vandali. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. vapdalizam (lat. e. pesma o vandrovanju. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. Gete. vanadij(um) (nlat. Grka i Rumuna.. vendemiaire. Walkuren) pl. od Š veka n. vanadin (lat. valuirati (fr. vainilla) bog. valutirati (ital. valorizirati (nem. za pranje posuña. valuta) „vrednost". u V veku pusto-šilo Galiju. vandrovkaš (nem. maja. zaštitnica od vradžbina i veštica. up. procenjivati veću vrednost. tur. vampir (slov. ital. kaca) širok kuhinjski limeni sud. vrednost od danas. novac koji je. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). vampirizam med. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. vandalismo) vandalska ćud. v. valjenke (rus. kao vesnice. ad valorem (nlat. Wanne kada.. nem.. u službi boga Odana i. vanille) med. u nedostatku hrane. vale (fr. dovode mu one koji hrabro poginu i. valuta per dato (ital. valuer) v. divlji i surovi varvari. fr. donose pobedu. gde je kao opatkinja jednog manastira. ad valorem) prema vrednosti. tj.. vanadium) hen. vanadin. čovek sklon divljačkom uništavanju. Valhala (stnord. carev namesnik. vampiro. redni broj 23. sa pojavom proliva. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. Valholl. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. pesma vandrovaca. valkyrja. vali) guverner. vandal(in) fig. Valpurga (nem. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. . valuta (ital. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. valor vrednost) trg. u svom sastavu i obliku. pri dnu uži. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. walorisieren) izvršiti. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. valkover (eng. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. Španiju i Italiju. otuda fig. pa i čoveka pri spavanju. zbog čega im je kurs nestalan. znak V. valvirati. i sisa im krv. ital. vavdrokaš v. luta po svetu radi trgovine. up. IX do 21. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. vile. valenki) čizme od sukna. ratovalo s Rimljanima na Rajni. vale.942. vanille) hen. valovvica (mañ. vanadijum. valkire (stnord. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. Vandali) pl. povraćanja i sl. vanilija (fr. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. napada sisare. aromatična materija vanilinog ploda. skitnica. grčeva. up. proceniti. . trovanje vani-lom. valutare) v. lat. tj. divljaštvo. novac. valutni papiri fin. valcer. valor) vrednost. valija (arap. naročito u jelu. vapila. Walhalla) u nord. odreñivanje vrednosti.valija 138 valcer (nem. boginje bitaka i suña je boraca. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. usled toga što je protivnik postao nesposoban. valuta per dato) trg. atomska masa 50. vandrovati (nem.. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. procena. germanskogotsko pleme koje je. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. valorizacija (lat. one su. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. a 455. vandrovkaš. element. vallomas iskaz) poreska prijava. skitati. po tome zool. vami (eng. vandemijer (fr.

varijabilnost. nevaljalac. proširenje vena. raznovrsnosti. pun pare. vardati (ital. razne stvari. koja se razlikuju jedna od drugih. naredba. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. 2. variabilitas) promenlji-vost. nalog za hapšenje. maglovit. nestalan. gimnastičke produkcije. npr. vari jete (fr. vanjkuš (mañ. varicositas) med. proppfenje pup-čanih vena. raznolikosti. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. promenljive količina. 1. variatio delectat) posl. isparavati. punomoć. propalica. vara (port. vanilokventnost. slavoljubivost. poprskati prskalicom. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. 2. varijabilitet. odlika. varicosus) med. Španiji i Južnoj Americi). pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. varikomfalus (lat. variae lectiones. ništavno. prolaznost. raznovrsnost. tur. barbarizam. menjanje. varijabl (fr. bolesno oticanje vena. vantoz (fr. vetrenje. podvrsta. razreñivanjem vazduha u njoj. varijabilan (nlat. prazan govor. arh. deklinatorijum. variable) promenljive vrednost. up. variabilis) promenljiv. vankos) jastuk. vaporacija (lat. nepoetojan. varix proširenje vena. pisamce. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. jedna vara iznosi 0. ventouse) ned. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. pesmu. vanilokvencija v. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varant (eng. ital. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. listić. variato) muz. kele) med. sujeta. up. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. varietates) pl. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. bog. nejasan. barbaros) v. probisvet. varak (arap. warrant) trg. svakovrsno-sti. varijato (ital. tj. vaporatio) isparavanje. vapor. ili britva. P do 20. u stanju barometra. varijante). kolebanje. nož. varix. omphalgos pupak) med. pretvaranje u paru. varanted (eng. vankos) jastučnica. verijeteti (lat. varijacioni kompas fiz. varaq.. pome-šane stvari. raspr-šivač. svaštine. Š. svaštarije. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. parna laña. 2. barbaros) v. . varvarin (grč. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). svaštice. vaporizirati (fr. mutan. sklon menjanju. vaporiser) ispariti. prskalica. lit. vaporizacija (nlat. ples. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. variatio) promena. vaporisatio) isparavanje. otečenih vena.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. espapna založnica. varikocela (lat. žonglerske veštine i sl. različitosti. delimično odstupanje od jedne teme. varia. pretvarati se u paru. vanilokvencija. vaporirati (lat. varix) med. vapor. oticanje vena. v. ventose) „mesec vetra". vanstep (eng. vanitas) taština. proširenih vena. v. tupa sekira. praznina. napor (lat. uobraženost. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. lit. vanitas vanitatum (lat. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. varijanta (lat. kupica. fiz. čuvati se. proširenost vena. prazno. naduve-nost. varietas) različnost. razbiti u kapljice. promena veseli. promena je prijatna. step korak) v. varvarin. paziti. grč. grč. hvalisavost. pretvoriti u paru. razmetljivost. prividnost. Bandsage) l. pismo. hulja. vaporare) pušiti se. vancaga (nem. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. varius) l. vaporizater (fr. variantes) pl. guardare) pokr. vaporosus) parovit. prividno. preinačeno. zarijetet (lat. biol. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. vanjkušnica (mañ. vantuza (fr. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. nejednakost. varzilo (prema zemlji Brazilu. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. uan-step. kvrgav. evaporacija. varius različit) pl. grč. vapore para) parobrod. sve je tašto. varijacija (lat. ispa-ravati. varikozitet (nlat. varak) list. muz. oduška. varia (lat. astr. različit tekst (v. vaporimetar (lat. varikozan (lat. vanitet (lat. varijante (lat. vrebati. zool. raznolikost. stara. brbljanje. raspršivačem. varijabilnost (nlat. promenljive. parni. varvarizam (grč. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku.84 t. vaniloquentia) hvalisanje. pretvarati u paru. variks (lat. štrcaljka. one jedan. ništavnost. vaporozan (nlat. od 19.

000 soba. oboljenje od velikih boginja. čovek s takvom glavom. vascularis) alat. avij. Vasermanova reakcija ned. med. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. viruela) pl. žilica. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. variole vakcive (nlat. varirati (lat. vaserdruk (nem. 1000 W čini 1 kilovat (kW). županijski ured. variolae vaccinae) pl ned. . vatirati (nem. vasculosa) bog. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. grč. eidos vid. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. vaterpruf (eng. razilaziti se u mišljenju. bog. sudić. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. vasa sp. bazilika. vasculum mali sud. variometar (lat. water-polo) sp. v. libela (ravnjača). vaterman (eng. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. vater-tvist (engl. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. vaterpolo (eng. fatelin. variolosus) ned. variole (nlat. variolatio) med. najduža skijaška trka na svetu (86 km). razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. variolacija. vas sud. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. waterproof) materija koja ne propušta vodu. glupak. varicele (nlat. unositi izmene u što. variolozav (lat. varices (lat varix. vaskulozan (nlat. * vater-balast (eng. vas. Wasserwage) zan. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. grč. sastavljen od sudova ili kanala. razlikovati se. održan u Vatikanu. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). variolisatio) med. papska politika. water polo) igrač vater-pola. fig. vat (skr. Vasilike (grč. vastitas) praznina. water. kravlje boginje. W) fiz. blaži oblik velikih boginja. vaserkopf (nem. prostranost. Vatikan (ital. vaskulitis (lat. početa u VI veku i stalno proširivana. ned. proširenje vena.. sudovit. pun krvnih sudova. varmeñe. vater-klozet (eng. vater-mašina (eng. imati promenljiv uspeh. kišni ogrtač od takve materije. variolizacija (nlat. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. mćtron) fiz. varmegye) župani-ja. promeniti se. biti raznog ili drugog mišljenja. vodene boginje. stvaranje krvnih sudova. vater-linija (eng. vaskularizacija (lat. šp. prot-kanost krvnim sudovima. glavni sasto-jak biljnih sudova. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. varioloide (nlat. prave boginje. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). zgrada u kojoj se on nalazio. sudić) ned. variolizacija. HP 1869 — 18. postaviti vatom. variolis (nlat. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). vodotisak. varices) pl. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). variola. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. rošav. zapaljenje krvnih sudova. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu.varivas 140 vatirati varinas (tl. vata (nem Watte) higijenski pamuk. pustogl. bolestan od boginja. varinas) najfiniji američki duvan. variolis) ned. varicellae) pl. varmeñija (mañ. vaskulum (lat. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. varius različit. boginjav. water-ballast) odeljenje lañe. velike boginje. papska vlada. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. engleski nužnik. grč. bogat sudovima. vasilika v. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. ne slagati se. variare) biti različit. vaservaga (nem. belim robl>em. wattieren) podmetnuti vatu. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. vaterpolist(a) (eng. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. velike boginje. v. up. vasculosus) zool. male boginje. mali sud. nuz. fig. donnijeg švedskog kralja. koji se tiče krvnih sudova. naročito podmornice. tako da sada ima 11. ned. delimično odstupati od čega. variolae. vasculum) alat-. ned. vaskuloza (nlat. UP 1870). water-closet) moderni higijenski nužnik. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. sudov-ni. vaskularan (lat. nlat. bog. vatelin (nem. menjati se. neizmernost. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. vastitet (lat. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. up. flebektazija. proširene vene. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). oblik) pl. variolacija (nlat. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. vasculari-satio) biol.

vegetalan (lat. rastinje. velikih filozofskih sistema Indije. istucanih zelenih bubaka (špan- . umeci od vate tla). 3. naziv po nemačkom fiRig-. med. povrće. biljke. veduta) izgled. živeti koliko da se živi. živeti o biljnoj hrani. watt. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. sposoban (ratna lañica). u Arabiji koji su. spomenici sanskrtske književnosti. u sav novac lozice i sednice). pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. vedetta. straže. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. osobito električne. organa. prospekt. vehabiti. sistema ind. vae victis) jao si ga pobeñenima. životariti. ibn Abd el-Vahaba. vedette. životna snaga biljaka. 2. va§ak ris) pas. pergament-papir. sredstva za biljem. neprijatna mlekom. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. deo nerv-nog vatsat (eng. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. sekunda. vedantizam učenje Vedante (Bede). koji unamerenje efekta električne struje. rasti kao vahtmajstor (nem. nespolno rasznak Ws. predstavi. sprava za rastenja. slika grada ili osobenost biljaka. grč. vegetus živahan. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. vegetabilna pozorišta „zvezda". vegetirati (lat. vedska religija najstarija faza indijski* religija. vahabiti (arap. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. wey. Wachtmeister) voj. fig. vegetativno rasploñavanje bog. vesicantia) pl. bujanje.) pl. stavljam sve na kocku. naročito je sposoban da raste. biljke. mokraćni mehur. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. bez duha. vegetativni živčani sistem znat. biljaka. najpopularniji u vadžibi (arap. umerenom biljke. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. vegetabilije (lat. starešina biljka. biljni svet. . konjička izvidnica. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vezikator (nlat. watt) el. naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr.) „kraj Beda". pseto. sve vegetacija (nlat.141 vezikator vatmen (eng. pristaništa. trepereći. slačica i sl. vesica urinaria). autonomni nervni sistem. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. watt. 4.) pl. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. filozofije. tj. Yajur. puter i sir. za popunjavanje oblika tela. Sama-.veduta (ital. pelce-ra. koji vezika (lat. E. koji životari. živeti životom načeto (ital. vegetatio) bog. umereni vegetarijanac jede i mleko. konjanik stražar. a obično i ne pije i ne mehura. vedanta (sskr. vegetabilis) biljni. život i rastenje rizikujem. jedan od šest kolebljive. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. ljuljajući se. Wb) fiz. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. Veda. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. koji čini te bilje raste.i Atharva-veda. bešika. ali manje obavezne nego farbića. koji pripada vedeta (fr. u zičaru V.) jedinica za suprotno. vrsta melema u obliku šipke. mehur. vegetarijanizam. Veberu (1804—1891). jednostavnosti. izviñač biljnom carstvu. (nlat. vegetabilki život život biljaka. vacillante) muz. mirisa i crnkast. znak 1 Wh. bujnost. koji se tiče vatmetar (eng. lat. vegetare oživeti) živeti. zovi. vegetabilitas) biljna priroda. simpatikusnogcela. va tout) igram u sve. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. izazivanje plikova na koži radi odjaja. vegetabilitet • (nlat. up. narednik. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. vesica) aiat. puši. mćtron) fiz. vid) „znanje". čio) tela. vegetarijanac (nlat. vesicatorium) farm. koji raste. reproduktivnom sistemu). hrana biljna hrana. na Rig-vedu. ve (eng. stražar na bedemu tvrñave. vegetabilia) pl. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. ostati ne radeći ništa. bešič-nik. fig. u vezi sa rastenjem. mali torpiljer za stražu oko da raste. v. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. ital.554 kg. svete veber (skr. fig. ned. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. rastinje. videre) voj. U upotrebi i danas = 82. sposobnost ra-stenja. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. slavan glumac ili čuvena glumica. tj. zemlja vrtova i njiva. napravljen od bilja. najstariji vunu. merenje rada i energije. tj. umereno. vegetus) l. (pri kartanju). Watte) pl. jedan od vaška (tur. vačilante (ital. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. vegetalis) biljni. vaccetto) muz. stroge verske dužnosti Indiji. fig. poz. mlečnim prerañevina-ma i jajima. va tu (fr. užem smislu. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. jastučići. npr. pristalice religioznog pokreta bilje. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije.

) kinjiti.) anat. Wecker) budilnik (časovnik). supr. velox brz. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. ubrzanje. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. veksir (lat. velter (eng. cimeta i paprice (korijandra).) gram. velur (fr. supr. hitro. honorar koji prima umetnik za svoje delo. npr. . sport) v. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. vitulus) pergament od teleće kože. pedis noga) v. veksir-pehar i DRveksirati (lat. velvet. velociped (lat. rudi-mentarno htenje. velur de koton (fr. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. stari račun. dovodnica. sila. veloce) nuz. hitrina.. grč. biciklizam. slaba i nejasna težnja. velosiped. šuplja vena. metron) sprava za merenje brzine aviona. velluetum) trg. velar. šećera. velaran (fr. izmišljen razlog. velvetin. velvetin (eng. h). vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. venalitet (nlat. veksirogledalo. vena porta) anat. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. vena arterioza (lat. veo. prohtev. vecchio conto) trg. vena porta (lat. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. zadnjonepčani glas (g. v. venalitas) potkupljenost. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velen (fr. velocissimo) kuz.. vin brule) kuvano vino. lat. uzne-miravati. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velleitas. reumatizma i DRvezikularan (lat. pes. vekna (nem. velox brz. pesnička snaga. vena) anat. veloutine) kozi. venatorius) lovni. arterija. mastiksa. velveret) trg. velutina (fr. velament (lat. mučenje. točkaš. velours de coton) pamučni somot. razastrto radi zaštite od sunca. velveteen) trg. ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. všloce brz. izgovor. staza za velosipedske trke. venatoran (lat. velveret. velosipedist(a) (fr. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). vena poetika (lat. dosañivanje. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. velleite) tih. velementum) pokrivalo. tako postoji i veksir-doza. tkati. welter velika težina) sp. koji se tiče lova. veloče (ital. brzino-metar. ven brile (fr. terpentina. vena (lat. štruca.) zvanje i vlast vezira. velin. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velouter) raditi (ili: izraditi. velox brz. velter kategorija boksera tetkina 63. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. vendeta (ital. grč. velocipediste) onaj koji se vozi na točku. vena cava) anat. velarij(um) (lat. velarije pl. skalar. vena poetica) pesnička žica. veker (nem. velodrom (lat. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. vesicularis) mehurast. up. velvet (eng. kore muškatnjaka. fina i glatka. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. mešavina od crnog ili crvenog vina. vezir (arap.5 do 67 kg. električna struja itd. teška. velveret (eng.vezikularan 142 vendeta skih buba). volja koja još nije prešla u akciju. velo (fr. wazer. otkati) u vidu somota. velarizacija (fr. veksla (nem. podmitljivost. dosañivati. velutirati (fr. pesnički dar. vena kava (lat. žutog voska. kupllvost. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. plućna vena. k. vrsta štofa sa dugom dlakom. somota-sta pamučna tkanina. veksacija (lat. veleitet (nlat. nlat. veločisimo (ital. nad kojom se zapali kašika ruma. želja na čijem se ostvarenju ne radi. mučitelj. zadirkivanje. velosiped (fr. uznemiravanje. opnasta cev kojom se vraća u srce krv. velosport (lat. velocipede) točak. tur. velours) somot. kadifa. upravljena veličina. bicikl. prodajnost. zadnje. vendetta. Wechsel) menica. fr. velocitas) brzina. velocitet (lat. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. eng. zadnjonepčani. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. lat. dati tkanini izgled somota. brzina. vena arteriosa) anat. meko nepce. velours satine) atlasni somot. velar (fr. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. vrsta nekeplovanog mančestra. velosimetar (fr. zlostavljati. ili lovca. vrlo brzo. pergamentu slična hartija. kinje-nje. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vekio koito (ital. brzo. somot. up. velociped. velum (lat. velur satane (fr. lovački. fina alansonska čipka. kadifa. veloutoire) slik. smole. vezirat (arap. peckanje. velutoar (fr. vector) kat. vexatio) zlostavljanje. Wecke) hleb duguljastog oblika. vektor (lat. velaire) gram. veksir--kocka.) fon. u obliku mehurića.

sprava za obnavljanje. Vindi). ventarola (ital. grč. alta vendita) visoka loža karbonara. fig. ventiliranje. Venus) mit. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. pun vetra: med. lat. ventosus) vetrovit. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). venereus) med. venerolog (lat. veniat neka doñe) prav. alta vendita (ital. ventile) oduška. venari loviti) 2. neka je dopušteno reći. fina vrsta tkanine grodetur. veneficus) onaj koji spravlja otrove. venevozan (lat. spravljač otrova. ventus vetar. nagomilanost vetrova u želucu. tečnosti. koji pripada trbuhu. venija etatis (lat. ventozan (lat. objašnjavati u tančine. zalistak. ventrilokvenciJa (lat. boginja lju-bavi. fig. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. sectio sečenje. bogat venama. vena. grč. nem. koji truje. Vendi. ventozitet (lat. sit venija verbo (lat. trbuh. odobrenjem. načiniti odušku na čemu. ventilare) obnavljati vazduh. venire doći. prečasni. venija docendi. ventositas) med. venia) odobrenje. prethodno pretresanje. venerie. venenosus) otrovan. obožavanje. svestrano razma-trati. ventilogij(um) (lat. venerabile (lat. pare i dr. zborio mesto. veneracija (lat. provetravanje. venefik (lat. puštanje krvi iz vene. ventralis) aiat. vendita prodaja) mesto gde se trguje. thrombos grumen. venesekcija (lat. ventil (lat. v. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. venedjena (fr. rpaij. vendita (ital. lovl>enje. komore srca (desna i leva). venozan (lat. predavanje. provetravati. mehana. venija legendi (lat. ventrikulus (lat. polio bolestan. ventilator (lat. ventarola. vendere prodavati. tj. one koje se najčešće prenose snošajem. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. Venus Venera. ventrkku-li kordis (lat. venosus) alat. vena. venerabilis) veoma pošto-van. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). lat. reč) med. v. neko pitanje pretresati. časni. polio zaražen. strahopoštovanje. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. vidi. koji se tiče vena. venski. zgrušavanje krvi u venama. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. vidi. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. poziv pred sud. venditio) prodaja. logos govor. koji se tiče trbuha. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. videh. vena) znat. fig. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. Venus. mehanička naprava. . venenum (lat. lekar za venerične bolesti. grč ep. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. loža.u. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. venia legendi) v. vici) „Doñoh. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. hajka. ventus vetar. vetriti. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). želudac. ventralan (lat. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venedienne) trg. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. sa dopuštenjem. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. obično od metala. ventilator) vetrilo. venski. veni. ventrilokvija. uopšte svaka šupljina na telu. vetrokaz. grč. v. vetrenje. nlat. ledenica. vetrokaz. venia aetatis) prav. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. vici (lgt. Venera (lat. boginja l>ubavi) 1. venter (lat. veneratio) duboko poštovanje. pobedih!". gasove. venenum otrov. venedički mletački. Venus. ajni. vendicija (lat. ventiliranje v. venozan. fig. vetrovi-tost. venta (šp. snabdeti ventilom. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. venski (lat. bona venia. dostojan poštovanja. lat. dopuštanje. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venenum) otrov. sit venia). veledostojni. venta. triper i meki šankr. venetromboza (lat. venenum facere otrov spravljati. bona venija ili kum bona venija (lat.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. koji nadima. zadak. rezanje) med. venija legendi. precenjivanje imanja koje treba deliti. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. pijaca. venerologija (lat. venija (lat. veneričan (lat. Venedik. naziv za polne bolesti. trg. ventriculus) anat. venijat (lat. Venedik. lov. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. naredba. tj. vingt-et-un) „dvadeset jedan". častan. Venedi v. med. trbušni. tj. koji pripada venama. koji se nalazi na trbušnoj strani. venerabilan (lat. lovačka kuća. kum venija (lat. Venus Venera. venerija (fr. venerija (lat. venter trbuh. venija docendi (lat. veni. dozvola. venter) znat. otuñenje putem prodaje. grudva) med. ventilacija (lat. vetropirstvo. ventilacija. ventilirati (lat. naročito sifilis. vent-en (fr.. ventriculi cordis) pl. nadimanje. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. Venedik (tur. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. nlat.

