MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve

f

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — grañevinarstvo — gramatika — grafika — grčki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lovački logika lokativ M metar mañarski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksički

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mletački milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonemački novogrčki nemački neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinistički — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skraćenica — slično — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonemački sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronemački stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, čas haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— češki

t

— — — — — — —

tona tatarski tahićanski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrovački švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di voče (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da učini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poremećaja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po različitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naročito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna laña poštanska laña za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren reči. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezviličnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji parče hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja muzičkog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, očajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenaučenjak. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradničke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradničkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni učitelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju potčinjavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač, napadačka ili izazivačka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neuglañe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divljači. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na čuvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privlačno kretanje mišića. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksičkim značenjem označava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljući njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašničnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema nahoñenju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje četiri nedelje pred Božić. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da će Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put doći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, načinska, uzročna). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuće); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cevčica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlañi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoćno nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenjača. adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o grčkim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grožñe. adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzičkom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusovačkog reda: za veću slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simbolična uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siročadi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji časopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje žeñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. sredstvo za gašenje žeñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji označava kretanje prema nekome ili nečemu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim količinama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoćno sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budućeg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, očigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, kićenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvojče, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgranična ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. dogañaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksičkim značenjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim rečenicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolničke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naročito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa značenjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne lañe. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivično delo vezuje i jedan privatno-pravni grañanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomoćna sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privoñenje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri većim i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeroplan (grč. aeg. metrfa) merenje vazduha. fr. aeg. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. helikopterom i dr. aeg. aerokonvoj (grč.).). aeg. aeg. meteorski kamen. aeg. geokarpija. aeg. aeg. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. mechanike) fiz. aerosoli (grč. aeg. aerozoli v. lat. aeroeides) koji ima vid vazduha. aerolit (grč. aeg. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. . aerologija (grč. asroklinoskop (grč.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. eksploatacijom i istraživanjima). nautikos brodski. vazduhoplovstvo. od istemi postavim. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aeroskopija (grč. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. zoon životinja) zool. aeg. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeroskop (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aeg. aeg. kartograf. aeroza (grč. aeroidan (grč. aeg. meeting. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aeg. lat. terme toplota. u vidu magle ili dima. aeroplan. aeg. aeg. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aerokar (od grč. lat. aerotermodinamika (grč. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeromshanika (grč. npr. asroklub (grč. zbor. maglovit. pneumatika. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. veliki aerodrom. lat. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aerometar (grč. portus luka) vazduš-na luka. aeg. Magnes. plasso obrazujem. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. naročito vazduha. aerotaksi (grč. stručnjak u aerolo-giji. aeg. aeg. aeronaut (grč. aeg. aeg) ned. aerostat (grč. aerotehnika (grč. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeroterapija (grč. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeg. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. razvijanje vazduha u telu. v. aeg. planos koji luta. terror strah. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeg. navigatio) plovidba po vazduhu. eng. aeg. aeroterorizam (grč. izgaranje. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aerosoli. aerokartograf (grč. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aeg. Ićgos reč. zagrejavanje letilica itd. koji stoji. aeg. taxis ureñenje) zool. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aerostacija (nlat. aeg. therapefa lečenje) med. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aerolog (grč. aeg. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aeromiting (grč. v. aerobije. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aerootitis (grč. bakterija u vodi. pomorski) vazduhoplovac. vazduhoplovstvo. karpos plod) v. lithos kamen) meteor. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen da ne može podržati let aviona. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeromantija (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. avion. aerotonometar (grč. eng. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aeg vazduh. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. lat. skok padobranom itd. tćnos napon. asronavigacija (grč. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. vazduholik. us. aerometrija (grč. aerozoe (grč. kamen koji pada iz vazduha. koja se drži potiskom. aerostatika (grč. statćs stajaći. čvorište vazdušnih linija. naus. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeg. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeromagnetometrija (grč.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. eng. aeg. uvo) ned. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aeg. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeroport (grč. aeg. aerotaksija (grč. aeg. aeromedicina (grč. aerokarpija (grč. aeg. klinein naginjati. aeropauza (grč.). aeg. naus brod. aeroplast (grč. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije.

profesionalni igrač na berzi. tzv. višak. ažurirati (fr. ažio-kovto (fr. zavese u pozorištima i dr. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze utočište. phos svetlost. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. a-sylos neopljačkan. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. aeg. ažuran (fr. aerofoni instrumenti (grč. azelija (grč. baviti se ažiotažom. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. trćpos obrt. flotta) „vazdušna flota". igranje na berzi. aeg. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz vazduha. filatelija. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. plašim se) strah od vazduha. aeroturbina (grč. ala. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. phoneo zvučim) instru-ment. bombastičan. ažur (fr. azbest (grč.: bog. lat. pa i kod tuberkuloznih. aeg. . praviti šupljike. pribežište. pun života. azil (grč. aerotropizam (grč. ažioter (fr. od nominalne vrednosti. azeličai. aerofor (grč. hartija od vrednosti i sl. magneziju-mov silikat. neprikosno-ven. vojnih begunaca i sl. besan (obično o konju). aerotunel (grč. hartijama od vrednosti. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. a-. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. pravac) bog. aeg. plahovit čovek. Aeroflot (grč. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. akcije. jedne deonice. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. bujan. iz vazduha (aviona) fotografskim putem.. a-. igrati na berzi. metafizičke. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. stvoren u maloazijskoj Joniji. jedna vrsta nesagorljivog minerala. služi kao rñav toplonoša. za izolaciju. aerofobija (grč. agio-conto) trg. sloboda. aerofite (grč. Azijat (lat. životna sila. a jour) tačan i brz u poslu. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. silovit. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. Takvi su pojmovi npr. ažistaža (fr. pomoću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. aeg. udešavanje mere. phobeo bojim se. berzanske zelenap!enje. ažiotirati (fr. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. preterano kitnjast govornik. aeg. ažiotaža (fr. naročito zemljišta (terena). pomeranje. nameštanje.. neudatost. metrfa merenje) 1. ret. aerofilter (grč. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. končastog sastava. azilum ignorancije (lat. geofite). nem. aerofon (grč. aeg. duvački instrumenti. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. azelia) neljubomornost. phos svetlost. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. azigija (grč. neman. i 2. aerofotogrametrija (grč. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). osion. antički besednički stil. tćpos mesto. takoñe: epifite. deo-nicama i sl. nezauzetost. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. ajour) šupljikati. aeg. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. entelehija i mnogi drugi. aždaja (tur. asbestos neugasan) mm. . na utočište u nekoj stranoj državi. doplata. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. odnosno kiseonika. aeg. hartije od vrednosti i sl. zygon jaram) neženjenost. phoros koji nosi) donosač vazduha.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. lat. Asia. aerofilatelija (grč. aerofotografija (grč. aeg. azgin (tur. doterivanje. asbestos neugasan) med. kao i pod vodom. aeg.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. koji je pronašao Edison. aeg. ejderha) zmaj. phone glas) kuz. gutanje vazduha. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. aeg. phytcn biljka) bog. aeg. obaviti posao na vreme. npr. utočište. nezavidljivost. 2. gramma slovo. izbegavanje vazduha. inače. aerofagija (grč. agio) trg. ažija (fr. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. azbestoza (grč. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. agiotage) špekulacija. veća vrednost jedne vrste novca. v. 2. azgm besan) 1. Asianus) stanovnik Azije. aeg. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). čudovište. ital. trgovanje novcem. pr. azijanizam ret. phagem jesti) med.

pripravan. pilu. zadužbina. nedostatak snage za život. azotometar (grč. akademik (grč. uplitanje. sperma seme) med. bitanga. spreman. ajsberg (nem. gde su akademski držali kongres 1869. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. Ajas (grč. rednog broja 7. ajnc (nem. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. uložak) muz. azurit (fr. ajmana (tur. aitiologija (grč. domaća životinja. ajkuva (tur.) vrsta plave boje.19 azima (grč. v. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. slojevi bez organskih ostataka. gotovan. tur. Einsatz umetak. Ayse živa) muslimansko žensko ime. hazir) 2. krut. Otkriven 1954. haymana) 1. redni broj 99. radioaktivan. 3. azur. radnik koji stavlja drvo pod testeru. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. ajvan (tur. azur. ajnštajnij(um). dobro. Eisberg) ledeni breg. akademik. dynamis snaga. koji se tiče akademije. znak Es. ajskastn (nem. a. azotos. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. motka. azoospermija (grč. azurala (arap. fig. 2. skitnica. akademičar. dobar. gfgnomai nestajem. azotos. ajluk (tur. egiologija. ropsko podražavanje antičkih uzora. a. urem mokriti) med. koji se tiče ove. azo-bojs (grč. karbonat bakra. neradnik. aKademikćs) v. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). aKademia od osobnog imena AKademos. poludeo i ubio se od žalosti. ajman. naima krv) med. azur (tur. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). aygir) pastuv. Ajša (tur. ili organskoga iz anorganskog. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. usiljen. a-zoon. air (tur. ajgir (tur. vent-en. ajdamak (tur. ljubavnica. a-. akademičar (grč. dakle. a. arhaik. logia nauka) v. as-samt strana) astr. ein jedan.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. zyme kvasac. a-. 1. akademija. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). azotos.) draga. korist. azuran. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. aKademikos) koji pripada visokoj. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. eins jedan) v. azoturija (grč. Lavoazijeov naziv za nitrogen. akademski (grč. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat.bez. visoka škola za nauku ili umetnost. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. azot (grč. plata.-tur. »sena ljubimica Muhamedova. ajzenaši pristalice Karla Marksa. hayir) sreća. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokraći. gotov. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. kralja salaminskog. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. einlegen staviti) štamp. haydamak) batina. sin Telamona. azur (fr. GGlato-nova filozofija. slabljenje.zoon. 2. ogrlina. obrazovan na visokoj školi.067. azoogenija (grč. pl. na noge! azurii (arap. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. plava boja neba. školski. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. budite pripravni. zoon život) kol. čestit. ajnakter (nem. azojski period (grč. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. akademija (grč. više-manje. malaksavanje. znak N. grč. a ostali je deo pod vodom). sila) med. te je. 5. zb<zg toga. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. hazir ola) spremajte se. ajvar (tur. a-zoon. hemijski element. zoo živim. hajvar.) v. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ajnzac (nem. Aias) kit. azoik (grč. hayirli) srećan. Platonova škola. ajam (tur. ua. azoodinamija (grč. ital. dušik. 2. koji nije u stanju da održava život) hem.) v. 3. stoka. 4. dobrotvorne ustanova. aylik) dohodak. akademska rasprava strogo naučna raspra- . akademizam (grč. periodos) geol. aKademia. aitfa uzrok. nastavak ites) tin. azzurro) l. praznik beskvasnog hleba. azotos. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. velikoj školi (univerzitetu). plavetnilo. plav mineral. lat. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). Eis led. azimut (arap. ždrebac. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. airli (tur. element atom-ske mase 14. trovalentan. koji pripada akademiji. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga.. ajnleger (nem. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja.bez. marva. zoon živo biće. azotemija (grč. atomska masa 254. nebesko plavetnilo. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. najstariji period Zemljine kore. hajvan.

Kardfa srce) fiziol. aqua Binelli) farm. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. acqerellare) slikati vodenim bojama. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. akatalepsija (grč. podrugljivih pesama. nemanje srca. akvanautika (lat. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. aqua. a-Katalektikos) poet. student univerziteta. Africi. prekapnica. aKairos nezgodan. aqua. akva Bineli (nlat. nedostatak razumevanja. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. axantha bodlja) ned. lat. akak!a) bog. akvarelirati (ital. Hristu i svetiteljima. aqua) voda. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. nego stojeći ili u hodu. eng. akvaplan (lat. nemogućnost pijenja ili gutanja. akatarzija (grč.akairologija 20 akvarelist(a) va. fr. a kapele (ital. stojeći. akantologija (grč. aqua destillata) hen. akarecevole (ital. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. akatist (grč. akva destilata (lat. marinus morski) min. accarezzevolmente) tuz. pravo isuši-vanja zemljišta. bez. akatapozis (grč. pelvis karlica) med. akapLja bodlja. reč akakJa znači nevinost). a kapričo (ital. vrsta berila. akaustičan (grč. ukrućenost udova. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. koji se ne peva sedeći. tj. akampsija (grč. potres mozga. zakupac robe radi cphekulacije. agere voditi) prav. destilacijom prečišćena voda. assarageg) zakupljivati radi dobiti. aqua. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. umiljato. akataleptičan (grč. a-Katastatos) nepostojan. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). aKataleptos) nedokučljiv. akvadukt v.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akatističan (grč. med. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. axantha bodlja. akvarelist(a) (fr. aqua voda. grč. tj. graphfa pisanje) med. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. a capriccio) nuz. med. a. naročito protestant. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. nautika. po svom ćefu. četvoroglasno. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. aqua. akvabatik (lat. axampsfa) negipkost. nepriličan. akvaplaning (eng. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). akvaped (lat. . neprikladan govor. a-. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akatolik (grč. a kvadro (ital. akarecevole. pedis noga) podvodni bicikl. koja se peva.. po učenju Upanišada: etar. Kata. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. akagrJa) neplodnost. akardija (grč. akvedukt. akva (lat. akarecevolmente (ital. mekuštvo. akaša (ind. planus ravan) sp. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. neshvatljiv. akairologija (grč.ne. papilomi i dr. nepojmljiv. neshvatanje. kao „prostorna supstancija". u četiri glasa. u nezgodan čas. akaparer (fr. calcul račun). akvarel (ital. a capella) kuz. a-Kaustos) nesagorljiv. aKathars(a) nečistoća. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac.ne. ljupko. akaša je starija od svih njih. zgrčenost. Etiopiji. nezapaljiv. samovoljno. praćena hipertrofičnim promenama na koži. med. akatagrafija (grč. v. akaparisati (fr. nestalan. kamerama i dr. bodljikava karlica. akatastatičan (grč. nena-klonost prema čistoći. kao što su bradavice. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. Kataposis pijenje) med. a quadro) muz. v. malodušnost. akantoza (grč. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. akvatikum. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. aqua. nečistoća krvi. od koga se dobija gumarabika. snabdeveno reflektorima. nepoi-manje. akvamarin (lat. akademski grañanin slušalac. akarpija (grč. nepravilan (za groznicu). pes. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. akvagij(um) (lat. accapareur) nakupovalac. logia govor) nezgodan.) fil. Kathfzo) ne sedeći. fig. a-. zbirka satiričnih. ned. akantopelvis (grč. akvalung (lat. neuredan. accarezzevole) muz. logia govor) lit. pravo odvoñenja vode. akacija (grč. akatalektičan stih (grč. a. akalkulija (grč. naročito na Veliku subotu. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. a-. a-. aqua. aquaplaning) sp.

acclimatio) v. aćtak) glupan. acquit) plaćanje. fig. pozdravljati klicanjem. ukočenost jednog uda ili više udova. astr. akvaterarij(um) (lat. aklimatizacija. orao. ducere voditi) 1. zool. 3. akumetar. skupljač oglasa (za novine). šiljak) med. collum vrat. akoemetar (grč. acquisitio) tekovina. akvizicija (lat. odomaćiti. ital. npr. akvatinta (lat. gnosis poznavanje) med. prilagoñava™ podneblju. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". navikavanje na tuñu klimu. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. nauka o hirurškim operacijama. koji živi u vodi. akijezis (grč. ime jednog sazvežña. sticanje.. priznanica. aquila) zool. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. gnojnica. acenonoet. akvagijum. par aklamasjon (fr. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. akov lek. god. akvila (lat. stečeno. izmirenje nekog dugovanja. aqua. akmak (tur. bogat vodom. akvedukt (lat. Akvarij(us) (lat. čovek koji ne trpi ničiju vlast. acquisitor) čovek koji nešto stiče. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. ili usvojiti kakav predlog. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. fig. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). poznavanje sredstava za lečenje rana. oblik ruskog larpurlartizma. aquiescentia) umirenje. aquaticum) prav. odomaćivanje. akolada (lat. akvafortis (lat. akvatilije (lat. kišovit. aKephalos bezglav) sanjalica. kad lisica kaže da je grožñe kiselo. aKinesfa) nepokretljivost. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aidestos nezatvoren) Opt. tj. acquisitum) nešto što je zadobiveno. uzetost živaca. zadovoljiti. snažna voda. kišovitost. akviziter (lat. farm. orlovi (orao suri i orao krstaš). nauka o lečenju sečenjem. 2. budala. bubuljica. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. aklimatacija (nlat. kri-tično.. ret. akvozitet (lat. aklimatizirati (nlat. a-. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). nabavljene. blepo vidim) ned. Kyesis trudnoća) ned. z. umirivanje. spravlja se od šalitre i razreñene sumporne kiseline. zarañuje. vodovod. tinta boja) gra-fička tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po načinu štampanja. aquositas) bogatstvo vodom. prilagoñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. uz platu ili proce-nat. par acclamation) izvršiti izbor. metron mera) med. aKesis) v. močvaran. akme (grč. zarada. acclimatatio) v. 2. ergon delo) ned. zajednička tekovina muža i žene. aquosus) pun vode. akpe) med. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. aqua. aKedeia) v. aklimatacija. akognozija (grč. akik (tur. akvestus konjugalis (nlat. ukras u obliku orla na zabatu kuće. uzvikivanje. aquarius) astr. fortis jak) hen. 1. aklimatizacija. akvadukt. aklimatiziranje. v. aquatilia) zool. kuapbv zagasito-plav. 3. koji ne prelama. akvizitor (lat. acquisitor sticalac) trg. barovit. ovlašćeno lice koje.adobivanje. aki (fr. stari rimski vodovod. akirija (grč. aklimatizacija (nlat. pokraj vode. aqua. pristankom svih.akvarij(um) akvarij(um) (lat. akefalos (grč. akinezija (grč. akio čujem. vlažan. vodovodna cev. akug£a) neprava upotreba jedne reči. slepilo za plavu boju. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. akvijescirati (lat. . akvozan (lat. 21 akolada akianoblepsija (grč. stečeno dobro. prelomio stanje u razvoju bolesti. aklimacija (nlat. med. ake lečenje. acedija. aklamirati (lat. fr. accollata. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće zavode). bez pojedinačnog glasanja. v. a-. nabavlja ili zadobiva. akezija (grč. kanal. vodeni. jednoglasno. aquaticus) podvodan. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). kad se neko pravi da nešto ne mari. akenonoet v. mesto u apoteci gde se drži voda. upotreba reči u prenesenom smislu. aceridi. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. ne lomi zrake. arh. nabavljanje. acquestus conjuga-lis) prav. akvizitum (lat. anne (grč. akiurgija (grč. aquila) pl. aqua. akizam (grč. akvijescsncija (lat. bez pojedinačnog glasanja. akte vrhunac. nesposobnost »sene da bude oploñena. aklimacija. aklamacija (lat. akedija (grč. aklastičan (grč. klicanje. acclimatisare) prila-goditi. akvatičan (lat. vodene biljke. sprava za merenje stepena jačine čula sluha. naviknuti na neku tuñu klimu. atiline (lat. a medved za žute kruške. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. slatkovodne životinje. akvatikum (lat. aquiscere) umiriti. acezija.

akordando (ital. voj. akologija (grč. a ne nadnicama. a-. sporazum. tip. a-. dopustiti. zglasilac. glas. u ime predujma. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. samo modifikacije božanstva. trg. punomoćje. voj. akorporacija (nlat. a-. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. akonto. saglasnost. proždrljiva!]. a-. akrescenzija (lat. a ne nadnicom. overenje. ckrku-larni akreditiv akreditivno. accordeur. akdniton jedić. assogrogage) prisajedi-niti. med. a conto) trg. „štimer". accommodare. fet akompli (fr. kao jedino što doista živi. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgovačkih kuća u raznim mestima. po svršenom parčetu. akomodirati (lat. po dešavanje. assoglmoder) podesiti. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. akomodman (fr. akrement (lat. zglasilo. uroñena nakaznost glave. samo bog. akolirati (fr. viljuška za zglašavanje. akontacija (ital. uopšte svaka otrovna životinja. predujam. aKolastos) neumeren čovek. a conto) uzimanje na račun. poravnati se. accorder) zglasiti. svršen. akomodacija (lat. sloga. na ime zarade ili primanja. pridružiti. akordoar (fr. bolestan izgled lica. = 4840 kvadratnih jardi (4046. udesiti (glasove. tur. zglašavajući. akr (eng. Aconitum napellus) hem.8 t2). pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. zagraditi. uzimanje unapred. kuz. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. akrep (arap. složiti. akrescenziJa akorder (fr. ne nadnicom. akotiledone (grč. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. slagati. asge) engleska mera za površinu. plaćati taj posao po parčetu. udešavanje. akreditiranom. akratos jak. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. sobe i dr. akompanjirati (fr. suprotno: ateizam. ugovor. a-. pripojiti. kotyledon udubljenje) il.. sprovodnik. akompanjist(a) (fr. zglaša-vati. akranija (grč. a kong» (ital. porav-nati. accreditivum) punomoćstvo. priraštaj. akolast (grč. združenje. akord (ital. slaganje. na račun. accordo. pronañena 1829. accord. kote kosa) ned. npr. vansudsko poravnanje. na ime zarade ili primanja. accordando) kuz. bog. žderonja. utvrñenja i sl. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. pripadanje. akratija (grč. o plaćanju nekog duga. tj. dati posao u rad s tim da se plaća po svršenom poslu. accommodatio) udešavanje. okončan. 'aqrab. accorporatio) sjedinjenje. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). uzimanje predujma. . izravnati. predujmiti. koji je u punoj snazi. akosmizam (grč. dok su sve ostale stvari. god. krateia nemoć. udešavanje instrumenata i glasova. pogodba. ove-riti. namiriti se. sporazumeti se. opunomoćiti. odobriti.. vezati za ggritke. accompli) završen. uvaženje. akreditiv (nlat. zglašavanje. bledilo. zagrliti. akolit (grč. pa i sam svet. kćsmos uredan) neurednost. aKĆluthos) pomoćnik. poravnanje. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. udesiti se. accrementum) poraštaj. akomija (grč. accordoir) muz. naročiti način plaćanja radnika. akompli (fr. staviti u za-grade. zagrada. nlat. fait accompli) svršen čin. fr. tačkati. urediti. akomodirati se. poverenje. akorporirati (nlat. akordirati (fr. akreditirati (nlat. akratoterme (grč. terme. na ime. logia nauka) nauka o lekovima. priseo jiti. a-. akordion (ital. akrep) škorpija. otuda: dati neki posao u akord. ital. poverenje. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. o sredstvima za lečenje rana. dati kredit. spojiti. udešavanje muzičkih instrumenata. accoler) obgrliti. ad. udešavajući. priznati. povećanje. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun.22 ramenu novoproizvedenog viteza. dovršen. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. udesiti. fr. accompagner) pratilac. akonitin (grč. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. poravna™ se. v.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. nečistoća. izgladiti. ćelavost. accreditare) ovlastiti. akoz lek. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. sprovoditi. bezdlačnost. žice). upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. kranfon lubanja) fiziol. accommodement) udobno ureñivanje kuće. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. kuz. akontirati (ital. jakrep. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. suma koja se uzima na račun. unapred. akordamento (ital. accompagner) pratiti. akreditirati se steći ime. nl. accordamento) muz. bez istinske stvarnosti.crescere rasti) prira-štaj. accordatore) kuz. namestiti se udobno. unapred. aceordium) kuz. akosmija (grč.

kratkoća jednoga ili više udova. akros. stfchos niz. akromion (grč. znat. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. ruku i nogu. onaj koji se hrani skakavcima. akrobatika (grč. kiselina. rasuñivanja. gipko-sti i okretnosti. okrivljavanje. akros. pisanju. neodreñenost stanja bolesti. ljutina. akromion. pelivan.(grč. avij. akrogrami (grč. glavica) ark. akrćasis) slušanje. akroazis (grč. akroamatičan (grč. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. acrimonia) oštrina. lopatica. akros. razgovor koji prija uvu (naročito za vreme jela kod starih Grka). bazipetalan. akribes. gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim gradovima. predavanje. pisanje) tip. akrokolije (grč. akriminacija (nlat. postupak pri radu kiselinama. pleće. akrizija (grč.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. prevrtač. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. graphfa. šiljat. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akribeia) tačnost. istraživanju i. polis grad) gornji grad. tj. akronim (grč. metron) tačno merenje. akros. ruke i noge) od kamena. kephale glava) znat. monos jedini. akrolein (lat. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. sophia mudrost) najviša mudrost. akropatija (grč. akromatin v. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. gorčina. nosa. akros. petalon list) bog. akribes. vrh zgrade. gornji. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akros. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. oleum ulje) hen. pri obre-zanju. tačan metron merim) sprava za tačno merenje veoma malih predmeta. <upr. aseg oštar. akridofag (grč. koji se. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. ljuti. akroterion vrh. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). u obliku predavanja. otpornost. usmen. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. savesnost. šiljatost glave. akrije (lat. redak) pesma kod koje početna. akribometar (grč. donje vilice. akribologija (grč. akroterija (grč. neodlučnost. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). accriminatio) optužba. plećka. akromikrija (grč. akrfs skakavac. akros. teško razumljiv. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akrobacija (grč. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. krajnji udovi tela. akros) fil istraživanje prauzroka. akros. odseca. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akrobata) (grč. čitanje. akrobistija. akros. oputa ime) veštačka skraćenica sastavljena od početnih slova ili početnih slova neke složene reči ili više reči. poslednjeg uzroka stvari. akrografija (grč. aseg ljut) farm. med. uopšte. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. nekritičan.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. ahromatopsija. akro. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). predavanje. megas velik) med. kljun lañe (kao pobedni znak na novcu). karpos plod) bog. oporost. akro. jezika. akritičan (grč. brižlji-vost. akropostija (grč. temeljitost. akromfa) znat. akros. akros. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akros) predmetak u složenicama sa značenjem. npr. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akrimonija (lat. akropetalan (grč. akros. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se čuje. kome je potrebno usmeno objašnjenje. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akrobystfa) v. krajnji. usnica. akribija (grč. koji nosi plod na vrhu. akromatopsija v. akribometrija (grč. akroama (grč. akrotizam (grč. akrobistija (grč. akropostija. . akros. u životu. akromegalija (grč. gornji deo. kolon ud) št. tačnost u govoru. opori lekovi. pathos bolest) med. akrilna kiselina hen. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. phagos žderač) skakavcojed. Akropolis (grč. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. ahromazija. akrosofija (grč. akrokarpičan (grč. slemenu grañevina. akrokefalija (grč. naročito krajnjih. mikrćs mali) med. ahromatin. akrostih (grč. akros. akroliti (grč. akromazija v. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. odyne bol) ked. akros. akromonosilabike (grč. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plastične mase (poliakrilne smole). kao i ostalih perifer-nih delova tela. akrisfa) nerasudnost. optuživanje.

bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. svaka svečana javna radnja. marljivost. očevidan. akrćcholos jarostan. ubrza-vati. aktinije (grč. dela apostola.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. radi u nekoj oblasti (npr. aktivan (lat. akros. 2. od kojih sopstvenik ima koristi. actor vršilac. raditi) fil. razjaren) jarost. teorija vrednosti. okretan. ili su mu čak od štete. šake. aktfs. activa) trg. živ. očevidna istina. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. onda su i meñu sobom jednake). aktinidi (grč. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. akta publika (lat. njegovim stalnim nastojanjem. naročito u sudu. aksonometrija (grč. actus. javni spis. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. radan. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili pojačava delovanje neke druge supstance. logia nauka) fil. delovanje. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aksiom. activus. v. acta apostolorum) pl. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. razjarenost. aktinizam (grč. act.) med. activus delatan. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. aktentašna (nem. spisi koji se tiču nečega. poz. activus) v. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. osovinski. aktiv-nost. bez kostura. radni. aktivirati (nlat. koji dejstvuje. imanje (novac. ustalački. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. akseničan. lat. akter (fr. ne raditi po njoj ništa. osovina. activitas) živost. pristalica aktivizma. aktivirati. axis oca. rasprava. aksinomantija (grč. pospešavati. activi) pl. aktinos sunčani zrak. actum. morske životinje iz porodice anto-zoa. manteia proricanje) proricanje po sekirama. mast. aktivist(a) (lat. aksijalni (lat. pretres. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. delatnost. activus delatan) radan. . objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. aksungija (lat. moruzge. activa) trg. istina koja se ne može dokazati (npr. akros. koji vredi. agere delati. aktivizam (lat. aktivisati (nlat. negostoprimstvo. akrofobija (grč. v. pregalački. aksiomatičan (grč. aksilarni (lat. aktivacija (lat. acta publica) pl. eng. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. koji radi. još u službi. radnja. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ čovek kao pregled. uši. Aktentasche) torba za spise. hartije od vrednosti. radni. farm. aksiomatika nauka o aksiomima. trg. državnim nad-leštvima itd. aktivi (nlat. zrak) fiz. v. izvršilac) glumac. axioma ugled. salo. pospešiti. acta od agere delati. activus delatan) onaj koji je delatan. axios vredan. bradva. čin. up. axilla pazuho) pazušni. aktinos) hek. acteur. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. acte) delo. odstraniti je. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. hem. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. ahbp oca. stavljanje u delovanje. tj. okretnost. raditi) pl. timologija. os) osni. activare) v. suprotno: inaktivi. gram. tj. radan) 1. vredan. fil. koji označava delatnost) 1. aksiom (grč. učenje o vrednostima. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. nekretnine). Achse osovina) „osovinaš". akt (lat. potraživanje (suprotno: pasiva). nadljubiča-stih. nedokažljiva istina. delanje. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. akroholija (grč. dejstvo. aktivator (lat. uvesti u aktivnu službu. javne radnje. akta apostolorum (lat. praktično. naročito sudska radnja.. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. activare) staviti u dejstvo. pojačavanje delatnosti. aktivitet. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. politički aktivist). cijanoza. radnje. axis osovina. nlat. stopala. axine sekira. 2. akrocijanoza (grč.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. istinit. aktfs. gram. za razliku od pasiva. dela. usta). Kad su dve količine jednake trećoj. aksenija (grč. aktive (lat. mekanog tela. u dejstvu. aktivitet (nlat. pogurnuti. fr. koji se ne dokazuje. akta (lat. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. 1. one koje se tiču države. osovina. zrakova da izazovu hemijske promene. učesnik u nekoj radnji ili u nekom dogañaju. aksiologija (grč. aksist (nem. imovina. hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. radinost. aheša) negostoljubivost. „osovine Berlin—Rim—Tokio". radno stanje (suprotno: pasiv). pl. actinaria) 3001. aktiva (lat. svojstvo sunčanih. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. aktiv 2. 2. ubrzati. aktis. activus delatan. aktivnost (lat. revnost.

aktis. prozračavanje rendgenom. aktu (lat. što). tužilac. aktis. princip prirodne istorije. aktfs. aktuelan. optužni. aktualizovati (fr. sadašnja važnost. aktuelan (nlat. izdavalac punomoćja. aktuelaost. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. aktis. suprotno: akuzatus. accusatus) tuženik. aktinoelektricitet (grč. akuitet (nlat. actor) prav. aktinoskopija (grč. akuzatus (lat. redni broj 89. aktis. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. dan. goveda i svinja. aktuar (lat. kažnjiv. tuži-lački. actuel) v.92 sek. actualis) sadašnjost. aculeiformis) žaokast. činjenički. privesti ili privoditi u delo. aktovka (lat. stvarno.). aktinometrija (grč. 2. ostvarivanje. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. ispitivanje. actrice) glumica. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktus (lat. koji hemijski razlaže. sparivanje. aktinski (grč. aktis. aktuelnost (fr. naročito geologije i bio-logije. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). skopeo gledam) med. savremen. nlat. aktualizam (lat. zarazna bolest najpre opažena kod konja. akuzator (lat. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. akuzator. današnji. aktualizirati (fr. actuel) sadašnji. aktis gen. graphia opis) nauka o zracima. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. poluvreme raspada 3. aktinomikoza (grč. actualis) fil. akuzativ (lat. akuzatorski (lat. lečenje zracima. optužljiv. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. aktualitet (lat. ostvariva-ti. aktinoterapija (grč. aktuacija (nlat. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. akuzacija (lat. stvarnost. ascusa-bilis) tužljiv. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktis. primorci. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktinogram (grč. aktinična energija (grč. aktis. aktis. prenošljiva i na ljude. koji hemijski dejstvuje. aktinoidi v. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomoću selena. tužitelj. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. odista. ostvarenje. aktinimetar (grč. naročito: oštrina tona. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. današnjica. ostvariti. optuže-nik. delo. morphe oblik) bog. aktor (lat. actualis. . Actinomyces) biol. dat. redni broj 86. mykes gljiva) ned. aktrisa (fr. aktualizo-vati. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinidi. savremenost. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. prouzrokovači aktino-mikoze (v. accusatio) tuženje. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. accusatorius) prav. metron mera) 1. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktinograf (grč. a ne nešto supstancijalno. optužilac. energeia delo. danost. svečanost. actualisatio) privoñenje u delo. aktinometar (grč. supr.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. aktis. radioaktivan element. actus) radnja. agere raditi. zrači H-zrake. oštrina. metron mera) fiz. aktis. acuitas) šiljatost. školska svečanost. jesu aktinski. accusativus) gram. nevidljivi. oni koji stanuju na obali. optuživanje. actualiser) v. accusare optužiti. aktualan (lat. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). koji je na dnevnom redu. rad. spol-no sjedinjavanje. optuženje. teorija aktualiteta psi*. gramma slovo) rendgenska slika. zrakast. atomska masa 227. actu) u istini. današnja zanimljivost. istinit. aktis. akuleiforman (lat. actuatio) med. aktis. aktis) hen. hem. akte strma obala) pl. aktinon (grč. atomska masa 219. koji se odnosi neposredno na današnjicu. med. rentgenogram. aktinos zrak) fiz. zastupnik. aktualitet. aktualizacija (lat. accusator) tužilac. aktinomorfan (grč. metron metar) fiz. dejstvo nekog leka na organizam. advokat. aktuelna energija živa sila. aktinomicete (lat. therapeia lečenje) med. ispoljava se na organima za va-renje. akuzabilan (lat. actuarius) sudski pisar. čin. znak As. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr.. bodljikast. stvaran. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. znak Ap. fr. grapho pišem) fiz. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. aktinografija (grč. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktinij(um) (grč. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. kinetička energija. svečan čin. actualis) v.

acupictura) vezenje. savestan. akcentuacija. i fr. akut. nagomilavač) fiz. aparat za skupljanje električne energije. jednog glasa. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. acceptus primljen. dohoci. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. izvijeni naglasak (u grč. gramatici. prihvaćen) primanje menice. akceleracija (lat. grč. accentus acutus) gram. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akuo čujem. akcentus gravis (lat. akustičan (grč. akupresura (lat. akumetar (grč. način lečenja nekih bolesti. akcept (lat. akustikos. sloga ili neke reči putem naglašavanja. a druga akceptant— primalac). angularis ugaoni) kom. koji prisiljava na brzo rešenje. nauka o zvuku. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. acceptibilitas) pri-mljivost. akulturacija (eng. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. nagomilavanje (reči i izraza). ret. accentus) gram. porañati se. usvojljiv. akcen(a)t (lat. acceptare) primiti. ubrzavajući. accentus gravis) gram. jedna je promitent — ponu-ñač. prihvatiti. akumulirati (lat. ubrzavanje. akumulator (lat. akušersko odeljenje med. prihvatljiv. grč. slog ili neku reč. sticati. „sprejeta". prek. akupunktura (lat. prihvatljivost. spojiti. ubr-zavati. akcentologija (lat. akušer (fr. trasat. logia nauka) gram. cirkumfleks. accentus naglasak. akutangularan (lat. akušerstvo (fr. accumulare) nagomil(av)-ati. akceptirati. priznati. staviti. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). oštri akcent. slušam) fiz. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. accoucheuse) babica. akumulacija (lat. poroditi. odobriti. accoucher) pomoći ženi da rodi. accumulator gomilač. spajati. isticanje. poroñaju i babinjama. akcent. metron mera) v. accoupler) sparivati. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. accentus circumflexus). metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. acceptatio cambii) primanje menice. akceptacija (nlat. acutus accentus) gram. akutan (lat. akceptor (lat. primalja. acceptare) v. akcelerometar (lat. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. acutus) oštar. nauka o akcentima. nauka o trudnoći. dvornice. pozori1pte. akuo čujem. accuratus) brižljiv. modernizacija (primitivne) kulture. akcentovanje (lat. accepti latio) trg. akcelerirati (lat. nlat. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. paciscenata. odobra-. a obično traje do 40 dana. accoucher) babištvo. prihodi. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akutia bolest ona koja će se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. 2. akceptabilan (nlat. accelerare ubrzavati. vez. accumulatio nagomilava-nje) 1. naglašavanje. spa-riti. accentuation) gram. skupljač. akuširati (fr. ispravan. akceptilacija (lat. novac. oštri naglasak. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. poroditi se. gravis. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. accelerativus) ubrzavan. acceptare) primalac. akuratan (lat. naglasak (sloga ili reči). akuplirati (fr. stavljati ak-cente na reči. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. ubrzanje. akcepta (lat. akcentus akutus (lat. akcept. valac. „prihvaćena". kao u molra. akušeza (fr. pri izgovoru. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. reč kojom se izražava primanje menice. . acupressura pritisak iglom) med. acculturation) l. akut (lat. uredan. vezivati dva po dva. akoemetar. 2. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". accepta) pl. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. teški naglasak (u grč. akcentus cirkumfleksus (lat. babičiti. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akceptovati (lat. primalac jedne na sebe vučene menice. v. steći. acutus oštar. akceptirati (lat. tačan. akustika (grč. acceptabilis) primljiv. acus igla. znak za obeležavanje naglaska. akcentovati (lat. oštrougli. accentus naglasak) gram. od dveju ugovoračkih strana. primljen od Kineza i Japanaca. akceptant (lat. crkva). akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. acceleratio) fiz. punctura bod) med. akceptibilitet (nlat. primaljstvo. up. gramatici). nagomilavač. akupiktura (nlat. gram. akcentuacija (fr. koji ubrzava. primljena menica. accelerare) ubrzati.

tip. pripravnik u službi ili zvanju. akcesoran (nlat. obrazaca. pomoćni. senzal. napad groznice. alal. accedere pristupiti. 2. na probu. veoma tvrda vrsta gipsa. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. posrednik. alay) vojska. akcidencijalan. akcipirati (lat. naročita. tur. alabastrum) št. accessus pristupanje. accidere. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. alaj (tur. po ugledu na nešto. nlat. delanje. alabastros. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. parada. akcionirati (lat. poreznik. koji nema veze sa suštinom stvari. akcioiiradi-jus avij. u vodi teško rastvorljiv. što je promenljive ili slučajno u njoj. slučajan. odeljenje konjanika. izrada tablica. preduzimlji-vost. ak§am) l. udeo. desiti se) nebitna. actio tužba) tužiti. Aladin. slučajne osobine neke stvari. akcidencijalan (nlat. delatnost. trg. ala breve takt (ital. actio rad. deoničar. Al-kuran itd. pokvarena. čuti. 3. akcioni (lat. al. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. a la bonne heure) u dobri čas. robinja. a la kart (fr. naučiti. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . med. op-tužiti. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. npr. accise) odrediti prirez. po zalasku sunca. al-) arapski član. akcija (lat. akcizirati (fr. akciza (fr. actionator) tužitelj. 2. eng. optuživati. uzgredan. trošarinu. akcidentalije (lat. deonica. halal. alay bayragi) glavna vojnička zastava. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. de-latni. usvajanje. akcidentalan (nlat. halayik) 1. a la bon-er (fr. trošarinu. zalazak sunca. često se upotrebljava i el i ul. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). vreme četvrte molitve muhamedanaca. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. poluprovidno staklo. alabastar. slučaj. accisia. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. accipere) primiti. opažati. mnoštvo. action) radnja. priraštaj. acctionnaire) trg. lat. prila-zak. acceptio) primanje. akcesija (lat. jezičara. razumeti. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. slučajna zarada. accidere dogoditi se. akcesist(a) (lat. alabaster (grč. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. a la (fr. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. accidentialis) nebitan. osetiti. prvi mrak.(ar. gomila. odn. accessus. sreća. član nekog akcionarskog društva. tužilac. oporezovati. alabandizam umetničko ošljarenje. »sena opaka jezika. akcidencija (lat. alajbegova slama ono što nema vlasnika. al-kali. hartija od vrednosti i sl. sporedan. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. al) otvoreno crven. raspusna. actio. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. koji se tiče dejstva. sporedna nagrada. fr. accedere) pristup. trošarina. sporednosti. sporedna. akcesit (lat. poput (čega). akcizant (fr.akcepcija 27 privreñivanje. alaj-beg (tur. akcidens (lat. usvojene značenje neke reči. svečana povorka. pristup) početnik. alabastersko staklo mutno. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). akcidence (lat. accidere dogañati se) prirez. a 1a) kao. akcizor (fr. akcionator (nlat. akšam (tur. nemoralna žena. Aladinova lampa v. pri-laz. dejstvo. osećati. accidentalis) v. opaziti. a la carte) prema jelovniku. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. accidentalia) slučajnosti. accise) trošarinac. prihvatanje. alkohol. shvatiti. accise. ono o čemu niko ne vodi računa. accessorius) sporedan. lat. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. rumen. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. sporedan posao. sluškinja. druga nagrada. fini. accessio) pristupanje. accise) onaj koji plaća prirez. Aladnnova lampa.. alev. ono što još pripada glavnoj stvari. svetina. al (tur. (arap. gde je vladao rñav umetnički ukus). accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). akces (lat. akcionar (fr. izbor jela po jelovniku. po. alaj-barjak (tur. ružičast. stupanje na vlast. delanje) radni. koje nisu bitne. alajka (tur. naročiti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. accidere) pl. accidens.

fig. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. a-. strah. alativ (fr. oruñe. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. album (lat. maraka itd. svetao. allantos kobasica) med. ribar. albifikacija. alatio. albuminat (lat. belančevina. najednom slikati. albification) v. Alba Greka (lat. lat. afferre donositi) prav. 2. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. naročito ručni. supr. alaman (nem. botulizam. album belo) belina. po turski (za razliku od evropskog. albolit (lat. nespokojstvo. naročito bakra. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albanolog stručnjak za albanologiju. oprostiti se na rastanku. allas. metron mera) hem. . u zbunjivati. riba i gmizavaca). albumen) hem. halas. albugo (lat. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja.: alaturka. albatio) beljenje. all'arme) voj. belančevina. začednica. albuminimetar (lat. alantoida (grč. alumen) stipsa. Alemanne) gladnica. uzbuna. zapadnjačkog). od helal) l. „brdska zemlja") staro. jer bi odbilo svu svetlost. alarmist (fr. islamskog). alarme. lalein brbljati) med. po evropski. albino (um. belančevinasta materija. eidos izgled. pravi bog. knjiga za skupljanje fotografija. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. koračnice. požurivanje. gramežljivac. pokloniti. tur. orijentalskog. oboljenje usled trovanja kobasicom. sjajanje metala. grč. alat (arap. alas (mañ. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. alla franca) na evropski način. alatura (nlat. albus beo. nazvane po pronalazaču. danas samo pesničko ime Velike Britanije. albit (lat. instrument za odreñivanje količine belančevine u mokraći. alatus krilat) davanje krila. a-ilah) bbg.. alla turca) na turski način. nasledio odsustvo bojene materije. pozdraviti se. albus beo) min. alamanka (tur. spomenar. do zemlje duga. albugo) med. bez prethodnog gruntiranja. alafranka (ital. albertotipija tip. riñan. ital. pozvati ka oružju. bela.000 listova). alat. začedna bešika. alarm (fr. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alba (lat. zastrašiti. albacija (nlat. alatracija (nlat. tj. albedo (lat. alantoidna tečnost zool. albumin (lat. albumen) hem. alat) pribor. Alaun. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. alla marcia) iuz. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. koji uznemiruje. onaj koji boluje od albinizma. albatros (eng. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. ubrzanje. donositi. allatratio) lajanje na. grč. crtežima i sl.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. neobuzdan čovek.: alafrZnka. alla prima) slik. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. albumen. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. alaun (nem. alarmant) uznemiravan. bela mrlja na rožnjači oka. Albion (kelt. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. miraz. albacija. po zapadnjački (za razliku od turskog. albatross) zool. allatura. poštanskih karata sa slikama. allatus donesen) pl. beli feldspat. ala prima (ital. vid. halaliti (tur. prćija. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. at konj) alatast konj. pustahija. alata (lat. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. oprostiti se. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. uznemirujući. allas. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. napad na nekog grdnjama. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. alah (arap. poziv ili znak ka oružju. toksikon otrov) hem. obespokojavajući. alarmantan (fr. književnosti i kulture. alaliti. alacija (nlat. afferre doneti. albus beo) med. alaturka (ital. a oči crvenkaste. albifikacija (nlat. lat. spomen-knjiga. albumen (lat. albus beo. ala marna (ital. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. nemir. sve što je potrebno za rad. posrebravanje metala. usled čega koža i kosa izgledaju bele. alarmer) uzbuniti. na kome će se ostvariti neka radnja. obespokojiti. albino. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. alarmirati (fr. alat (tur. miraz. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. allantos kobasica. uznemiriti. odmah. al crven. zabrinutost. koju treba ispuniti slikama u boji. praviti uzbunu. albumen belance) hem. supr. allas. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. oblik) zool. albus beo) med. albinizam (lat. knjiga sa belim listovima. alantotoksikon (grč. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alantijazis (grč. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). lat. materija koja u sebi sadrži belančevine.

algos bol. izlučivanje belančevine mokraćom. najčešće algi. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. alveole (lat. algeo osećam bol) med. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. al-veolarni živci vilični živci. idi. alga. nastala je u novoj muzici svoćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñača. otuda i naziv.. alev (pere. bol.. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alvadžija (tur. allegatum) navedeno mesto. kriptogamne vodene biljke. aleator) igrač kockom. albuminoidi (lat. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. znalac algebre. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. stolica. okreni. aleatiko (ital. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. graphfa) tip. alvearium) košnica. pče-lanik. phonos ubistvo) med. alveolaran (nlat. algoritam (arap. aleatorni (lat. grč. algrafija (grč. ureo mokrim) med. alea kocka. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. igrač na sreću. kukuruznog brašna i dr. čast koju daje obično onaj koji obuče nešto novo. kao znak šećerne bolesti. aldumaš (tur.) astr. ćelijast. kockarnica. grč. tj. bescvetnice. male duplje. jasno crvene svetlosti. alkohol lišen jednog dela vodonika.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. albus beo) ned. albus beo) fiziol. nastao usled bola. mesta navedena iz drugih dela. alegata (lat. algaritam. aldim) zlato. 2. alvus) anat. nauka o algama. halva. allez) hajdete. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. napojnica. alea kocka. (boza). anat. pozivanje na neki zakon. ležišta za zube u vilicama. alvearij(um) (lat. spasmos grč) med. algoritam. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. okrecima. allegata) pl. u sazvežñu „Bika". belančevit.'. algos bol. izmet. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. alegat (lat. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. Aldebaran (arap. grč. mat. algebra (arap. dakle. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). helva) v. trnka. požuda za bolom. na-vod. slastičar. algorizam (arap. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. trbuh. aleator (lat. albuminosus) koji sadrži belančevinu. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. albumen. zvezda prve veličine.. aleatorium) igračnica. algema) med. algofon (grč. kocka je bačena. rythmos) v. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. aleatorika (lat. alea kocka) slučajan. alvus (lat. konačno sam se odlučio na neko delo. algolagnija (grč. grč mišića praćen bolom. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. koji odgovara litogra-fiji. al-gebr) kat. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. algoritam. aldehid (nlat. algama (grč. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina.) crven. algetičan (grč. algaritam (arap. grč. alge (lat. kockar. alea jacta est) posl. god. aleatorij(um) (lat. plamene boje. izvoñenje. helvahk) napojnica. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. albumoze (lat. lagneia obljuba) med. grč. rythmos odnos) 1. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. logia) bog. algos bol. ale! (fr. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. 2. rythmcs) v. voštane ćelije u pčelinjem saću. algae) bot. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću opštih znakova. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . algospazmus (grč. račun simbolima po odreñenim zakonima. aldum (tur. udžbenik algebre. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. nagrada.. algologija (lat. med. alva (tur. alcohol. albuminurija (lat. napred! alea jakta est (lat. uputstva. „volovsko oko". veština računanja. algeo osećam bol) bolan. ćelijski. bolesti bubrega i dr. „sastavljanje razdvojenih delova". npr. alvaluk (tur. bol živaca. algija (grč. bolešljiv. alea kocka) muz. alveoli) l. albuminozan (nlat. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči kada je prešao Rubikon. uživanje u bolu. neuralgija.

allegro con brio) muz. Septua-ginta. u prirodi i životinjskom svetu. slikovit govor. allegro moderato) muz. aleksiterijum. vrsta dragog kamena. phtefro unittavam. primamljivanje. allelophthorfa) fil. dvanaesterac. aleksiteričan (grč. alegorisati (grč. allegrissimo) muz. alelopatija (grč. alektryon petao. hallal. alam znak. kao npr. alejkum selam (tur. allegro di molto) muz. u ponoći kao u po dana" (nar. v. alegro kon spirito. živahno. manje živo. umereno alegreto. aleja (fr. alegrisimo. aleksandrijski gramati-čari. živo i brzo. protivotrovni. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. alektriomantija (grč. allegro con spirito) muz. vrlo veselo. naročito protivotrov. alektacija (lat.e. pre n. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. allegro con fuoco) muz. koji potiče iz Aleksandrije. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegorisati. alegro di molto. čist rad (u bakrorezu).) min. alegro kon brio. vatreno. umereno brzo. v. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). aleksifarmakon (grč. klasičan stih Francuza. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. a-. što življe. u HUP veku.alegacija ZO alegacija (lat. alegro kon fuoko (ital. v. koji je osnovao 331. allegro ma pop troppo) muz. alegreto (ital. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. a ne direktno. alegro asai (ital. pharmakon lek) med. alegro vivače (ital. uticaj) nauka koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmeñu biljaka. allegro furioso) muz. vrlo »sivo. allelon naizmeničan. zavijen. alegro maestozo (ital. alegro asai. alexo pomažem. alegorist(a) (grč. allegoreo drukčije izražavam. aleksit (grč. alegorija (grč. iz HP veka. alexo branim. allegorikos) iskazan slikom. aleksandrinac poet. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naučnika-tumača. aleksin (grč. aleksipiretikon (grč. delovanje. po-morskog grada u Donjem Egiptu. alegretino (ital. . odmereno hitro. slikovito objašnjenje pojma ili misli. lexis govor) psih. drukčije prikazujem) v. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). allegretto) muz. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. rug vatra) med. u slikama. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. tvrñenje. ne mnogo brzo. vrlo veselo. aliluja. allee) drvored. alegro kon spirito (ital. allegramente) v. allegro con moto) muz. slikovit. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. uzburkano. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. sa žarom. alegro moderato (ital. šetalište izmeñu dva reda drveća. protivotrov. brzo. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. alexo branim) med. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. hitro. izražavati misli zavijeno. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ćelice. alegoričan (grč. up. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. alegro kon fuoko. alegro ma non tropo (ital. alexo branim. aleksifarmacija (grč. sredstvo protiv groznice. lek protiv trovanja. allelon meñusobni. allegatio) navoñenje. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. delo ili pisca. aleksija (grč. pesma u slavu boga. sredstvo za spasavanje i pomoć. pesma). alegrisimo. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir meñu vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. i dr. aleluja (hebr. v. alegro kon mogo (ital. manje veselo. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. sa dostojanstvom. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. alektryon petao. alegro (ital. suva učenost radi učenosti. aleloftorija (grč. bez ikakve veze sa stvarnim životom. ova reč znači i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. alegro kon brio. allegoria) poet. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alem (arap. alegorizirati (grč. ne odviše brzo. pored ostalih mnogih značenja. alektriomahija (grč. pozivanje na spis. allegro pop tanto) muz. alegro vivace) muz. uzan prolaz. alegro kon brio (ital. umereno veselo.) nauka o protivotro-vima. slikovito. alegramente (ital. allegro assai) muz. alegrisimo (ital. manje brzo nego u alegro. allegrettino) muz. allegro maestoso) muz. u arapskom. alegro non tango (ital. strasno i brzo. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. štitim) hem. pat-hos doživljaj. allegro) muz. alegro di molto (ital. izazivanje draži. alegramente. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). uzaja-mni. brzo. aleksandrit (grč. veselo. navoñenje činjenica. alegro furiozo (ital. allectatio) mamljenje. alegro. »sivo.

šp. v. lyrnpha voda) med. duhovno ra-strojstvo (lat. Pruske i Austrije 1815. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. metanje) med. alizari) hen. v. 6 su alikvote broja 12. v. drugim putem. otu-ñenje. alopat. philos prijatelj) prijatelj istine. ergon) med. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". zadržavajući. alienus tuñ.alemanda 31 alimfija smesa. alliage) v. levantinske broć. aleuronat (grč. legirati. npr. s praga) odmah. koren broća. opri-jateljiti. Sveta alijansa (fr. allos drugi. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alikvota (lat. npr. npr. alemanda (fr. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alijaža (fr. odvratiti. belančevina koja se nalazi u pšenici. aligirati (lat. umerenog tempa (nemačkog porekla). okruglasta i kristalizovana organska tvar. aleuron pšenično brašno) bog. nedostatak limfnih žlezda. lat. fr. odbiti neki predlog. usporavajući. ergon delo) ned. aleopatija (grč. alizari. alloios drukčiji. sklopiti savez. aleuron pšenično brašno) bog. oroñavanje. ponudu. prodaja. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. aliirati (fr. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. ludilo. alentando (ital. udružiti. poludeti. alen-tato. zalog. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. drukčije. na drugom mestu. odstupanje od prirodnog stanja. slivati. allos drugi. alijenizam (lat. hhilat) odelo. kajman. alizari) bog. alizari (šp. belle alliance). legura. allentato) muz. alikvaitan (lat. bez. a limine. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. god. sme-šati. zemlja u kojoj žive Alemani). alef (hebr. aleluja. slična zrncu. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. aligator (ital. aleopat (grč. primesa. dok je ranije dobivana iz korena broća. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. pathos) ned. fig. izdržavati. med. alibi) prav. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. aligacija. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. aliment(a) (1. snabdeva™ hranom. alethes istinit. . smesta. alienisme) med. v. popuštajući. obično: aliirati se. gde je ta ista osoba. alimenta) pl. ua. alligatore. aliluja. otuñiti. a limine (lat. alijevacija (lat. a. svezati brakom. alimentirati (nlat. alibi (lat. vanbračne dece. up. svečana. allentando) muz. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alijenirati (lat. alimfija (grč. ergon) med. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čistoće brašna. aletheia istina. el lagarto) zool. alloios. alienatio mentis). allemande) muz. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. alijas (lat. savez. alizarin (šp. 2. alentando. premamiti (mušterije). alimentarius) prav. alopatija. alijansa (fr. iste vrednosti kao i indigova modra boja. onaj koji voli istinu. u biljnim ćelijama. alet (arap. alias) inače. alienatio) otuñivanje. alfa. razmena. aleuron pšenično brašno. aletofil (grč. alikvotan (lat.). prijateljstvo. sem toga. trovanje hranom. alieniste) lekar za duševne bolesti. alkkvotan. aliquantum) mat. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. supr. drugde. alentato (ital. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alimentare) ishranjiva-ti. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. udruživanje. logia) nauka (ili: učenje) o istini. američki krokodil. alija (arap. aleurometar (grč. počasna haljina kojom je sultan darivao vezire. otu-ñivati. alikante (šp. alimentarna intoksikacija med.ne. pathos bolest) lged. aleuron (grč. Z. alliance) spajanje. alergeni (grč. aleuromantija (grč. aleiteza (grč. alergičan (grč. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. u odreñeno vreme tobože bila. savet i sl. alijenist(a) (fr. izdržavanje. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. alligare) sliti. alienare) prav. alergija (grč. alimentatio hranjenje) ishrana. aletiologija (grč. slitina. alijaža. primesak. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. allos. tj. aleuron brašno. allos. bračna veza. allier) vezati savezom. Alemani (nem. koji se sadrži u većem broju. thesis položaj. duševno rastrojstvo. 4. alimentar (lat. odlučno (npr. filalet. koji pati od alergije. aligacija (lat. alimentacija (lat. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aliquoties) mat. dodatak. prema tvrñenju neke druge osobe.

halkalf. ali ingrosso) trg.) dvorac. od kore kina-. nauka o lečenju trljanjem. al-qohhlu) l. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. pijanica. grč. rubidijum. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. prečišćavanje alkohola.) pl. alkohol (arap. slučajno ili hotimično ponavljati ista slova. hidrokrilac. alkalije (arap. cezijum i francijum.drveta. fig. alcoba) odeljenje odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. način kretanja. alkejska strofa strofa od četiri stiha. hem. halkali. a od. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. Al-qur' ap) v. na veliko. proizvoñenje (ili: dobivanje) lužne soli. skaphos laña) vozilo s krilima. alkoholizam (arap. vladanje. alir(a) (fr. halkah. metron mera) hem. alkoholat (arap. alkaloidi (arap. alkalescirati (nlat. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. novi paragraf. alkalizirati (lat. grč. ka-lijum. al corso) trg. hidroksidi alkalnih metala. koji je živeo 600. Alkuran (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. osloboñenje špirituse od vode. up. hemijski najreak-tivniji. od kojih dva jedanaester-ca. doterati pod konac. teobromin i dr.: „Ona poji po putu putnike". urediti. ložnica. železa i dr. alkoholizirati (arap. alcalisare) hen. an gro. postrojiti. god. alkalimetar (arap. palata. aliterirati (lat. trag divljači. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. alere hraniti.) hem. neki prah. rakije i dr. alcalisatio) hem. al korzo (ital. nego tek iz drugih odeljenja. alkejski stih (grč. al-qubeh. alifatična jedinjenja hem. 2. nikotin. Alkoran (arap. po slavnom grčkom liričaru Alkeju. Al-qur' ap) v. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. alefpho mažem. npr. Korav. alkoholometrija (arap. izlučiti špiritus iz neke tečnosti. alkalimetrija (arap. jedan deveterac i jedan deseterac. udubljenje u sobi sa posteljom. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. prečista™ do stepena najveće finoće.) pl. amoni-jaka. halkah) hen. ad littera slovo) praviti aliteraciju. grč. efdos) hem. npr. odeljak koji počinje novim. pre naše ere. način hoda i držanja nekog čoveka. natrijum. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. alinjirati (fr.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. od kojih su prve tri i poslednja jambi.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pića. organska hemijska jedinjena ugljenika. alkalescencija (nlat. alitura (lat. metron mera) he». sa osnovom od vune i svile. atropin. poravnati po koncu. morfin. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. al ingroso (ital.. metron mera) sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću.). ponašanje. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. alkazar (arap. alitura) hranje-nje. kroz staklena vrata i prozore. nauka o ispitivanju sode ili potaše. naročito rakije. novi pasus.. linea red) nov red.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. aliskaf (lat. grč. halkah) hem.) hem. potpuno prečišćen špiritus izlučen iz vina. alkoholizacija (arap. alkoholatura (arap. ko-kain. lat. piva. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. ala krilo.. alkali (arap. Koran. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. aliptika (grč. po kursu.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. alka (tur. šp. aligner. iste slogove. halka. alkalizacija (nlat. strihnin. potaša. alkalij (arap. alineja (lat. potaša. alkatifa (arap. a četvrta anapest i-i-i-i i-i-). aliteracija (nlat. otrovni i gorka ukusa. trljam) veština masiranje. opojno piće. po sadašnjoj vrednosti novca. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). vodonika i kiseonika.. osloboditi od vode. pš. ishrana. . kofein. aliteratio) poet. savršeno prečišćen prah. nešto uvučenim redom. alcalescere) hen. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. stih od pet stopa.. alcalescentia) hem. hem. iz Mitilene na Lezbosu. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. grč. od kojih su neki veoma lekoviti. dvor. razlažu vodu. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. alkoholičar (arap. pomešati sa alkoholom. alkalni metali hem. alkoholometar (arap.) hem. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkoholi (arap. vodokri-lac. halka) v. allure) hod. alkovn (arap. najbolji. npr. grč. Alkalos) poet. svrstati. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin.

odobravanje nekog računa. nasleñeno dobro. tur. alolalija (grč. allodialis) slobodan od plaćanja danka. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. godišnjak. alopekija (grč. allos drugi. alotropija. alokucija. allothi na drugom mestu. almas) dijamant. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. horizontom. ap-dros čovek. istočnjačke. megale syntaxis. vepggačkih zuba. produžetak. alomorfija (grč. phagein jesti) ned. plassein uobli-čiti. al-. alogen (grč. allotrios tuñ) pl. alo. ćelavljenje. v. npr. allos. up. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. alogen. allos drugi. allotrios.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. allocatio) dodavanje. almukantarat (arap. pogrešan govor. ura! alonž (fr. grč. oslovlja-vati. alotriofagija (grč. alotriodontija (grč. nego koje je potpuna sopstvenost. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). alomorfizam (grč. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. alodijalan (nlat. aloplastika (grč. . nastavak (npr. morphe oblik) hen. grč. alloquium) v. alokvij(um) (lat. up. besmislica. alopateki metod lečenja. al marko (ital. almada. gen-pab rañam) koji je postao drugde. ili stavke docnije unesene u račun. logos um. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. alogfa) nerazumnost. tj. tuñinac. allonge) trg. dodatak. alogotrofija (grč. alotrije (grč. odtis zub) nameštanje tuñih. bolest opadanja kose. kratak govor. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. različit. tuñ potpis. produžak. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. alogandromelin (grč. melos ud) zool. alopekia opadanje dlaka. krug na nebu para-lelan sa vidikom. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove slične čovečjim. alotigen. megfste. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. allos. allos drugi. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. alotigen (grč. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. almoraham (arap. elmas. allos drugi. laleo brbljam. grapho pišem) tuñ rukopis. al-6t) slobodno dobro. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. thesis postavljanje) lšlv. od koga se spravljaju lekovi. naročito afrička. aloin (grč. al. uobličavati) med.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. arap. aloniman (grč. al-manakh) kalendar. alopecija. sporedne (ili: tuñe) stvari. genos rod) stranac. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. po grofu Almavivi. Almagest (arap. almarada (tl. al marco) trg. pathos) ned. alokvirati (lat. nelogičan. alma mater (lat. verovatno. a na koji se stavljaju indosa-menti. asamas. list koji se prila-že uz menicu. kose) ned. almadet (arap. heterodoksija. alopekija. naziv za univerzitet i veliku školu. na nekom stolu).(grč. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. magna constructio veliki sklop. nesmišlje-nost. alloqui) osloniti. a-. alodijalna dobra (stnem. alograf (grč. allos. aleopatija. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. v. kratka beseda. transplantacija. allćtrios. allocutio) oslovljavanje. lat. napred!. zbornik koji izlazi godišnje. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom.: homeopatija). alopatija (grč. prijatelj. aloe) vot. lekar koji leči pomoću alopatije.) astr. allons) hajdmo!. alogija (grč. nered. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. almaz (grč. almanah (arap. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi gorak sok. alokacija (nlat. alodij(um) (stnem. pravljenje omašaka u govoru. aloteza (grč. aleopat. alotriologija (grč. alogičan (grč. aloe) hen. allos drugi. tuña zanimanja. ono koje nije dobiveno u leno. prema čistoj težini zlata i srebra. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa različitim kristalnim oblicima. dug konopac pomoću koga se konji uče kasanju. alogos protivan svrsi. nerazuman. zadužiti ih. alma mater mati koja hrani) „časna majka". almarada) bodež sa tri reza. alokvijum. pathos bolest) med. nepri-stojnost. prelaženje jednog glasa u drugi. drukčiji. apeg. allotrios. alodoksija (grč. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. pristalica alopatije. trg. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. govorim) ned. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. nazvanog. alokucija (lat. alopat (grč. allos drugi. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. allos. glupost. ćelavost. allos drugi. allos. alon (fr. up. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. alopecija ned.

alter ego (lat. užasavanje. uzbuñivanje. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. penjač na Alpe. mali. apunto. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. mezosopran. strogo u taktu. 2. balkon. od 1872. al rigore di tempo (ital. u istočnoj i južnoj Evropi. alta ottava) muz. beli slez. alohroizam (grč. alteja (grč. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. log. alohorija (grč. smenjenost. althaia. koji se preliva. ra-spra. drugi glas. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. pevač koji peva alt. alotrofija (grč. al pjačere. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. pogorp!anje. izmeniti na gore. koji ima jednaku vrednost. opredeljivanje za jednu od dve odluke. naročito: penjanje na Alpe. od- . smena. alrauna (stnem. Alpes. raspro-stirem se) bkol. alternator (nlat. izomerija. lekovi koji izazivaju promenu. v. trophe hrana) bkol. potpuno saglasno. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. uzbuditi. oštećenje. al pjačere (ital. kvariti. isggust. alternatio) smenjivanje. po starom verovanju. npr. alternativan (nlat. lednja-ke. ital. alteratio) menjanje na gore. alpinizam (lat. nego im je potrebna organ-ska hrana. planinarstvo. italijanske i francuske trupe. protivna. alpacca) l. koji postepeno poboljšavaju sokove. altera pare (lat. životinjama. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alomorfija. altera pars drugi deo) druga strana. altus. alterativa (nlat. 2. al piacere) muz. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. zastupnik. altar (lat. odmenjivanje. savršeno tačno. alohroičav (grč. alpinistika (lat. izmena. ulster. up. raspravljanje. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. altana) apx.: „Galilej je otkrio zakone padanja". alpijski lovci. jednak. alpinum (lat. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. uzbuñenje. allos drugi. alternator) fiz. tropos način) heh. promena. osobina ljudi. al seko (ital. alterirati (nlat. iste vrednosti ili sadržine. al piacimento) muz. vodom. lice koje je od drugog nekog lica ovlašćeno da može potpuno u njegovo ime raditi. naročito kod novca. lat. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañen alpijskim biljkama. vrsta peruanske late. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. alterativa) pl. novo srebro. pokvariti. preobraćanje.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. alruna. odmena. nem. 3. Alpes. galvanski posrebrena elitna. orao gledam. grč. kordiljerska tkanina od alpakine vune. postali ti patuljci--proroci. pogled na glečere. kako se hoće. hen. allohroos) koji menja boje. pogoršati. alter ego drugi ja) 1. ital. Alpes) v. 2. al rigore di tempo) muz. preina-čenje. zamenik. alternativa (lat. al punto) u tačku. al punto (ital. autotrofija. supstancije. alpini) voj. viši srednji glas. alterantia) pl. prema dopadanju. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. al pari) trg. al pjačimento (ital. altan(a) (lat. alpinus) koji pripada Alpima. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. supr. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. koji je sličan čovečjem liku. alpijska rasa. oltar. zool. alta otava (lat. iz koga su. koji ima oblik Alpa. allos. po volji. alternativus) naizmeni-čan. v. alpinizam. istomišljenik. gnev. allos drugi. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. gatalica. alteracija (nlat. svaña. alterkacija (lat. po tome nazvan koren mandragore. npr. allos. ned. allos. planinar. rasrditi. alotropija (grč. svojstvo tvari.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". muz. uplašiti. alterare) menjati. al segno) nuz. alpijski (lat. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. alternativni sudovi su 1. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi koji žive oko Alpa. alte-rativa. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. promeniti. alterancije (nlat. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. zbuniti. čarobnica. alternativa) izbor izmeñu dvoga.pari (ital. choreo idem. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. med. alternacija (lat. diskusija. protivnička strana. alto) muz. al. alta aga visok žrtvenik) v. alohton (grč. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. planinski sport. alt (lat altus visok. allaka (per. alpinist(a) proučavalac Alpa. althaea) vot. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". altercatio) prepirka. npr. tropos) he*. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alpini (ital. alporama (lat. alster v. mašina za proizvoñenje naizmenične struje.

alunirati (lat. aluvijalan (nlat. a. aludirati (lat. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. beta) gram. pored vaspitavanja. govorka figura u kojoj se. zlato. allusio.v. altus. dvostruko. alluvium naplava. veštini. težiti za višim stvarima. altokumulusi (lat. docnije. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. beta b) 1. 2. grč. aluzivan. 2. stratus. altiora) pl. 1. alciora (lat. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. aluminijum. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. aluminijum) (lat. ići naviše. nišaniti. stipsa. alhimist(a) (arap. alciora. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. kolebati se. al fresko (ital. alfa-zraci v. i hrane. grč. tvrñi od cinka a mekši od bakra. aluminat. v. b. alterum tantum) još jednom toliko. alluvio naplavljenje) prav. alumneum (nlat. mesto prave stvari. nesebičnost. pokretni lenjir. način osećanja. naziv po pronalazaču. al-hadat) re. alumen stipsa) hem. alterum tantum (lat. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. alternirati (lat. aluvio (lat. više nauke. pr. dukat. kvantitativni. alhemija. alfa (grč. ako u jednom razredu ima više grupa.98. lat. alludere) smerati. aluvij(um) (lat. c. alumin. alhimija (arap. alpha a. metron me-rilo. altimetar (lat. npr. d . početnik u čemu (u nekoj nauci. element atomske mase 26. ječmeno brašno. alternare) smenjivati se. fig. alumneum. sleteti na Mesec. altesse) visočanstvo. altum silentium) duboka tišina. pa i celoga čovečanstva. naplavljeno) geol. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alumneum) v. sve i sva. početak. stip-sat. sprava za merenje visina. samoglasnički. altrui drugi. metrfa) veština ili nauka merenja visina. aluminium) min. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. 3. duboko ćutanje. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. altiora (lat. trg. 2. druge imaju tzv. altist(a) (ital. naročito kod Arabljana. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. tegljiv i kovan. tuizam. alhidada (arap. aluminosus) stipsast. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. čovekoljubac. kamate koje su se popele do visine glavnice. Alhambra (arap. alumen) min. alfabet (prva dva grčka slova alpha. tj. ruski bakreni novac. zanatu i dr. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. fr. Al-hamrah) „crvena kuća". prevoj (kvali-tativni. u odreñenom redu. fig. ped. altimetrija (lat. ciljanje na koga ili što. altiora. altus visok. alphiton ječmena pre-krupa. pansion. termin potiče od O. alterni-rajuća groznica povratna groznica. alfitomantija (grč. kumulus. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. bocka-ti. aluvionog prava. latinska ili koja druga slova. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. kazuje njoj slična koja lako može da podseti na onu pravu. menjenost.. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. altin) l. znak A1. početnik u čitanju i pisanju. pevač koji peva alt. tiho zanimanje. al-qimia) v. altiora) v. alfabetar (grč. onda dok se jednoj predaje. da nešto prepisuju. redni broj 13. Konta. al fresco po svežem) slik. ići od altiora (alciora) ići napred.alternirati 35 alciora alumen (lat. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. više stvari. viša znanja. . tobožnja veština pravljenje zlata. . svetlost (titula). odmenjivati se. alluvialis) nanosni. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. up.) islandski parlamenat. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. crtaju i sl. alteri huic ovom drugom) fil. za merenje uglova. deo nonijusa. alfa i omega (a. med. suglasnički). altus. up. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. altostratusi (lat. turski zlatni novac. alting (dan. početak i kraj nečega. aluminat (lat. altes (fr. tj. mavarske kraljevska palata u Granadi. tj. aluzija (lat. hemičaru Al-fenu. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. altus visok. aluminozan (lat. alumin (lat. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. osim ćirilskih i glagoljskih. procesu alfaraspada.). gram. altin (tur. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. ljubav prema bližnjima. ciljati na koga ili što. . odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). altruizam (od ital. spisak izrañen alfabetskim redom. pod alfa. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. mera) visinomer. alto) «uz. visost. alhemija (arap. aluminari vaspitavati. ZO delova cinka i 10 delova nikla. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. alludere smerati) nišanjenje. najgornji. altum silencijum (lat. alhimija.

nagomi-lati. amanšman (fr. amazonsko odelo. amalgamirati (arap. gubitak. amazon (grč. Amharaca. Amazon) sp. strah od vožnje. amarin (nlat. nečistota. gorki lekovi. amarela (ital. Amadis de Gaule) lit. emmagasiner) smeštati u magazin. čuvanje. armagan. amagazinirati (fr. amans-amens) koji je zaljubl>en. bezbednost. malassein smekšati) hem. stapanje. poboljšavati. malagma olakšavne sredstvo. krasuljak. prepredenjak. naukom. a ne profesionalno. amandin (fr. traženje preduj-ma. poverenje. amagazinaža (fr. amazonsko odelo sp. a-. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. emmagasinage) smeštanje u magazin. spojiti sa živom. junak žena. prilagoñavanje delova celini. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amazezis (grč. tj. amabile (ital. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. pun gorčine. amarulentus) gorak. ataha kola. amarus gorak) bog. a manko (ital. predujam. natrijumom. lat. fig. umetnošću. amarantos neuvenljiv) bog. budala je. amartija (grč. amalgamatio) hen. okrilje. hamartija. veštinom itd. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. hamal) nosač tereta. Amadis (fr. junakinja. nagomilavati. potraživanje. amaksofobija (grč. talisman. tur. amorozo. amarinum) hem. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amatrice. slitina. slepoća. . amazonke (grč. lat. amalgamisati (arap. a manco) trg. hrabro su branile svoju državu. fig. diletant. malassein) v.ne. npr. hamail. amabilmente amabile. amater (fr. ostaviti na čuvanje. sa kalijumom. amari&a (etiop. amateur. a-mauros mračan. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. popraviti. mazos dojka. grč. npr. amans-amens (lat. tur. svetinja. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. hammam. zlatom. amandman (fr. amaurozis (grč. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. iz ljubavi. amalin (arap. muškobanja. amandine) bademov sapun. amara) pl. zavet. amaterka. amara (lat.. ambassade.36 ambasad a alčak (tur. amasirati (fr. ratobor-na žena. phobos) med. ljupko. hamayli) amulet. stanište ambasadora.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. lat. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. spajanje metala sa živom. popravka. pobolj-šanje. aldžamija (arap. ambactus sluga. bez. nakupiti. lopov. amartia) grepšost. nemogućnost žvakanja hrane. amabile) kuz. amatija (grč. farž. legura žive sa drugim metalima. embouchure) muz. spoj. amatrisa (fr. tesno otopiti (u jedno). taman) bolestan u očima. malassein smekšati) hem. amam (arap. krivica tragičnih junaka. emmanchement) slik. hammal. amalgamacija (nlat. fig. amabilmente) muz. amandirati (fr. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. v. amaurotičan (grč. hamam) tursko kupatilo s parenjem. crna mrena u očima. amalgam). ambalaža (fr. bakrom. amatrix) ljubiteljka. armagan grč. slep. v. nagrada za pakovanje. a. sargija. junak iz romana. amajlija (tur. amazon. pribor za pakovanje. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. združiti. neobrazovanost. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. amanet (tur. (ital. amalgam (arap. nežno. grč. amballage) pakovanje. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. prijateljica umetnosti. alcak niskog rasta) nikakav čovek. smela jahačica. amaurosis zamračenje) med. amarella. amorevole. pakovarina. emanet) preporuka. ostava. srebrom i dr. gorka materija. bile su veoma ratoborne. manjak. amender) poboljšati. masaomai žvaćem) med. Amazon) mit. gorka sredstva. amasser) gomilati. hamajlija. ljubitelj. sa vladavi-nom majke i žene. fig. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. amabilmente. umilno. upakivanje. amarant (grč. „one koje nemaju dojki". kletvenik) poslanstvo. Po priči. ambasada (fr. zamračavanje vida. amalgamirati. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. žensko odelo za jahanje. amarulentan (lat. ambažura (fr. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amathia) neznanje. slepilo. lat. dug. varalica. sliti živu sa drugim metalima (v. predmet koji se daje na čuvanje.

med. amoibe promena) zool. obilaziti nekoga i moliti za mesto. Ambulanz) v. pokriven hodnik oko crkve. ambidekster (nlat. ambulanta. jelo koje daje besmrtnost. ambulare hodati. traženje čega. ambyssos) bezdan. ambiciozan (lat. embleme) znak. nek-tar. med. busija. propast. ambloma. amb. svirali itd. nestalan. tur. ambloma (grč. pokretna ili poljska bolnica. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ambulanta pošta putujuća. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. amblosko pobaciti) pl. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. u istom redu jedne tombolske karte. fig. ambivalentan (lat. ambrozija (grč. poljubiti. fig. naročito nedozvoljenim načinom. voj. amblozis (grč. ambra (arap. težnja za nečim. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča. abortus. embuscade) zaseda. bolesnička stanica. znamenje. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. dulac. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambo oba. oboje. dvosmislica. ambulantni (lat. ambiguitas) dvosmislenost. abortiva. ambulatorija (lat. molilac. oba. amblotika (grč. ambulatoria) ned. ambitiosus) častoljubiv. ambušman (fr. ponor. ambara mirisna smola. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ravan hod konja. ambrel(a) v. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. grč. provalija. amvon (grč. . ambulantia) med. amblys tup.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. slavoljublje. nego dolazi lekaru na lečenje. slavoljubiv. up. izvrsno jelo. dvosmislica. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. potamniti. ambigvitet (lat. pobačaj. ambrosis) bogovski. 'anbar. dvostruka privlačnost. opticaj. obadvo-jica. ambire) tražiti službu. na soleji. amrel. ambicija (lat. koji pripada bogovima. ops. ambilokvija (lat. ameblirati (fr. propovedi i pomeni. divan. ambire obilaziti. ambulanta (lat. ambliopija (grč. 'anbar. kuću namestiti potrebnim stvarima. obgr-liti. sredstva za izazivanje pobačaja. ambijent (lat. čaršije. oko) med. ambo oboje. ambloma pobačaj) med. stremljenje čemu. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambrozijski (grč. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambiologija (lat. ambirati (lat. ambl (fr.. fr. hrana višnjih bogova. arće pipanje) med. voj. otvor klanca ili tesnaca. ambrosfa) kit. od pet. ambulanca. opkoljava-ti) sredina. eldos izgled) presovan ćilibar. ambiskada (fr. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambulans. jelo koje okrepljuje. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. celivati. amber. ambis (grč. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. pokretni. amblem (grč. sskr. ambitus (lat. ambulare hodati. grč. dovesti izmeñu dve vatre. ambrasirati (fr. predikaonica. amble) jax. ambulanza. neosetllvost. ambulancija (ital. amburere ogoreti. logia) dvosmislen izraz. ambo (lat. ambo oboje. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. amebv (grč. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. slabost čula pipanja. obeležje. težiti za čim. opaliti) pl. društvo u kome neko živi i radi. amblozis. embouchement) utok. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. muz. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. pisak na rogu. ambon katedra. emblem. okolina. loqui govoriti) dvosmislen govor. v. slabovidost. nego dolaze na lečenje po potrebi. kružna putovanja. ići) putujući. licemerstvo. ambitio) častoljublje. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. prevući tamnom bojom. ambulant (lat. ambidexter) dešnjak u obe ruke. fig. na sve četiri strane. licemer. ušće (reke). nem. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambroid (arap. valere vredeti) pst. ambi. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. 6p6s vid. amblys. ići za čim. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambrinirati (fr. ambivalencija (lat. božanski. sskr. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. embrasser) zagrliti. fig. ambideksteritet (nlat. ambonoklast (grč. slab. natprirodan. ambitus) obilaženje. ambrotipi pl. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. emblema. opekotine. simbol. putem podmićivanja i sl. amblijafija (grč. amblosis pobačaj) med. embrunir) slik. ambusta. usta topovske ili puščane cevi.(lat. molitve. pobacivanje. ambusta (lat. ambijenat (lat. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ambulans) trg. železnička pošta.

ameliorer) poboljšati. izostajanje ženskog mesečnog pranja. americaniser) poame-ričiti. staračka slaboumnost. ametodist (grč. zapaljenje krajnika. amenija (grč. amencija (lat. ametabolni insekti zool. jezgru šljiva. med. skrobno brašno. amikabili mode (lat. americaine) otvorena kola na četiri točka. skriveno ludilo. vrsta lubenice. farn. razonoda. amimija (grč. ametrija (grč. amigdalin (grč. nepravilnost. 2. amygdalon badem) bademova gorčina. drugarski. . amid (nlat. nazvane po tome što je najpre viñeno kod ameba. amilum (lat. a-metrfa) neravnomeran. amen) v. uveseljavati. amencija aktiva (nlat. amusette) zabavica. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amicus prijatelj. a-. ametista (grč. amerikanizmi pl. prijateljska nagodba. amiloza (grč. ošljar. redni broj 95. naglo ludilo. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenaučno. amivi hem. vrsta košnice američkog tipa. amizeta (fr. zanimati. amen. koji je bez reda i načela. amizirati (fr. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amebni (grč. fr. poboljšavati. atomska masa 243. ameboidno kretanje zool. vepggački napravljen 1946. bubrega i creva. razonoñavati. doterivanje. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amylon) hen. a-metron. razonodan. amusant) zabavan. nesrazmeran. amikalan (lat. npr. amicalis) prijateljski. mana oka u prelamanju svetlosti. igračka. amiksija (grč. ametist (grč. amikabilis kompozicio (lat. amentia) med. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. poboljšavanje. otrovan. amerikanka agr. amilacea (nlat. amencija simpleks (lat. amenija.ne. bresaka. ned. amygdale badem) med. amerikanizirati (fr. imanja. amentes cit. amiloidna degeneracija. nejednakost. amenomanija (grč. a-mfmetos) nepodražljiv. ametabolija (grč. amoibe promena) koji potiče od amebe. nepromenljiv. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. bez. pripada grupi trans-urana. a-. amizantan (fr. metabole promena. men mesec) ned. kajsija. znak At. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). nepravilan. prijateljski sporazum. manfa) ned. 3. a-. americij(um) hem. nesrazmernost. sredstva koja sprečavaju pijanstvo. ametričan (grč. metabole ) biol. jetre. a. nenaučan. amida) hen. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amicabilis compositio) prav. amelioracija (nlat. popraviti (zemljište). melior bolji. amencija okulta (nlat. amelioratio) pobolj-šanje. amiloidva degeneracija med. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amimetičan (grč. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. 1. koji nije podložan metamorfozi. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amen (hebr. a-methystos) pl. vrsta lakog poljskog topa. amentia partialis) ned. štirak. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. curim) med. glikozid u gorkom bedemu. amigdalitis (grč. planu. mfmesis podražavanje) med. opšta duševne slabost. aminokiseline hen. nepromenljiv. tuha sluz) ned. amylacea) pl. lekovi koji sadrže u sebi skrob. delimično ludilo. ametaboličan (grč. ametropija (grč. ops vid. ludilo. amidin (nlat. men. men. god. zemljišta. potajno. prijatan. popravljanje. amentia senilis) med. ametabolan (grč. amerikav (fr. metabole) biol. prouzrokovan amebama.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amylum. otuda: reći amin privesti kraju. jednostavna. trešanja. amentia activa) med. na lep način. voj. a-. rheo tečem. a-metrfa) neravnomernost. amencija senilis (nlat. nejednak. amylon skrob) hen. organsko jedinjenje SvN10O5. amida) hen. skrob. vrsta platna. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. skupljanje belančevine izmeñu ćelija svih organa. amenorea. završiti. insekti koji nisu podložni metamorfozi. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. amin (hebr. amenorea (grč. ameliorirati (lat. amuser) zabavljati. ili mnogogubo toga. hemijski elemenat. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mesečnog pranja. amicabili modo) na prijateljski način. amentia simplex) med. vrsta vinove loze. amin. a-. naročito slezine. grč. zanimljiv. preobražaj) koji se ne menja. zajednički naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. a-. a-. a-. amencija parcialis (nlat. amentia occulta) med. poameričavati. oko) med. v. v.

barut za poprašivanje. Amon. amitoza (grč. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amorfan (grč. min. amorce) mamac. nakaznost. amortir) v. zupčasta ivica zida. ukras na vrhu grañevine. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). jedinjenje azota i vodonika. amnitis (grč. dugotrajan ili stalan. nlat. a-mos. amca) stric. Amor (lat. gubljenje. amabile. amorfizam (grč. ljubavnik. kratkotrajan. složenih jedinjenja. v. amortizacija. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amortizman. vrh. amortisare) 1. amorsirati (fr. Atog) mit. kao sastavni deo nišadora i dr. amortizovati (nlat. v. zapaljenje vodenja-če. amiotrofija (grč. 4. supr. amonium) hem. morphe oblik) bezobličan. amnionova voda. amoreti. 3. staviti kapelu. vabiti. 2. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. moriš običaj) koji je bez morala. bezobličnost. amynteria) pl. amnestika (grč. amortizirati. koje odbacuje dotadanji moral). amortizirati (nlat. otuñenje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortizman (fr. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. nakaznost. zaljubljeni. amoriti. kao posledica teških promena u rtenjačnoj moždini. atupb branim. amytto param. amoroso) l. ljubav sve pobeñuje. bogu Amon-u). ammoniakon amonijak. fig. amonijak (grč. amorevole (ital. haima krv) med. amortizator (lat. amnion (grč. a-. razdirem) biol. amoretti) št. Ammon) kit. potpraši-vati (pušku). trophe ishrana) med. jedinjenje azota i vodonika. amortizirati. potprašiti. amorfija (grč. amorozo (ital. amonij(um) (lat. ammoniakćn. amnezija (grč. amortisare) v. amor vincit omnija (lat. razdirem) biol. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. mamiti. amoralizam (lat. amytto param. bog ljubavi. kristalan. amitotičan (grč. starac. a-. . amortisatio) l. odbranjujem. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. grč. amoralan (lat. simbol stvaralačke snage i rañanja. up. v. amabile. nastavak -ites. Amon. amoriti (lat. amniona. nakazan. delimičan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amnestija (grč. grč. kod koga postoji amitoza. otplaći-vati. supr. amok (mal. koju odvaja od začetka tzv. amortirati. amortisare) tehn. amnestirati (grč. bezobličan. bezbojan gas. amorevole) muz. amnos jagnje) med. amortizacija (nlat. koja je dobila ime po eg. muz. amnikolist(a) (lat. amoniti (hebr.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uroñenika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. 2. amoniemija (grč. ampatman (fr. oprostiti kaznu. kap-sla za paljenje mina. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. bezmora-lan. amore (fr. amor cer) metnuti mamac. po zakonom utvrñenom planu izvoñeno vraćanje duga. postepeno. moriš) fil. salammoniacus) hem. vab (za divljač). kristalnost. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. a-. 2. lat. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko začetka u materici. vraćati neki dug postepeno. emisija (lat. koji ne zna za moral. naročito državnih zajmo-va. fig. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. empatement) slik. zaštitna sredstva. morphe) bezobličnost. amnicola) stanovnik pokraj reke. amica. oblast u Libiji. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amoreti (ital.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. a-. slikanje debelim slojem boja. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortizer. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. Amon. nekristalisan. deda. mnesis sećanje) med. a-. mys mišić. lekovi koji služe za predohranu. amortissement) l. poprašljač. trovanje krvi amonijakom. 2. mos. amnestia zaboravljanje) prav. ljubav je jača od svega. amortirati (fr. vodenjača. med. Amon (hebr. nekristalnost. amor vincit omnia) posl. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amor ljubav) v. glavno božanstvo starih Egipćana. nlat. grañ. amidža (tur. amirante (tl. bezmoralnost (ovako je nemački filozof Niče nazvao svoje etičko shvatanje. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. amissio) gubitak. 3. amnos) med. amenesteo zaboraviti) pomilovati. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). cornu Ammonis Amonov rog) geol. min. a-morphos) bezobličnost. ljubav. predati zaboravu krivicu.

kalfa. ampir (fr. emporter) voj. ampelurgija (grč. razrada. razvijati. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amplitudo obimna veličina. amplitude (lat. amphibios. odseći. pomoćnik. nasilno odvojiti. amphiblestreides mre-žast) anat. emporter) voj. amportirati (fr. ampelos čokot. mundus svet) fil. razmetanje. za razliku od superlativa. empire) carstvo. zauzimanje. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. razgranja-vanje. prevrtljiv. amputatio odsecanje) med. oteti. amfiblestroida (grč. nadute. amplektivan (vlat. amfibije (grč. amfibioliti (grč. širina) geogr. ombrello) računi štit od kiše i sunca. Ampere. amphi. mrežnjača oka. izložiti. amploaje (fr. amplificatio) proširi-vanje. ampule (lat. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amputirati (lat. amplijativ (lat. razgranavati. amuletum) amajlija. uveličavajući. ri-srditi se. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. ambrel. amundizam (grč. vodozemci. ampule (lat. ambrela. amplificativus) proširivan. fig. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. ampliare proširiti) širenje. najvišeg stepena.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. ljubav bez strasti. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. proširiva™. amfibijski (grč. empirance) trg. na jednoj skali. amourette) mala. amrela (ital. dvojak. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. amputare odsedati) med. up. . a svet je samo treperenje. amper fiz. amphi) predl. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. staklo električne sijalice. sa svih strana. inat. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. fiz. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. na oba načina. osvajanje. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. amphibios. okolo. bombaste reči. amureta (fr. nazvana po slavnom franc. meteor. ret. nepesnički. amplectivus) koji obuhvata. obično na vratu. prav. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. npr. fig. uvećati. koji uveličava. ampelurnfa) vinogradar-stvo. neobrazovanost. unaokolo. nameštenih. koji proširuje. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. shvatanje po kome samo bog postoji. amportiranje (fr. niži činovnik. zool.. iscrpio govorničko izlaganje. otimanje. amfiblestroditis (grč. razgranato. način izražavanja nadugačko i naširoko. amplifikativan (nlat. obuhvatan. amfibiologija (grč. amphiblestron mreža) ned. amplijacija (lat. logos) zool. amplificare) v. amusfa) nenaklonost muza. bokasta bočica za mast. amulet (lat. amfi (grč. onaj koji se bavi proučavanjem amfibija. pojačavanje. tj. bios život) aaij. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. oko. prolazna ljubav. najveća razlika u vazdušnom pritisku. suncobran. ulje. uveličati. amplificare) proširiti. amusia) koji ne uživa ljubav muza. proširenje. Hthos kamen) pl. amphibios. belilo. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amphibios) vodozemski. odsecanje ranjenih. employe) službenik. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). ampulla bočica) ispupčena. carevina. ampli-ficirati. amplifikovati (lat. kišobran. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. žustriti se. amfibiolog (grč. lat. proširivano. ampliativus. amuzičan (grč. amplificirati (lat. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. zauzeti. ampullae) pl. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. odvojiti. amfibija (grč. bog je apsolutni duh. ampliare povećati. grč. zapaljenje mrežnjače oka. a svet ne postoji. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. jedinica za merenje jačine električne struje. prostranost. amputacija (lat. opširno izlagati. šteta na brodu. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. razviti. logfa) nauka o amfibijama. amuzija (grč. amrel. otcepiti. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. matematičaru i fizičaru A. amplifikacija (lat. teh. planuti. metron mera) fiz. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. vinograd. uveličavanje. anportirati se. ampirans (fr. potpuno odvajanje. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. razmrskanih. ampermetar (fr. razvijanje. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. u složenicama: s obe strane. igra toga duha. neobrazovan. šira obrada. amfibije. osvojiti. a-. fig.

uzvišeno mesto prema pozornici. anaglypha) v. amfimakros. anabaptizam (grč. amfiteatar (grč. bog. v. amfidiplopija (grč. otvor (ili: usta) materine. ana baptistički. astma. srca ni pravog mozga. amfimetori (grč. amfigeneza (grč. uspon) biol. po. razvoju i obnavljanju tkiva. apa) predl. amphi-theatron) polukružna pozornica. amphilogia) spor. amphibrachys) poet. spolno množenje. amfigonija (grč. amphflogos) sporan. amphi. amfora (grč.itd. ap) u grčkim složenicama. pr. amphideum) ned. anagnosma) štivo. amfipneuma (grč. deca dvaju očeva a jedne majke. amfoterodiplopija (grč. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. duž. amphi. amphoteros) hem. baljezgalo. pneuma dah. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). skia senka) pl. trućalo. dvostruko gledanje na oba oka. odgovara našem ne-. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao čelik. amfibol (grč. veoma važna za nauku. amphi. anabatičan (grč. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. anabaza (grč.(grč. protivrečnost. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amfimacer (grč. meter mati) pl. amphfbolos) dvosmislen. sipnja. ops oko) med. amphimakros) poet. smetenjak. naročito za anatomsku upotrebu. amphi. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amfigurija (grč. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. amfibolija (grč. anabolizam (grč. gledaoci. groznica koja hvata svakog dana. anabafno uzlazim) koji se penje. dvojak.) poet. ana-basis penjanje. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. koje su. v. anaglifi (grč. dvostruko gledanje. uz. anagliptika (grč. ops) med. besmisleno brbljanje. amfideum (nlat. amfigurist(a) (grč. amfilogičan (grč. polureljef-ni umetnički radovi. kretikus. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. razvijanje i jačanje bolesti. meignymi mešam) biol. penjanje. oxys oštar) zool. amfitomičan (grč. anaglipti. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. amšir (tur. od pravih kičmenjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavičavog skeleta. amfisciji (grč. sa dva reza (nož). amfipatori (grč.. amphitomos) dvorez. prepirka. atrćogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. vrsta minerala iz reda složenih silikata. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amphi. daje reči odrično značenje. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amfimacer. slika i sl. amphfbolos dvosmislen. anaglyptike) veština ra-ñenja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. a U Drugo prema jugu. anagnozma (grč. amphoteros. apa. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. karpos plod) bog. zbrka reči i pojmova. amphi. amfiguričan. amphibolfa) dvosmislenost. amfigeneza. sumnjiv) min. med. ali svakim okom drukčije. anaba-tična groznica med. pater otac) pl. amfikarpičan (grč. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U).) šesti mesec u turskom kalendaru. disanje) med. amfitropičan (grč. spajanje rasplodnih ćelija. ribolika morska životinja. stalna groznica. an. fig. oko. ispred samoglasnika. amphi. amphi. bog. anabole uzlazak. amfoteran (grč. anabaptist(a) (grč. istovremeno i neptunskek pluton-ske. i lužni i kiseo. sinovi dveju matera a jednog oca. um. amphi-gignomai) zool. diploos dvostruk. geogr. anabioza (grč. trćpos obrt) koji se obrće na obe strane. amphi. ana (grč. amfiboličan (grč. anaglifi. amphi. koji napreduje. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. amfo-terne tvorevina kol. amfigonija. genesis rañanje) zool. latinskom in-. nemačkom il. sumnjiv. amfioks (grč. na. anaglipti (grč. anaglypta) pl. amfiteatralan (grč. amphi. diploos. koji raste. teško disanje. dakle. kroz. amphi. najprostiji kičmenjak. amfibrah (grč. amfismila (grč.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. amfilogija (grč. amphi. amfimakros (grč. velika nekoliko santimetara. do. dvosmislica. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amfimiksis (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata.. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kičmenjaka objasni. uzlaženje) iz nižih predela u viši.

apa. diopgrika. analgetik (grč. anaerobionti (grč. analan (lat. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. ana-klfno nasloniti se) med. ozdravljenje. anakovda zool. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. obično pored crkava i manastira. anakamptika (grč. ap-. prelamanje svetlosnih zrakova. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. ana-dipldo udvojiti. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. koji odbija (svetlost. iskašljavanje. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. piše obratno. med. aeg vazduh. okrepljenje. skrećem) sklonište za sirotinju. naslanjanje leñima. anaktesis) med. nauka o odbijanju zvuka. dolazim) meteor. katoptrika. ponavljanje reči. najveća zmija tropske Amerike. v. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. po ugledu na Anakreonta. anakrusis) četr. bai'no idem. anagrafa (grč. anakefaleoza (grč. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. ana-kampto) ont. anakolut (grč. anadema (grč. anakatabat (grč. avadoza (grč. rekapitulacija. anaerobe (grč. mir od Rim. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. neosetljivo«1. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. bacanje krvi. zvuk). radi ponovnog otiska i umnožavanja. naglašavanje. ana-kampto) o d bojni. anagvosti (grč. ana-kollao nalepiti) med. bez veze. anakolema (grč. anakalipterija (grč. anaklastos prelomljen) ot. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. ap-. ana-grapho) med. pevali ljupke. anakatartika (grč. algos bol) med. aeg. anakolutičan (grč. anakoluthos) nepravilan. zool. ana-kathafro očistim) med.) koji se odnosi na anu s. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. za vreme službe. anadiploza (grč. med. propis leka. ana-kathafro) pl. anakreontika (grč. apa. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. pisma. an-ago) uzdizanje. alegorično tumačenje Biblije (up. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. ana-gnostes) pl. čišćenje grudi od sluzi. ahust. koje se onda moraju po smislu dopuniti. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. anakoluthon) gram. anaka-tartična sredstva. ana-dosis) fiziol. . avagram (grč. katkada i frivolne pesmice. anakampterija (grč. anakliza (grč. mast za zarašćivanje rana. anagogija). analgezija (grč. inat. udvostručiti) udvajanje. varenje. anakteza (grč. pri duvanju jakog vetra. bfos život) pl. bezbolnost. poluležeći položaj bolesnika. v. sporazumevanje. udva-janje napada grozničnih bolesti. ana-kampto savijam. ili usled izostavljanja reči. a ne za prikazivanje. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakuza (grč. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anaerobe. anakruza (grč. anakolutija. avaklaza (grč. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. anakamptičan (grč. analgija. ned. nemanje veze) gram. oduševljenje. anaklastika (grč. anakolut. nauka o dobijanju svetlosti. v. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. probava. anakufizma (grč. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. an-ago uzvodim) tajni smisao. kratko ponavljanje nečega. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. čmarni. apa. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. dijadema. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakriza (grč. ana-klasis prelamanje) ont. anakoluthia nedostatak u vezi. recept. npr. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. rob je anagram od bor. ret. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. anagogija (grč. anakrisis) ispitivanje. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. zool. analgesia) med. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. kašljanje krvlju. udaranje glasom na slog. anagoga (grč. prethodna istraga. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. anagnostici (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. anagraf (grč. anakuphisma dizanje. alegorično značenje. anakatarzis (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. ana-grapho napišem) sprava koja. anakreontičari pl. čitali pojedine glave iz Sv. kata odozgo dole. analni otvor zadnji otvor creva. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. bfos život) pl. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. anakojnoza (grč. akuo čujem) med. anakolutija (grč. ana-gnostes) pl.

koji ne zna ni čitati ni pisati. istovrsan. analfabet (grč. avali (lat. uporeñivati. srodan. analeptika (grč. suda u njegove delove. stara analiza dokazivanje nekog stava raš-članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. an-amartesfa) bezgrešnost. ap-. analogon sličan. ozdravljenje. tipu ili obrascu. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. analeptikos) osvežavan. reč jednog jezika koja. an-amartetos) bezgrešan. razlaganje celine na njene delove. analogos) sličan. analitičkim oblicima. analambano podižem. mat. analistika (fr.. analysis) raščlanjavanje. analize (grč. istovr-snost. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). neznalica. analeptičan (grč. godišnjaci. analogizam (grč. slično (ili: odgovarajuće) stanje. ned. anamnesis sećanje) fil. podoban. nožem — sintetički oblik i nem. rapgčlaniti.) ned. ap-. anamartezija (grč. analepsis. koji je postao putem analize. med. odgovarajući) lingv. ocena. morfološki itd. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analitički jezici IKKð. annales. koji raščlanjava. 2. logična analiza razlaganje pojma u njegove oznake. tela itd. analogfa) predstavnici pravca u klasičnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. letopisac. analog (grč. beta) onaj koji ne zna azbuku. analizator (lat. pravilu. v. analepsija (grč. Nikolova prizma). rasta-vljati. nepogrešan. odgovarajući. analisati (grč. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. up. analogičan (grč. sa njime je identično vezan. analist(a) (lat. sva su tela rasprostrta. saglasan. sinteza. analdija (grč. etimološki. jačanje. ocenjivanje. letopisima. sudovima i zaključcima. analogon (grč. odgovarajući. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u rečenici izražavaju u najvećem broju slučajeva tzv. prestanak rastenja i razvijanja. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). koji odgovara nekom zakonu. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analogija (grč. ana-lyo) rastaviti. analistique) rad na analima. tj. koji se odnosi na analitiku. analytikos) filozof. koji se osniva na analizi. odgovara reči drugog jezika. analogfa) sličnost. analfabetizam (grč. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomoću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. alpha. nauka o popravljanju zdravlja. tj. saglasnost sa pravnim načelima. analogismos) fil. mit dem Messer — analitički oblik). ra-zložiti. jačam) med.analpca 43 anamnez a članjavanjem na sastavne delove (misli. tipom. koji razgla-ba. analogon racionis (nlat. analou rapgčlanjavam. podaci koje bole- analgija (grč. supr. aldafno potpomažem. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. kvanti-tativna analiza hek. v. analekta) pl. semantički. što je u skladu sa razumom. analitičar. analytikos) raščlanjavan. ned. ap-. dokaz (ili: zaključak) na osnovu sličnosti. okrepan. sintetičan. algos bol. analitičar (grč. odabrana štiva. onaj deo polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. raščlanjavati. zaključak po analogiji log. avalist(a) (grč. uspostavljam) ned. sravniti. veština i metoda raščlanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. elementarna logika koja se bavi pojmovima. moderna analiza rešavanje problema svoñenjem njihovim na jedna čine. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). supr. polari-zator. annales) l. analgezija. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sličnom.) nepismenost. analysator) fiz. podoban. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. analogan (grč. prikaz. analizirati (grč. analogija jurio (nlat. osvežavajući. hemi-čar i dr. analitički (grč. oblicima sastavljenim od više reči (npr. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analist(a).). ispitivati potanko. analizirati. annus godina) pl. analytike) teorija analize. sličan. kvalitativna analiza hek. analitičan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. dokazivati ili zaključivati na osnovu sličnosti. ana-logizomai) uporedi-ti. koji se bavi razglabanjem. analogisti (grč. pl. zakržljavanje. razlagati. letopisi. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. oporavljanje. analitičan (grč. nepogrešnost. okrepljujući. odreñivanje sastojaka nekog tela. sredstva za jačanje i okrepljenje. hranim. ana-lyo) v. apa-Gub) 2. anamneza (grč. sravnjivati. raš- . razglabanje. ispitati. pisac godišnjaka. analogizirati (grč. avalhtika (grč. obrascem. analogia juriš) sličnost pravna. srpskohrv. tj. ana-lambano) l. npr. nepismen. avalekta (grč. anamartetičan (grč. razglaban.

ananas (nlat. plastična hirurgija. uobličim) med.anamnestika 44 anarhičan. anarroia) med. povećane disartrija. usana. phagein jesti) med. veština sećanja i pamćenja. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. plastična hirurgija. anaptiza (grč. ap. po dijeti. neorganizovan. anartrija (grč. anapetes raširen. ap-. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anapnoika (grč. anankofagija (grč. lekovi za jačanje pamćenja. plašljivost. anarhija (grč. zbog čega se zove i anti-daktilos. med. izbacivanje sluzi. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. anapnoična sredstva. iza leña. anaptyksis razvitak. apa. izopačena oblika. pogruženost. anapleroza (grč. penjanje sokova. ana-plasso preobrazim) med. fig. marksizmu neprijateljska. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. potpun nered. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anarhičan. unazad. Bakunjin i Stirner. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anamorfotičan. fiz. an-apto obesim) utučenost. npr. duboko disanje. prema gornjim delovima tela. an-andria) nemuškost. naročito krvi. anarhistički v. reda. discipline. anapneusis) med. an-andros) koji je bez muškosti. apa-rpeb) pl. anamorfičan (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. preobražavanje. apa. bezvlašće. haotičan. bez cveta. odušak. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. anaplazis (grč. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. otvoren) ned. u odsustvu. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). organizovane političke borbe. morphe oblik) izokrenut. nesre-ñen. preinačenje) preobražaj. anapest (grč. dolazi usled uzetosti mišića za govor (jezika. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. bog. ana-morphosis preobražaj. zamenjuje. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. anarhista) (grč. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. anarhičan. disharmonija. iskašljavanje. — videćeš šta će ti biti. anaplerotičan (grč. anandrija (grč. anartrija (grč. apa. ana-neosis) podmlañivanje. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. grla. up. koji pripada sećanju. nedostatak (ili: nemanje) udova. anaplastična sredstva med. ananeozija (grč. anarhičan. ana-plasso preobrazim. anaptiksis (grč. arthron) 2. charmom'a) kuz. prećutkivanje završne rečenice. ned. an-anthes) bog. nemuževnost. arthron) bezudnik. nepriznavanje autoriteta. . anantapodoton (grč. anartros (grč. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. nameštanje slomljenih kostiju. anarchia) bezvlašće. anamorfoza (grč. samovolja. koji nema prašnič-kih niti. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. osnivači su Prudon.: Ako li ne učiniš. anaptoza (grč. južnoamerička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. ap-. ana-pler66 ispunim) pl. ananassa sativa) vot. bog. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. ispljuvanje. lica kao posledica moždane kaplje. arche vlast) bezvlaće. anarmonija (grč. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. anaprozelit (grč. proširenost krvnih sudova.). ždrela. kukavičluk. apa. anapetija (grč. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. anarea (grč. 1. anamnesis sećanje) fil. aiantičan (grč. progresivne i bulbarne paralize). med. koji ne cveta. koji je ponovo zadobijen za nešto. anamnestična sredstva med. odmor. anamnestika (grč. pamćenju. anarhizam (grč. uzimanje hrane po propisu. ostrag. anaplerosis) dopunjavanje. iske-žen. anapneuzija (grč. ananke nužnost. ana-ptyo ispljujem) med. malograñanska teorija za koju je karakteristične svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. natrag. nakazan. anarhističan. an arijer (fr. naopak. anamorfičan. arthron ud) med. rastenje mesa. sredstva koja pomažu disanje. obrnut daktil. anarhički anavlerotika (grč. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. i rukovo-deće uloge proleterske partije. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. anamorfotičan v. bez ikakvih obzira. plašljiv. ap-. anarhički (grč. v. nedisciplinovan. anandričan (grč. anaplastika (grč. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. koji dopunjuje. en arriere) nazad. jačanje pamćenja. anamnestičan (grč. razvoj) lingv. an-archos bez poglavara.

trljanje udova. anarchla bezvlašće. anatocistički. apa. anastrophe) ret. preklinjanje. anastomoza (grč. anatema esto (lat. anatomizirati. trepanacija.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatreza (grč." ana-temno rasecam) v. prevrtanje želuca. ned. obrt) ret. anatriptična sredstva. mesto „neki drugi čovek". otvaranje bušenjem. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. seismos trus. npr. anatripsologija (grč. anasarka (grč. anaspazis (grč. stoma) med. sredstva za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i dr. proučavati u tančine. anatole istok) istočni. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. anathema esto). ana-thymfasis) isparavanje. anathema) prokletstvo. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. raščlanjavati. anatripsis (grč. radi mirisa. ana-triptica pl. stigma) opt. med. stoma) pl. anatomizirati (grč. grč želuca. trljanjem. ana-trope preokret. anason (nlat. apa. med. tj. uglavničenje interesa. „drugi neki čovek". životinja i biljaka. koji je bez poremećaja u oštrini vida. isključiti iz crkve. neka je proklet! anatematizirati (grč. apa. ujediniti. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. tip. anarhoindividualizam (grč. archos. . ana-spao izvlačiti) med. češanje kože. umnožavanje. fotografski objektiv od naročito kombinovanog sočiva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). ana-stello suzbijam) pl. koji daje punu oštrinu slike. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anatropa (grč. anisum) rakija u koju je pomešan. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez učešća u političkoj borbi. anastaltika (grč. anaseizam (grč. jako povraćanje. ana-trepho) med. sredstva za zaustavljanje krvi. telegrafska. uskrsnuće. anastasis ustajanje) uskrsavanje. npr. spojiti. anastaza (grč. anastaltičan (grč. anatom (grč. rastavlja-ti na sastavne delove. lečenje trljanjem. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. stigma tačka) ont. anastomizirati (grč.isključenje iz crkve. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. anathematizo) prokleti. ana-temno rasecam) para-ti. stezanje želuca. menjanje mesta rečima. zelenašim) prav. u Makedoniji. naplaćivanje interesa na interes. apa. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i društva. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. do sitnica. anastatičan (grč. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. fig. koji zasušuje ranu. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. izvrtanje reči. okretanje. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. a-. sarx meso) ned. kao začin za hleb i opojna pića. dimljenje. apa. nlat. up. ana-tribo) med. razuñivati. anarhosindikalizam (grč. koji obnavlja. 2. anatematizirati. prenosim. koji podmlañuje. anaspazmija (grč. med. anaspazis. anatema (grč. anastigmatičan (grč. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anfstemi. ana-stello) koji zaustavlja krv. ušća. anatomirati (grč. anarhoidan (grč. prevrtanje. pr. kožna vodena bolest. prenosan. izvrtanje materice i mokraćne bešike. anatolijski (grč. sredstva za trljanje. eiods izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). istočnjački. oštrovid. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). naročito rakiju (anasonlija). prenop!enje. med. anatimijaza (grč. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi proučavanjem sastava sklopa tela »sivih bića. apa. baciti prokletstvo na koga ili što. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. osušen plod ana-sona. med. ozdravljenje. biljka iz porodice štitara. anastigmat (grč. anastatikćs) koji odvodi ono što je nezdravo. anatomija (grč. anatresis) med. anasonlija (nlat. bakroreza. v. a-. ana-tribo trljam. anatocizam (grč. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. apa. kletva. ustajanje iz bolesničke postelje. anisum) bog. podrigivanje. anastrofa (grč. 1. fig. lat. arche. anatrepsis (grč. stćma usta) sastaviti otvore. . anatomirati. med. tokizo dajem pod kamatu. zemljotres) geol. anatriptika (grč. anatemisati v. oporavljenje (rekonvalescencija). ana-spao) med. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. ana-tribo trljam) med. anaspazmija.

neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. angiografija (grč. en bloc) naveliko. brod i dr. angeion. anafrodizija (grč. angiom (grč. vrsta ženskog ogrtača. obaveza. zapaljenje vrata. Cezar na automobilu itd.angelos anñeo) bot. vežbanje i jačanje pluća i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. za ples. nepomična kriva na koju neka ravna pomična kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). opasan rak krvnih sudova. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. zalaganje. med. služba. pustinjak. angeion sud. za ples. an-aphroditos) med. apa. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. angeion. spasmos grč) med. anvoaje (fr. envers. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. neispunjene. . zapaljenje krvnih sudova. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u čovečjem telu. anahoret(a) (grč. pr. antiektazija (grč. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. Kosu reže ostarela majka.. gušobolje. anafora (grč. ćutu-re. odsekom. engleski muz. npr. pl. pektoralna angina. instrumeng sličan gitari. akgiostenoza (grč.) protiv volje sopstvenika u službu državi. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belančevine koja mu je ranije već jednom bila ubrizgana. ap-. nesavremenost. zauzimati se.: Kulu gradi crni Arapine. naročito krajnika. angeion. omot. poremećaj u čulu pipanja. voj. neko plaćanje itd. npr. angarirati (lat. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. usamljenik. angina pectoris) med. anahronizam (grč. angelika (grč. uzeti u službu. sperma seme) bot. npr. neispisano mesto za cifre na novčanim uputnicama. grč krvnih sudova. oboljenje živaca krvnih sudova. pogodba. anafrodizijaka (grč. — Kosu reže pa vinograd veže (up. angiosarkom (grč. inversus) naličje. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. stupanje u službu. angeion sud. angažirati. ono što je u protivnosti sa hronologijom. ap-. angiitis (grč. enversins) trg. navesti. anaphora) poet. proširenje krvnih sudova. zaštićavanje) ned. uplesti se u borbu. natraške. angeion sud. jaki bolovi u oblasti srca. pr. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. elektroforeza. pustiti se. angeion. kuz. angina (lat. zastarelost. otvoreno. angiospermije (grč. dogañaja. angaria) kuluk. kola. zapleten u borbu. zalagati se (za kota ili što). datuma. angioteničan (grč. angažovati. angejologija. envoye) izaslanik. anaphonesis) med. obaveznost. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. ap-. onaj koji nije sposoban da oplodi. angiospasmus (grč. ektasis pastezanje) med. anafrodit (grč. kulučenje. ucelo. sudar. jedno na drugo. angiografija. pogañati.. zaostalost. angarijapija (nlat. ned. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. a l'envers) naopako. otpravnik poslova. uzano spoljno utvrñenje. obećati. engager) obavezati. angažirati se zauzeti se. voj. vremenska poremećenost. poslanik drugog reda. anñeoski koren. astr. phylaxis čuvanje.anafija 46 angioteničan anafija (grč. angiopatija (grč. angaria) uzeti u kuluk. angeion. topovi u Kosovskoj bici. sukob. blanko žiro. najmiti. karp6s plod) bot. angina pektoris (lat. krvni sud) med. neuron živac) med. angarija (lat. obvezati na besplatan rad za državu. a l'anver (fr. an blok (fr. pogoditi. davanje u zalog. sredstva za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona i prohteva. pathos bol) med. pojavljivanje znakova na nebu. nisko utvrñeno. angiokarp (grč. uzeti u kuluk. angažovan (fr. anachronismos) pogreška u računanju vremena. enveloppe) zavoj. angažirati (fr. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. voj. angeion. sarx meso) med. koji se obećao. obavezati obećanjem. skloniti koga našto. anahronističan. uzan) med. čarka. upustiti se u nepggo. anahoretski. angere suziti. anversen (fr. an blan (fr. grub vuneni serž. stesniti) med. logia nauka) fiziol. lat. stenos tesan. opis krvnih sudova. angažman (fr. engagement) obvezivanje. redovna dužnost. engager) obavezan. anafilaksija (grč. angeion. . grapho pišem) fiziol. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova. en blanc) trg. angeion. stezanje grudi. „iznošenje spreda". boj. angažovati v. angitis. npr. na naličje. anvelopa (fr. anafoneza (grč. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. angeion) med. epifora). praćeni smrtnim strahom. antologija (grč. ponavljanje istih reči u početku rečenice ili rečeničnih delova npr. za ratne svrhe. v. po-buditi. — Kulu gradi od dvadest tavana. anaforeza v. anvsr (fr. arće pipanje) ned. brodova i dr. nagovoriti. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. skrivenosemenjače. angeion. isposnik. najmljivanje. mag. koji je uzet u službu. jedan registar na orguljama. založiti se. angioneuroza (grč.

grč. grč. Anglia. hrabrost. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. andare ići. androginija (grč. andante) muz. angostura-kora. andros) pl. naviše. protestanske crkve. ugao. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u njemu. andros) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek-muškarac. anglofob (lat. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. andante (ital. genos roñenje) v. grč. andarini) pl. andros čovek. angster (ital. nesreća. angusta) muz. angeion. andosirati (fr. jezika itd. anglicizam (nlat. dronjci. anglaiser) potkusiti konju rep.(grč. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. onaj koji mrzi Engleze. anglist (lat. andramolje (grč. jad) ñavo. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. angustura-kora. prenos menice. prnje. andrak (pere. rasploñavanje ljudskog roda. endosser) trg. andana) niz brodova povezanih u luci. jedan registar na orguljama. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. angoscioso) ran. naročito prvog čoveka. andro. anglofobija (lat. napravljen u čovečjem obliku. gde je pronañen). glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). andrologija (grč. ancrogenija (grč. trg. androgin (grč. poengležavati. Anglia. oploñenje muškoga gameta ženskim. angulus) ugao. uškopljenik. angošjozo. osobenost engleskog jezika.angiotomija angiotomija (grč. andarini (ital. grč. apeg. hermafroditizam. naveliko. do tančina. angularis) uglast. an detaj (fr. semenjem mišića spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. kao imenica: komad u laganom tempu. lithos kamen) pl. sečenje. an gro (fr. pokretan čovečji lik. angliciser) poengleziti. bolno. gone rañanje) stvaranje čoveka. nauka koja se bavi proučavanjem bolesti svoj- . iscrpio. apeg. apeg. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. android (grč. angularan (lat. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. apeg. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. anglicizirati (fr. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. angosciosamente) muz. tj. okamenjene ljudske kosti. apeg. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. deo jedne fuge. andro-gynos) dvospolnik. na kvantum. angiitis. andragathia) muževnost. uglavnom (ispričati nešto). andrek tuga. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. anglofil (nlat. apeg. eidos) sličan čoveku. operacija krvnih sudova. anglomavija (nlat. angeion) med. engleza (fr. dvospolac. apeg. androgonija. endossement) trg. oikion kuća. angošjozamente (ital. rogljast. anguistara. angostura-kora v. nazvane po gradu Angostura. muz. anglizirati (fr. kao u hodu. Anglia. andantino (ital. umereno. hermafrodit. brižno. an gro). kut. adrogenija. Anglia. episkopalna crkva. nesreća. angitis (grč. ženskonja. eidos lik) veštački napravljen. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. en ñetail) potanko. malo laganije. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. apeg. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. andros. šonja. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. geol. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. kephale glava) min. andreceum (grč. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). drangulije. angulus. v. anglikanac pripadnik anglikan-ske. andristi (grč. androgonija (grč. muž. Anglia. apeg. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. andana (ital. opširno. logi'a nauka) med. angustacija (lat. phćbos strah. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. vrlina. angulus (lat. do sitnica. andamento) hod. angloman (nlat. anglikan. skup svih prašnike u cvetu. apeg. andamento (ital. andezit min. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. androliti (grč. nevolja. podrobno. vrag. androkefaloid (grč. stanište) bog. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. ćoškast. čestitost. gyne žena) dvospol-nost. androgamija (grč. angošjozo (ital. namalo (supr. andaluzit min. lagano. fil. andragatija (grč. gamos brak) biol. andantino) muz. temno režim) med. kulture. slabić. grč. v. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. andosman (fr. angustrum) visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim grlićem. apeg. apeg. en groš) trg. pečalno. androidan (grč. potpis menice na poleñini. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. nlat. zlo. avgusta (lat.