Venus pandemos. pan-demos) v.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. nečed-nost. verbalitet (nlat. sastavljati protokol. pronañen . ventouse) ned. venter. verbalan (lat. tj. bujica reči. otvoren trem na kući. šamaranje. pohotljivost. verbum anomalum (lat. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. v. ventrilokvist(a) (lat. služi. poet.1820. šibanje. ulična ljubav. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). parenje. prijatno. umilno. verbalnost v. Venus vulgivaga. verbali-sare) prav. mala vena. Venus (lat. venula (lat. poduži komad bele tkanine koji. doslovno. u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. pričanje utaman. pismeno saslušanje. verbalizacija (lat. fig. verbalizam. gram. od reči do reči. verberacija (nlat. sastavljanje protokola. venula) znat. blagoglagoljivost. astr. verbalisatio) prav. razvučenost (stila). verodostojnost. nlat. »sena Vulkanova. verbozan (lat. ljupko. uranios nebeski) visoka. sada u pariskom Luvru. batina-ti. koji se tiče reči. verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. veracitet (lat. verbaliter) pril. istinoljubi-vost. vantuza. baranda. usmeno. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. zastor (od magle. verbalna injurija prav. verbatim) pril. kazati i sl. verbalizam (lat. ventrilokvencija. fenyo. verbi gracija. verbalna nota pol. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. stihovi bez slika. koja se vidi i po danu. lepotica. fenyii) bog. pismeno saslušavati. veka (mañ. verba) pl. doslovan bukvalan. veratrin (lat. Venus. verbi kau za. grč. v. verbaliter (lat. nešto što prikriva stvarnost. trošenje reči uludo. verberatio) batinanje. verberirati (lat. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. verbositas) prekomerna rečitost. verbum activum) gram. Venus pandemos (lat. nakla-pati. uzvišena. varanda) doksat. požuda. Venus uranija (lat. realna injurija. grč. fiz. venusto) muz. opširnost u izlaganju. ljubav prema istini. verbigeracija (nlat. pričati utaman. trućanje. besmisleno ponavljanje reči. ljubavnica. gei. što ometa da se nešto sazna. mali krvni sud. fig. verbum. mraka i sl. up. tumačenje reči. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. nlat. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. verbum) gram. kao znak žalosti. supr. ventuza (fr. radi primera. nlat. odložim glagol. velo) l. verbosus) rečit. v. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. prekla-palo. 3. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. Veneris) mit. govoriti u vetar. verba (lat. verbalitas) doslovnost. Venera. ispravnost. uvreda nanesena rečima. verbalist(a) (lat. verbum anomalum) gram. veo (ital. neveste nose na venčanju. bukvalno. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. Venus vulgivaga (lat. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. glagolski. doslovno. rañen u P veku pre naše ere. kao plašt. venica. verbum aktivum (lat. verbi gracija (lat. polna ljubav. glagolska reč. prebačen preko glave i niz pleća. oblaka. opširan (u pričanju ili izlaganju). vers blancs) pl. verbum (lat. u obliku masti. od reči do reči. iš. mlaćenje gloginja. verbalna definicija objašnjenje reči. ljubav koja se svuda skita. fig. tući. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. kleka. nepohotna ljubav. govoriti. usmeni. naklapanje. trućalo. glagol. Venus. . loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. omotač oko nečega. verbi causa) na primer. Večernjače (Hespe-rus). verbalizirati (lat. verax koji istinu govori. veran liberi. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). usmeno raspravljati. verbigeratio) med.). svačija »sena. pomoćni glagol. venusto (ital. čista. veranda (eng. veratrum) hem. pun reči. verbalis) koji se sastoji od reči. nota jedne vlade drugoj. tanji sloj nečega. bukvalnost.. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. od reči do reči. ver blan (fr. verbi kauza (lat. verbi gratia) v. mati Kupidonova. potresati. uzvišena Venera. versus) poet. radni glagol. na ostrvu Milosu. nepravilan glagol. zvezda Danica. verbum) pričalo. verbozitet (nlat. razvratnica. verbum reč. Venus. Zornica. odredba reči. verbum. fig. oblju-ba. verbum auksilijare (lat. sskr. veracitas) istinitost. veras (lat. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verbum deponens (lat. klekinja (drvo i plod). verbatim (lat. verberare) šibati. Zornjača (Fosforus). 2. verbalna egzegeza objašnjenje reči. Venus vulgivaga) obična pohota. veranda. gram. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. vere. verbum auxiliare) gram.

izvež-ban. verificare) proveriti. verificator) utvrñivač istine. verz (lat. hipoteze. iskusan. jad. polni organi. onaj koji nema svih oblika. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. veritet nekog potraživanja. proveravati. zanos. veresija (tur. versio. versari) dolaziti u dodir. V. baviti se. prevod na maternji jezik. eng. prevod. vermicularis) crvast. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. tuberkuloza. verenda (lat. raditi na čemu. pun glista. versura) vršiti promet robe. slikarstvu. verbum pasivum (lat. veredictum. verzali (lat. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. verem (arap. verzifikacija v. utvrñivanje pravog stanja. verificirati (nlat. verzio in rem. ver-librizam (fr. veriste) umetnik pristalica verizma. vermijon (fr. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. zanimati se čim. vergula) kuz. stvarnost. punomoći i dr. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. waram. rumenica). književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. veritas juridika (lat. bezličan glagol. v. bolest od glista. vergija (tur. bojati se. verso sciolto) v. sprava za ispitivanje jačine metala. fil.) poštovati. verbum intranzitivum (lat. verbum intransitivum) gram. obrt. versio uteri) obrt deteta u materici. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. versio in rem) prav. verifikator (nlat. vericle. vermis. 10 Leksikon verzura (lat. overilac. tuga. na obratno j strani (lista). vere. okrenuti) inačica jedne pripovetke. verbum primitivum (lat. plaćanje duga zajmom. lat. zool. menjanje. verem) l. u vatri pozlaćeno srebro. veritas. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. verminatio) med. verdikt (lat. versus) pl. verenda) pl. verbum imperso-nale) gram. 2. rumenilo (za usne. versus istinit. ital. vermeil. vermej (fr. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. tj. vero. verdict) prav. v. verzacija (lat. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. versifikacija. grč. trpni glagol. verbum inchoativum) gran. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. obavešten. šaren. presuda. . waram. verikl (fr. odluka. verminacija (lat. vermes (lat. vertere obrnuti. vičan čemu. harač. versura) trg. prodaja na kredit. veretizav (arap. tur. promena. vešt. obrtati robom. verizam (lat. verbum defectivum) gram. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. Vermaht (nem. istinitost. verbum impersonale (lat. verzo šolto (ital. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. glisna bolest. versi liberi. verifikacija (nlat. versio in utilitatem) prav. neprelazni glagol. fr. verzurirati (lat. primitivum. vergi) porez. zool. mešanje poverioca. veritas) istina.). obrnutost materice. crvolik. ver-librist(a) (fr. vermes) pl. versus) poet. verv (fr. obrtanje. verbum passivum) gram. fermati. nepotpun glagol. vermikularan (nlat. glistav. istine. verso folio) na drugoj strani. pregledati (račune. veritet (lat. vitrum staklo) lažan dragi kamen. gliste. med. književnosti i muzici moderne Italije. veresi) kupovina ili prodaja na veru. pesnik koji piše slobodnim stihovima. vergl (ital. Werkstatt) radionica. danak. overavanje. žar. putem iskustva. koji boluje od glista. pravna istina. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. vermati (tur. pozlaćen bakar. veritas (lat. pa onda potvrditi ispravnost. up. promet. vatrenocrven dragi kamen. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verbum tranzitivum (lat. proña robe. versatio) okretanje. porotska odluka. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. tip. verzikolorav (lat. veritet. versatus) upućen u nešto. verkštat (nem. verzio in rem (nlat. zamah. prelazni glagol. družiti se. obraze). verificatio) proverava-nje. verve) polet. verziran» (lat. verzija (nlat. overiti. (nlat. verite) istina. dokumente. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. versicolor) raznobojan. verist(a) (fr. npr. zazirati. verzio in utilitatem (nlat. verbum primitivum) gram. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. sušica. ili. verzo folio (lat. v. da zahteva naknadu vrednosti). veritas juridica) prav. verziran (lat. ital. verminosus) med. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. verbum transiti-vum) gram. lat. verbum inhoativum (lat. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. vitriculum. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. verminozan (lat. versali.

račji stih = palindromos. fr. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. zool. zvezda Večernjača. asonancije ili aliteraiije. lik) prenošenje fotografija na staklo. vernalan (lat. versificator) stihotvorac. vertigo) ned. naročito na oku. vrsta nonijusa. verz. vernier) geom. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. bradavičav. promenljivost. vermug (fr. stihovi bez slika. vir. verteks (lat. versificatio) stihotvor-stvo. grč. strofa. versatilan (lat. sifilis. upravljanja (npr. tj. prava linija. versus) št. vertere. premazati firnajzom. verset) kitica. versikul (lat. ned. glazirati. moć opredeljivala. versifikator (lat. vernir) lakovati. zmija. vešt. vrsta. tj. versiculus) mali stih. versus) poeg. obrni (list). versificare) staviti u stihove. slobodni stihovi. neotesanost. rtenjačni. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. vsrnilitet (lat. vsrnacija (lat. kolebljivost. verzija. vertatur (lat. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. obrtati) prevrtljiv. vertikalan (nlat. versifeks (nlat. pretposlednji kanonski . vertatur) neka se okrene. versus memorijales (lat. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. verotipija (fr. verukozitet (nlat. niz metrički sreñenih ritmova koji. izreka iz Biblije. uspravna. teme. pun bradavica. izbijanje mladica u proleće. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). vertebrata (nlat. vrtoglavica. vertebrata) pl. okomit. koji izaziva vrtoglavicu. versetto. verukozan (lat. versatilitet (nlat. berlinskom stolaru Vertikou. dovitljivost. versare okretati. verseto (ital. verte) okreni. vertiginosus) l.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. verticalis) uspravan. crvast. up. versta (rus. verfen geol. vesnjanka (rus. veronal fark. versija v. 2. vermifuga. svrab. promenljiv. pravl>enje glupih šala. 1871—79. vertebralan (nlat. stožer na nebu. neka se obrne (list). fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. nauka o stihovima. verthajmovača. pomoću rimovanja. typos oblik. verticitet (nlat.čas. prostota. vertikalan položaj. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. vermicelli) pl. tip. okretan. verticite) fiz. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. vesper (lat. crvići. bradavičavost. verre staklo. vermiformis) u obliku crva. praviti (ili: pisati) stihove. ulagivanje. vertebralis) zool. pisac stihova. VI 1919 (Ver-sajski mir). se. verrucosus) med. užina. breg. obnavl>anje. verole. presvlačenje nekih životinja. kovitlav. odvesan. velika početna slova. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. pršljenski. grč. šuga. npr. lekovi za isterivanje glista. versifex) nadripesnik. nlat.) v. stavljanje u stihove. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. skidanje svlaka. verticitas. . vertiginozan (lat. verte (lat. verthajmica. perpendikularan. vis. prestonice francuskih kraljeva. vertigo (lat. vernije (fr. nazvan po pronalazaču. versi liberi) pl. remedia) pl. 1672—1789. kičme-ni. pesnik. okret-ljivost. stihoklepac. verticalis) kat. vernisaž (fr. bradavica. vertikale (nlat. glava. matematičaru Vernier-y (1580—1637). vrsta finih talijanskih rezanaca. crvolik. vrtoglav. vernatio) podmlañivanje. predstavljaju celinu. vernirati (fr. vertiko (nem. verre staklo. vsrsali (lat. u pravcu dejstva Zemljine teže. sedište republikan-ske vlade. versi liberi (lat. versatilis. verrucositas) med. vernilitas) ropsko ponašanje. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. stih. vemalis. vrh. versificirati (lat. brava. versatilitas) prevrtll-vost. prolećni. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. dati (ili: davati) sjajan izgled. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. vere (lat. veruka (lat. verol (fr. . verruca) med. versus memoriales) pl. vermiforman (nlat. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. početak geološkog perioda tri-jasa. astr. nesvestica. variola) tec. koga je uhvatila vrtoglavica. verofon (fr. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. vermoute. magnetne igle). versifikacija (lat. pravljenje stihova. vertex) vrtlog. versus cancrinus) post. vermifuga (nlat. nem. veras. 2. Versaj (fr. nazvana po svom pronalazaču. ver) pr. kičmenjaci. fig. fr. koji pati od vrtoglavice. versus kankrinus (lat.

marveno lekarstvo. med. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. fr. sredstvo za prenošenje. farm. vestigium. predvorje. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. pustolovi. dremljivost. rimska boginja ognjišta. stanje jednog veterane. ne primam. veto) zabranjujem. njihati. Juno 1804. vehementia) žestina. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. 2. veternus dremljivost) med. vibrare. veterina (lat. nežno. vestibil. vedžvud (eng.. veteranus. bila je živa zakopana. vestales) pl. revolveraši. vetus star) stari vojnik. čovek ostareo u službi. njihanju. vehementnost. većil (arap. vestibil (fr. domaće sloge. vibrare vitlati. vestibulum. vatrenost. zakalućerivanje. Vedžvudu (1730—1795). plahovitost. haljinar. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. bolesna želja za spavanjem. oblik i dr. fiz. fiziol. strastan. vestigije (lat. mrtvilo. vehiculum) kola. vestern (eng. ulaz u kuću. glas r. veterancija. sprovodnik. vehter (nem. veterancija (nlat. žustrine. zaveta. vecozamente. astr. da se njihaju. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. veto (lat. živinar. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. vehikl (lat. dršćući. obično destilovana voda. prenosilac. ako se koja ogrešila o nevinost. vestitura) oblačenje. vetativ (lat.. veterinarski fakultet. v. vestigia) pl. vehemencija. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. vibralitas) fiz. vestitura (nlat. vibrafon (lat. mlitavost. veterinar (lat. nekad turski ministar. treperavost. stope. vestalke. veteran (lat. u ustavnim državama vladaoci imaju. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. 2. nlat. npr. ode-vanje. drhtav. veteranstvo v. nazvana po pronalazaču Dž. veto zabranjujem) lipti. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. vestijar (lat. ili odbijanje. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). vestijarij(um) (lat. treptaj™. zabran-ski način. predsoblje. veteranstvo. stražar. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. oblačionica i svlačionice. neobuzdan. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. koji se sastoji u trepe-renju. vibrare) l. neobuzdanost. Palas 1802. plah. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. vecozamente (ital. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vestibul (lat. Vesta) mit. žustar. vibrantan (fr. vibrator (lat. iznositi prljav veš. wakil tur. vibralitet (nlat. Indijanci. vod. treptav. meko. vehemencija (lat. vestalinks (lat.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. kauboji. zastupnik. vibratoran (lat. Vesta). način zabrane. veš (nem. vekil) punomoćnik. vestiarius.divlji zapad". via) v. škola za marvene lekare. veterina) nauka o marvenim bolestima. vestalinke. phone glas) muz. tragovi nogu. vehementan (lat. udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. haljinarnica. njihati se) 1. vezzosamente) muz. Vetus testamentum (lat. g. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. liberum veto (lat. bušenje betona i dr. vestibul. vibrare tresti. čednosti. vibratorius) treperav. vestales) pl. vibrater (lat. Waschblau) plavilo za rublje. silovi-tost. vibrato) muz. grč. provodnik. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vezzoso) muz. via (lat. fig. fajansa. vibrato (ital. Wasche) rublje. vija. tre-pereti. trepereći. vibrant) ustreptao. vehementnost v. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. Wachter) čuvar. tragovi. garderoba. njihav. stari ratnik. vecozo. vestibule) trem. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. . prevozio ili prenosio sredstvo. vestibule) v. teh. preobuka. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. vestalke (lat. odeća) trgovac haljinama. letargija. vestiarium) soba gde stoje haljine. vibrant (lat. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. veterinarius) marveni lekar. (Ceres 1801. Vetus Testamentum) Stari zavet. vecozo (ital. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . planetoid otkriven 1807. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. šerifi. njihavost. vestis odelo. veternus (lat. srpskohrv. blago. vatren. spisi St. vehabiti (arap. fig. vahabiti. fig. vehemens) žestok. Vahabi) up. isluženi vojnik. odbacujem. vešplav (nem. vibrare trepereti. takav je.

vigorozan (nlat. srdobolje. vivo. živahnost. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. kon vi-gore. viva voks docet (lat. mrtve oplakujem. vigilia) bdenje. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. vivacitet (lat. prijatelji slobode.). oviparan. viva (ital. rastao. vibrare. vigogne) peruanska ovca. Vidalova reakcija med. fina. vigilija (lat. vigorozamente (ital.. sector koji seče) naučnik koji para. fonautograf. drhtanje. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. oscilacija. sravni. paratifusa. vigorosamente) kuz. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. jak. viva) živeo! viva voks (lat. vibrare. viviparan (lat. u opasnim vremenima. up. whiggism) načela i program vigovaca. naročito medicinskog ispitivanja. živahnost. vivo (ital. grč. treba da ga budno čuva. up. obazriv. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). sa žarom. grč. viva voće) živim glasom. protivnici torijevaca. nlat. viviparizam zool. v. vivos voco mortuos plango. živahno. klatiti se. vigizam (eng. što življe. njihati se. videant konzules . vibrare trepereti. bri»sljivost. fonautogram. v. vigilans) stra»sar. vivače (ital. vigilancija (lat. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. smotren. žar. sprava za posmatranje treperenja. vivus živ. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vivandjerka (fr. trepereti. vibracija (nlat. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). (lat. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. izazivači kolere. munje lomim". da cveta. nastojnik. članovi engleske liberalne stranke. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. viviparizam. klaćenje. gramma crta) fiz. vibrare. vibrioni (lat. viva vox) živi glas. živahno. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. kreskat. pogledaj. vibrograf (lat. podrhtavanje. brižljiv. mahati. eupr. vivipar) hol. krepkost. floreat (lat. vigorozamente. žestina. bonvivan. opreznost. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). vide (lat. vivificatio) oživlja-vanje. oživljenje. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). fig. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vivisekcija (lat. ovipar. vivisecirati (lat. da živi. čuvar. vivat. vivipar (lat. vitlati. v. kratke. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vi vat) živeo! vivat. up. njihanje (šetalice). zoološka bašta. fulgura frango (lat. videre) vidi. slobodnjaci. tj. živa reč ima poučnu snagu. vide. sakagije i dr. da- . vivos voko. vibriones) pl. vigorosus) snažan.. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. treperenje. viviparija (lat. vivus »siv. vive r (fr. vatreno. viva čitaš) životna snaga. vibrogram (lat. usmeno poučavanje. vibrare. graphia) fiz. vivo) kuz. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigonja (fr. vigilantan (lat. vigovci (eng. vrlo živo. lama. zavojite bakterije. živa reč. vigorozo. vivisektor (lat. vivant! (lat. bdenije. živost. silan. skopeo gledam) fiz. grč. floreat) živeo. vibrare) drhtati. treptaj. vibrografija (lat. fulgura frango) „Žive dozivam. snažno. up. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. tj. kon viveca. vigilant (lat. nadzornik. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. tj. usmeno. vivacissimo) kuz. nauka o treperenju zvučnih tela. marketenderka. up.vibracija 148 videant konzules. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). pažljiv. oprezan. da raste. grapho) fiz. whigs) pl. vivus živ. ragege rañati) zool. noćno straža-renje. viva voce (lat. navečerje. mortuos plango. vibratio) fiz. vivace) ouz. vivandje (fr. pukovski krčmar. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. jačina. vivifikacija (nlat. up. vigoroso) muz. krepak. vivačisimo (ital. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. grč. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. krepko. vivus živ. veoma brzo. dan uoči praznika. npr. pažlji-vost. obično od bivolskih koža. kolere. viva vox docet) živi glas poučava. vivat (lat. vivandiere) vojnička.) budan. pun »sivotne snage. silno. vivače. vivus živ. silina. vibrirati (lat. up. viviparija. vigor) »sivotna snaga. sve»s. vigorozo (ital. vigilantia) budnost. svilaste vuna ove ovce. pukovska krčmarica. uporedi. vigor (lat. zverinjak. vibroskop (lat. marketender. živom rečju. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vigere.

vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. posetiti. vidi niže. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). visiera) l. vizionoskop (lat. naravno. pretresa™. viduitet (lat. primetan. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. pohañati. visitator) posetilac. videlicet (lat. rgo vidimatione) taksa za pregled. overiti putne isprave. vidit) video je. izvršiti pregled. 3. grč. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vizitator (nlat. visibilitas) vidljivost. video. via put) sredstvo. tj. karta sa imenom. visiter) pregledati. up. sravnio. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. pregled. pro vidimacione (lat. udovičko stanje. videtur (lat. kao što se lako može videti. posećivati. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vizir (ital. visionaire) vidovnjak. vizuelan (fr. videlicet =videre licet) pril. videtur) izgleda. halucinacija čula vida. vizum (lat. pošto su viñena. vidualitium) prav. kad sede. imati u vidu što. vizibilitet (nlat. vija gracije (lat. predstava koju smatramo. pregledanje. pasoše). predstava. pri-državač listova. očevidno. vidua udova. gledanje. vidni. udovištvo. visum) ono što je viñeno. visitatio) posećivaše. vidimirati (lat. obudovelost. pregled. vidimer) staviti na nepggo vidi. overen prepis. vidualicij(um) (lat. udovički deo. spram čega. vizualan. bizantini-zam. prema potrebi. jasno. npr. vizibilan (lat. uobraženja. vidimus) videli smo. pregledane. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vidi napred. videatur) neka se vidi. težiti za nečim. visio gledanje. koji se tiče vida. fig. videre videti) vidljiv. kopija vidimata (lat. naročito potvrda da je prepis veran originalu. pojava. osamljenost. prekoputa. prema čemu. dići i spustiti. zvanična overa. sanjarija. shvatanje. prizor. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. poho-diti. očiglednost. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. vizija (lat. 3. preko puta jedno od drugog. nišanska gajka. očevidan. in via juriš) putem prava. sanjalica. fr. vidovit čovek. na adre-sama: preko. copia vidimata) overen prepis. vidimiran. videre) viñenje. fr. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. nišaniti. vizura (lat. poha-ñanje. prijavnica. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. okrenute jedna drugoj. prikaza. vizitkarta (nem. carinsko). visionarius. 2. overa jednog akta. staviti vizu na pasoš i dr. očigledan. opsena. vide supra) vidi gore. vizirati (lat. izvršiti pretres. onaj koji može duhom da vidi. vidimus. priviñenja. takoñe: viza. polaznik. vizis aktis (lat. visite) poseta. vide supra (lat. nišan. malo kanabe za dve osobe tako da su. visum viñeno. 2. vidi docnije (u knjigama). dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. visitare. putem milosti. pričina. fig. nadzornik imanja. pohoda. zvanjem i mestom stanovanja. uzeti na nišan. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. fr. via. za overu. uzana kočija sa dva sedišta. gañati. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. videre videti. vidi (lat. utvara. sproću čega. kao kh. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. nalaženje. vizita (fr. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. vija Beograd preko Beograda. visuel) v. zanesenjak. tenakl. čini se. . moralne beda. voj. vidit (lat. vizionar (nlat. visualis) ont. in vija jurio (lat. poseta. prezimenom. Visit-karte) posetnica. pr. zagledati. pregledava akta. vidi) video sam. nlat. slika. visum) opt. zakonskim sredstvima. vidimus (lat. treba videti. vizualan (lat. način. sravnili smo. naspram. 4. vizantinizam (grč. overavanje. primetnost. mišljenje. psih. vizitira™ (lat. poho-dilac. kratak ženski ogrtač za posete. visere gledati. slika uobrazilje. Byzantion) v. razumljivo. 5. praznim. očevidnost. viza (lat. viser) l. lekarska poseta. visorium) tip. vizuelan. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. smotra.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. putem pomilovanje. fr. preko puta od druge osobe. vide infra (lat. vizorij(um) (nlat. vide infra) vidi dole. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. pregledač. npr. vis-a-vis) lice u lice. visibilis. smerati nešto. fr. visio. pregledanje (lekarske. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti.. odrediti zapreminu posude. kao im. vizavi (fr. viduitas) udovanje. vidimacija (lat. pesnik. vizitacija (lat. za stvaran opaža]. via gratiae) prav. vidi ranije (u knjigama). vija (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. videatur (lat. visis actis) prav.

prethodnika reformacije u XIV veku. gusar.) zool. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. victorieux) pobedonosan. namesnički. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. pesma uz koju se igra. fr. tur. neznatnije vrednosti. vikend (eng. izdržavanje. god. seoska igra. victus et amietus) hrana i odelo. vijatikum (lat. vikingr) borac. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. ital. nasilno. vindicativus) osvetolju-biv. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. ville) letnjikovac. vikler (nem. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". Vindi v. vreñanje. fr. wilaya. vi mandati (lat. vilayetli) zemljak. vicarius) namesni. vija fakti (lat. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. viae-ductus) most iznad doline. život na selu radi razonode. vilis (lat. delokrug namesni-kov. villeggiatura) letnje vreme koje se. papijota. vinalia) pl. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. slon. sredstvo za život. vina medikata (lat. viktoriozan (lat. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. po naredbi svog vojvode (hercoga). vilio-ris kondicionis (lat. vilis jevtin) prost. bili na zlu glasu kao gusari. vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. vicecomes. vijatorij(um) (lat. fr. vikar (lat. vikontesa (fr. eng. po zapovesti. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. silom. a obično se provodi van mesta stanovanja. prav. pobednički. IV u čast Jupitera. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. odmenjujući. vilifikacija (nlat. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. wickeln omotavati. ratnik. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. . astr. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. savijati) svitak za kovrčanje kose. naročito junak na moru. male vrednosti. poslednja pomast. kapelan. hodometar.-tur. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). viaticum) putni trošak. pokrajina. podgrof.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. viatorium) putomer. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. radi razonode i odmora. vina (ind. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. viktorijaorandž hen.. biskupiji. vikarna krvarenja med. vicarus) zastupnik. villa. asteroid otkriven 1850. zamenik. u Engleskoj: niži sveštenik. IX u čast Venere i 22. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vila (lat. villanelle. viktualije (nlat. medicinska (ili: lekovita. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. vilayet) mesto roñenja. viksati (nem. korpus vile (lat. patrijarha) u jednoj oblasti. vilavela (fr. životne namirnice. vicuna) v. viktus et amiktus (lat. zastupajući. osetljiv. victualia. provodi na selu. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. za bojenje vune i svile. vilj (tur. viktorije (lat. farm. vikarijat. victus. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. rñav. bez vrednosti. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. Viktorije (lat. vikend. puta. vilstek (eng. vindikativan (nlat. na osnovu naredbe. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. kuća izrañena u obliku letnjikovca. Vendi. vilajet (arap. engleska teleća imi-cla. samovlasno. hrana. vindikacija (lat. viktualijanci (nlat. vikarija. vilajetlija (arap. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). barovitog mesta i sl. vigonja. imalin. viklifiti pl. vikarni (lat. vinalije (lat. biljna) vina. kazneni. Wichse) mast za obuću. smanjivanje vrednosti. vikarijat (nlat. vitalijanci. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. via facti) prav. vina medicata) pl. vicomte. vike (nem. vivere živeti) pl. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. victoriosus. dijecezi itd. kapelanstvo. namesnik (pape. sličan mandolini. up. provincija. poputnina. vicariatus) v. posednik vlastelinstva u Francuskoj. vikarijus apostolikus (nlat. letnja svežina. vivere živeti) način života. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). up. vikont (nlat. vikarija (nlat. unižavanje. zaštićivanje. željan osvete. od-mazdni. zavičaj. vikendica kuća za odmor. viking (stnord. Victoria) nit. vi mandati) prav. neznatan. vileñatura (ital. junak. namesništvo. viktus (lat.) muz. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. vilioris conditionis) slabijeg sastava. week-end) nedeljni odmor. victualia) pl. od UŠ—XI veka. samovoljno. vikunja (šp.