phonos ubistvo. još nije objavljen. apeg. temno sečem) znat. anemofilan (grč. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. ergon delo) med. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. androfob (grč.) muški spolni hormon. anemos. androfag (grč. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. slab. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. biljke kod kojih vetar. a-. fig. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. . a-. apeg. metron) merenje. vidim) vetrokaz. gamos brak) bog. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. anemos. anemos. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. anemopatija (grč. kod kolere. nauka o beskrvnim operacijama. androsteron (grč. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. pustinje. anemograf. aneksionist(a) (lat. odnosno vetra.). metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. beskrvnost. pripajanje. nova i kratka priča. npr. anemija (grč. anemo. apeg. haima. lit. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. anegertika (grč. veština merenja brzine i jačine vetra. anemobarometar (grč. tj. statos postavljen) ureñaj za raspršivanje struje vazduha. anekdotos neizdan) 1. Tragedije od Euripida i Rasina. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. pripojiti. anemos. Andromache) mit. lečenje vazduhom. annexus) zavisan. anemologija (grč. popuštanje. anematoza (grč. pridružiti. aneks (lat. an-energeia) neradnost. nesposoban za život. baino idem) igrač na konopcu. šaljivo: krasti. tj. androtomija (grč. anemos. anemos. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. astr. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). aneksije (lat. andromolje v. barys težak. sečenje čoveka. nastavak. malokrvnost. gamos) pl. androfobija (grč. annexus) prilog. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemidrija (grč. aneksan (lat.ne. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. ma iz kog razloga. naljutivši bogove. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. vezan za. prinadležnost. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. šaljiva ili duhovita pričice. anemometrograf (grč. npr. spasao je Persej. prevrtač. haima. ukrasti. anemos. phobos) strah od ljudi. tromost.) mit. anñeo (grč. anemogaman (grč. anenergija (grč. npr. phobos strah. anemobat (grč. upaljenost »sene za muškarcima. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. a-.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). spis koji. anemogamne biljke. anemos. močvari itd. skopeo gledam. androfonomanija (grč. anemometrija (grč. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. vetromer. mati Astijanaksova. božji glasnik. bog. a-. antropofag. koji se plaši ljudi. strujanja vazduha. polubožansko biće. olakšavanje. utelo-vljavati. grapho) v. pathos bol) med. lenjost. odnosno meri. angelos vesnik) teol. ap. anemos. bled. od muškaraca. anemoskop (grč. up. haima) beskrvan. pridodan. metali). phflos) biol. anemografija (grč. ili je namerno zadržan od štampanja. anesis) med. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. andro-phagos) ljudožder. anemograf (grč. anegdota (grč. hydor voda) med. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. oploñavanje). sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anemičan (grč. metron. nimfomanija. sve što je dodano ili vezano za nešto. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. metron mera) sprava koja pokazuje. Andromaha (grč. anemos. a-. aneza (grč. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. bolesti. haima) med. pri-svojiti. 2. annexio) prisajedinjenje. annectere) prisajediniti. phflos prijatelj) bog. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. dodatak. anemogame (grč. oskudica u snazi. muškaraca. aneklogist(a) (grč. Andromeda (grč. logfa nauka) nauka o vetrovima. anemostat (grč. andramolje. slabljenje. anematurgija (grč. proučavanje vetrova. ap-. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. haima krv) med. anektirati (lat. anemos. andromanija (grč. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. jačinu vetra. anelektričan (grč. anekumena (grč. pridruženje. sporedan. apeg. anemometar (grč. a-. malokrvan. elektron ćilibar) fiz. mama strast) med. anemofilija (grč. pripremni. anemos. anemos. anemos. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. uteloviti. žrtvovana je morskom čudovištu. anemos. utelovljenje.(grč.

bezbolan. anepitimija (grč. animalizam (lat. uzrujanost. blos život) bial. zadušnice. isos. duša sveta. enjeu. kristalni. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. an-nil) hem. jaja itd. animalis) životinjska priroda. grapho pišem) spis koji nema naslova. jeu) ulog u igri. fig. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (grč. nejednako lučenje mokraće. isos. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. koji je bez bola. animalizirati (nlat. med. reč. anestetika (grč. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. a-. a-. anestezirati (grč. ne jednakost zenica. ap-. aromatič-no ulje. aeg vazduh. logos. an ženeral (fr. animal (lat. en general) uopšte. u organima za varenje hrane. benzidam. supr. anizohromija (grč. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. anestezije (grč. anizotropan (grč. bapska starost. ap-. anilitas) bapskost. med. anni currentis). nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. epi na. tupoglavost. trovanje anili-nom. kao islandski kristal). uroñeni nedostatak mozga. ap-. epithymia požuda) psih. energija (grč. aiereza (grč. aneretizija (grč. govor) med. kore zenica) med. bapsko ponašanje. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoličkoj crkvi. anhidrija. enjambement) poet. anilin (arap. anizurija (grč. ap. učiniti neosetljivim. anima (lat. ani-malna hrana meso. anilis) bapski. nepažljiv. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). općenito. anilan (lat. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima (česta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). anil) bog. fig. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. enkephalos mozak) ned. godišnja proslava. ravnodušnost. an-nil. anže (fr. živi stvor. dobiva se od indigo-biljke (anil). a-. anima mundi (lat. neros tečan) fiz. aerobni. ops vid) med. opiti. . nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. u gotovu. erethfzo) 2. apa na. u materije živog tela. ap-. supr. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anspija (grč. a-. aneurija (grč. isos. a-. aniverzarija (lat. od koje se dobiva anilin. najčešće. erythros crven. aneritropsija (grč. prelaženje. životinja. nejednaka veličina listova na istoj grani. isos. an espes (fr. animalisare) zool. anestetičan (grč. animal) živo biće. anilinske boje. poži-votinjiti. isos. nesposobnost govorenja. v. šp. chroma boja) med. indigo biljka u Indiji. anepigraf (grč. anenkefalos (grč. ergon delo) med. med. tzv. svisveti. grañu. an-aisthesfa) med. phyllon list) bog. anidroza (grč. anilitet (lat. uzbuñenost. slabost (ili: malaksalost) živaca. anizokorija (grč. erethfzo dražim) 1. neuron živac) med. uzbuñenje. anervičan. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. isos. idros znoj) med. animalis) životinjski. anima-rum dijes (lat. neosetljivost prema bolu. koji »sivi u sredini bez kiseonika. poživotinjivati. bezbojno. metron. mleko. anima mundi) fil. a. neosetljiv. anaistheteo ne osećam) med. nemoća. ap-. poživotinjenje. anaisthesia. aneroid (grč. animalia) pl. od koga se spravljaju razne lepe boje. pomen i dr.ne. ansrvija (nlat. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti.TeKyhe. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. anervia) ned. ap-. anydria) v. nesposobnost jednog čula da primi čulne nadražaje. kijanol. anilizam (arap. ano kurente. ap-. anizometričan (grč.ne. anairesis) ret. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. tupoglav. anesteziolog (grč. način ishranjivanja tela. animalan (lat. aneorobni (grč. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. anaerobni.aienkefalija avenkefalija (grč.: vegetabilije. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anizeta (fr. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. nakaza roñena bez mozga. anil (arap. a-. uzetost. anniversarium) godišnjica. anžambman (fr. anima) duša. rasejan. anestezacija (grč. liker od anisa (onajsaž). slabost. en espece) trg. enkephalos) med. epos reč) med. ap-. i'sos jednak. tromost žila. ani kurentis (lat. uron mokraća) med. anizometropija (grč. fig. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazličan (kristali. a-. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. aneretizija (grč. an-nil) med. animalije (lat. anisette) rakija začinjena ani-som. metron mera) neravnomeran. a-. a-. u zvečećem novcu. jela od mesa. nemaran. anaistheteo ne osećam) med. životinjska tela. obično. duh. brz oko) med. animalizacija (nlat. anizofilija (grč. anaistheteo) pl. ove godine.

ukočenost i sraslost zglobova. anlaser (nem. zool. živost. animalitas) životinjstvo. ispitati. zemljište koje zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. animoznost. nedostatak dužice u oku. animacija (lat. vera u duhove. apsoga) muz. namera nanošenja uvrede. opovrgavanje. ukidanje. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). vatrenost. animozitet (lat. lenger. s predumišljajem. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. pimpinella anisum) bog. pustiti u rad. anker (lat. kod crtanog filma oživljavanje slika. znat. animus nocendi (lat. zagrejati. ogorčenost. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. ankvizicija (lat. još jednom. ispitivati činjenice o nečemu. animus (lat. enclave) prav. podbadati. anni praeteriti) v. animo (lat. ankvirirati (lat. osećanje. srce. metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. da je živo (kod primitivnih naroda). veoma čvrst i otporan bokser. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). anquisitio) prav. anketa (lat. animalculum životinjice) pl. samopouzdan^. anquirere) prav. žestina. encrier) divit. opovrgavanje. ankrije (fr. o živiti. animatizam (lat. tražiti (ili: predlagati) kaznu. karakter. ogorčen. animus nocendi) prav. animalculum) zool. ljutnja. uno animo (lat. opovrći. hrabro. animozo (ital. ponovo. namera pričinjavanja štete. ani prezentis (lat. mikroskopske životinjice. staro učenje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. aniridija (grč. fiz. mržnja. glossa jezik) med. 3. animosus) strastvenost. razdražen. odvažnost. ankylos kriv) med. avimato (ital. inquestia. av>on (grč. podstaknuti. tip. annihilare) poništiti. ap-. anihilacija (nlat. anni futuri) iduće. raz-draženost. nazor. grč. avkora (ital. životinjska priroda. mišići opružači ruke. tj. metron mera) sprava za merenje krivine. animus duh. ankylos kriv. ankon lakat) pl. ani preteriti (lat. živahno. anihilirati (lat. anklav(a) (fr. ankoneji (grč.: katjon. rezervoar na mašini za štamparsku boju. fr. apsoga. povesti sudsku istragu. nakana. animoznost (lat. encaisseur) sp. ljutina. sanduče za boje. anima) fil. animus ivjurandi (lat. animus) duh. namera. mišljenje. žestina. ankeser (fr. animalkulisti (nlat. naredne godine. odluka i sl. biljka čiji se plod upotrebljava kao začin. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. onajs. animosus. 50 anlaser ani precedentis (lat. složno. animosus strastan) ozlojeñen. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili čemu. ankyra) brod. izvršiti anketu. supr. pobudi-ti. davanje duše. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. mastionica. oduševiti. obodriti. animozan (lat.animalist(a) animalist(a) (lat. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. predlaganje kazne. srdžba. istraživati. pristalica ani-mizma. duša. animist(a) (lat. animoso) muz. srčano. animalcula životinjice) pl. enqueter) vršiti. svest. anis (lat. ankiloza (grč. fr. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obrće u magnetnom polju. animalitet (nlat. 1. 2. oživljenje. oživljeno. oduševljeno. iris dužica) med. ipo animo) jednodušno. animare) dati dušu ili duh. animalkula (nlat. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. ankiloglosa (grč. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . ukinuti. animirati (lat. duša) fil. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. anketirati (fr. živahno. srdit. anni praecedentis) prošle godine. poruge. duša) prav. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. vlada ili neka ustanova. ani futuri (lat. kotva. animizam (lat. ankilometar (grč. animosite) v. ani precedentis. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. annihilatio) poništa-vanje. Anlasser) teh. ankylos kriv. podstrekavati. anienai peti se. životna svežina. animalkulizam (lat. u nameri. anima duh. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. animatio) oživljavanje. neprijateljski. anni praesentis) ove godine. delimična ili potpuna sraslost jezika. anlassen puštati u rad. animus injurandi) prav. anima to) muz.

odstupanje od pravila ili zakona. anomizam (grč. ap-. genesis postanak) smanjenje. anonymos) bezimen. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. obznaniti. bezbol-nost. ñuture. svi zajedno. annuntiare) oglasiti.: katgen. astr. anomalologija (grč. koji odstupa od pravila. norma pravilo) nepravilan. anormalan (grč. anogev (grč. žitni. . anonimno društvo trg. anomalan (grč. anomfa) bezakonje. tj. anomalos nepravilan. anopheles beskoristan. nćmos zakon) v. anonimitet (nlat. en miniature) u malom. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. objašnjenje. avotacija (lat. logia) nauka koja se bavi proučavanjem anorganske. anonsa (fr. ap-. objavljivati. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anomalija (grč. oštar. organon. škodljiv) med. nepravilnost u kretanju planete. anorhija (grč. starter. koji odstupa od pravila. anorganizam (grč. adnotirati. anvarija (grč. nepoznat. anomalon. a-. slepilo. mrtav. u maloj srazmeri. običaja. appopseg. omos sličan. obznana. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. akcionarsko. anonimnost (grč. anorgavografija (grč.: katoda. nepotpisati. skupa. ano ante Hristum (lat. anlevaža (fr. ap-. anonarni zakoni. agšo) godine. žudnja) nemanje apetita. anoksija (grč. neobuzdanost. anosmi'a) med. ap-. odyne bol) ned. nezakonitost. an minijatir (fr. gignomai postati) ar. tal. sisari koji nemaju zuba. ovarium jajnik) med.: Tišina je postala još tiša. anovimus (nlat. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. obla-godariti. popis zaplenjenih stvari. nepravilan. ap-. orchis mudo) bezmudost. anonaran (lat. stavljanje jedne pored druge dveju reči koje glase jednako ili slično. anonsirati (fr. an-odos uzlaz. anorganognozija (grč. anomija (grč. obznanjivati. objaviti. zool. nemanje očiju. deoničarsko društvo. neobičan. protivan pravilu. npr. organon) neživ. u kapitalizmu bezimeno. adnotacija. u gomili. koji ne ulazi u sastav organskih tela. avosmija (grč. apodinum) med. anomeomerija (grč. oglašavati. apo naviše. anotirati (lat. nepravilni glagol. a-. antinomizam. anorgavologija (grč. en masse) u masi. annotatio) napomena. objava. up. anoftalmija (grč. koji je bez života. a imaju različito značenje. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. po-zitivni pol. anomalia) (nepravilnost. lat. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. odyne bol. naročito minerala. ap. anorganski (grč. nepoznatost. organon) neživa ili mrtva priroda. oreksis želja. ap-. a. ap-. paronoma-zija. nemanje poroñajnih bolova. opisivanje kamenja. smanjen. ap. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. annominatio) ret. protivan pravilu.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. anomalistički (grč. istovr-san. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). avofeles (grč. bez potpisa. namerno izjednačavanje reči. anonimnost. plemićku titulu. nlat. anomalos) nepravilan. ano (lat. ariomos) nezakonit. neuredan. elektroda. eruptivne stene. annonarius žitni) koji se tiče prometa i dobijanja žita. anorganogenija (grč. zakona. nepotpisan. lat. annonce) oglas. beleška. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. an mas (fr. anodinija (grč. npr. ap-. nlat. hen. anodija (grč. mrtve prirode. nedostatak volje za jelo. uroñeni nedostatak jajnika. put kojim električna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). supr. anomičan (grč. neredovnost. annotare) v. ennoblir) dati plem-stvo. zločinački. odus) pl. anno ante Christum) godine pre Hrista. koji odstupa od pravila. ap-. oplemeniti. anomaloi (grč. ap-. anoniman (grč. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. u godini. anoblirati (fr. anoblir. organon. radi prenošenja na novo platno. naročito uživanje u jelu. organon.bez. pre Hristova roñenja. neslikovan način govora. anonymus) nepoznati. put naviše) fiz. supr. logia) gram. anonymos) bezimenost. anodinum (grč. tj. nauka o nepravilnostima u jeziku. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anogena metamorfoza kol. anoreksija (grč. anodonti (grč. anomalon) gran. anomalos) neredovan. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. primedba. izuzet-nost. anodia) nevezan. neobičnost. anoda (grč. ophthalmos oko) med. anonymitas) v. anonimitet. ap-. nastao bez dejstva životnih sila. grapho pišem) nauka o kamenju. ap bez oksys kiseo. ćrganon. up.

entablement) apx. anteactum) ranije delo. plesso) koji služi kao lek protiv srčane kapi. koji se nalazi u toku trudnoće. apo-didomi predati. entente) sloga. cvetanje. ispred. boriti se protiv koga ili čega. antafroditičan (grč. anteza (grč. antelokvijum (lat. koji leži na Južnom polu. u profilu. antf. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. 2. lat acidum kiselina) pl. antl. u silose. anti. anaklasis uzvijanje) ret. antalgika (grč. diluvium potop) pl. opšivnica pod krovom. enceinte) voj. koji leči zglobobolju. ponovan napad groznice. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. npr. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). anti. antastmatičan (grč.• govor. prvenstveno pravo prvoroñenog deteta. ante. antarktikos južni) geogr. predbračni. natalis koji se tiče roñenja) ked. pervaz na vrhu stuba. antemeridijanski (lat. ante-ludium) predigra. napred. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. antemeridlanus) prepodnevni. ante. anteludij(um) (lat. doba cvetanja. ant-. ant. diluvium potop) pretpotopni. anti. antediluvijumski (lat. anthemion) cvet. Velika antanta savez Rusije. pretpotopni ljudi. sklad. arktos sever. ante. sloga. apo. antacida (grč. delanje u suprotnom smislu. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili nečim. silo. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antablman (fr. . anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. antagonizam (grč. antarktikos) geogr. sredstva protiv zglobobolje. skup. plesso udaram) pl. umanjuje bol. anti. trve-nje. ansambl (fr. anthe cvet) bog. antidatirati. bedem. dodavanje pouke. antagonizam). nasip. obim. tj. anti. antanaklaza (grč. spoljašnji delovi jedne tvrñave. ante. utrapljavanje voća i povrća. ante. suparništvo. ante. lov. antena™ ju m (lat. pojas nekog utvrñenja. pradeda. borba. koji služi kao lek protiv sipnje. taj čovek je nikakav čovek. antena (lat. ansilaža (fr. neprijateljstvo. antapoplektičan (grč. en pate) u obliku testa ili kate. ante (lat. antenat (lat. antelogijum (lat. anteniforman (nlat. antenupciJalni (lat. pipak kod insekata. antagonistes) protivnik. zajednica. antenatalni (lat. ante) predl. anteakt (lat. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. raditi u suprotnom pravcu. ante dijem (lat. antalgičan (grč. pre suñenog dana. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. suparnik. grč. pretporoñajni. natus roñen) prvoroñeni. antennif ormis) u obliku pipaka. izneti.(grč. antartritičan (grč.: postdiluvijumski. en passant) u prolasku. izložiti) poet. predak. anti. med. an profil (fr. sredstva protiv srčane kapi. naravoučenija. slaganje. an-ago uzvodim) ret. ned. uzgredno. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. ranije. antapodoza (grč.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (grč. ked. med. antapoplektika (grč. antartritika (grč. antatrofičan (grč. koji leži nasuprot Severnom polu. kao pipci. antagonismos opreka) oprečnost. antenagium) prav. antagonizirati (grč. an pat (fr. stubovi sa obe strane vrata) 1. suprotnost. ensemble) celina. antemion (grč. raniji čin. algos) koji ublažuje. entendre. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. pre. anti. takmac. radi čuvanja. mimogred. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. enceindre. arthron zglob) pl. up. suprotna težnja. antanta (fr. loquor govorim) predgovor. priči. logos govor) pred. južni. antanagota (grč. antediluvijumci (lat. antenna motka za koju se vezuju jedra. anti. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. anti. sredstva protiv kiseline. uzgred. opkoljavanje divljači. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. protivnost. antl. antarktičan (grč. pravo nekoga da prvi govori. apo. sporazum. ante. savez (izmeñu država). atrophos nehranjen) ked. ansambl-partija kuz. naročito protiv kiseline u želucu. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. pužast zavijutak na jonskim stubovima. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. ante diem) pre vremena. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. arh. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. antagonist(a) (grč. ansent (fr. en profil) sa strane. pred. bojene materije. Čehoslovačke i Rumunije. anti. npr. algos bol) pl. an pasan (fr. antenuptialis) predsvadbeni. asthma) med. ned. antedatirati (lat. supr. anti. gledan sa strane. sredstva za ublažavanje bola. ant-angomzomai boriti se protiv.

raniji život. antestirati (lat. nea. Venus boginja ljubavi. fil. koji ubija. bfos život) supstanca biološkog porekla koja sprečava razvijanje nekih klica i ubija ih. antiaristokrat (fč. adijaforist. anthera) bat. antf. anti. streptomicin. arthron zglob) med. antf. muški spolni organ u bescvetnica. antialkoholičar (grč. ante-testari) prav. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antestari. antepozicija (nlat. anti. antecedirati (lat. anti. asthma sipnja) med. antibiotik (grč. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezičke pogreške. materice. prioritet. koji služi protiv zapaljenja zglobova. anteci (grč. geotr. antepileptičan (grč.anteokupacija anteokupacija (Lat. barbaros negrčki. antibiotički (grč. antefleksija (lat. antiadijaforist(a) (grč. ranije stvari. preticati. sredstva protiv ljubavi. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja nečega. dopretposlednji slog neke reči. anterioritas) prethod-nost. naročito ropstva. antf) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv. dati (ili: davati) prvenstvo. prethodnost. epileptikos). anti. prethoñenje. ići napred. anteponirati (lat. anteflexio) med. itd. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s dugačkim rukavima. učitelj. anteriora (lat. raniji dogañaji. pretpostaviti. anti. subjekt — predikat. anterioritet (nlat. antf. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antf. anterotika (grč. pretpostavljati. bfos život) koji je protiv života. antibahijus (grč. antivenerea (grč. prethodni slog. supr. antias krajnik) med. antf. anteoccupatio) rat. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pića. antestat (lat. antf. ant-erotikćs) pl. treći slog od kraja. a na suprotnim poluloptama Zemlje. arap. anterotična sredstva ned. pozivanje za svedoka. entari. tačka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. umesto. davanje prvenstva. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. up. v. oikos kuća) pl. antf. antecedentia) pl. antiasteničan (grč.: apeks. antiapeks (nlat. raniji život. gram. antivarvarus. ante-ponere) staviti ispred. barbaros) v. anterija (tur. antestacija (lat. antecedere) prethoditi. bat. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. barba-rizme ili varvarizme. koji služi protiv slabosti. savijenost napred. antiastmatičan (grč. antf. protivnik upotrebe stranih reči. antiborejski (grč. antf. ant-. antecedens (lat. palimbahijus. koji uništava život. antiartritičan (grč. spolna ljubav) pl. tzv. sredstva protiv spolnih. antecedens) prethodnik. antepenultima (lat. raniji dogañaj. antiastmatičan. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). prvenstvo u vremenu. ante Christum natum) pre Hristova roñenja. iza. anteridija (grč. antimaterija (grč. antf. antibarbarus (grč. antheros) pl. ante-cessor) prethodnik. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. snaga) med. prašnici. raniji odnos u nekoj stvari. med. pretpostav-ljanje. U antibioti-ke spadaju. antf. antere (grč. antepositio) stavljanje ispred. v. phylatto čuvam. antecedencija (nlat. anti i lat.: posteriores. npr. apa. prethodnici. anti. čistunac u pogledu jezika. antecedencije (lat. trezvenjak. antianfilaksija (grč. v. anteriores (lat. koji povećava životnu snagu. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. anteriores) pl. mesto. raniji dogañaji ili odnosi. putovoña. antecedentia) ono što prethodi. prostitucije itd. neprijatelj aristokra-tije. arap. anteriora) št. supr. penicilin. anti. preteći. diaphoros različit) protivnik moralne ravnodušnosti. sthenos ]anina. antivarvarus (grč. a-. antf. koji pomaže protiv padavice. Bakchios) poet. naročito: aureomicin. hloromicetin i dr. prošlost. antiaditis (grč. pored ostalih. veneričnih bolesti. boreios severni) okrenut prema severu. anterotika. med. antheros) bog. nadmašiti. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. branim) ned. antera (grč. 53 antivenerea antecesor (lat. preteča. aristokratos) protivnik plemstva. antiabolicionist(a) (grč. ante Hristum natum (lat. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. lat. antepenultima) gram. antestatus) prav. annexio) protivnik aneksije. areh) astr. prema. antestatio) prav. nadmašivati. a-. muški spolni delovi cveta. neosetljivost prema anafilaksiji. preci. prašnica. zapaljenje krajnika. antibarbarus.(grč. lat. . antianeksionist(a) (grč. lat. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce.

anapest. fig. umetnička retkost. med. protivotrov. lat. v. antiinkrustator (grč. ante-datirati. diabetes šećerna bolest. antiquarius) istraživalac i proučavalac starina. antiinokulist(a) (grč. kakos rñav. antidramatičan (grč. uspravna latinska slova (supr. antikvarnica (lat. antiemetičan (grč. angina (lat. starodrevnost. proglasiti nešto zastarelim. anti. antiquare) zastareti. lat. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladajućem domu. datum) v. anti. stari svet. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. pravac koji polazi od date reči. starinski. epilepsfa) pl. starinar. eu. antikvizirati (lat. stare. antiepileptika (grč. čime se dobivaju snažnija dejstva. emeo) med. anti. avtigen (grč. umnim procesima koji prate jezičku realizaciju. anti. incrustare dobiti koru) aparat koji čuva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. antidaktilos (grč. anti. daktylos prst) četr. sredstvo. eksis svojstvo. anti. antidemokratski (grč. protivsred-stvo. kvasac) hem. antikategorija (grč. raditi prema antičkim uzorima. prikazivanje nekog dogañaja ili stvari od strane protivnika. med. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. antikvaran (lat. med. kupac i prodavac starina. anti. truo) med. anti. stanje) med. diabaino prolazim) med. anti. umetnost i va-spitni ideal starih klasičnih naroda. zakon. sredstvo protiv bola. poznavalac starina i starih spomenika. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. platinski lim kod Rendgenovog aparata. antidinastičan (grč. anti. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. diexeimi prikazivati. upotrebljavao antikvarijat (lat. antikahektičan (grč. antidizenterika (grč. anti dynastes vladar. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. antički. Grka i Rimljana. lat. nagrada. . anti. stara ili zastarela ureñenja i sl. odbaciti. up. anteme-tika. cariosus kvaran. antiqua) staro pismo. anti. protivtužba. anti. dolor bol) med. antikva (lat. antidiegeza (grč. antikariozan (grč. fig. starinski. nastaje metamorfozom ampfibola. dysenterikos srdoboljan) pl. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antikatolički (grč. anti. lat. antiquarius) stari. antimentalisme) lingv. latini-ca. antimentalizam (fr. antidoton) ned. up. dine. sredstva protiv padavice. antikvus (lat. antikvar (lat. antidolorozum (grč. antikataralije (grč. antidoton (grč. anti. antidoron (grč. kulture. sredstvo koje sprečava vrenje. antiquus) ugledati se na stare. farmakopeja. kod nas ga ima u Fruškoj gori. izneti) ret. u grčkoj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posvećenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. vrtlog. pr. podražavati ukus starih. anti. antikankroza (grč.). protiv demokra tije. lekovi koji služe protiv proliva. up. anti. antiquus stari) kultura i filozofija klasične starine. antizimotikum (grč. utuk. predmet stare umetnosti. sredstvo protiv povraćanja. diegeza. lat. dogañaj ili stvar posmatrana s protivničke strane. neprijatelj Francuza (jezika. antidinična sredstva. anti. emćo) koji suzbija nagon za povraćanjem. Gallus) protivnik. antikvirati (lat. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. sredstva protiv povraćanja. antidatirati (grč. kathodos put na niže) fiz. antiepileptičan. jezičko ostvarenje. antidijabetikum (grč. antikvus antieutanazist(a) (grč. kurziv). stari vek. antiemetici (grč. med. katholikos) koji je protiv katoličke vere. proglasiti za zastarelo. antikatoda (grč. lek protiv šećerne bolesti. starovremenski. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetničkih predmeta. antidotarij(um) (grč. anti. epilepsija. sredstva protiv nesvestice. politike itd. lek protiv čega. anti. pelco-vanja. anti. vrsta tamnozelenog serpentina. sapseg rak) pl. lat. anti. polovan. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo čoveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. anti. tip. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. npr. lat. med. antiquus) stari. anti. anti.54 avtigal (grč. ne vodeći računa o mentalnim. med. antiseptikum. antikvitet (lat. anti. antiemetika (grč. emeo povraćam) pl. doron dar) uzdarje. antiquitas) starina. katarroos stakanje) pl. anti-kategoreo) prav. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. sredstva protiv bolesti raka. antidinika (grč. sredstva protiv kašlja. koji služi kao sredstvo za popravku rñavih sokova što izazivaju slabljenje. zyme kiselo testo. okretanje) pl. antiquus stari) trgovina starim knjigama.

. anti. anti. antilogia) protivrečnost. anti. antinomazija (grč. pozitivizam u lingvistici. supr. anti. npr. antimonarhičan (grč. klimax stepenice." antiklinala (grč. lyssa pseće besnilo) pl. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. lat. antinarkotika (grč. upotreba osobnog imena mesto vrste. nlat. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. nenarodni. koji služi protiv kuge. atomska masa 121. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. pisma čija se. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). anti. npr. nephrćs bubreg) pl. umesto interesa na dug. loimos kuga) med. antimoralizam (grč. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. anti. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. lekovi protiv trbobol>e. antilemičan (grč. constitutio) protivnik ustava. krino) koji odgovara na kritiku. . jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). suar. protivkritika. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. protivnarodni. povijam) pl. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč.75. napad itd. mentalizam) lingv. nationalis). anti. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). antikosmetičan (grč. anti. antikonstitucionalan (grč. antimoralan (grč. anti. pobijanje. anti. u kolibi. krino sudim) odgovor na kritiku. protivan moralu. veliki smo svuda. lat. ukočenje) pl. protiv obamrlosti. lat. anti. metal srebrnobele boje. kolike trbobolja) pl med. odbrana. razmena) ret. antimaterija (grč. anti. v. protivkužni. antilegomena (grč. elemenat. redni broj 51. „Demosten" mesto „govornik". antikontagioza (grč. lethargfa dremež-nica. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. antilogikćs) nedosledan. sredstva protiv psećeg besnila. antiiefritika (grč. antilisa (grč. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. anti.: „Otkrovenje Jovanovo". convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. nlat. antimetalepsija (grč. med. u padati. narke ukočenost. anti. antimetabola (grč. koji služi protiv trzaja i grčeva. lat. anti. ned. anti. anti. lat. antikritičar (grč. anti. ali u protivnom smislu. militarisme) protivnost militarizmu. antikritika (grč. consti-tutio ustav) protivustavan. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. convulsivus grčevit) med. contagiosus prilepčiv. a ne živimo da jedemo". anti." antimilitarizam (grč. antimetalepsija. anti. spuštam se) kol. koji sprečava nastup krize (uticaj). antikonvulzivan (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne čestice — antičesti-ce. antimonium) mineral. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. znak Sb (stibium). antimovid (lat. anti. tj. moriš običaj) fil. pokret protiv rata i pripremanje za rat. važna njegova ruda. homolotumena. antimonium) hem. lat. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. odgovor na napade. lat. a ne živi da jedeš. moralis) koji je u opreci sa moralom. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). npr. antilopa (grč. antilego protivim se. anti. zamenjivanje jednog dela govora drugim. anthćlops) 3007. teol. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. antilogičan (grč. med. koji razvedrava raspoloženje. antikonstitucionist(a) (grč. anti. protuslovan. npr. pisac odbrane od napada. ali drugim redom. postupnost u izrazu) ret. sredstva. na prestolu. anti. originalnost osporava ili u koju se sumnja. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izmeñu dobra i zla. med. antikreza (grč. bolest spavanja) med. antikonvulzivan (grč. antimetabola. odbrana pred sudom. anti. antimentalizam (grč. meros deo) ret. metalepsis zamenjivanje. antimon (nlat. prigovor. anti. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. antimelanholičan (grč. sul-fid antimona.: „Ako smo veliki. dntinacionalan (grč. sinklinala. klinč naginjem se.: „Jedemo da živimo. antiletargičan (grč. fr. žida u stadima po toplijim kopnima. anti. mos. antikritičan (grč. antologija (grč. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". anti. zaravan) pl. med. npr. antikolika (grč. melancholikćs) koji razbija tugu. delovi Sv. anti. antimetateza (grč. onoma ime) zamenjivanje imena. kresis mešanje) prav. a padaju u suprotnim pravcima. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. sa logikom. anti. krino) pisac odgovora na kritiku.: „Jedi da živiš.-. antimerija (grč.

antipleuritika (grč. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. parasitos gotovan) pl. antipus) sasvim suprotan. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. nije apsolutni izvor saznanja. pyr) ned. pyr vatra) pl. dvoumica) fil.: „Svet ima svoj početak u vremenu. psyche duša) fil. med. političkom i duhovnom životu. .avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (grč. anti. oprečan. teal. anti. antiparalelan (grč. protivnik. anti. antisemit-ski. rug) med. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. lat. fr. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. pleuron bok. pr. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih zakona. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizičkim sredstvima. a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza). anti. antipiretike (grč. glavobolje. supr. antirepublikanac (grč. lat. antisocijalan (grč. podos noga) čovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. pr. teal. anpšlatonska ljubav čulna. anti. anti. pneumon pluće) med. antiperistaza (grč. anti. npr. protivnožnik. antiracionalizam (grč. para-lyo) pl. parallelos. anti. antireumatičan (grč. anti. sredstvo protiv groznice. npr. anti. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. koji služi protiv zapaljenja pluća. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. ravnokraki trapez. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). scabies šuga) pl. royalisme). neslaganje sa trezvenim. skepsis nedoumica. anti. antirepublikanski. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. nemio. antipiretičan (grč. socialis društven) protivan društvenom poretku. groznice. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. antipapizam (grč. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. nlat. lat. koje se obično izražava jednim pitanjem. antisepsa (grč. teal. antiparalitika (grč. antirevolucionar (grč. lat. anti. sepsis trulež) med. antiseptikum (grč. geogr. anti. med. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. med lekovi protiv vatre. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anti. koji sprečava truljenje. koji služi protiv reumatizma. antiseptika. anti. plenus pun) fil. spolna ljubav. antiprotasis protivpred-log) ret. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. aspirin. anti. rebro) pl. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). groznicu. fil. antiskepticizam (grč.: simpatija. utuk. antiplenisti (grč. anti. anti. anomizam. Semiti. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. neslaganje sa trezvenim. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. onaj koji živi na suprotnoj tački prečnika Zemlje. med. shvatanje da razum. protivrečnost. ratio razum) fil. pus. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. antiparazitika (grč. anti. antipirin (grč. antirojalizam (grč. antipsihologizam (grč. patriotes) neprijatelj domovine. protivjevrejski pokret. odnosno čovečje mišljenje. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. septikos) med. antiprotaza (grč. anti. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci prečnika Zemlje. lat. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. antiskabioza (grč. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. antinomija (grč. antipatriot (grč. 2. antiseptičan (grč. odnosno čovečje mišljenje. antiracionalizam (grč. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. anti. anti. sredstva protiv šuge. suparnik. nemarenje. anti. gramma) geom. lat. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antipatija (grč. replika. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). antipi-rink dr. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. lat. nomos zakon) 1. sredstva protiv uzetosti (paralize). shvatanje da razum. anti. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. nije apsolutni izvor saznanja. antiparalelogram (grč. antipatičan (grč. protivnik revolucije. aatipneumoničan (grč. razumnim pravcem u proučavanju pitanja vere. pl. anti. reuma) med. antiparagraf (grč. anti. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. antipleuritičan. anti. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. nerodoljub. vatre. koji suzbija vatru. nesimpatičan. antipodan (grč.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. anti. ratio razum) fil. sepsis) heš.

antifonarij(um) grč. lekovi protiv zapaljenja. anti. anti.U. protivrečne. lat. pr. komandant neprijateljske vojske. antifraza (grč. pl. dveju težnji i sl. lekovi protiv groznice. antithesis suprotnost. antihektika (grč. antifebrilan (grč. lat. antiftizičan. anti. anti. zajednice. anti. v. phlox) pl. u smislu „vrlo ludo". lat. eidos izgled) farm. med. antihektičan. antiflogistika. up. antispastika. med. spastikos koji vuče. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. antipirin. anti. regnymi probijam) med. typos) otisak. anti. suprotno) 1. antiftizika (grč. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. tj.: „Ide ludo. ektikos jektičav) pl. stanovnici na istom podnevku. anti. sredstva koja ublažuju grčeve. sredstvo protiv groznice. spasmos) pl. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. anti. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je početkom VII v. antifebrilije (grč. nauka lat. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. antifon(a) (grč. teorija franc. anti. . npr.. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. v. / labudovi već bi poletjeli. antiflogističari (grč. prototip. skia senka) pl. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñene otrove. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. ned. progovara mudro". anthelmintika. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. oprečnost dvaju karaktera. otrov) med.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno strči u njemu. antithetikos) protivan. (Hasanaginica). takoñe: otpe-vanje. antiflogistika (grč. suprotan. sinteza. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. hek. antiflebotomist (grč. al' su labudovi? / Da je snijeg. 2. antihemoragičan (grč. anti. febris) farm. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. tuberkuloze. up. anti. prepis.: „To bi bilo vrlo pametno". antitypia protivudar. antispastika (grč. protivgroznični. besmislica. antiteza (grč. antistrateg (grč. ili kontrarna. pr. četvorosložna stopa u koje je prvi i četvrti slog kratak. hem. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. već bi okopnio. febris groznica) med. lat. oprečna). med. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. anti. haima krv. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. v. tome sečem) med. anti. antitoksin (grč. anti. antispast (grč. phone glas) otpev. toksine. febris) med. up. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. anteci. antispazmodika (grč. phthisis sušica) pl. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. antispastos vući na drugu stranu) metr. pristalice antiflogistike. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. med. anti. antitip (grč. sredstva protiv sušice. antistrofa (grč. 57 antihemoragičan. trzav) pl. thermos topao) pl. toxikon. 5. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. lat. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. antifermenti (grč. koji je u suprotnostima. odabrao papa Grgur Veliki. anti-strategos) zamenik vojskovoñe. anti. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. anti. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antitermika (grč. antispiritualizam (grč. anti. antifrizi (grč. a drugi i treći dug: U ------. koji ublažava zapaljenje ili vatru. 4. ljudi sa suprotnim senkama. anti. anti. antiflogističan hem. fermentum) med. npr. phlogos plamen) 1. eng. jektike. flogiston. loet. iskazivanje jedne misli pomoću dva suprotna pojma. 3. teza. protivnik ujedinjenja. antiunionist(a) (grč. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. geogr. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. ned. antifebrin (grč. sredstva protiv sušice. phleps žila. antihelmintika (grč. antiscii (grč. / nego šator age Hasan-age. otpev. med. phlox. elmis elmintos glista) pl. ove pesme su izvodili pevači ili narod za vreme mise. protivotrov. anti. freeze zamrzavati. antispektrologija (grč. spectrum avet. antitetičan (grč. thyreos štit. lat. antitireoidin (grč. med. antifonnja (grč.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. spiritus duh) fil. phone glas) logička protivrečnost. 2. logia. med. anti. antispazmodika. npr. ret. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. antiflogistika 1. pričina) naučio pobijanje verovanja u duhove i aveti. odboj) fil. antitipija (grč. anti. anti.

sprava za odreñivanje količine ugljenika. sredstva protiv navale krvi. geol. antos (grč. antišambrirati (fr. antonoar (fr. entr'acte) poz. hafma. antonimi (grč. lithos kamen) min. ret. lithos kamen) min. starovremenski. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. kružno kretanje) meteor. fig. odmor izmeñu činova. antografija (grč.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. lat. predujam na robu. rheo curim) lged. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. u. med. stablu itd. predujmljivati. anti. anticipando) unapred. entre. metron mera) hem. sotona. zool. anticus. ophthalmos oko) pl. anthrakćo pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. pre vremena. avtihipnotika (grč. levkasta rupa od eksplodirane mine. lažistina. antr (fr. odus zub. plodovima. besnilo itd. krečnjak obojen ugljenom. lat. anti. antonomasia drugi naziv) reg. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. govorni ukras. cholas utroba) pl. antologija (grč. hypnos san) pl. entonner. anthos. stanka. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. sredstva protiv očnih bolesti. oputa) lkngv. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. sinotši. antichambre) zadržavati se u predsoblju. kol. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. po starinskom ukusu. antiquus) stari. crni prišt. privremen prekid u nekom poslu. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. samo na suprotnim stranama polutara. algos bol) pl. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. hemoroida. u obliku predujma. ksanthos žut) hem. tvrd-mek i dr. antrakonit (grč. antorgastična sredstva med. anticipirati (lat. anthologia) branje cveća. toile. fig. antonimi. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). s tim da će se kasnije dokazati. antihreza (grč. naročito lirskih pesama. antr lu (fr. cvetnjak. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. kotlina. sredstva protiv zubobolje. starodrevni. v. ophthalmćs oko) pl. krasta. anti. prostrel. anti. preduzimati. živo biće) pl. pr. antoliti (grč. čekati prijem. avtiholerika (grč. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". anthos cvet. antotipoliti. antocijanini (grč. redak. zbirka na j lepšega. Ifthos kamen) pl. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. antozoe (grč. antoftalmika (grč. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antonimija (grč. unapred primiti (ili: primati). antrakometar (grč. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. npr. naročito na licu. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. antr-akt (fr. antraks (grč. cvat. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. anticipacija (lat. med. zoon životinja. kyklos krug. ned. antički (lat. civis grañanin) negrañanski. orgazam. anthrax. reči suprotne po značenju. anthos) cvet. anti. zlič. upotreba jednog vremena umesto drugog. ned. anti. anthos. vrtača. anti. 58 antr-akt antoksantin (grč. hresis upotreba) prav. anti. antihtoni (grč. . anticipaido (lat. chthon zemlja. anti. anti. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. usred. antrakolit.. geogr. anti. antrakoza (grč. cvetno žutilo. anticnklon (grč. koji služi kao lek protiv šuljeva. sredstva protiv očnih bolesti. antoliti. izmeñu. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. antikrist (grč. homonimi. anti. entonnoir) levak. protivgrañanski. antoftalmika (grč. anthrax. zbirka odabranih. koji potiče iz starog veka. fil. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. med. preduzeti. anthos cvet. antodoitalgika (grč. kyanos zatvorenoplav) hem. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). bezbožan čovek. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. sredstva protiv kolere. npr. entre nous) meñu nama. fig. leto-zima. počinka. preduj-miti. ned. ñavo. anthrax ugalj. listovima. činiti podvorenje starijim i moćnijim od sebe. odmor. nepomenik. anthos. travnjak. korali. naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. antotipoliti (grč. anti. u poverenju. antonomazija (grč. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. antrakolit (grč. tle) pl. starinski. antoalaža (fr. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. kol. žuta bojena materija koja se nalazi u cveću. antihronizam (grč. anthrax ugalj) med. osip. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. liig. dobar-rñav. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. oputa ime) pl. antišambr (fr. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. up. u četiri oka. npr. up. starog kova. antihipnotičan. v. anticivičan (grč. be-drenica. inter) meñu. med. up. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. typos otisak. anthos cvet. paronimi. lit-hos kamen) pl.

antropolatrija (grč. muški gamet kod biljaka. ulaženje. filozofije. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela.(grč. anthropos. o odnosima izmeñu čovečjih udova. ulazna soba. antropologizam (grč. tj. antropogenija (grč. antropogenetika v. antropomorf (grč. istorijskog i sociološkog. pojava glumca na pozornici. anthropos. antrkolon (fr. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. majmun sličan čoveku. antrpilastr. fiziologije. antropozofija (grč. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. antropizam (grč. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. glotta jezik) životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. entre nous) v. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. upadanje jednog glasa. antropomantija (grč. ukrpgganja. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. odstojanje izmeñu stubova. bios život. anthrax ugalj) hen. antropareskija (grč. avtr nu (fr. anthropos. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „čovek mera svih stvari". učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. muz. složen ugljenički vodonik. anthropos. antropogeneza (grč. psihologije. prostor izmeñu dva stuba. kao podvrste su: istorijska. krmenadla. anthropos. antropometrija (grč. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. pristup. arheologije i nauke o jeziku. anthropos. nauka o merenju čoveka. npr. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. a duh zakonu reinkarnacije. ulazna cena. plo-ñenja. antricid (grč. eidos vid. naročito svečanim. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. anthropos) fil. antropijatrika (grč. . anthropos. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. po traje još i sad. entrecolonne) apx. antropometar (grč. metron) merenje čovečjeg tela. najbolja vrsta uglja. ulazni-ca. shvatanje da je čovek biće slično bogu. anthropos. opadanja itd. istorije. anthropos. anthropos. antropogsografija (grč. ulaznina. predjele. trgovačke i politička geografije. antropologija (grč. anthropos. psihološkog i filozofskog. telo je podložno zakonu nasleña. papagaj. sophla mudrost) fil. želja. anthropos. predvorje. pri-vredna. entree) ulazak. gone rañanje) nauka o postanku čoveka. kulturne. zoon životinja) geol. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropoidan (grč. antropognost (grč. avtreozoid (grč. socio-logije. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. antropografija (grč. anthropos. antrkot (entrecote) kup. dobom kada čovečji govor počinje da se razvija. antre (fr. uticaja okoline. anthropos. lat. anthropos. arheološkog i dr. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. poznavanje čoveka. nastavak ites) min. antracit (grč. antropobiologija (grč. antropo. počinje sa diluvijalnim periodom. uvozna carina. anthropinos) čovečji. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. anthropos. antropolog (grč. 2. S14N10. anthropos. antropozoik (grč. duša sudbini koju sama stvara. pod antr. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. anthrax ugalj. ulaz. nauka o čovečjem telu. najstariji fosilni ugalj. 1. antracen (grč. anthropos) predmetak u složenicama sa značenjem: čovek. koji se tiče ljudi.) vot. iatros lekar) nauka o lečenju ljudi. supr. predsoblje. razmak. množenja.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. težnji i ideala. uvod. sličan čoveku (o majmunima). komad kojim počinje opera ili koncert. prvo jelo pri obedima. oblik) čovekolik. saobraćajne. anthropos. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). anthropos. antropogonija (grč. „prosvetljenje" i „posvećenje". antropozojski period geol. antropozojski period. latreia služba) obožavanje čoveka. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. antropogenija. očoveča-vanje. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. antropinski (grč.: teosebija. antropognozija (grč. anthrax. otprilike jedan milion godina. zemaljski. metron mera) sprava za merenje visine čoveka. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na obrazovanje ljudske zajednice. logismos) fil. anthropos. anthropos. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi.

anthropos. polukas. antropomorfizam. morphe uobličavam) počovečiti. u bačen u redakcijski deo lista. antropoterapija (grč. deo nauke o jeziku koji proučava lična imena. antropocentrizam (grč.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja čoveka. anthropos. v. sphaira kugla. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama čoveka. antroposkopija (grč. anthropo-poia) stvaranje čoveka. entrepas) poluravan. sa ljudskim osobinama. počovečavati. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. theos bog) obogočovečenje. antrpo (fr. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je čovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. oseća i radi kao čovek. anthropos. nauka o spolnom životu čoveka. antropoplastika (grč. intrecciato salto) umetnički skok u plesu. tkanine osrednje finoće i kakvoće. anthropos. u užem smislu. antropohistorija (grč. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sličan čoveku. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. lat. antropospeleologija je nauka o pećinskom čoveku.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. antrpa (fr. vrlinama. stovarište. anthropos. tj. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. da misli. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. ne plaća carinu). anthropos. anthropophagia) ljudožderstvo. antrfen (fr. koje oseća i »seli isto kao čovek. morphe. anthropo-morphos) sličan čoveku. anthropos. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. tj. antropomorfoza. antropofag (grč. tj. anthropos. en tout čas) amrel srednje veličine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. koji ima čovečji oblik. antropohorija (grč. koja se može razvrstavati. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. antropopatizam (grč. rasprostiranje plodova i semena od strane čoveka. ljudožder. an-tu-ka (fr. saopštenje vlade. antrpilastr (fr. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antropohemija (grč. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. nomos zakon) fil. skladište. antropofonika (grč. plastike) slikanje (ili: vajanje) čoveka. onoma ime) lingv. fiziognomika. shvatanje da je bog biće koje ima sve ljudske osobine. anthropos. počovečenje boga. v. ponašanje životinja itd. — an antrpo (fr. entrepilastre) apx. antropofobija (grč. obožavanje čoveka. anthropos. kanibal. . popravljati. dok leži u njemu. theke pričuvi-šte. entrepot. neocarinjen. deliti. antroponomija (grč. hod konja. entrechat. anthropos. odstojanje izmeñu dva stuba . phytefa sañenje. anthropos. spe-laion pećina. antroponimija (grč. anthropos. up. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. antropomorfologija (grč. entretaille) u bakrorezu: fini meñuzarez. izvoziti ili upućivati. umetanje) trg. entrefins) pl. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. antropopatija (grč. ital. antrtaj (fr. antropomorfizam (grč. antropopatija. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. smatranje onoga što je čovečje božanskim. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. istorija čovečanstva. antrša (fr. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. talile. antropoteizam (grč. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. en entrepot) necarinjen. anthropopathefa) fil. morphe oblik) fil. razuñivanje. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antroposfera (grč. soma telo. antropoteka (grč. antropomorfozirati (grč. bog. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. anthropos. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. anthropos. anthropos. lat. anthropos. anthropos. interpositus metanje izmeñu. i odatle uvoziti. morphe) fil. dvornica slave. anthropos. antropospeleologija (grč. choreo pasprostirem se) zool. fizičke pojave. logia nauka) naučna disciplina koja proučava veze izmeñu čoveka i pećine. obično zvanično. antrkolon. anthropopatheia) fil. antropotomija (grč. antropopeja (grč. anthropos. tome sečenje) med. rañanje čoveka. razmak izmeñu stubova. biološki život. anthropos. antropopa tizam. anthropos. rañanje) biol. kanibalizam. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. rezanje čovečjeg tela u cilju naučnog ispitivanja. antropomorfoza (grč. antropofagija (grč. antropofiteja (grč. anthropos. slabostima i dr. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. a ova se pruži napred. antroposomatologija (grč. kratak članak. vest ili saopštenje koje treba pročitati izmeñu redaka. anthropos.

anti. naročito Devi Mariji da će roditi sina. god. ribarski prsten. opovrgnuće. vijugast. anfan (fr. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. annulus) prsten. filum konac. hydor voda) hem. dvosmislen. anfan teribl(fr. anidrija. opčišavati. oča-ravati.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. uračunavanje. poskupl>ivati. zadivljavati. sredstva za isterivanje glista. zapodenuti razgovor. ukinuće. anulus (lat. posredan dokaz. dahtanje. godišnji prihod. oči u oči. anuncijacija (lat. ukidati. ogla-siti nevažećim. per anum) med. anti. opovrgavati. dati više pri nadmetanju. prisajedinjenje. neodreñen) gram. po dužini. hydor) bezvodnost. helmins. hydor voda) hem. ñavolan. slobodan od vode. annus solaris) sunčana. aorte med. appšpegage) pribrojiti. voj. anhidričan (grč. apanaža (fr. anus (lat. a-oristos neograničen. red soba u jednom pravcu. annumeratio) pribrajanje. opovrći. anthelmintika (grč. apage) odlazi. suša. zaplesti nekoga u neko preduzeće. dobrajanje. annus civilis) grañanska godina. anurija (grč. anus komunis (lat. anus kurens (lat. anšantirati (fr. aortitis (grč. koji traje godinu dana. fig. pr. apanage. anulirati (nlat. napraviti ćupriju (u trik-traku). voj. apage! (grč. apagogičan dokaz indirektan. anšer (fr. helmintos glista) pl. mrtva straža. tući topovima po dužini. anumerirati (lat. nizati. annunciatio) nagovešta-vanje. godišnji dohodak. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. v. osme miris) bezmirisan. aiulus magikus (lat. poskuplji-vanje. ap. anuitet (nlat. annus communis) prosta. anfan perdi (fr. metr. anumeracija (lat. anfilirati (lat. yper nad. anfractuosus) krivudav. anus solaris (lat. pridruženje. dobrojavati. po-ništavati. ap. pravo u oči. nesta-ško. Š. Petar u ribarskom čamcu. ap. anfraktuozan (nlat. kalendar. nesiguran. izvoñenje i nabrajanje prigovora. nuditi više. anthipofora (grč. kolebljiv. per anum (lat. anhelatio) kratko. aorte) znat. aorist (grč. aosmičan (grč. anhidrija (grč. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. oglašavanje nevažećim. da bi se posle jedan po jedan pobijali. poskupljenje. annus intercalaris) prestupna godina. pol. prošlo trenutno vreme. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. džombast. ushititi. anus (lat. anhidrit (grč. annus) godina. annullatio) poništenje. glavna srčana žila. neravan. godi- šobran i kao suncobran. anceps (lat. koji se dogaña svake godine. preko. a. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. podizati cenu. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. annulus magicus) čarobni prsten. opovrgavanje. anthelmintičan. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. preñašnje svršeno vreme. kroz čmar. apagoge) log. ap. anus civilne (lat. godišnja renta. enfiler) udenuta. hypnos san) pl. posredan dokaz. annuus godišnji) godišnja otplata duga. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. an fas (fr. biser. en face) spreda. otići. enchanter) očarati. lat. annuarium) letopis. uništiti. npr. objavljivanje. ushićivati. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. annus ecclestiasticus) crkvena godina. Anschluss) priključenje. opčiniti. med. neprestupna godina. nestašica vode. zaobilazan. zapaljenje aorte. anualni (lat. potpun prestanak lučenja mokraće. s boka. s lica. enfants perdus) na. zadihanost. zadiviti. obična julijanska godina. pribrojavati. aorta (grč. soli i oksidi. anthipnotika (grč. u opasnost. decembra. udevati. kome je oduzeta voda. od 1. anfilada (fr. anuarij(um) (lat. annus currens) tekuća godina. dvostran. Blagovesti. januara do 31. pripajanje. anhidrid (grč. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. čmar. enchere) trg. annullare) poništiti. idros znoj) med. enfilade) dug red. s boka. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . teško udisanje vazduha. antihipnotika. ap. an-šantiran. iznad. uništavati. anulacija (nlat. ukinuti. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. hydor voda) hem. encherir) trg. vragolan. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. poništavanje. npr. podizanje cene. anus) anat. anceps) dvostruk. tučenje topovima uzduž. nanizati. amrel za svako vreme. anulus palacii (lat. anthiperidrotikon (grč. uračunavati. upija. annuitas. ap-ago odvesti. hypo-phero snositi) ret. enfant) dete. anhelacija (lat. idi. čisti se! apagoga (grč. med. pr. žila srčanica. npr. uron mokraća) med. anšlus (nem. anti. dobrojiti. završetak zadnjeg creva. anšerirati (fr. nlat. ubrajati. godišnjak. ali koje izloženo vodi apsorbuje. spa-janje. annualis) godišnji. anulus pi-skatorijus (lat. anus eklezijastikus (lat. anti. fr. bolja ponuda na javnoj prodaji. anus interkalaris (lat. vodonik i postaje kiselinom. tj. iskrivudan.

apparatus sprema.). odgojni) neobrazovan. odstojanje. žalba višoj vlasti. npr. vidan. appellans) prav. arasće) velegradski razbojnik. nedopustljiv priziv. utrnulih osećanja. nomen appellativum) gran. imenovanje. apatetikos prevaran. neškolovan. aparentan (lat. appelare) viši. apedeugizam. apart odvojeno. apedeuzija. zaključak. apantesis) odgovor. supr. neprihvatljiv priziv. paideytikos vaspitni. reč koja označava rod ili vrstu. sva oruña. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. apatao zavodim) št. apelacio dezerta (lat. prizivni sud za crkvene sporove. apanažirati (fr. ceo pribor. apelacio frivola (lat. aparatura (lat. apantropija (grč. neke radionice. veoma rasprostrt. beskrajan) fol. pomoćna sredstva i dr. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. ne odaziva se na poziv gospodara. lažan.: drvo. apelacio inadmisibilis (lat. strasno. boje sive. ret. za-pleten. apaideysia) nevaspitanost. appartement) stan. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). beznačajan i ništavan priziv. soba. posle nižih. appellatus) prav. utrnu-lost osećanja. poznavanje. prav. rod. priziv višem sudu. a-. jasan. astr. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. nemarnost. zajedničko ime. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). aparencija (lat. appellatio inadmissibilis) prav. izgled. nemaran. neobičan. dražestan. apeirokalija (grč. appellare. apparentia) privid. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. apel (fr. ravnodušan. spoljašnji izgled neke robe. otimač. npr. paideyo vaspitavam. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apeiros neograničen. odvraćanje. apelacio admisibilis (lat. nesvakidašnji. doziv.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. trg. . jedinstven) naročit. očigledan. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). antropofobija. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. vrh kupe. apatičan (grč. kazivanje. neosnovan priziv. appellatio admissibilis) prav. odrediti stalan godišnji prihod. znak. a-. očevidan. stroj. taj pas nema apela. a-. sa puno osećanja. apartan (fr. poslušnost kod pasa. ljubičaste ili zelenkaste. appellatio frivola) prav. appel) poziv. apedeutičan (grč. stan sa više odeljenja. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. apatit (grč. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. čovek. obezbeñen prihod. početak. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. lažljiv) lažljiv. neupućenost u ono što je lepo. gran. spoljašnjost. neobrazovanost. apasionato (ital. areh vrh. prividan (npr. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. pozivanje na viši sud. nevaspitan. appellatio deserta) prav. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. odgojim) v. bioskopa. pozivanje. apelativan (lat. zadocneo priziv. naprava. odvratnost meñu ljudima. zaziranje (ili: strah) od ljudi. tj. geom. višim sudovima i traži njihovu pomoć. apatije (grč. lat. koji označava zajedničko ime. apparens) vidljiv. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apanteza (grč. apatheia) neosetljivost. pobijanje. prepušten. apartman (fr. nedostatak ukusa. lopov. odeljenje.: antiapeks. npr. apathes) neosetljiv. vrstu. apelatorija (lat. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). pozorišta i dr. životinja. oruñe) sprava. apart naročit. npr. apatrid (grč. dopustljiv i prihvatljiv priziv. neznanje usled slabog školovanja. sva mehanička postrojenja (npr. zločinac.). voj. patria domovina) lice koje nema državljanstva. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. svirepost. privid-nost. apaš (fr. prevaran. apeiron (grč. apelacio temerarija (lat. ravnodupšost. aparat (lat. mač. aparatorij(um) (nlat. appellatio temera-ria) prav. apelat (lat. apelacija (lat. godišnji prihod. pun draži. apatao. zamršen. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. apartheid (eng. apelant (lat. kalcijev fosfat s fluorom. braće). apedeutizam (grč. apeiros neiskusan. apeks (lat. apelativ (lat. verovatnoće. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. veličina i sl. izdvojeno. apatetičan (grč. appassionato) kuz. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. up. pri Zemljinom obrtanju. zbor. sprava i sl. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. nepromišljen priziv. appellativus) gram.

slobodan od njihanja. apijarij(um) (lat. siguran od vatre. a-. rug vatra) 1. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. koji nema koštice (o plodu). appendix) ned. uvideti. prilog knjizi ili delu. oni akti parenje. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. bez groznice. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. žudnja za nečim. a-. neprobavljiv. bez. appetitivus) željan. apurement) trg. apeiros. appetitus) prohtev za jelom. zool. apis (lat. izdužen produžetak sa površine nekog organa. aperkat (ept. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. bez (sferne) aberacije. volja za jelom. apertura) anat. aperijencije (lat. tečan. beskrunični. slabo varenje u organizam unete hrane. a-. za-pažanje. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. dopuna. a ne one koje počivaju na asocijacijama. sredstvo za čišćenje. apepsija (grč. saznaje i tumači. bujica praznih reči. koji pati od slabog varenja želuca. aperijens (lat. a. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. apendiks (lat. sveti bik. appellare) v. aperijens. v. želja. aperire otvoriti) med. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). appetentia) čežnja. više veze duševnog života. konstruisan 1866. areh. aplazija (grč. med. rug vatra) med. apiričan (grč. čut udarac) sp. aperijentan. zagladiti. sladak.. stanje bez groznice. aperitivus) v. a-. drugo. apireksija (grč. cultura gajenje) pčelarstvo. nagon. apistia) neverovanje. požu-dan. appendicula mali pri-vezak) pl. tj.ne. podozrevanje. težnja za čim. peira iskustvo) 2. koji nema iskustva. suština. apetitlih (lat. nlat. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apirman (fr. apetit (lat. kratko i pregledno izlaganje. koji izaziva želju za jelom. bez lišća. appendix) dodatak. ješnost. apendikularije (lat. nezapaljiv. planao lutam) fotografski objektiv. a-. koji nema sferne aberacije. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. koji su bez latica. dovesti u red. aperiodičan (grč. aplanatičan (grč. apelirati. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. apeptičan (grč. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. otvor (izdubenog ogledala. jasno shvatiti. apetencija (lat. aperitivan (lat. apirija (grč. apis) zool. ad-percipere) zapaziti. sumnja. a-petalos) bog. med. sažetak. kao složene sočivo. apercipirati (lat. aperire otvoriti. aplanirati (fr. uobličenje. pohotan. aperfu kratak pregled. bez visoke temperature. apices juriš) pl. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. apetalan (grč. apercepcija (lat. a-pyros. apireničan (grč. osećanje gladi. Alis mit. na prečaga. živo odobravati. odnosno mi-šljenja. appellare) moliti koga za pomoć. jasno shvatanje predmeta pomoću akata pažnje. perfodos) fiz. žudnja. aplanat (grč. a-. apehema (grč. aperijentan (lat. aplaudira™ (lat. pozivati se na nešto. pomoću kojih se jedan predmet shvata. apis pčela. plašiš obrazovanje. aperitivan. odnosno mišljenja. apeticija (lat. apices juris (lat. pravničke dosetljivosti. rugep kopggica) bog. ap-echema) odjek. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. otvor npr. opt. aperantologia) preterana brbljivost. apetitivan (nlat. aplanir) poravnati. zaklona na optičkim aparati-ma). prohtev. apistija (grč. appetitio) težnja za čim. nem. primamljiv. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). . appetitlich) ukusan. apendicit (lat. požuda. letimičan pregled. suprotno dejstvo pada. uložiti (ili: ulagati) protest. načelo na kojem počivaju druge. apiarium) pčelanik. irreg gornji. zaključak. ad-perceptio) fil. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. apikultura (lat. a-. linkejoskop. overavanje. neiskusan. appetere. shvatanje. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. aperijencije. pepsis probava. alelovati (lat. nevičan. loša probava. zapažati. apersi (fr. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. apiričan (grč. pljeskati u znak odobravanja. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. applaudere) tapšati. sklonost. da ga (ili: je) pojedeš. apeiria) neiskusnost. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. pl. proveravanje računa. otkloniti smetnje. aperitiv (nlat. aperientia) pl. crvuljak. planao) opt. rug) med. apiretičan (grč. a-. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. tvorenje) anat. pčelinjak. varenje) med. simbol zemljoradnje. pčela. težnja. aperiens) koji otvara volju za jelom. apertura (lat. da se jede. naklonost.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. a-. aperantologija (grč. uložiti (ili: ulagati) priziv. alat.

asertoran. applicans) v. supr. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. apodemia boravak u tuñini. a-. Dušan. proble-matičan. Jovis) astr. gran. sitan novac za potkusurivanje. Apokalypsis) 1. neminovan. neopovrgljiv dokaz. apodikti-čan. a ne Sunce (up. apozicija (lat. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. dati npr. aplikatorika (lat. grč. arb.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. naročito inostrana. appointer) odrediti platu. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. applicabilis) primenljiv. appositi-vum) gran. prileplji-vanje. aplikabilan (nlat. sravniti račun sa trgovačkim knjigama. apodejktičan (grč. kada se još smatralo da je Zemlja središte. apozitivan (nlat. applicare približiti. svaka. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. pus) koji nema nogu. neoboriv. apodiktičan sud log. nedisanje. lek. kopija izvornog dokumenta. gameo ženim se) zool. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. apnea (grč. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu.: . nameštanje. apokaliptični konjanici četiri simbolične prilike iz Apokalipse (6. glad i smrt. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. applicata) geoi. npr. izlaganje. pljesak. apokaliptičan (grč. stavljanje. arropege priložiti. apogej (grč. beznož-ni vodozemci. tajanstven. aplikacija (lat. ned. primeniti. drugi. podćs. poravnati se u nečemu. dodati. npr. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne ćelice. apoen (fr. applicatura) kuz. modalitet. čita knjigu). applausus) tapšanje. metanje. združiti) liši. dokazivanje. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. applicare) namestiti. naročito u vojnim naukama. mračan. opet. kao apozicija. aplikabilan. arb) predmetak u složenicama sa značenjem: od. apokaliptika (grč. mat. rañanje bez nogu. poslednji deo složene rečenice. apodan (grč. apodija (grč. appoggiatura) muz. perigej. apodoza (grč. za razliku od prvog dela (protaze). L0g. primena.-. apojovium. npr. up. arb od. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. Otkrovenje Jovana Bogoslova. koji se može lako namestiti na. npr. priljubljiv. apo. apoda (grč. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. pohvala. apodiksis (grč. staviti. aplikativan. nemanje nogu od samog roñenja. apodeiktikos) koji dokazuje. noga) zool. zagonetan. 18). 1—8): kuga. upotrebiti. ukrašavanje melodije sitnim notama.(grč. u nekim kavkaskim. aplicirati (lat. apogamija (grč. marljivost. apograf (grč. kraći ili duži zastoj u disanju usled poremećaja centra za disanje. ucrtati. appoint) fin. aplikata (lat. afelijum). ukras na haljinu. koji stoji kao dodatak. apoñatura (ital. Jov-od Jupiter gei. utiskivanje. zavoj. uneti. apodiktičan (grč. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. oblog. a-. budućnost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. rat. aplikatura (nlat. prio-nuti za neki posao. . neopovrgljiv. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. primenjivanje.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. 2. a-. aplauz (nlat. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). prišiti. aplikant (lat. brižljivo izučavati. apodeixis) prikazivanje. može da ga zameni (npr. rpeo dahćem) ned. applicativus) v. ogledni govor. dodavanje. metnuti. aplikativan (nlat. kandidat. vrednoća. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. odrediti ročište. menica. apo-gaion) acrp. applicatio) način izvoñenje. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. pojava opažena kod naj-nižih jednoćelijskih životinja. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. grapho pišem) prepis. starati se. podesan. prilježnost. tvoj mlañi brat.. beznožan. apokaliptični broj mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. tačka na putanji Meseca. pus. završnica. pljeskanje u znak odobravanja. beznožnost. apodeiktikos) v. predudar. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. Jupitera. natrag. apoentirati (fr. raz-. bezuslovan. pravilan položaj prstiju pri sviranju. ordinata (kod kupinih preseka). prilepiti. plaćati. dokazan. tj. obraća-ti jaku pažnju na nešto. appositio) gram. apodosis) ret. glasno odobravanje. apunto. Apokalipsa (grč. upotreba spoljnih sredstava. a-.: Dete bolesno mora da leži. arb. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. pus noga) med. afričkim i dr. poslednja knjiga Novog zaveta. aplikativ (lat. appositivus) gran. itd. sud koji izražava logičku nužnost. apozitiv (lat. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. apojovijum (nlat.

skamenjavanje. aiokritičan (grč. sparivanje) zool. koji pomaže lučenje i izbacivanje suvišne tečnosti. apolid (grč. snošljivo stanje.. aponija (grč. arb. arb. ned. apoplektičan (grč. apo-krypto skrivam) pl. apologeomai branim) v. bila. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. naročito hrišćanske učenje. skrham) med. Apollon) muzički instrumenat. svojevoljna smrt od gladi. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. arb. apolis. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apokartereza (grč. držati odbrambeni govor. grupe mišića i cele udove. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne tečnosti iz tela. branilac. postupno. apolithyo skameniti) kol. od kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. odbrambena tačka. od IV veka titula biskupskog. naročito: branilac hrišćanstva od napada never-ničkih i jevrejskih. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. astr. poreñenje u priči. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apo-krypto skrivam) nesiguran. kaplja. Aiolon (grč. apologet (grč. babušina. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. neuron žila. apokspa (grč. a poko a poko (ital. lekarstva. apologeomai) odbramben govor i dr. apologetičan (grč. muzike. apokopirati (grč. skraći-vati. apolonikon (grč. apokarpija (grč. pitagorejci). apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. a roso a roso) nuz. sumnjiv. sufumigacija. mišiće. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. med. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. spokojstvo. obaveštenje. 5 Leksikon apolepsa (grč. odgovor. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. poremećaj. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". nepravi. apologeomai) braniti. koje nisu prave. učenje o vraćanju svih stvari i o ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). istraživači Otkrovenja. med. koji luči. aponia) bezbolnost.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. potpun prestanak neke bolesti.sid (ili: smetnja. pronañena u Darmštatu. apokatastaza (grč. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apokrifan (grč. apolepsis zadržavanje. apolog (grč. zdravlje. apo-krmo izlučujem) med. takoñe: dela nepoznatih pisaca. kapnos dim) ned. apokapnizam (grč. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. npr. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apologet. . povratak u isti prividni položaj. Apollon) nuz. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. vrsta fortepi-jana. apologist(a) (grč. postepeno. stojici. odluka. pret . ozdravljenje. apologema (grč. odvajanje. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. npr. poput navlake. podmetnut. lažan. apologfa) odbrana. apoklazma (grč. apologetika (grč. rečitosti itd. koji ima karakter odbrane. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. sličan kaplji. mixis mešanje. odgovorim) 2. apokriza (grč. otkrivene. u isto vreme. apo-krinomai obavestim. govora. nauka o tome kako treba braniti veru. kanoi-ske. disanja. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apopleksija (grč. apoliza (grč. izostanak) neke organske funkcije. pretvaranje u kamen. zauzimati se za. apokrizijar (grč. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. aro-Mab slomim. krvokapni. apolonion (grč. apokrino izlučujem. Apollon) nit. spis. karpćs plod) bog. prelom kosti. apologeomai branim) teol. apoplesso udarcem oduzmem) ned. naročito rimskog. religiozni zanesenjaci. apokriza (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili učenja. aponeuroza (grč. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apokrifi (grč. malo po palo. fil. apomiksija (grč. vraćanje zdravlja. apolitoza (grč. apologija (grč. sličan orguljama. sprečavam) med. odrezivanje) gram. poučna pričina. apoplexia) ned. izdvajam) 1. pronañen 1828. mračan s obzirom na svoje poreklo. poezije. živac) znat. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. rešenje. bog sunca. apo-kopto odsečem) skratiti reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. u Engleskoj. skratiti. apo-kopte odsecanje. prestanak. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. arolambano zadržavam. apolćgema) odbrana. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u večno blažene zo. sklon kaplji. kod ljutića). apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. sin Zevsa i Lato-ne. apologizirati (grč. apćlogos priča) poet. arb.

Julija Apostata. apostazirati (grč. apostolska stolica (lat. a posteriori) fil. aporizma (grč. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih ističu. ili nekoj stvari. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. zavisan od iskustva. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. . apostolicitet (nlat. apćrema.! apostazija (grč.: a priori. apostata) otpadnik. arogsb u zabuni sam) sumnja. a-poreutos) zabranjen. . bog. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. kao pečat. aporia) zbunjenost. skeptičar. apostilirati (nlat. 4. apor (fr. apo-strepho odvratiti. zagnojavanje. ulog) trg. roba zabranjena za izvoženje. obamrlost. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. onaj koji širi neko učenje. donositi. apostat (grč. preveriti. fig. ideje i sl. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. apostolos) koji potiče od apostola. apoetolikum (nlat. na osnovu iskustva. apostolicizam (grč. apport prinos. aporos neprohodan) fil. apporter) doneti. apporte) daj ovamo. bespomoćnost. apostematozan (grč. odmetnuti se. aporematičan (grč. pribegavanje) ret. apostolos odaslan) poslanik. . apopsihija (grč. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. apostolski (grč. gnojenje. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. papski. aposfragizma (grč. arogeb) v. aporeta (grč. apportare. naročito od hrišćanske vere ili crkve. apostrofa (grč. aporem. dodatak nekom pismu ili povel>i. neprolazan) pl. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). papinska vlast. apostrophe odvraćanje. aporetikos) onaj koji sumnja. aporetičan (grč. a-poreutos neprohodan. okrenuti) gram. prinositi. supr. ukor. odvojiti se od pravog učenja ili vere. koju je osnovao apostol Petar. aportirati (lat. aposiopeza (grč. nejasnoća.: Jao. donesi! (kod obučenih pasa). doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. grdnja. stvari zabranjene za izvoz. apostrophos) gram. apostrofirati (grč. fig. naročito kod obučenih pasa. odmetanje. ukoriti. apoplšsso udarcem oduzmem) med. otpadništvo. Dela apostola. onaj koji je sklon kaplji. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. prav. sporno pitanje. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. učenja. logična teškoća. gnojav. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. stvoren na osnovu iskustva. imanje doneto u brak. 3. zvanje propovednika vere. apostolos) sistem neograničene crkvene vlasti. prećutkivanje. apostolicitas) teol.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. sumnjiva (ili: sporna) stvar. a posteriori) fil. osloniti nekog življim. nejasan. ali ne u gotovom novcu. aporija (grč. aporizma. npr. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apostematio) med. apostematosus) koji ima oblik čira. odreći se vere. otklanjanje. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. teškoća. a posteriori (lat. goro i planino. apostil (nlat. fig. Dela apostola. sphragis pečat) lik urezan u prsten. aporetičar (grč. Bogom sestro. aporem (grč. apo-psycho izdahnem) izdisanje. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. apostolat (nlat. načela. a posteriori. koji se gnoji. nepokretnostima ili pokretno-stima. prevrnuti verom. npr. apostateo otpadam) otpa-sti. aro. da se nepojamno od pojamnog odvoji. logička teškoća. oštrijim tonom. težak zadatak. 2. apostilator (nlat. 1. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. apostemacija (nlat. „Ja ću tebi" . apostrof (grč. apostol (grč. apo-siopesis zanemljenje) ret. bilo prisutno j ili odsutno]. koji odgovara učenju apostola. propovednik hrišćanstva. aporetika (grč. naročito hrišćanske. pisma koje su napisali apostoli. Hristov učenik. težak za razumevanje. arogeb) zagonetan. tj. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. apostasia) odvajanje. ispuštanje duše. preporuka priložena uz pismo ili molbu. duboka nesvestica. kolebati se. figura kojom se neko obraća odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. fr. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. apostolsko dostojanstvo. aposterioran (lat. aport! (fr. apo-stema čir. nlat. čistim učenjem apostola. med. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. apostates. lat. nedopušten. tj. grditi. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. arogeb biti u nedoumici. ua.

a ne vremensku prethodnost (psihološku). apophthegma) kratka i duhovita izreka. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. npr. aprobatoran. podignutih na kvadrat itd.: a posteriori) te. pojam. kol. sa košću spojen koštanom masom (up. aro. phone glas. predstava. sačuvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. hen. kao izmeñu ~U~2p 1. apofonija (grč. poslovica. pristanak. hartija. brašna. razumevanje. uroka i sl. da se knjiga štampa. izdanak) med. razlika izmeñu celog i narednog polutona. skloniti. thanatos smrt) potpun prestanak života. aprobativan (nlat. apoteozirati (grč. tj. fabrikama itd. kratak a misaon. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. a priori) fil. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. theos) uzdizati do božanstva. mladi-ca. strahovanje. apofize pl. aro. fr. koji izražava odobravanje. a priori) fil.). usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. apres) posle. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. u običnom životu: unapred. stanicama. igrač koji u igri dolazi posle drugog igrača. ocena. approbatorius) v. bilo u teoriji saznanja. apophasis) davanje saveta. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. aro. aprobatoran (nlat. apriorizam (lat. approbativus) odobravan. gubljenje glasa. apraksija (grč. potpuno izlečenje. procene. ukinem) lipti. strah. aprekacija (lat. aro. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. appoggiatura) kuz. up. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tački. apotropaion) amajlija. pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog instrumenta. u državinu. ablaut. aprehenzija (lat. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. slivanje tonova. aprioran (lat. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. vezano. apotithemi odvojim. apprecari. prav. . apofaza (grč. putnička apoteka. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu intruzivnih masa iz kojih izbijaju. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i tačnog shvatanja značenja nekih stvari. razdaljine. dopuštenje. zatim. apprehensio) fil. v. apoterapija (grč. apotropejon (grč. (»sita. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. apotithemi ostaviti na stranu. apohromat (grč. apothesis odvajanje. prema tome. kuz. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. apotheke. apophysis izraštaj. poljo-privrednim dobrima. muz. nesumnjiva smrt. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. usrdna molba. označava lo-gičku prethodnost značenja. pohvala. prima nista. approbator odobravalac) lice koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. moj apre. apprecatio) preklinjanje. ali tako da ne izgleda da se to hoće. koža. uzimanje u posed. vina. appretiatio) odreñivanje cene. bilo u etici. aprobator (lat. apretura (fr. chroma) opt. aprecijacija (nlat. v. nlat. apofiza (grč. pro-cenjivanje. sjajnost itd. a prima nista (ital. produženje lečenja i posle bolesti. apophonie) lingv. apopatura (ital. aproba-g tivan. skidanje. obožavanje. veličati. a priori (lat. dati mu glatkoću. aro. obožavati. approbatio) odobravanje. apoteka (grč. veličanje. sjajnost). aprobacija (lat. ar . prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). zatvor. apoteoza (grč. vrednosti nečemu. nezavisno od iskustva (supr. npr. hapšenje. zabrinutost. potom. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. aro. epi-fiza). nezavisan od iskustva. apretirati (fr. apoche odstojanje. a priori. kućna. apotemno odsecam) mat. misao. chroroa boja) opt. prevoj. apo-tithemi) geom. popis imetka. sliveno. apohometrija (grč. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. duhovit. ocenjivanje. apoftegma (grč. sredstvo za zaštitu od nesreće. min.a izmeñu dijagonale i strane kvadrata. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. koja je razli: . appoggiato) nuz. apotoma (grč. sentencija. im. mlečnih prerañevi-na i dr. povoljan sud o nečemu. a prima vista) trg. inventar. ukidanje. skinem. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. therapefa) ned. apoteza (grč. metria) merenje odstojanja. koštani izraštaj. apraxia besposlenost) pskh. apre (fr. vezivanje. apotekar (grč. odobrenje. trgovac lekovima. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. kutija u kojoj se drže lekovi. apoftegmatičan (grč. pori-canje. apotema (grč. up. predudar. alodžato (ital. npr.

voj. prilagoditi. apsintizam (grč. apsolutni broj. bog. apsolutna vrednost mat. apsmthion) bog. ili predstavljati nešto kao apsolutno. prosto. završiti. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. mat. fkl. bezuslovan. strašljivost. osloboditi od (greha ili krivice). apsenteri (eng.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. naročito nekog trenutka ili dogañaja. absens) odsutan. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. apsihija (grč. aprovizacija (lat. neograničen. za vinograd i sl. apsis. broj. approximativus) približan. vrednost bez obzira na znak + ili —. apopsihija. gorka rakija. alkohol čist od vode. apsidna linija astr. svod) 1. kao poručeno. prisvajati. absolvere) neograniče-nost. aproprijacija (lat. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. pril. absenterS) pl. npr. apsychfa) nesvestica. up. agr. aproksimitet (nlat. bez obzira na njegovu zapreminu. approximativa) tačka zbliženja. praviti prokope. naročito onih koje su grañene u romanskom stilu. appropinquatio) približavanje. aproprirati (lat. uslova. a propos) zgodno. appropriatio) prisva-janje. ograničenja) nezavisan. afelijum i perihelijum za planetu. apsentizam (lat. npr. iako se u njemu podrazumeva. bezodnosno. u filozofiji religije: apsolutno biće. neprisustvo duha. stvar po sebi. pod apsenti-zam. apsmthion) ned. školu. za vreme: sekunda. ocenjivanje otprilike. apsis) vrh. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. aproš (fr. tj. udaljen. rakija sa pelenom. potpun. approximitas) približ-nost. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsolvent (lat. neuslovl>en. materijali-stički: materija). rasejanost. approcher) približiti se. dakle. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. aprobirati (lat. učiniti nešto apso-lutnim. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. saobra-ziti. približavati. profitant. aproksimativan (lat. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. neku . udešavanje. polukružni delovi crkava. appropriare) prisvojiti. abest. prosto-naprosto. čist. dopustiti. prokop. apsolutna temperatura ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. prisvojenje. approfiter koristiti se) v. duh. nešto. rovove. velika oca eliptične putanje. u zgodan čas. naročito u crkvama romanskog stila. indikativ. udesiti. apsolut (lat. približno iznalansenje korena. aproksimacija (nlat. oblik vladavine kod koga vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. apsidiola (nlat. appropinquare) približiti. samovlašće. approximatio) pri-bližnost. absens. absens) odsutan. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. supr. pohvaliti. svršiti. astr. aproseksija (lat. u ap-solutnom smislu. naprosto. approximare približava™ se) približiti. apsolutan (lat. supr. približavati. neuslovljeno. apsolutizam (lat. aprovizionirati (fr. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. fiz. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. ab-solvere odrešiti) razrešiti. neprisebnost. absolvere razrešiti) gram. neograničeno. relativno. tim povodom.. približna ocena. samodržavlje. relativ. apsens (lat. povodom toga. bezuslovno. baš kad treba. absolutum) činiti. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. apsidiola. gram i sekundu. apsint (grč. aprofiter (fr. večno i nepromenl>i-vo (idealistički: bog. imati pristup. priznati nekome sposobnost za nešto. apsidos okruglina. savršen. absolvere završiti. pelen. a prope (fr. duž koja spaja obe apside. apsolutna težina težina tela koja se dobija običnim merenjem. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. up. eng. prvi osnovni uzrok svim pojavama. dodirna tačka. aproksimativa (lat. rov. v. no samo za jednu. apsolutivirati (lat. prilagoñavanje. apsolutni alkohol hen. fkl. 2. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. absolutum) l. primicati se. podesiti prema čemu. kao poručen. v. aproksimirati (lat. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. 2. razumeva™. apsentan (lat. apsida (grč. savršeno. samovolja. pelenjača. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg optiče. apropinkvacija (lat. apsolvirati (lat. aproširati (fr. grč. apsolutan (lat. povoljno oceniti. apropinkvirati (lat. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. približno izračunavanje. approche) voj. fiz. za masu: gram. mala horska kapela. shvatati. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri).

uzdržljivost. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome računa. apstraktne (nlat. usov. odvajanje. čist pojam. opšte. sredstva za ispiranje rana. živeti trezveno. metastatič-ni apsces. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. rasejan. apsolutorij(um) (lat. čist. abstentio uzdržavanje) prav. linea. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. abscissa tj. raseja-nost. obuzeti. apsorptivan (nlat. spolne ljubavi. abstergere otrti) prati. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. teorijski.. apsorbovati (lat. čist akt mišljenja. absurdus) logički nemoguć. apsolutist(a) (lat. duvana. sredstva za čišćenje spolja. ubrizgavanjem mleka i dr. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. apsorbencija (lat. apscedirati (lat. potpuno zaposliti. čista misao. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost tečnosti za upijanje gasova. apstrahirati (lat. apstinencija (lat. odvajati u . primanje u sebe (supr. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. misaona imenica. koji postoji samo kao pojam (supr. spolnom opštenju. dubok. apsorbirati. smešan. udubenost u misli.: konkretan). absorptivus) sposoban da upije ili usisa. abs-trahere) v. ono pggo je u mislima. apstergevtan (lat. med. absorptio) fiz. absumptio) trošenje. ab-sorbere) v. razreš-nica. zamršen. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. grč. fiziol. absurdum nemoguće) v. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. npr. nejasan. usisiavanje. odustajanje od nasledstva. abstinere) uzdržavati se od alkohola. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. gnojnik. apsolutivira ti. grañenje pojmova. upojan. dubokomi-slen. apstergencije (lat. ad absurdum) otići u besmislenost tj. in apstrak-to (lat. mesa. apstencija (nlat. apstinirati (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije. besmislica. čišćenje (rana). istrošenost. absorbentia) pl. mesa. napon. apsorbirati (lat. obuzimati. med. apstrahovati (lat. zamišljen. apsurdi-te t. razrešio pismo. odvojiti. čista misao. absolutorium) razre-šenje.). misaonih predstava. apstraktan broj mat. progutati. apstinent (lat. osloboñenje. apeterzija (nlat. koji razrešava. med. spolnog opštenja itd. koji služi za ispiranje. apsterzivan. v. ekstrakt nekog soka ili alkohola. uvlačiti u se. odvajanje. fig. absolutum) v. apstraktum (lat. neime-novani broj. sasvim zauzeti poslom nekoga. absolutorius) koji osloboñava. trezvenjak. apsurdan (lat. abstersio) med. apsterzivan (nlat. udaljavati se. apsorpciometar (lat. apstergirati (lat. absolutus) bezodnosnost. nepriličan. otpusni. apscisa (lat. apsorpcija (lat. trošiti. abstractio) log. abs-trahere) odvojiti. samo u mislima. absorptio. potpuna zauzetost (poslom. besmislen. abstersivus) med. apstraktan (lat. negledanje.: relativnost. usisan. nepodoban. odseći) geom.mislima. nerazložan. apstinentan (lat. mesu. metron mera) fiz. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). zamišljenost. rela-tivitet. koji čisti (ranu). supr. abs-cedere) odlaziti. ovladati. zagnojavati se. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. udaljiti se. diplom-skog ispita. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. absolvere) pristalica ili vršilac neograničene vladavine. duvanu. razrešni. radi lečenja sepse. mis leno (supr. mislima i sl. čistiti (ranu). teško razumljiv. abstergentia) pl. što biva usled piemije. apsolucija (lat. zatvoren. misao- .: in konkreto). mislen. apsurditet. in abstracto) u opštem. absurditas) logička nemogućnost. potrošiti. apstrahirati. abstergens) med. nerazložnost. apstraktum pro konkreto (lat. apsurditet (lat. abscindere otrgnuti. otići. doći u sukob sa zdravim razumom. taman. usisa-vati. progresivne parali-ze itd. prelaziti u gnoj. upiti. graditi misaone predstave. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. okaniti se toga. ispirati. hen. pranje. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja.apsolutizirati 69 apscisa ni. abstrusus) skriven. apsurdnost (lat. duvana. trezven.: emisija). upijati. apsurd (lat. ispolj. neuslovljenost. ab-sorbere) usisati. uzdržavanje od alkoholnih pića. specijalno. apsolutoran (lat. glupost. osloboñenje. izmučenost. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. neosvrtanje na. težak za razumevanje. gonoreje. abstractus) log. apsolutnost (lat. abscessus) odlazak. viši. neograniče-nost. bezuslovnost. otići ad apsurdum(lal. apstruzan (lat. zagnoj. mudrovanje. apstrakcija (lat. apsces (lat. abstractum) log. pojmovno odvojeno. gnojnica. pomilovanje. fiksacioni apsces. upijanje. besmislenost. ispiranje. abstractivum) xex. ne obazirati se na to. apsumpcija (lat. gram. absurdum nemoguće) v. gnojno zapaljenje tkiva. absolvere. savršenost.

grč. u umetnosti. rum (od ove je postala reč rakija). pauci. ret. abziehen) l. a punta darko (ital. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñivanja položaja neke tačke ili osobine jedne krive. arapske književnosti i dr. araneolog. arbiter) izborni sudija.). napraviti sporazum. arachne. 2. tip. ureñiva-ti.). arak (arap. arka tabak (hartije). otakati. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenjača. arachne. arrangement) ureñivanje. izravnati. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. v. sudija u nekom sporu. arahnoide (grč. logfa) zool. agapea pauk. izmirenje. od plate na ime otplate duga). arabesco) l. arranger) urediti. arahnologija (grč. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. arabicitas) suština. reč uzeta iz arapskog jezika. aptijalizam (grč. arbiter (lat. povraćati. paučinaste moždana opna. presuda izbornog suda. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke. zapravo slike iz biljnog sveta. blju-vati. ten. logfa) zool. aranžman (fr. a punta d'arco) kuz.) 2. v. aga) oltar. odbijati (npr. zool. apscisna osovina prava koja obično zauzima horizontalan položaj. karbonat kreča. srediti. harač. arabeska (ital. udesiti. glavna. arachne. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . paucima slične životinje. prirediti. ptyalon pljuvačka) ned. izabrani sudija. arbitrari) fin. prireñivač. žrtvenik. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). mode i dr. aram v. arahnide. arachne. a. arahnoditis. apscisija (lat. v. nauka o paucima. agapea. naročito za »sene. eidos vid. otki-danje. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. naročito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. araneografija (lat. ukusa. lat. arba. arahnoliti (grč. agapea pauk. najuticajnija. prekidanje. bezbojan ili žućkast mineral. ugledati se na Arabljane. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. osobenost. arapske književnosti i umetnosti. arachne) med. araneologija (lat. arahnologija. npr. arancivi (ital. a po utvrñenom kursu za obe takve valute. ureñenje. arcus luk) 1. udešavač. arahnitis (grč. suñenje izbornim sudom. spremiti. arahnoide. eldos vid. arrangeur) upravljač. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arahnoliti. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. ureñi-vač. pol. ukras u arapskom stilu. male. arachne. opisujem) opisivanje pauka. kol. . lithos kamen) geol. osušene i pošećerene naranče. apunto (ital. arachne. radnja kojom zavañene države rešavaju spor pomoću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañenih strana i delegati neutralnih strana. trg. v. a-pteros beskrilan. oblik) pl. arahniti. arač v. ar (lat. arbija (tur. i poznavanje arapskog jezika. arabizam osobenost arapskog jezika. rasporediti. složiti. arahnitis. abscissio) odsecanje. prisutni svedok. arbitražni posao (lat. menica za izmi-renje nekog duga. slik. eidos) pl. grč. kamenje sa otiscima morskih zvezda. fantastične linije u slikarstvu. upotrebljavati u govoru arapske reči. despot. grč. ara (lat. lat.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. obrada. 3. govoriti arapski. daktylos prst) ned. gen. appunto) trg. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. red. poravnati. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). arbitrage. 2. u baletu: figura kad igrač(ica) stoji na jednoj nozi. udešavati. logfa) zool. 4. arahnodaktilija (grč. oblik) zool. neograničeni gospodar. udešavanje. arbitrari presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. vrhom gudala. arbitraža (fr. arancini) pl. veština da se po paučini predvidi kakvo će biti vreme. arabotedesko (ital. araneologija. poravnanje. apcigovati (nem. fig. arahnoida (grč. šećera ili od soka kokosovog oraha. apterologija (grč. logos) poznavalac (ili: proučavalac) pauka. raspored. prireñivati. grapho pišem. arabizirati udesiti po arapski. araba (tur. kuz. sreñivati. arahnide (grč. aragonit poš. pretakati (vino). oduzimati. arabicitet (nlat. zraka vrsta jake rakije od pirinča. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. odvajanje. verovnike zadovoljiti. haram. arachne. zool. arahniti (grč. arak (lat. buvama i dr. arahnolog (grč. sporazum. araba) orijentalska kola na dva točka. aranžirati (fr. arachne) med. pokrajini u Španiji). arachne pauk) pl. arabist(a) znalac arapskog jezika. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. posmatrač. zapaljenje paučinaste moždane opne. aratura (lat. arahnoditis (grč. nauka o beskrilnim kukcima (paucima.

argentan (lat. grč. zemljodelstvo. argyrion srebro) ned. ludilo) želja (ili: žeñ. argental. arborist(a) (lat. argentum foliatum) lisnate srebro.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. moždana masa malog mozga koja je u preseku slična drvetu. argiroza (grč. neradan. argentum folijatum (lat. otkriven 1894. arborescirati (lat. strast) za novcem. Argo. arborizacija (nlat. bubrega i jetre. argot) izraz ili osobenost šatrovačkog govora. približan. odrvenjavati. arboriformis) koji je u obliku drveta. arborescere) pretvarati se u drvo. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. izborni sudija. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argumentativan (lat. argyrion. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. metalna smesa slična srebru. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. arbor genealogika (nlat. arbitrij(um) (lat. pojave hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluća. ksenon. trg.. arbitraran (lat. arbitracija (lat. proizvoljna procena. nazvani po svojoj lañi Argo. argotizam (fr. arbor genealogica) rodoslovno stablo. arborescencija (nlat. Argo. govoriti jezikom koji svako ne razume. volja. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. izabrani sudija. argo (fr. presuñivati kao izabrani sudija. v. efdos vid. argirijaza. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. koji obrazlaže. arbitrarius) izbornosudski. zbirke drveća. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. argumentacija (lat. pakfong. pretvaranje u drvo. lopovski. cultura gajenje) poljoprivrede. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. arborin (lat. slobodan izbor. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. argumentum) dokazno sredstvo. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argumentatio) dokazivanje. sud. krip-ton. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. arvus njiva. pakvon. izbornog sudije. argentum. odrvenjavanje. arbor) tečnost za prskanje rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih bolesti. argumen(a)t (lat. tj. argirijaza. argonaut (grč. argon (grč. redni broj 18. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argonautika (grč. raspravljen. proizvoljan. argirokratija (grč. odrvenjenje. argos nedelatan. argyrion. arbor vite (lat. obrazloženje). ñuture procena. živa. arboriforman (nlat. argentum vivum) živo srebro. biljni otisak. vrsta glavonožaca. plemeniti (inertni) gas bez boje. sloboda opredeljivanja. argumentator (lat. „životno drvo". argentum) srebro. god. cinka i nikla. oblik) veštačko srebro. veština dokazivanje. mirisa i ukusa. ocena. argonauti (grč. nautes brodar) zool. argentum srebro) legura bakra. neon. arbitrium) presuda. argirizam (grč. dokazni. nautes) kit. svojevoljan. samovolja. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. mangupski. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. argirijaza (grč. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. arbitrator (lat. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: voća). v. pakvon. . arbitralan (lat. zaključivanja. mišljenje. obrazlaganje. argyrion) dged. rodoslov. argyrion.948. argentum) v. argyrion srebro) ned. kao drvo. lenj) hen. bogatstvom. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. samovoljan. arbitra tor) sudija koga biraju zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. argiromanija (grč. razlog. argentometar (lat. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. elemenat. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). obrazloženje. arbitrari) ceniti. atomska masa 39. argiroida (grč. argat (tur. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. argyrion) med. koji zaključuje. arbitrijum liberum (lat. mam'a pomama. vrt (rasadnik) sa drvećem. način dokazivan>a. zaključivanje. izbornosudski. slobodno opredeljivala. vladavina novca. arbitrirati (lat. zaključivanja. porodično stablo. suditi. arboretum (lat. šatrovački govor. arborikultura (lat. stari grčki junaci. argirija (grč. argentum (lat. shvatanje. up. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. pro-cenjivati. arvikultura (lat. argit) puškarnica. argotirati (fr. Argo. sadržaj ili izvod iz nekog dela. arbor vitae) aiat. znak Ag. arbitrimn liberum) slobodna volja. argentan. novac. arbor drvo. argental (lat. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. dokaz. argumentator) onaj koji navodi dokaze.

arenacija (nlat. arete vrlina. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. arrestare) v. uvek otvorene oči kojima ništa ne može promaći. arendirati (nlat. dugovi. areola (lat. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). Ares) mit. dokazima. obustavljati. arrendator) zakupac zemljišta. Argos. nauka o napadanju i odbrani utvrñenih mesta. smelo. areotektonika (grč. Areopag (grč. arz-mahzar) pismeno. obustaviti. Areios Aresov. . udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog.: „Taj predlog nije dobar. po Zevsovoj zapovesti.. polje borbe. argumentum ad veritatem (lat. 72 arivaža arenda (nlat. arestat (nlat. neplaćene zakupnina. arduitet (lat. v. metron mera) fiz. Ares. tektoniki) voj. arivaža (fr. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. aretirati (fr. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. arest (ital. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. arrestum) zatvor. silan. zapadno od Akropolisa. arenatio) med. dizanje glasa. gumno. areometar (grč. dovezena roba. popularan dokaz. rešt. Argusove oči vrlo budne. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñenih istina. argumentozan (lat. arestatorij(um) (nlat. prav. silom. arsis) metr. sin Zevsa i Here. argumentari) navoditi kao dokaz. fig. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. dolazak. velika teškoća. ardassine) trg. deo etike. ardasina (fr. arendator (nlat. dovoz robe. zaključivati. aretirati. kolektivno javljanje. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. arrestatio) hapšenje. zadržavati. usijan. dokazivati. arenant (lat. areal (nlat. argumentosus) bogat grañom. krug oko Meseca. veština. obra-zlagati. rata i ratnih užasa. arestacija (nlat. arzi-mahzar (tur.argumentirati argumentirati (lat. veoma oprezan i revnosan čuvar. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. bogat razlozima. ardens) gorući. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. 2. aretologija (grč. haps. ardito) voj. žarki. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. najstariji i najugledniji sud u Ateni. ardasa (fr. arrenda) zakup zemljišta. zatvoriti. metria) fiz. haps. argumentum ad hominem (lat. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. uzapti-ti. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. poprište. zažaren. agea) površina. sin Zevsov i Niobin. naoružan ruč-nom bombom i kamom. sr-čano. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. ubio Hermej. ardasse) trg. rada i sl. Arej (grč. vrsta grube svile iz Smirne. plaho. boga rata Aresa. agea. ne biti isplaćen. vreo. kažnjenik. arrivage) pristajanje. crven krug oko zapaljenog mesta. uhoda. čije je sedište bilo na tome brežuljku. up. ardito) muz. Arej.teza. pažljive. fig. arreter) zaustaviti. nemajući drugih dokaza. javno prozivanje poverilaca (kod stečaja). nlat. kupanje u pesku. argumentisati v. argumentirati. optuživanje. vatren. gradilište. staviti zabranu na. areraže (fr. arestirati (nlat. argumentum bakulinum (lat. areometrija (grč. araios redak. arena (lat. mandatum) prav. araios. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. slobodno mesto. prsten oko bradavice na sisi. 3. dolazak laña u pristanište. arsa (lat. logia) fil. arena) borilište posuto peskom. mala šupllna izmeñu tkivnih snopića. ardus strm) strmost. Argus) mit. znat. ugovor o davanju zemljišta u zakup. Ares (grč. Ares) mit. argumentum ad hominem) 1. tr-kalište u cirkusu. zatvaranje. 2. dokazuje nešto batinom. areola) malo. arendar (nlat. tegoba. npr. arestant (nlat. arena) borac na areni. arrestans) uhapšenik. bog rata. zatočenik. astr. revnostan. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. zaustavljati. arrestatorivun se. plah. Areios pagos) 1. simbol surove hrabrosti. zadrhtati. arrestatus) prav. fig. med. špijun. naredba o hapšenju. arza (grč. arresto. vrsta fine per-sijske svile. zatvor. argumentum e consensu gentium) log. ardentan (lat. rvač. nepla-ćena kamata. uhapsiti. ardito (ital. hidrome-tar. lako razumljiv.) rasprostranjena na Zemlji. žustar. lat. jer je predlagač rñav čovek". strastan. Argus (grč. molba. zaostala plaćanja. argumentum e konsenzu gencijum (lat. muka. fig. gravimetar. nauka (ili učenje) o vrlini. zakupiti. muz. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. tj. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. supr. ardit (ital. peščano kupatilo. u Ateni. areražirati (fr. arrerages) pl..

laktaš. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. sušan. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. up. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. arriere-garde) voj. aristotelizam (grč. v. neplodan. mania ludilo) med. arithmos broj. pristalice i pobornici arija-nizma. ih. arriver postići) osobina onih koji. nauka o brojevima. fr. suša. vlast) vladavina plemstva i naroda. računski. aritmometar (grč. iz IV veka. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. mršav. Arijevci (sskr. arithmos. poglavica zlih duhova. aridura) med. e arithmetike tj. arijevci. aristokratizam (grč. agua) pl. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. aritmus (grč. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. spržen. arija) pl. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. logla) nauka o brojevima. arithmos. niz lukova na stubovima. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramatičar. arythmia) nedostatak ravnomernosti. ariditas) suvoća. agua. arcade) l. laktaštvo. osiguranje života. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. veština računanja. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. Arijci. Ariman (pere. aristos najbolji. nepravilnost. de-mos narod. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. u vidu arije. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. računaljka. pomoću jednog klupka konca da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. locheia porañanje) pl. agua) pretvaranje u Arijce. gurgur. geometrijska sredina. dragocenosti. pomogla Tezeju. veštak u računanju. a rijega (ital. arithmos broj. naročito čišćenje porodilje. pesmica. arijski jezici svi indoevropski jezici. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. sušenje. arija (ital. fig. Ariadne) mit. aritmetike (grč. aritmomanija (grč. aritmomantija (grč. aristodemokratija (grč. relikvije i dr. aristarhski. arijer-ban (fr. arithmos. slabost. pošto je ubio Minotaura. bez ikakvih obzira. arijergarda (fr. sušnost. arkada (fr. arietta) muz. ariditet (lat. zaštitno odeljenje. med. aridan (lat. jalov. fig. aritmetički (grč. aristolohika (grč. aritmetičar (grč. suvoparnost. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat. Ahriman) ion-. arhit. u starohrišćanskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. plemićki stalež. a-. mršavost. arka (lat. arijanci. u novije doba. Arijevci. pulsa. aritmije (grč. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. aridura (nlat. agsa kovčeg. aria. techne) mat. karijerist. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. otuda: Arijadnin konac. vladavine plemića. mršavost. plemstvo. aritmologija (grč. aristokratia) vladavina plemstva. na-pev. arivist(a) (fr. arriere-ban) voj. deo čeone kosti (očna). način pevanja. love zvanja i položaje.). mršavljenje. aristokratija (grč. neplodnost. Persije i ist. 2. arizacija (sskr. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i svačega. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. 2. naročito kucanja bila. Irana sami sebe nazivali. metron mera) sprava (ili: mašina) za računanje. zaštitnica. sredstva koja pomažu porañanje. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim načelima. aridus) suv. prijatelj i član aristokratije. Arijci (sskr. jalovost. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. arijanci pl. arithmos. arijevci pl. učenika Platonova. mit. arivizam (fr. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. arithmetikćc) koji spada u računanje. arriver postići. arioso) muz. i njegovih pristalica. suvoparan. čuven kao kritičar pesama Homerovih i Pindarovih. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. poslednja odbrana. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. pre naše ere). pevajući. kratos moć. Arijadna (grč. ariozo (ital. sanduk) 1. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). nepravilno kretanje. fig. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. nesklad-nost. nego običan čovek. večni protivnik Ormuzda. aristos najbolji. v. gurgurstvo. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. Aristarh (grč. Aristoteles) fil. anat. melodija. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. pere. odstupnica. progresija. v.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. lutrije i dr. koji je tvrdio da Hristos nije bog. pr. bog i praizvor svega zla. . aritmogrif (grč. kratak melodičan komad koji se umeće u rečitativ. mala arija. rythmos takt) med. ned. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu.

74 aromatizaciJa armalisti (mañ. trg. vojska. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. fig. grañ. arozaža (fr. arkadikćs) koji je iz Arkadije. lat. kol' arko (ital. lučni stub. onaj koji se razume u grbove. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. arkapija (tur. Pola. podlivanje ulica. pravo prvenstva. stub podupirač. armorial. armirati (lat. agta oružje) pl. pesnici pastirske poezije. naročito carinski. opre-miti. potporni poluluk. zaobilazan. armadilja (šp. od srednjeg veka: porodični grb. arrodere. doplatiti. uobražen. pozadi kuće. armare) voj. armorale) poznavalac grbova. fig. bezobzirnost. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. naivan. voj. arkato (ital. arlekinada (fr. lat. arcanus) tajni lek. naknadno plaćanje. seoski. arogantan (lat. arctius jus) prav. armater (fr. arrosio) med. prevlačeći guda-lom. sočna materija kod biljaka. voj. oru-žana sila. sužavanje. arozman (fr. arcuatio) med. bliže (ili: preče) pravo. polivati. podmlañivanje itd. arko (ital. gusar. arozija (lat. 2. arcus luk) nuz. armateur) mor. Velika Kola) astr. stezanje nekog dela tela zavojem. arctior citatio) prav. arma (lat. armadilla) kor. gord. polivanje. nao-ružati. arlekin (ital. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. jela i dr. navodnjavanje njiva. »sena sposobna da zavede. agso. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. prav. arlequinade) šala. ratna sprema. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. armorijal (fr. tajno sredstvo. arrogantia) nadmenost. čovek koji često menja mišljenje. naoružan trgovački brod. nadutost. Arkadoi) pl. armija (lat. bombama. arkanum (lat. prijatan miris što ga puštaju od sebe eterična ulja. prevrtljivost. nego iz avlije. osvežavanje. obasuti (ili: obasipati) vatrom. mali naoružan brod. arktikos severni) Severno Ledeno More. arrogans) nadut. uraslost nokata u meso. gudalo. fiz. agta) pl. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. arcanus tajanstven. vinski cvet. armada (šp. arc-boutant) arh. „armija nezaposle-nih". doplaćivanje. oružati. jačati. stanovnici Arkadije. usiniti. navodnjavati. gusarska laña. snabdeti ratnom spremom. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armada) oprema. aromatizacija (grč. uzeti pod svoje. arkcijus jus (lat. ohol. metodič-no bombardovanje. pastirski. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. artiljeriju i dr. aroma) miris. oružje. e arktos Veliki Medved. npr. nepropisan put. fig. arrosage) zalivanje. arcato) muz. drznuti se. arctatio) ned. naduven. u Španiji: oružana sila. 3. Arkañani (grč. arlecchino) lakrdijaš. arrosement) zalivanje. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. drzak. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". povećanje nosivosti zida gvožñem. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u kuću sa ulice. armalis. nlat. fr. tj. bezobrazan. arroser) zalivati. lakrdi-ja. sever. šaljivčina. muz. arogancija (lat. arkuacija (lat. nadmen. arkeo izdržavaš) geol. drskost. tenkove. naoružanje. armorist(a) (nlat. vazduhoplovstvo. nego su »siveli samo od službe u vojsci. arrogare) usuditi se. Armida lit. prevrtljivac. arktacija (nlat. prisvajati. sopstvenik gusarske lañe. krivl>enje kostiju u obliku luka. armorale) knjiga sa grbovima. fiz. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. armatura) voj. vrdalama. nagrizanje kostiju. morski razbojnik. arctius mandatum) prav. razmetljiv. fig. mala ratna flota. arkoza (grč.arkadski arkadski (grč. trg. vrdanje. naknadno platiti. „armija beskućnika" itd. agtee) 1. obasipanje vatrom. tj. nepravilan. kako se prave sredstva za ulepšavanje. pooštrena zapovest (ili naredba). poza. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. veliko mnoštvo. ovlažavanje. armatura (lat. metodski bombardovati. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put.. oholost. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. fig. poslao protiv Engleske). granatama. grañ. arktos (grč. arkcior citacio (lat. naročito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. agta oružje. arctura) med. arozirati (fr. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. arcus luk. aroma (grč. arktura (lat. idiličai. so!G agso) gudalom. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). nlat. Arktik (grč. muz. arkbutan (fr. prisvojiti. snažiti. npr. god. Arkadla. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arkosolij(um) (lat. arkanist(a) (lat. najedanje. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. . mor. arkcijus mandatum (lat. potez gudalom. arogirati (lat. arktički (grč.

arsen muški. arsenikćn) hem. fig. zanat. tj. bogatstvo u arterijama. arpaneta (itzl. sklerćs krt. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. kvart. chorde žica prevara. arsonvalisatio) v. arsenikćn. mala harfa. artefactum) veštački proiz-vod. are silogistika (lat. arteriozitet. arterfa. arpeñato (ital. a život kratak. koji prijatno miriše. arsenal (fr. arpikord. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. nlat. arpantaža (fr. struka) muz. arteriostenoza (grč. aroma) mirišljav. arpikord (ital. arteriole (nlat. zaokrugljenost. artelB) radna zadruge. sužavanje (ili: suženost) arterija. ludilo. are (lat. arsenal. krvna žila. začini. arpeñatura (ital. are longa. arsenogonija (grč. u razlomljenim akordima. arteriologija (grč. ars mnemonica) veština pamćenja. arostema. grč. naročito u morskim pristaništima. artefakt (lat. agra. posao. arpihord (ital. arpanetta) muz. veština. prskanje) med. arrostia) med. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arterioekleroza (grč. arteriografija (grč. arpeggio) muz. opis (ili: opisivanje) arterija. arterialisatio) fiziol. graphia) anat. metnuti mirisa u nešto. zaokrugljenje. arterieurizma (grč. stenćs tesan) med. arsonvalizacija (nlat. arterijalizacija (nlat. ars antiqua) stara umetnost. are angina (lat. lepe veštine. ital. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. ars nova) nova umetnost. arpeggiatura) muz. arterfa. gone rañanje) rañanje muške dece. arostija. arterioreksis (grč. darsonvalizacija. arteriektazis (grč. slobodne umetnosti. slabost uma. arsenik (grč. niz razlomljenih akorada. zaokruživanje. arterialitas) fiziol. izražavanja . arterijalitet. proširenje arterija. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arsenikćn) pl. artes liberales) pl. muški porod. uvećanje. are mnemonika (nlat. arpeño (ital. arsenale) oružnika. arondismav (fr. arostema (grč. oksidisana krv. v. trovanja akutna i hronična.9216. arterfa žila) anat. naročito knlževnog. ektasis pomeranje) med. ars. eurys širok) med. arteriektazis. premeravanje (ili: merenje) zemlje. mirišljave materije. elemenat atomske mase 74. srez. fiziol. aromatičan (grč. arsenikćn) pl. za-činjavati. arterijska krv otvoreno crve na. muzički stil u XIV i XV v. arterfa žila. jedinjenja su mu jako otrovna. arpeñirati (ital. arteriolae) pl. vita brevis (lat. posle kojih dolaze kapi-lari. arpeggiare) muz.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do početka XIV v. vita brevis) umetnost je duga. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. v. prskanje arterije. logfa) anat. soli arse-nikove kiseline. podrugljivo: tandrkati. gde je veoma rano bilo takvih bunara). ono što je veštački napravljeno. žeš. kao na harfi. arsenik. hem. jak) hen. bilo. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. ars longa. arsevofagizam (grč. artizam (lat. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. arterfa. damar. aroma) namirisati. arsen muški. zaokruženje. rexis kidanje. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arpadžik (tur. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. mirisan. začiniti. zanatlij-ska radna zajednica. are vova (lat. arseniti (grč. aromatica) al. bilo iz srca u ostale delove tela). redni broj 33. operativne otvaranje arterija. arrostema slabost) med. deo grada. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. ars) umetnost. arteria. arrondissement) zaokrugljivanje. v. lomljenje tona kao na harfi. arterfa žila) koji se tiče arterije. arteriotomija (grč. phagein jesti) med. arpeggiato) muz. arterfa. arteritis (grč. nauka o arterijama. harfica. artes liberales (lat. arostija (grč. tome sečenje) med. arpentage) zemljomerstvo. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arterfa. artis umetnost) način umetničkog. proširenje. nlat. arteriozitet (nlat. sičan. arpihord. magacin za smeštaj ratne spreme. znak As. arsentrioksid (As2O3). arsenijati (grč. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. artelj (rus. spinet. up. zapaljenje arterija. tvrd) med. muz. v. najsitnije arterije. arteriositas) fiziol. sa začinom. svirati na harfu. arterija (grč. arteria) med. aroma. arterijalitet (nlat. arterfa. jak otrov. aromatika (grč. arterijski (grč. arsena. arsen (grč. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja telesne snage ili spolne sposobnosti.

zglavkari. artificiosus) umetnički. zglobobolja. pravilan i tačan izražaj svih delova slike. da(va)ti arhaičan oblik. artritis (grč. polza (korist). operativno otvaranje zgloba. zagnojavanje zglobova. rod vojske naoružan topovima. osnovi nauke o čoveku. phyo stvaram) med. artist(a) (ital. otok) med. arthron. artropoda (grč. priključenije (doživljaj) itd. pro-či (drugi).(grč. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. artiljerac. vot. odsek. napis. artokarpi (grč. arheget (grč. artichaut) vot. članak) članak. lukav. sastav tela koji je sklon gojaznosti. naročito antičku umetnost i nauku. astmi i dr. artikulirati. bol zgloba. artisan) zanatlija. artrofima (grč. arthron. artropioza (grč. archaios stari. poglavar. artilerac (fr. slik. artrodinija (grč. krilo) zool. archaios star. arheopteriks (grč. izgovarati. artikulisati v. logos reč. kolence. arheografija (grč. drevan. pregib. veštački. tačka ugovora. šećernoj bolesti. igrač na konopcu (u cirkusu). artikulisati. prastari) star. artilleur) vojnik koji rukuje topom. trg. archaios star. podćs noga) pl. fr. arhaičan (grč. tobdžija. articularis) zglobni. arhaičan. trganje u zglobovima. arheolog (grč. latreia poštovanje) služba za hleb. pterix pero. artik(a)l (lat. arthron zglob) med. azojski period. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. arhaističan v. zoon životinja) zool. bog. veštački. LIŠð. artistique) umetnički. anat. gaji se kao veoma cenjeno povrće. articulatio) anat. obrastao trskom. gonos) pl. ruop gnoj) med. arhelogija (grč. arundinozan (lat. trganje u zglobovima. uzglobljavati. karpos plod) pl. zglavak. npr. arthron zglob. artrofioza (grč. arun v. giht. archaios star. emballo ubaciti. prastari. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. karkfnos rak) med. artroze (grč. artrozoa (grč. arthon zglob. mekani otok zgloba. arhegonije (grč. jestastvo (priroda). starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. topništvo. pauke rakove i crve. liigv. artikularni (lat. arhaičan. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. archaios star.ke. član. tj. artralgija (grč. algos bol) med. artro. životinje sa zglobovima. neprirodan. arthron zglob. artos hleb. umetnuti) kec. articiocco. artrokarcinom (grč. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. logia) početna nauka. artificijelan (lat. archaios star. docnije: topovi. pus. grapho pišem) opisivanje starina. artišoka (ital. prastari) gram. iznositi nešto član po član. arhaizirati (grč. neuralgiji. arthron. bogat trskom. arthros. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. odyne bol) med. zastareo. arche početak. artificialis) veštački. zglobobolja. artiljerija (fr. arheornis v. koji odista potiče iz starog vremena. poznavalac umetnosti. zglobni. artrotomija (grč. reči i slogove jasno. prepreden. veštak. izneti. zglob. artizan (fr. veštak u jahanju. zool. glavočika sa cevastim cvetovima. arch-egetes) voña. up. glumac. bol zgloba. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. tome sečenje) med. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. zastarela reč. stilom. arthron) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zglob. artillerie. arthron. artikulacija (lat. archakos) starinski. rak u zglobu. „igra reči". starinski. pokretač. artistički (fr. pathos bol) med. drevni. articulare) uzglobiti. kostobolji. up. artos. artiste) umetnik. osnivač. jasno i razgovetno iz-govaranje reči i slogova. predmet. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. arhajski period v. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. artikulirati (lat. fr. arheologija (grč. artropatija (grč. izveštačen. artificiozan (lat. artremboleza (grč. gran. poglavlje. nlat. drevan. bol (ili: trganje) u zglobu. prevremenoj arterio-sklerozi. vinovnik. artritizam (grč. phagos) hlebojed. harun. zglavak. arthron. umetnički. arhejski (grč. arundinosus) trskovit. opšte ime za kukce (insekte). jedan po jedan. sastavni deo jednog spisa. phima izraštaj. fig. arheopteriks.). gnojenje zglobnih kostiju. čvor. stvar. arche početak. articulus zglob.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. artos. archaios star. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). hlebno drveće i hlebne bil. arthron) med. paragraf. lek). arthron. zapal>enje zglobova. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. arhaizam (grč. arthron) med. roba u trgovini. artolatrija (grč. bog. logos reč. glumac. kompozicijom i dr. fosilni kič- . titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. arthron. artista. artofag (grč. bol u zglobu. oblik ili izraz. nameštanje iščašenih zglobova.