viola di braccio) muz. petlja. vindicta) osveta. pre no što je isplatio. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. vinomer. viola (ital. violin (nlat. vino tinto) v. brano. viola alta. vinograd. violetto. vinja (fr. sila. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinolentus) pijan od vina. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). slaže slova). violacija (lat. kažnjavati. violentus) silan. violare jus territoriale) prav. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. brak. viole. viola di vindikaciona tužba prav. višega (fr. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. prinudan. violetta) nuz. maramica-ma). viiolentan (lat. veza. violata (lat. nasilan. violentnost (lat. alt-violina. . sklon piću. plahovit. papiru. viola di gamba) muz. vinculum conjugale) bračna veza. vinkulum konjugale (lat. Winkelhaken) tip. fr. nasilje. štititi. vint (nem. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. phobeo bojim se) strah od vina. vinifikator (nlat. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. violentan (lat. up. vrpca. vinum. vinkulirati (lat.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. sklonost piću. združiti. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vinculare) spojiti. bog. tinto. fin. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. prestup zakona. Vindobone (lat. vinometar (lat. vindikta (lat. viola (lat. vindjak(n)a (nem. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. vinolencija (lat. mržnja na vino. vinum vino. žigicama). vinkulum matrimonii (lat. uže. viola alta) muz. žestok. gvint. tužba za zaštitu svojine. grč. viola. violatio) prav. violette) koji je boje ljubičice. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. naprasit. viola alta (ital. vinklag (nem. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. letnjikovac. izmešan s vinom. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. violencija. vincire. violinum) hem. fr. vinolentia) pijanstvo. združivanje. mešavina plave ili crvene boje. vinovnik) krivac. vinkl (nem. viola di bračo (ital. grč. docnije samo sa sedam drevnih žica. sekt. viola d'amore) muz. preteran. violeta (tal. na pismima. vindicirati (lat. doznačiti sudski. pu-dar. violata) obeščašćena. vincilir (mañ. prav. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. ljubičica. koji se opija. vinculum) konopac. naprasitost. veština spravljanje vina. prisiljavanje. vinifikacija (nlat. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. violare jus teritorijale (lat. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. Winzer) stručan vinogradar. vigna) vinova loza. braniti. ljubičast. muz. naročito zanatlijskih. violentia) silina. etiketa. slagačica. u početku ili na kraju knjige. bog. primiti obaveze. viola di gamba (ital. neobuzdanost. vigne. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. ital. obavezati se. spa janje. metron) sprava za merenje jačine vina. šp. vindicare) osvetiti. vinum misale (lat. ljubavna violina. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. violentia) v. veza. opijanje. vinctura. postao insolventan. desnom rukom. gañenje od vina.. oskrvnjenje. žestina. prav. sla-galjka (mala metalna pregrada. dosuditi.. up. obesvećenje. od kojih su neke bile metalne. tužba zbog nanesene štete. vinificator) proizvoñač vina. violetan (fr. violet (ital. ljubičica. violencija (lat. poljska kuća. vitula) 2. spona. žustrina. up. u širini štampanog retka. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. viola d'amore (ital. gšja-nost. osramoćenje. vinkulacija (lat. vrstač. vinovnik (rus. vindikaciono pravo prav. čuvar vinograda. izazivač. violica. brač-violina. v. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. preteranost. vino seko (ital. takoñe: vindikta. sudskim putem tražiti svoje natrag. prouzrokovač. vinkulum (lat. goropadan. vincula okovi) vezivanje. vincire) vrpca. viola) l. ital. svezati. mala violina. prekomeran. ranije sa 12—14 žica. Vindobona) starorimsko ime za Beč. kažnjavanje. nlat. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. povreda prava. violončelo. vinktura (lat. vino tinte (šp. violet) ljubičast. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. plahovitost. nlat. vinczeller od nem. silovana devojka.

mirujuća ili drema-juća snaga. virilitas) muškost. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. virgo intakta nevina devojka. zelena bojena materija u biljaka. muškost. promene u karakteru. d. virus otrov) med. muškarača. virilizam (lat. okretati lañu. virilni glas v. deo nasledstva koji pripada pojedincu. nagao zaokret. muže-van. mor. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. ali se tom sposobnošću ne koristi. violončelo (ital. virologija (lat. po zapovesti. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. violončelist(a) (ital. viraž (fr. violina. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. fiz. virtuelan. po ital. najmanja violina. virtualis) v. virginalis) devojački. viraginitet (nlat. virtualitet (nlat. virilizam. obrtanje (ili: okretanje) lañe. narušiti. pogaziti ugovor. fig. viri potentia) muška snaga. mužev-nost. virilis. . hlorofilin.152 violina (ital. virginitet (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. viripotencija (lat. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. virilist(a) (lat. viper-in (eng. violine primo (ital. devičanstvo. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. čedan. govor) nauka o virusima. viroze (lat. vii (eng. viridarij(um) (lat. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. virginalan (lat. valjanost. violiiist(a) (ital. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. zrelost. odvažnost. virman (fr. bledilo. sposobnost. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. virage) ani j. virtualis) sposobnost za rad. prividan. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. violon) muz. čistota. celokupnom snagom. zrelo doba. violine pikolo (ital. vir muze) muški. viraginitas) fiziol. isplata koja se vrši bez gotovine. virtus sposobnost. na osnovu naredbe. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virtualan (nlat. uzajamno obračunavanje. limunova soka. viridin (lat. virilna porcija (lat. uobražen. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. obavezu. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. devojačka bolest. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. noć delovanja. up. virilis portio) prav. logos reč. virole) spiralni svitak u satu. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. svirač u violon. violinista) muz. virus otrov. virgineus morbus (lat. vi reskript (lat. violare) povrediti. whip) toplo piće od belog vina. zarazne bolesti izazvane virusima. sa prikrivenom snagom. vi rescripti) prav. virilescencija (nlat. mor. preneti. virtuelan (fr. a. viribus unitis) sjedinje-nim silama. virpinija vrsta duvana i cigara. realan. četvrtina violine. današnji kontrabas. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. druga violina. snaga) snažan. prestu-piti zakon. silovati. mogućan. obepgčastiti. virago) muškobanja. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. supr. viola di gamba. odvažan. bitna ili pojamna važnost. čist. violonist(a) (ital. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). violino piccolo) muz. violoncello) muz. ćemane. prostim knjiženjem. violoncello) muz. poremećaj u polnom razvitku kod žena. votum virile. violirati (lat. spolna nevinost. trg. fig. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. virtuel. čelo. Č>JGvršiti obračun. ginandrija. viribus unitis (lat. jaja. virmanisati (fr. šećera i začina. up. virement) fin. virga grančica) muz. virement) fin. svirač u violinu. instrument sličan klaviru. prebacivati (ili: prebaciti. virgineus morbus) med. virginal (lat. »seneka sposobnost za stupanje u brak. obesvetiti. bašta. prva violina. violino) muz. svirač u violončelo. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). lat. virilis) v. kružno spuštanje aviona. virola (fr. viridis zelen) bog. devojapggvo. koji je sposoban za rad. devičanski. vi presidii (lat. virgimtas) med. dubok glas. spinet. devica. vir muž. violine sekondo (ital. violon (fr. virilis) pol. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. virtuelan lik ont. virtuelan lik virgo (lat. gradila. čelični kalup za kovanje novca. sposoban za dejstvo. oskrna-viti. fig. pol. virilescentia) zool. virilan (lat. naročito kod ptica. devojka. e). virgo) med. virilitet (lat. violino secondo) muz. malokrvnost. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. v. violone) muz. čednost. viraginitet. bradatost. nastrojen za delovanje. virago (lat. violino primo) muz.

vis viva) fiz živa sila. vojska. na taj način. virtuelna žiža ot. sa životnom snagom. viskoznost fiz. vitalizam (lat. v. a vista (ital. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. bitan. unutrašnji or-gani životinjskog tela. vitalitas) v. viskozitet. viscacha) zool. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). fig. ars longa) život je kratak. drob. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. up. vis vitalis (lat. viñenje. mogućnih. tj. otporan. vista (ital. vist (eng. vis legis) prav. zagrižljivost. vitalitet (lat. vis probandi) dokazna snaga. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. viscidan (nlat. jetra itd. pluća. viscera) pl. dro-ban. virulentia) med. vlast. vitalis) životni. viscera (lat. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. jedak. visceralis) utrobni. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. sposobnost za život. poglavito u tehničkom pogledu. opšte stanje našeg organizma. muškost. dostigao savršenstvo. zarazna klica. gnojav. virus otrov) med. virtuozan (nlat. vita (lat. živ organizam. viscum. fig. šećera. vis armata) oružana sila. tj. uvid. nutrica. vir. krepost. pristalica vitalizma. moć. snaga dokaza. hrabrost. pokazi-vanje menice. uzvišen. tj. vis inertiae) fiz. otrov. tok života. fig. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). viskača (šp. tvrdoglav. privlačna sila. da luče otrovne produkte i da. vitalitet. zakonska sila. vis inercije (lat. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. onda je zbir virtuelnih. izazivaju oboljenja. tegljivost. vispren (rus. virtuositas) savršena veština. a vista) odmah po viñenju. are longa (lat. prosečne trajanje života (npr. životnost. otrovnost. vis major (lat. snalažljiv. virtuoz (nlat. lenivosna sila. vista) trg. virus otrov. viršafterica (nem. tj. vis armata (lat. duhovit. virulencija (nlat. artikl. sila zakona. whisky) engleska rakija od žita. visceralan (nlat. gnojenje rane. Wurstel) vrsta male kobasice. naročito u muzici. odličan. izazivač bolesti. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. lepljiv. vitalnost (lat. viski (eng. neophodan. limuna i crnog vina. virtuosis. veoma važan. pun ljutih i opakih sokova. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. pome-ranja napadnih tačaka. živahan. vis attractiva) fiz. oživljavajući. velika umetnica. vitalitas) životna snaga. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. vitalni osećaj psih. virtuosis) valjak. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. fore mažer. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. koji se tiče života. virtuoskinja (ital. kurikulum vite. vitalist(a) fil. mogućna. vita brevis. vis maior) viša sila. fig. vis vitalis) životna snaga. koje predstavlja važan trg. 2. jetkost. kinetička energija. snaga koja dejstvuje. kod jednog naroda). virtuosa) majstorica u svojoj veštini. viskozimetar (lat. sila lenivosti. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vita brevis. viscosus. vita) v. viktualijanci. vitalijanci (lat. vis absoluta) prav. zecu slična južnoamerička životinja. viskoza (lat viscum lepak) hem. vi-skoznost. naročito srce. gust. oštrouman. . vitalan (lat. grč. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. ital. celokupne zdravstveno stanje. virtus) muška snaga. naročito lakova.) 1. utroba. vis probandi (lat.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. vis (lat. koji pomaže život. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. vita život) životopis. pun žestine. vis apsoluta (lat. ulja i dr. viršla (nem. lepljivost. zagrižljiv. virtuoznost (nlat. virus (lat. otrovan. sposoban za život. verovatnoće življenja. creva. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vis atraktiva (lat. viskozan (lat. u našoj svesti. viscum lepak) te-gljiv. viscositas) fiz. vis viva (lat. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. valjanost. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). virulentan (lat. naročito u muzici. vrlina. onaj u kome se ogleda. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vis) sila. virulentus otrovan) med. svojstvo viskoznog tela. vis legne (lat. viscidus) židak. virtus (lat. menice. savršen. snaga. vešt. opšti osećaj života. med. viskozitst (nlat. piće od čaja. plemenit.

želez-nica. biol. u svežem mesu. vitrifikacija (nlat. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). zelena galica).vitamini 154 Višnu vitamini (lat. silom. koja vezuje samo obližnja mesta. mane. posed koji nije bez zamerke. vitriolescere) hen. vitelus (lat. vice-direktor. greh. H. Višva-karman (ind. poročnost. staklena pregrada. vitrescibilitet (nlat. gresi mladosti. machen činiti) šaljivdžija. vitriol (lat. vitrificare) postakli-ti. nalaze se u većini namirnice. vice (lat. koji je sa ned ostatkom. duhovit čovek. oštroumnost. osuditi. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vicennium) vreme od dvadeset godina. vitium naturae) med. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vitrage) staklena vrata. omaška. pogreška. poročan. vice-kon-zul. viciozan posed prav. prvobitno bog Sunca. vicedom (lat. i radnici u srazmernom delu dobiti. vitrotipija (lat. vice verza (lat. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vicijum kanonikum (nlat. vitreus staklen. vitrezan (lat. vitiligo lišaj) med. metron) ont. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vitrum) staklo. vi testamenti (lat. grč.) v. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vicijum kordis (lat. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. putem prenošenja ili ustupanja. cinka itd. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. vicezimacija (nlat. kristal. Višnu (ind. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. onaj koji vezuje samo susedna sela. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. fr. razne hranljive materije. gresi (mladićkog) doba. upravnik crkvenih dobara. nedostatak. vicioznost. vitreolus dei. vitulus) žumance. plava galica). vicinalne železnica. prozori. silom oporuke. viciozitet (lat. fil. na osnovu poslednje volje. vita život) pl. promašaj. vi cesionis (lat. zastupanje nekoga. nestajanje pigmenata u koži. oti-rač. seoski put. izdvojiti. obrnuto. vicesimatio) dvadesetkovanje. tj. koji ima manu. vitiositas) pokvarenost. još neispitane dovoljno.). šp. pretvaranje u staklo. prozorske zavese. porok. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. vicia etatis (lat. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. vitriolescirati (nlat. eiter (nem.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. u protivnom slučaju. vitrum (lat. pl. sjajan. kristalast. sporedna železnica. Witz. mana srca. vicinalni put opštinski. prozor. vitium) mana. postakljenje. testamenta. vitriol. fr. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitiosus) pogrešan. viciozitet. obično uzanog koloseka. . beriberi. vic (nem. vicinalan (lat. dućanski izlog. vitellus. npr. od vitreus staklen. Vitleju. naročito u zelenim delovima biljaka. vicedominus) namesnik. dosetljivost. vitriolizacija (nlat. grč. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. pretvaranje u vitriol. zabluda. žumancetu. gvožña (zvani zeleni vitriol. pored poslodavaca. vi testamenti) prav. duhovita šala. seoski. vicies dvadeset puta. vicinalis susedski) opštinski. vicenij(um) (lat. bez mane. wischen brisati) brisač. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). mleku i dr. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. Witz) desetka. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vitiligo (lat. bakra (zvani plavi vitriol. vitriolo) hen. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vitrometar (lat. vitriolisatio) hem. vitrum staklo. kazniti smrću (u pobunama i sl. vitraj (fr. providan. vicezimirati (nlat. najpopularniji bog u brahmanizmu. vitraž(a) (fr. vitrescibilan (lat. pretvorljiv u staklo. pokvaren. zamenjivanje. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitrificatio) postakla-vanje. vitreux) staklast. vitrum staklo. vitrificirati (nlat. vicioznost (lat. vicesimare) dvadesetko-vati. vitia aetatis) pl. vicijum nature (lat. vitium cordis) med. vi cessionis) prav. rñavost. viciozan (lat. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. pela-gru itd. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. nevaljao. vicenalan (lat. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitrine (fr. vicijum (lat. vicemaher (nem. rahitis. pretvarati se u vitriol. viče versa) obratno. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. med. oličenje stvaralačke sile u prirodi.) „Tvorac vasione". krivica. sulfat (tj. vicia. svežim plodovima i semenju.). zamenik vladara.

volantai (lat. danas: veseo. nestalnost. ge. vocalisatio) gram. vokabular (nlat. volant) koji leti. volant) pernata lopta. muz. vox Dei) posl. volatilisare) hem. Jovana Krstitelja. vokalize (ital. vox populi. voks klamantis in dezerto (lat. vocalis. višnuizam (ind. što narod hoće. volan (fr. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). isparljiv. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. fig. vokalizam (fr. vokabulist(a) (lat. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). ad voćem) uz reč. vocativus) gram. isparavanje. vrsta tanke materije za ženske haljine. vocalizzo) muz. volans. zavezanost (ili: zapletenost) creva. 1831— 1912). volabilitas) povrpšost. vocalis) gram. vokacija (lat. voile) prevez. volabilitet (nlat. tj. leteći. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. za-interesovati. volatilizacija (nlat. sub hak voce (lat. dar. vocale) muz. o. mi. pucati iz voleja u fudbalu. vocalis) gram. reč. vocabulum) lingv. volee) let. sklonost (nekom zanimanju. konstruisan 1933. volat (ital. vox glas) gram. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. fig. položaj. ital. naročito za veo. tj. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. obešenjak. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). voks virginea (lat. pronalazak nemačkog sveštenika J. stariji naziv za Rumuniju. vocalisme) gram. assa voće) samim glasom. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. zastor. vokativ (lat. koji se tiče glasa. vokalski (lat. koji je u letu. rang. tj. volapik (volapuk = eng. asa vode (lat. u SAD. zasvoñena prostorija. reč. world svet. ton. krilo vetrenjače. i. voks dei (lat. promenljivost. vocabulum reč) pisac rečnika. volatilizirati (nlat. lepršav. uzaludno opominjanje. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. god. komad sa kupleti-ma. pri toj reči (pade mi na pamet). isparava™. vokalna harmonija (lat. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. vežbe u pevanju sa slogovima ut. nestalnost. ime. mrtvih. dobre žetve i lekarstva. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije).obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu.) vera u učenje višnujita. izraz. Wodan) mit. bog vetra. volta) zidni svod. pretvaranje u paru. vokabula (lat. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. vox humana) muz. volva) bog. fiz. voks hibrida (lat. veo. grč. volva (lat. ot vole (fr. konsonant. letenje (ptica). volvulus (lat. Vokalize. .) pl. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). s obzirom na boju zvuka. izgovaran. vokaliza (nem. vokal (lat. glasni. višnujiti (ind. pobede. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet. vokalan (lat. ispa-riti. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. naziv. volatilis) hem.višnuizam 155 nestašno. samoglasnički. voks populi. npr. voks akuta (lat. glas narodni je glas božji. koprena. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. koji može da se pretvori u gas ili u paru. volvulus) med. volatilisatio) hem. mali poz. peti padež. vokale (ital. udariti loptu u letu. u ovom pogledu. prethodnik esperanta. vaudevilliste) pisac vod-vilja. glas istine koji nema dejstva. vox hybrida) melez-reč. opna na mladim pečurkama. speak govoriti) meñunarodni. vole (fr. vocalizze) muz. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. vocalis. pozivanje na neki položaj. bez pratnje nekog instrumenta. vodviljist(a) (fr. čovečji glas (na orgulji). spadalo. samogla-snik (kod nas glasovi: a. vokalizacija (nlat. vocatio) poziv. vokali-ziranje. walkie talkie) prenosni radiotelefon. tj. e. supr. točak za upravljanje automobilom. visok (ili: oštar) glas. u). struci). karner na ženskoj haljini. vox acuta) muz. dozivni padež. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). teorija samoglasnika. fig. ad vocem (lat. volatilitas) isparljivost. voks humana (lat. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. volatilan (lat. voal (fr. točak zamajac. vox) glas. Vuogan. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. Vodai (nem. zanatu. u smeni (dokaz). (solmiza-cija). samoglasnički. pevajući. voks (lat. fa itd. vokalna muzika pevanje. svetski jezik. volatilitet (nlat. vox virginea) muz. vocabularium) rečnik. M Šlajera (Schleyer. fr. voki-toki (eng. vodvilj (fr. zvuk. to je svetinja.

grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. volens-nolens) „hteo-ne hteo".. elektron. dakle. voltage) napetost. voltera (fr. slatkorečivost. gljivama i dr. Volta. metron) fiz. volubilan (lat. tj. V) fiz. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. sic volo. željni. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. svitak. poluobrt. igrač na konopcu. volte-face. Volta. izraz volje. govorljiv. punoća (glasa. Volta. brzo okreni (na notama). frivolan. pre nego što dodirne tle. grč. grč. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. tj. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). voltametar. pojedinačni akt volje. volumen. up. brzo prelaziti s predmeta na predmet. volt (skr. poluokret. volonter (fr. zapremine. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. sikjubeo(. M. galvanski elemenat sastavljen od cinka. lat. . voltiger. v. fr. voltigeur) veštak u skakanju. Volta. Volta. konj obučen jahačkom vežbanju. Volta. udarac lopte (u tenisu reketom. volvere okretati. volti subito (ital. jačina. tečnost u govoru. volutus valjan. instrumenat za merenje potencijalne razlike. fiz. tečan. A. strelac (u francuskoj vojsci). volvere) rukopis. voltižirati (fr. prostor što ga zauzima jedno telo. volumen (lat. nagla promena mišljenja. ital. volterizam. epikurejski način mišljenja. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volontaire. volicija (lat. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. volja. spis ovijen oko štapića. nestalan. voltmetar. obrtati) gibak. grč. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. promenljivost. laki pešak. savitljiv. volumen. volta-indukcija (A. električni napon. volte. jahač vešt u skakanju na konja. volitio) l. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. teranje konja u krug. okretnost. voltametar.: at. volumenometar (lat. tako zapove-dam. volta-elektrometar (A. inductio) fiz. slatkorečiv. volumetar (lat. voltižer (fr. volo (lat. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. igrati na konopcu. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. tome je pravo. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. ko hoće da mu tako bude. tj. voltmetar (A. mesom. Voltin elemenat fiz. fig. bakra i sumporne kiseline. volo hoću) sik volo. volley) sp. volterijanizam (fr. okretan. lat. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. metron) fiz. volitivan (lat. lisnate testo punjeno ribom. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volumen. volej (eng. galvanski elektricitet. kao kod Voltera. metron) fiz. voljni. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). najugledniji ljudi nekog mesta. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. naponske razlike. vol-au-vent) kup. voltairianisme) fil. facies lice) voj. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. volti subito) muz. dobrovoljac (vojnik). voltaisme) fiz. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. fig. volens-nolens (lat. knjiga. grč. napon struje merene u vo l tima. voltamper (A. pokretljivost. voltaža (fr. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). up. volenti non fit injurija (lat. v. volterijanizam. volta (fr. voltaizam (A. vitak. volubilitet (lat. muz. volta. lisnata pasteta. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. vrlo vešt konjanik. galvanizam. nestalnost. koji potiče od (ili iz) volje. dopusni. bez obzira na lično raspoloženje. nepostojan. vol-o-van (fr. volitio) psih. ital.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. naglo promeniti mišljenje. Ampere) fiz. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. sveska. gran. htenje. savitljivost. volvere okretati. promenljiv. volubilitas) gipkost. obim. sic jubeo) tako hoću. lat. zvuka). a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. Voltin stub fiz. voltfas (fr. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. praviti veštačke skokove. lat. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. voltametar (A. volubilis. 2.

skupljanje glasova. glasanjem odobriti. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. votivus) zavetovan. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. voluta (lat. vomitus (lat. bljuvati. pevački glas. vomirati. bljuvanje. voracitet (lat. voracitas. theoria) hek. voluntas volja) fčl. volum-teorija (lat. vražda (rus. votum curiatum) ukupan. vražda) 1. a voće sola) samo za jedan glas. stat pro racione voluntas (lat. metria) veština merenja zapremine. votum virile (lat. vorax proždrljiv) proždrljivost. odreñivanje količine rastvorene materije. vodka) popularne ruska rakija. topi se na 3400°. koji je sastavljen iz više svezaka.) natprirodan.85. volšeban (rus. voluta) apx. voluminositas) obi-mnost. voluminoznost v. ital. votiranje. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. glasanje. votum decisivum) prav. volo hoću) volja. vomitus) ned. votiv (lat. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. voče di peto (ital. volutatio) valjanje. pun glas. zavada. voče (ital. zavetni. spirale. pun veselja. grč. voluntas ultima (lat. dakle. pohotljiv. vomicosus) ned. votka (rus. vomica) kec. votum decizivum (lat. up. vota. v. nazvan po mestu Bohinja (nem.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. sub voto remisionis (lat. po mom nahoñenju. protiv nečega. Votergejt afera (eng. votum kurijatum (lat. na vaš račun. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. fig. vomirati (lat. voće di testa) muz. v. voter) dati svoj glas za nešto. plemenski mirovni sud (tzv. volšebnik (rus. svaña. pun čireva. glas koji se daje za nešto. šara u obliku puža. vomitiv (nlat. nestalnost. voluptuozan (lat. volumen zapremina. uvijeni puž. votatio) glasanje. prišt. 3. voluntativ (lat. velik. nepostojanost. voluminozitet. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. votum konzultativum (lat. glas iz grla. vovere) glasač. voče di testa (ital. izglasavanje. a ne intelekat. naročito: čir u plućima. gramžljivost. voluntaristi (lat. strasan. mañijski. votare. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. fig. vomika (lat. sulr. voluminozitet (nlat. opsežnost. voće) kuz. zlata.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. opsežan. vovere) zavet. zajednički glas. pl. vomitirati. Bunt). gnojav. obi-man. vostro conto) trg. što se mene tiče. votans. sit voto) s pravom glasa. voluntarizam (lat. glas iz grudi. sinonim za mineral boksit. debeo. gde ima ležišta boksita. u mnogo knjiga. glasati za. sve-cima. vomikozan (lat. krvno kolo). zool.) čarobnjak. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. Wochein) u Sloveniji. za razliku od kurijalnog glasa. srebra ili voska. meo voto (lat. atomska masa 183. voće di petto) muz. ukras na stubovima u obliku zavojice. glomaznost. izglasavanje. 2. poslednja volja. voluptuosus. uvojnica. neprijateljstvo. volutacija (lat. vomera) med. prijatan. odlučujući glas. volfram (nlat. vomitirati (lat. voluminozan (nlat. fizkol. votirati (lat. predata. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). veoma tvrd i otporan metal. crkvama i dr. sredstvo koje izaziva povraćanje. hem. testamenat. vohajnit (nem. Wochein) min. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. vostro konto (ital. nezajažljivost. vo-litiv. fr. voluntas volja) fil.. kum vot (lat. kum vogo ilimitato (lat. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. kurijski glas. volumen. votum. votacija (lat. kabast. votivum) etn. votivan (lat. čudotvoran. intelektualistička psihologija. obećanje. teo voto) po mojoj želji. krvnika. voluptas pohota) sladostrasan. vomitare) med. a voče sola (ital. izgla-sati. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. povraćati. votum. vomitivurn) med. nego prema zapremini. . čir. votum consultativum) prav. savetodavni glas. tungstem. redni broj 74. votacija. zabavan. votatio) v. wolframium) hem. voluntas. glomazan. votum (lat. vovere zavetovati. koji. votiranje (lat. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. voluntas (lat. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. pristalice voluntarizma. votant (lat. zavetna žrtva ili dar božanstvima. znak W. povraćanje. voluntas ultima) prav. mañioničar. voluntas volja) liigv.