grañevinski stil. prvosveštenik. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. u početku od pola kg bakra. neimarstvo. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. rif. najbolji u nekoj struci. arhihijerarh (grč. povel>e. arslama) bog. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. arhijater (grč. blastos klica. arhitrav (grč. podrugl>iv u govoru ili pisanju. assez) kuz. spora sejanje. archivum. najjača karta. koji se tiče jednog naučnog sistema. dioikesis gazdin-stvo. archo prednjačim. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. a po drugim opet ptici. arsin) stara mera za dužinu: lakat. prazametak. architektonikos) grañevinski. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. arhiblast (grč. prvi služitelj jedne crkve. najmanja jedinica za merenje zlata. vrhovni sveštenik kod Jevreja. archivum) koji se tiče arhiva. službenik arhiva ili arhive. arhitip (grč. archivolto glavni luk) vrh. arhivist(a) (nlat. arhesporijum (grč. prvosveštenik. tj. dobro očuvano. vrsta crnog luka. v. pre n. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. arhiñakon (grč. arhimandrit (grč. arhimagija (grč. arhivar. visoko sveštenstvo. arhitekture (grč. trešnja (plod i stablo). arhidijeceza (grč. archi-pelagos more) ostrvlje. archeion vladino nadleštvo. koji se nalazi u arhivu. prvi nad. metričkim me-renjem. episkopos) prvi vladika. anorgakske materije. viši lekar.) arh. spontano postanje života. po izvesnim delovima sličan reptilijama. arhipelag (grč. arhoragija (grč. koji radi u arhivu. arhivist. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. potiče iz preistorijskog doba. archo početak. up. prodor zadnjeg creva. arhivar (lat. spadnutost zadnjeg creva. lični lekar. nadbiskupa. archos. setva) bog. koji su često ukrašeni kipovima. alhimija. zametak) zool. a salvo) trg. up.). arhiepiskop (grč. spisi ili akta. archimandrites) starešina manastira. archo prednjačim. . arhihijerarhija (grč. arhiv(a) (lat. kele prosutost) med. arhitrab (grč. arhitip. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. episkop. arhont (grč. architec-tura) grañevinarska umetnost. arhivalije (nlat. veoma. zajedl>iv. prapismo. arhitrav. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. arhiepiskopija (grč. arhoptoza (grč. poglavar. neoštećeno (na tovarnim listovima). nauka o grañevinarstvu. archetypon) v. lat. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. archivista) v. arhitekt (grč. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. fr. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. grč. i 640. nadbiskup. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. archos čmar. dvorski lekar. raspored i grañenje jedne grañevine. archetypon prauzorak) prasli-ka. školovan grañevinar. iatros lekar) prvi lekar. trabs greda) ar*. lat. archos. archon) vladalac. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. assis) 1. prapočetak. arhivolt (ital. prvak. as (lat. prauzor. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. archo. 4.(grč. pra-. gfgnomai stvaram) biol. vrlo. 3. dokumenti. architekton.arhesporIJum 77 menjak. arche početak. renesansnoj i barokno j arhitekturi). arhetip. veličine goluba. počinjem. arhigonija (grč. žučan. način zidanja. neimar. naročito: prvi otisak. original. 5. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. neimarstvo. izmeñu Grčke i Male Azije. veština izrañivanja jednog naučnog sistema. arhitektonski (grč. 2. aršin (tur. assai. Archilochos) poet. arhocela (grč. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. a salve (ital. archos. grañevinarski. naročito u avijatici i raznim granama sporta. kod starih Rimljana: novac. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. lat. e. asai (ital. arhetip (grč. arhivski (lat. arhi. archos voña. aršlama (tur. arhilohijski (grč. abiogeneza. „kec" na francuskim kartama. arch-iereus) vladika. arhitektonika (grč. archos. koji pripada arhivu. ptosis pad) med. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. archo. sada potisnuta tzv. arhijerej (grč. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. grañevinar-stvo. arhitrab. prosutost. prastvaranje. as. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izmeñu 680. nauka o sistemu. fig. architekton) grañevin-ska umetnost. rimskoj. mitropolit. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. archos čmar. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa.

assassinator) prav. nlat. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asekurancija. prav. a-selenos) bez Meseca. . fr. assecurare) osigurati. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. ulagivačko odobravanje. tvrdnja. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. koji nema spola. asemija (grč. aseverativan (lat. assibilatio) gram. sepsis) hem. u pohranu. a-. nepriznavanje bogova. sexus spol) bespolan. aseitas. ostavljanje u pohranu. aservacija (lat. aseptin (grč.bez. asertoran (lat. ascenseur) dizalica. obezbediti. asanirati (lat. asanacija (lat. pohotljivost. aselgija (grč. doznačilac. dakle. securus bezbedan. assecurans) osiguravač. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. asservare) čuvanje. bezverstvo. zvanično tvrñenje da je neko slobodan. asesorat (nlat. bez pratioca. pohrana. sačuvati. otklanjanje mogućnosti da zarazne klice. assentatio) laskanje. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up.ne. asasinator (nlat. npr. potvrdan. pri vršenju operacije. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. problematičan. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. bez ikakvog podsticaja spolja. asekurancija (nlat. mučko ubistvo. fil. antiseptičan. sanus. assignatus) lice na koje glasi uputnica. asignat (lat. aseksualizacija (grč. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. zeta znak) ned. a. assensio) odobravanje. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". nalog. nekoj državi' zavoñenjem niza higijenskih mera: čistoće. ad-. asekuracija (nlat. postojati sam sobom) samostalnost. kastracija. razvrat. npr. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. aseptol (grč. kraju. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. udva-ranje. one koja se polaže pre davanja iskaza). papirni novac za vreme francuske revolucije (19. čišćenje od zaraze. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. up. fil. bez trabanta.asamar 78 asignatar asamar (lat. isušenje moč-varnih mesta itd. asertivan (nlat. sanus zdrav. aselgeia) razvratnost. podstrekač na izvršenje mučkog ubistva.). assertivus) v. pomoćnik sudijin. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). asesor (lat. oleum ulje) hen. sepsis trulež:. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzapćena u korist države. pristajanje uz koga. primalac novca po uputnici ili nalogu. asertoran. aseksualan (grč. lift. a. aseitet (nlat. asibilirati (lat. assecuratio) v.) ned. a-. asibilacija (nlat. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. asignant (lat. lat. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. kora od hleba. up. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asacija (nlat. amarus gorak) hen. pozdravl>avanje naselja. assibilare) gram. ascenzor. asercija (lat. a se esse biti tj. npr. a-. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). dokazni. npr. unutarnjem nagonu. kraju (ili državi). asservare) čuvati. asesura. assecurantia) osiguranje. asepsija (grč. pomoćnik starešine nadleštva. isušivanja podvodnih mesta itd. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). koji nema zaraznih klica. bez obeležja. asemos) koji nema znaka. asebeia) bezbožnost. asebija (grč. primanje nečega kao istinitog. aservat (lat. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. bolesnikove kože i dr. uspinjača. assertorius) kojim se tvrdi. umorstvo.bez. protiv požara. za-klinjanje u nešto. površina pečenja i dr.. nasilje. lat. assessoratum) prisuditelj-stvo. assertio) tvrñenje. asenzija (lat. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. up. asertorna zakletva prav. sexualisa-tio) uništenje. tj. u nekom gradu. assassinatum) prav. doznaka. dokazivanje. nlat. apodiktičan). aseveracija (lat. asekurant (nlat. asseverare dokazivati) potvrdan. aseptičan (grč. smrti i sl. asekurat (nlat. aseleničan (grč. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. nesposobnost razumevanja znakova. fr. asentacija (lat. pohraniti. asemičan (grč. sudsko pomoćništvo. assus pečen. aservirati (lat. assignans) onaj koji šalje novac. zvanje pomoćnog sudije. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. asekurirati (lat. koji je bez oznake. asasinat (nlat. a. sepsis trulež. assecuratus) osiguranik. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. asanzer (fr. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. asignatar (nlat. a-septikos) koji nije sklon truljenju.

asker) vojska. asitia nejedenje. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. symptotos koji se ne stiče) koji se ne poklapa. gran. pokajniš-tvo. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. neravnomernost. asignirati (lat. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. bez svezica. ash) pravi. acierage) galvansko počeličavanje bakarnih ploča. moguće. assistentia) pomaganje. pr. askaris) pl. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). vrednoća. upravo. askeo) učenje o askezi. nedostatak volje za jelom. preobratiti hranu u organ-sku materiju. iz koga se ne može izvesti zaključak. prisustvo glista u stolici. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica.: „Misli mlada. pratiti nekoga. jezik. assiduitas) tačnost. asindet(on). izjednačavati. asli (arap. syllogismos posredni zaključak) log. asket(a) (grč. nedovoljno saosećanje. potpora. nesrazme-ran. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. asimilirati (lat. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asimulacija (lat. askeza (grč. assimilatio) izjednačenje. nejedna-kost. zood. u početku sa trohejom ili spondejom. aso (fr. pritvorstvo. systole skupljanje. psih. tur. bez sveza. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. askariodoza (grč. assaut. symphonia) nesklad. asistolija (grč. asimilacija (lat. asignacija. neskladnost. asistirati (lat. sympatheia) nenaklonjenost. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". askesis) isposništvo. zaista. asignatura (nlat. prisustvo. čeličenje. asker (tur. asketes) isposnik. neistodo-ban. a-. nestezanje srca. asyndesia) nevezanost.ne. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asindet(on) (grč. . asimptota (grč. napad. istrajnost. a-. syn sa. asketski (grč. pokajnik. neješnost. pomoćnik. udarac u dvoboju. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čovečje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. isti. gladovanje) post. nevezanost. ua. asistencija (nlat. vrsta klasičnog stiha. marljivost. primati u se. fiziol. asilabija (grč. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñenih slova u slogove. mestu ili načinu tvorbe). asketos) isposnički. postojanost.asignatura 79 asinhroaičan (grč. a-. asignacija (lat. assistere) pomagati nekome u poslu. a-syndeton) pong. prisustvovati čemu. asistent (lat. asjeracija (fr. i sa jambom na završetku. asindetičan (grč. pomoć. asitija (grč. nalog za isplatu. primiti u se. prilagoditi. asjeraža (fr. — (ali) Slušale je momče čobanine. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). vaspitni. vrsta vežbe u mačevanju. asilogističan (grč. asli. uputni-ca. asimetrija (grč. askaris) med. asimilirati. licemerstvo. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti srčanog mišića. jednačiti. doista. a-. ili izmeñu članova jedne rečenice. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. asketika (grč. asketičar (grč. asimfoničan. asklepijadski stih četr. assimulatio) pretvaranje. bogougodnih spisa. dela. npr. nepoklopljiv. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. nespojenost) ret. stezanje) ned. neskladnost. a-. detinje gliste. nejednovremen. a-. nedostatak hrane. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. asindezija (grč. askeo) pisac pobožnih. izjednačavanje. ali se nikad ne dodiruju. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. prilagoñava-ti. jednačenje glasova (po zvučnosti. bogougodan. assimilare) izjednačiti. asiduitet (lat. fiziol. nedostatak veze u rečenicama. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. juriš. ital. assignatura) v. trudoljubivost. a-. acieration) pretvaranje u čelik. chronos vreme) neistovremen. pomagač uopšte. npr. asimetričan koji nema simetrije. pokajnički. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). nejednak. isposništvo. gram. vojnik. asimilovati v. verovatno. nemanje saučešća prema kome ili čemu. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. assignatio) d oznaka. asketizam (grč. (da) niko je ne čuje. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). askaride (grč. bubine. neskladan. symptotos koji se ne poklapa) mat. a-. assalto) napad. revnost. asimpatija (grč. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asimfonija (grč. a. asklepijadska strofe četr. asimptotičan (grč. supši.

aspermatizam (grč. \ asonancija (nlat. špargla. udružiti. težnja. med. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. asortiman (fr. socialis) nedruževan. fil. nepostojan) koji nema pravca. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se čuje. ima ih više vrsta. assortissage) trg. aspirata (lat. izazove u svesti i neku drugu. usisavanje. u organizmu ljudi i životinja. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji hoće sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. koji ne može da izlučuje seme. astatičan (grč. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. aspic) kup. nazeba i sl.ne. aspermičan (grč. asperitas) hrapavost. slično zvučati. asolirati (fr. a. para. udi-sanje. asocijalan (grč. lat. sa dahom. kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . somnus san) med. a-. razvrat. asomnija (grč. muz. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. astr. asoti'a) razvratnost. asocijalnost (grč. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. egipatska naočarka. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. asparagus (lat. associare združiti. opre-miti. aspirin farm. astakolit (grč. vezivanje. asocijativan (nlat. as-6des koji oseća gañenje. aspra (grč. a-. biljka sa hrapavim lišćem. aspek(a)t (lat. odabiranje. aspermičan. astatos nestalan. asocirati (lat. neravnina. asortisaža (fr. asodična groznica groznica sa povraćanjem. samoglasničko podudaranje. astasia) nemir. aspi's. asonanca. aspergiloza med. asotija (grč. krutost. primiti za ortaka. muz. usisač. asomatičan (grč. ase prezasićenost) med. udruženje. spajanje. associe en commandite) trg. asocijacija (nlat. vezati. associare) pridružiti. aspergioloza (lat. koji nema semena. aspidos) zool. aspermizam (grč. aspida (grč. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. associatio) udruživanje. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus.) ned. asonirati (lat. uvlačiti u sebe. nepostojanost. asparagus) bog. astazija (grč. aspik (fr. aspermizam. zla i opaka žena. vid. raskalašnost. rod biljaka iz fam. sisanje. assonantia) post. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. aspermatičan (grč. socialis) nedostatak osećanja za društvenu zajednicu. zvanjem). udisati. asosje (fr. sperma seme) med. tvrdoća. aspiratio) gram. gram. associe) drug (ili: ortak) u poslu.) v. usisavati. asperifolmja (nlat. fig. bez odreñene orijentacije. aspermija (grč. težiti za nečim. astateo. a-. v. zbirka razne robe iste vrste (npr. aspirant (lat. hladetina. a-somatos) bestelesan. Convallariaceae. gram. nepotpun slik. onaj koji teži za nečim (položajem. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). pust život. aspirata se. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. grubost. asosje an komandit (fr. aspirirati (lat. aspectus) izgled. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. oštrokonña. koji nadovezuje na nešto. aspirator (lat. strana nečega. kada se pojavi. oporost. s dahom. neotesa-nost. žel>a za nečim. aspiracija (lat. odabrati stvari jedne prema drugima. naročito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspermos) med. nesanica. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. uortačiti se. dobro znamenje. surovost. asortirati (fr. astatične igle fiz. assortir) srediti (ili: sreñivati) po vrstama. uroñena ili stečena nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih žlezda. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. koji izaziva gañenje. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. asonavca (nlat. bunilo. čežnja. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. spojiti. up. pri čemu se čuje glas sličan glasu h. aspirare) tražiti nešto. nedruštven. člana. guja otrovni-ca. zadrugara. rospija. lat. s hakom. usisaljka. astakos rak. knjiga). bacakanje teškog bolesnika. assonantia) v. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. aspermizam. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. društvo. uvlačenje u sebe. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. biranje. izdvajanje (ili: sreñivanje) robe po vrstama. izgovarati iz grla. pihtije. izgovaranje s hukom. pojava. asperifolia) pl. v. littera) pl. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. lat. bog. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. gledište. činovnički pripravnik. tajni ortak. fig. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu. suglasnici s dahom. reumatizma. aspirans) kandidat. gasa ili tečnosti.) med. up. aspermatizam. aspergillus) med. asperitet (lat. asocirati se združiti se. ventilator.

astralni (lat. asteroeis) zvezdast. zvezdast. astralni svet. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. asthma) sipljivac. astigrafija (grč. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). astralis) koji se tiče zvezda. oronuo. srčanog. zemlje i pakla. aster. phobos strah) med. grapho pišem) opisivanje gradova. asterizma (grč. astrum zvezda. pun zvezda. telo bez zemaljskih. asteričan (grč. oblika zvezde. želudačnog). slabija no na ostalom nebu.(grč. astragalos kocka. osobina nekih vrsta liskuna koje. a.ne.ne. udar sunčanice. Juno. a. piljak. orao vidim. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. asteroidan (grč. zvezda. npr. stigma bocka. usled interferencija svetlosti. a. uprava grada. steničan afekt. koji potiče od zvezda. zvezdani. Palas. aster) sazvežñe. astragal (grč. Astrea. oronu-lost. sjajan. duhovit govor. logia nauka) ned. nomos zakon) upravljanje gradom.) igra kockom. ned. teško i kratko disanje u nastupima. astheneia nemoć. asty grad. sipnja. uticaji. smrt ili obamrlost od udara munje. astenopija (grč. dosetljiv govor.. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. asthenes.) geol. astenomakrobiotika (grč. sunčanica. nadzor nad kućama. grañevina bez stubova. supr. zvezdani. astralni duhovi. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). astenija (grč. nauka o asteničnim bolestima. eidos oblik. Ceres. slab vid. asty grad. up. astragal omanti ja (grč. zadevanje. astrogeodezija (grč. svet zvezda. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. obruč. ret. med. up. astro. astrobolizam (grč. npr. slab. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. astmatičan. astrobolismćs. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. astmatičar (grč. asteroeides) zvezdolik. asterismus. psih. zvezdan.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. nemoć. v. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. koji potiče od zvezda. Vesta i dr. asthenes. mana oka koja počiva na različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetrično oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. aster zvezda) fiz. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove slame. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. astma (grč. asteismos utančan. slabost. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. asteničan (grč. eterično telo čoveka. npr. uglañene radnja. astinomi)a (grč. skočna kost. vid) pl. grč. duše umrlih. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. grč. astenologija (grč. astron. alat. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bića. geodezija. astragalizam (grč. grupa zvezda. lako zama-ranje očiju. ipak kaže. male. makros dug. telesnih osobina. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. gledam) med. astratija (grč. asty grad) velikovaroško ponašanje. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. astralna svetlost. vrh. astragalos) kocka. u obliku zvezde.ne. astralit (lat. u srednjem veku: pali anñeli. astr. aster zvezda.). npr. astenična groznica živčane groznica. astralno telo. a-. asteizam (grč. prostim okom nevidljive planete izmeñu Marsa i Jupitera. tačka) fiz. astigmatizam (grč. astilon (grč. stigma. zvezdana svetlost. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. preterano velik strah od groma ili grmljavine. asterizam (lat. kockanje. slabost vida. asteriskus (grč. astron sazvežñe. zaptivanje. tuga. asteroidi (grč. 6 Leksikon . astheneia slabost) med. tj. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. po učenju okultizma. posle svakog bacanja kocaka. astron) predmetak u složenica-ma sa značenjem: zvezda. astrafobija (grč. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. drugo. zvezdano nebo. gležnjača. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. fini ton u ophoñenju. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. stylos stub) vrh. asthma) med. izbegavanje vojne obaveze. aetigmatičai (grč. služi za pravljenje raznih ukrasa. plane-toidi. zadirki-vanje. koji potiče od slabosti. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. asthenes) nemoćan.

astrum. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. itd. photćs svetlost. astronomia. ublažiti (svetlost. fil. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. manteia prori-canje gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. dati blaži karakter. asumcija (lat. astron. aetronomija. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. astrofit (grč.) veština posmatranja zvezda. podelu na sazvežñe i nazive. zvezdočatac. astrodiktikum (grč. astromavtija (grč. asurdirati (fr. v. photćs.500. astrograf (grč. astrum (lat. podneblje. ret. lat. astrosofija (grč. astron. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. astrognost (grč. asumpsit (lat. astron. astro. astronom (grč. sprava pomoću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako naći i na nebu. nemein upravljati. astrofizika (grč. rasrditi se. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astroteologija (grč. tj. astrodeiktikon) pokazivač zvezda.) v kosmonautika. okretnim. tj. druga (minor) premisa u silogizmu. veličini nebeskih tela. assourdir. assumptio. fig.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. pomešan sa krečnjakom. astro. phos. uzeti na sebe. vrlo velik. karakter) ukrotiti. grapho) opisivanje zvezda. onaj koji se bavi astrotozijom. labi's držak. astron. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. morska zvezda slična biljni. služba zvezdama. astrometar (grč. tj. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. astron. astron. 149. obaviti kakav posao i sl.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. nćmos. astrolatrija (grč. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. slik. astron. okamenotina u obliku zvezde. tako je astrologija postala čitanje iz zvezda. paklina. glas). astrologija (grč. astronautika (grč. astrofičan (grč. naziv za ritmičku pesmu koja nije podeljena na strofe. astrometeorologija (grč. načiniti popustljivim. astrofotometrija (grč. azota i sumpora. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. Sunčanih pega itd. ogroman. asuplirati (fr. primiti odgovornost. astron. posmatranje zvezda pomoću velikih dogleda. astron. astron. astron. phytcn) zool. astron. kometa. astro. astron. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. asumirati (lat. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. aetronomija (grč. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astroskop (grč. npr. dan smrti nekog svetitelja. surdus gluv) zaglušiti. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. meteorolo-gia. shvatiti. astrografija (grč. do časti. assumpsit) primio je na sebe. astrolabijum (grč. asphaltos) hem. prav. astroskopija (grč. neku misao. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. assumtio) primanje. hasir) prostirač od rogoza. assouplir) učiniti gipkim. razumeti. physike) deo astronomije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). gnosis spoznaja. Ifthos kamen) zvezdast kamen. assumere) preuzeti. astrolit (grč. astronomski mesec tačno izračunato vreme op- . astrofotografija (grč. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astrofizika. zvezdozna-nac. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. asura (tur. astron. astron) zvezda. astro. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. uzimanje. grč. astron. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. naročito astrofotografijom. metron mera) zvezdomer. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astronomski (grč. a-. primanje duše na nebo. astrolog (grč. uzeti k sebi. slave (Vergil). po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. sik itur ad astra (lat. fil. astrometrija (grč. zakon) nauka o kretanjima. metron) nauka o odreñivanju položaja nebeskih tela. upotrebljava se za astrognozija (grč. umeriti. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. srditi se. hasimak) žestiti se. phos. asumiti (tur. astron. poznavanje) poznavanje zvezda.000 km. up. up. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. slomiti (volju. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñu njima vlada. asfalt (grč. thećs bog. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na čovečji život. zeml>ina smola. položaja planeta.

atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). geogr. viša škola. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. mat. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. up. a tempo). ataktičan (grč. najviši stepen nesvestice. ascendencija (nlat. attaquer) napasti. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. uzlazna linija srodstva. ataumazija (grč. neizmerno bogatstvo koje je. med. attelage) zaprega. Vaznesenje Hristovo. radionica slikara. asciji (grč. polet. npr. obamro. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. stanje bez strasti. penjanje. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. pokušati) protivpravan napad na život. attemptare napasti. zločin. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. nemanje dece. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. utišati. atak. atalsko blago ogromno. atheos bezbožan) bezbožnik. fig. ataksija (grč. ataman-v. atakirati (fr. brak bez poroda. (kod Rimljana: Minerva). a-thanatos besmrtan. neustrašivost. penjanje igrača na konopac. boginja rata. uzlazak. sphyxis bilo) med. atelje (fr. po staroitalijanskom načinu. trbušna vodena bolest. ateknija (grč. suprotno: des-cendenti. ateleia) besvrhnost. a-. a. asfaltirati (grč. ublažiti. attentatum od attentare. napadati. Athena) mit. asanzer. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. ascensor) v. atavus napredak) sličnost sa precima. askos koža) ned. nem. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. ra-stenje.sphyktos) ned. ataka (ital. atelija (grč. neposredno veži. pretežnost. naročito grada Atene (Atine). atavistički (lat. Spasovdan. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). asfiksija (grč. atelaža (fr. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. necelishodnost. up. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. kod vojske. napadanje. ublažavati. atanazija (grč. preci kao rodi-tell. fig. bezbožništvo. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. nepravilan. dodeliti na rad. dedovi. po legendi nikla iz njegove glave. topovski pribor. a tempore) upravljati se prema vremenu. srodnici po uzlaznoj liniji. onaj koji ne veruje u postojanje boga. nepravilnost. ascites (grč. osloboñenje od poreza i državnih nameta. nekog poslanstva. npr. a tempera (ital. nadmoćnost. spopadati. atentat (lat. atelier) umetnikova soba za rad. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. . drhtanje. ascendentes) pl. besciljnost. atanatizam (grč. lekara i dr. ascendentia) prava. a tempera) slikati vodenom bojom. attacher) pridati. a tempo (ital. ascenzija (lat. polumrtav. odan čovek. attaccare. hetman. atheos bezbožan) bezbožnost. attaque) voj. prema prilikama. athambfa) neplašljivost. asfiktičan (grč. at (tur. udariti na nekoga. najedati. tj. vreñati. prav. napad. ascenzor (lat. „besenča-ni". pradedovi. umeravati. obično u činu pukovnika. kći Zevsova. attacca) kuz. zavoleti nešto. divim se) nečuñenje ničemu. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). Atena (grč. tačno po taktu. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. med. muz. nasleñe. imanje ili čast nekoga. obamrlost. uzlazak. neurednost u toku bolesti. a-. ateist(a) (grč. atemporirati se (lat. ataširati (fr. ataše (fr. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. juriš. astr. otuda: učeno društvo. udar. atanatologija (grč. voj. thaumazo čudim se. ustati otvoreno protiv koga. koji je u dubokoj nesvestici. athanasfa besmrtnost) v. (fr. vajara. a-. ataraksija (grč.asfaltirati 83 ataman (rus. at) konj. ataxia) med. neuredan. neiznenañenje. atemperirati (lat. napadati. utišavati. uzilaže-nje. penjanje. athanasfa) besmrtnost. 133. ascensio) penjanje. naročito konjice. duševno spokojstvo. osobina predaka. napasti. ascendenti (lat. ravnodušnost. ateizam (grč. naviknuti se na nešto. boginja. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). napredovanje. spopasti. zaštitnica junaka i gradova. u pravi čas. zaprežni pribor. napad neke bolesti. nosos. navala. zločinački napadaj. attemperare) umeriti. ataktična groznica. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. pre naše ere. ataraxia) fil. Ateneum (lat. kozački harambaša. uzlaženje nebeskog tela. zaštitnica umetnosti i veština. atanizam (grč. attache) na rad dodeljeni službe-nik. askites tj. atanizam. primamiti. privrženik. prilagoñavati se duhu vremena. duševni mir. navaliti. naročito ženskih. neumrlost. nagrizati. uzdizanje. astr. skia senka) št. atambija (grč. fiz. amovi. atavistika (lat. atavizam (lat. atanatizam. a-taktos) neureñen.

pršljen-nosač. mor. atički (lat. duhovit. pristati. nepravilnost u razvoju neke bolesti. attestatum) v. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. nazvan po džinu Atlasu koji. pismena potvrda. atentirati (lat. attica. v. atman) dah. Atlas (grč. ateoretičan (grč. titan koji. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. ateraža (fr. atterrissage) avij. Africi. Atlantic) Atlantski okean. dizanje tereta i natezanje konopca. svedodžba. pravo ja. tj. ponašanje. dosetljiv. nevešt. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. držanje tela. Atlant (grč. životni dah. stva. athetesis) odbacivanje. atticus) svojstven atičkom duhu. veoma snažan. plivanje. laka atletika trčanje. Atlas) mit. tanan. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". uverenje. po grčkoj mitologiji. rñava probava. atika (nlat. pokušani ali neizvršeni zločini. atički fini ukus u načinu mišljenja i izražavanja. atička so duhovit i fini način izražavanja. spustiti se avionom. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. atehničan (grč. proglašenje nevažećim. a-. ital. naročito: ukrašavanje grañevina stubovima. koje su mnogo negovali još i stari Grci. Atlantik ' (eng. atlantski (lat. mor. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. aterisaža (fr. koji ima osobine jednog atlete. teška atletika rvanje. atestirati (lat.: duša. attestatio) overavanje. v. uglañen. sjajna svilena tkanina. položaj. attestari posvedočiti) pismena potvrda. neupućen. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. thermaino) fiz. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih grañanskih prava). atest. uverenje. atmidos para. trg. atimija (grč. typos oblik. attitude. »tipičan (grč. velik i snažan. ateramnija (grč. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. attestari) potvrditi. v. attentata crimina) pl.) neuredan. aterman (grč. atmijatrija. svedodžba. u baletu: stav na jednoj nozi. poništaj. ateteza (grč. naročito na olimpijskim i drugim igrama. atletske igreboračke igre. hodanje. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. čast ili imovinu nekoga. nespretan. izvršiti zločinački pokušaj. atimirati (grč. a gesta t. a-. Atlas) mit. najunutar-njija suština ličnosti ili stvari uopšte. atletski (grč. nasrnuti na tuñe pravo. sletanje. veoma jak i lepo razvijen čovek. atterage) mor. atletika (grč. koji pripada planini Atlasu. attique) ark. priteri-vanje obali. atehnikos) neiskusan. atterir) avij. v. atentata krimina (lat. atlas (grč. atmidometar (grč. ia-treia lečenje) med. nespretnost (npr. aterirati (fr. athletike) skup viteških narodnih igara. aeroplanom ili balonom na zemlju. priterati zemlji. znat. drži na svojim plećima nebesni svod (Atlant). princip sveta. izdati svedodžbu. . spuštanje avionom. obali. fig. prav. napasti. potvrñivanje. divov-ski. Atlas. mesto pristajanja. otuda koji pripada Zap. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. atehnfa) neumešnost. rvač. attitudine). fr. prezirati. atlotet (grč. posvedočiti. nevičan čemu. Atlas) geogr. atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. aticizam (grč. Atlantida (grč. atmis. nepravilan. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. atlanticus) gorostasan.) med. geogr. lišiti koga grañanskih prava. neumešan. ne popggovati. atest (lat. aeroplanom ili balonom na zemlju. planina u severozapadnoj Africi. atipija (grč. atman (ind. atmidijatrija (grč. teško varenje hrane. atehnija (grč. overi-ti. zapadnoafrički.atentator 84 atmidometar atitida (fr. skakanje i dr. pristajanje. bacanje. atlanti (grč. atlete (grč. duša. priploviti obali. po verovanju starih Grka. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. athletes) takmičar na javnim gimnastičkim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. duša sveta. pristanište. uverenje. potvrdu. adijater-man. a-. stav. ležalo u Atlantskom okeanu. atička duhovitost i dosetljivost. atestacija (lat. po Platonu. uzor) med. sime. atestat (nlat. teramnos tvrd) med. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. jednog lekara). ukidanje. atmijatrija. neve-štost. atmidijatrika (grč. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. pesničenje. napadati. atmis. pristan. koji odstupa od utvrñenog obrasca. u indijskoj fil. čovek koji se bavi atle-tikom. lepo i pravilno razvijen. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. attikismos) atički način govora. Atlas) ark. svedočanstvo. prvi vrat-ni pršljen. a-theoretes) koji ne zna. oko 9000 godina pre njega. pa potonulo u more. borac. atentator (nlat. poništavanje.

attractibilis) privlačljiv. primamljiv. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. malaksalost. reumatizma i dr. atmidometar. alfa-čestica. omlitavljenje. sredstva koja čine nesposobnim za rañanje. atom. nedeljiv. fiz. tehnička atmosfera oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . sphaira. atomos. razdvajanje u sitne delove. atomistika. stratosfera. atomistika (grč. atonija (grč. logia) nauka o isparavanju. atoli (mal. elementa za koji se. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. bilis žuč. atmologija (grč. mlitav. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atomologija (grč. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atomos. atmidijatrija. grad itd. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. umoran. atto di cadenza) muz. pristalica atomizma. atonon (grč. med. atto) poz. agonija (grč. atonia) bezglasnost. mlitavost. atokija. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. jalov) med. završetak muzičkog komada. up.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atopos) koji nije na pravom mestu. v. veoma sićušna stvar.) filozof. a u praksi te dve atmosfera znače isto. crna. protivrečnost. nlat. klonuo. ono se sastoji iz progona i neutrona. razdvajati u sitne delove. v. nepriličan. parnih kupatila. najsitniji delić nečega. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). veoma sitan. atmosferski elektricitet v. a-tokos koji ne raña. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. što iznosi oko 1. atrabilitet (lat. bojažljivost. čin. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atmosferilije (nlat. ato (ital. fig. naročito komada za pevanje. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. pojava. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. a-.) fig. atom (grč. atmijatrija (grč. atraktivan (nlat. jezgro ima isto tako složen sistem. atocije (nlat. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. privlačnost. logia) nauka o atmosferskim pojavama. nepriličnost. atom. atmos. volumen zapremine) fiz. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. atmidometar. nenaglašen. facere činiti) med. najmanji delić hem. primamljivost. nenaglašenost. neobičan. lečenje pomoću pare. mislilo da je nedeljiv. klonulost. 2. čep. hevisajd. atopičan (grč. kukavičluk. nenaglašena reč. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). supr. atocia) pl. slab. atmidoskop (grč. lat.) fil. fig. slabost tela. atmis.033 kg na 1 st . gram. tj. at-mijatrika. atrabilitas) med. o pretvaranju vode u paru. neotrovan. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atolmia) strašljivost. atraktibilitet (nlat.) kol. atraktoran (nlat. ato di kaden-ca (ital. atomističar (grč. atra tamna. iatreia lečenje) ned. atomska masa fiz. atoničan (grč. primamljiv. neutrona i dr. malaksao. koja su postala usled naslojavanja korala. nauka o atomima. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. žućkasti kristali gorka ukusa. atmis. lat. up. nesposobnost rañanja. up. neplodnost. atomologija. atokos) ned. atopia) nepristojnost. atomos nedeljiv) 1. atomizirati (grč. rasparčava™. atoksičan (grč.) fiz. atmosphaerilia) pl. attractivus) privlačan. deutrona. atmos. atocija (grč. žutica.: repulzivan. atomizacija (grč. o najsitnijim delićima iz kojih su tela sastavljena.) bezglasan. atolmija (grč. sphaira lopta) vazdušni omotač. atofai hedg. up. atmos. lečenje inhalacijom. odnos atomske težine prema gustoći. metron mera) v. atraktibilan (nlat. fenilhinolin-karbonska kiselina. fiz. atmos. atomizam (grč. atmos. uspavlji-vanje. atmometar (grč. logia) fiz.) fig.) koji se tiče atoma. sphaira. attractorius) privlačan. skopeo gledam) v. padavine: kiša. atonon) gram. sneg.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atmos. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina energije (nuklearna energija). kadencom. atmosferski (grč. atmosfera (grč. atomvolum (grč. niska ostrvca. up. atonos olabavljen. atonifikacija (grč. atocija. gram. neplodan. sve do početka XX veka. rasparčavanje. elektricitet. atmosferografija (grč. atmosferologija (grč. attractibilitas) privlačljivost.000 km debljine. fig. atomski (grč. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. troposfera. prstenastog oblika. agonija (grč.

atrofija. čvrstina. piroksen. pojačanje. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. augirati. atrihija (grč. cacynieH. strogost. privlačna sila.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. atropos neotklonjiv. arthron zglob. atronin (grč. atremija (grč. mesec žetve. obrazuju prošla vremena. atrofija (grč. naslućivati. august (lat. u kojoj je bilo 3. atrihičan (grč. tome sečenje) med. auguriosus) v. Her-kulo očistio za jedan dan. sušenje. augurij(-um) (lat. auguriozan (nlat. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. augmentum) povećanje. attrahentia) med. augmentacija (lat. ojedenost kože. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. uvećanje. fig.v. med. auguriozan. mekani otok zgloba. vinika (veoma otrovna biljka). atrepsija (grč. . svire-post. povećanje. pogoršanje bolesti. tresis bušenje) med. atrahirati (lat. npr. zabava. pogañač. povećava™. gram. broju i graji ptica. n. avgust. augur. volina itd. bezdlačan. kolovoz. neumitan) vot. pod adh-. atremograf (grč. prorok. srčano pret-komorje. atrotomija (grč. primamljivati. predskazi-vanje. thrix dlaka. povišavati. augirati (lat. — 14. auguralis. predskazivač. gvožña i kreča. med. ne uzrujavam se. umnožavanje. e. tih. augmentativ (nlat. po Spinozi). auguralan. predmetak pomoću koga se. atro-fija kod odojčadi. atrocitet (lat. npr. umnožavati. up. atrahencije (lat. konjić). a-. pojačavati. gatar. velebilje. kakvo ća. atrofičav (grč. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. gram. (za razliku od deminutiva. trophe hrana) zakržljao. atrij(-um) (nlat. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. slab. nemilost. fil. atremičan (grč. čiju je štalu. auguralan (lat. attractio privlačenje) privlačnost. bezdlačnost. zanimljivost. kod grčkih i staroindijskih glagola. sastoji se iz silicija. attritio) med. atribucija (lat.ne. obeležje. atribut (lat. mir. prednji deo hrama. up. dodavati. dodavanje. koja izvlače gnoj). attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. očnih i spazmodičnih oboljenja). znamenje. sasušivanje. pojačavanje. atrijum mortis (lat. mršavost) usled slabe ishrane. atremia nepokretnost. mršav. dvorana za primanje posetilaca. augural) proročki. prirapggaj. astmatič-nih. a-. ath. predskazivački. trepho hranim) med. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. uzajamno privlačenje. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje jedne reči. znamenitost. atrezija (grč. up. atributivan (nlat. neustrašivost) mirnoća. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. atricija (lat. e. oznaka. bitna. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. kosa) med. koji vrši službu atributa. zrak) min. trenje. povećati. augmentirati. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. umnožavanje. dodatak. uvećavanje. ojedanje. dodati. trajna osobina nečega. znak. nepokretan. predsrñe. strahota. phyma izraštaj. užas. melemi (npr. prividno kajanje. loviti ca. privlačan predmet. augurirati (lat. kućetina. nedostatak prirodnog otvora. nedostatak kose. arthron zglob. atremeo ne dršćem. atremes koji ne dršće. zove se i tirkiz. fr. auge sjaj. pripisivati) svojstvo. pojačati. operativne otvaranje zgloba. atrocitas) grozota. attribuere pridava-ti. počasno ime rimskih careva. kopnjenje. nepomičan. slutiti. attributivus) koji se odnosi na atribut. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. pravo.) koji nema kose. attrahere) privlačiti. odlučnost. augur (lat. mir.). atrofima (grč. dodatak. pre n. npr. tumač znamenja. Augije (grč. atropa (grč. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. supr. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. Augeias) mit. augere) v. miran) miran. surovost. augnt (grč. augmentare) umnožiti. paskvica. kurjača. nadležnost. attributum. beladona. dlaka. osmi mesec u godini. a. stvar koja privlači. predskazivati. pouzdanost. atrium mortis) predsoblje smrti. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. cenu. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. suv. augmentirati (lat. a-. predznaci (ili: vesnici) smrti. atropos) hem. bledozelen dragi kamen. kataralnih. magne-zija. koji se ne koleba. 2. kralj u Elidi. predznak. dlaka. augustus uzvišen) 1. up. 31. otok) med.: kontricija). med.: repulzija. augmentatio) umnoženje. augment (lat. augmentativum) gram. sredstva za izvlačenje.

augustus) svet. auksanomstar (grč. auditorij(-um) (lat. aihapb uvećavam. sprava za odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. ulagivanje. slušni. govorničko preuveličavanje i preterivanje. auxesis rast. aukcionator (nlat. aurum zlato.. smelost. . audicija (lat. aukcionirati (lat. aura (grč. auleum (lat. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). aula (grč. grč. audifon (lat. redovnom roku. auraran (lat. slušalica za gluve. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. učenje o milosti sledbenika sv. audacem forturia juvat) poet.) muz. životni dah. auctoritativus) v. auditor (lat. aula) dvorište. vrsta nemosti. tj. pepevanje) čuz. držati licitaciju. prav. aulos frula. auratura (lat.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. audacem fortuna juvat (lat. augustus (lat. nebo. pregalaštvo. Augustina. predvorje. slušaoci. onaj koji lakše pamti stvari koje je čuo nego one koje je pročitao ili video. auksin (grč. protivna strana. frulaš. mirisan. auktor delikti (lat. naročito biljaka. aura popularne (lat. metron mera) opt. phone glas) med. smelo. auksilijarne knjige pomoćne trgovačke knjige. velika slušaonica. autoritativan. auktoritate kuratoris (lat. plaćanje menice o normalnom. audimutizam (lat. svirača i dr. auctionari) trg. aulodija (grč. slušanje. nuz. auctionis lege) putem javne prodaje. audire čuti. zborio mesto. autor. učionice. metod za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). pozlaći-vanje. aulizam (lat. auditus sluh) slušno čulo. slušalac. vojni sudija. saslušanje. prijatan povetarac. audiometrija (lat. aulodika (grč. hrabrome pomaže sreća. porast (ili: napredovanje) bolesti. audire slušati) elektronske cev koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). mutus nem) ned. tj. prodavati najpovoljnijem ponuñaču. aulet (grč. aura vitalis (lat. opernog pevača. auratura) pozlata. sudska sednica. auxiliaris) pomoćni. auksilijarne mašine pomoćne mašine (na brodu). auleum) prostirka. kad čovek normalno čuje. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. množenje) biol. auditivni tip psih. aukcionis lege (lat. pregaocu bog daje mahove. carski. aurarius) koji se tiče zlata. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. auditivan (lat. auxano umnožavam. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveličavanje. augustinijanizam teol. auditorium) slušaonica. audire čuti. nauka o pevanju uz pratnju frule. hrabrost. audace) «uz. audijencija (lat. auctor delicti) prav. aura) prijatan vazduh. svečana dvorana univerziteta. auctoritate curatoris) prav. licitacija. ko sme taj i uspeva. auctionator) nadmetač pri javnim kupovinama i prodajama. aula dvor. pre no što će biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). ćilim. zasedanje. zlatni. grč. laskanje. čujni. po običaju. metron mera) med. audijatur et altera pare (lat. veličanstven (pridev rimskih cezara). aura vitalis) životna snaga. auns (eng. pevanje uz pratnju frule. auktoritativan (nlat. probio sviranje. dvornice) dvorjan-stvo. de auditu) po čuvenju po rekla-kazala. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz učenja sv. ounce) v. nlat. audire čuti. audače (ital. auxsesis) ret. naročito pozorišta. Smisao: niko ne može i ne sme biti osuñen pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko načelo). baldahin. auksometar (grč. a uso) trg. a ne može da govori. javno prodavati. javno nadmetanje. ode pesma. prostrana dvorana. de auditu (lat.) kec. čulo sluha. audacitet (nlat. prodavati nad-metanjem. javnim nadmetanjem. auctio) trg. auksilijarne trupe pomoćne trupe. slušati. dvorski život i običaji. aukseza (grč. aule lat. audiometar (lat. auditio) čuvenje. auditus (lat. srčane. prestupa. proba glumca. up. grč. up. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. pomažući. hrabro. auletika (grč. zavesa. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav prema carstvu zemaljskom. auditor slušalac. auditivus) koji se tiče čujenja i sluha. unca. audientia) zvaničan prijem. uzvišen. auletes) svirač u frulu. auleo sviram u frulu. sonometar. probio pevanje. javna prodaja. ročište. aukcija (lat. auksilijaran (lat. audion (lat. auctor) v. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). auktor (lat. audire čuti. čuvenje. med. vinovnik krivičnog dela. auletike) veština sviranja u frulu. sudnica. sudija koji saslušava) vojni islednik. osvećen. audacitas) srčanost. saslušavanje.

auriforman (nlat. iskititi. auri sakra fames (lat. Auslaut) lingv. samostalnost. auriga) kočijaš. prisluškivati. o. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sreću. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. apsolutist. deo uva za vešanje obodaca. aut (eng. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. kao uvo. sogopa) svetli venac. authadia) samodopadanje. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. auriskalpijum (1. zadovoljstvo samim sobom. skopeo) med. zaštitnik. osluškivanje. australopitek (lat. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. aigšp zlato) hen. koji prolazi još istog dana. original. srećan početak. „Vozar" (sazvežñe). up. zaštita. žut ili crven mineral arsenov sulfid. ušna školjka. auskultacija (lat. steto-skopa. stoffa materija) opremiti. up. istok.) ned. znat. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana.) samovlada. pod zaštitom. autos sam. aurikula (lat. auriskop (lat. aurin (lat. australopitek (lat. istodnevni. med. auskultirati (lat. sudski pripravnik. minñuša. vrhovna uprava i zapovedništvo. namestiti (stan). docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. udesiti. aurum. lat. aurozan (lat. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. ital. grč. fil. aut — aut) ili — ili. u obliku uva. auskultant (lat. aurum) zlato. aurora) zora. austromarksizam skup teorijskih reformističkih shvatanja o društvenim i političkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. australis južni. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). aurora (lat. archo vladam) samovladar. okrilje. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. samodrštvo. authenticum) izvorno delo. završni glas. out) sp. živeo u pliocenu. aureola (lat. ušni. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. . auster južni vetar. aureatus) zlatan. znamenje. pomoćni sudija bez prava glasa. auris) lekar za uši. Aurora) mit. auspicirati (lat. pod pokroviteljstvom. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. authadeia. ispitivati šum pluća slušanjem. autevtike (nlat. auskultator. despot. auriformis) uvast. apsolutizam. aurora muzis amika (lat. facere) potvrditi. prvobitni. uživanje u samom sebi. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. proricati. autarhija (grč. Australazija Indijski Arhipelag. trg. Austria. auriscalpium) med. kašiči-ca za uvo. pokrovitelj. znak. auscultare) slušati. auscultatio) ned. auspicij(um) (lat. tj. auspeks (lat. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. uvce. fig. ausštafirati (nem. slava. autarh (grč. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". prav. god. aurum) zlatovit. aureola tj.. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. austrijacizam (nlat. sub austt-cčjus (lat.aureatan aureatav (lat. auskultant. početnik. kad je s nacističkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. odvratna žudnja za zlatom. auricula) uvence. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. vlast. autos sam. ubod u bubnu. samodržac. auscultans) slušalac. bez uvoza sa strane. auris uho. auripigment (lat. veka do 1938. authentikos pouzdan. austromantija (lat. autemeron (grč. authentica) pl. koji sadrži u sebi zlata. fig. pigmentum) mm. pfthekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. pomoću stetoskopa. krug oko glave svetaca. grč. austrofobija (nlat. aut — aut (lat. aurist(a) (lat. aurora. autarkija (grč. emera dan) med. kraj reči. zadovoljstvo samim sobom. spoljašnje uvo. autevtikum (nlat. „ko rano rani dve sreće grabi". aurum (lat. autadija (grč. augur. sjaj. aurikularan (nlat. moć. auriga (lat. up. bubanjsku opnu. auskultator (lat. zlatan. autentikum. nezavisnost od spoljašnjih stvari. auscultator) v. grč. originalni spis ili dokumenat. sub auspiciis) pod okriljem. musis amica) zora je prijateljica muza. jutarnje rumenilo. australis južni. astr. up. auripunktura (nlat. prav. aus iz. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. auslaut (nem. auspicium. overiti. autemeran (grč. autentificirati (grč. auripunctura) ned. odličan. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. phobos) mržnja na Austriju. Aurora (lat. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). autarkeia) dovoljnost samom sebi. velik ugled. sreća.

umnožiti. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). in) med. autoklav (grč. poznavanje samog sebe. razmekšavanje organskog tkiva. mašina za umnoža-vanje rukopisa. samooploñivanje kod biljaka. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . grapho pišem) samoživotopisac. autografskog mastila. auto-de-fe) v. eros ljubav) psih. autokataliza (grč. up. gignomai rañam) biol. auto-da-fe. autobiograf (grč. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autos. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. lat. autogol (grč. istinit. autobaza (grč. autografija (grč autos. kata-luo drešim. autoinfekcija (grč. autos. bilo da priča samo svoje doživljaje. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autožir (grč. omnibus. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autografirati (grč. dromos put) automobilske trkalište. eng. pravovažan. autos. autos. autćs. digestio va-renje) fkziol. sam sobom. (grč. lat. verodostojnost. nepatvorenost. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autos. izvorni. autentikos) istinitost. izvestan. nezavisan. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autos sam. lat. tj.) samostalnost. determi-nare opredeliti. autodinamičan (grč. proučavam) samouštvo. autodidakt (grč. auto (grč. nepatvoren.(grč. svečano spaljivanje jereti-ka. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. dynamikos moćan. autentičan (grč. učim. actus fidei) jeretički sud. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autogamija (grč.) samoživotopis. autos. graphia) veština umnožavanja rukopisa. autos. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autos. putem razumne volje. samo-. lat. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autovakcina (grč. autos. autogramma) v. autizam (grč. autodrom (grč. auto. izvršenje inkvizicijske presude. vežbalište (ili: put) za automobile. eng. lat. didakso. dress) odelo za automobiliste. autodikija (grč. autos. authentikćs) zakonit. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autokar (grč.) uobičajena skraćenica za automobil. fr. učenje o samodeterminaciji.: alogen. ličnosti i ideje. autograf. autobiografija (grč. svojeručno napisan. ili da. lat. v. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. bios život. autograf (grč. omnibus svima) automobil-omnibus. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. svojeručan potpis. toxikon. jak) koji dejstvuje sam od sebe. pod uticajem želudačnog soka. autos sam) psih. posle smrti. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. sam svoj. auto-garaža (grč. autognozija (grč. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. grapho. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. autos. autodeterminizam (grč. autografski (grč. fr. autos. samooprašivanje. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autogen. umnožavati. basis) prostor za smeštaj automobila. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autokefalnost (grč. graphikos) svojeručan. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autointoksikacija (grč. auto-dres (grč. autodefe (šp. autoerotizam (grč. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogućnost da izazovu bolest. pisac autobio-grafije. autos. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autogram (grč. naročito u crkvenom pogledu. din. supr. bezbožnika. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. gnosis) samoispitivanje. autentičnost (grč. autćs. autos. autos. verodostojan. sag. nlat. autos. računa se u korist protivnika. gamia) bog. ital. stena). izrañen putem autodafe (port.autentičan 89 autoklav kopiranja pomoću tzv. nezavisnost od drugih. pravi. autos. kephale glava) samostalan. autodidaksija (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. odrediti) fil. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autos. autos. autos. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. samovarenje. autokefalan (grč. gyros krug. izvornost. autodafe. autos. autos. autodefe. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos. autobus (grč. pravovažnost. autodigestija (grč. autogram. infectio zaraženje) med. autos. autogonija (grč. lat. autografomanija (grč. eng. autos-didaktos) samouk.

autorisation) ovlašćenje. auteur) pisac. životinja (kod Dekarta). motorni čamac. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. lično iskustvo. naučnog ili umetničkog dela. med. autos. h'thos kamen. ocenjivanje samoga sebe.) v. koji sam od sebe radi. postupaka. hem. mobilis) sve što se odnosi na grañenje automobila. auktor. autosomnambulizam. pascho iskusim. automatizacija v. auctor. već čisto fiziološkim uzrocima. 2. vladanje samim sobom. učiniti da neko radi kao automat. maomai tražiti žudeti) fiz. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. automatos) nauka o samokretanju. vegetativni živčani sistem. autos. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. mišljenju i pisanju). autos sam. automatograf (grč. lišiti samoradnje. autonoman (grč. neograničeni vladalac ili gospodar. autor (lat. (Najpoznatiji: Rafael. nafta ili elektricitet.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. za razliku od slikovitog. autos. autokrat(a) (grč. autos. kišobran. automatiser) pretvoriti u mašinu. auctor tvorac. opsis gledanje. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. sprava koja. slobodan. nož. up. autoptički (grč. pregled. autos. morfogeneza. automatija. morphe oblik) biol. autoniktobatija (grč. naučenjaka. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. moć) samodržac. umetnika.) u gospodarstvu neograni-čen. autopsija). samouprava. med. automat (grč. autopt (grč. 1ub rastvaram) samorastvaranje. automatizirati (grč. glu-pak.. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. mehanički. automatos koji se kreće sam od sebe. sama sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru (u bešici). tako reći. 90 autorizirati automacija (grč. up. kritike) samokritika. zvekan. autokratizam (grč. Tintoreto i dr. autopatija (grč.) onaj koji tera automobil. autos. fr. automatizam (grč. fr. tj. puška. nomos zakon) samozakonodavstvo. samo gledanje. automatizam. automacija. automatija v. maomai. Rembrant. vladanje sobom. autos sam.) neograničena vladavina. autonomija (grč. teranje automobila. lat. lat. portrait slika ličnosti) um. augere. koji radi bez učešća svoje volje i razuma. autorsko pravo isključivo pravo književnika. automatski (grč. pro-nalazača da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autonomist(a) (grč. samovladar. autopadeia) sopstveno osećanje. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. autonomni nervni sistem v. fil. samokretanje. autonomos) samoupravni. odnos prema samom sebi.). koji radi automobile. puh. autos. auto. putovanje automobilom. auto-riser) v. učenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. baino idem) med. autologaja (grč. kola koja se kreću pomoću motora kojeg pokreću benzin. autoportret (grč. autokratija (grč. slika. nyktos noć.. fr. gledanje (ili viñenje) svojim (ili roñenim) očima. grapho) pskh. autoptes) očevidac. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. automobilizam (grč. automatos) samokretan. autorizacija (lat. samokret. auto-put v. viñenje) 1. automatikos koji se kreće sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja proučava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. autolitotom (grč. up. fig. auctor tvorac. autokratski (grč. prevoñenje i umnožavanje njihovih dela). ovlašćivanje. autonomfa. hirurških instrumenata i dr. logia) ret. automatika (grč. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. lično posmatranje. auto-strada. Tici-jan. pristalica samozakonodavstva. automobilski sport. go-spodarenje razuma nad čulima. samostalnost. biće koje nema duše. tj. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. autokratizam. na osnovu ličnog posmatranja. mobilis pokretan. kratos vlast. putem otvaranja i pregleda leša (ua.. sistem apsolutističke vladavine. automobil (grč. vaga. autos. samodržački. npr. za čoveka: onaj koji liči na stvar. autos. autorizirati (lat. autokritika (grč. v. automobilist(a) (grč. autos sam. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. tvorac nekog književ-nog. vutomorfoza (grč.) pril. autos. . na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. politička nezavisnost. aparat koji automatski beleži nehotične pokrete. Papinov lonac. pri čemu ne dolazi do truljenja. autopsija (grč. samostalan. mahinalan. autoliza (grč. samokretljivost. odobrenje. sopstvenim očima. autorizovati. lat. up. autos. automahija (grč. samodrštvo. fr. pronalazač. stvarni govor. aparat za sterilizaciju lekova. odobravanje. med. bezvoljnik. koji se bavi automobilom kao sportom.) pristalica samouprave. autos. fil. samostalnost. začetnik. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autos sam. temno sečem) med. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. tvorevina. besvesnik. fr.

začet-nik) koji se osniva na autoritetu. . auctor. autćs. psih. up. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. somnus san. ugledan. autćs. Pitagora. obrtanje krila oko vertikalne ose. autos sam. uticaj. phagefn jesti) ned. he-mitipija. autorizovan prevod. autćs. takve su. smatranje sebe samoga bogom. npr. tvorac. omotaju elastičnim vrpcama. autoskopija (grč. therapeia) med. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. fr. automatsko održavanje stabilnosti. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autosomnambulizam (grč. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava.) biol. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autofizioterapija (grč. autos. up. npr. suggerere uli-ti kome što u glavu. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autos. tj.. pod heterotrofai. ned. zakon koji je na snazi. pozvan. pozivajući se na autoritet učitelja. therapefa. autos. sama od sebe nastala magnetična budnoća za vreme spavanja. autofonija (grč. phonos ubistvo) 1. autć-chthon) prastanovnik. priznata veličina (u nekoj struci). autćs sam. autos. autoteizam (grč. alotro-fija. v. phone glas) 2. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañenja iz vene. autćs. ugled. samoobrtanje. autoseroterapija (grč. autotrofne biljke bog. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. odobri-ti. autofonija (grč. autohton (grč. zaljubljenost u samog sebe. choreo idem. autorotacija (grč. autostabilnost (grč. supr. samoubećivanje. autosugestija (grč. autoshedijastički (grč. nadmoćnost (duhovna. auto-teles nezavisan) samostalnost. kod zapaljenja plućne maramice itd. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se meću njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. lat.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo.) ovlastiti. autćs.. autos. autotelija (grč. autoterapija (grč. koji hoće i može da nametne svoju volju ili mišljenje. autoschediazo bez pripreme učinim) bez pripreme. lat. pa se. skopeo gledam) v. autoritet (lat. haima krv. autos. transfusio pretek) ned. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. autotipija (grč. stabilis čvrst. autćs. rezati) pojava koja se često može videti kod nekih životinja. od vrha prstiju. autos efa (grč. strada drum) moderno izrañen drum za automobile. nepomičan) fiz. trophe hrana) koji sam sebe hrani. na brzu ruku. autotomija (grč. epha) „on. mršavljenje usled šećerne bolesti. philia naklonost. uticanje na samoga sebe. autoritš) 1. ital. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva mora se bezuslovno pokoravati. neograničenost. npr. lat. je to rekao". hipnoza. autotip (grč. autos. autćs sam. autos. autos. nadležan. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autćs. moralna. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñenje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autorotacija krila aaij. sticanje pogrešnog. autotrofan (grč. autohemoterapija (grč. thećs bog) obožavanje samoga sebe. starosedelac uroćenik. autoniktobatija. auto-strada (grč. ambulare hodam) med. autohirija. auctoritas ugled. pravna). autohipnoza (grč. jedenje samog sebe. lat. autos sam. ljubav) samoljublje. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. serum) ned. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. autotransfuzija (grč. therapeia lečenje) ned. i njihovo umnožavanje. v. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. 2. države bile: Musolinijeva fašistička Italija i Hitlerove nacistička Nemačka. zakonita vlast. autos. autohirija (grč. autotrofija (grč. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. samoubistvo. autoritativan (lat. improvizirano. autofnlija (grč. lat. prvi otisak. kad gušter žrtvuje svoj rep. priznat stručnjak. novija fak-similna izdanja. merodavan. lat. kod akrobatskog leta „kovit". prevod nekog književnog ili naučnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. autohorija (grč. fr. opunomoćiti. neuslovljenost. therapeia lečenje) med. up. physis priroda. čak kad su i pogrešna. autćs sam. autopsija. rasprostirem se) bog. tome seći. hypnco uspavam) dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnotično stanje. hemigrafija. ljubav prema samom sebi. heterotrofija. npr. rotatio okretanje) samookretanje. autofagija (grč. samolečenje. tj. osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život.

iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. usinovljenje. uzbudljivo. afektivan (nlat. arap. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. afel(ijum) grč. oboljenje. afemija (grč.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. afektacija (lat. affaire) stvar. pretvaranje. prvi slog. dvoboj. aut Caesar. nešto veliko. toplo. ljubazan. parnica. dirljivo. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. afiksacija (lat. fr. jednostavnost. affectio delovanje) izveštačenost. auto-chthon) prastanovništvo. afakičan. svaki utisak na telo. fig. apheleia) ret. skraćivanje početka. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. phflos prijateljski. umiljato. onaj koji je daleko od čega. afera (fr. samonikao. afilantropija (grč. auf) predl. affidavit) mor. obolelost. npr. tur. up. a-.). afanato (ital. stanje raspoloženja. affectio uticanje) naklonost. a-. helios sunce) astr. srdačnost. aphairesis oduzimanje. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu.. ljubav. vrlo osećajno. nedostatak očnog sočiva: up. traje obično samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. stanje razjare-nosti. prenemaganje. primanje u neki red . dodavanje afiksa korenima ili osnovama reči. osetljiv. afanija (grč. bolest. afion. usiJ njenje. aphaneia) glupost. ili ne biti ništa. samoniklost. koji se bavi prljavim poslovima. nego i ce svojim putem. afamiran. affigere pričvrstiti. a-. bolestan strah od dodira. poklon i sl.) čovek koji boluje od afazi-je. affabile) muz. osećajan. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. bolno. outsider) onaj koji je izvan čega. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afefobija (grč. aut Cezar. affettuosissimo) muz. usiljenost. aut nihil) ili biti Cezar. čuvstven. uroñenički. lingv. neupućen čovek. afakija (grč. mržnja na ljude. afektirati (lat. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). duševni pokret. afektuozan (nlat. med. afektivnost (lat. afidavit (lat. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. odanost. afeleja (grč. aferaš (fr. sukob. afetuozo (ital. affanato) muz. težak položaj. a-. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. iznenadno.. ljubazno. ačenje. dodatak korenu. i afilijacija (nlat. phakos sočivo) med. naročito na račun države. aficiranje. neprirodnost. uzbuñenje. phagem jesti) med. nežnost. aphesis) lii™. starosedelački. afamirati (fr. arb od. affettuoso) muz. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. affamer) mučiti (ili: moriti) glañu. način na koji izražavanje osećanja prati psihička zbivanja. oset. afeza (eng. vazal. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili celih vrsta reči. koještarije. mlatiti se. prirodnost (u govoru). afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za druge (porodična uspomena. spor. autohtonija (grč. zanemelost od užasa. strasnost. afagija (grč. auto-chthonos) uroñen. affixum) gram. strasno. prijatno. starosedelaštvo. plašljivo. posao. tj. zamršena stvar. supr perihel(ijum). ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čovečjeg tela. afijun (stgrč. samobitan. prenemagati se. uroñenipggvo. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. afer d-oner (fr. mlaćenje. afazičar (grč. afek(a)t (lat. affectivus) uzbudljiv. sporna stvar. veoma strasno. aphe dodirivanje) lingv. affectuositas) usrdnost. afetuozisimo (ital. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. veoma naklonjen. affec-tueux) usrdan. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. up. affaire d'honneur) stvar časti. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. na koga zbog toga niko ne računa. up. na. afetuozisamente (ital. afetuozisimo. afidat (lat. nemoć (ili: nemogućnost) govora. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. affiliatio) usvojenje. kla-dilac koji se kladi nasumce. ačiti se. nemogućnost gutanja hrane. prikovati. prostota. affectus. psih. pretvarati se. samobitnost. affectio delovanje) osećaj-nost. konj trkač nepoznatog porekla. aut nihil (lat. afekcija (lat. afazija (grč. affectare) biti izveštačen. skidanje) gram. ganutljivo. razjarenost. afine (lat. kon afeto. affettuosissamente) muz. autsajder (eng. auf (nem. osećaj. phasko govorim) med. affidatus) klevetnik. praviti se. prvo slovo. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom značenju. velika naklonjenost.) onaj koji ima ili pravi afe-re. osnovi ili reči.) v. affectuosus. aphe dodirivanje. phobos strah) med. med. afektuozitet (nlat. afereza (grč. v. tužno. koji je po strani.

zakuplji-vanje lañe. aflogistična lampa. alfresko. aflito (ital. prikovati. oroñavanje. afinitet (lat. aforistički (grč. affigere priku-cati. aflikcija (lat. afirmirati se uspeti održati se kao takav. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). plemenitih ruda. nebojažljivost. afiš (fr. fig srodnost. affluxus) priticanje. profi-niti. astr koji opisuje planetu Veneru. pre^ čišćavanje. nameštanje topa na lafet. tužno. obilnost. aphyllos. aforija (grč. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. uzbuditi. afitirati (fr. kon aflicione. affirmativus) potvrdan. phlogizo zapalim.. nedaća. up. srodnost. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. zakupnina. gram. affiliare) usiniti. arap. bolno. dremak. a-. puške na kundak. tast. sagorim) koji gori bez plamena. afflictio) utučenost. rodan) ned. bez listova. žalost. očistiti. opijum. združiti. prijatelj. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. afinerija (fr. afretozo. fig. phone glas) ned. ljupkost. affinis) roñak po ženi. afion (stgrč. afroditografski (grč. pridružiti. Afrodita (grč. afinirati (fr. neplašljivost. prečišćavati. afirmirati (lat. rastrubiti. affutage) voj. pre-čistiti. affiche) oglas. v. bratstvo. afrodizija. afirmativav (nlat. sve brže. č. log. tur. afyon) mak. ljubavni bes. potvrdan sud (S je R).afilirati 93 afroditski ili društvo.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. fig. draž. napraviti utisak. pripremanje topova za pucanje. afretiranje (fr. potvrñivanje. aficirati (lat. . ljubavno ludilo. afrikata (lat. iskaz dat pod zakletvom. phyllon list) bog. obilje.) ljubavni. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. bez čašičnog listića. afitaža (fr. pri-livanje. tuga. affretement) kor. up. stanjivanje. afoničan. potvrditi. afitirati (fr. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. afficere) v. afretando.) uticati. javna objava. affretoso) nuz. stanji-ti. zet.) med. preterano razvijen spolni nagon. affiner) prefiniti. dirnuti. affretando) muz. ubrzavajući. afonija (grč. obljuba. afobija (grč. aformacija (nlat. afretozo (ital. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. afluksija (lat. navala čega. aflogističan (grč. prijateljstvo (suprotno: kognacija). npr. ta rafinerija. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. afflitto) nuz. nešto putem oglasa objaviti. afinaža (fr. affricare natrl>ati) pl. imati pri ruci. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke veće lože. ad forma-ge obrazovati. affluentia) priticanje. družba. afrodizijaka (grč. doterati. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. npr. aforizam (grč. potvrñivati. a-. v. šurak. složeni suglasnici. affuter) voj. npr. a-. bezglasnost. nujno. odlučan. affinerie) prečišćavaonica. afluksija. rastužiti. afirmati-van sud. hen. ganuti. afinis (lat. affinitas) srodstvo. afiniranje (fr. poučna izreka. affinage) profinjavaže. doj-miti se. zlato je skupoceno. primiti nekoga u neki red. oglas. mudra. hol. npr. affirmare) tvrditi. parenje. aficiranje (lat. phoros plodan. sličnost. pokazni. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. oplon. afformatio. up. afretando (ital. afroditski (grč. jad. uobličiti. afficher. potvrda. društvo. tajno udruženje. afirmativa (nlat. obilje. ožalošćenost. c. ucveljenost. lat. top ili pušku pripremiti za paljbu. glačanje. oštrenje alata. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. jalovost. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afyun. up afrodizijazam. potvrda. afluencija (lat. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. bratstvo ili društvo. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. sveza. neplodnost. odsečan. Aphrodite. biti afitiran biti u pripravno-sti. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). napraviti lepšim. muka. aphorismos) kratko i jezgrovito. uveriti. nesreća. tvrñenja. afresko v. priliv. u obliku izreke. afirmacija (lat. afrodizija (grč. izo-bilje. lat. afluks. Aphrodite) mit. morska gusenica. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. udariti na sva zvona. spolna ljubav. affirmatio) potvrñivanje. doterivanje. nagomilavanje. ljubavno uživanje. afilirati (lat. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. afrodizijazam (grč. afiličan (grč. afekcija. aphobia) neosećanje straha. bol. a-. umnožavanje. affluxio) v. zbratimiti. afluks (lat. affirmativa) potvrdno mišljenje. radionica gde se prave žice.

mana jednog čoveka. acenonoet (grč. ntis. aphtae) pl. aholija (grč. malokrvnost. oskudica u žuči. aserra) kutija s tamjanom. Achilleus) mit. a-. aftezan (grč. up. achates) št. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. akedeia) duhovna tromost. tj. nemanje sna. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. chemeia) pr. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. sprava za merenje vrenja. acholos) med. nego mora večito lutati. up. a-. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. a-. čalma. boja kože) med. lat. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. achromatos) bezbojan. fiz. bezobrazna i drska prevara. podzemnom svetu. ahromatičan (grč. ton) gram.). ahromatizam (grč. ahromatopsija (grč. ahronija (fr. ahatizirati (grč. up. chroma boja. mesnatog dela gnjata (lista). a-. a-. acera filologkka (nlat. donji svet. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. akezija. akedija. . ahipnija (grč. Keros vosak) pl. besanica. Aheron) kit. prema životu. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. orao vidim) med. Ahil (grč. do pete. acedija (grč. aphrosyne) bezumlje. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. ahromatin (grč. uvreda. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. achronie) liti. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. dobar i mudar saveto-davac. bezvučni suglasnik. chemeia) fiz. ahemav (grč. aftong (grč. surovost. acervatio) nagomilavanje. noos razum. večernji. up. ahromazija (grč.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. sin Peleja i božice Tetide. strogost. pomračenje vida. hydor voda) nedostatak vode. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. up. nesposobnost razlikovanja boja. otuda: slabost. med. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. slaba strana. acerbatio) zagorčanje. phthongos zvuk. akenonoet. a-. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). up. acerbitas) oporost. farm. cheo sipam. ned. acera historika (nlat. ogorčenje. bezvodnost. besmislenost. i to na peti. aphthai. fig. Ahitofel (hebr. ahipničan. nlat. turban. zatupelost. achlys) tama. ahroničan (grč. tako da mogu upijati boje. opt. up. ahemanzija (grč. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. affront) otvoren napad. med. akromatin. opor. afrosinija (grč. afte (grč. afront (fr. acera (lat. bledilo. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. aceridi (grč. nesavremen.) opt. surov. affundere. a-. ahmedija (arap. acerbacija (nlat. ahmadiyya. koinos zajednički. ahrea (grč. kadionica. koji nije u svoje vreme. strog. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg.) biol. reka žalosti u donjem. oskudica u vodi. afunde (lat. podzemni. ahilija (grč. affronterie) javna pogrda. acerbitet (lat. acerban (lat. acezija (grč. ahromazija. afronterija (fr. pogoršanje. ahromatizam. aphthosus) mehurast. Ahasfer (hebr. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. affunde) fari. akeridi. acerbus) gorak. a-. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. sramota. dolivanje. bezbojnost. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. a-. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. affundere doliti. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. acera turarija (lat. ahat (grč. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. ahidrija (grč. chylcs sok) ned. aphtha. bledilo. med. buncanje u groznici. chros koža. magličaste mrlja na rožnjači oka. after-dinner) odmaranje odmah posle ručka. grub. izraditi da izgleda kao ahat. chroma boja) opt. bežučnost. acervacija (lat. a-. tur. gorčina. a-. karneola i dr. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. potpuno slepilo za boje. otklanjanje boja. Aherov (grč. afuzija (lat. Ahilova žila inat. chypnos san) med. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. after-diner (eng. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. ravnodušnost prema nekom dobru. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. služi za nakit. v. a-. aphros pena. aharistia) nezahvalnost. gomilanje. dosuti) dosi-panje. oboljenje na sluzokoži usne duplje. akesis) lečenje.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. glas. grubost. vrsta dragog kamena. ogorčen. ahlis (grč. melemi u masti u kojima nema voska.) ime mudrog savetnika kralja Davida. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes.

acijanoblepsija (grč. acidosis) med. acetilceluloza (lat. lek protiv žuljeva i bradavica. dirll-vo. ocat) pl. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acidofilan (lat. acidimetrijv (lat. upotrebljava se za osvetljenje. ačakatura (ital. Uron mokraća) med. pretvaranje u kiselinu. aciniformav (nlat. aggiustamente) muz. acetum (lat. žlezde. prisustvo acetona u mokraći. acstometrija (lat. očeličiti. acetum) hem. stvaranje kiseline. acetati (lat. acescere. acetum) sirće. metrfa) hem. koji sadrži sirće. kon adžitacione. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acescentia) pl. sredstvo. stapanje. kiseljak. kyanos plav. acetum. acefalija (lat. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. ašikovati (tur. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. grč. acidirati (nlat. acetum) hem. ocatne kiseline. acidimetar (lat. soli sirćetne. ljutina. hen. metron mera) hem. acetaldehid hen. tronuto. metrfa) merenje jačine kiselina. acetum. acidacija (nlat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. kiselost. ocat. acetil (lat. acetum. ukiseliti. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. pretvoriti u kiselinu. npr. uskišnjavanje. aceterin (lat. acciaccatura) nuz. a. acetonemija (lat. acephalus. acsscencija (nlat. sprava za merenje kiseline sirćeta. acescentia) hen. acefalan (lat. aciditet (nlat. kiselina.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acetum) farm. grč. acescencije (lat. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acidificatio) hem. prisustvo acetona u krvi. acidum) hem. acetate-star celuloze. acetum) hen. acetometar (lat. acidifikacija (nlat. sasvim tačno. acidoza (nlat. acinozan. naročito kod šećerne bolesti. acetum sirće. adžitato (ital. zglobna čaša. grč. tačno. bezbojan i otrovan. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. anat. acinozan (lat. acefalna se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. blepein gledati) slepoća za plavu boju.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. aciditas) hen. acetilen (lat. aciniformis) v. acetum) hem. proki-šljivost. acetičan (lat. uzburkano. acidum.) sirćetovit. haima krv) med. okaliti. grč. lako isparljiva tečnost SN2SNO. sklonost prokišnjavanju.ne. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. merenje jačine sirćeta. . bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton).) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acetabulum (nlat. hrane u želucu. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. gasovit ugljovodo-nik S2N2. asik) voditi ljubav. acetum. acetoza (lat. grč. aseg. adžustamente (ital. bog. acidum. acid (lat. sirćetno kiseo. naročito kod šećerne bolesti. acetoiurija (lat. mineralna.) 1. npr. acidatio) hem. kisela voda. nesposobnost očiju da zapažaju plavu boju. acidere) hem. asegeg) čeličiti. acinosus) pupast. aceton (lat. fr. 2. koji ima oblik zrna grožña. potpuno. agi ta to) muz. grč. grč. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela.

uzaman. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. nečisto štampati. slične bagdadskim šalovima. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. vaditi pesak iz reke. pančaratra. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. hen. po čemu je i na zvana. kontrolor mera. malenkost. carinik. S. ćopav. nipodaštavati. geom. kao skraćenica: b= bene. traćiti vreme uludo. v. radi isušivanja zemljišta. uzimati koga ili što suviše olako. prava linija duga više kilometara koja se. Bavijus. knez. bagat. babu (ind.B B. čistiti rečno korito od peska. bagmak) hrom. grad. ð=bor. razvrat. bacdar od pere. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. pere. pagat (ital. . V=predikat (dok A označava subjekat). bedava) besplatno. babiola (fr. Vg=bor. bagerovati (hol. bagdar. bagavata (ind. meraču. tričarija. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. temelj. igračka. podloga jedne stvari. log. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- .) ne mariti za nekoga ili nešto. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. bab (pere. baza (grč. Bavijus (lat. beatus. ba so. babel (hebr. bacdar od pere. baguette štap. pomoću motaka za merenje. baždarina (tur. badminton v. bavocher) praviti nečiste otiske.) besposlkčiti. bagger) jaružar. huz. osnova stepena. ne radeći ništa. . kapija. kom od grožña. bava) trg. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. uče-na gospa. Bi= bizmut. baborok) omiljena češka narodna igra. podnožje stuba. Bavius) v. ne obzirati se na . bonus. društvu je cilj da pojača i održi tu jednakost. bagasse) isceñena šećerna trska. kanala i sl. Babilon. vajna spisateljka. moreuz. bhagavata) v. nečisto izrañen bakrorez. bavoširati (fr. fig. ološ. ba-ble (fr. deda) otac. badem (tur. ital. arh. zabuna.= vaso kontinuo. izopačenost. baggagium) prtljag. baba-kan (pere. . lenstvo-vati. bagata) u taroku: prvi od 22. merač.) jaružariti. Vso= banko. stvari. sit-narija. bagatelle. bagatella) sitnica. bagaža (fr. kipa ili svoda. bavoche) nečist štamparski otisak. šljiva. koještarija. baždar) naplaćivač carine trošarinac. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. bavela (ital. Btto= bruto. bangav. nlat.) kraljev otac. badavadisati (tur. fig. bagatela (fr. bagav (tur. ba-breton (fr. otpaci od svile. baždar) l. češka brza mazurka. nečista izrada. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. baborak (češ. V. Ve= beril. sitnica. bas-bleu) plava čarapa. basis) osnova. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. potencije ili loga-ritma. Vavilon. manguparija. badem) bog. carina. bedminton.) vrata. maslin-ki i dr. baba otac. zbrka. bagasa (fr. kantardžija. baba otac. babo (tur.) indijska titula: gospodar. nevaljalstvo. bavella. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. mat. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. vrlo jevtino. taksa baždaru. badava (tur. bezbožnost. baždar (tur. bagage. fig. V=sniženi ton N. fiz. uzalud. Bav (lat. potcenjiva-ti. bager (hol. bavoš (fr. babel) nered. detinjarija. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. mulja. b). geod. taroka ili aduta. Bk= berklčjum. babiole) dečja igračka. 2. baget (fr. ða=barijum. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. jevtina cena: mali i lak muzički komad. bagatelisati (fr.

ovčiju. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. bazilika (grč. modni list sa mustrama za haljine. kraljevski zmaj. kupa itd. baja™ (tur. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bazirati (grč. up. bazanit (grč. bazrñan-baša (pere. pojačana probava materija. augita. (nazvana po nem. basen. tvar (materija. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. va triangulacije. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. baziotrib. kefalo-trib. u isto vreme. pokrivena čaršija na Istoku. tobože. basis) hen. bajadere (port. ubrzan rad srca. betilije. hramovima (ind. bazuka voj. zasnovati. baziotrib (grč. vrsta malih marama. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. tribe trljanje) med. v.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. nebesno kamenje. bombasin) trg. bazeologija (grč. saborna. hen. uvodna stihovna stopa. 19). javne igračice i pevačice u Indiji. krupne buljave oči. fil. opsenariti (u svrhu lečenja). basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. bazrñan (tur. igračice na službi u ind. potom. legendarni kraljevski zmaj koji je. bethel) pl.. basis. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. basilike) u obliku bazili-ke. v. jedne za publiku. voj. bazirgan od pere. osnovno učenje. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. basis) ži. basis) pr. koji „čine privrednu strukturu društva. basiliskos) zool. koje su.-tur. počivati. tribo trljam) med. bazeitet. objavljen 887. teleću) za kori-čenje knjiga. tripsis trljanje) ned. aiat. baitylia. glavna crkva (takoñe: vasilika). svojim pogledom zadavao smrt. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. 28. dućan sa svakovrsnom robom. vrsta finog i jakog porheta. proliv. bassin) v. osloniti se. ustajao. bayagl) tobože. baziotriptor (grč. basis) osnovati. v. kod Grka i 7 Leksikon . basis) pl. Moje. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. basis) pl. ovčija. oslanja-ti se na koga ili što. bajagi (tur. bazar (pere. Bazedovljeva bolest ned. basin. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. i magnetita. bazarn (fr. baze. kefalotripzor. up. vašarište. bazilisk (grč. Bazilike (grč. bazni (grč. ručni reaktivni bacač. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. četr. god.. i javne ženske. koji ju je prvi utvrdio i opisao). Bazedovu. konta na konjičkim čakširama. basis. obojiti crno. lekaru K. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. brzine automobila ili drugog motornog vozila. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. bazanirati (fr. bazeitet (grč. a druge za sudije (tribunal). logia) nauka o osnovi-ma tela. bazen (fr. varati. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". bazno kamenje. bazen (fr. bajat (tur. bazergan) starešina trgovaca. baza. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). prisustvo jedne hemijske baze. 1799—1854. sem. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. bazar) pijaca. glavna vena na pakoru-čici. osnivati. baymak) vračati. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. basis. bazitst (grč. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. basis. mršavljenje i dr. bailadeira) pl. basis) hen. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. basaltes. baziotriptor. baziotripsija (grč. kol. sličan bazilici. baze (grč. bazilikalan (grč. bayat) koji više nije svež. v. baziti (grč. bazeitet. realnu bazu. odličan materijal za grañevine bazana (fr. bazalt (lat. bazicitet (grč. koji se upotrebljava naročito na Istoku. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. mit. Basileus) pl. znojenje. pouzdati se. supstanca. javlja se u obliku slivova. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). bazalni. dolerita itd. baitilije (grč. hen. tip prvih hrišćanskih crkava. pouzda-vati se u. odreñen put na zemlji (npr. drhtanje prstiju. u Evropi: radnja naročito sa luksuznom robom. predstavnik trgovaca. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. I. stari. utemeljiti.

čovek koji drugome donosi nesreću. krčma. therapefa) lečenje pomoću bakterija. luženje. bakalaureirati (nlat. univerzitetima: najniži akademski stepen. šaljivčina. bakteriolog (grč. caedere ubiti) biol. bakana (ital. bakkai) trgovac namirnicama. od bakterfa batina) pl. uron mokraća) med. bakterion štapić. bakterfa. bahtsiz) nesrećan.bajaco 98 bal bajaco (ital. bakterfa. bakreni kotao (i uopšte kotao). fr. Bake) znak (obično komad drveta. mlada devojka. bakterije (grč. . fig. bakterfa. bakteriocidnost. 2. uništači zaraz-nih klica. phagos) pl. lat. batina. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. nesreća. bakalaureat (nlat. ispit koji prethodi licencijatu. grč. barjak. bacca bobica. rakidžinica. bal en masque) igranka pod maskama. pajac. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. arlekin. haima krv) med. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. baculatio) batinanje. baccana) obična vinarnica. i eng. ma-gistriranju i doktoratu. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl.. lešnika i dr. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. arap. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. prašume. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. hem. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bacleur) zatvarač luke. bakalaureus (nlat. baka (lat. backwoods) pl. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. dem.. bakbord (engl. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bakciforman (nlat. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bacca) bog. bakteriologija (grč. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bakterioliza (grč. prevučen kožama. baklava. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. lysis rastvaranje) hem. lat. bakraclz) stremen. bayrak) v. backboard) mor. kažnjavanje batinom. bakterioterapija (grč. god. bakterfa. močilo. bakteria. pripadaju biljnom carstvu. Backfisch pržena riba). baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bakteriocidi. napojnica. prut. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakterfa. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. baionnette) voj.-med. veoma sitna. bakteriolizini (grč. klicomori. baksuz (tur. baccalaureus. štapom. Vasso Bahus. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj učvrstila. zabava sa igrankom. ital. baklave (tur. backwoodsmen) pl. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bakteriofagi (grč. bejram) v. bakrač (tur. baclage) mor. baculum štap. bobičast. caedere) biol. baidaki) pl.) bajrak (tur. up. ballare igrati) igranka. jagoda. bakterioze (grč. ispit zrelosti. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. bakračlije (tur. v. bajonet (fr. bajc (nem. up.) pl. bal (fr. bacciformis) u obliku bobice. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. gorštaci. šiparica. baculus) štap. bal. Barjam. jednoćelična živa bića. baccarat) francuska hazardna igra karata. nagrada za učinjenu uslugu. bakvuds (engl. Bajram (pere. bajaccio) lakrdijaš. nlat. Bahus. 1. up. močenje. pristaništa. bakteria. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. bakalin (tur. bal an mask (fr. bakvudsmeni (engl. mlevenih oraha. Bakhus (grč. bakteriocidnost (grč. dug nož sa dva reza ili više rezova. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakteriocidi (grč. bakulus (lat. bakulacija (nlat. bobica. bajdaki (rus. up. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. osobina nekih živih bića. zlosrećan čovek. bakteria) biol. metra) merenje pomoću štapa. Bakchos) kit. bakara (fr. bakulometrija (lat. poklon. motke. bakler (fr. boja. bakfiš (nem. fero donosim) bog. bakvuds. bakteriurija (grč. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. jagodičast. najmanja. Beize) hem. bakšiš (tur. biol. Dnjestru i Bugu. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. prisustvo bakterija u mokraći. bajdara (rus. baka (nem. hol. palica. bah$i§) dar. bakciferan (lat. uzengija. baklaža (fr. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. bakteriemija (grč. bajlbrif (hol. klicožderi. balio. nevolja. koji rodi bobicama. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). baksuzluk. bakterfa. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. mokrenje zaraznim klicama. bakteria palica.

balbutirati (lat. ballet. slik. baleine. baldahin (ital. nem. Baldacco. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. pere. balzam-ska sredstva. balast (kelt. ili u vezi sa pantomimom. prvi igrač u baletu. balata (nlat. balancier) šetalica. kit. balancer) uravnotežavati. bal-boj (eng. Terazija u Zodijaku. stvar za odbacivanje. držati u ravnoteži. igranka pod obrazinama. balsamica) pl. bal pare (fr. grč. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. upotrebljava se za električne izolatore. balerine (ital. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). kod tenisa. glumac. muz. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. pesnička pripovetke. geb curim) zagnojavanje glavića. mucati. balzamski lekovi. nlat. balander (hol. balletto) umetnički ples. balave (fr. balata) l. balanopostitis (grč. a delom i aromatičnim kiselinama. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. baladine (grč. sa trou-glastom kutijom. balagan (rus. baleteza (fr. blenna sluz. balansje (fr. balansiranje (fr. ital. nem. bilans. bilo kao umetak u operi. balbuties) ned. bal u svečanom ruhu. lat. balio. trg. ballata pesma uz igru) džoet. muz. njihanje. drhtanje. balanofag (grč. svaki nepotreban i suvišan teret. preplitanje jezikom. kolebanje. balbutire) med. balzamika (nlat. kupi lopte i donosi igračima. ruski narodni instrumenat. baletski igrač. baletska igračica. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. balle) denjak. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. uravnotežiti. balalaika) muz. balzamirati (grč. kor. baladen (fr. ali elastičnija od ovih. vrsta hljerodula. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. zamuckivanje. balet-tencer (fr. koje se posetiocima hramova nude za novac. balbucijes (nlat. mucanje. logfa) zool. konačni račun. balena (fr. balsaminaceae) pl. balaena. balanos. bilanx) ravnoteža. pterćn) pl. posthion kapi-ca) med. ejdos) koji ima oblik žira. figura u plesu (u lansu i kadrilu). balanoblenorea (grč. ballerino) učitelj igranja. ballade. balanos. nejasno izgovarati. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. bala (fr. baraka. žirolik. vaga. balanse (fr. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balabane) daščara. balansirate (fr. grč. onaj koji se hrani žirom. kole-bati se. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. zool. balsamon. balanos žir) med. ljuljanje. baletski igrač. dečko koji. nedoumica. ballet. jaka i većinom prijatna mirisa. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. služeći se i dijaloškom formom. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). baladin) šaljivčina. svežanj. pesma uz igranje. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). up. u kojoj je naročito poznat tzv. ustezati se. naročito cirkuska. balerina (ital. far«. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). nauka o kitovima. bog. balanos. balzaminke (nlat. balenologija (lat. balleteuse) pozorišna. bal champetre) igranka u polju. ravnoteža. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. izrañivač terazija. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . bilj-na vrsta. balada (fr. baletski igrač. balanoidan (grč. bilans. trg. ballerina) umetnica u igra-nju. sličan gitari. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. fig. balet (fr. podaci mornara o robi koju su natovari li. bajadere. ball-boy) ot. bal rage). koja. igra na pozornici. Tanzer igrač) igrač u baletu. balagan. treperenje. baletska igračica. balalajka (rus. klatno. umetnik u igranju. balance. ballare) pl. astr. neodlučnost. otmena igranka. lakrdijaš. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. balanos. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). Meister majstor) voña balega. balerina. balsamon) xex. bal pesak. opis. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. tepati. šatra. biti neodlučan. balet-majster (fr.bala 99 balzamirati krabuljii ples. ital. balšažgetr(fr. up. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. kantara. balata (ital. balazor trg. ballata) 2. zapaljenje glavića i kapice. žirožder. zamuckivati. balaena) zool. lat. up. ballet. proučavanje kita i njegovih osobina. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). preplitati jezikom. balzam (grč. balaena. balanitis (grč. balancement) kolebanje. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. služavke u azijskim hramovima. mašinske kaiše. phagos) zool. baleioptera (lat.

glasati kugli-cama. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balkanologija. kupališta. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. logfa) proučavanje banja. balneografija (lat. kupanje znojenjem. lged. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. usled dejstva vazdušnog otpora. naročito. balio bacam. hitam) bacačica.. drhtanje. balsamum anodynum) far«. Rumunije i Turske). naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). produženje prve i druge galerije do pozornice. bokasta boca za tečnosti. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. Balila (ital. balzam za oči. balotaža (fr. ballismos „igranje") bolesna. balneum (lat. balzamirati. belina (fr. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. . kupanje u toplom pepelu. grč. doksat. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balzam za uminjavanje. ballotte) kuglica za glasanje. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balio bacam. med. bacakanje. održavaju se od 1929. grč. pod pritiskom barutnih gasova. balo (fr. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. ćuvik. balio bacam) voj. balzamum kordijale (nlat. balkanologija nauka o Balkanu. bala trgovačke robe. ballon captif) vezani balon. muzički komad za ples. Bugarske. okrugla. balistike (grč. teorija bacanja. balota (fr. bal. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. baline) vunena materija za pakovanje. baliotade) skok konja ispruženim nogama. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". banjsko lečenje. ples. balkanijada sp. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. balkanistika v. balneum arenae) peščano kupatilo. ballista. sojica. balistički (grč. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). glavica. balneum vaporis (lat. grč. mor. balzamovati v. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. denjak. ital. balistkčka kriva (linija) fiz. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. god. balneum lakonikum (lat. grčenje. balneum kupatilo. balneoterapija (lat. kosije pada nego što se penje.). balle. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. nepokriven. balneotehnika (lat. geogr. grapho) opisivanje banja. balista (lat. balneum. balsamum cordi-ale) far«. fol-kloru. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. po običaju starih Egi-pćana. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. igranka. fig. okruglo telo. Jugoslavije. balzamum oftalmikum (nlat. svežanj. balistogram (grč. balustra. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balneum laconicum) znojno kupatilo. balneum. ballot) 2. balneum arene (lat. zbog čega se mora ponovo glasati. banjsko grañevinarstvo. Grčke. balneologija (lat. balzam za jačanje srca. grč. balotada (fr. balio) koji se tiče balistike. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balustre. koji spada u balistiku. grč. ballon) šuplje. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balle. ballizo. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balo (ital. sargija od vune. balizam (grč. balon d'ese (fr. balon (fr. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balkon (ital. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balaustion cvet divljeg nara) vrh. utišavanje bolova. zadnji deo velikog parobroda. balzamum anodinum (nlat. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). glasačka kuglica. koji je 1746. poz. godine u ðenovi. kupatilo. balio) l. baluster (fr. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. kupanje u pari. balistoskop (grč. za olakšanje poroñaja. balotirati (fr. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balneum) banja. lepo izrañen stubić. balio (fr. balio bacam. kupanjem i dr. balnot) vrsta burgundskog vina. književnosti. balsamum ophtalmicum) fark. balon kaptif (fr. balneum vaporis) nap-no kupatilo. revolvera) i ispaljenog zrna. gañenja. trzanje. balcone) apx. balneum cineris (lat. nazvana po dečaku Ba l ili. grč. balneum.

bambu. bandist(a) (ital. v. up. vašare. bankar (fr. bank (ital. pustahij-stvo. gozba. banditisme) razbojniko-vanje. banquier) lice koje se bavi novčanim. banchieri) pl. sopstvenik banke. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. Bankier) v. pustahija. prima novac na štednju. zaviti. strani novac itd. šp. tračica. balustrirati (fr. štedionica. naslon. priručje. banalite) otrcanost. banderilla) koplje sa zastavicom. up. menjač. bank. mandora. opšti. pre-viti. redenik. trg. otr-can. nota) vrsta menice koju neka novčana banka izdaje na samu sebe. v. bandonion muz. gomila. banco. bandoneon muz. odred. banalnost. balčak) drška od sablje ili mača. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske krčme. putujuće društvo svirača. obruč na naplatku. bavana (šp. vetrokaz. mandola. postaviti balustradu. utega i sl. banalan (fr. fr. banausos) zanatski. bambočade (ital. bandolin mast za kosu. lazaroni. zastava na ka- tarci. sp. pljosnata mala šipka. raste u Indiji. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. zavoj. banquier. banarij (nlat. banketa (fr. filistarski. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. prinudno pravo (različito od jus kogens). banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. prodavac hirurških aparata. bandu ra (rus. okov na točak. Americi i Meksiku. bankvaluta (ital. banderole) kita ili gajtan na trubi. spojnica. banana) bog. bandola. obično. stepenicama. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. banco. reklamna traka na omotu knjige. bandaža (fr. nevaljalac. mala traka. zavijanje. balhornizirati (nem. a po ukusu dinji. fr. banque) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. zavojić. balustrade) arh. štampa-ru. glumaca. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. bandito) razbojnik. izveštao. nevaljalstvo. kod nas i novčanica od 10 dinara. up. veza. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. balaustion. banderilja (iš. banderola (fr. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. skitnica. staviti utege (u mačevanju i boksu). ograda na altanima. balkonima. banco. banka. upotrebljava se naročito u Sev. banquette) voj. bandažist (fr. up. ustanova koja radi s novcem. opasač na kome stoji fišeklija. družina (lopovske). nem. banket (fr. propalica. balustrer) ograditi stu-bićima. banaliser) načiniti otrcanim. bambino) detence. baikir (fr. banalite) v.balustrada 101 banknota balustrada (grč. bannarium) pravo prisiljavanja. banale) običan. bandola (ital. suviše ponavljana rečenica. banderiljero (šp. el bandola) muz. okov na točku. hajdukovanje. svakidašnjost. igrač koji drži bank. nem. banda) četa. svakodnevni. banka (ital. posreduje u kreditnim poslovima. bandleta (fr. rñave. Bank) novčani zavod. bandeletette) uzan zavoj. gitari sličan muz. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. mambu. bandagiste) proizvoñač. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. svakidašnjim. kreditnim i efektnim poslovima. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. sličan gitari i balalajci. prosto. plaćeni ubica. saraf. da bi bila glatka i sjajna. bandager) ned. lutka. Hajnrihu Bandu). bankar. grañ. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. eng. hajdučija. fr. unutrašnji naslon na prozoru. valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica. banda. samo sa više žica (8^24). malo dete. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. filistarstvo. bambus (malaj. konjička zastavica. previjati. bamboo) vrsta trske. remnik na pušci. banauzijski (grč. pruga u boji. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. naročito zavoja. banauzija (grč. banalitet. daje zajmove uz kamatu. često visoka do 20 m i po 60—70 st debela.utega (kod mačevalaca i boksera). banditizam (fr. banque. bandage) med. banalnost (fr. banco. bandit (ital. metnuti obruč na naplatak. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. previ j anje. 1531— 1599). bavalitet (fr. banalna fraza otrcana. čovek koji se upravlja prema vetru. bandonion. tablica sa cenom neke robe. bankijeri (ital. bambocciade) pl. seljačke igranke i sl.. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. balčak (tur. bandažirati (fr. vojna muzika. banalizirati (fr. bandoneon. banquet. banknota (ital. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . banda (ital.. bambino (ital. drumski razbojnik. ital. oproštajna gozba.

naročito za ona značenja za koja imamo našu reč. grč. banjo) kuz. dakle tuñinac. ustava. baraterija (ital. bancus klupa. sa osvežavajućim plodovima. taksa za prelazak preko mosta. u brk. pregrada. trampa. šuster. surov. trgovina kod koje se daje roba za robu. barracano. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. rampe. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. pogrešno upotrebljene reč. nlat. npr. govoriti u kovanicama. keltski i . barbarski (grč. krštenje. baptizma (grč. teret) 1. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. postradalost. barato-trgovina (ital. varvarizam. danas: neobrazovan. nadenuta ime. barbarizam (grč. nazvati telefonom itd. banco. up. baratteria) kor. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. trampa. ital. grč. potkradanje. berkan. baros težina. barbar (grč. in barbam) u bradu. baranda (tl. varvarin. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. baptizirati (grč. barbarikos) prvobitno: strani. šipka. baraque) daščara. možda poreklom sa Jave). sprud naslaga. voj. grub. grč. krčma. tuñinski. kri-jumčarenje. trampiti. rumpere slomiti) slom banke. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. baptisti (grč. brana u sudnici. traže da se krštavaju samo odrasli.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. u kojoj se pije i jede stojeći. bankokratija (ital. grešiti se o previla i čistotu jezika. Adansonia digitata). bancarotta. baratto. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. bankrotstvo. straćara. prevara. v. mostarina. barakan (arap. kovanica. imate li što za jesti. baratto) razmena. motka. fr. plod. barbaros) v. baražist(a) (fr. bantam kategorija bokser. livnica. nlat. surov čovek. baptisma) crkvena tajna krštenja. banco-conto) trg. naročito protiv groznice (nlat. nm. banko-konto (ital. trgovati razmenom. pregrada. stradanje. obično u blizini vojničkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. baraquer) smestiti u barake. barat (ital. bankokrat (ital. varvarin. baptfzo. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. barbacane. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. čiča (u Dalmaciji). daščarama. nepravilno. lišće i kora služe i kao lek. barba. iskvareno. baražna vatra zaprečna vatra. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. fr.: šnajder. baraž (fr. banco. baratirati (ital. barragiste) čuvar brane. bonsek. baptisterij(um) (grč. var. bar) 2. trošna kućica. rampa. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. džinovsko hlebno drvo. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. barrage) brana.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. veoma gusta i teška. barbarin (grč. bez da sam znao. ital. grub. široka arabljanska haljina od te tkanine. divlji. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. slična platnu.' varizirati. pritisak. divljak. barbarismos) gran. visoko do 20 m i debelo do 9 t. razmena. baptiser) krstiti. barbar. nečovečan. barba brada) čika. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. bar (grč. dućan od dasaka. barbacana) voj. novčanica. Band-sage) zan.) bog.... ital. krštava ti. baobab (amh. stražarske kula. barakan.75 i 53. pola tri. za svetlost. potpuna propast. bankrot (ital. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. pregrada izmeñu konja u konjušnici. bara (fr. podvala. barbakana (fr. fr.. na štetu jasnosti i čistote jezika. krateo vladam. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. barbarizirati (grč. u lice. tj. barattare) trgovati davanjem robe za robu. greda kojom se zaprečava put. fig. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. baraka (fr. baptizo) pl. barbarski ornament gotski. naročito uobičajena u knjižarstvu. gruba jezička greška. obustava plaćanja. barba (lat. bantam (eng. bansek (nem. tj. barakirati (fr. bendžo. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. papirni novac. pobarbariti. bar (eng. stanovati u logorskim kolibama. raste u žarkim krajevima Afrike. kaldrmarina. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. bandžo (eng. preprečna vatra. propust za vodu. in barbam (lat. barat) trgovanje. barre) poluga. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. mašinska testera tračara. baptisterion) krstioni-ca. bantam petlić) sp. stranac. krštavanje. protivan duhu i pravilima jezika. bankokrat (ital.

barifonija (grč. barythymfa) zlovolja. kelt. lañica. bard (eng. teškoća govorenja kao bolesno stanje. bard. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. četa vojnika. bariolaža (fr. barilla) hen. baribal zool. ulaz gde se plaća troša-rina. berretta. barys težak. barijera (fr. odbrana. barbiton (grč. bas-relief) plići. barbe. tromost. surovost. grč. i to za: nukleone i hiperone. prepona. barikadirati (fr. meña. barometrija. teško izgo-varanje reči. fig. barbaros) neobrazovanost. od teških elemenata. soma telo) med. neraspoloženje. muz. laleo govorim) med. drugi. težište. naročito poslednji slog reči. barñelo (ital. pogranične utvrñenje. mostove) u cilju odbrane. Japanu i dr. drveni. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. seta. varoška kapija. barel (eng. sličan liri. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. koji je pevao. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. ua. tuga. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. Barjam (pere. element. barretum) kapa uopšte. branik.barbarstvo 103 barkarola (ulice. bariton (grč. barytoneo naglasim gravisom) gram. barilalija. Zemljine jezgro. kurban bar jam. otežano govorenje. bardiljo (ital. sada: sve slično tkane materije od vune. dizati (ili: praviti) barikade. pepeljuga. barys. bari. guslarska pesma. protkati šarenilom. mlada mazga. varvarstva. phone glas) muz. sveštenici itd. bariolage) šarenilo. naša-ranost. svile i pamuka. jedan slog. zatvoriti se dobro. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. nlat. mali čamac. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barilja (um. ostaviti nenaglašen. ñeram. brana. neuljuñenost. polihord. velika trgovačka laña sa tri katarke. fr. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. baritonist(a) (grč. grañanski rat. barys težak) hem. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. ši-šati. barrette. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". ital. barca. barka (ital. pevač koji peva bariton. barys. u slavu junaka i bogova.) muz. prepreka. baryum. bardot.55 1 u Engleskoj. zaklon. barytonon) gram. suviše šareno slikarstvo. našara-ti. barda. usamiti se. skidati krljušt sa ribe. barys težak. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. barys. v. ulična borba. bardak (tur. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. arap. varvarska. Americi. med. reljef. bariolirati (fr. barister (eng. znak Va. fig. bajra«. barij(um) (nlat. steg. uz pratnju harfe. kuv. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. bardit (nlat.. redni broj 56. sastoji se. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. gvožña i dr. barque) čun. barisomatija (grč. albarda) tovarna životinja. eufonijum (u vojnoj muzici). na zvana po mestu Barež u Pirinejima. vrsta malih. smetnja. fig. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. duboki tenor ili visoki bas. granica. teško. barbifier) brijati. ital. ugojenost. tj. praznik žrtve. grubost. barrel bure.98 1 u SAD) bareljef (fr. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. fig. preprečiti. muški glas izmeñu basa i tenora. barbarstvo (grč. baritimija (grč. gojaznost. barikada (fr. 158. barikadirati se ograditi se. barys. muzički instrument sa žicama. sphaira lopta) geol. divljaš-tvo. kćntron) fiz. Bajram. barriere) pregrada. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. verovatno. pevač koji peva dubok glas. baricentrum (grč.34. izdvojiti se. zatvoriti uzane prolaze . barditus) ubojna pesma barda. prepreka. crnih medveda u Sev. glossa jezik) med. barricade) brana. up. bardo (fr. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. barys jak. kakvu nose na službi sudije. mostova) u cilju odbrane. prošarati. barifon (grč. bereta (fr. metria) v. barisfera (grč. tćnos) muz. barys težak. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. smetnja. bariglosija (grč. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. baritonirati (grč. dubok. barbirati (fr. barež (fr. neukusno. baritonon (grč. pregrada uzanih mesta (ulica. basist. pesnik. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. nikla. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barioler) šarati. šp. barimetrija (grč. atomska masa 137. dubok glas. bas. bardak) zemljani sud za vodu. pevati bariton.(grč. barilalija (grč. barkarola (ital. barjak (tur. tonos ton) muz. bas. bayrak) zastava. barys težak. barricader) pregraditi. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barioni fiz. pregrada od rešetaka.

veština rukovanja barometrima. barograf (grč. trćpos obrt. lañica. barcaza) hor. svaka učvršćena na dva stuba. barchetta) čun. 2. barkica. barkerola (ital. barometrija (grč. batino) rečno korito. paralelne (i vodoravne) motke. baronese (ital. štampa. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. na dan sv. štampana knjiga. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. jak. v. bas-lis (fr. barometrograf (grč. grč. barogram. baronat.). barometar koji sam sebe registruje praveći tzv. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. dvorske. Bartolomeja. Vaggep. bazen. barone) plemićka titula. baronija (fr. baros težina. jedrima i malim topovima. nastran. noć od 24. basileus) kralj. v. baros. svirač koji svira bas. barrocco) apx. thermos topao. bassetto) kuz. gramma slovo. barrocco. basma (tur. košarka. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak.) nepravilan. vazdušnog pritiska.(grč. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baroskop (grč. basso. basileus (grč. barok. mandole i dr. up. barotropizam (grč. pravac) bog. barokna poezija učena. smešan. grč. stepen plemstva izmeñu grofa i plemića. grapho) četeor. skopeo) stariji naziv barometra. baros. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. sa katarkama. basma) l.). barokni stil. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. basson) muz. v. hipsotermo-metar. baskitbol (eng. instrument koji proizvodi bastonove. titula drugog arhonta u staroj Ateni. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. glas basa koji vodi melodiju. zapaljenje bartolinijskih. vitez. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. barimetrija. baro. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. najveći čamac na ratnim brodovima. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. basket-ball) sp. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. basson. baros. metron) fiz. avgusta 1572. bassetto) kuz. fr. basen (fr. kelner u baru. geotropizam. barres) al. baros. baronessa) baronova kći. ital. stepenica na stepeništu. duboki tenor. basso obbligato) mu?. barogram (grč. barut (tur. bartolinitis med. barkasa (tl. baseto (ital. baron. mali čamac. gondola. basamak) prečaga na lestvama. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). baros. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. baronet (eng. baronat (nlat. član nižeg plemstva. voda veštački ograñena (u parkovima i sl. up. baro. barometar (grč. barofon (grč. makros visok. čudan. baros. barograf. bassin. sprava za merenje vazdušne težine. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. up. baromakrometar (grč. baset (ital. bas (ital. čuz. up. materije i forme. razboj. fr. mesto u pristaništu gde stoje lañe. baros. . barotermometar (grč. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno. cic. tanka šarena pamučna tkanina. izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog. izmeñu barona i viteza. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. up. junak. dazimetar. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja.) koji se tiče barometri-je. barman) vlasnik ili poslovoña bara. basamak (tur. barografsku krivulju. usminskih žlezda. bastaj. barometarski (grč. basist(a) (fr. bason (fr. barkarola. najviše stanje barome-tra. takoñe: barkerola. barmen (eng. baronija. baros) predmetak u složenicama sa značenjem: težina. bšros. barne (nem. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. najdublji muški glas. baros. metron) vaga za decu. kotlina. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. najniže stanje barome-tra. barok (port. barcherolla) šetni čamac bez katarke. barketa (ital. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. hrabar čovek. fig. gimnastičke sprava: dve okrugle. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. ital. mali kontrabas sa tri žice. baronnie) v. basa otava (ital. bariton. osnova harmonije. metron. barokan (port. bassiste) pevač koji peva bas. fagot. barut) prah za vatreno oružje. baso obligato (ital.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. barokni stil (port. bassa ottava) pl. up. pritisak. pismo).

ime dobila po gradu Bata-viji. sa potpunom opremom i priborom. bataliti (tur. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. baso ripijeno (ital. vrsta fine i guste pamučne tkanine. sa potpisom lica koje ne postoji. laña) „dubinski brod". basta! (ital. utvrñenje. batelage) opsenarstvo. baterija (fr. bathys dubok. batarizam (grč. dubok bariton. takoñe: ba-reljef. bathos dubina. zamuckivanje. battere. brzoplet govor. kula. baton. batli (pere. glas izmeñu bari-tona i basa. melez koji dolazi od spari-vanja različitih vrsta (npr. napustiti (neku nameru. batimetrija. battre. batisfera (grč. batterie) voj. bastion (fr. mucanje. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu.). battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. tip. battologia) nepotreban govor. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. ital. metron) merenje dubine. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. batarde) pokrivena laka bečka kola na gibnjevima. batomstar (grč. onaj koji živi u dubini. podignuti utvrñenje (ili grudobran). basso profondo) «ta dubok glas. hor. mañioničarstvo. borbeni mač koji se u borbi držao u jednoj ruci. poremetiti. batist (fr. ponajvip!e grani-toidnih. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. metron) sprava za merenje morske dubine. batibij(us) (grč. lat. najslabija vuna na ovčijem krznu. morski omotač Zemlje. bastonada (fr. trućanje. batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na Javi. trg. utvrditi. basso ripieno) kuz. udar po protivnikovom maču. basto) štap. bassetaille) muz. odred vojske koji predstavlja. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. naročito po tabanima. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañen 1829. morska dubina. grudo-bran. prakljača. radi većeg električnog punjenja. bahth) srećan. baso profondo (ital. naročito maršalska palica. bathys dubok. bas koji prati. 3. dvostruki udar. batoliti (grč. bastovirati (ital. lithos kamen) pl. battuere udariti. više topova (4—8) iste vrste. bataljon (lat. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). lupetanje. batman (fr. vrsta starih topova. nm. bastardo) vanbračno dete. bastardo) bog. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. poluležeća francuska slova izmeñu rond i anglez. bathys. batimetrija (grč. tučak za loptu. nlat. sphalra lopta. bastardna menice lažna menica. brodarina. 2. skaphos brod. električna baterija više lajdenskih boca koje se. bastonnade) batinanje. bastard (ital. batologija (grč. battoir) mlat. bastionirati (fr. razmnoža-vati se putem ukrštanja različitih vrsta. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta. vuka i psa). zamisao i sl. metrfa) v. muz. ognjilo na starim puškama. kremen. prevara. bastardirati (ital. podeljenih u 4 čete. federima. obično sa 800—1000 vojnika. . okaniti se čega. u Berlinu). bathos dubina. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. nuz. palica. bastonare) batinati. prevoznina. bastion) fort. batiskaf (grč. kopile. batoar (fr. bathys. battuere biti se. batometrija. stalno ponavljanje jedne teme u basu. batinanje po tabanima u Turskoj. jula 1789. bastilja (fr. konja i magarca. voj. lupiti) mač. bataillon) voj. pljosnata maška. naklapanje. batifon (grč. bathys dubok. baton (fr. za vreme Luja XVI. batardo (fr. bios život) biol. izbiti protivniku mač iz ruke. lupanje srca. nasip od kamena. bastardna vuna. phone) muz.. prut. zool. batirati (fr. mač. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. geol. zamajni udar klatna na časovniku. brodski saobraćaj. tovarenje i istovarivanje lañe čamcima. fig. privremen zaklon. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za svećnjake i druge predmete). ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. batometrija (grč. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. batelaža (fr. batard (fr. batardeau) voj. bastille) tvrñava. koji donosi sreću. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). battarizo mucam) med. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. bathos.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital.-tur. prema formaciji. tući. bastion) voj. basso ostinato) muz. kugla) 1. vot. fr. battalmak) pokvariti nešto. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna.