versta. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. usijano kamenje i rastopljene stene. sa radionicom u vulkanu Etni. obranljivost. zajedničkim. god. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulgaris običan. obranljiv. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. Vulkan (lat. vulkanistički. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. na temperaturi od 130—140°S. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). vulvus. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. nepristojan izraz. vulgirati. kao obično. vulgarisatio) uprošća-vanje. koji potiče od vulkana. vulcanus. vulgus (lat. stidnično-materični. vulnerabilis) ranljiv. Vulgata (nlat. vulkanizer. niskost. puk. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. up. činjenje da bude svima razumljivo. vulnus (lat. sin Jupitera i Junone. vulgarizacija (nlat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vulcanus) kol. učiniti da nešto bude svima razumljivo. benzolu. vulnerabilai (nlat. fig. vulvula (nlat. pomešanih sa sumporom. vulkan (lat. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. nlat. vulvitis (lat. vulgaritet (nlat. slab. vulgarizam (lat. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. pulkanizam (lat. vulkanizacija (lat.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulkanisti (lat. vulcanus. vulgo) pril. materica kod životinja. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). grč. vulcanus. vulvo-uterinski (lat. neotpornost. učiniti nešto opštim. neupotrebl>iva stvar. olupina. vulgus) narod. uopšte. v. svakidašnji) nizak. kod naroda. Vulcanus) kit. sra-mnica. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. prostački način izražavanja. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. obnarodovati. zajedničkim. vulva) med. koji se može raniti. kol. vulgaris opšti. versta) ruska mera za dužinu (1. stidvdšd. prostakluk. Wuotan) mit. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. med. vulgarisare) uprostiti nešto. logia) kol. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. uprošćenje. vultispeks (nlat. vulcanus) kol. vulnerabilitet (nlat. vulva) inat. sredstva za lečenje rana. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulkanologija (lat. vulneraria (lat. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. povre-dljiv. vulgaritas) običnost. vulnus) rana. obično. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. vunderkind (nem. grč. terpentinu i dr.vrak 158 Vuotan vrak (nem. Vuotan (stnem. nepristoj-nost. vrsta (rus. vulgarizator (lat. prostakluk. sklonost bolestima. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. u narodu. lat. ieptu-nisti). vulnerabilitas) ranlji-vost.78 km). povredljivost. logos reč. nlat. vulnus letale) smrtonosna rana. Na taj način ove materije. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulgaritet. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulvula) zool. nlat. prostački. u običnom životu. fig. usled visoke temperature. kaučuka i gutaperke. prosto rečeno. vruć pepeo. postaju. koji bljuje vatru. opšte poznatim. pr. čudo od deteta. objaviti. vulkanizer onaj koji vulkanizira. . vulgare učiniti opštim. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulcanus) kol.066. vultispex. vulgarnost v. postanak (ili: poreklo) vulkana. ozle-dljivost. vulva (lat. vulcanitas) kol. vulkord (eng. vulkanski (lat. Vodai. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulgaris opšti svakidašnji) prost. preterano uprošćava naučne pojmove. vulneraria) pl. ozledllv. naročito za čakšire. vulgarnost. shvatanje da . lice. neotporan. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulkanolog (lat. vulnus letale(lat. u etru. gomila. vulkanitet (nlat. vulgo (lat. dete bludnice. vulkani-™ (lat. vulcanus. neptunizam). vulgarizirati (lat. svetina. uterus) ašt. elastične i ne rastvaraju se. Wunder čudo. činjenje opštim. jezikom prostog sveta. vulkanizirati (lat. narodski. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulcanus) pl. prostaštvo. vulgaran (lat. ruševina. vultus izraz lica. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vulkanizator v. fizio-gnom.

slična srni. živahno. Atherina hepsetus. narodni muzički duvački instrument. tamnozelene boje. 2. pripada grupi retkih zemalja. gajb. kao skraćenica: g=ipaia. jemstvo. dve ili više izolovanih žica za . gazeta (ital. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. Ge= germanijum. fr. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gayret) revnost. ključa izmeñu 70—80°S. veo. sastoji se iz kožnog meha. model u prirodnoj veličini ili umanjen. fiz. gazal. živi. gage. gažiranje (fr. gaža (fr. odela i ženske tkanine. gavijal (nlat. gazi (arap. plata. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. g četvrto slovo naše ćirilice. qai'da. gazela (arap. gaza (fr. gazela. stalna nagrada. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. duhovna stvar.25. gazzetta. a pamučne za lake haljine i. hen. ital. junak. tajo (ital. gaip (arap. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. 2. hemijski element. naročito se odlikuje velikom brzinom. gagiste) plaćenik. gažist(a) (fr. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gajba (ital. gavun (ital. ga'ib. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gazel (arap. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. hem. vojnik musliman.. krupnozrna erup-tivna stena. gaio) muz. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gabionnade) voj. staklenih boca i druge robe. mrki ugalj. gayda) nuz. ital. lan-tanida. g). gabro (ital. gazette) dnevni list. za kišne ogrtače. plemenitost. gaeta (ital. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gayp) ono što je nevidljivo. primalac zaloge. lignita. gaietanćn tur. kavez. kao smola crn i voštanog sjaja. tur. veselo. onaj koji drži zalogu. geman. gabionada (fr. gaytan. atomska masa 157.A V E ILN D 166/ G G. gazolin hen. gaibba) l. prav. gadolinij(um) hem. gazal. zool. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). stvarajući zvuk. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gavialis) zool. gazal. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). stalna zarada. rešetkast sanduk za prenošenje voća. tur. stanovnik pustinje. srčanost. gavota (fr. borac za veru. redni broj 64. gabarit (fr. sastavljena iz strofa od po dva stiha. g= skraćenica za gravitaciju. vrsta morske ribe. dged. gaggio) zaloga. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gazela (arap. gayb. gazal) 2. službenik. skriveno. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. metal. up. jedanaesto naše latinice (G. poglavi-to ljubavne. Ga = galijum. vrsta crnog ćilibara. up. gagat (grč. fig. osobito česta u književnosti istočnih naroda. grudobran od koševa punjenih zemljom. gadlje. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. kaytan) 1. torokuša. pobednik. najamnik. gazirati (fr. gabion) voj. gabarit) kalup. tur. tur. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gayra. tvrdica). šp. gagathos) min. alapača. krletka. čilo. narnik. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. G—peti ton u dijatonskoj skali. uviti (ili: uvijate) gazom. drveta) u gas za gorivo. gazzella) 1. krt. tajno. muz. tečni deo sirovog petroleuma. gabion (fr. novine. gavone) zool. gabarden (fr. gazi) ratnik. gavaz v. Gd=gadolinijum. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. kavaz. gajtan (grč. znak Gd. gajde (arap. prema kome se nešto oblikuje. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gabbro) mm. služi za grejanje i osvetljenje. natopljena gumom. afrička antilopa. vrsta lirske ljubavne pesme. gajret (arap.

gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina.) astr.. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galaktakratija (grč. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. izdašan. gala. gala-večera i sl. izdašan. maglina.). uglañenost. galante) nadriobrazovanje. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. 3. fig. ital. gala. gala. galaktoza (grč. rheo curim) med. Galaksije (grč. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. pomoću usijane žice. častan. metria) merenje mleka. gala. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". ukusan.pocinkovati gvožñe"). mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). gala mleko. klavirskih dirki itd. kele) med. galakto. čovek koji se hrani poglavito mlekom. galaktoskop (grč. v. Kumova Slama. galaktopira (grč. la-skanje. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. lepeze. uron mokraća) med. udvaranje ženama. galvanizam fiz. Arapa i dr. galaktagoga (grč. sistema zvezda. gala. galaktit (grč. galakturija (grč. skopem gledati) 1. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. galante) izdašnost. ago proizvedem) med. galaktologija (grč. galantizam (fr. fr. galaktorea (grč. trg. ljubaznost. lithos kamen) mlečni kamen. rug vatra) med. učtivost. galaktometar (grč. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. galantirati se (fr. glikozidi. gala. gala. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. kosmičke prašine i dr. učtiv.(grč.). otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. tanak mlaz. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). mlečni kamen. kao sredstvo za nagrizanje. in gala) u svečanom odelu. ljubazan. galaktogen (grč. galanterie) trgovac galanterijskom robom. trošiti ne štedeći. galaktički (grč. galaKtos mleko. lithos kamen) hem. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). sredstva za izazivanje mleka. veštački oživeti. gala. svečanost. Galaksije.. metron) instrument za merenje masnoće mleka. radnja sa tzv. gala) svečani ukras. galaktozidi v. „kratkom robom" (bižuterija. prekomerno gubl>enje mleka. galvanisati v. otmenost. prividna učenost. dvorska. koji je lake ruke. elastična i sjajna.. pristojan. galanterije (fr..) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. jata. uslužnost. galante) uslužan. gala. fig. galanterist(a) (fr. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . šp. ašikovanje. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. prijatna ukusa. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. maramice itd. tapše. an gala (fr. gala. gala. uglañen. gala. dopadljiv. fino ponašanje. gala. phoreo nosim) pl. med. galaktopiometar (grč. mlečna groznica (kod porodilja). zastoj mleka kod dojilja. galantan (fr. galalit (grč. Galaktika (grč. akratia neumerenost) med. naročito prema ženskom polu. prijatan. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. od galaksije ili talak-tike. mlečni jaspis. phagem jesti) mleko-jed. galantnost (fr. utvrñivanje valjanosti mleka. galante) pokazivati se darežljiv. rukavice. logia) nauka o mlečnim sokovima. svidljiv. šp.160 sprovoñenje električne struje. galanterie) predusretlji-vost. galaktofag (grč. npr. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. spletenih slično vrpci. v. upotreba galvanske struje. Mlečni Put. može se bojadisati.) beli ogrtač kod Egipćana. galvanisati 2. gala-predstava. galaktostaza (grč. doteran. galantan stil muz. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. fig. gala. gala. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. gala (ital. pion mastan. galabija (arap.) pr. svečan obed itd. u paradnom odelu. veštačko oživljavanje. galantna bolest venerična bolest. gala. galaktocela (grč. gala. fin. gala. em gala) ili in gala (ital. gala mleko. tj. galaktografija (grč. lepo odeven. svečana nošnja. galanterija. galaktometrija (grč. . galaxias) astr. češljeva. stasis zastoj) med. mlečni. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. galant. bakra i cinka sa kiselinom). galvanizirati. tvrda. galaktofora (grč.

parlamentu). galizirati galvanohromija (Galvani. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. u utvrñenjima: pokriven hodnik. predmeta (od drveta. Galvaniju. šp. galera. galvanoplastika (Galvani. galeta (ital. galenit (grč. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . elektromagnetizam. galvanotehnika (Galvani.). naročito takav kliše. gledaoci. galeotta. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. instrument koji pokazuje postojanje struje. galvanski elemenat fiz. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. galenizam med. galvanoskop (Galvani.161 galvano (ital. up. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. galvanoskop. grč. koji ga je otkrio). fig. galeria. grč. poniklavanje gvožña itd. grč. medalja. up. galiota. Galvaniju) istosmer-na električna struja.). slika) v. galgnhumor (nem. fig. struje. da bi se dobila jača struja ili viši napon. nlat. farm. grč. Galli) pl. šp. galvanotropizam (Galvani. punctura bodenje. typos lik. kori-dor. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. u rudnicima: prokop. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856).) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galvanska struja (po L. Voltin stub. grč. galeota (ital. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galere. električne. kausis gorenje. 2. galenica) pl. galvanometar (Galvani. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. skopeo posmatram) fiz. galletta) l. robijaška laña. mornarski dvopek. galvanskim putem. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. dug hodnik. grč. galvaiska baterija fiz. Gali (lat. grč. galvanomagnetizam (Galvani. plassein obrazovati. v. galvanografizirati (Galvani. koji su bili keltskog porekla. galvano-faradizacija (Galvani. up. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. galvanoplastičkim putem. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. ital. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. pokriven balkon (u pozorištu. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. galvanopunktura (Galvani. plaketa i dr.). primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. grč. sagorevanje) hir. slušaoci. therapeia lečenje) med. grč. galenisti pl. zbog svojih dugih zidova. lat. magnetes)B. tj. galeonist(a) (ital. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. voska i dr. galvanografija (Galvani. galvanoplastika. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. parlamentu i dr. posrebravanje bakra. up. pobakri galvanokaustika (Galvani. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. bod) med. gipsa. grč. grč. galvanostegija (Galvani. ital. galenski lekovi farm. grč. glyphis zarez. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galijaš. zatim se pospe grafitom i onda. pozlaćivanje srebra. publika (u pozorištu. veoma brza ratna laña srednje veličine. metron) fiz. galvanometalurgija (Galvani. galerija (nlat. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galenski lekovi. tropos obrt) bog.). ital. galeote. da bi na taj način postali bolji i trajniji. usiljena šala. čahura svilene bube. spoj više galvan-skih elemenata. grč. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. med. galera (fr. indukcionom strujom. galenika (nlat. grč. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. galeot (šp. galvanoglifija (Galvani. Faraday) med. naročito slika. galvanotipija (Galvani. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. zbirka umetničkih dela. galvanski elektricitet fiz. e. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galvanoterapija (Galvani. up. grč. galvanometar.

gallon. ital. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. graphia. galion. razvijati se vrlo brzo. galop. galski petao petao kao simbol Francuske.. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. dijal. phobos) preteran strah od Francuske. iambos) megr. Gallus. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). halijak) v. fr. mržnja na Francuze i sve što je francusko. raditi nešto vrlo brzo. lat. galoman (lat. rojte. golijat (ital. galina (lat. francuski. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galomanija. jahanje u trku. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). fiz. lestvica. Gallio. galilej (po G. Gallus. grč. gamarografija (grč. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galijaš. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galo-romansko (l&~. galion (ital. galon (eng. fr. ital. galimatijas (lat. grč. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galski. Imaju ogromnu prodirnost. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galopin) slušče za trčkaranje. galop. galoscia. voj.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. galicizam (lat. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. Gallus Mathiae. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. katalektični anaklastični tetrametar. up. muz. nlat. galijambus (lat. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galopada (fr. galeotta) v. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). fr. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. ali mnogo kraće talasne dužine. ital.) v. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. ital. up. Gallus. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. igranje polke. galomanija (lat. gallicistes) pl. galikus morbus (lat. Gallus. med. širiti. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galoppo) l. vrenga. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. grč. gammarus) zool. galeot. galikanizam (fr. galopen (fr. galikanski (lat. l gal=l cm/s2. francuska reč u nekom tuñem jeziku. nejasan i nerazuml>iv govor. kammaros. Gallia. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. kammaros rakušac obični. robi-jaš. galea) veslač na galiji. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galofil (lat. sifilis. galoni (fr. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galijun v. Gallus. trčati u skokovima. Gallia) Francuska. galoche. galicisti (fr. galiota (ital. galiot (ital. u odnosu prema papi. niz od osam tonova. galionizam. galošne (fr. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. grč. tj.546 1. galofob (lat. gamma) fiz. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. skala. u SAD=3. onaj koji objavljuje kurs na berzi. grč. v. mania pomama. 1791—1863). .). elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. Galileju. vrlo su prodorni. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. nlat. U Engleskoj = 4. galeot. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. 2. galoper) jahati u galopu (ili: trku). galikomanija (lat. gamar (arap. galimatias) zbrka od reči. galikomanija. galofobija (lat. grč. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja.. galoni) pl. galia. nauka o ljuskarima (rakovima). reči bez smisla. gama-zraci (grč. galiot. galli. arap. Gallus. tama (grč. vrsta starinske morske lañe. nlat. galeone) lom. ordonansoficir. galochia) kaljače. Galija (lat. šp. galera. mania) v. galski (lat. gajtani. spoljni konj u „trojci". galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. Gallia. gallicus. gornje cipele od gume za sneg i vodu. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galeota. galea. galija (ital. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. gallina) kokoš.785 1. igrati polku. jezika itd. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galop (fr. grč. galera. gamarologija (grč. galopira™ (fr. galons. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). fig. logia) zool. s funkcijom antitela.

truljenje mekanih delova tela. garantirati. skitnica. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. ganglijski sistem zool. npr. osiguranje. up. gamin) slušče u kuhinji.. čamci. gangrenescencija (nlat. garbo) pristojnost. gamos brak. pristojno. ispiranje guše i usta grgljanjem. garantija v. golicavost. garantir) jamčiti za koga ili što. štitonoše (vrsta riba). nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. sprečavaju razvitak komaraca. gangrenizovati se v. mor. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gangrenira ti. sigurnost.) javanski narodni orkestar. gargija (tur. kargi) koplje. razvijanje vučca. mačevanju i sl. da bi se propustio drugi brod.gamašne 163 garda gamašne (fr. ganiluk (arap. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. obešenjak. gamba) v. gangraenosus) med. gone rañanje) biol. prema trećem licu. ganglion mrtva kost) zool. prelaziti u truljenje. ispirati usta i gušu grgljanjem. gametogeneza (grč. ital. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. ganglija (grč. garancija (fr. jedem) med. koji boluje od vučca. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gangrenozan (nlat. guarento jemstvo) jemac. gnjilež. nadraženost kože. ganglionitis. garantno pismo bank. genesis) biol. gang) razbojnička družina. grgljanje. grgljati. ganilik) bogatstvo.. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. ganglitis. gamba (ital. gangraenescere) med. sudska prodaja zbog prezaduženosti.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. jer. gamache) pl. graino gloñem. gargalismos) med.. gargouran) trg. gamonomija (grč. garantovati v. gambit (ital. naročito odabrana. banda. uvi-jači. incanto) trg. gargarizma (grč. gamen (fr. gangrenescirati. up. ulični mangup. biljaka. v. ganoidi (nlat. koji je u truljenju. voñe i sl. gargarizam. ital. obilje. štitonoša. telesna straža jednog vladaoca. garaža (fr. ganglitis (grč. ganoin (grč. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. garde) sp. con garbo) muz. gamologija (grč. gangrenescencija. gangster (eng. koji trune. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . zapaljenje živ-čanih čvorova. garantol (fr. ganglionitis med. gargarismos) med. ganoidei) pl. guard. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. kon garbo (ital. živa rana. vagoni. a time i prenošenje malarije. uništavajući larve. gamos brak. gargouillade) cifrast. garantie) jemstvo. fig. vučac. zool. fig. gavgrevizovanje v. gamelan (mal. gant (nem. gangrene. . gargarizam med. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. garguran (fr. gangrena (grč. garancija. gangrenescirati. gargarizacija. dokolenice. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. logia nauka) nauka o braku. oleum ulje) hek. garant (fr. fr. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. agamogonija. gavgreiirati v. nekog političkog prvaka. gangraenescentia) med. učtivost. primati odgovornost za nekoga ili nešto. kamašne. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. gangraina. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. nomos) em. bronzanih ploča. garda (fr. gamogonija (grč. šegrt. imaju srebr-nast sjaj. garde. odbrambeni stav u boksu. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. zaraziti. gagglion) med. u Meksiku. garansin (fr. gambusia) zool. rskavičav izraštaj. spolna ćelica. garbo (ital. med. rañanje putem spolnog oploñavanja. Gant. rasprava o braku. grgotanje. garbin (ital. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. garantirati (fr. prelaženje u trulež. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. pokvariti. čapkun. viola da gamba. v. zigot. supr. stečaj. ital. garance) broćni ugalj. gamos brak. garant. encant. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. guardia) straža. fr. gang (eng. gnjiležan. odane i pouzdane pristalice. za izvršenje izvesnog posla. gambusino (šp. bambusovih svirala i dr. izazivati vučac na nekom delu tela. gargarizacija (grč. gametes) biol. gargarismos) med. koji sadrži čistu bojenu materiju. preparat izvañen iz korena broća. gargarizo) med. gurguran. gažgrenescirati (nlat. bespri-zorni. svrab. jamac. mrtva kost. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. grgotati. deran.). gargujada (fr. šp. gargarizirati (grč.-tur. garant. izuvi-jan korak u plesu. gamet (grč. gambusija (nlat. licitacija. lat. gard (eng. gangster. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gargalizam (grč. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama.

garrotter) udaviti pomoću garote. zahod. courtine. dečko. garofal v. plin. garmond til.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garconner) ponašati se kao muško. motor) teh. garden-party) sastanak društva u bašti. gasconnade) hvalisavost. garota (šp. kalfa. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. garnison) voj. bećar. Rubiaceae. garsonjera (fr.). sve odelo i sve rublje jedne osobe. garofan (ital. pirinač i dr. posada. garnizonirati (fr. garnet (eng. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). garder čuvati. ital. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. obično bez kuhinje. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. razmetljivost. fr. 1499— 1561). gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. sprava za merenje količine gasa koji struji. konobar. ukrasiti. teh. neženja. pratilac. gasara. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. garrotters) pl.). odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. garnitura (fr. biti u gar-nizonu. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. garderoba. garrotte. garrotteurs. varoš u kojoj boravi vojska. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. nakit. nem. gasificatio) fiz. + 1644. eng. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. gas-dinamo (grč. garoteri (fr. garnizon (fr. i hem. uplinjavanje. garter-orden (eng. chaos. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garmond) tip. garrocha. dugmeta i dr. garnirati. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. garde-cote) obalski brod. garderobar v. garnet) mor. garnirati (fr. garofano) bog. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. garnirung (nem. garnijerit min. svečanost koja se proslavlja u bašti. cortina. koncertnoj dvorani itd. naročito gasa za osvetljenje. Americi). dame) pra-tilja. gas-generator (grč.). chaos. upli-njenje. karanfil. zbog stanja svojih molekula. pomoću zamke bačene na vrat. začiniti. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. pomoćnik. garnir. momačka soba. pribor. vrsta opasnih uličnih razbojnika. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. (u pozorištu. lat. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). gardina (nlat. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. Garnierung) ukrašavanje jela. garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. garcio) mladić. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. gardist(a) (fr. guarnire) snab-deti. nameštaj. eng. garnison) voj. chaos. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. smrtna kazna davljenjem. gradini. nužnik. up. Helmont. telesni stražar. v. . dodatak. nlat. gas-koks (grč. ital. B. gasifikacija (nlat. garcx>n.. garniture) oprema. gasohemija (grč. gasmotor (grč. chemeia) hemija o gasovima. gas-automat (grč.. sprema. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. biti odan pederastiji. koja se gaji zbog mirisnog cveta. razvijanje vazduha. prema grčkoj reči chaos nered). garrotte. dečak. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. momak. opljačkati žrtvu koja se. garsonirati (fr. garočon (iš. dynamis sila) fiz. gasometar (grč. gardn-parti (eng. vazduša-sto telo. garmon. raznim povrćem i sl. gornje kapute i dr. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. vojska koja boravi u jednoj varoši. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. chaos. nlat. garnir (fr. garmon (fr. garderoba (fr. svi kostimi pozorišta. garde la ren (fr. chaos. fr. garderobarka (fr. ho-landski hemičar i fizičar J. garderobiere) čuvarica garderobe. chaos. momački stan. metron) fiz. chaos. čuvanje i ispuštanje gasova. gas fiz. naročito u Londonu. ital. kelner. krompir. biti muškobanja. garofan. garson (fr. garter) čuveni engleski orden „podvezice". čuvar obale. ruda nikla. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. ukras. salata. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. razmetanje. gard-kot (fr. sprava za primanje. garotirati (fr. garretto) zavrtanj za davljenje. telo koje. muškobanja. naročito mesa. gaskonada (fr. upotrebljava se za gorivo.

gurman. gastroptoza (grč. prekomerna ješnost. životinje koje se kreću na trbuhu. gaster. gastrolater. gaster. gastrologija (grč. gaster. gastromanija. lat. suženost želuca. v. gastrepatičan (grč. gastralis) anat. gaster. gaster. stomačni. prekomerno lučenje želudačnih sokova. brosis razjedanje) med. gastrilogija (grč. bolesno stanje želuca. piis noga) pl. apah gospodar) med. . spad želuca. gaster. up. krisis) med. gastrektazija (grč. gastrolatrija (grč. gastrolit (grč. varanje. gaster. ne pokrećući usta. gaster. zapaljenje želuca i creva. gastronom (grč. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gastrikos) stomačni. gastralgiJa. tj. curim) med. želudačna groznica. gastrilog (grč. gastranaks (grč. gastrenteritis. enteron crevo) med. raphe šav) med. ektasis proširenje) med. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. spasmos grč) med. grč u želucu. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. enteron crevo. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. skopeo gledam) med. probava hrane u želucu. gaster. stenos uzan) med. progrizenost) želuca. gasteranaks med. gastronomija v. gastroenteritis med. gaster. puknem) med. gastroman. gaster. plicatio) med. v. gastropatija (grč. sladokustvo. takoñe: gurmanluk.) koji se tiče želuca i jetre. logos reč. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. gastralgija (grč. ptosis pad) med. gastroplikacija (grč. naročito želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. napad bolova u želucu. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gaster. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. zapaljenje želuca. gaster. gaster. nomos zakon) sladokusac. zool. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. stoma usta) med. gastropoda (grč. gaster. razjedenost (ili: probušenost. odyne bol) bol u želucu. želudačni. gastroplikacija. nervozno oboljenje želuca. gaster. grč želuca.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gastrizam (grč. malakia mekoća) med. aden žlezda) med.(grč. grč u želucu. gaster. gastrostomija (grč. gastroenterolog (grč. koji može. gastrokriza (grč. gastrozofija. gaster. gastrodijafanija (grč. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). gastritis (grč. gastropoda. onaj koji voli dobra jela. gastromanija (grč. v. gaster. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću. koji se zove „stopalo". želudačni. rheo tečem. krvarenje iz želuca. gasteropoda pl. regnymi prsnem. gaster) med. entera creva) koji se tiče želuca i creva. probavna delatnost želuca. gastričan (grč. gastroskopija med. gaster trbuh. opšti naziv za sve bolesti želuca. opšti naziv za sva oboljenja želuca. sladokustvo. gaster. zool. želudac. koji se tiče varenja. takoñe: gurman-luk. gastrenteričan (grč. razmekšavanje želudačnog zida. logi'a) veština govorenja iz želuca. zapaljenje želudačnih žlezda. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. gastrospazmus (grč. veštak u spremanju finih jela. gastroman v. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastroragija (grč. gastroadenitis (grč. gastrodinija (grč. gastromalacija (grč. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastrimargija (grč. v. gasteropoda. pathos bolest) med. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. trbušni. lithos. zapaljenje želuca i jetre. gaster. gasteralgija. epar jetra) med. utroba. proširenje želuca. gaster. gaster. v. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gastrobrozis (grč. gastro. gastromantija (grč. gaster. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. rñava probava. gaster) med. pokvarenost želuca. rñavo varenje. koji pripada trbušnoj duplji. gastroskop (grč. gastralan (grč. latreia) služenje želucu. gaster. puževi. gastrorafija (grč. gaster. gastranaks. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. otvaranje rupice na želucu. gaster. tj. diaphaneia providnost) med. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastrostenoza (grč. gastrorafija. gastrosofija v. gastrozofija (grč. gastrorea (grč. gaster. nlat. gaster želudac. gastrolater (grč. gastrepatitis (grč.) med. pretrpavanje želuca hranom. gastrologija. koji živi da jede i pije. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gaster. gastricizam (grč. gastroza (grč. gaster. gaster) med. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). gastrimargia) proždrlji-vost. gastrenteritis (grč. bol u želucu. algos bol) med. gaster. gaster.

guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. philos prijatelj. larslukod muhamedanaca: nevernici. kele) med. gvineja (eng. drljati. lat. med. prodati (ili: prodavati) ispod cene. phobos strah) bolestan strah od mačaka. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. magi. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. kafeni. podvala. Gea (grč. uvojak. gvaraia (šp. gaudium) radost. gaster. geg (eng. neobičnim. rñav zanatlija. živi još i sad u divljem stanju. nlat. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. . gatirati (nem. guardinfante) „čuvar deteta". nesmotrenost. guanaco) zool. gvaranin (šp. raka i dr. gaffe) l. seljaci jahači u lampama. Gatter) teh. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. najvažniji sastojak kreozota. obožavaoci vatre uopšte. gaus fiz. majstor-kva-riš. giter. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). naročito su poznati kao odlični jahači. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. gate-metier) trg. guardiano. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. guayaco. sman-drljati. Gibelini. 2. . po matematičaru i astronomu K. huano. gaster. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. s neočekivanim. ošljar. gein (grč. gaučo (iš. prodor (ili: prosutost. fig. stražar. drugi stepen u razvitku blastoderma. gebri (pere. fr. ge) mit. žutosmeña i zemljasta masa. gag) l. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10).) rat protiv nevernika. gvanako (šp. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. dati u bescenje. „Zemlja". Leiter voña. ge zemlja) agr. gedal (tur. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. pivo Južnoamerikanaca. paradrksalnim. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). guaco) bot. veselje. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. gaulajter (nem. guarana) farm. šala u slici. guayaco. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. gater (nem."). upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. Gewinde) meh. visoko do 15 t. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. prevara. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. guazzo. oblast. rñavo slikati. poz. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). up. gaudijum (lat. gaster. zbog čega se. kila) želuca. gvardijan (ital. loza (na zavrtnju. uživanje. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). nlat. gaf (fr. sveštenici obožavao-ci vatre. sanctum) bot. rñav radnik. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . Fr. vrsta pamučne indijske tkanine. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gvajak (šp. biljka u Novoj Granadi. gasiti kreč. gavarapo (šp. Guaiacum officina-le. gatre (nem. u navrtnju). gauči. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. goauche) slik. guano) izmet od morskih ptica. smicalica. fig. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. gvaš (ital. krivoverci. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. gvako (šp.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. guarana) h«i. „sveti rat" muhamedanaca.) gastrofil (grč. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. gaudeamus) budimo veseli. tuzno. kao trgovački artikl. gvajakol (šp. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. ptičje ñubrivo. gatofobija (lat. gattieren) razne vrste ruda. greška. gaširati (fr. žutoj groznici. 2. gvardinfante (ital. catus mačka. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. upravnik) pokrajinski voña. gvano (šp. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. Gau župa. Gueffi) v. Gvelfi (ital. gabr) pl. gastrula) visa. gatmetje (fr. vozi u Evropu i Sev.) lju-bitelj želuca = gastrolater. smola toga drveta. gastrocela (grč. gvint (nem. kosmološko božanstvo starih Grka. slično kafi i čaju. alkaloid koji se nalazi u gvarani. gatten. oleum ulje) farm. guardianus) čuvar. upropastiti nešto rñavim radom. grč. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. glupost. temno sečem) med. pre topljenja. gacher) praviti malter. laž. . guarapo) prevreo sok šećerne trske. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gaudeamus (lat. lek protiv tuberkuloze pluća. materija koja se dobiva od smole gvajaka. od 1840. gaucho) pl. gastrula (lat.

geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. gušteri koji proizvode zvuk (. v. živi u Alpima. gemmatio) bog. generalis. po dva. postanak.. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. gšhtijanje. fig. npr. po Darvinu. udvaja-ti. generalis) opštost. urezujem) veština brušenja dragog kamenja.. gemma. fr. genesis) roñenje. up. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. u nemačkom: kommen. genealog. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. gelazmus (grč. nem. generalizacija (nlat. gemeli (lat. gemischt) ono pggo je pomešano. gelao smejem se) smeh. smržnja-vanje. generalizirati (nlat. promatranje (ili: proučavanje) smeha. smejanje. stezanje. vrsta antilope. gemišt (nem. geneza (grč. geminata (lat. general koji za vreme rata. stvaranje. genus. generaliser) uopštavati. geneelogie) rodoslov. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. guinguet) trg. Knjiga postanja. genesis roñenje. gemogliptika (lat. voj. gem (mañ. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. uopštiti. generali ja (lat. geng (eng. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. opšti podaci. generalissimus) voj. geloskopija (grč. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. generalisatio) uopšta-vanje. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. u Sev. mostu i sl. generalni (lat. gemacija (nlat. prime-niti (ili: primenjivati). lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. poreklu i razvitku porodica. generalia) pl. generalisti (lat. blizanci. gevealogija (grč. postanak. glavna proba. fr. javnost. gemelli) pl. fićfi-rić. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. general . postojanje udvoje. gelsonimo (ital. velika kao koza. gemza (nem. pelikan. gevezimantija (grč. genea. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. uopštenost. pupljenje. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. dobiva nasleñem. svi generali jedne vojske. gelao smejem se. generalisare. klica koja pomaže razmnožavanje. . gangster. doba pupljenja. generalne punomoć prav. rodni. deo odigrane igre u tenisu. generalis. generalat (nlat. tema (lat.šat. vrhovni. Gelander) ograda na stepenicama. generalizirati. dvojnost. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama.gek. dem. gejzir (isl. isterivanje pupoljke. genge (fr. generalis) pl. geier. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. nesit. smesa.at. generalni guverner (lat. generalne proba (lat. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalitet (lat. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. generalisati v. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. gelacija (lat. nauka o postanku. ñeneral. zbliženost. gelatio) mržnjenje. zbližavanje. gen (gr. game) sp. Gemse) zool. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog).geistika 167 generalni guverner geistika (grč. rodo-slovni. voj. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. rodoslovlje. gejša (jap. generalisati. generalis. glavni. gem (eng. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. pl. geminirati (lat. ledi. uopštenje. vrhovni zapovednik.. geminatio) udvajanje. gekoni zool. glavnokomandujući vojske. poreklo. logos) rodoslovac. gek"). francuskom: immence. genea pokolenje. skopeo gledam) psih. od gemma pupoljak) zool. udvostručavanje. prav. generalatus) generalski čin. vrsta tkanine od kamilje dlake. udvostručavati. geminacija (lat. gem) zool. Americi i Novom Zelandu. gelender (nem. genealogist(a) v. gemmula pupoljčić. genera) pl. geysir) geol. nasledne supsten-ce. mischen. poreklo. naročito omiljen ukras u staro vreme. gelsonimo) kicoš. gemula (lat. divokoza. na Islandu. grč. gang) razbojničke družina. geminare udvostručiti) lingv. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). generalis) opšti. teška 40-45 kg. genealog (grč. probare) poz. više zapovedništvo. generalisim (nlat. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). naročito grčevit smeh. udvojenost. ñeneralat. u svim vojskama ima više stepena i rodova. gtypho režem. praistorija. geminare) udvojiti. udvojeni suglasnik. udvostručiti. generalni vikar (lat. gsnealoški (grč. zbir poena u igri tenisa. rod. gemma. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala.

Štab) voj. onakvu dodeljeni. izražavanje poštovanja klečanjem. božanstva (anñeli). izvanredna darovitost.genetičan (grč. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. eng. genetički inžinjering (grč. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. proizvodan. postanak živih bića iz mrtvih darovit. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. genethlios dan roñenja. izdašnost. generator) rañan. obeležje. . genijus loci (lat. rodim se) kolena. gsnerifikacija (nlat. stvaralica. up. generozan (lat. kolenast. genetlijakon (grč. rañanje) stručnjak za genetiku. su godina. genijus patrije (lat. kretanjem proizvodi liniju. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. genius. generalni sekretar (lat. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. stvaranjem. genitiv. darežljivost. genus. genijalan (lat. koristeći generator (lat. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. gsneracionizam (lat. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. zajedničko ime za životinjsku. generacio ekvivoka. nauka o nasleñu. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. v. genikuliran (lat. (anorganskih) tvari. koja potpunom stručnom spremom. genetivus) gram. genius saeculi) duh vremena dušan. oblast primenjene biologije koja. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. genus rod. darežljiv. u grčkoj i generacio spontanea (lat. generatio) rañanje. roñenja. proizvoñenje. veliko. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. stvaralac. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. generalis. komandantima. generique) koji njegov duh zaštitnik. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. mesta. fkz. generativan (nlat. ili veka. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. koleno. dečju i rañanju. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. sa (za razliku od deskriptivne metode. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. tvorački. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. geniculatio) klečanje. blagorodnost. rezultate molekularne ge-netike. uspavanka. genetikos od genesis postanak. genethlios dan roñenja. stvoriteljka. generički. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. bios. proizvoñač. otadžbine. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. genijalitet. genetičar (grč. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. genialitas) v. rodilac. koji se odnosi na postanak (genezu). generalis. genijalnost. karakter. genetikos) fil. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). genikulacija (lat. duhovna osobenost. rodni. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. fr. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. pramajka. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. podatljivost. izdčšan. mat. stvaranju. doba. kao pomoćnici i savetnici. rañanje bez semena. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. jak. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genetička metoda fil. fr. ñanjem. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. generositas) plemenitost. gignomai rañam se. generificatio) log. koji se Francuskoj. velikodušnost. genije. genijus (lat. tačka. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. generatriks (lat. fr. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. procu. pokolenje. višeg suda. naraštaj. engineering) rodilački. stvaralački izvanredno samozačeće. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. generique) v. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. postajanje. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. generički (lat. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. biohemije. generatrix) roditel>ica. pesma za uspavljivanje dece. sprava za biofizike i citologi-je. čvornovat. prastvaranje. v. genius) genije. tj. generalis. logia) proricanje dana i časa roñenja. genetiv (lat. višim kakva je sad). velik duhom. površinu ili telo.genijus seku li (lat. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. oznaka. generosus) plemenit. genius patriae) dobri duh generičan. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. nem.

geogonija. logia) nauka o životu Zemlje. Svaka individua ima jedan jedini. genocid (grč. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. blassios klica. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genualis) koji se tiče kolena. obliku i životu Zemlje i njene površine. genius. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. narod. genuflexio) klečanje. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. vernost. genuinus. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. gena obraz. proizvoñenje. geniologija (lat. spolni. daiein deliti. typos) biol. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. geognost (grč. ge. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. ge. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. spolni organi. geoid (grč. gens) rod. geo. gens (lat. up. thermos topao) linije ili površine koje . skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genos vrsta) lingv. genom (grč. pleme. rod. genotip (grč. ge. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). uobličujem) med. stvaranje. jednak. gentis) neznaboštvo.(grč. genitivus) gram. genualni (lat. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. geographikos) zemljopisni. nlat. pr. geognostički. gentilizam (lat. poniznost. porodica. genitiv (lat. geobotanika (grč. bi'os život. geogonist(a) (grč. nauka o postanku. ge. oplodio seme. tačnost. genu koleno.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. genus (lat. genos) biol. caedere ubijati. genitura (lat. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. lat. stvaranja i menjanja Zemljine kore. koleno. stvarnost. genius. genos pleme. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. genuinitas) istinitost. ge.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. oblik) istinski oblik Zemlje. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. graphia) opisivanje duhova. vrsta. ge. nativitet. bot. ge. ge. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. geodezija (grč. geoizoterme (grč. uobličujem) med. gencijanin (lat. tj. geodet (grč. genitalia. dynamis sila) geol. operacija koja se sastoji u krpljenju. geografski (grč. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. kolenski. logi'a) nauka o velikim. grč. geogonija (grč. obrazovanju i razvitku zemlje. veličini. genitura) roñenje. narod. geognozija (grč. gentiana) hem. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. genitalan (lat.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. dinamička geologija. genitalije (lat. genioplastija (grč. geograf (grč. biol. grč. rañanje. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. zemljomer. ili u pravcu juga (južna širina). geobiologija (grč. mnogoboštvo. izdanak) pl. graphia) zemljopis. ge. gignere rañati) pl. geognozija. gram. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. botanike) biljna geografija. geoblasti (grč. gignomai postajem) postanak Zemlje. ge. rod. ge. geogenija. gens. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. geneion brada. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. i'sos isti. geografija (grč. ponizno odavanje poštovanja. genuinitet (lat. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. genitet (grč. zemaljski. genus) rod. geodinamika (grč. deo nečega ili poticanje od nečega. plasso obrazujem. poklon pred kim. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. eidos vid. ge zemlja. geognostika v. nauka o položaju. organi koji služe rasploñavanju. nepatvorenost. ge. učenje o duhovima božan-stvima. neponovljivi i specifični genotip. zemljomerstvo. genoplastika (lat. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. klanjanje. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. genos. genufleksija (nlat. lincura. geogenija (grč. koji spada u geografiju. geognostika. gignomai) v. plasso obrazujem. kretanju. same po sebi i s obzirom na čoveka. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina).

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). spretnost. deflorisanje. neusiljen. izopačavanje. koji se nalazi u stanju opadanja. okretan. degumirati. degeneracija (nlat. degoržiran (fr. devomere) med. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. izopačen. izmetanje. devomirati (lat. degenerare) izroditi se. degresirati. degažirati (fr. opadanje. pun poštovanja. lišen čina i zvanja. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). vita život) lišavanje života. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. degrader) zapostaviti. davits) mor. u stanu napraviti tajni izlaz. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. 1900. fiz. devotizam (lat. pobožan. dabl). lišiti devičanstva (ili: nevinosti). prezrivo: pritvorio pobožan. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. degoržirati (fr. povratiti. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. devitrificirati (lat. proždiranje. devitrifikacija (lat. otvoren. izvući iz neprilike. izbljuvati. de. devocija. smiren. lakoća. mač. degarnirati (fr. izroñavati se. u igru (obično o golmanu). skruše-nost. propadanje. devonski period geol. devoluciono pravo (lat. sp. skrušen. devovere. puza-vost. degresija (lat. degrasirati v. lišavanje čina i zvanja. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degažiran (fr. licemeran. pogoršavati se. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). deflorisa ti. osloboditi mač od protivniko-vog mača. izmet-nut. porculanu slično telo (Reomirov porculan).devijacija 191 degresija devijacija (vlat. de. železne dizalice za izvlačenje kotve. degagement) sloboda. degenerisan (lat. devirginacija (lat. sporedan tajni izlaz. degommer) osloboditi od lepljive materije. licemerstvo. celokupne imanje pripada deci. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. izopačiti se. osloboñenje od neke obaveze. devotus) bogu posvećen ili odan. v. . pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. potceniti. devonski period. skinuti gumu sa nečega. degradare. devolutio svaljivanje) prav. smirenost. podzemnim bogovima. danas: pobožnost. lišiti nekog čina i zvanja. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. devovere) v. potpuna odanost. digresija. devoracija (lat. u znak pokajanja. izmeta™ se. mač. izmetnu™ se. degarnirati tvrñavu voj. degradiran (nlat. izopačenost. naročito: ostaviti u nasledstvo. degage) slobodan. devotan (lat. de. degager) osloboditi. degenek (tur. osloboñenje mača od protivnikovog mača. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. otpustiti iz vojske. degeneratio) izroñavanje. degenerisati (lat. skinuti ukras s nečega. degluticija (nlat. izbaci(vati) loptu u polje. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. uniziti. degnek) batina. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. privrženost de Golu. degenerare) izroñen. žderanje. izroñenost. devocija (lat. neusiljenost. pročisti™. žrtvovanje života. razrešiti. izbaciti. degradirati (nlat. kvarenje. pokoran. opadati. puzavičav. devits (eng. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. svoñenje na niže stanje razvoja. degarnir) ogoliti. izopačenje. poniznost (devotizam). odvojiti. degredior) v. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. degažman (fr. rešiti. propadati. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. pogoršan. ponizan. ponizan. devolvirati (lat. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. bljuvati. degorger) očistiti od mulja. vulkanski rad bio veoma snažan. degomirati (fr. veliko poštovanje. degradacija (nlat. ako umre jedan supružnik. potcenjen. degradatio) poniženje. degradare) zapostavljen. devirginare) razdeviči-ti. izopačavati se. udarac batinom po tabanima. deglutitio) gutanje. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. god. izroñenje. devirginirati (lat. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. vitrum. karbonske. devoratio) gutanje. pritvorna pobožnost. devitalizacija (lat. devitalizacija zuba med. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. devolucija (lat. fr. vitrum staklo. žderanje. umrtvljivanje. preneti nešto na koga drugog.

des-. 1919). dao je. dezavantažirati (fr. potcenjivanje. dezabije (fr. degout) odvratnost. deductio) log. pokvariti nekome volju za nešto. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. naknaditi štetu. 2. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. degustator (lat. degustirati (lat. supr. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dedirati. dezin-sekcija. deducirati. robu). dare) trg. ded hit (eng. kitnjast. v. oprobati. uneti razdor. degustacija (nlat. posvećivanje. dedignatio) preziranje. degustacija vina odreñivanje ukusa. osporavati nešto. dedukovati (lat. beščašćenje. dezanbalaža (fr. deducere) v. Daidalos) fil. dezanektirati (fr. dedoubler) voj. lepo izrañen. mirisa. zaveštavanje. trg. gañenje. posvetilac. poricanje. des-.) slabljenje uloge države. degumirati v.. dedit (lat. kapitulacija. dedit. deduktivnost (lat.). odvratiti nekoga od nečega. an dezabije (fr. brisati neki dug. masnih mrlja (vunu). platio je. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. mirisa i vida. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. degustare) okusiti. dedignacija (lat. degouter) l. nipodaštavanje. dati otštetu. . desemballer) ispakovati. domaća haljina. otac Ikarov. kaljanje. de jour) biti na službi. šaren. dedaleum (grč. openiti. okrnjiti. otklanjanje. dedekoracija (nlat. izvoditi. kućnoj haljini. dedicare) posvetiti. odreći se aneksije. deducere) izvesti.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. dezaneksija (fr. deductis impensis) po odbitku troškova. nevoljenje izvesnih jela. deditirati (lat. dezodoracija).(fr. dezapoantirati (fr. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. nepriznavanje. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. deductivus) log. nekome neku knjigu) zaveštati. deduplovanje (fr. Dedal (grč. pokvariti skladnost. deshabille) noćna haljina. koji vrši službu. neraspoloženje. dedukcija. poreći. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. zootrop. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. dežurati (fr. udvostručavanje svoga bića. kakvoća postojanja kao deduktivan. dedicator) zaveštač. dedikator (lat. dezavuirati (fr. nezadovoljstvo. nerešene trka. pokazati. etati-zacija. degomirati. probanje. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). dedicirati (lat. desavouer) poricati. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. okušati. deduktivna metoda v. dedi) trg. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. (fr. dezanbalirati (fr. gnušanje.) lice koje proba pića. pošto se dokaže ono što treba dokazati. ne priznavati. skinuti penu. dedalski (grč. dežurni (fr. čelik). dedicatio) posveta. odricati. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. poklanjanje. opozivanje. lekare itd. dare dati) trg. dezakordirati (fr. lat. platu. dezavuisanje (fr. nameniti. nlat. dez. udvajanje. npr. deetatizacija (fr.mrtva trka". deditirati. desavouer) odricanje. degraisser) očistiti od masti. degutirati (fr. vršiti službu (naročito za oficire. iskorenji-vanje. izložiti. dedicija (lat. dedoublement) psih. pa da ih posmatra i analizira. naročito »seneka. dedukcija (lat. izvoñenje. deditio) predaja. deduktis impenzis (lat. već dokazanih činjenica. pravni dokaz izvesti iz drugih. jelo. dedublirati (fr. desavantager) oštetiti. zakidati. degrosirati (fr. dedecoratio) sramoćenje. ispaki-vanje. deducirati (lat. dezavuisati v. obeštećivati. samo površno dodirnuti. „živi točak". odbijanje od neke sume. dedommager) obešteti-ti. dare dati. zavaditi. degrossir) doterati. dedikacija (lat. jedan odred vojske smanjiti na pola. degu (fr. dokazati. tj. raspakivanje. brisati . izmirio je. dezavuirati. deduktis deducendis (lat. dedirati (lat. objasniti. dead heat) sl. dežurati. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. zakinuti. sprečavanje (npr. odreći. lat. ogaditi (nekome nešto). desaccorder) izazvati neslogu. muz. nemanje volje za jelo. graditelj lavirinta na Kritu. degustatio) kušanje. kad oba konja stignu na metu istovremeno. poremetiti zglašenost. zaključivanje iz opštega o posebnom. uneti nešto u knjige kao plaćeno. detrasirati. pokloniti (npr. dedicare posvetiti. utanjiti (srebro. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. ugladi-ti. daidaleos) umetnički. de jour) koji je na službi. raspakovati (npr. po-svećivati. kuv. desemballage) trg. dedomažirati (fr. en deshabille) u -domaćoj. vešt vajar i neimar. v.

obnova) uništavanje veze. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. des-. desen. jadan. uneti rasulo. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. nemilost. obstruere zapušiti. npr. desarmer) razoružati. organske veze meñu sastavili delovima. lat. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). desaffection) nenaklonost. oxys) hem. nesebičan. lat. dezorganizacija (fr. integratio uspostava. lat. sindezmologija. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). designolles) voj. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv.. odela. dezorganizirati (fr. dezafekdija (fr. odeur. tj. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. dezekipirati (fr. kad novac traži robu. v. rñave stolice. sečenje žila i spletove. up. pretrpeti) ned. dezarmiranje (fr. prav. deserteur) begunac iz vojske. dezerter (fr. pust. dezinficirati (fr. dezopstruktiva (fr. a ne roba novac). sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezmopatija (grč. ispod zastave. dezertan (lat. utamanjivanje zaraznih klica. smanjiti stalni kadar. insectum buba. algos bol) med. lat. dezodorizacija (fr. rastrojavati. stana i dr. integrare uspostaviti. bol u žilama zglobova. rastrojavanje. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezmitis (grč. položiti oružje. rasulo. pomesti. rasturiti. des-. nenaseljen. des-. bol. nesnosan. vrlo bedan. dezodoransi (fr. smanjivanje stalnog kadra. desmos žila. svojine. razdružiti. ljut) hen. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. žila. dozmalgija (grč. pobeći iz vojske. prostodušan. neutešan. 13 Leksikon . lice koje taj posao vrši. pathem patiti. deflacija. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. raspuštanje vojske. inflatio nadimanje) fin. up. dezmotomija (grč. desinteresse) nekoristoljubiv. gubl>enje ljubavi. dezinfektor (fr. dosadan. des-. grapho) zool. logfa) nauka o spletovima. des-. u čovečjem telu. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. dezinfekcija (fr. nered. tome sečenje) med. hig. u rastrojstvu. npr. grč. vrlo žalostan. odelo. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. des-. osloboćavanje od kiseonika. opisivanje žila i spletove. dezertor maliciozus (lat. deserter) napustiti vojsku. desertus) nenastanjen. prebeglica. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. desertio) voj. desorganiser) rastroji-ti. npr. vazduh. vezama itd. lat. dezmopatologija (grč. lat. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. logia) med. desarmer) razoružavanje. bekstvo ispod zastave. lat. raspustiti vojsku. dezercija (lat. zbrku. desmos. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. razočarati. sredstva protiv zatvora. des-. dezintegracija (fr. otkuži-vanje. des-.) od zaraznih isparavanja i materija. dezen v. dezmografija (grč. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. des-. grč. iskren. des-. desmos) med. lat. des-. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. stan. nauka o bolestima žila i spletena. desmos. žilama. desequiper) raspremiti brod. pathos patnja. lat. lat. otkužiti. zbuniti. raskinuti.. napraviti nered. des. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. rastaviti ono što treba da bude zajedno. napuštanje vojske. dezaproprijacija (fr. desassortir) razdvojiti. reflacija. dezodorizirati. dezinteresiran (fr. dezolantan (fr. dezintegracija a toma fkz. osloboditi od kiseonika. dezmologija (grč. dezolatan (fr. desolant) vrlo tužan.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. magnetiziranja. dovesti u nered. dezarmirati (fr. reducirati. nepristrastan. desmos. dezinsekcija (fr. dezinjolni barut (fr. odricanje (ili: napuštanje) svojine. opusteo. ruke itd. obstructum) pl. dezasortirati (fr. dezintegrator (fr. hig. dezinformacija (fr. narušavanje neke celine. med. dezoksidacija (fr. desmos. des-. inflaci-ja. vojni begunac. dezertirati (fr. dezorganizirati. raspariti. dezinflacija (fr. bol žila i spletove. dezorganiza-cija. lat. zapaljenje zglob-nih »sila. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. naročito ženu. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. otkuživati. desmos veza. smesti. desoler) opustošen. dezorganizovati v. desertor malitio-sus) prav. dezodorizirati (fr. oxys oštar. odeur miris. des-. razbijanje atoma. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezoksidirati (fr. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. razdvajanje. rastroj-stvo.

štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. lučenje. pomesti. deinos strašan) ret.. broj deset. deiktikos) koji se osniva na primerima. oterivanje. v. strana. v. zabuniti. dekalog (grč. period od deset godina. de-cadere opadati. deka. dekametar — 10 m i dr. glavni predstavnici: Volter. zbunjen. curenja itd. guber. dekadent (nem. pesnika Bokača). gonia ugao) geom. de jure) po pravu. deka. deus) fil. du odi itd. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. deka (grč. raspad. metron) mera za dužinu od 10 metara. izmet. u nekom mestu. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. udaljivanje s položaja ili poseda. dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. deus.. dezorijentiran (fr. skr. dejektorij(um) (nlat. izdvajanje. metahroma-tipija. deka. u izvesnim prilikama. bez orijentacije. npr. sisar. dezorijentirati. zaveden s pravoga puta. med. dekados desetina) desetorica. gubitak u težini neke robe usled sušenja. facere učiniti) obožavati. deifikacija (nlat.) pristalica dekadencije. dezorijentisati v. dejizam (lat. dekalvacija (nlat. sa bakra ili kamena na drvo itd. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. decembra 1825. Decamerone.. Dečke) l. dekadencije (lat. gyne žena) sa deset žena. deus) fil. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1. pokrivač. deset komada. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. deificirati (lat. pometen. tekst. deizam. desetni sistem. pokrov.-. npr. de jure (lat. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. decalvatio) oćelavljava-nje. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. decalo) trg. dekalkirati (fr.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. u nekom mestu. preneti crtež na providnu hartiju. dekada (grč. dekalogos) deset božjih zapovesti. deus bog) fil. dekas. zbunjivanje. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. tucati. preteri-vanje. deka deset) 2. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. zavoñenje sa pravog puta. ukazivati čast kao bogu. metal. dekalkomanija (lat. mania pomama. dekabristi (rus. dekadni sistem mat. grč. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. sedalo. deka. propadanje.. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. oćelavljenje. pometnja. dekalirati (ital. curenja itd. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. deintegrirati (lat. deka (nem. 'grč. Dekameron (ital. preuveličavanje. deitas) božanstvo. Lesing. deitet (nlat. dekados desetina) mat. desetougaonik. staklo. deiectorium) med. u nekoj prilici. izveden na pogrešan put. dekagram (grč. dejizam. Mendelson i dr. bog. porculan. decalquer) prenositi otiske. hemera dan) deset dana. Livijeva „Rimska istorija". deka.. grč. dekaginičan (grč. deiectio) prav. zver) zool. ćebe. dekagon (grč. kožu. pod decimalan. lim i dr. orijaška pretpotop-na životinja. deinoterij(um) (grč. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. smeten. de fakto. u upotrebi od Karla Velikog).). nañena u okamenotin-skim ostacima. dekalitar (grč. deintegrare) oduzeti od celine. deka. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. dezorijentirati (fr. therion divlja životinja. deinos. s pravnog gledišta. dekametar (grč. v. odavanje božanske počasti. titulama itd. deizam (lat. hedra. fr. deiktičan (grč. izgubiti u težini usled sušenja. dei gracija (lat. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. dekas. deka. dejekpija (lat. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. telo od deset uglova. dekaed. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. pristalica deizma. Ruso. dekadika (grč. deist(a) (lat. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. dezorijentisan v. na dokazima. pomesti u nekoj prilici. up. 26. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. da. de-calare) trg. suziti. up. ceniti više svega. osnova) geom. strast) veština da se slike u bojama. pod decimalan. pogoršavanje. ital. mera od deset grama. dekalo (ital. decimalni sistem. dezorijentiran. mat lecimalni sistem. v. de-calcare ugaziti. deificatio) obožavanje. litra) mera od 10 litara. up. smanjiti. deinoza (grč. teizam. decadenza) opadanje. . poliedar sa deset površina.. navesti na pogrešan put. deset. ispražnjavanje stolice. propast. zbirka ili delo od deset knjiga. do dekadi).

deklamator (lat. fr. dekaster (fr. govorenje sa puno izrazitosti. odmah posle biskupa. dekarbirirati. strofa od deset stihova. odbija. lat. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. sa puno izražaja. objavni. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). izraziti se. visokoparno. o osnovnim načelima engleskog ustava. declinare okretati) fiz. deka. poniziti. klase. dekarbonizirati. declamator) umetnik u govorenju (stihova). skretljivost. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. trg. deklamovati v.: Mislim da ćeš poslati. sposoban za skretanje. capsula) med. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. deka. prome-nljiv (po padežima). deklarirati (lat. iskazni. dekatirati (fr. dekarbirirati (fr. . veridbe. decanus) l. fr. aner čovek. dekapirati (fr. isključite) iz jednog društvenog staleža. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. npr. razbi-striti. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. declamare) besednički. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. dekapsulacija (lat. 2. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. deklamacija (lat. caput glava. deklamatorika (lat. fr. obezglaviti. declaratio) objava. deklamando (ital. izjašnjenje. de-classis. declinare) koji odstupa. dekapitirati (lat. deklasirati (lat. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. mesto službovanja dekana. objavljivati. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. izjavni. ili o veštini lepog beseñenja. declaration of rights) izlaganje prava. udaljiti. stylos) apx. reda. up. fr. decapitation) odsecanje glave. declinabilis) gram. pronañen 1822. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. izjaviti. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. muž) bat. decatissage) postupak pri dekatiranju. deka. vežbanje u govoru u školi. dekastih (grč. deklarativan (nlat. Dekham) v. obznaniti svoju odluku. deklamirati. declasser) brisati (ili: izbrisati. dekastilon (grč. sposobnost skretanja. kardinala itd. kuvanjem u sodi. obezglavljenje. deklinator (lat. 4. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. de-. izlaganje. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. 3. odstraniti. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. grañevina na deset stubova ili svodova. deklamatorski (lat. skreće. odstupanje. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. deklinatoran (lat. dekatisaža (fr. agea površina) mera za zemljište od deset ara. izjava. decanter) hem. deklinabilitet (lat. što odgovara deklamatorskoj veštini. deklaracija (lat. koji osporava. dekarbonizirati (lat. izjavljivati. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. rečito. dekandrija (grč. dekar (grč. dekantacija (fr. trg. dekanat (nlat. dekatirati. declinabilitas) gran. deka. zvanje i položaj dekana. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. decastere) deset kubnih metara. deset etera. de-charta. čitanju. deklinabilan (nlat. declamando) muz. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. v. deklamira™ (lat. dekanski jezici (ind. dekartirati (lat. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. deklina torijum. deklamatorij(um) (nlat. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. dravidski jezici. decantare. decantation) hem. skretl>iv. deklarešn ov rajts (eng. deka. npr. odstupanja. dekapitacija (fr. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. promenljivost. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. predsednik fa-kultetskog saveta. dekantirati (lat. decaper) površinu metala — zagrevanjem. razreda. stichos) lit. objavljivane. declamatio) veština usme-nog izlaganja. declarare) objaviti. dekapod (grč. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). veoma izrazito. carte) pošt.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. u Lineovom sistemu deseta klasa. više svešteno lice. otočiti. decarburer) v. umetničko govorenje neke pesme. npr. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. u Parizu. deca-piter) odseći glavu. objava engleskog parlamenta 1689. decanatus) dekanstvo. ocediti.

de. odbitak od duga ili računa. reč sastavljena od više reči. ukrasi™. koji je izgubio boju. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. dekolte. postaviti sto. sastavne delove. metron mera) fiz. kontrolni račun. dekorirati (nem. išča-šenje. v. naročito ženskim. fig. decoctio) iskuvavanje. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. gubljenje boje. obnaženost. raščiniti. popuštanje u boji. decolorare obezbojiti. zamenice i brojeve). dekor (lat. dekoracija. decoctor dolosus) prav. dekolorimetar (lat. uzajamni. pozadine i dr.>ačuna. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. dekoltirati (nem. prokuvavanje. savijati. deklinirati (lat. raščlanjavanje. dekoloracija (lat. izbledeo. hem. gran. ukras. koji krasi. dekolonizacija (lat. izmiriti dugove. imenska (lli: padežna) promena. bez udubljivanja u formu i značaj. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. ukrašavati. nakititi. dekoktor (lat. astr. bezbojnost. dekompozicija (lat. ures. decoloratus) obezbojen. obezbojenje. poklopiti. trg. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). imati na sebi orden. med. prekriti. obnažen. polet. dekokt (lat. polazak aviona. decolleter) izrez na haljinama. radnje i dr. izgubiti boju. izgubiti draž. ark. fig. ostatak. truljenje. decor) ukras. ukrašavati.). otpis. decoloratio) obezbojenje. uresiti. raspadanje. dekoktor dolozus (lat. dekoloriran (lat. počasni znak. dekolaža (fr. poletanje. ulepšati. fiz.. tako da se vide grudi. grč. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. zastrti. odvarak. decollage odlepljivanje) avkj. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. dekolte (fr. decolorare) obezbojiti se.. 2. uresni. med. dekomponovati v. declinare okretati) gram. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. deklinacija (lat. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). odstupati. koji služi za ukrašavanje. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. dekontirati (fr. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. declinatio) gram. sprava za merenje magnetne deklinacije. sve dekoracije jedne pozornice. delovati (nem. dekolacija (lat. dekorisanje v. astr. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. decollete) sa izrezom na haljini. decorare) ukrasiti. ure-san. koji resi. oduzimanje boje.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. decoquere) fark. dekolorirati (lat. declinare. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. koji je izgubio draž. nameštanje pozornice pomoću kulisa. obezbojenja izvesnih tvari. ukuvavanje. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. ukuvak. ures. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. slik. decolleter) obnažiti vrat. prav. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. odličje. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. uzletanje. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. declinare) fiz. de-combinare) rastaviti. odbijati. prav. dekoltiran (fr. . završavanje uzletanja aviona. biti de-korisan dobiti orden. naročito u keramici. dekorativni (lat. dekorisati (lat. rasipnik. umetnički izrañenim nameštajem itd. decken) pokriti. dekoktor bonorum (lat. up. poz. naročito koji ukrašava draperijama. oduzeti boju. nag. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. oslabeti u boji. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. ekvatora. dekoltovati (fr. grč. kićenje. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). ukuvava. lepota. prideve. sastavne delove. grapho pišem) astr. dekoracije (nlat.. pokriti. deklinometar (lat. odvajanje aviona od zemlje. popuštanje neke bolesti. ukras u boji. dekompozitum (lat. dekombinirati (nlat. odbiti od duga ili . ne priznavati. odlikovati ordenom. decoctor) onaj koji prekuvava. declinare. fig. bleñenje. skretati. decor. dekorieren) 1. kome je oduzeta boja. dekokcija (lat. deklinograf (lat. dekoltieren) obnažiti. grč. pozorišni slikar. obezbojiti. kombinirati. dekokt-infuzum fark. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. vrat. dekont (fr. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. ukrasni. poz.) rastaviti. decorativus) ukrasan. odvojiti. dekorater (fr. decompte) trg. kusur. fr. izbledeti. dekomponirati. decompter) trg. razgolititi vrat i grudi. dekomponirati (lat. odlikovati ordenom. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. dekolirati (lat. menjati po padežima (imenice. orden. urešavati. takoñe: opadanje. ramena. otpisati.

dekretali (lat. decuria) klese. neza-štićen. hem. de-. rešenje. supr. delatio iuramenti) prav. mat. dekstroza (lat. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. manjek. decrescendo) muz. labium usna) lingv. nlat. dekreditirati (fr. decrediter) lišiti poverenja. prodavati robu koje nema. dekurtirati (fr. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. rešavajući. decretorius) odlučujući. im. pr-skanje kristala. stoji na desnoj strani. deferre. npr. da se izbaci (slovo ili reči. delaktacija (lat. dostavljanje. delatoran (lat. delakrimacija (lat. dele (lat. desetina (u vojsci starih Rimljana). klevetanje. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. deficit. ležanje. učitelja i pisaca rimskog prava. dekusorij(um) (lat. rešiti. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. deksios desni. deleatur) neke se briše. decouvert) otkriven. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. de. delator) dostavljač. decursus) tok. koje su toga dana već stupile na snagu. potkazivač. mala veličina za koju se promenljive smanji. taloženje sokova na nekom mestu. decernere. dele) briši. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. januar 1624. potkazivanje. naročito u korekturi). naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. klevet-nički. u Vestfalskom miru. deletus) prav. bez pokrića. dekstrin (lat. dekstralan (lat. berz. dekuražirati (fr. optuženik. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. izdejnički. izbacuj! deleatur (lat. odbitak od računa za neku robu. dekujus (lat. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). smanjiti. de-court) trg. delature) potkazivanje. dekre goran (lat. koji je s desne strane. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. e decouvert) berz. . de-corto) trg. dekretirati (lat. dekort. nametanje zakletve. decrementum) smanjitak. zaključiti. delegant (lat. dekrešendo (ital. naredba vlasti. dekurija (lat. deletio hereditetis) prav. projed od ležanje. 1. neke bolesti. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. delere uništiti. de cujus od koga) prav. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. postepeno tiše. dekstrin. dekuver (fr. za sekularizacije. decubitus) med. v. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. prštanje. puckaranje. delacio juramenti (let. kardia srce) med. način (ili: položaj) ležanja. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. grožñani šećer. odrediti. odeljenje od deset članova. mesto koje se tako svira. npr. poverenje. dekurion (lat. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. delacija (lat. prav. decretare) odlučiti. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom.dekort 197 delegant dekort (lat. ital. skratiti. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. decretum) odluka. grapho) pisano sleva nadesno. de-curtus. dextralis) desni. narediti. dela gor (let. ocrnjivanje. dekretisti (lat. kao panonski zakonik. za razliku od legista. ugled. opadanjem. dexter desni) hem. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). usled zagrevanje. potajni tužilac. decourager) obeshrabriti. dekrement (ital. decurio) starešina nad deset ljudi. deksiografski (grč. lacrima suza) med. čast. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. svaka viša naredba uopšte. obeshrabljiveti. delatura (klet. nemvnje. dekurzus (lat. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. dekstroza. praskanje. delat (let. vodnik (u vojsci starih Rimljana). mesto na levoj. decrepitatio) hen. deksiokardija (grč. decutere. dekubitus (nlat. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. deksios. sve slabije. inkrement. suženje. de. a dekuver (fr. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. dekret (lat. delabijalizacija (lat. popleši-ti. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. desetar. decussorium) med. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. up. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. decurrere. opadanje bolesti. delacio hereditatis (lat. kuhinjske so. uplešiti. decrescere) pl. dekurt (fr. deksios. opadak. dekrepitacija (ital. dostavlječki. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). odeljak. grapho) pisanje s leve strane na desnu. odbiti. suze u očima.v. glikoza. izdati naredbu. delatum) potkazivač-ki. decourter) trg. deksiografija (grč. delatio) dostavljanje.

rastopljiv. delikvescirati (lat. delikatan (lat. izbaviti. predati. delirium) med. delineavit (lat. utečnjavanje. delimitirati (lat. premišljanje. zlikovac. težak. utečniti se. topiti se. deliracija. delirant (lat. izaslati. nežno. delivrirati (fr. delicatamente) «uz. delinkvent (lat. v. delikato. prav. sa nežnošću. zavoj. delivraison) trg. deliberato (ital. prav. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. tugaljiv. delinquere) v. delirans) onaj koji bunca. delikatamente (ital. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delivrance) osloboñenje. delikatese (fr. lep. odlučno. laskave reči. pijaničko ludilo. istup protiv zakona. delibaša (tur. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. delenimenti (lat. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. onaj koji boluje od delirijuma. turski konjanik. smeo. izaslanstvo. god. obeležavanje ili postavljanje granice. ludilo. izabrati. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. deligacija (lat. trabunja. kitnjastost. delikvijum animi (lat. . deleomai uništavam. delikt (lat. prestupnik. delegatus) izaslanik.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. obeležavati ili postavljati granicu. dug itd. izdavanje robe. delivrer) osloboditi. koji treba pažljivo raditi. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. limitis) granigraničenje. limitis) grani-čiti. razmišljanje. deleterij(um) (grč. delicatus) nežan. delija. delicato) muz. dogovaranje. v. nacrt. skica. zavijanje rane. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. delinquens) optuženi. opunomoćiti. osetljivost. delikato (ital. delivrans (fr. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. isporuka. omeñavati. omeñavanje. delirijum. delegatar (nlat. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. poslanik. predstavlja ukupnost odnosa. delirijum tremens (lat. samoupravne i politički organizovanim. delirium tremens) med. previjanje rane. ograničavanje. delikvescencija (nlat. otrovna materija. gubiti se. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. deliquium animi) nesvestica. omeñiti. delikvescentan (lat. deli. delineatio) crtanje. med. bunilo. hrabar. osetljiv. deligatura) med. predstavnik. delineacija (lat. deliberativan (lat. delikanh) mlad momak. maženja. delikvij(um) (lat. skici-rati. delibatio) smanjivanje. po Ustavu SFRJ od 1974. 2. rešavajući. član delegacije. Ae. da se na vazduhu rastvori. deligatio) med. deligatura (lat. stvar). delicatesse) kao etička osobina: nežnost. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. delineare) crtati. poslati. zavijanje. deliquescentia) topljenje. delineirati (lat. preneti na koga (pravo. delimitirati (lat. ograničiti. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). per deliquium) ili skraćeno: r. delirij(um) (lat. kao predmet za uživanje: poslastica. deliberacija (lat. položaj. delegare) odrediti. trg. rastvaranjem na vazduhu. delikatamente. umirivanje). obazrivost. delectum) biranje. delegatarius) trg. delegirati (lat. trg. fin. mio. delenimentum. poslati. de. škakljiv. izbor. junak) 1. mladić plahe krvi. veoma obazriv. izdati robu. većajući. ludak. ukusan. delinquere. d. delinkventkinja prestupnica. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. deliquescens) topljiv. delikvent (lat. delegacija (lat. deliberato) muz. delivrezon (fr. zločin. izdavanje. delinquere. delibal (tur. deligere odabrati. isporučiti. srčan. pažljivost. neprijatan (npr. deliratio) med. delictum) prav. pojavljuje se sa delegat (lat. delinkvent. delenire ublažiti) pl. previjanje. limes. delekcija (lat. u umetnosti: prefinjen ukus. delibasi) starešina delija. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. mahnit. deli (tur. im. deliracija (lat. delibacija (lat. ovlastiti. prestup. deliberativus) koji savetuje.). prikraćivanje. delikanlija (tur. med. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. junak. limes. isporuči-vanje. delegatio) poslanstvo. per delik-vijum(lat. materija koja truje i uništava život. prislačak. deli) lud. ljubak. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. deliberatio) savetovanje. predaja. delibacio hereditatis (lat. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. deleterion otrov) med. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. smisao za lepo. predaja. pažljiv.

delfijsko proročište v. deltoeiaes) u obliku delte. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. dementi) opovrgavanje. izneti) namešta]. i sa dijagonalama koje se upravio seku. recimo. deloger) izbaciti. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. sa položaja. tj. danas se upotre- dembelisati (pere. deložirati (fr. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demarkacija (fr. delphinus) morska životinja. mašinske delove i oruña. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. logora ili trupa. . pliskavica. ušće reke oblika delte). demagog. vršili velik uticaj na narodne skušptine. voj. 1% gvožñe. demaskirati (fr. demarš (fr. deložiranje (fr. delta (grč. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. u narodnoj skupštini. demegorija (grč. odseliti se. demen-cija paralitika (nlat. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. delfis (grč. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. dernek) dakle. demet) naramak. demagogija (grč. rastrgati. delfin (lat. otkriti. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. demarkaciona linija granična linija. na primer. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. 41% cink. deliciozan (nlat. demarquer) ograničavanje. postupak. zapravo: zavoñenje naroda. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. de-. brodske zavrtnje. demanti (fr. ra-skrinkati. vlasti. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. isterati iz stana. demembrare) raskomadati. deliciosus) divan. demagoški (grč. delta. preduzeti korake. 3. agein) koji rovari. ludilo. poricanje. demy) vrsta hartije maloga formata. luere prati) geol. dome (grč. tur. ispraviti neistinu ili netačnost. deltoid (grč. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. uti-canje na narod govorom. dementir) opovrgnuti. odlazak. deltoideus (grč. delirirati (lat. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. v. četvrto slovo grčke azbuke D . materica. demaj (eng. buškara.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. bajan. zanositi se. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. pokret. fr. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. demos. 1% olovo. postupati po nekoj stvari. omeñavanje. 2. demencija (lat. delitescere) med. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. poricati. eidos oblik) med. agein) voñenje naroda. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. ukusan. demek (tur. agein voditi. Delfi. fig. mor. lenstvovati. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. radioaktivni zraci. iznositi. završava se obično smrću. d. deltoidan (grč. npr. demagog (grč. onako kako jest. tur. trougaon. govor pred narodom. odreći. demarkacione trupe pogranične trupe. demos narod. umilan. 5= D. delkredere. med. odricati. demagogos) voña naroda. trabunja-ti. morska svinja. demos narod. poreći. demantovati (fr. na podnožju Par-nasa. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. rečitošću itd. Marke. obeležavanje granične linije. bljava u prekornom smislu. obeležiti granicu. delkredere-provizion trg. deluvij(um) (lat. razgolićavati. rasparčati. prikazati u pravoj boji. biti lud. delogement) izlazak. maloumnik. demati. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. tj. odricanje. demarkacioni kordon granični lanac. što bi se reklo . demos. . besneti. demens (lat.. delcredere) trg. dementia) med.) provoditi vreme u neradu. demarche) korak. snop. demegoria. agoreyo govorim) javni govor. mio. demeblirati (fr. slična kitu. tembel) lenština. tur. izići. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. tembelhane) zemlja dembela. voj. potiskivanje neprijatelja. delta-zraci fiz. delirare) buncati. demarkirati (nem. delphys) med. Delfi (grč. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. graničari. povući graničnu liniju. delta. kao zavodnik naroda. up. podbada. sladak. demos. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. neradnik. eidos oblik) kom. dembelija (pere. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demens) ludak. izuditi. tenbel. rastaviti na delove. dementia paralyti- . demembrirati (lat. demagogizam (grč. demarquer) ograničiti. deložman. raskriti. delkredere (ital. delitescencija (lat. dembel (pere. razgoliti™. delta) l.

nekoj oblasti ili državi. demos. de-. širokih pogleda. kao tvorca sveta. poluutvrñenja. devojka. v. demobilizirati. kao posledica starosti. demitur (fr. up. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demeškinja v. demimonde) polusvet. demobilizirati (fr. dimije. razoružati. demokratizirati. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. imanja. polušanac. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. Dime-Sina). dimittere. demersio) potapanje. ja-hanje u polukrugu. željezo. demir (tur. demograf (grč. demi-parallele) voj. očistiti od škodljivih isparavanja. demissi-onner) dati ostavku. za razliku od najvišeg boga. demiurgos) fil. de. deminuere umanjivati) gram. utuče-nost. grapho . čistiti. poluoptok. polurov. demi-bastillon) voj. demoiselle) gospoñica. militaris) voj.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. sirće itd.pišem) onaj koji se bavi demografijom. demilitarizacija (lat. narodni. zgrešiti. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. otpustiti. demobilisan« v. koja je u nekim zemljama utvrñena. demencija senilis (lat. demisionirati (lat. vlast. javna žena. demodoksologija (grč. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demitour) polukrug. demos. od zagušljivog vazduha. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. bez obzira na imovno stanje. demisionar (fr. dimiskija. demi-john.(grč. demidžon (eng. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demokratizovati v. demir-kapija gvozdena kapija. demivolt (fr. demergere. demephitiser) provetriti. demobilizacija (fr. militarizirati. demimond (fr. mephitis kužio isparenje) med. demimondaine) dama iz polusveta. polureljefni rad. demoazel (fr. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. senatori u današnjoj Grčkoj. demos. razo-ružati. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. npr. demo. deminutiv (lat. poluobrt (nalevo ili nadesno). dimisija. militaris) voj. demokrat(a) (grč. demos. domilitarizirati (lat. kratos vladavina. državnim poslovima. fr. krateo vladam. dementia praecox) mladalačko ludilo. deminutio) v. doksa mišljenje. demerzija (lat. demos. dimije v. diminucija. fr. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. službenik u ostavci. zahvaliti se na službu ili zvanje. Ovako naziva Platon boga. demobilisation) voj. klonulost. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demokratija (grč. demobilisati. čovek slobodoljubivih. čišćenje od škodljivih isparavanja. demos. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. raspuštanje. razne veličine (do 60 1). zagnjurivanje. demografija (grč. demivolte) jax. supr. logos reč. fr. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demograf (grč. demir)) gvožñe. poreklo itd. demefitizirati (lat. de. demeriter) skriviti. demikoton (fr. u običnom govoru slobodoljubivost. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demen-cija prekoks (lat. demisija (lat. demibastion (fr. de-. nekoj oblasti ili državi. demos narod.. demokratija. demefitizacija (lat. deminucija (lat. razoružavati. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demiurg (grč. tj. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demimontkinja (fr. tvorac (ili: neimar) sveta. demiparalela (fr. demobiliser) voj. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. supr. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demireljef (fr. demeritirati (fr. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. dimiskija. položaj. razoružavanje vojske. militariza-cija. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. detektor. razoružanje. ogrešiti se o nešto. malo utvrñenje. ostavka. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. diminutiv. demilitarizovati v. demos narod. nauku. razoružavanje. demilitarizirati. demokratizam (grč. krateo moćan sam. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demokratizirati (grč. krateo) v. mephitos. demiskija v. demodulator v. demirelief) poluispupčen rad. demissio) skrušenost.

jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. pored razliko-vanja formalnih oblika. demonstrativan (lat. pokvariti neku spravu. fr. npr. javno ispoljavanje. lat. v. demonetizacija (fr. demotičan (grč. vidno ispoljavati raspoloženje. dokazivati. naročito fabričkih proizvoda. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. demon (grč. most itd. u demokratskoj Atini: opština. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demolicioni sistem fort. povlačenje novca iz opticaja. onaj koji tumači. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. živo. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demonstrant (lat. razvaliti. moneta. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. izlagač. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). demonolatrija (grč. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demotikos) koji pripada narodu. demolir) rušiti. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. logia) učenje o duhovima. voj. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. demos) narod. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. de.mologija (grč. tumačiti. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. pokvarenost morala (ili: naravi). philos prijatelj) onaj koji voli narod. upropašćavanje. daimon. demoralizacija (fr. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. to dump frljiti. demping (eng. demonima. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. uništavanje. prodavati po niskoj ceni. demonstrans) tumač. uništiti. demonstrare) pokazivati. demoralisation) kvarenje. daimon. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demonstrare) javno. daimon. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demoraliser) napraviti razvratnim. demontaža (fr. pojedinaca ili gomile. izlagati. predavanje robe. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. izla-gač. demonstracije. i dr. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. daimon. narediti da se sjaše. objašnjivač. naročito zao duh. demoralizirati. slobodno. kad ih neprijatelj zauzme. prikazivač. demonizam (grč. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. gubljenje hrabrosti. demofil (grč. demoralisati v. malodušnost. porušiti. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demonomanija (grč. demoralizirati. demoliranje (fr. narodni. demos (grč. daimonios) ñavolski. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demonstrativum) gram. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. demolitio) v. onaj. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. naklonjen narodu. demonstrativum (lat. mania pomama. demoliri. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. obaranje. razvratnost. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demoliran. voj. demonomelanholija (grč. gram. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. daimon. npr. demontirna baterija voj. očigledno prikazivanje. uterati joj strah. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. voj. pr. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova. de.i moneta novac) fin. verovanje u aveti. . demoralizirati (fr. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demonetiser. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. upropastiti nekoga. demonstratio) dokaz. soton-ski. demoliran. demonetizirati (lat. ućutkati top. lišiti MOJ. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. odsek jedne file. dumping) trg. ovaj. demonologija (grč. demonstrator) dokazivač. demonomantija (grč. Demosten (grč. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. up. narodoljubac. fr. pokazivač. upropastiti. preturiti. zla kob. pokvariti. taj. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demos narod. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demolirati (lat. demonski (grč. daimon) natprirodno biće. demoralizovati v. onaj. izrazito. demontirati. demoralizirati. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demonstrator (lat. demonstracije (lat. demontirati (fr. sotona. duh. demos. dokazivanje. oboriti s konja. demolir) rušenje. otuda: demostenska rečitost izvanredna. natprirodan. ovaj. ubedljiva i silna rečitost. otvoreno. daimon. svog raspoloženja. demonomagaja (grč. taj i dr. demoliranje. ala. koji nešto pokazuje. razvaljivan>e. pokazna zamenica. demonetiser) fin. demolicija (lat. up. očigledno. mogu odmah razoriti minama. demonstrira™ (lat. akcija.

obe-ležiti. lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. samo leti. dendrometar. pri izgovaranju. grč. davanje podataka. denotare) naznačiti. obeležavanje. denar. javlja se povremeno u toplim krajevima. dendron. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. izopačiti. lat. fr. nlat. lišavanje podanstva. denegacio audijencije (nlat. denaturalizirati (lat. z. denpi-valjak (eng. zejtina). odbijanje.) i. prijava. denegare) odlučno poricati. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. denzimetar (lat. arpazo zgrabim. u vezi s tim. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. dempfer (nem. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. denaro (ital. denominirati (lat. dendron. de nihilo nihil (lat. naimenovati. objavljivanje. de nihilo nihil) v. denominator ra-cionis (nlat. npr. količnik. imenitelj.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. po svršetku drugog svetskog rata. denationaliser) oduzeti narodni karakter. denegirati (lat. up. dentalni (lat. denominativum) gram. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. densus gust. dentalis) zubni. prirodu neke stvari promeniti. lik) v. denominatio) imenovanje. kvocijent. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. denominare) kat. vrlo zarazna bolest. pomodarstvo. dendrologija (grč. učiniti neupotrebljivom za ljude. dandy) kicoš. uskraćivanje saslušanja. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denazalizacija (lat. neizvršavanje bračne dužnosti. dendron. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. zubni glasovi. de. sličan drvetu. dentarpag (lat. smanjivanje broja stanovništva. kao drvo. odbijati. so. dendron. onaj koji proučava drveta. dendroidan (grč. denotirati (lat. denikotinizirati (lat. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. bez štete po prava nekog drugog. denominativ(um) (nlat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). c). gpaphia) opisivanje drveta. d.) med. muzički češalj. kao nagao nastup groznice.) dodavanjem drugih materija (gasa. eko nihilo nihil. damping. odroditi. fr. ščepam) med. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. instrumenat za vañenje zuba. denga (arap. imenilac (u razlomku). denatura-liser) otpustiti iz podanstva. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. denacionalizirati (lat. denatalitet (lat. denarius) stari rimski srebrn novac. dati podatke. s. metron) veština merenja drveća. de-. dendron. med. uskraćivati. dendrolog (grč. odnaroditi. . de-. naimenovanje. denominacija (lat. Dampfer) prigušivač. fićfirić. dendroliti (grč. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. logi'a) poznavanje drveća. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denegatio audientiae) prav. denaturer) svoju prirodu izmeniti. dendrografija (grč. zavičajnosti. denegacija (lat. denotatio) označavanje. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. vrsta areo-metra. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. fr. denegacio debiti konjugalis (nlat. oni kod kojih vrh jezika. dendrografički. špiritus i dr. dendron. cenominator (lat. kao i za odreñivanje njegove zapremine. dendrometrija (grč. grč. dendizam (eng. odnaroñavanje. de-. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. dendi (eng. dendron drvo) u obliku drveta. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. eidos oblik. koji je najpre sadržavao 10. gubljenje nosne artikulacije. denacionaliziranje (fr. mera za svilu i zlato. lithos kamen) pl. „ribati" od „riba". imenovati. denarijus (lat. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. dentali (lat. kaćiper-stvo. demulencija (lat. okamenjene biljke i okamenjena drveta. dentales) gram. de non prejudikando (lat. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. zbijen. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. denominare) nazvati. državi itd. docnije 16 asa ili 4 sesterca. denationalisation) odroñavanje. denegatio debiti coniugalis) prav. denaturalizacija (fr. pr. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. natura. de pop praejudicando) prav. ne nanoseći štetu. uskraćivanje. dandy) kicoštvo. natio narod. min. nasalisatio) lingv. trg. tj. natio narod. demulentia) pl. metron) fiz. dentritičan. denaturisati (fr. dendrometar (grč. logos) poznavalac drveća. dendron. pomo-dar. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denacifikacija (fr. denotacija (lat. dens zub. njihovo podizanje i praktičnu primenu.

pri čemu neza-sićeni ili manje . dentifricij(um) (lat. de. deontos dužnost. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. departitio) podela. reppa pero. odeljenje. koje se obično šalje najhitnijim putem. lišiti nekoga imanja. smeniti nekoga sa njegovog položaja. deontološki (grč. srez. de. dipennare) trg. delokrug. denuntians) dostavljač. sažaljevati. telegra-fisati. de plano) prav. depenirati (lat. odvajanje kostiju od mesa. po naročitim kuririma. denuncijant (lat. depilatorij(um) (nlat. npr. potkazivač. izlečiti od paralize. de. deplantacija (nlat. deontološki doka z za postojanje boga. depauperirati (lat. v. deplantirati (lat. deplere isprazniti. dens) zubni tehničar. glavna masa iz koje se sastoji zub. deplace) neumestan. depilacija (nlat. dentitio) med. denudacija (lat. deplorare) oplakivati.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. departman (fr. deploajiranje (fr. grč. tj. pediculus vaš) hig. iogia nauka) 1. denuncirati (lat. deon. pertinencije. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. zub. dentura (nlat. deplacer) premestiti. voj. dependere) pl. rasprostirati. učenje o lekarskoj etici. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). denudatio) otkrivanje. palatum) lingv. depilatorium) med. depedikulacija (lat. dentist(a) (lat. ogolićenje. pertinecije. nazvan još i moralnim dokazom. de. zapremina istisnuća. logia) teol. deplecija (lat. pogrešno ili rñavo postavljen. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. dens. magacin za robu. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. potkazati. zubalo. depauperacija (lat. denticuli zubići) pl. de-. sredstvo za skidanje kose i dlaka. potiskivanje. deplasman (fr. tužitelj. farm. denticija (lat. brzo dostaviti. depalatalizacija (lat. brzojav. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. deontologija (gr. depandans (fr. zubna kost. depo (fr. depilirati (lat. raširiti. prav. denunpijacija (lat. lišiti kose. depot) stovarište. prosto. brzojavi™. deploratio) oplakivanje. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. raz-dela. potkazanik. dependances) pl. smenjivanje. prokazati. depletio) pražnjenje. prokazivač. osirotiti. zajednička delatnost erozije i raspadanja. potkazivač. zubar. optuženi. deon dužnost. odelenje (stana). pauper) osiromaši-ti. »saliti. fil. denuntiator) v. depeša (fr. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. denuncijant. rasañivanje (bilja drveća). skidanje dlaka. osiromašenje. koji nije na svom mestu. razvijanje. depilatio) opadanje kose. potkazivanje. zubni lekar. deployer) razvijati. rasaditi. deploajirati (fr. otkloniti uzetost. denlasirati (fr. denuntians) dostavljač. sa svog mesta. dolazi do snižavanja tla. dependencije (lat. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. razvašljivati. usled odnošenja zemlje. ukratko. prinadležnosti. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. deplanta-ge) presaditi. bez okolišenja. deplantatio) presañi-vanje. dentin (lat. 2. departicija (nlat. fig. rñav položaj. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. ukloniti.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. sklonište. mor. razvijati se. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. deploiement) voj. depeširati (fr. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. bežični brzo-jav. denunpijator (lat. denuntiatus) dostavljenik. pediculus) hig. de. optužba. promeniti mesto. deparalizirati (lat. depedikulirati (lat. jednostavno. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. deploracija (lat. zvanično pismo. kol. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. de plavo (lat. voj. v. lat.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. prokazivač. tužitelj. prokazivanje. prinadležnosti. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). (etra). dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. zapremina dela broda pod vodom. ital. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. deplacement) premecJtanje. npr. deplasiran (fr. pauper siromah) osiromašavanje. arh. dentura) zubi. postrojavanje za borbu. denuncijant (alt. paralyein klonuti) med. ispražnjavanje. planta bil>ka. gubljenje palatalne artikulacije. denuvcijat (lat. razvašljivanje. deplorirati (lat. žaljenje. povući nalog. postrojavati se za borbu. dentis zub) zool. zbog koje. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. optužiti. sažaljevanje. soba. depecher. vojska koja služi za . prav. dis. dsntiekaliij(um) (lat. dens. okrug. denuntiare) dostaviti sudu.

izgnan. izopačenost. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. v. depreverbacija (fr. oterati. deport (ital. meteor. fiz. pokvarenost. deposter) voj. deponent (lat. depostirati (fr. depozit. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. primiti ad cepozitum (lat. deponirati. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. grč. poglavito osetljivosti. ulegnuće. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. depravacija (lat. Engleza u Tasmaniju. izgnati. proterivanje. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. de-possidere. polus. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. polos stožer) fiz. deponens) gram. deposedirati (lat.). dati na čuvanje. dspolitizapija (nlat. deportirati (lat. vladalac koji je zbačen s prestola. upućivanje po kazni u neku koloniju. depozitum v. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. prav. npr. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. deponens (lat. vojni materijal koji služi za dopunu. depoviranje (lat. fr. deponere) odložiti. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. de. deposse-der) prav. knjigu. ulagač. položiti. depolarizator (lat. raseliti (stanovništvo). fr. depo-posao bank. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. izgnanje. depolir) oduzeti sjajnost. posredovanje. in depozito (lat. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. npr. depozitorij(um) (nlat. deponirati (lat. potištenost. en depot) na čuvanje. zalog. utučenost. potisnuti sa položaja. prisilno upući-van>e u logore. iskvarenost. med. depositorium) odelje-nje za čuvanje. depozitar (lat. deponent. lišiti nekoga narodne naklonosti. glatkoću. či-novništvu. depono-vati. nlat. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. deportacija (lat. uložiti. depressio) voj. pro-teran. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. spuštanje. npr. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. ono što je dato na čuvanje. kol. depolarizacija (lat. depressio) psih. kad vanka prima na čuvanje. deportatio) progonstvo. depolarizirati (lat. poslati po kazni u koloniju. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. depresirati (lat. depopulatio) raseljavanje. fr. depositarius. astr. depreverbation) lingv. hartije od vrednosti i dr. depozit (lat. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. ulaganje. deportare) prognati. razvrat-nost. zauzimanje za nekoga. izvaditi iz prese. vojsci itd. depoiularizirati (lat. Francuza u Novu Kaledoniju itd. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depozicija (lat. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. deponere) v. grč. depopulari opustošiti. oterati sa mesta. in deposito) na čuvanju. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). opadanje cena. u ostavu. depositum) povereno dobro. de. polos stožer) fiz. depolitizirati (lat. depopulirati (lat. . preklinjanje. depravatio) moralno kvarenje. an depo (fr. proterati. lišiti polarizacije galvanski elemenat. poslati u zatočen>e. talog. depozitor (lat. dati. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. grč. npr. deprimere. ulog. pogoršanje. depresivna oblast meteor. de. deponentni glagol. depopulacija (lat. deprefiksacija. de polus. padanje cena. deponere) v. službe-nike. vojsku itd. dakle. u sefovima. de-posedirani npr. prognati. baciti u bedu. u pohrani. depositor) v. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. oblast koja leži niže od morske površine. depositeur) čuvar. deprekacija (lat. opljačkati) raseljavati. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. trg. da bi ga davao drugima uz veći. topovsku cev upraviti niže. depolirati (fr. depresija (lat. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. deponens) polagač. deponovati (lat. polos) fiz. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. svedok pred sudom. službenicima. opadanje stanovništva. nizak pritisak vazduha. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. arhiv. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. nešto. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. deportiran (lat. pred sudom iskazati. bank. depozicija. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. de poius.) i melanholijom. činovništvo. deprecatio) molba za koga ili za što. iskaz pred sudom. nanos. klonulost psihičke energije. deportatus) prognan. oblast najnižeg vazdušnog pritiska.

derivatum) gram. reč koja je postala od neke druge reči. depurgativan. depurancija (lat. izvedena reč. remetiti. depurativan (fr. derivare. slab puls. pročišćavanje. derivat (lat. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. poslanstvo. npr. iznuravati. depurgatorius) v. drva. trebljenje. u naturi. med. deranžirati (fr. derbi-krek (eng. koja se održava. deputirati (lat. napuštanje. prima godišnje u stvarima. derivatum) gram. prema tome. uznemiravanje u poslu. izvod. deputat (lat. deratizacija (fr. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. depuratio) čišćenje krvi. napuštene stvari. derivometar (lat. dere vrat. poremećenost. derbi (eng. psalma. v. ugnjetavati. depurer) čistiti. derangement) smetanje. . voditi poreklo od. po značenju i obliku. pročisti-ti. lor-du Derbiju. mat. stan i dr. depurgatoran (nlat. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. ko- dsradenitis (grč. deputare) odrediti. poremetiti. derviš) pripad-nik derviškog reda. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. pored plate. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. tlačiti. rivus potok. nov glagol patiti. u sredu posle Trojice. nazna-čiti. derelicta) pl. predstavnik. izvedenica. depurativan. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. derivativan (lat. deranger) uznemiravati. deranžman (fr. nered. naročito lekovi koji čiste krv. očistiti. izvoñenje. sekte (tarika). zadržavati (koga). derivatio) gram. deprimere) pritiskivati. depuratif) koji čisti. koji znači oslabelost. pokvariti. klasična trka u Engleskoj. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. deputatus) zastupnik. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. derivatum (lat. depurgirati (lat. kao jedan deo svojih prinadležnosti. stvari bez gospodara. depurirati (fr. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. postati od. aden žlezda) med. pasti u dug. lica koja. de-primiran puls pritisnut. trebiti. de profundis) „iz dubina" (početak 130. izabrati. depuratorius) v. npr. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. avij. derivometar predstavništvo. depurgativan (lat. derivatum. deputirac (lat. npr. depurgacija (lat. med. oslabiti. tj. prefixe predmetak) lingv. oduzimati snagu. vrednost) koji izaziva prezir. iz nečega. deprimirana kapi-larnost fiz. jedne reči iz druge. deputatio) izaslanstvo. nerv povući naniže. žito. derivati (lat. pretium. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. prav. ona koja odvode sokove. koji ju je osnovao 1779). deputacija (lat. smetati kome. deputatist (lat. derivativum gram. utući. stanovati — stanovnik. depurantia) pl. oneraspoložiti. ostavljanje. derivirati (lat. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). omalovažavadeprimirati (lat. derivirajuća sredstva. de profundis (lat. derivatum. proizlaziti. jugozapadno od Londona. derivatus) izveden. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. voj. hem. tur. med. izazvane njihovim obrtanjem. depurgare) čistiti. poremetiti svoje imovno stanje. derivata) pl. očistiti krv. pogružiti.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. derivare. derivare izvoditi) dolaziti. instrumenat za svlačenje. derivan-tia) pl. izvoñenje. pomeriti. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. derelikcija (lat. derviš (pere. depurgatio) čišćenje. poremećaj. izvoditi. depresorii nervi biol. depresorij(um) (nlat. izvesti. cena. depressorium) med. zadužiti se. derivare izvoditi. grč. derelikta (lat. de. depuratoran (nlat. diferenci-jacija. Npr. miševa. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derwis. dereglija (mañ. pobrkati. metron mera) avij. deprecijativan (lat. uznemiriti. v. sredstva za čišćenje. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. nov prost glagol. otrebiti. derivacija (lat. nlat. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). zapaljenje vratnih žlezda. de-. uputiti. derivare. sla-biti. poslanici. pritisnuti. naročito koji pomaže čišćenje krvi. derivancija (lat. u ime neke veće organizacije. kod katarakta. derivare odvoditi. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. derivare. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. deputatum) onaj koji prima deputat. tj. deprefiksacija (fr. koji odvodi na drugu stranu. de. potiskivani moždane opne. depuracija (nlat.. oduzimanjem predmetka za-. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derby) sl. derelictio) prav. odstupanje od pravog puta. koji je postao izvoñenjem. vrši popravku kursa.

koji pripada koži. pathos bol. kožni para-ziti. derogativan (nlat. smanjenje. dermatodinija (grč. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. ñerma. u obliku naročitog ogledala. oduzimanje. dermatoid (grč. ñerma. dermatonoza. dert) tuga. deroute) nered. dermografizam (grč. žalost. žućkast. gljive gotovanke. u vezi sa kožom. derogare) krnjiti. disegno. ñerma. descente) silaženje.(grč. okrnjivanje. nćsos bolest) med. dirnek) sabor. derma. grapho pišem) opisivanje kože. vašar. ñerma) kožni. dsrmologija v. udarom. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. otok kože. lat. plastike veština uobličavanja) 1. tj. voj. ital. gotovani koji žive na koži. odyne bol) med. dermatotilus. tur. ñerma. povrediti. 2. dermatodčlija. silazak. dere vrat. patheln patiti) med. plan. ñerma. desenater (fr. uzorak. dermo. ñerma. dessinateur) crtač mustara. ñerma. dermalni (grč. dessin) trg. med opšti naziv za bolesti kože. razbiti. propast. naročito nervoznih. zakona. nauka o kožnim bolestima. koji ukida. tylos žulj) med. ñerma. spuštanje. pa i najmanja promena na koži. derd. dermatonoza (grč. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. dermatitms (grč. dermatijatrija. eldos vid. voj. dermatologija. dermatomikoza (grč. osoba (nastaju trljanjem. v. tome sečenje) med. okrnjiva-ti. neki zakon. ñerma. derma talšja. derma. oduzimati. vojska dovedena vodenim. plastike veština uobličavanja) med. (fr. grč u vratu. opozivan. derogativus) koji krnji. dermatopatologija (grč. dernek. ñerma. oleum ulje) farm. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). derogacija (lat. briga. dermatologija (grč. šara. desig-nare obeležiti) namera. pomoću koga se može videti svaka. zakinuti. derma. dermotomija (grč. zahidanje. zakinuće. dessein. dermatozoe (grč. nagib. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. dermotilus med. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. dermoskopija (grč. neprijateljski upad u neku zemlju. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. ukinuti. dermatografija (grč. jad. derma. osnova jedne kompozicije. dermoplastika (grč. skopeo gledam) aparat. ñerma. svadba. za pola stepena sniženi ton de. ñerma. dlačica i dr. ñerma. logia) nauka o kožnim bolestima. stavljanje van snage. padina. ñerma. dernije kri ((fr. dermatopatija (grč. ñerma. od ugovora). dernier eri) poslednji krik. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. v. . dert (pere. pobrkati nečije namere. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. staviti van snage. dermatolog (grč. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. derogatio) krnjenje. des. v. dermatoliza (grč. ñerma. koji opoziva. šteti. radi na uštrb. ñerma) kožni. derma. ñerma. dermatopatija. dermatalgija (grč. ñerma) ned. ukidanje neke naredbe. bežanje u neredu razbijene vojske. ñerma) v. kožni.pojave na koži kod nekih. rasecanje kože. odstupanje (npr. spasmos grč) med. zakidati. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. v. činiti krivo. zoon životinja) pl. algos bol) ned. koji je u vezi s kožom. desantni brod (fr. veština ggunjenja životinja. vrsta. stavlja van snage. logia) nauka o koži. deses muz. bolest kože. površine ili dubljih slojeva kože. rasturi!??. koji se tiče kože. naročito u modi. dermatoplastika (grč. derogirati (lat. desen (fr. bol. cilj. lat. skopeo gledam) med.derma 206 desenater derma (grč. zavesti. bol kože. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). raditi na uštrb. fort. ñerma. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dermatoze (grč. iatrela lečenje) med. rasulo. koje ostavljaju trajan i jasan trag. ograničavanje. derutirati (fr. opozivanje. smesti. ñerma koža. dermijatrija med. bora. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. uzoraka. dermatotilus (grč. ukidan. grapho pišem) med. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. mykes gljiva) med. dermaskop (grč. zbuniti. muz. osujetiti. ñerma) med. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. ono što je najnovije u modi. npr. veselje. •zapaljenje kože. poslednja novost. svaka pora. nacrt. smanjiti. derospazmus (grč. dermatičan (grč. dermatijatrija (grč. lečenje kožnih bolesti. dermatol (grč. dernek (tur. opozvati. kožni žulj. dermatom (grč. derut (fr. tovar jednog broda. lekar za kožne bolesti.

onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. odrediti (nekoga). nacrtao. razoriti. poslastice). ljušćenje kože posle kožnih bolesti. designator (nlat. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. desistirati (lat. neograničeni gospodar. desolirati (lat. uništiti. odreñivanje. desikacija (lat. desimetar (fr. nacrtna geometrija. deskriptivan (lat. decimetar. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. honorar. deskriptiva (lat. nlat. desideria pia) pl. grdnja. deser. stvari koje su potrebne. desiderium) želja. dessert) v. ime. decigram. obeležavan. desiderija pija (lat. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). rušenje. žudnja. despekt (lat. prikazan. desolatio) pustošenje. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. dessiner.). voće. decimetre) v. designatio) označavanje. nedostatak. re-dar. opu-stošiti. ocrtavanje. desolare) pustošiti. obeležava. osećanje bezizlaznosti. tiranstvo despotizam. klonuo duhom. žude-ti. samovolja. isušivanje. despekt. desinirati (fr. krajnje ogorčenje. siccus. ital. despicere prezirati. poruga. med. očajnik. potreba. bez nade. koji označava. describere opisivati) mat. crtao. naznačenje. potrebu. desenzibilizacija (nlat. describere. koji opisuje. stvari kojih nema. npr. despekcija (lat. opis. deskvamacija (lat. odredan. naz-načiti. prezirati. imenovati. desolacija (lat. čega nema. descriptio) opisivanje. označenje. klonuti duhom. imenovanje. pasti u očajanje. dakle. dssignacija (lat. a koji još nije uveden u dužnost. desiccatio) sušenje. desoliran (lat. desiderirati (lat. disegnare) crtati. suv. desiderata (lat. neograničeni vladalac. odreñuje. descriptif) opisan. samovoljan gospodar. očajanje. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desinere završiti se. molba. desquamare) oljuštiti. desiderij(um) (lat. ucveliti. fr. završetak reči. fr. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. naimenovanje. desiderata) pl. ostrugati l>uske. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). puste želje. despotizam (grč. designativan (nlat. krajnje ogorčen. deser (fr. poslednji deo obeda (sir. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). desiderativan (nlat. despektirati (lat. desideratum) nešto što je poželjno. nešto što nedostaje. desperatus) očajan.). desperado (šp. desideratio) nemanje. despotes) neograničeno gospodarstvo. praznina koju bi trebalo popuniti. gubiti svaku nadu. desigvirati (lat. rastvorenih u vodi. slatka i jaka vina). desperare) očajavati. designativus) označavan. skromne. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. za popunja-van>e zbirki. ocrtavan. despectio) v. skicirati. omalovažavati. nestale stvari. desinencija (lat. nai-menovati (nekoga za nešto). i koja mustru. razo-renje. despectus) preziranje. neograničena vladavina. Podanici . desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. desperirati (lat. desolare) opustophen. dessert) prislačni. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. verba desiderativa) gram. duboka tuga. tanjir za voće i poslastice. desnog (grč. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. čeznuti (za čim). pod desenzi-bilizacija. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. zahtev. desperatio) očajanje. titula grčkopravoslavnih vladika. desine (fr. teško ožalostiti. okaniti se nečega. designare) označiti. verba desiderati-va (nlat. desiderativus) koji izražava želju. deservit (lat. samodržac. desquamatio) ljušćenje. desideracija (lat. prezir. baciti u očajanje. desperatan člat. razoren. želja. desigram v. designator) razvodnik. čežnja. desperacije (lat. desperatist(a) (lat. desertni tanjir. desert (fr. bezutešan. uništen. ocrtava. bezglavost. desinence) gran. prikazivanje. fot. designatus (lat. neu-tešnost. gubiti ljusku. desiderare) želeti. očajan. desiderat (lat. potreba. despectare) potcenjivati. deskripcija (lat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. kraj. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. nedostajanje. nacrtano. desperare) čovek bez nade. tiranin. prestati s čime. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. designaciona presuda prav. krajnje ogorčen čovek. koji prikazuje. dessine) crtano. koje su poželjne. deskvamirati (lat. gubljenje ljuske. desperado očajnik) razbojnik.

komada ti. dodeljen. despotski (grč. dsstiliran (lat. neograničena i samovoljna vladavina. desublimacija (lat. razrušljiv. desnom rukom. detalj (fr. destruktibilan (lat. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. destinatarius.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. detaljirati. destillare kapati. descendens) potomak. nasilnički. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. sudor znoj. otcepljen. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. praunuk itd. pridodat. destinatio) odreñenje. dug. scendere) silaziti. det flotant (fr. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destrukcija (lat. spuštati se. poticati. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. proces prikazan pod destilirati. vršiti nasilje. neku tečnost. detaljirati (fr. do sitnica pričati (ili: izlagati. name-niti. destilacija (lat. kazan za pečenje rakije. destillateur) onaj koji preči-šćava. javni dug. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . nasitno. unipggavanje. destinirati (lat. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. despotes) neograničeno gospodarstvo. opuštenost. detant (fr. nasitno. unuk. detaširan (fr. pretvoriti u paru. podrobnost. učenje o postanku.). detaljiran (fr. en detail) trg. prodaja namalo. trg. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. prekapnica. krčmiti. de-. unipggilac. fabrikant likera. descendencija (nlat. prečišćen. destinacija (lat. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. postupati nasil-nički. tečni proizvod destilacije. desugestija (lat. taksacija. dette flottante) leteći dug. otcepljen od celine. despotija (grč. detaljisati v. otcepiti. dette) podužica. opisivanju). despotes) samovoljno. namena. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. na komad. descendirati (lat. do deliti. dsstruktivan (lat. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. naročito državni dug. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. otkomandovati. destinativ (lat. rashlañivanjem. destilater (fr. detail) pojedinost. lamarkizam). destructibilitas) razorljivost. poreklo. rasparčan. destra desnica) kola destra (ital. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. rušilački. posvetiti. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. desudatio) znojenje. detachement) voj. voj. naročito Lamark (v. det (fr. usitnjavati. detailler) opširan. destillatus) hen. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. kostiju i dr. sitnica. potanko. destinater (nlat. sitničar. destillatio) hen. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. opredeljenje. ako se ohlade do odreñene temperature. detaksacija (nlat. sići. destruktibilitet (lat. uništljivost. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. konsig-nator. darvi-nizam) i Hekl. destilirati. izlapiti. destruktor (nlat. detaxatio) v. opširno. a potom ovu. destructibilis) razor-ljiv. bez veze sa ostalim delovima. pridodato. opisivati). posvete. detache) muz. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. de. detaširati (fr. despotizirati (grč. poboljšava.). destilirati (lat. destra (ital. descendentna teorija bkol. destilat (lat. neograničeno. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. pečenje rakije. onaj koji peče rakiju. fr. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. opredeliti. raza-ranje. detacher) odvojen od celine. krajnji cilj. hem. destinare odrediti) lingv. preznojavanje. Darvin (v. voditi poreklo. colla destra) kuz. prevratnik. prodavati namalo (ili: nasitno. tiranski. descendent (lat. desudacija (lat. destina-taire) trg. destillare) destilacijom do-bijen. destructor) rušilac. i o uzrocima toga i takvog razvitka. skidati se. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. primalac. na parče. de-. padež cilja u najopštijem značenju. ponovo napraviti tečnom. destructivus) razoran. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. opisivanju). razo-rilac. na parče). detaljiranje (fr. koleno. isparavanje. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. izlaganje) nabrajanje do sitnica. prekapavati. det publik(fr. dosti dovati v. izdvaja. descendentia) potomstvo. a. popravljen. opširno pričanje (ili: opisivanje. destinare) odrediti. destructio) rušenje. detaljist(a) (fr. prečistiti.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. dette publique) državni. destruktivnost (lat. uništljiv. detailleur) trgovac namalo. detašman (fr. isparavanjem prekapa-ti. adresat. izdanak (dete.i stilla kap) ispariti. u novije vreme. detaše (fr. prevrat. de-struere) razornost. osamljen. detailler) rasparčavati. razrušljivost. an detaj (fr.

krvi otvaranjem vene. sasvim neprimetno. determinare odrediti) fkl. prasnuti. determinabilan (nlat.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. smenjivanje. indetermini-zam. determinato) muz. tajni policajac. detraktor (lat. deterzija (nlat. (fr. up. detoksinizacija (lat. opredeljivati. detektor (lat. trg. determinizam (lat. ispadanje iz tona. napred imenovano. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. ograničl>ivost.). muz. deterziv (lat. opredeljenje. detonator) upaljač. odluka. odreñenje. determinato (ital. pulsa. a detto) istoga dana. detractio) odbijanje. zakup-ca. tobožnje sopstvenik. panjkalo. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. znojenja itd. sredstvo za čišćenje. materije. prav. ograničen. pejora-tivan. detersorium) med. determinatus) odreñen. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. deterritio) zastrašivanje. klevetanje. praviti snimci. npr.detektiv 209 detranp determinativ (lat. opredeliti. eks-plodirati. detoner) muz. odredbeni. lat. odlučljiv. determinare odrediti) mat. koji odreñuje. detective) potajnik. odlučnost. deterzorij(um) (lat. determinativus) gram. to isto. oštro naglašeno. ograničljiv. npr. detoner) puknuti. gram. organizma i dr. detonator (lat. ldg. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. panjkenje. detegere otkriti. opredeljenost. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. eng. pogrešno pevati. pristalica determinizma. determinist(a) (lat. determinativ. otirati. jus detrakcio-nis (let. detergirati (lat. za-plašiti. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. v. obustava. determinabilis) odre-dljiv. npr. detranp (fr. eng. detersio) čišćenje. tečnost i dr. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. odredba. očistiti. determinante (lat. detencija (lat. fr. determinabilitas) odredljivost. detegere otkriti. opredeljen. prasak. determinare) fil. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. a deto (ital. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). determinacija (lat. posuña i dr. odrediti. detectio) otkrivanje. odvraćanje od zla pretnjom kazne. supr. odreñivati. otrti. determinabilitet (nlat. pomenuto. determinisati. distonirati. de. deterirati (lat. pritežalac. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. presudan faktor. stvarno raspolaganje nekom stvari. detentor) prav. izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. deterziv.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. detonirati 1. determiniran (lat. utvrditi. odlučno. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. toga istog. deteriorativan (lat.grč. rešljiv. detentio) zadržavanje. detrakcija (lat. rešenost. determinare) ograniči-ti. determinare odrediti) fkl. disanja. pogrešno pevanje. činilac koji odreñuje pravac i cilj. detractor) opadač. nezakonito zadržavanje. onaj koji raspolaže nekom stvari. determinatio) odreñivanje. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. sinteza opštih pojmova u posebne. . odreñenost. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. privatan detektiv lice koje. grmljavina. deterdžent (lat. detericija (nlat. detekcija (nlat. oduzimanje. eng. odlučljivost. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. detektiv (lat. tresak. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. potajno motri rad pojedinih ličnosti. supr. detergere. determinisati (lat. detergere čistiti) med. opredelji-vanje. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. čistiti. tj. inde-terminist. detergere) obrisati. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. determinanta (lat. 6 kg brašna 9 kg deto. deterrere) zastrašiti. (lat. determinativan (nlat. odlučiti. obelodanjivanje. deto (ital. detonacije (lat. klevetnik. determinativus) odre-dan. odrednica. eksplozija. detevtor (lat. iznošenje na videlo. rešljivost. za razliku od sopstvenosti. deterior gori) v. 2. detto. deteriinirati v. po porudžbini i za nagradu. detonatio) pucanj. pobudama. detonare. dictum) rečeno. tresnuti.

hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. thronos. ponovo rasporediti. deuterogamija (grč. detroner) v. de. oksid drugog stepena. detrahere) odbiti. daff. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). grč. nepotpunost. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola.(grč. de-transponere) tip. deuteroni (grč. dni (lat. defakto (lat. deus (lat. defanzivan (lat. izmešane strane ponovo dovesti u red. defectivus) nepotpun. faix srp) požnjeti srpom. defektiv (lat. prečišćavanje. prestati da otiče. deuteronomijum. defensif) odbrambeni. manjkavost. defanzivni ugao voj. . detumescencija (lat. ukloniti. fig. detransponirati (lat. detur copia se. deuterogonist(a) (grč.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). odbrambeni rat. manjak. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. vatri. deuteros. defectivum) gram. dewas) bog. deuteros) ponavljanje. detrahirati (lat. deuteroskop (grč. theos. obediti. detur (lat. u kasi. imenica doba. defektan (lat. fr. slika raće-na vodenim bojama. dii) pl. npr. jezgra teškog vodonika. defanzivni rat voj. detricija (lat. deutero. de facto) v. u antičkoj tragediji. uskratiti.. supr. oduzeti. npr. topovskoj ili puščanoj. rat koji se vodi samo radi odbrane. detronizacija (lat. iznenadna pomoć. popustiti (otok). hem. deuteros drugi po redu) hem. rušenja. bogovi. deuteros. znak D. koje su tek docnije primljene u kanon. nepotpunost. defekacija (lat. defensiva) odbrana. de-transportatio) tip. defekt (lat. npr. koji nema svih delova i oblika. detritus (lat. deuteros. glagol jesam itd. radi zaštite od škodljivih uticaja. detumescere) med. prav. oni koji nemaju svih oblika. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. defalcirati (lat. istrošen kamen. ozloglasiti. oduzimati. nepotpuni glagoli. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. detritus) oblutak. protocolli) prav. def. detur kopija (lat. deuteropatija (grč. odbijati. deuterijuma. tef) v. biol. tur. deuteros. ofanziva. de. detransportacija (lat. detritio) trljanje. „bog iz mašine". detranspozicija (nlat. sskr. oklevetati. defectivitas) krnjost. deus eks mahina (lat. greška. thronos presto) lišavanje prestola. ukloniti. da se da. deuteroskopija (grč. detur) neka se da. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). reč koja nema svih oblika svoje promene. dewa. deuteros. mana. taloga. teški vodonik. deuterij(um) (grč. verba defectiva) gram. detumescirati (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. praznina. prilaže se prepis rasprave. tj. defanzivni položaj voj. odbiti. detruzorij(um) (nlat. ispravljanje izmešanih strana. detronirati (lat. v. naročito šećernog soka pomoću kreča. potonji. up. defektivni glagoli (lat. podnositi) med. sa prazninama. defectus) krnj. opanjkati. detranspozicija. svrgnuti s prestola. koji je za odbranu. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. nepotpun. fiz. deus eh machina) lit. detumescere) med. uzeti napred. splašnjavati. detrusorium) med. de. drugog ranga. skopeo gledam) vidovit čovek. grč. diffamare) izneti na rñav glas. tj. deuteros) hem. skopeo) drugi vid. spoljašnje zaštitno sredstvo. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. pod fakat. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. oštećen. jedan deo nasledstva. de. v. deuteropatičan (grč. detransponirati. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. fr. deuteros. odbrambeni položaj. defanzivno sredstvo (lat. deus. de-transpositio) til. drugi brak. grč. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. de-transportare) tip. pathos bol) med. daire. defamirati (lat. oxys) hem. mešanjem. deuteroza (grč. deuteroskop. med. defaecatio) čišćenje od šljama. kvar. fiz. deuteroksid (grč. difamirati. deuteros. deuteronomija (grč. manjkav. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). rana napravljena trljanjem. defektivan (lat. defectus) nedostatak. pisma. šljunak. izbacivanje izmeta. deuteros. defanzivno oružje voj. npr. onaj na kojem se očekuje napad. detransportirati (lat. proizvodi raspadanja. mesto izloženo unakr-snoj. detronizirati. grč. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). def (arap. tj. splašnjavanje. koji je. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. zaštitni. defektivitet (nlat. defensus. defanziva (fr. defensivum) med. pathein patiti. deugeronomion (grč. vidovnjak. thronos) lišiti prestola. na motoru. detronizirati (lat.

klanac. defectivum) gram. defilirati (fr. defendendus) optuženi koga treba braniti. grč. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). defenzor (lat. definitivus) odlučan. defensor) branilac. štićenik. defectus. viši član jednog kaluñer-skog reda. defile (fr. ponovo naručivati. popuštanje u snazi. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. definitiva seitencija (lat. odme-tanje. zastupnik. nagrditi. definitum) nešto odreñeno. malaksalost. izričan. unakaživanje. čovek malodušan. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. definicija. defektura (nlat. definitiva) završni ispit. defensio) odbrana. slabljenje. ćuprija. iznurenost. nedovoljan. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. malodušnost. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. v. deficijentan (lat. kapija itd. supr. paradni marš. tj. 2. dopunjavanje. odreñen pojam. dopunjavali.). deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. defektirati (lat. defendent (lat. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. ispunjavanje laboratoriju ma. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. klijent. defenziva v. zaključenja mira pre pobede. dostavljač.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. nagrñivanje. defilement) voj.. konačno ureñenje (supr. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). popunjavati. defiguracija (lat. defetist(a) (fr. definisati (lat. defanziva. odmetnik. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. definitor (nlat. pojam odrediti. deferent (lat. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. efeminacija. definitiva sen-tentia) konačni sud. defilman (fr. fig. ispitivanje. kasi itd. deficit (lat. defekcija (lat. mentalno (duševno) slab. defenzor. defendens) v. unakaziti. dužnik. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. prolaziti paradnim maršem. proneveriti. koji nekome drugom nudi zakletvu. tačno. klonulim. grč. defectus. ma-nisati nečemu. up. nije tu) manjak. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. grč. deficijent (lat. definicija. tj. manjak u kasi. zameravati. defaire) praviti maloduš-nim. defeminatio) pete. defektuozitet (nlat. slab. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. odreñenje (ili: odredba) pojma. defectus. defetizam (fr. suma za koju su prihodi manji od izdataka. defectura) fark. odrediti) log. voj. defiguratio) kvarenje. konačna presuda. pre-sudan. . ureñivanje. neverovanje u uspeh ili pobedu. fig. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. klanac. definitivum) konačno objašnjenje. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. pr. definitivno. završne redakcija ugovora. defektologija (lat. zaštitnik. de-figurare) pokvariti.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). slabouman. nepotpun. defek-tivitet. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. svečan prolazak. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. definitivan (lat. deficiens) otpadnik. defaitiste) pristalica defe-tizma. dril. snabdevanje. praktični učiteljski ispit. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. svečano prolaziti. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. bez vere u uspeh ili pobedu. pojam objasniti drugim pojmovima.. defici-taran. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. defectuositas) v. definitor) odredilac. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. pravobranilac. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. To je rodna. defendend (lat. defemivacija (nlat. defaite poraz. defetistički. onaj koji ima manjak u računu. deficitan (fr. deficiens) l. nedostaje. klonulost. u pošti: javiti da je nešto nestalo. definitfo) log. generička. deficitaire) koji ima deficit. manjkav u nečemu. deferens) onaj koji traži zakletvu. definitivum (lat. definitum (lat. provizorijum). defile) tesnac. nejak. definire ograničiti. manjkav. manji iznos u jednom računu. iznu-renje. deficit nema. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. dsfenzija (lat. naružiti. genetička definicija. defectio) otpadanje. kec. defigurirati (lat. odreñen. deficere nedostajati. defektoskopija (lat. starešina manastira. npr. onaj koji odreñuje. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. konačan. skopeo gledam) tehn. definitiva (lat. defetirati (fr. zaklju-čen. definicija (lat.

unakažena oblika. izostanak sa ročišta. deformisan. de. grč. defraudant. decentralisati v. grč. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. deflorator (lat. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. dehortatio) odvraćanje. decens) pristao. prista-lost. decempeda (lat. decenij(um) (lat. decembra 1851. up. deformitas) unakaženost. prikladan. nakaznost. savi-janje. nagrñenost. dehiscirati (lat. defo (fr. prav. koji podvaljuje. oblika. supr. deformis) pokvarena oblika. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. dehiscentan (lat. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. tefter. carinu itd. unakaženje. prevariti. dehidratacija. phlegma sluz) hem. tekućina. defterdar v. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. fr. varalica. od 10 stopa. nedolazak na suñenje. dimovuk. skladnost. . de-. iz stare rimske istorije. listopad. centrum središte. defluxio) oticanje. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. unakaživanje. dehidracija v. od vode. decemvirat (lat. decipere varati) varljiv. obeščastiti. narušen. dehidrogenacija (lat. iskvariti oblik. deflorisati (lat. smrt. pogreška. deflatio) fin. neopravdan izostanak. nešto više od 3 t. skrenuti. deflagratio) hen. phlegma) han. deformacija (lat. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. deflagrare) sagoreti. deflegmacija (lat. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). de-. decemviralan (lat. decentralisation) labavljenje jednog političkog tela i. defolijacija (nlat. decemvir (lat. tefterdar. zjapiti. defungere) prestanak života. nagrditi. naročito u državnoj upravi. deflacija (lat. defloracija (lat. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjujući broj novčanica u opticaju. decentralizirati. lažljiv. obgoreti. naružiti. obeščašćena. dehidracija. de. osloboćavanje alkoholnih tečnosti. deflorata (lat. deformis) v. proneveravati. decembar (nlat. deflegmirati (lat.) dvanaesti mesec u godini. čišćenje (ili: prečišćavanje) pomoću vatre. utajivač. defraudirati (lat. deforman (lat. decem) deset. „Zakon na deset tablica". kidanje lišća sa drveća i dr. brojeći od marta. naročito u državnoj upravi. najpoznatiji su. veća samostalnost pojedinih delova. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. defunkcija (lat. odstupanje. deflexio) skretanje. podigne kupovnu moć novca. god. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. decentan (lat. def aut) oskudica. izgoreti. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. dehiscere) raspući se. deformisan (lat. zjap-ljenje. grč. decemvir) član kolegija od 10 članova. defloratio) obeščašćenje. krijumčarenje. grč. hydor voda. utaja. uzdržljiv (u umetničkom smislu). pošten. deflektirati (lat. decem (lat. mana.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. naročito: prikriti porez. deflektor (lat. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. dehiscentia) bog. defraudare) proneveriti. deformisati (lat. tj. nedostatak. inflacionisti. prosinac. oduzimanje nevinosti devojačke. savetovanje da se nešto ne učini. defraudator (nlat. deceptivan (lat. saviti. kao posledica i cilj toga. krijumčar. defoliatio) opadanje lišća. pokvarenost oblika.. decem. dehortacija (lat. decentia) pristojnost. deflatio) fin. opadanje. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. deflagrirati (lat. dehidratacija (lat. naprava za dovoñenje vazduha (kod petrolejskih lampi). čestit. deformitet (lat. otvoriti se. de centra lizirati (fr. med. unakaziti. unaka-ženost. defraudant (lat. decemviratus) vladavina desetorice. defraudans) proneverilac. prevara. deforman. decere. decencija (lat. de. državnog štrajka 2. pristojan. defter v. skretati. dehiscencija (nlat. defraudacija (lat. gubljenje. prikladnost. deflorare) oduzeti devojci nevinost. nagrñenje. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. vatrom očistiti. pes stopa) motka za merenje. genesis postanak) han. defluksija (lat. deformatio) kvarenje oblika. deflectere) savijati. defraudator) v. deflegmirati. defleksija (lat. pokvarenost. nagrñiva-nje. osloboditi od vode. utajiti. katar. decemvirata. inflacija. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. decsntralizacija (lat. obmanljiv. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. deflacionisti (lat. ned. defraudatio) pronevera.

biva veoma osetno smanjene. decidendi rationes) prav. tj. odilaženje. decertirati (lat. običan razlomak čiji je imenitelj dekadna jedinica. itd. dečizo (ital. dechet) trg. decem. izborni sudija. krug poslova. decizivan glas (lat. decimator) desetar. dechiffrer) odgonetnuti. decharmer) lišiti draži (il