). batrij(um) (grč. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. prednji kraj lañe. im. bašta. baštovav (tur. bacilarije. bogorodice. bašta (tur. sedište) med. čuveni grčki komični junački ep. staklena sprava za isisavanje krvi. hirurška postel>a. bage) dimnjak. metron) med. bogomoljka. baca (tur. pion. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. bacillaria) pl. lat. glup i neotesan čovek. beatikum (lat. bahanti (grč. bahaizam napredni pravac u babizmu. bec-jaune. fig. vino. posebno. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. baša (tur. beatae memoriae) blažene. srdobolje. batrachos žaba) med. bašiboz(l)uk (tur. bathron postolje. Bacchus. odvojeno. znak za mirovanje. bachur) jevrejski student koji se bavi proučavanjem Talmuda. baš-čaršija i dr. Bahus (lat.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. bacilarije (nlat. basmaklik) „novac za papuče". kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. bacili. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. bahija (šp. bahijus (grč. bauer (nem. v. deo prihoda sultanije koji se sastojao od novčanik kazni za šumske krivice. bdella pijavica. batuta (ital. basibozuk) ist. bacchans) pl. batuta. Bacchanalia) pl. batrijum. svete uspomene (pokojnik). grč. obično belih katunskih tkanina. batrum (grč. pijanica. vrenja buterne kiseline i dr. baš-čauš (tur.. tetanusa. Bakchos. terevenke. majka božja. srećna. batrahijum. tj. batrahij(um) (grč. jak udarac duž protivnikovog mača kome je cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvoñenje udara na protivnika. baft) trg. basa) starešina. štapić) med. baš-čaršija (tur. baft (pere. a naročito arhitekture. baška (tus.) narednik u turskoj vojsci. udarac za takt. vrsta istočnoindijskih. prišt ispod jezika. batrahus (grč. bahanalije (lat. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bahant (grč. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. nastavila rad u Čikagu. bathron) med. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. batrachos žaba) med. bejaune) novajlija. zasebno. beata (lat. iza-zivači tifusa. poglavar. bacillum štapić. batrahus. bacili (lat. bašmalik (tur. beanizam (nlat. Po dolasku na-cista na vlast 1933. brucoš. najstariji: baš-knez. beate memorije (lat. Bakchos)' mit. god. vrtar. radi ispražnjavanja i održanja životinje. sprava za nameštanje iščašenih udova. up. Bauer seljak) u šahu: pešak. tobožnje svetost. saltomortale napravljen preko konja. dodiru nekog predmeta. nedisciplinova-na vojska. bog vina. pričest samrtnika kod katolika. bahce) vrt. bacilofobija (lat. kod Rimljana: učesnici u Bahusovim svečanostima. v. phćbos strah) med. beata) blažena. licemerstvo. baska) napose. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). gradina. vrat i ramena. povrtar. sin Zevsa i Semele. bašlik (tur. vožnji javnim saobraćajnim sredstvima i dr. mač. student prve godine. u srednjem veku: putujući ñaci (vaganti). bdella. Bauhaus (nem. beaticum) poslednja pomast. koji se pogrešno pripisuje Homeru. klupa. bakchos. Bakchos) kit. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povrća. burno veselje. pere. bašča (tur. strah od dubine ili visine. Bahus. bakterije koje imaju oblik štapića. v. beanus. bdelotomija (grč. bathos. u Vajmaru osnovao arhitekta V. lat. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). početnik. batovda (ital. poznavalac hebrejskih zakona. bahur (hebr. beata virgo (lat. klupa. baš (tur. Batrahomiomahija (grč. obično praćen vrtoglavicom. beatizam (lat. žutokljunac. prostota u govoru i pisanju. battuta) muz. grč. fr. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. bathos dubina) niskost. beatus blažen) pravljenje svecem. phćbos strah) med. 2. bahio) zaliv. parodija Ilijade. fig. batofobija (grč. bdelometar (grč. beanus (nlat. pijanke. škola je raspupggena i 1937. bas) l. v. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. dobar vinopije. bacillum prutić. batos (grč. beata virgo) blažena devi-ca. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). ba§car§z) glavni trg. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. bašča. puškarnica. Bah (grč. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). ba§hk) marama koja pokriva glavu. u polu slože nicama: glavni. vojnici neredovne turske vojske. . baca. bahce) v. obično pokriven. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija.

ritska šljuka. klevetničko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. 4. beg (tur. begine. zapovednik. begevisati (tur. becassine) zool. potrebnost. v. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. Bq) fiz. beatifikacija (lat. 2. izabrati. knez. kad bude nužno. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. begoglija (tur. bedlemit (eng. bezisten (pere. odobrava™. begute (eng. budala. besoin. neobojen. beatitudo vestra (lat. bisogno) potreba. luda. preko mreže razapete 155 st od zemlje. beylik) 1. begenmek) l. adres o bezoan (fr. veliki posednik i vlastelin. bedinerka (nem. bedinerka. begute. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). bezoardica) pl. bedine-. bogomoljke. uvrstiti u red svetitelja. proglasiti svecem. tur. gospodin. pokrivena čaršija.) begov sin.) udova-carica. platno. pomešano s vodom (u Dalmaciji). tržište. uvršćenje u red blaženih od strane pape. odobriti. bejzbol (eng. stočni trg. beze (fr. fino tanko platno. padzehr) fark. ako bi trasat odbio primanje. bezoan (fr. vrsta katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI i HŠ veku. bezoard. svideti se. beige) koji je bledosmeñe boje. baisemain) celivanje ruke. bezisten. baby) malo dete. badawiyy. barska šljuka. udovica velikog gospodina. au besoin) u slučaju potrebe. bedeker putni vodič. bedast. back) sp. besplatan rad raje na begovom imanju. o bezoan (fr. far«. bež (fr. naravno. lopta za tu igru. jevrejska sudnica. suprotno: Be-mol. badawiyyun) pl. bebi (eng. begging) platno za pakovanje. bezistan (pere. naročito crno. vazalsko. 2. nužda. begum (tur. na menicama: adresa po potrebi. beduivi (arap. bediverica v. baiser) poljubac. ženski ogrtač sličan arabljanskoj nošnji. beglerbet (tur. adres-se au besoin). bezmen (fr.. baga. Baedecker-a). oskudica. gospodar. beggar) hi. beatificatio) posveći-vanje. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili burićima pri ispražnjavanju. badminton) sp. begov posed (dobiven od sultana). bezemšon (hol. beatifikovati v. fil. bez (tur. pere. plemić u staroj Turskoj. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. igra sa reketima i lopticama sa usañenim perima na jednoj strani. starešina neke oblasti. Bć-dur) kuz. bezoar (fr. deo trga pod krovom. skitalačka arapska plemena u arabijskim. knjiga. koja se stavlja obično iza imena. titula. vrsta kolača punjenih penom od jaja i šećera. četvoroutlasto „V". 3. detence. eng. betuine. Bedlam. obično arapske. igra slična tenisu. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. bedak tur. levog i desnog). vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. priručnik za turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. siromaštvo. bezoardika (nlat. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). koja su živela od stočarstva i pljačke. bedak (pere. tursko državno imanje. rica. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñunarodnom sistemu. Bedienerin) kućna pomoćni-ca samo u odreñene dane ili sate. bezistan. beggar) pl. beatificare) posvetiti. pokrajine u staroj Turskoj. beggar) pl. badawiyyun) kod. zaista. razrešavajući znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vraća na prvobitni stepen. Be-dur (ital. bezistan) v. bekasina (fr. predstavlja jedan . beatificirati (lat. bez (hebr. posle čega dolazi akt kanalizacije. beduina (arap. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. rukoljub. trg. oda-brati nešto po svom ukusu. upućivanje menice na treće lice. bedaf) glupak. prirodne boje. 3. one koje se prave sveticama. bezbeli (tur. u kojoj na svakoj strani igra devet igrača. blago onima koji imaju. pr. stanovnici pustinje. negovanju bolesnih itd. begine. 2. beth-din) l. bedlamite) ludak. dopadati se. naročito kod neprerañenog šećera. beguine (eng. bedevija (arap. begine (nlat. najstariji red posvećen bogougodnom radu. bezette) crvena šminka. biti saglasan s nečim. titula jedne indijske kneginje. bez) 2. fig. bezistan) trg. naročito u Carigradu. tj. bek (eng. bekerel (skr. kuv. beatificirati. 3. protivotrovi. bezemschoon) trg. beging (eng. bevanda (ital. proglašenje za sveca. besbelli) dabome. tvrdo zvučanje sa osnovnim tonom b. v. dopasti se. bevanda) vino. upravnik jedne oblasti. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kolača. Be-kvadrat muz. bezeta (fr. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañanski. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). ital. sirijskim i severoafričkim pustinjama. beba. begluk (tur.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. bey) 1. bedminton (eng.

bekrija (arap. glavni sastojak atropina. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. bez sumnje. bekuordejšn (eng. ratnički. ranija jedinica kiri. bengal) polusvilena tkanina. služi za turiste. slične taftu. patnja. up. beluga (rus. suprotno: Be-dur. Bellona) mit. izumitel>u telefona). belanda (ital. estetska i književna kritika. mus-lin sa prugama u više boja. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. bengal (eng. bela) l. belum internecinum (lat. belikozan (lat. lepo pevanje. osušena polovina (strana) svinje. luda. jad. Bekerelu (1852—1908). kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. »sena Marsova. deport. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. Davidov sin. ni naučnim. bellicosus) ratoboran. belčite (šp. verovatno. beladona (ital. vrag. čist parafin koji se dobija od petroleuma. bekri) pijanica. bella donna „lepa žena") bog. belli) poznato. bilezik) 1. beletrist(a) (fr. bellevue) v. Baal-Sebub) mit. ben (hebr. bematin-sveće pl. riba jesetra-mo-runa. bellum internecinum) rat do istrage. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. naziv po francuskom naučniku A. benares (ind. 2. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bena (tur. beledin trg. belelaks trg. lovce itd. bon) budala. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). 2. bungalow) jednospratna kuća. belvedere (ital. (Atropa Belladonna) velebilje. boginja rata kod Rimljana. tj. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. zabavni pisac. lisice. kao sredstvo za ulepšavanje. Solomon ben David=Solomon. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. zlo. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. radi povećanje zenica. fr. balan. Vrangelove i dr. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. izvesno. muka. lola. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. belemnon oružje za hitanje. ni praktičnim ciljevima. glupan. opšti rat. Belona (lat. eng. al. bacon) kora slanine. belum omnijum kontra omnes (lat. bema (grč. fig. belvi (fr. belogvardeec) „beli gar-dist". belles lettres. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. Bembaša (tur. s krovom od slame ili crepa. belegija (tur. pavta. Be-mol (ital. . karika. bel canto) kuz. beletristika (fr. belvedere. ñavo. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka).—A. čardak na kući. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. okovi na nogama. belegi) brus za oštrenje kose. nevolja. npr. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. belki) možda. brokat. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). beluga) zool. bez glave. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. backwardation) trg. bengalo (beng. nesreća. borila protiv boljševike. belaj (arap. naročito vladičin sto. Be-moll) «uz. kičme. tur. zvučanje sa osnovnim tonom b. belomantija (grč. 3. moreuz. bangla. bekon (eng. bel-esprit) lep duh. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. decibel. nazvala po gradu Benaresu.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. na Dalekom istoku. Bengal) pl. belogardejac (rus. bel-espri (fr. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. Bengalija (eng. vinika. vojske koja se. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. tur. kurjača. bala. paskviza. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. belćim (tur. ñavolski poglavica. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. beli (arap. belt (skand. fig. up. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. belchite) vrsta španske vune. belanda. belmontin hen. bella donna) hen. bengali (eng. pametan i duhovit čovek. feljton. fil. bun. belvedere lep izgled) kula. beladonin (ital. narukvica. belenzuka (tur. bala tur. grivna. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. bukraiyy. butne kosti i lopatice. za vreme grañanskog rata u Rusiji. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). belemniti (grč. belandre) mor. upotrebljava se. zabavna književnost svake vrste. Belzebub (hebr. jasno. valjda. strela) geol. oznaka b. bel kanto (ital. Belt) tesnac. ludača. božanstvo starih Filistinaca. belos strela. nazvane po gradu Belčite.

bergamo) pl. beneficijalni (nlat. daje triput godišnje celom katoličkom svetu. bene va lete! (lat. belje (fr. benevrek) uske suknene čakšire. benedicere) blagosloviti. benefic. bengilik. bezopasnost. preteča hokeja. prolaznost bolesti. spreda uzane. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. benignitas) dobrota. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. milostivost. berberis (nlat. benefactor) dobrotvor. korist. benevreke (alb. beneficiatus) v. prihod. korisnica. benefis (fr. priganica. bandy) sp. benignitet (lat. rastvara se u alkoholu. benedikpija (lat. igra se u Skandinaviji i SSSR. otuda: ne-spretšakovići. zagrevalo vodom. benevolencija (lat. beneficians) dobročini-lac. blagodejanac. val>ano. med. iz Beotije. berberis vulgaris) bog. ben-mari (fr.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. v. bentlos dubina) biol. krofna. Bene-dikta (480—543). odan.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. beneficijant (nlat. zelenim ili belim plamenom. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. blagosiljanje. benevreci. beotski (grč. opojna trava (napitak).-tur. a pozadi široke. benevole lektor (lat. bendžo (eng. benñeluk (pers. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. uštipak. aromatičan ugljovodonik. kaluñerski red sv. dobrotvor. lepo.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. od neke predstave korisnice. benzin (nlat. bain-marie) kuv. tj. dobija se iz katrana kamenog uglja. a onda i po celoj južnoj Italiji. čini. dobročinilac. up. blagosiljanje. beneficancija. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. nem. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. napr. poz. zidni tepisi izrañeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. SAD) vrsta gline. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. bentos (grč. benefice) predstava u korist nekog glumca. industriji. benefaktor (vlat. bene) dobro. bentonit (po Fort Benton-. beneficium) v. žutim. beneficijat. 2. izradi kalupa za livnice. benediktinci al. bergami (ital. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benedicite (lat. naklonjenost. bergamotto) carska kruška. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. bensficija (lat. bengal strajp (eng. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. lože u parteru grañene u obliku kade. praveći znak krsta. benevolens) blagonaklon. bergonizacija med. darežljivost. berat (arap. . to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. Beoćani (grč. S6N6. benediktiner (fr. elektrogimnastika. blagodejanje. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. benedikpija apostolika (lat. dobija se iz nafte. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. lako isparljiv i za-paljiv. povlastica. instrument sa 5—7 crevnih žica. benedicirati (lat. žutika. povlastica. nespretno. bendi (eng. prvenstvo. bezoe) hen. mañije. glupaci. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. kupalište. tečan. dobrotvorstvo. bengal stripe) trg. bencilik) 1. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. tromo. čeličane i dr. beneficium) dobit. benefic (lat. berberiva (nlat. blagosiljati. upotrebljava se pri vañenju nafte. beneficijat (nlet. benefakcija (lat. primalac prihoda crkve. benedictin.) dobit. beraha (hebr. banja. takoñe: ñak koji prima stipendiju. kupatilo. blagoslov. baignoire) l. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. sadrži više od 50% montmorilonita. benevolentia) blagonaklonost. benzol hem. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. . beignet) kuv. Boiotćs) pril. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. glupo. beneficijar. tj. beneficij(um) (lat. beneficijar (nlat. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. dobrodušnost. benjovr (fr. benefactio) dobročinstvo. bezbojan. gori lagano crvenim. naklonjen. muslin sa prugama u više boja. bergamota (ital. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. zarada. 2. benemerit (lat. kada za kupanje. bene (lat.

berkelijum v. bergerie) tor za ovce. 2. letina. bere (fr. bela braća. bursa koža. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. bertijonaža (fr. up. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. zatim sa robom: žitom. bereta (ital. beriberi (ind. berlingare. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). mutnozelene boje. široka. ital. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berlinska kola. berkan (ital. up. berzijanci (fr. beryllos) gatanje. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. borsa. ili zelenkastoplave (akva-marii). berekin (ital. bernesco) v. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. upotrebljuju ih kao putovoñe kroz snežne mećave na Sv. brelengo. berretta) v. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. heksagonalni mine-ral. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. redni broj 4. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). baraka. beavitamknoza. bereket) l. nlat. beržerija (fr. pod berza. bergere) pastir ka. plahovita ljudi i ratnici. berlina (fr. beretka. berlingot) polu-berlina. duge dlake. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). znak Bk. bernijeskan. bernijeskan (ital. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . berza (fr. Berdan) puška ostraguša. beril (grč. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. crvene i bele. Bersianer) pl. firmare) krizma. postavljena naslonjača. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. otuda i naziv. berlingozza) italijanski narodni ples. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. obrezanje. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. rod. berylliumj hem. beržera (fr.02. fig. novčanik. = beli skorbut. berne) kor. besni. beržerak (fr. beret) plitka i okrugla francuska kapa. berkshire) po eng. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. hem. berlingoca (ital. deran. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). berlengo (fr. vojsci. bernardinci pl. strelci (vrsta pešadije u ital. beri) med. up. Indiji. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. berit-mila (hebr. ovčar-stvo. bersaglieri) pl. Africi. berzerkeri (nord. bere. znak Ve. redni br. bernardinac (nem. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. berzanski uzvisi trg. berma (lat. nem. berkšir (eng. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. berilistika (grč. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. birma. zavet. bersaljeri (ital. napredak. berit savez. uspavanka. (produktna berza). Australiji i ist. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". ber-serkr) tig. element. beryllos) min. bernesco) ćudljiv. lake karuce sa dva sedišta. utiče na suzbijanje besposlice. vermut. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. proizve-denih ukrštanjem sijamske.805 kg. nastran (po načinu pisanja ital. ugljem i sl. neprovidan. berneskan (ital. nlat. koji trguju na ber-zi. bez prednjeg sedišta. atomska masa 9. ljubavnica. pelinkovac. dragana. beurt) pl. berklijum hen. tur. u Francuskoj. Berni. kada pobesne. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). v. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. berkovec (rus. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. beo metal koji ulazi u sastav berila. birichino) raspušten dečak. pastirska pesma i igra. bourse. novčana pijaca. kitajske i napolitanske rase.). berilij(um) (grč. bert-brodovi (hol. beryllos. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). mangup. berseza (fr. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirinčem. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. 97. fig. ukras za glavu. bermet (nem.veoma raširena krvna bolest u Sev. berićet (arap. transuranski element. ljudi koji. samo u medveñoj koži. berna (fr. berkovec) mor. i odlikova-li se u borbi divljim besom. pesnika Bernija. berceuse) kuz. osnovanog 1098. sreća. zavet obre-zanja. burza. bourse. osnovana 1836. koji nema u sebi vitamina „be". na taj način. up. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. plod. berklijum.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. god. krzno.

bestialis) zverski. aner. compromissum) koji ne pravi kompromise. dehaizam napredni pravac u babizmu. skotstvo. bibere (lat. baisser) trg. odeljak.najamni vojnik. divlje. beskompromisan (lat. i sa dva tima sa po devet igrača. vrsta radioaktivnih zraka. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. nepopustllv. besje. 4. annus godina. greška. grč. besar. ist. kutni) dvougli. knjiga. vindžija. npr. biblion. nem. viljuška. bibacitet (nlat. bi-. muški šešir sa uzanim obodom. bibere graeco more) piti po grčkom običaju (tj. bestijarijus (lat. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. fr. bešlija (tur. tanjiri i ubrus. mehur. biangularan (lat. Bezirk) srez. best najbolji. bešika (tur. besa) mana. bibere) piti. beton (lat. list i cvet voćke) cvet. up. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. baissier) trg. bi-. nečovečan. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. stražar. bećar (pere. besli) l. običaje. nadničar. beseže (po fr. bestijarij(um) (nlat. bibi) ženski šešir sa malim štitom. zver-čovek. bex. nečovek. nekome dati besu dati nekome tvrdu reč da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. sklonost piću. biandrija (lat. bibliognozija (grč. skotsko ponašanje. diarhija. radi pojačanja. bestia) životinjstvo. 2. grč. beša (tur. 1853—1914). biblia knjižice. tvrda reč. Besteck) pribor za jelo: nož. razboj (naziv po pronalazaču). biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. bestseler (eng. bekar) l. procesu beta-raspada. akcija i drugih hartija od vrednosti. sredstva. tur. biarhija (lat. skotološtvo. fr. nedostatak. severnoamerička narodna igra loptom. bexos kašalj) pl. skrać. bibere ad numerum(lat. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. kašika. bestijalnost (lat.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. besa (alb. npr. umetnost i sl. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. besik) detinja kolevka. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. angularis uglovni. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. bi. biarda mašina za tkanje. neoženjen čovek. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo.od grč. surov. kao i robe koja se kotara na berzi. biandrija. beštek (nem. v. biartikularan (lat. bianuelan (lat. up. bekrija. životinj-ski. prednapregiuti beton ar- . bes-bol (eng. 3. pošto se ovlaži. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. divlji. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). Besemerov čelik. kvart. lekovi protiv kašlja. articulus zglob) koji ima dva zgloba. bilupa itd.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. biberon) pijanac. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. časopis. arhe vlada) dvovla-šće. v. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. seli prodavati. bitumen. neženja. dvozgloban. cirkus. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. behar (tur. boca sa cuclom. bis. momak. trg. bkblio. base-ball) sp. knjige) Sveto pismo.(lat. bi-kar bez posla. zver-stvo. biberon (fr. bi-. mangup. beta-zraci fiz. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. besa (fr. pripadnik plaćene konjice. becirk (lat. bestija (lat. naročito cvet ia voćkama. a sastavlje-ni su od beta-čestica. razumevanje u knjige. grubo. bibi (fr. bibHon knjižica. nečovečnost. bestia) zver. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). životinja. kod Albanaca: tvrda vera. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. knjiga. besje (fr. bestijalan (lat. besar (fr. padanje cena i kurseva državnih papira. baisse) l. grub. najamni radnik. 1813—1898). behar proleće. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. to biblion u značenju knjižica. lola. gama-zraci. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. bega (grč. kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). Biblija (grč. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. 2. zverska priroda. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. bibere greko stope (lat. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). med. sisaljka. behika (grč. alfa-zraci.) 2. nepomirljiv. onih naroda koji se u Bibliji pominju. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñe. bis.

starosti. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bigot) praviti se svecem. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bigotisme) tobožnja svetost. biblioteka (grč. hronološka ili sistemat-ska. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. bigarrer. naročito slavuji). rukovalac bibliotekom. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. biblion. poljski logor. . biblion. po kojima se udara drvenim maljićem. okamenotine lišća. dvomužištvo. grč. bivouaquer) okolovati. biblfon. a reñe donosi i kritičke napomene. bibliolatrija (grč. koji ima dve vrednosti. prodavac knjiga. bigotan (fr.) poznavanje knjiga. ukrasiti šarama. upravnik. bibliofil (grč.) žena koja ima dva muža. gamos brak) dvobračnost. nasumce otvori. biblioliti (grč. objašnjavač Biblije. bivertin (eng. biva Jiuz. engleska pamučna materija. bibliotekar (grč. radi origi-nalnosti štampe. preterana pobožnost. dvovredan. bogomoljstvo. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bibliografija (grč. cink.) knjižničar. koji ima dva spola. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. grč. japanski narodni instrumenat. bibliolater (grč. bibliotaf (grč. kao npr. železo i dr. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. bivakirati (fr. logorovati u polju. licemer. kiseonik. licemerstvo. biglizo) pevati. biblfon. taphos grob) . otisci lišća na kamenu. bigamija (lat. bigot) onaj koji slepo veruje. tehničke opreme.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. bogomoljstvo. geol. bibliomantija (grč. ona može biti azbučna. biblion. licemeran. dvoženac. bigener). pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bis. bivouac) voj. biblioteka (grč. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. biti u okolu. bigamistki&a (lat. bi-. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. od dve vrednosti. pravljenje (ili: izrada) knjiga. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. sro-dan lauti. biblicitet (grč. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. nauka o ureñenju biblioteka. biblion. biblicizam (grč. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. nauka o Svetom pismu. bibron (fr. biblist(a) (nlat. bis. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. Ifthos kamen) pl. bez obzira na predanje. izvi-jati melodiju (ptice. beaverteen) trg. valens koji vredi. zbirka knjiga. valere vredeti) he*. biberon. bigotizam (fr. bigeneričan (lat. grapho pišem) poznavalac knjiga. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. spisateljstvo. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). grub vuneni porhet. biblion. verski zatucan. raskršća. bivalentan (nlat. biblioman (grč. biglao. bibliotheke. dvomužica. hermafroditski. biblfon. retkosti.sahranjivač knjiga". bivium) mesto gde se stiču dva puta. sumpor. sa 4 žice. bogomoljac. genus rod. bivariare) šarati. ili celokupne književnosti jednog naroda. raskrsnice. bibliograf (grč. bivak (fr. bibliotekografija (grč. bibliopoles) knjižar. biblion. bakar. licemerstvo.. licemeriti. tj. bigot (fr.) čovek koji ima dve žene. nauka o Svetom pismu. bibliopol (grč. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. biver (eng. bibliomanija (grč. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. bigoterija (fr. up. dvospolan. npr. stanovanje vojske pod malim šatorima. bibliologija (grč. bibliotekonomija (grč. olovo. bibliofilija (grč. beaver) trg. bivijum (lat. bibliopeja (grč.) koji preteruje u pobožnosti. onaj koji se razume u knjige. bigarirati (fr. bigotirati (fr. pretvarati se. bigoterie) verska zatucanost. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. grč. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. njihove sudbine itd. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima).bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. knjigoljublje. pa su dobili mineralan izgled. naročito Sveto pismo. biblista) poznavalac Biblije. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. dvoženstvo. bigamist(a) (lat. nlat. bibliotheke. išarati. onaj koji se drži samo Biblije. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. biblfon.) poznavalac knjiga. biglisati (grč. biberon) v.

bizantijski (grč. bisamum. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. grč. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. ispupčen s obe strane. bi-. zlatnici grčkih careva. bidens (lat. osobenost. business) posao. bikonkavno sočivo. oblast) koji je podeljen na dve zone. dragocenost. al bizonjo (ital. bfson) zool. čudnovat. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. I bizaran (fr. analistici. naročito u moškavca. bizantinci (grč. bizarnost. biznis (eng. bizarre) čudak. bufalo. osobenjak. bizantolog (grč. bijenalije (lat. bijenij(um) (lat. kada u kojoj se kupa sedeći. bizantologija (grč. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. biennis) dvogodišnji. nastran čovek.). Byzantion. bicarbonas) hen. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. od koje je ranije pravljen sitan novac. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bikamerizam (lat. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. 2.dine. bikvadrat (lat. koji kadi. up. ukras. bikonkavan (nlat. Bizantinizam. dragulji. bizantijska umetnost. bi-dens) dvozubac. i kao lek za jačanje živaca). i radili na istoriji. gde je neo-graničeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. dvobojan.980.) v. potreba. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bijenalav (lat. geografiji. dragulj. proturanje lažnog novca. bis. atomska masa 208. znak Bi (upotrebljava se i kao antiseptično sred- stvo. bizmut (lat. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. billet) trg. npr. na kome su 1946.) pl. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. dvogodišnje biljke. koji se ulaguje starijima od sebe. bide (fr. juvelirska radnja. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bizam (nlat. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. vizantologija. fr. dvogubo izdubljen. bidet. bi-convexus) om. bakarni novac sa nešto srebra. dvogubo spregnut. bizon (grč. rok od dva dana. bijouterie) trgovina dragocenostima. fig. bizarerija. intra biduum) u roku od dva dana. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. u dve boje. npr. puzavački. dvogubo ispupčen. bi-. Byzantion) 1. besoin) nužda. bižugje (fr. bigotizam. ulagivački. up. bijoner (fr. bismutum) hen. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. npr. vizantinci. dragocenost. . zone pojas. kephale glava) dvoglav. bižu (fr. juvelirska roba.) 1. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veličina svedena na najmanju meru. al bisogno) trg. bikarbonat (nlat. 3. juvelir. bižuterija (fr. bikefalan (lat. menice koja se isplaćuje samo izdavaocu. pri lečenju od sifilisa i dr. bizar (fr. vizmut. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. billon) legura od srebra i bakra. bikonjugiran (lat. američki divlji bivo. bikarbonat sode. element. biduum) vreme od dva dana. mali konj. camera) dvodomni sistem u ureñenju države. bizarerija (fr. pl.) v. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. zlatar. krivotvo-renje novca. udvorički. ital. mošus. vi-zantolog. bicefalan. dvozube rogulje. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bikoloran (lat. trgovački posao. bizarrerie) čudnost.) ćudljiv. osoben. bije (fr. zlatarske radnja. bikvadratii koren četvrti koren neke veličine. biduum (lat. dragi kamen. nastran. konjče. fig. bijon (fr. divlji bivo. dvozube vile. intra biduum (lat. v. filozofiji. srebrni novac bez propisne količine srebra. ali sa znatno više bakra. bog. bijenale (lat. bizarnost (fr. bicolor) bog. bilet. hebr. bizonjo (ital.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bisogno. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. tj. Byzantion. novčanica. koji se sastoji od dve zone. bijonirati (fr. bijou) nakit. u slučaju potrebe (na menicama). bi-quadratus) kat. redni broj 83. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bijonaža (fr. vizantijske bizantinizam (grč. zuber (u Evropi). s obe strane izdubljen. up. bije d' bank (billet de banque) banknota. bi-conjugatus) dvostruko sparen. neobičnost. retori-ci i poeziji. neobičan. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplaćuje donosiocu. teologiji. biennium) vreme od dve godine. ar-heologiji. bi-concavus) om. nakit. čudesan. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. do propasti Bizantijskog Carstva. bikonveksan (nlat. 2. bikonveksno sočivo. bizoialan (lat. grč.

fig. krajnji ishod nečega. up. bis. posetnice i sl. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . bilin (lat. p. menica. žučno crvenilo.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilis) žučan. bixa) ham. bimestris) dvomesečni. biletar (fr. bilis. dvaput. beryllus. bi-cornis) zool. biletura (fr. bimembris) koji ima dva uda.). billetier) poz. o konju: izbacivati prednje noge napolje. bilis) hen. drveni prutić kojim se meće zlato pri pozlaćivanju. orlean. trg. bilupa (lat. bimanus) dvobimbaša (tur. tek pošto bude triput pročitan i primljen u oba doma. na-| prasit. i oboje . tip. se. ital. bilis. koji govori dva jezika. listak. sa dva člana. bimestre. ballur kristal. bilge) mor. bilirubin (lat. ljutina. obostran. bimembričan (lat. koji se. ulvus. lat. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. crvenožuta bojena materija žuči. bilan. bis. dvomesečje. latus strana. ulaznice. bilateralis) dvostran.). cedulja. cedulja. bis. pritvornost. zakonski predlog (u Engleskoj). bilabijalan (lat. biliosus. bilanca (nem. rubinus) he«. fr.000. dvousneni suglasnik (b. izvesti zaključak o svršenom poslu. bileter. ital. zapovednik tabora koji je obično imao hiljadu vojnika. bilingvičan (lat. potvrda. billa. žutozelen. obično krajem svakog meseca i svake godine. izdavalac karata (želez-ničkih itd. bilabialis) gram. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. prepredenost. bilans. kratak. bilijariti (fr. železničkih karata itd. billetier) v. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. upotreba dvaju jezika u govoru. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj. bis. billet) izdavanje ulaznica. izdavati ulaznice. knjigama. billard) igrati na bilijaru. bilijarda (fr. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bilis. bimenzis. manus. biliaire) koji se tiče žuči. jed. glavni sastojak žuči. bilaroc) trg. donji deo lañe. bildž (eng. fr. loupe) opt. kristalno staklo. prodavac ulaznica za predstave. bil (eng. bi-lanx sa dva tasa) trg. saldiranje. bilansirati (lat.). takoñe: pisamce. bilabijal (lat. biliverdin (lat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. billion) milion miliona j (1. up. o sednici ministarskog saveta. žustar. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. sitni štamparski poslovi (karte. bimemsis) dvomesečni. fig. lingua jezik) dvojezičnost. bileta (fr. sa dva roga. bimester. bili.000). bulla) predlog. mesto gde se izdaju karte. bilis žuč. o stanju na frontu. Bilanjz) v. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. fig. bilis) med. bilet. železničke karte i dr. dvousneni (suglasnik). igra na bilijaru. jednim udarcem udariti dve lopte. žučni. žuč. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bilancio. nlat. dvorog. mrzovoljan. bilboke (fr. prepreden. izborni listić. fig. crvena bojena materija žuči. bi-. dvoličnost. nlat. o stanju zdravlja. major. bilet (fr. priznanica. ravno dno u sredini lañe. mrkožut) hen. tako da uvek stoji uspravno. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog računa. nlat. prek. zelena bojena materija žuči. žučno žutilo.) vreme od dva meseca.000. bulletin. bullettino) dnevno saopštenje. billiarde) hiljadu biliona. billet) blagajna. biman (lat. bilijar (fr. fig. biljur (ar. žučno zelenilo. bilingvizam (lat. četvrtasta i zarubljena. vert zelen) hen. priznanice. bimestran (lat. upravljen na suprotne strane. prevučena zelenom čojom. up. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). dvočlan. prodavnica ulaznica. bilans (fr. bilinguis dvojezičan) v.000. bilifulvin (lat. bilardirati (fr. fr. razdražljiv. biletarnica (fr.) v. bilokacija (lat. etiketa. bille. lupa sa dva sočiva. labium usna) gran. saldo. v. m). biksin (nlat. billet) pisamce. beryllos beril) gorski kristal. bilieran (lat. biletar. železničkih karata. grč. bimester (lat. tempus) v. bileter (fr. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovaračke strane.koji se izgovara uz učešće obeju usana. ulaznica. bilingvitet. služe kao podloga papirnom novcu. bilateralan (lat. bilinguis) dvojezičan. bilis (lat. bilingvitet (lat. pun žuči. zaključiti neki posao. bilten (fr. biliozan (lat. biletirati (fr. završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. bimenzan (lat. bi-. bimenzis (lat. priznanice. bis. cedulja. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. metallum) dvojki novčani sistem jedne zemlje. železnička (ili: tramvajske) karta. gnev. billard) vodoravna tabla na četiri kratke noge. podnosi kralju. lat. dvoličan. pritvoran. fr. izvesti završni račun. lat. nlat. I bilion (fr. bimetalizam (lat.

grapho) veština opisivanja života.). dvočlani. bfos. to klima nagib. biol. bioliti (grč. logfa) nauka koja proučava uticaj klime na živa bića. binokl (fr. energetika svega živoga. biozofija (grč. krmanim) deo kibernetike koji proučava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju čoveka). koji se sastoji od dve jedinice. bfos) predmetak u složenicama sa značenjem: život. nosila ga je poglavito turska konjica. kibernao upra-vljam. od dva dela. padinom od dva člana. binjektaš (tur. binaire) v. eng. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bios. bfos. i njima odgovarajući zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. genos poreklo) biol. veština pisanja biografija. genesis postanak. binokularan (lat. bioklimatologija (grč. biogeneza. a+ br. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. grč. biologist(a) (grč. nlat. bfos. na klimu. binub (lat.. naročito nauka koja se bavi proučavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). graphfa). životopisac. biologizam (grč. bineran. logos) fil. biologfa) nauka o životu. binaran (lat. kolo-nija bioblasta). binubus) čovek koji se dvaput ženi. binomski (lat. koji čine predački lanac dotične jedinke" (Hekl).bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. biografika (grč. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. Bijhne) pozornica. binaran. bfos. bfos. biblion knjiga. dvojedinični. po učenju Altmana. bfos. bfos. med. posebno biocenoza i vegetacije. raznih zrakova na čovečji organizam i uopšte na sve što živi. bivomizam (lat. bioinžinjering (grč. biolog (grč. biosofija. bioblasti (grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). regulator) poz. bini po dva. binocle) cviker. bio. dogled za oba oka. bfos.) fil. mat. biologos) naučnik koji se bavi proučavanjem porekla i uslova života. poreklo. rañanje) razvitak života. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. ibn. Ifthos kamen) kol. bfos. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. vrpca.. petlja. biogenija (grč.(grč. koji se tiče binoma. bfos. binarius koji sadrži dva. biogen (grč. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. arithmetike) nauka koja se bavi sračunavanjem prosečnog trajanja čovečjeg života. pr. zavoj za oba oka. nomos zakon) mat. naočari. bfos. životne jedinice manje od ćelija živih bića. vladaoca i dr. bfos. pojas. bfos. zbivanja. koji je udešen za oba oka u isto vreme. kao i uticaj živih bića. biogenetičan (grč. up. svih životnih procesa. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. binerav (lat. povoj. blaste klica) pl. biofori. biografija (grč. zavoj. životopis. od dva) dvojki. bini. binen-regulator (nem. energefa) fil. bfos. sophfa) v. . bios. životni. binda (nem. bfos. bfos. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih promena. bioaritmetika (grč. biograf (grč. (grč.) istorija razvitka života. fr. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili siñe sa konja. bin v. na kojima se osnivaju prirodne pojave. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. sa dva člana. biodinamički. grč. grč). kao sredstvo u borbi za opstanak. bi-. genos) koji se tiče razvitka života. Binde) veza. bioklimatika (grč. klfma. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. binom (lat. opt. biogeografija (grč. a i Srbi'. oculus oko) sa oba oka. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. ge zemlja. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belančevinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. pristalica biologizma. pisac biografije. okovratnik. zakonima nasleña i prilagoñavanja uslovljeno. filozofa. binjiš (tur. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. bini. pozorište. biologija (grč. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. suprotno: monometalizam. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. dvočlani izraz. biodinamika (grč. bina (nem. veličina koja se sastoji iz dva dela. genetički inžinjering. npr. up. bfos život. bioenergetika (grč. engineering) v. biokibernetika (grč. logos) fil. biobibliografija (grč. fotografski prikazivač stvari i osoba u kretanju (kinematograf). ona filozofija koja na pojmu „života" hoće da izgradi celokupni pogled na život i svet. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapreñenja života. Biinne. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka.

nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. bios. životni prostor (obuhvata: atmosferu. aparata. logia) nauka o živim bićima. države itd. bios. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. jer živih bića ima i u vazduhu. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. slike stvari i bića koje se kreću kao da su žive. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. bios. biotit min. lumines-centia hladno svetljenje) biol. npr. v. biosofija (grč. lat. socius drug. i u zemlji. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. biotika (grč. psihobiologija. tj. nlat. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. osnovni oblik je fotosinteza. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. lat. bios. npr. orao vidim) med. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). bios. biopsija (grč. bios. bios. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. pr. biosfera (grč. naročito pojave nasleña. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. biosinteza (grč. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. i u vodi). biorizator (grč. grč. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. tu ontos postojeće biće) pl. biorizacija. bios. bioskop (grč. bionti (grč. biotip (grč. biorizatora. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. stanovnika nekog grada. panpsihizam. praktične eugenike i medicine. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom naučniku Biot-y). organizama koji izazivaju vre-nje itd. bioluminescencija (grč. člana društvene zajednice. crta na dlanu i drugih nekih simptome. sophfa) životna mudrost. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. biopsihologija (grč. nastala u XX veku. biomagnetski. . čista rasa. bfos. biomantija (grč. biomatematika (grč. biomagnetizam (grč. biotehnika (grč. bioskopija (grč. techne. litosferu i hi-drosferu. manteia proricanje) 1. učenje o praktičnoj mudrosti u životu.. biosociologija (grč. logia) fil. nem. biostatika (grč. biomehavika (grč. psyche duša) fil. sudskolekarsko utvrñivanje. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. bios. mehanike razvitka. up.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. bios. to on. bios. up. bios) 1912.) v. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. poremećaji u razvitku. psyche. delića nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. bios. tj. sarkom). bios. bioontologija (grč. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bionika (skrać. razmnožavanja itd. bionegativan (grč. biometrija (grč. svitci) sveta. bios. operativnim putem. ontos. npr. bios. bios. bios. biotehnologija (grč. bios) praktično učenje o životu. biorizacija (grč. prilagoñavanja. prema izvesnim znacima na telu. 2. a čoveka. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. neke oblasti. bios. kao animalno biće. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. bionomija (grč. bios.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. ovako je nazvao 1866. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. bios. biol. pribora. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. biozofija. typos) čist tip. on. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). god. bios. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka.

fig. ital. muz. bios. vajalica. bureau. dvostruka torba (u Lici). biohemija (grč. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. birtija. dleto. planum ravan. kancelarijske potrebe. burette) hem. biofenomenologija (grč. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. predsednik opštine. biofon (grč. kao odsečak jedne linije ili površine. bioblasti.. torba na sedlu. polus stožer) dvopolan. bis (lat. chemeia) deo fiziologije. skup živih bića koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). sa dva suprotna pola. bios. Karlu Birago (1792—1845). sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. bira (fr. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. segmentum) mat. logia nauka) v. odeljenje. bureau. birtija (nem. polovljenje. phoros koji nosi) pl. biseksan (lat. bureau. bis. birokratski koji se tiče birokratije. logia) nauka o životnim pojavama. grč. Burger-Meister) gradonačelnik. burato) pisaći sto.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. polovljiv. bureau. bios) koji se tiče života. birato voj. techne umetnost. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. biraj (fr.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. bis pes noga. birokratizam. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. koji se može podeliti na dvoje.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. vrsta polusvilene. polovina. bis. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. biplan (lat. vrsta lakih poljskih mostova. biofori (grč. bipsdan (lat. deo ekologije. životni. krut i nadmen. pretežno formalističkom duhu. biocenotika. biratina (fr. dvonog. bir-zeman) staro vreme. koinos zajednički) životna zajednica. biren (fr. veština) skup metoda. bipedalis) dug ili širok dve stope. ukočenost. biped (lat. bisegmentabilan (lat. bircaus. razdvojenje. po drugi put. bios. antička ratna laña sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. bissac) pl. bakrorez. bigeneri-čan. dvostopni. nadlepggvo. krateo jak sam) v. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. naročito u analitičkoj hemiji).) mat. biofizika (grč. dvonožac. ponovo. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bfos. biocentrično posmatranje (grč. vrsta puplina od fine svile i vune. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. buratine) trg. birokrat(a) (fr. bircaus (nem. biromanija (fr. birzeman (tur. birger v. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. bipedalan (lat. bipolarav (lat. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. bios. kancelarijski pribor. burail) trg. birema (lat. lat. bisegment (lat. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. birotehnika (fr. tj. purger. birenirati (fr. biparticija (nlat. staklena cev sa lestvicom. segmentum odsečak) mat. bis. buriner) rezati rezaljkom. biocenoza (grč. birgermajster (nem. Wirtshaus) krčma. bios. predsednik mesnog odbora. nazvala po pronalazaču. biremis) čamac sa dva vesla. birokratizam (fr. grč. spol) v. grč. . burin. grč. biocevotika (grč. biocenologija (grč. utensilia) pl. od kojih je jedna iznad druge. bis. birokratija (fr. vajati. biro (fr. bisegmentacija (lat. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. bios. ta phainomena pojave. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. biol. nosioci života. bireta (fr. vunom ili kostreti. polu-vunene tkanine. kancelarijske osoblje. pisarnica. davnina. bios. biotop (grč. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). bis. slikovito pričati. još jedanput. bipedis) koji ima dve noge. birokratija. ravna površina) avij. praviti grbove. kancelarija. centrum središte) fil. bi-pes) dvonožna životinja. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. mania) želja (ili: težnja. burat) trg. bios. bi-pes. bis) dvaput. bios. biroutenzilije (fr. bipartitio) deljenje na pola. gostionica. austrijskom inžinjerijskom oficiru. pravila. razuñivanju živih tela. bakrorezac. bisage (fr. polovljenje. Wirtshaus) v. lat. sexus. burino) bakrorezačka rezaljka. ital. bureau. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. biotomija (grč. koinos zajednički.

sto po železničkim stanicama. biserijalan (lat. epfskopos nadzornik. obično dug 7—8 st. folium list) bog. ital. sa jednim prestupnim danom. po rimokatoličkom učenju biskup je naslednik apostola. onaj dan koji se svake četvrte godine. Bitlsi (eng. buste. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. Ifthos kamen) min. biskroma (ital. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. buffetto) tezga u krčmi. premazati) zemljanom smolom. buffet. flos. biformis) sa dva oblika. bis. hermafroditski. okrugao dvopek. okrugao kolačić. koja istupa protiv konvencija grañanskog društva. biscotto. Bit je uvek pa-ran. februara. u džez muzici bit označava stalno. biheviorizam (eng. deljenje na dva kraka. bis. dvolist. dvorodan. bis coctus dvaput pečen. bife (fr. bis. grananje ili cepanje na dvoje. bisextilis) prestupni. beat udarac) 2. bit (eng. naročito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bitometrija (grč. a izvode ga udaraljke. biskupije (grč. koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata). sa dva cveta. parče goveñeg mesa od poleñine (slatke pečenice). beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameričkog folklora i džez muzike. bifilaran (lat. bisus (grč. bistrer) slikati (ili: boji-ti. radnjica sa jelom i pićem bez stolova. biskup (grč. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. biformitet (nlat. buffet) sopstvenik bifea. dvoobličan. ponašanje) psih. beefsteak) kuv. u debljini od 4 st. 2. bisextus) prestupni dan tj. bifti (eng. bisilabičav (lat. šećerni dvopek. dvoni-zan. bituminirati (lat. Ginzberg. domeće. nem. koji je svojim naročitim izvoñenjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. biformitas) dvoobličnost. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. posle 28. fig. floris cvet) bog. grč. Brust) poprsje. bit-muzika (eng. od dva sloga. sexus spol) koji ima oba spola. biskoten (fr. byssos pamuk. grč. biscottino) mali. bifoličan (lat. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bitumen (lat. orman za stono posuće. Dž. metron) merenje dubine (pomoću niska ili proračunavanjem). bisekcija (lat. bit) l. prženo upola na jakoj vatri.) prevući (ili: pokriti. bistori) hir. npr. busto. u engleskoj muzičkoj terminologiji. biftek (eng. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . beatnik) l. bifer) vot. bi-. bistoquet) bilijarski štap. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. bisekstus (lat. biscroma) kuz. mladići s dugom i neurednom kosom. bituminosus) sličan zemljanoj smoli. u dva niza. konac) dvoni-tan. bistrirati (fr. biscuit. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. koji ima dva cveta. polovljenje. dvoredan. thećs bog) verovanje u dva boga. biferan (lat. bifurcatio) račvanje. bifluere) račvanje reke.) pretvaranje u zemljanu smolu. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. behaviour vladanje. bifluevcija (lat. bifepija (fr. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. ital. orman sa srebrninom. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metričkih jedinica. dvosložan. dvoličnost. filum nit. bitta) brod. bista (fr. lat. ital.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. metrička jedinica takta. biscotin. bitumivozav (lat. biseksualav (lat. bistoke (fr. up. episkopfa) v. asfalt i sl. bisekstus. biteizam (lat. bit (eng. bituminizacija (lat. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bistouri. trideset drugi deo jedne note.) 3. bis. naročito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. dvaput kuvan) dvopek. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. u teoriji informacija. niz) koji ima dva reda. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. bifurkacija (nlat. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. dvoboštvo. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). lice sklo-no neuobičajenom ponašanju i odevanju koje često zastupa i nastrane poglede. bisolit (grč. pravac u psihologiji. (bitlsi) čupavci. krčmica. The Beatles) nuz. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. obojiti) čañavom akvarelnom bojom. bis. naročito Egipćana. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. asfalti-rati. biskvit (fr. bythcs dubina. petrolej. bis. biflorav (lat. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. bitnih (eng. bit (eng. biformai (lat. reke. naf-ta. ital. peksimit. bitva (ital. npr. dvaput pečen porculan bez glazure. u asfalt. series red. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamučna ili lanena tkanina starih naroda. dvospolan. pod biskup. bisturi (fr. syllabe slog) gram. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. Keruak). bis. ital.

blaser. blasphemfa) pogrda. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. bruka. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. beo. nauka o grbovima. bianco belo. huljenje. eidos vid. blašpe (fr. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blason) grb. kapavica. bicinij(um) (lat. blenna. ukor. oblik) biol. dvoglavi ručni mišić. psovka. ophthalmos oko) ked. bogohuljenje. neispisan. blenoragija (grč. kuditi. belina) trg. bela boja. bicyclist) onaj koji tera točak. us. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. točkaš. povraćanje sluzi. blena (grč. blenemeza (grč. blenorea (grč. eteb povraćam) med. bi-. belo. bis. blastos. meros deo) biol. mykes gljiva) ned. lučenje sluzave tečnosti. blanche) pr. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. grditi. prekor. belilo. enteron utroba) med. blastos. slepa vrata. blenengerija (grč. blastule. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. čist formular. obesvetilački. blasphemćs) bogohulnik. sluz. izneti na rñav glas. kompozicija za dva glasa. blanš (fr. kožica zametao g mehura. biher-šrank (nem. pomorandžine kore i soka. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plaćanja. preživeo. blenna. nepopunjeno mesto na menici ili punomoći. bizzarria) muz. blamage) sramota. pogrdan. i blastocistis (grč. karanfilića i šećera. black (fr. neograničeno punomoćstvo. rheo curim) med. v. sulfid cinka. bis. nlat. pupl>enjem). grdnja. velosipedist. cyclus krug) točak. neosetljiv. blamaža (fr. tobožnje trgovanje. cimeta. bjanko. punomoć samo sa potpisom. klica. bicycle. 6t6s uho. bišof (nem. blastomikoza (grč. neosetljivost. blaziran (fr. blenna) kec. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. mladica. kuñenje. obesvetilac. sukno za filtriranje. svetlosti sa strane. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. bicefalan (lat. canere pevati) huz. curenje iz ušiju. bicikl (eng. chroma boja) dvobojan. obesvećivanje. blastemia) vot. slepi prozor. obrukati. bicintum. obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što se ispuni). kephale glava) v. blaziranost (fr. blastozoid (grč. procurim) med. lat. belina. blazon (fr. blenotorea (grč. bicarija (ital. blasfemija (grč. beloća. blamirati (fr. blastema (grč. blasfemist(a) (grč. radi špekulacije razlikom u cenama. . potpuno odrešene ruke. blastoderm (grč. bihromatičav (lat. blastos klica. blenometritis (grč. blenna. blastem (grč. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. zapaljenje sluzokožnih žlezda.). Bischof biskup) piće od crnog vina. mali otvor na fotografskom aparatu pomoću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. blastema) biol. blenda (nem. čist. blastos. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. min. sluzna srdobolja. spolnih organa i dr. blenna.-fr. blanko-trgovanje prividno. kapavac. tj. korita. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. zametni mehur. blastula) fiziol. velosiped. gei. blanko-kre-dit otvoren kredit. alat.) otupelost. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. izdanak. blamer) osramotiti. tj. Blende) apx. blenna sluz. kystis mehur) fiziol. blenoftalmija (grč. radi odstranjenja. blastomere (grč. blastos. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no naročitim gljivicama (blastomycetes). ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. potpuna sloboda rada. blanko-ovlašćenje neograničeno ovla-šćenje. blejzer (eng. metra materica) med. španski zid. blase) otupelih osećanja. čist. bjanko menica čista. blanche) beo. fiziol. biceps) koji ima dve glave. od dve boje. pokuditi. biceps (lat. rñav glas. kredit bez pokrića. blenna. kart blanš (fr. zasićen i presićen. blasfeman (grč. udubljenje u zidu sa svodom. blastos. neispisan. bjanko (ital. heraldika. Bucherschrank) orman za knjige. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. zametni mehurić. blanko (ital. blenadenitis (grč. sluzni proliv. grč. blanco) v. huljenje na boga. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). biciklist(a) (eng. im. zasićenost. blanc. prema potrebi. hartija. prazno. blekvud (eng. carte blanche) čista bela neispisana karta. rheo tečem) med. vrsta šampanjca. zapaljenje veznice očnih kapaka. preživelost. ñerma koža) fiziol. bikefalan. blenna. regnymi izbijam. aden žlezda) med. blastula (grč. opt. grč. blasphemos) bogohulan. očiju. blenna. bis. blanket (fr. karta bjanka.

bluza (fr. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog uvoza i izvoza. uron mokraća) med. blooming condition) sp. blokada. blindirati (fr. zatvaranje železničke skretnice. kicoš. blumirati (nem. naročito o izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva. blok (fr.) pl. zapaljenje očnih kapaka. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. hvatati na zbunjivanje. blefarotomija (grč. tvrñavica (obično na planinskim prevojima i granicama). bloc) veliki komad (npr. phimosis suženje) med. ital. blepharon. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. mnoštvo. blepharon očni kapak) med. bluette) varnica. Blitzkrieg) voj. čelikom ili gvožñem oklopiti (ratnu lañu. blestrizam (grč. treba: plomba.). bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u oči pa da se time lakše prestraši. automobilu. blondine) devojka ili žena plave kose. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. spadnutost očnih kapaka. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način sprečiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. okloplji-vanje. treptanje. blokirati (fr. spasmos grč) med. blenna. prevrtanje. aden žlezda) ked. blefaroptoza (grč. blestrizo bacakam. velika količina (robe). Blu buk (eng.) med. gomila. kol. blepharon. osobito u sportu. Blume cvet. bluff) plašiti. pretvarati se. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. iskrica duha. poza. zajednica. . zatvaranje sa svih strana grada. avionu). Blockhaus) voj. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. ispuniti šupljinu kamenčićima i komadima cigle. šanca gredama. blondina. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blomba (fr. rezanje) med. tome sečenje. bluming kondišn (eng. celina. npr. blouse) laka gornja haljina kod žena. panj. sličan svirali. blindage) fort. blefarofimoza (grč. mermera). udvarač ženama. grč očnih kapaka. ital. gomila (knjiga). farsa. bleh (nem. bacakanje. kočijaška (ili: šoferska) košulja u boji. obmanjivati. nazvala zbog žućkastog sjaja. blokflauta (nem. blokaža (fr. zaštićivanje od zrna (projektila). bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. zbunjivati razmetljivom reklamom. čamac. vojnički koporan. zapaljenje žlezda očnih kapaka. povreda. automobil. oblaganje čeličnim pločama. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. ñuture. blocus. blessure) ozleda. blumistika (nem. Blockflote) nuz. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). zastrašivanje. blonde) čipka od sirove svile. žmirkanje. zatvoriti skretnicu. blefaradenitis (grč. plomb) pogrešno. grañ. fig. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. Blitz munja) v. pivo. osigurati od zrna. ophtalmos oko) med. svetao. plomber) pogrešno. ojačati rov. blokada (fr. en bloc) naveliko. prevari. sveska za pisanje ili crtanje. biondo) plav. munjeviti rat tj. zatvor. blepharon. blesura (fr. blepharon. blondin) plavušan. obmana. up. plavuša. bloki-ranje. avion). udruženje više raznih stranaka iz taktičkih razloga. ruski kolači. an blok (fr. zavara. opsada. suženost očnih otvora. blefarizam (grč. blonda (fr. blepharon. kulica. opsada. blefaritis (grč. otvorene boje. blondinka (fr. vojske. blondin (fr. mustrama od cveća. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. Blue Book) „Plava knjiga1'. podizanje cveća. treba: plombirate. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. tip. cvećarstvo. nemir kod teških bolesnika. blefarospazmus (grč. blindaža (fr. ojačavanje rova. hrpimice. mladić plave kose. fig. bacam tamo-amo) med. veliki odlomak stene. dobro. bacanje prašine u oči. ptosis pad) med. trupac. od finog pšeničnog brašna. blista (fr. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. ucelo. mali pozorišni komad pun desetaka. hapsana. bloquer) v. blefaroftalmija (grč. dosetčica. blef (eng. blombirati (fr. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. hvalisati se. bloccata) voj. blond (fr. blinder) fort. duhovita sitnica. blepharon očni kapak. šanac gredama. blinji (rus. blondine) v. fleš. oklop (na ratnoj lañi. praviti se. blokiranje (fr. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñunarodne politike. varati. blond. žućkast. blickrig (nem. zaplašiti. iskra. tvrñave. up. zavaravati. plavojka. klada. Blume) poznavanje cveća. čamcu. slični palačinkama. sluzave mokrenje. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. obmane. blokhauz (nem. obmanjivanje. karaula. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. tip. municije i sl. blefirati (eng.) voj. blondina (fr.

— koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. lažno optuži-vanje (po šp. bogus (ir. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. Bodmerei. boatu (fr. krčma. kotao. npr. bobslej (eng. u Rumuniji: plemić. bodolo) ostrvljanin. bodmeraj (nem. engleski til. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. patareni. fiz. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. bodega) podrum. bogumili. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). književnici. drevna pijanica. bova (ital. Makedoniji. momče. fig. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. od danas do sutra. bojler. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). boy) dečko. boa constrictor) zool. bobina (fr. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . bonrin) plemić koji je i ratnik. god. sluga. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. . moreuz. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. božur (arap. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). bob (eng. zajedno sa dalaj-lamom. Obotriti. čergari. kalem od namotaja bakarne žice. v. baka. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. boetetika (grč. kablova. kod bojkota strane robe u nekoj državi). Dalmaciji. bogomili pl. ispičutura. eng. busur) bog. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boza (pere. tur. boduo (ital. koji »sive svojim naročitim. boabab (amh. bojler (eng. bojer (hol. bogumili pl. magazin s robom u luci. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. bobi (eng. bahader) pl. crven kao krv. iznos berbe grožña. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. fig. Džemsa Bojkota. bobine) kalem (za konac). život od danas do sutra. upravlja zemljom. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bogdo-lama (mont. fr. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. bohemes) pl. boemi (fr. deminutiv imena Robert). bogatiri (tur. boemerija (fr. nadimak londonskih policajaca. boei) v. boiler kazan) kazan. bojar (rus. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomoćnih nauka. Bodriti pl. bobbinet. bodega (šp. guša. bottomry) trg. Bugarskoj. vinara. up. pere. bobslej. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. v. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bojkotovati (eng. klanac. bobadiljizam nepravedno. dečak. boa. buza.Bob je.. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. proizvodi se u predelima severno od Liona. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. induk-cioni kalem. zmijski car. kod anglosaksonskih naroda. bogaz (tur. prekid svakog op-štenja s nekim. bodul. udav (najveća zmija u Africi i ist. kajmaka i šećera. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. ili na oboje ujedno. bogaz grlo) grlo. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. fig. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. bu za. bojkot (eng.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. rakije. boa (nlat. umetnici. kosovski božur divlji božur. baobab. boja (hol. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bobby) pl. boheme) način življenja boe-ma. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). ždrelo. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. Hrvatskoj. neuredan život. božole (fr. po nače-lu: dok traje nek laje. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. prirodnim životom.) bog. naročito plemić veleposednik. Indiji). boj (eng. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. kor. uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar. beaujolais) vrsta francuskog vina. blue-stocking) „plava čarapa". duhovni poglavar u Tibetu koji. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. to bob) v. + 1502. boit-tout) čaša bez postolja. raste na Kosovu. po pravilu neuredno. fr. Bosni. pamučni til. šećera i drugih dodataka. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. planinski tesnac. boiler v. studenti i dr. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. v. bogus) irsko narodno piće od vode. boi-najf (eng. skraćeno: bob. bobinet (eng.

grč. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. bolstit (lat. kratak. bolus. tzv. staklene bočice kru-škasta oblika. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). ital. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. velika bokasta boca. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. 1555—1619). kutija. oružje za bacanje. zbog čega se mogu i danju videti. box) 1. loža u pozorištu. okamenjena gljiva. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. boksati(se) v. grč. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. Francuska). većina. v. box) sp. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bol..378 kg). boks (eng. nekog aromatičnog voćnog soka i dr. astr. boks-meč (eng. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. pod. bolonjske bočice fiz. tući se pesnicama u rukavicama. bok-sovanje. strela) pl. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bombos potmuo. ital. bolus (lat. buldogu slična rasa nemačkih pasa. zaliv. srednje veličine. boksovati se (eng. bomba. boccale. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. ngrč. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. veća čaša s poklopcem. boksit min. kineska tajna organizacije. bolos) hem. bocassino. boks. živa i okretna. železna ili čelična lopta.800 kg). ma-njina. box) pesničati se. bola (eng. balon. boletus pečurka. bolidi (grč. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bascagium) šumarak. gitarom ili tamburinom. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. svaka runda 2—3 minute. bollo. bolus. fr. lug. do struka. šumica. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. bolivijano (šp. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. vrč. ručna granata. bucca) usta. zračni termometar. bokaža (fr. boks. lemnoska zemlja. osnovana oko 1890. nlat.. bulletta) cedulja. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". boxcalf) 2. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. pesničar. razreñene od strane Lenjina. bolvševiki „članovi većine". bocage. bolldos hitnuto. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. bouche. boks (eng. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leña. potkraj XVI veka. grč. bomba (fr. ulaz. do tetke kategorije (preko 79. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bolometar (grč. . otvor. bolites pečurka za jelo) kol. glavom i leñima. ital. sp. boljševici (rus. pristalice boljševizma. koja je 1900. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). Bokseri (kin. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). šp. bosco. grč. bolis. dubok ton) voj. šećera. lat. boljševizam (rus. boleta (ital. up. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bocal. bole zrak. bokskaf.000001 * °S). boling-grin (eng. guranje i udaranje nogama. bolero (šp. kastanjetima. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obuću i dr. bombe. box) 3. bolos) v. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. zatvor za potkivanje nemirnih konja. bocca. boksovanje (eng. bokasin (ital. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bol (lat. bolas (šp. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. up. Voheg) 2. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča).boka 122 bomba boka (ital. priznanice. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. ušće. bolus. up. naziv po mestu Bo (Les Baux. fr. boks (eng. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. „plemenitoj veštini". bokseri se dele s obzirom na težinu. atomska bomba. v. bolonjska škola slikarska škola koju je. metron) fiz. bulengren. pesničanje u rukavicama razne težine. hidrat čiste gline. bolletta. bokser (nem. rudnjača. sp. boxer) 1. boksovati se. praćen pesmom. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. bokser (eng. bokal (fr. moreuz.

muskata i šećera u Sev. u dobroj nameri (učiniti. konfetama). bombona (fr. dobronamerno. bonum. nasleñena dobra. poverljivost. dobra. bona (fr. bon ton) dobar ton. bond (eng. bujica reči. bonitet (lat. bombast) lit. bombyx pamuk) zool. prirodna obdarenost. platna sposobnost.. bona adventicia (lat. vrsta ženske kape. podskakivati (na konju). bon (fr.. bombe) v. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bombardje (fr. bonhomme) dobričina. vrsta keplovane svilene tkanine. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). brašna. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bombast (eng. bona adventitia) pl. bona (lat. poboljšavanje. istoč-noindijski kaluñeri. bonom (fr. visoko-paran. prav. up. bon) trg. dobra (ili: imanje) maloletnika. bonaparte™ pl. bon pour) dobar za . bona fide (lat. svojim pesmama i sl. sigurnost nekog potraživanja (supr. bonomija (fr. fig. bombonjera (fr. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. potvrda prijema. odšteta. ukusno nameštena soba. služavka. bon pur (fr. bondruk (nem. otmeno držanje. bombardier) voj. naknadno pridošle dobra. lat. bons a vue) pl. odštetiti. krupnorečiv. boneta (fr. priznanice. nadmen. prav. bona hereditaria (lat. grč. dit. fig. bombyx. fr. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bcmbyx) 1. važi za . kazati). bombyx pamuk. bona mente (lat. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. onaj koji vrši bombardovanje. popraviti. tobdžija. propinjati se. bombast. preterano kitnjast. bondir) skakati. popravka. bo-nifier) naknaditi. 2. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bansek. poboljšanje. bona minorum) pl. bombyx svilena buba. bonbon. bombo) vrsta rakije od ruma. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). po viñenju. veseljak. bombardje. sviloprelja. bona minorum (lat. svilena buba. obično ukusno i luksuzno izrañena. nalog za izdavanje neke robe. bombardirati. bona mente) u dobroj nameri. menica. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. vrsta pamučne tkanine za podstavu. bonne) 2. Kini i istočnoindijskim zemljama. bombardirati (fr. bonbon) šećerlema. bombiks (grč. svila.. bona fide) dobronamernost. bombardeur) voj. bombe (eng. nalozi koji se isplaćuju odmah. naivčina. slada (malcbombona) ili voća. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bombarder. izražavanja). često sa dodatkom želatina. obaveza. nasledna dobra. devojka za decu. bombaš. vojnik bombaškog odeljenja. bombardovati. bombardare) voj. bombycinus. bona hereditaria) pl. prostosrdačan čovek. bombaš (fr. na lep način. bonhommie) prostosrdačnost. bon-sans (fr. nalog za plaćanje. . bonvivan (fr. popravljati. proneti se. sujeverni popovi. bonze (jap. bonificatio) naknada.). ljubavnim izjavama. bonette) voj. svila) pamučna svila. trg. bonbona v. preterana prostota. mirnim putem. nego potiču od neke druge strane. prav. preteran. bonvivant) veseli brat. bonum dobro. bacač bombi. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. lat. poboljšati. bombikometar (grč. u kojoj se drže bombone. dadilja. čičica. bombona. naduven (način pisanja. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. poslastica od istopljenog. naivnost. bonton (fr. bondirati (fr. bonsek. veritet). bonaca (ital. v. vata za ispunjavanje haljina i sl. bono modo) dobrim načinom. Wandriegel. ukusno namešten stan i sl. bombastičan (eng. bonificirati (lat. valjanost. izvrsnost (u smislu izrade). pamuk. bonz a vi (fr. bonitas) dobrota. bombardovati v. priznanice. svi-lasta materija. Americi. grč. bacati avionske bombe.) pl. fig. popust u ceni. delovi imanja koji nisu ostali od oca. ostavština. dobrodušnost. . bono modo (lat. imanja. pl. . bonbonniero) kutija ili kor-pica. zatucane popeskare. dosañivati kome (molbama. bombazen (fr. facere. sveštenici Budini u Japanu. bond) pismeno jemstvo. bona dobra) 1.. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bonifikacija (nlat. nlat. imetak. unutarnja vrednost. imanje.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bombarder (fr. osoliti koga. bombasin. aromatiziranog i oboje-nog šećera.

botanikos travni. širit. manja laña u Ist. boselaža (fr. bona. ograni-čavati. sa četiri igrača. buraniyya. jedna vrsta plesa. Bohrmaschine) naprava za bušenje. bordel (fr. bor (nlat. igre (američka. raditi ispupčene. boston (eng. borda 2. ograničiti se. način otesavanja kamena. boranija (arap. bonum) dobro. boraks (nlat. phobos strah) strah od Prusa. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. borne) ograničen. borniran (fr. grč. bord ov tred (eng. burani) zelen mlad pasulj. onaj koji se bavi proučavanjem bilja i rastinja. pervaz. me- nica. o biljkama i rastinju. bordo-vino (fr. hen. sto. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. bu ši lica. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). talasastim figurama. Bohrer) burgija. Aziji i Kaliforniji. tj. daska. baviti se biljkama. važan za industriju. buraq) hen. dar. bordižati (ital. severni vetar. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. botaničar (grč. bordereau) trg. pervaz. grundirati. board of trade) trgovačke komora. nerazumljivo. bonum publicum) dobro države. nadleštvo. bord (eng. botanike) nauka o biljnom svetu. novac za hranu. borealan (grč. umeravati. tur. moru. nevažno. novčanik vrednosti. fig. porub. bordello) javna kuća. grč. borde) l. preimućstvo. bordura (fr. boston) l. sudnica. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave gošća mesta. sud.) 2. mrke boje. bortna (nem. zeleno. opšte dobro. fr. kor. bosseler) ulubiti. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). bordure) ivica. Borussia. border) ogoliti. Borussia Prusija. talasaste figure. pervaženje. državna korist. bornirati (fr. neiskusne. bora (ital. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. bosa (fr. bosselage) rad na ispupčenim. nešto uprošćenija vrsta valcera). ivica lañe. Americi. gipsa. bostan) lubenice i dinje. borda (arap. bording) kor. fig. ital. borgis (nem. up.bonum 124 botano- bonum (lat. bording-haus (eng. laña. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. borusomanija (nlat. odbor. bordat (arap. bozza) grba. porubljivati. oivičiti. Borgis) vrsta štamparskih slova. bosirati (lat. ital. hrana. bore] v. ograničen. bordo-boja (fr. sever. voska. borax) hen. borer (nem. a manja od garmonda. bosko napasam. 2. opus rusticum). umeriti želje. borner) ograničiti. bostan (tur. nemetalno čvrsto telo. sprovodio pismo. vrt. bosaža (fr. postaviti granične belege.) v. up. bordat. Borte) v. tamnocrvene. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naročito zimi. bordaža (fr. kamene meña-še. materijal za oblaganje lañe. izvod. Muhamedov ogrtač. board) l. kozmetiku i medicinu. boršč (rus. boreas (grč. trava. bording (dan. bortna. bor-mašina (nem. igra karata slična vistu. bord) 2. spisak računa. arap. bosse. okvir. borax. vrlina.811. kvrga. bordage) oblaganje lañe daskama. ivica. botano. lat. glup. boselirati (fr. fig. brežuljkastim. savetovanja.) pl. tačka topljenja 2030°. u grupi). pl. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. element atomske mase 10. javna kuhinja. borani. bordel. knjiga u kojoj su računi. boreas. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. burdelj. bossage) arh. sto za kojim se drže sednice. bordeaux) boja crnog vina. ispupčen vajarski rad izliven od gipsa. biljni) poznavalac bilja i rastinja. krstariti. botanizirati (grč. boreiaios. ulublji-vati. gajtan za opšivanje. čvrga. kost. borusofobija (nlat. rub. bonum publikum (lat. borda 1. redni broj 5. gostionica. bordirati (fr. omeñiti. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). okrajak. lista. borati (nlat. oblo-žiti lañu daskama. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. znak V. nešto sitno. . u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. sred. Bord. javna radnja. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. sreća. jedinjenje bora. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. soli borne kiseline. nazvan po gradu Bostonu u Sev. borealis) severni. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. mali. korist. šarama. skučen. boreas) severac. porubljivanje. bosokteriti (od nem. venac. porubiti. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. mahune. veća od pešta. opšivanje.(grč. bašta. fig. botanika (grč. bordro (fr. opšivati. botane trava) skupljati biljke. up. šare. tj. bord (nem. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. mržnja na Pruse i sve što je prusko. borda (fr.

bragoc (ital. bohca) l. botulus kobasica) ned. botanofil (grč. phagos) zool. bradilogija med. teško. botanomantija (grč. botelar (nlat. mykes gljiva) med. usklik u znak odobravanja. naročito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. 3. bocherie) Nemci. hvastanje. geol. botarga. neustrašivost. bottarga) jelo slično kavijaru. botriitičan. gluvoća. bradys. biljožder. logos) poznavalac i proučavalac bilja i rastinja. šamija. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. botanološki. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. uron mokraća) med. botane. bradilalija (grč. bradys spor. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). vrsta holandskog platna. nešto izrañene ili izvedeno sa velikom veštinom i stručnošću. valjan i vredan čovek. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku različitih plovila (jedrilica. geol. botane. vrsta duvana. botane. sporo prokuvavanje hrane. bogće. pepsis kuvanje. balota. 2. bohfalik) svadbeni dar mladin (obično košulja. gaće. boščaluk (pere. tako je! bravo (ital. kelner. okamenjene biljke. mala trgovina. botega (ital. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj učestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. teško slušanje. boutique. pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. bravura) valjanost. kardfa srce) med. botrys grozd. botella. bradilalija. u južnoj Evropi i na Levantu.-tur. ital. botriotičan. bradys. v. bolesna usporena delatnost srca. botriiti (grč. bragozzo) pop. od usoljene ikre morskog lipena. botanologija (grč. a ostali igrači trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. hrabrost. nem. bradilogija. masaomai žvakati) med. bragerdizam (eng. crven izraštaj na ruci ili nozi. 5. vinara. teško. botanolog (grč. odlično! bravo (ital. psa i dr. u obliku grozda. bošča (pere. tro-vanje pokvarenom hranom. naročito u HP veku. težak. fr. čamaca i dr. botane. bošonerija (fr. bili u engleskoj ili francuskoj službi. logia) poznavanje i proučavanje biljaka. botellarius) šef kuhinje. čuveni zbog svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj. bragr) pesnička umetnost. ital. bravisimo (ital. bošerija. govorim) med. hvalisavost. marama. junaštvo. biljojeda životinja.. bottega. delija. valjano. boche) v. junak. phemi kažem. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. rñava probava. apotheca) dućančić. kepha-1e glava) zool. bravoure. pokvarena roba. botriokefalus (grč. čuvar životnih namirnice na brodovima. varenje) med. lalia govor) med. krčma. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naročito velikim tehničkim teškoćama. „Marseljeza" belgijske revolucije. brabancons) pl. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. braggard) razmetljivost.). bradifazija (grč. stranturija. roba za odbaci-vanje. brabansoni (fr. pri mucanju). graphfa) opisivanje bilja i rastinja. nauka o biljkama. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). lithos kamen) pl.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. sperma seme) med. botriomikoza (grč. vrlo lepo. aria) »uz. platno kojim muslimanke skrivaju lice. botulizam (lat. pregača. bradiekoja (grč. tunjevine i dr. up. živi u tankom crevu čoveka. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. botrys grozd. onaj koji voli da se bavi botanikom. bradispermatizam (grč. junačko delo. botriotičan v. okamenotine grozdasta oblika. Bafel) trg. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. pr. teško žvakanje. boča (ital. v. sluga. bradys. bofl (ital. pesništvo. botanoliti (grč. lak ribarski brod sa dva jarbola. bradys. spor i težak govor usled mane u govornom organu. bradisurija (grč. otpaci. botane. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. bothrion jamica. bragura (stnord. Brabansona (fr. bošerija (fr. čarape) uvijen u bošču. up. botanika. bravura (fr. botrys) grozdast.) 2. brabanta (fr. bravur-arija (fr. brabantski vojnici koji su. bradys. sjajno. bota larga. bradimaseza (grč. bradys. botel (od nem. kamen grozdasta oblika. botriitičan (grč. ital. up. botane. 4. furda. botanografija (grč. rñava. -ites) pl. botane. botrys grozd. povezača. philos) ljubitelj bilja. širokočlana trakulja. akuein slušati) med. bradikardija (grč. botane. grapho) opisivač bilja i rastinja. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. lat. . najmljeni ubica. botroilit (grč. botarga (nm. mučki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bavella. brabante) trg. tur. bradipepsija (grč. Mthos kamen) min. odlično. bravo) l. boš (fr. tehnička veština i okretnost izvoñenje naročito u muzici. bradys spor. bravour. botanofag (grč.

bradys. brašna (fr. brahimetropija (grč. ali se krije u samom smislu rečenice. suprotno: makrobiotika. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. up. tj. brahidromičan (grč. sila. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. brazilejin v. brahibiotičan (grč. Brauningu). težak govor usled nekog duševnog nedostatka. poreklo bolesti je. brachys. stenograf. nasilnički. bractea list) bog. bramanizam (sskr. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. Brand požar) brod na jedra. brankar-kola teretna kola bez lotri. Bramarbas (šp. brachys. u sisara. bradifrazija (grč. brand (nem. brachfon) mišica. abrakadabra. ogranak (jedne nauke. brazletna (fr. škrge. naročito donji deo ruke. biti junak na jeziku. branche) nosila. uža oblast zanimanja. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brahikefal (grč. brachium. brachys. braon v. bramar) hvalisavac. fig. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). brašna. brendi. branchos) med. mali. kestenjast.) kratkovek. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. brachys. v. pristalice učenja Džona Brauna. branca) grana. poziv. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. brahibiotika (grč. prema tome. brahmanizam. brahilogija (grč. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. odćntos zub) zool. koji ju je prvi objavio. Brahma) v. up. gangrena. grivna. brachys. zapaljenje krajnika. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brazilin. M. v. brander (nem. koji živi malo vremena. lokalne izumiranje jednog dela tela. brahidaktilija (grč. deo. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. sitan. lat. brakadabra fbracadabra) v. brachys. brahmana) pl. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. brakteja (lat. 1735—1788). bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. brandi (eng. brachy-katalekti-kćs) četr. brandy) v. ret. me tron. brahi. brahilog (grč. rukunice (na kolima). nasilan. ital. brahma) v. branche. grč. 1789—1858). engleskom mehaničaru Bramah-y. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. med. Brahma) v. struka. nizak. nekog posla). Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. zool. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brachys. bracelet. branža. obično 6 do 7. moć. npr. uroñena kratkoća prstiju. Brahma. brachys. brachlon mišica. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. čovek koji ima kratku lubanju. Brajtova bolest (nlat. 1749—1814). brancard. brahmanizam. brahigrafija (grč. koji je smešten u kundaku. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brauning (eng. brahikatalektičan (grč. braun) otvoreno mrk. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. ruka. v. brahijum (lat. bramaizam (sskr. branche) v. brachiale) narukvica.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. šalitra i sl. promuklost. bramarbasirati (šp. braun. branža (fr. branhus (grč. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brahijalan (grč. naročita. phrasis govorenje) med. brachialis mišični. nepotpun. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brahigraf (grč. braunijanci pl. Brama (sskr. brazilejin. brachys. priperak.(grč. brahmanac. bramani (sskr. Brand) med. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. Bramahova brava. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. lat. tj. brad-sajd (eng. braunijanizam. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. braunijanizam med. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. ručni) mišićni. nejednake veličine. strana broda. paljba iz topova sa jedne strane broda. daktylos prst) ampon. smeñ. branchion) pl. odus. morbus Brightii) med. Amerikancu Dž. nekroza. branhije (grč. kephale glava) ampon. orao vidim) med.) hvalisati se. koji je kratke staze. barut. odsek. ruka. kratkovidnost. ručni. junak na jeziku. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille).bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. . broad-side) kor. brankar (fr. od prstiju do lakta. brahiodonti (grč.

kratak dah. povelju. brahiteleskop (grč. sa diplomom. patent. brevijacija (nlat. brachys. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brahipteran (grč. Bremse) teh. kratak izvod. sa poveljom. povlastica. brachistos najkraći. neku vrstu komentara Vedama. kočnica. brevis. brevi manu) otvoreno. pesnike. brahiopode (grč. vrsta tambure za pratnju. kočiti. Brahman) ind. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. rpeb dišem) med. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. a'. breve) svaki zvanični pismeni akt. insekti koji imaju kratka krila. 1795—1860). brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. bremzati. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brevipedan (lat. brevijatura (nlat. breve (ital. kratak spisak. viola di braccio) muz. uspravno). brač (ital. uzetost grudi. zool. pes noga) kratkonog. patent. bremza (nem. sažet i jezgrovit govor. brachys. brevet d'invention) pronalazačka povelja. kratkih nogu. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. štampanje nota. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. sipnja. odsecanje ruke. brevilokvij(um) (lat. brandy) rakija prepečenica. skia senka) geogr. bremzovati (nem. kratkih nogu. osnovana. ruke. četr. koji ima kratke metričke stope. typos otisak) ouz. brevete) pr. brahmani (sskr. bregma) anat. grč. dekret. brevis (lat. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. sa patentom. breveter) dati. naročito papino pismo državama. breviotipija (lat. nauč-nike i političare. up. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. skraćen naziv za brahiteleskop. nota koja vredi za dva cela takta. kratak izveštaj. brevijar. brachys. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. ukočiti. sprava za merenje mišice. brahit opt. breviarium) v. bremsen) teh. brevis kratak. a izvode je obično trubači i saksofonisti. breakfast) doručak. bregma (grč. viola. brachys. podos noga) kratkonog. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). štimuju u s. cikloida. brahistohrona (grč. izdati dekret. brahma) indijska religija. životinje kratkih krila. molitvenik. i po tome liče na školske. brahikefal. brevijarij(um) (lat. up. teme. zakočiti. (fr. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. tele daleko. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. linija pada za najkraće vreme. kraća improvizirana fraza u džezu. brevijatura. vladaocima i dr. otprilike osam vekova pre naše ere. breve d'envansjon (fr. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. brahipneuma (grč. loqui govoriti) kratak. veoma rasprostranjene morske životinje. breda vrsta mašinske puške. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brahiptera (grč. patentiran. brevis. sp. koji ima kratke cvetne listiće. brachfon. Brahma) starije učenje o Brahmi. patent. brev(e)te (fr. brahicefal antrop. skopeo gledam) opt. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brahihroničan (grč. brekfest (eng. brahiscijan (grč. dajući oduvek sveštenike. tj. brachys. brahisilabus (grč. skraćenje. brevijacija. brahmanizam (sskr. break) otvorena kola na 4 točka. pismo. brahiotomija (grč. bredizam med. odmah. povelja. brachfon. brachys. astma. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). brandi. brachfon ruka. = hipnotizam. breviatio) skraćivanje. petalon list) bog. bremsen) v. diplomu. d'. Brahmana (sskr. v. Brahma (sskr. na razdaljini. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. komanda za prekid borbe u boksu. breviarium) kratak pregled. brachy-pneuma) med. . fil. brevis kratak) muz. brachys. brsvi manu (lat. kratkovremen. pteron krilo) pl. up. brek (eng. imaju dva kapka. kratkih latica. kratke latice. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. g. temno sečem) hir. brev(e)tirati (fr. chronos vreme) kat. brevijarij. točkanica. breviatura) v.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. pus. brendi (eng. brahipetalan (grč. koji su. kratkih krila. brahipodav (grč. metron) med. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. bez uvijanja. brahipneja (grč. lovačka kola sa 3-6 sedišta. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. chronikos vremenski) kratkotrajan. bremza™ (nem. brachys. Brahman (sskr. brevijar (lat. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. kratkim putem. podos noga) zool. pods. muz. brevet) diploma. brahmaizam (sskr. kratkokrilan. brachys. srednji deo lubanje.

brephos. rasprskava. pokrajini u severnoj Francuskoj). konjički podoficir u francuskoj vojsci. razorna snaga. bretanja (fr. brezza) blag morski vetar. blistati. vrsta mirišljave masti za kosu. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. odskočiti. brikolirati (fr. kovrdžati kosu vrućim gvožñem. breskva (pere. mala jedrilica sa dve katarke. up. brennen) l. brigadist. lopte. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brillant. „krštenje" brucoša na taj način pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. brycho škrgućem. mantis prorok) veštak u tumačenju snova. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. odska-kati od ostalih. bretele naramnice. par brikol (fr. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. bretela (fr. fig. briljantan (fr. brillare) sjati. upravnik bre-fotrofeuma. razbijač. briquette) nešto u obliku cigle.) bog. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. brigg) mor. sa strane. voditi računa o nekome. brigade) član radne brigade. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. v. 2. starinarnica. brefotrof (grč. rukovodilac radne brigade. hajduk. 3. vidno se isticati. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. . prekoramnik. brimada (fr. briket (fr. bric-a-brac) starudija. učiniti da se nešto odbije. briljantnost (fr. brig. briser) rasprsnost. bretagne) stari francuski ples udvoje. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). rasprska-van. breša (fr. raditi zaobilazno. izrada lica grañevine (fasade) tako da se vide cigle. brigata) l. velelepnost. divota. odličnost. plahovito. rasprsan. brefotrofij(um) (grč. divan. vrdati. otuda fig. ne raditi časno. vo. up. krasan. breche. odličan. brefotrofeum (grč. brillantine) kozi. brig (eng. brigadist (fr. bricola. brizantan (fr. bedemu. živahno. bretelle) uprta. fig. brikola (nlat. briljantina (fr. starež. uštrb. svetleti se. brigant (ital. bricoler) odbiti. briljirati (fr. brillanter) od dijamanata glačanjem praviti brilijante. svetao. tropheus) zavod za nahočad. razara. brephos.. vetrić. sabijen u obliku opeke. briketirati (fr. brisant) koji lomi. brigadier) l. brefotrofeum. prolom. brigada (fr. naročito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. v. kaiš za nošenje tereta. brigg. brillant) sjaj. brizer (fr. naročito brilij aktima. tropheus) v. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. 2. odskoči. sposobnost rasprskavanja. šteta. ital. brigantina (eng. brizomant (grč. brigma. briljant v. brygmos) med. cigle sitan. brefotrofij. buntovnik. u prah pretvoren materijal. brigma (grč. tropheus hranilac) nastojnik. sijati. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. fig. briza (fr. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brilijant. prelivati se u svetlosti. odboj lopte od ograde. voj komandant brigade. razne umetničke stvarčice. briller. blistati) sjajan. brenovati (nem. povetarac. zaobilazno. lukavo. brizantnost (fr. breccia) voj. brigade. presovati u obliku opeke. poznato drvo i voćka iz familije ružičastih biljaka (prunus persica). veoma vatreno. fugovanje. prednji valjak na spravi za predanje. brizomantija (grč. zarezivati nekoga. briše. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. — št. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. blistavost. naročito starinske. briser. briller sjati. obzirati se na nekoga. brig. breccia) kol. cigle. briqueter) popločati ciglama. up. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. nem. brigmos (grč. bretona (fr. 2. fig. oramenice za držanje čakšira. blistav. telalnica. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. briseur) lomilac. Brigantine) tor. brigadir (fr. pljačkaš. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brigantine. za sto naoružanih ljudi. brigmos. briljantin (fr. briketaža (fr. brilaite (ital. fr. razornost. brizo spavam. veličanstven. brillante) iuz. brig) mor. raskoš. brik (eng. brephos novoroñenče. brikabrak (fr. utvrñenju). breča (ital. bradu i brkove. kod bilijara: odskok. voj. brilijant (fr. prodor (u zidu. lopte ili jajeta. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brigante) drumski razbojnik. koji razmrskana. jajeta i sl. par bricole) posredno. veličan-stvenost.brener 128 brimada brener (nem. hozntregeri. brillantine) gusto tkana pamučna materija u mustrama. ital. briljantirati (fr. zavod za ishranu i podizanje dece. ital. fr. manteia prorica-nje) veština tumačenja snova. fig. ital. brizo. remen. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima.

za izradu stonog pribora. nlat. brunette) garavuša. sličan mahovini. Brodway) „široka ulica". tela-liti. crnomanjast muškarac. naročito slikama. tečnost veoma slična hloroformu. svilom. plameno. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. velikom nem. prenagliti čime. brokanter (fr. broccato) zlatotkanica. brinirati (fr. brokeraža (eng. element. utisnutim u zlatu i srebru. bromural (grč. brokat (ital. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. bronzana bolest med. brokule (ital. Brodvej (eng. ulepšavanje. vezenje. nemetal atomske mase 79. brokatel (ital. brunet) crncurast. Brokhaus (nem. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. fig. brioidan (grč. broderie) vez. reñe slatkovodne. šumno. brodet (ital. crvenkastomrka teška tečnost. lat. obrec-nuti se. zoon životinja) zool. obično industrijske proizvodnje. brumaire. brion) vrsta dobrog francuskog vina. up. brodsrija (fr.. broiler) vrsta pileta za pečenje. eidos oblik) bog. bromatografija (grč. bromos smrad) hem. bromoform (nlat. briozoe (grč. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. oseći se na nekoga. bojiti (ili obojiti) mrko. nazvan po izdavaču. logia nauka) bog. slična vistu. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. bele. sa utkanim krupnim cvetovima. broker) trgovački posrednik. bromatika (grč. osnovanom 1805. brom (grč. ili samo od pamuka. bromoformium) farm. garavko. god. bryon. naročito slikama. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. — 9. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. logia) nauka o jelima. brinet (fr. brinete (fr. kulturno središte. ital. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. brion (fr. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. bromov preparat. Britiš mjuzeum (eng. legura (slitina) bakra. morske. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. jako nadražajnog mirisa. brimera UŠ god. od svile i pamuka. mahovinast. poznati lek za živce. fig. srebrnaste boje. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. figurama i sl. vladu u svoje ruke). razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . srebrom. brojler (eng. seizal. znak Vg. teška. upotrebl>ava se. prebiti preko kolena. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. makler. pre n. telalin. mesto srebra. broder) vesti. brioso) muz. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. briologija (grč. bridž (eng. so bromovodonične kiseline. krasiti. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. od 23. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. bronza (fr. up.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. bromos) fark. bromatologija (grč. bronze. vezivo. bridge) igra karata. bryon mahovina. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. cinka i gvožña. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. broma jelo. bromid (grč. trljanje boja. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. makleraža. bromos) ned. bromatometar (grč. bronzo. brunir) metalne predmete mrko uglačati. osnovan 1753. nlat. brokantirati (fr. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. bronzium) tuč. nauka o mahovina ma. živahno. broyon) tučak za mrvljenje. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. hteti nešto brzo sprovesti. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. životinje iz porodice „pamekušaca". brusquer) brecati se. trovanje bromom. up. bučno. senzarija. oktobra do 24. bromium) xex. brnistra (ital. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. briskirati (fr. bromos smrad. kićenje. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. ginestra) bog. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. trgovina vezivom. e. broma jelo. nauka o sredstvima za ishranu. bryon. izvesti zlatom. broma jelo. novembra. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. bromizam (grč. ulep-šavati izmišljenim dodacima. kon brio. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane.909 redni broj 35. crnka. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. broker (eng. starinar. magleni mesec (18. srebrotkanica. pocrniti. vrsta žutog. broker) trg. god.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. brodirati (fr. broajon (fr. briozo (ital.

potpuno zanemari™. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brochure) v. brćnchos. bronzo) v. bronhoskop (grč. brouillard) v. grubijanski. brćnchos. brošura (fr. protkati. bronhopneumovija (grč. polomim) med. bronhoskopija (grč. brutalis. uzetost (ili: paraliza) dušnica. tj. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). cedefastog sjaja. bruderšaft (nem. divljački. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brćnchia) pl. o nepogodama uopšte. brcnchia) med. bront (nem. logi'a) nauka o grmljavini. anat. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi.). bronce (ital. bruto (ital. briinieren) davati nečemu (metalu. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. brust-halter (nem. bronzer) obojiti bronzanom. grub. bronhotomija (grč. brujon. . Bruderschaft) bratstvo. brćnchos) alat. prošiva-ti (knjigu). dve cevi. Brust-bild) poprsje. bronte grmljavina. bronchos. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. sluz. bronhitis (grč. bronhijalni (grč. posutost dušnika. učiniti da podivlja. ogromni kičmenjak. brontoterij(um) (nlat. uraditi nešto na brzu ruku. brustbild (nem. brutalan (nlat. brutalitet. brumalan (lat. brochure) sveska. nameštaju) mrku boju. brutalitas) surovost. bronchos. bratimstvo. svilom). brouillon) koncept. brćnchos. npr. regnymi skrham. bronchos dušnik. brutaliser) zlostavljati. pneuma dah) med. obojiti modrikastim prelivima na vatri. brćnchos. lithos kamen) med. osuroviti. brošira (fr. brutalnost v. bronhospazmus (grč. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. mrkom. brunirati (nem. rheo tečem) med. iz perioda krede. brutoprihod celokupan prihod. brochurier) pisac brošura. stvaranje kamena u dušnicama. up. brutal) živo-tinjski. fr. nacrt. na brzu ruku i privremeno. broš (fr. brćnchos dušnik) dušnički. hernija. blenna. rheo tečem) med. phone glas) med. skopeo gledam) med. brontosaurus) kol. bronchos. klinasto pismo i dr. divljaštvo. crnom. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. Brand) med. brutificere) napraviti nekoga stokom. bronteum (grč. grkljan.). bronte. brutto) trg. gips. bronhijalni katar = bronhitis. kele posutost) med. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. drvetu. prvi sastav. dušnik. brutalizirati (fr. dnevnik pazara. grubost. tuberkuloze pluća. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. skotski. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). životinjsko ponašanje prema kome. grč u dušnicama. bronhostenoza (grč. bronchos. mykes gljiva) med. brontologija (grč. poživotinjiti. operativne otvaranje dušnica. knjiga dnevnog troška. brontotherium) kol. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. suprotno: nego. brujon (fr. bronze. skopeo gledam) med. meko povezana knjižica. v. bronchos. leva i desna. tako da tkivo truli i raspada se. bronhorea (grč. kožu i dr.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronhocela (grč. broche) zapinjača. temno sečem) med. up. bakarnom bojom (drvo. protkivati tkaninu (zlatom. neotesan. bronhofonija (grč. mine-ral. bista. brćnchos. koji se tiče dušnika ili dušnica. guša. brošurist(a) (fr. Bruch lomljenje) med. brćnchos. zapaljenje bronhija. životinjska požuda. brutalitet (nlat. spasmćs grč) med. surov. dušnice. bruh (nem. bronc. štraca u koju se unose. srebrom. bronhomikoza (grč. bronho. brocher) prošiti. brumalis) zimski. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. bronhoragija (grč. brošura. bronholitija (grč. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. bronchos. plesso udarim) med. bronhoplegija (grč. zverski. brutificirati (nlat. povezati knjigu u mek povez. gnojavo zapaljenje dušnica. brum (eng. brontofobija (grč. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronhoblenorea (grč. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. brovtosaurus (nlat. bronhus (grč. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. bronhije.(grč. krvarenje dušnica. bronhijalni katar. brujar (fr. bez odbitka troškova. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. trgovačke beleške. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. dug preko 18 t. brujar. fig. aparat za pregled sluznice bronhija. luksuzna igla za skopčavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). broširati (fr. bronhije (grč. piskutavost glasa (kod promuklosti). brćnchos. bronzirati (fr.

aden žlezda) med. budizam (sskr. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila). bukanje (fr. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. glupak. zatim zadnjeg creva i jednjaka. prosutost prepona. onaj koji voli da rije po starim knjigama. Br. Budhizam. pena na pivu. bus govedo. kardia srce) med. bujon (fr. seoski.. Budha (sskr. buket (fr. bugia sveća) med. gume. bubon. narediti) izvolite. nlat. bukolikos) poet. „sveti mudrac". pomoću čamca na vesla za koji je laña vezana konopcima. antikvar. Buddha) „probuñeni. pamučna tkanina za postavu. bukiner (fr. budisti (sskr. bukagi) pl. lečenje goveda. bus. afrički jelen. okovi na nogama zatvorenika. buljon. micine. tj. Buddha) pl. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). fiz. buj (fr. Americi. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). Budhizam (sskr. bubreg (tur. bubon preponske žlez-de. bukoliazmos (grč. uzroci patnje su strasti (tj. up. zapovedajte! buk (eng. miris od vina. Život je patnja. roñen oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. melitensis. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. bubonulus) med. bolest prepona. bubalis (grč. up. biibalos) zool. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam kladi. limfatični triper (kapavac). buyurmak zapovedati. bukasen (fr. bougie. bubon) pl. kele) med. neprerañeno zlato. budhizam. stanju blaženog mira. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. budhisti. bukmeker (eng. boucanier) lovac na bivole. bukanirati (ind. prosveće-ni". učenje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). vrsta tkanine. bubonocela (grč. biige) plesan. budala (tur. spisak. bus. zapaljenje žlezda u preponama. bubon. Bruchgold) izlomljeno. glupak. bukolika (grč. zverokradica u Sev. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bužija (fr. buboni (grč. morski razbojnik. bukanir POJI. kao posledica jačanja srčane muskulature. v. pristalice religije i filozofije budhizma. kaučuka i sl. . uspeo i harmoničan sastav boja na slici. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obično u blizini spavaće sobe). book-making) sastavljanje knjiga. Bukefal (grč. nicine. književno delo. Buda (sskr. cvet. buvoličar (grč. figura u vatrometu. bugzirati (hol. bouillon) kup. um. volja za život). budizam. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bubon. bukolski (grč. bujatrika (grč. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. buzdovan (tur. bukolska cezura četr. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih bukoličara. budhisti (sskr. ned.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. bukardija (grč. bukinist(a) (fr. uvećanje. bozdogan) vrsta starinskog oružja. bujrum (tur. bouquiniste) prodavac starih knjiga. budala) ludak. posrednik pri klañenju. nm. budoar (fr. bukolikos) poet. Budha. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. . hipertrofija srca. električna svećica. Buddha). bouquin) ljubitelj i sakupljač starih knjiga. bub-njice. bukoliasmos) pastirska pesma. bouille. bukmeking (eng. govedo. Buddha) v. za razliku od totalizatora. profesio-nalni kladilac. bukolike) post. topuz. Buddha) v. bujirati (fr. v. bubonadenitis (grč. bouquet) lepo probrana i ureñena kita prirodnog ili veštačkog cveća. pastirska pesma. fig. bez strasti i patnje. religija koju je osnovao Budha.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. Buddha) pl. gusar. bubikopf (nem. tj. žeñ za životom. bubonalgija (grč. book) knjiga. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv potiče od francuske reči: boucan divlje govedo. put ka osloboñenju vodi ka nirvani. bukagije (tur. buñ (tur. za proširivanje suženih kanala naročito mokraćnih. bouquineur. običan način klañenja na konjskim trkama. iatrike lekarstvo) stočno lekarstvo.bubonulus (grč. pastirske pevanje. algos bol) med. suis i Vg. bukinerija (fr. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). u Indiji poštovan kao bog. pisac pa-stirskih pesama. antilopa. vući lañu pomoću parnog broda. pastirski. buksiren) mor. lista. kila. antikvarnica. bujom. valjkasta šipka od voska. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u dečka. čija se filozofija sadrži u dve tačke: patnja i spasenje. buña. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. kephale glava. ital. bogurek) bubreg. ind.

glavičast. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. pločama ili grudvama. bulbus) lukovica. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. buke (eng. bullatus) zapečaćen. Ch. rulja. bula. buljuk (tur. hartijice. bull-finch) sp. bedem. smotak. buleuterion (grč. potvrñen pečatom. bula (lat. jelo od nje. tvrñava. tako da mu se vide prednji zubi. foltamente gusto. (nem. metež. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. boliik) l. velika. vraća onome koji ju je bacio. bumerang (austral. bulom zove šegrt majstorovu ženu. buliran (lat. nepošteno trgovati. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog drveta. papirići. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. buldog (eng. bulinirati (fr. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. stran novac. bularij(um) (nlat. bulist(a) (lat. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. društvo. na povelji. velika količina (nečega). prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bulla) l. bulbozan (lat. ako ne pogodi u cilj. bul dog) 1. buljon (fr. široka i lepa ulica zasañena drvećem. fig. povelja sa takvim pečatom. 2. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. bukcinator (lat. mišić duvač. 2. neotesanost. bullterier) vrsta engleskih pasa. liga. buli) l. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. oličenje engleskog naroda kao celine. bujon. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. bulbus (lat. kugla. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. uzana. (nem. zbijeno) 1. gusta trnovita živica kroz koju konj. hladnokrvnosti i dr. lopta. onaj koji nije u opticaju. bouliner) mor. bulbus oculi) anat. vreva. napomena ili kratka priča. na trkama s preponama. buljubaša. bulla) 2. a odlikuje se naročito time što se. plik. tetka) 3. bungalov (eng. krvava ili gnojna tečnost. bulbus okuli (nlat. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. boling-grin. bund 1. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. Boule (1642—1732). bullire.) pl. talasanje. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. krasti. glavna ulica. fig. Džon Bul. bulla) 2. čorba. npr. bulbul (arap. kapetan. sabornica. nazvan po francuskom rezbaru A. bulbul) slavuj. Bundesver (nem. bunda (mañ. ned. boulingrin) v. kap-sla koja služi kao pečat koji visi o vrpci. zavežljaj. jagnjeća koža". luk. bul-finč (eng. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. bulbiferan (lat. nlat. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bola strina. obrazni mišić. boule. bulbiforman (lat. zlatna bula (lat. boltikbasi) četovoña. bulbus. krompirast. zimski kaput postavljen krznom. snabdeven bulom. god. bula (lat. četrdesete deo rijala. bul (fr. bulevar (fr. vrenje. bulbosus) lukovičast. books) pl. neodoll-va. 2. mnoštvo (obično stoke). bulla) pisac papskih bula. mutna. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). lat. tj. up. bul (eng. velika gomila. pečat od voska ili metala na povelji. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). urnebes. bulengrev (fr. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulumenta (ital. životinjska glad. udata žena. boulevard) šetalište. forma) koji ima oblik lukovice. daš Bund) svežanj. glavica. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bulimija (grč. voj. glavičast. izbacivanje mehu-rova. muslimanska žena. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. f ero donosim) bog. buleuterion) većnica. veliki engleski pas širokih grudi. bulterijer (eng. kranion lubanja) arh. skupštinska zgrada. buljen (eng. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. izdao nemački car Karlo IV. verski obrazovana muslimanka. buckskin) „jelenska. mora da projuri. pljačkaš. rad od drveta sa metalnim umecima. zapovednik jednog buljuka. . buljuk-baša (tur. 2. bulimfa) med. bum (eng. bula (tur. sitan papirni novac u Rusiji. bouillon) kup. bumaški (rus. bulla aurea) zakon koji je 1356. očna jabučica. gomila ljudi. BulbulderSlavujev do. bulicija (lat. mera za staklo. odličan lovac na miševe i pacove. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. tuñi. gomila. Služi kao oružje. glupost. bik. bulla. bullitio) klju-čanje. bukskin (eng. buccinator) trubač. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. der Bund) savez. naročito na dorskom frizu. bunda kaput) krzneni kaput. mera za konac. anat. bungur (tur. bus. čvornovat. kratke i duboko usečene njuške. bulbus lukovica. ukrasi.

Buridanov magarac fil. bourgeois. birader. bursae muscosae) pl. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i njen politički položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. pesak i dr. burg (nem. Buntdruck) štampanje u više boja. (ital. bourre. Buri (hol. ćifta (u ovom značenju više je u upotrebi buržuj). dlaka za punjenje stvari. bunt (nem. buret (fr. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlučiti da priñe nijednom od ova dva snopa. buržujka grañanka. 3. burza (fr. podvala. gazdaška žena. s jedne strane kapitalista. burleta (ital. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. burlak (rus. koji isključeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. nlat. burda) Muhamedov ogrtač. tur. ljutine. burka. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. mesom. betonsko sklonište (kućno. zamka.) savezno veće. up. bora) severoistočni vetar s kopna na severnom Jadranu. duboki bas na orgulji. burma (tur. burazer (pere. Bundestag (nem." buržuj v. fig. v. seljaka i plemića. nagao vihor. a tek posle stihovi. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. buntdruk (nem. varošanka. pečalbar. buržoa) 1. 2. prostor. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. byrsa) v. 2. izliv zlovolje. burra. tip. mala burleska. Bunt savez) buna. malograñanin. gajtan na šeširu sa kopnom. usukati) 1. burgus. bouts-rimes) pl. jabukama. izostavljanje reči pri sla-ganju. prema tome. buržoazija (fr. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. buraska (ital. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). naročito kao lañarski radnik na Volgi. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. dvorac.. takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. jedan od dva doma parlamenta u SR Nemačkoj i Republici Austriji. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. bordel. buržoa. 2.Bundesrat 133 burma zija 2). fr. burrasca. buržoa- . burek (tur. buricu pupak) želudac životinje. stanovnici Juhe. kapitalističku. cement. burla. burdižati v. grč. bunker (nem. muzički komad humorističkog karaktera. Bundestag. ćiftinica. burag (rum. burdalu (fr. prvobitno: naziv za grañanstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). burka (rus. burdelj (fr. šala. berza. 4. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. sluzne kesice. bu-rime (fr. voj. bordižati. Bunker) l. bourg. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañu stihovi. Afrike holandskog porekla. nemački Burg. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. vune. fig. imućna žena. predstavnički dom parlamenta. bourse. bourdalou) traka. burlesque) poet. nezadovoljstvo. burlesco. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). med. pošto se. veseo i nestašan muzički komad za ples. koji se pripi-suje francuskom sholastičkom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. borek) vrsta pite sa sirom. burleska (nlat. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. bunting (eng. burletta) mala vesela igra. kor. up. mala tvrñava. prvobitno: (francuski) grañanin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. šaljiv. Bundesrat. besmislica.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. burda (arap. tvrñave. burgija (tur. bourdon) ouz. burleskni (fr. burma od burmak zavrteti. boer) „seljaci". pripadnik buržoaske klase (v. lakrdijaški. izmišljotina. buraš. pere. birader) brat. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava.) savezna skupština SR Nemačke. bura 2. (fr. burlesque) smešan. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. bourrasque) bura. up. lakr-dija. ital. ulično) od napada iz vazduha. nakaradan. ital. iznenadna nepogoda. burdon (fr. bura 1. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. vrsta šarenog francuskog platna. 3. bordel) v. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. borra) otpaci od dlake. bourgeoisie. Burg) zamak. buržoa (fr. burg) 1. fr. buranj (rus. i s druge strane proletera. burze muskoze (nlat.

bik. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. burnus (arap. brzi soloples bez pripreme. bus (eng. burnus. budžak (tur. lat. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. strophe okret. biis govedo. maslena kiselina. novčanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. butik (fr. buffa) šala. kurir. veseo. burunotu) sitan duvan i dr. buljook. bufer (eng. butiin) sav. butan (grč. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. trgovanje na malo. pusu) zaseda. na mahove. bussola kutijica. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. rastvor baznog aluminijevog silikata. nem. doset-ka. boutiquage) torbarenje. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. butada (fr. sastavljati budžet. par butad (fr. budžetirati (eng. minñuši. bufalo (eng. lat. puxis kutija od šimširovine) fiz. but (eng. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. omnibus. buxula. detić. lat. predračun prihoda i rashoda uopšte. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. Bu-kephalas) „volovska glava". staklo. bulga kožna kesa. maslac. omnibus svima) v. bufov (ital. fr. stvarčica slična dugmetu. burš (nlat. 2.burmut snog kamenja. dvorska budala. bouchon) zapušač. puter. butyrum) hai. buter (grč. bursa. neravnina (na svili). bufo karikato (ital. burnetizirati. nazvana po nem. bezbojna tečnost. prebrojavanje dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. buczo) zool. butikaža (fr. lakrdijaš. bottega) prodavnica. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. sladunjava i opora ukusa. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. burova voda farm. neobuzdan. budžet (eng. sastaviti. komičar. bufa (ital. buton (fr. butelja (fr. kao što idu volovi pri oranju. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. neke ustanove i dr. bushel) engleska mera za žito. sa kapom. 2. bouteille. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. momak. mornarski kompas. . burnetizirati (eng. obično od bele vunene tkanine.239 1). butyrum. = kapričo. pun života student ili mladić uopšte. laka komedija. 36. sluga. zasićeni ugljovodonik (S4N10). par boutades) prema ćefu. bušel (eng. zatvarač. biityron.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. u Indiji). mappš. nem. bivol. čireva. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). Bukefalos. bouffonnerie) šala. fr. hirurgu Burovu (1809— 1874). up. bušerizirati (fr. vrsta gasa. budget. dućan. bournous) ogrtač bez rukava. venčani prsten. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. pupoljak. buš-tru (fr. merica. posilni. merov. butonjera (fr. trgovina na malo. računska godina. Butter) maslo. bufon. opera bufa komična opera. biis vo. čep.. muz. flaša. ital. butsel (fr. Aspina gaga i Alburnus mento. bucov (mañ. kut. buter) hen. ital. busija (tur. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). butum. ophthalmos oko) ned. sa volovskim očima. sirćetna mirisa. butyron maslo. kiselina putera. futrola za karabin. butirometar (grč. ceo. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa.. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. ćošak. burmut (tur. bolgia. bubuljica. busola (ital. a drugi — obrnuto. za ušmrkivanje. potpun. radi uspomene. bouffette) kićanka. bufo (ital. butiga (ital. buffone) šaljivčina. bouton. bufeta (fr. . butyron. lakrdijanje. bradavica. nlat. dućan. butirin (lat. bourse) med. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). bouterolle) sprava za ubijanje stoke. vrsta rečne košljoribe. lat. grč.349 1 (u SAD 35. kojem je. butrola (fr. (krupan) brilijant u obocu. boutade) duhovita šala. buffer) odbojnik (na vagonu). butonomantija (fr. buda (ital. Bucefalus (grč. bouteselle) voj. buton (fr. finansirati po budžetu. bouton. boutonniere) rupica za dugme. bottone) dugme. up. buftalmičan (grč. med. komične opere. buffalo) zool. bursitis (fr. lakrdije. bottiglia) boca. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. bufoverija (fr. temnjak. 134 buš-tru burnetirati v. boutique) prodavnica. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. upotreblja-va se za obloge kod rana. zavrtanj. najmiliji konj Aleksandra Velikog. volook. bustrofedon (grč. puce. bursa (ital. lakrdi-ja. boot čizma) sprava za mučenje u obliku čizme. šraf. butun (tur. borsa) kesa. bucak) ugao. ital. bus. budget) l. vitica. up. grč. puxis kutija. otoka i dr.

po Bibliji. . lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. v). fig. salonska železnička kola. waggon. grčevito stezanje mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna. jemčenje. metež.. I. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. skitnice. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. pometnja. lutalica. sveti sudovi. jemčevina. god. \=volt. vaginitis (lat. e. vagon (eng. zbrka. vazna. vagon-salon (fr. lutalice. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vadimonium) prav. hem. rodnica. vadimonii desercio (lat. dvadeset osmo naše latinice (V. vagabundus) skitnica. vavilonsko ropstvo 1. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. tj. va banque) „važi za ceo bank". Vavilon (hebr. haos. vol. vagon restoran (fr.= volumen. nered. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. vaginalni (nlat. beskućnik. može. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". trgovačkih i političkih centara. eng. zidana s namerom da dopre do neba. Wade) list noge. e. kao skraćenica: V= votum. \Č=vat. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. zbirka priča (ili: anegdota). vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. za ukras. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. pre n. rok dolaska na sud. vademekum (lat. 2. naročito kod mladih žena. vaše) uzan sud za cveće. vaganti (lat. klevetnička zakletva. dolazak na sud. v. tumači. vaga (nem. meriti na kantar. vaginoskopija (lat. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. v. Babel. zigurat. vagari skitati se. vadiš jemac) prav. vaginizam (lat. rov. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. va! (fr. podanik. vadij(um) (nlat. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). fiz. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vaza sakra (lat. vagina. terazije. prestonica Vavilonije. fr. \9=volfram. va bank (fr. vagiva (lat. leventa. stidnica.. vagaš (mañ. vas sud. verne prevr-ni. vazalagijum (nlat. v treće slovo naše ćirilice. probisvet. ili ostati ili propasti. vagina) med. fr. jaža. wagon-salon) salonski vagon. vaza (lat. grč.. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. za odreñivanje težine tela. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. skopeo gledam) med. tumarale. jarak. 2. lat. podsetnik. bitanga. protuva. vagabund(a) (lat. kantar. vadium. stidnični. važi. fr. vaša sacra) pl. čisto živčana pojava koja dolazi. novac koji se polaže na ime jemstva. uputstva. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vazal (nlat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. mali vagon. vadla (nem. posuda. val. igrati va bank staviti sve na kocku. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. fig. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). tzv. sveto sasuñe. vade mecum) „hajde sa mnom". = vi-ce versa. va) vredi. tj. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vassal) klevetnik. \. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). vagonet (eng.A E I L O RU 147/ V V. ro-dulja. vagati (nem. vagina) ned. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. pre ne. god. kolovoz. vagas) l. UP> = veber. \=aanadijum. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vagina) alat. vagon-li (fr. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). Mojsije kn>.= vide vidi. vasallus. zapaljenje vagine. vas. vadimonij(um) (lat.— valuta. jedan od najstarijih kulturnih.

serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). znat. vakacija (lat. vacare biti prazan. vakat (arap. vaiz (arap. tur. vacatura) upražnjavanje. vakantno imanje prav. znat. Bazedova bolest i dr. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vreme muslimanske molitve — namaza. naslednika. pojačanim krvotokom. vaiz) propovednik. raspust. fa j da. vazektomija (lat. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vaqueros) pl. grč. vazodilatacija (nlat. vasoconstrictores) pl. upražnjenje. oboljenje živaca krvnih sudova. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vakuitet (lat. vasodilatatores) pl. viscount) v. zbog svojih odličnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vazoneuroza (lat. srednje veličine. stezanje krvnih sudova (sa povećanjem krvnog pritiska. vajtbet (eng. prekookeanska parobrodska linija izmeñu Liverpula i Njujorka. nema. vacuolae) pl. Weissbraten) belo meso sa obe strane kičme. trem. vajat (arap. imanje bez zakonitog gospodara. Vaisya) treća indijska kasta. vazna (lat.vazektomija 136 vakuole smann. povišenom temperaturom). živci što sužavaju krvne sudove. vakeri (šp. školski odmor. vreme. bog. upražnjenost. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. fayda) korist. teška do 3 kg. vakuist(a) (lat. vasomotores) pl. nameta i dr. interes. up. vakatura (nlat. nekada. nekog mesta). vakuole (nlat. ispražnjavati. neuron živac) med. slobodno je. od 1760. Vajt star lajn (eng. usporenjem krvotoka. vazodilatatori (nlat. i kao takvi prezreni. slobodan) imanje bez vlasnika. taština. vazokonstrikcija (nlat. grč. potomci rimskih robova. nedostaje.) pl. mineralna mast bez mirisa i boje. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. prazno mesto (naročito parohijsko). 2. vaktile (arap. vajsmanizam biol. waqt. vajda (arap. npr. vakit) 2. sama molitva. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. dobit. poreklom iz Amerike. evakuirati. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje (uškopljenje). obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova.. Vajl-Feliksova reakcija . hayat. Vajthol (eng. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vakat (lat vacat. Wyandotte) vrsta kokoši. noge žute. whiteboys) pl. kao ii. vikont. sudski odmor. vacuare) isprazniti. činovnike i dr. kresta ružičasta. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. sada: široka ulica u zal. vazelin (fr. vajandotka (eng. vakant (lat. praznina. nosi 140—160 jaja godišnje. vasodilatatio) med.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. kod knjiga: čista. vaccus nezauzet. teoriji kli-cine plazme. vazomotori (nlat. upotrebljava se mnogo u farmaciji. nezapremljen. znat. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vajtbojs (eng. fa'ida. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vakantan (lat. vaišnave (ind. vas. neštampana strana (iza naslovne). vas posuda. vajkaunt (eng. beli momci. opadanjem temperature). vajzbratna (nem. poznavalac verske literature (kod muslimana). upražnjen. čas. vazomotorna neuroza ned. vacuitas) praznoća. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naročita poslastica. doksat (u seoskoj kući).. vacans) prazan. tur. zemljoradnici i zanatlije. vas sud. zool. osloboñe-nost od neke obaveze. višnujit. ništavost. vaše) v. vaišja (ind. fr. sujeta. voća i sl. vacatio) osloboñenje. tehni-ci itd. prazno je. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. <•«. vaseline) he«. vakuirati (lat. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. po nekima Mavara. White Star Line) „Linija bela zvezda". poreza. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. nepopunjenost. nezauzet. vazokonstriktori (nlat. ili žućkasta smesa polučvrstih ugljovodonika. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). Vajtčepel (eng. omanja. pastiri. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona. vacare) 1. iz kojih se stvaraju nove ćelije. vacantia) upražnjenost. tur. up. nezauzeto je. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. hayat) 1. vakancija (nlat.-tur. vaktiyle) u staro vreme. upražnjenost (npr. u koju spadaju trgovci. vaza. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. tur. Vajnbergova reakcija med. ektome isecanje) kec. vasoconstrictio) med. nepopunjen.

vakcinisati= vakcinirati. valanske čipke različite vrste.. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. podizanje nasipa. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valise) putnička ručne kožna torba. vakcinoterapija (nlat. validare) overiti. nlat. velidus. vidovita žena. valiza (fr. valeriane officinalis) bog. valere vredeti) valjan. bolnice. valida (arap. sa dva atoma. eventualne buduća vrednost. cepivo. vakcinacija (nlat. vaccina) med. punovažan. jedna lekovita biljka. validitet (nlat. košuljice. u Lionu Petru s Valdus. valiža v. variola kravlja boginja) ned. tatara. valva (lat. va lete! (lat. valentia) vrednost. utvrñivanje u polju. pelcovanje. biti previo voljen. nlat. stavljaju ispod svojih bula). važnost. voile) l. u propisnom obliku. vakuf (arap. validirati (nlat. waqf. valere) jak. hrabrost. podizanje bedema. vale! (lat. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). 2. gradu Valensiji. dugačka uska dolina. npr. nazvanih po šp. kravlja maja protiv velikih boginja. e baš. biti punovažan. koji važi. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. vallatio) voj. naročito zvanično utvrñivanje vrednosti izvesnih . ital. valensija (šp. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . odista. trajanje note. hen. eidos vid. crevni zalisci. venama. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape.mleka u prahu". ljuska. valenca hen. važeći. prav. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. v. javne biblioteke. uvala. vaccinatio) med. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. kalemiti. vacuum prazan prostor. pelcovati. vacuum) prazan prostor. sirotišta. en recouvrement) trg. valencije (nlat. vaccina sc. validan (lat. valdenzeri pl. zaliv. tur. cepiti. valetudinarium) bolnica. vala (stnord. do sedam atoma jednovalentnog elementa. valore) vrednost. vala (ital. wa-llah. živeo! valedikcija (nlat. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. vrednost koja se očekuje. potvrditi. praznina. vakuum. u obliku monograma. providan pokrivač za lice. zdrav. vodovode i dr. lečenje vakcinama. valah (arap. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. oproštajni govor. tur. valetudinarij(um) (lat. valenciennes) pl. valable. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valacija (nlat. pravio valjan. vakcinoida (nlat. grč. valvirati (nlat. vala) l. valvule intestinales (lat. valiza. bezvazdušni prostor. crevima). leonisti. valor. vakcina (lat. cena. valabilan (fr. čarobnica. overevenje. valerijana (nlat. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. grč. hartija od vrednosti. zaista. validacija (nlat. bolesnička sobe. valutirati. ostajte zdravo! bene valete! (lat. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. valeur en attente. valencije. vakuum (lat. vodene boginje. valvere) ocepiti. vredan. zalistak (na srcu. ošančavanje. zatva-rač. overa. izvršiti pravnu formu overevenje. vakuum-metar (lat. valle) 2. biti jak) zdrav bio. potvrñivanje. junaštvo. bog. vale. krepak. reformatorska sekta. izražava se empirijskim brojem koji označava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valere biti zdrav. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. vallahi) bogme. valvacija (nlat. validatio) potvrda. muz. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. val (fr. prevna vrednost. lažne. valeur. valer (fr. oblik) med. v. up. utvrditi cenu nečemu. thera-peie lečenje) med. v. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. validitas) prav. sabatati. valui-rati. cepljenje. valvula (lat. valansjen (fr. valvula) znat. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. neprave kravlje boginje. snažan. mati. kalemljenje boginja. vaccina. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valvulae intesti-nales) pl. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. odrediti vrednost. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. škole. valva) krilo vrata. vacca krava. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. punovažan. vale-dictio) pozdrav na rastanku. baš. odeljen. prevna važnost. vaccina. valete) budite zdravo. zaklopac. grč. mati bivšeg turskog sultana. mahuna. valvatio) fin. valvaciona tabele fin. koju je osnovao 1176. validet) roditeljka.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. priznanje pravne važnosti nekog akta. pravio važan. vakcinirati (nlat. lat. ljuštura (u školjke). prav.

kaca) širok kuhinjski limeni sud. ad valorem) prema vrednosti. valvirati. vanadin (lat. Valholl. divlji i surovi varvari. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. u Valhali. vapila. novac. valuta (ital. vandal(in) fig. valutare) v. vampirizam med. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. maja. vavdrokaš v. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. dobiva se i veštačkim putem. wandern) čovek koji putuje. valuta) „vrednost". otuda fig. Walkuren) pl. novac koji je. vandalismo) vandalska ćud. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. vampiro. vanadin. pa i čoveka pri spavanju. up. element.. valorizacija (lat. naročito u jelu. po tome zool. probisvet. zanata i sl. pesma o vandrovanju. lat. hartija od vrednosti. Vandali. tj. valjenke (rus. vendemiaire. vanilin (fr. skitnica.942. Walhalla) u nord. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. Walpurga) svetiteljica katoličke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. (nlat. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valor ekstrinsekus (nlat. valutni papiri fin. vanadij(um) (nlat. grčeva. u rudama gvožña i olova. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. vanilizam (fr. up. luta po svetu radi trgovine. valkire (stnord. pronañen 1830. valcer. zbog čega im je kurs nestalan. vale (fr.. valija (arap. Vandali. u službi boga Odana i. valkyrja. vapdalizam (lat. ptice. valuer) v. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). pri dnu uži. vali) guverner. boginje bitaka i suña je boraca. vallomas iskaz) poreska prijava. valkover (eng. napada sisare. vandrovka (nem. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). valorizirati (nem. valor vrednost) trg. vrednost od danas.. vainilla) bog. one su. ad valorem (nlat. wandern putovati) lutati. . kao vesnice. usled toga što je protivnik postao nesposoban. s druge strane. Valhala (stnord. po njegovoj zapovesti. procena.valija 138 valcer (nem. skitati. valenki) čizme od sukna. vanille) hen. atomska masa 50. germanskogotsko pleme koje je. Vandali (lat. v. vandla (nem. valpurgijska Hoh prva majska noć (v. valor (nlat. sa pojavom proliva. metal. vindemia) „mesec berbe". vampir. umrla oko 780. up. walorisieren) izvršiti. Vanadis) hen. proceniti. vanadium) hen. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. znak V. vandemijer (fr. vrsta novca. Valhala. gde je kao opatkinja jednog manastira. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. vanille) med. valkire. Wanne kada. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. up. cena. za pranje posuña. trovanje vani-lom. muzički komad za ovu igru. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. H. od Š veka n.. Valpurga (nem. valor) vrednost. . u V veku pusto-šilo Galiju. redni broj 23. pesma vandrovaca. nem. vile. vandrovkaš (nem. fr. ratovalo s Rimljanima na Rajni. dovode mu one koji hrabro poginu i. e. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. ital. skloni uništavanju svega lepog i dobrog.. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. šp. nem. carev namesnik. otisnuti se na vandrovku. a 455. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. valuta per dato) trg. zavodnica. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. vandrovkaš. tj. skitnja.. valor intrinsekus (nlat. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. kao zamena prirodne vanile. odreñivanje vrednosti. up. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. čovek sklon divljačkom uništavanju. dumping) devalvacija novca. ital. zaštitnica od vradžbina i veštica. valovvica (mañ. vami (eng. zanata i sl. vampir (slov. Vandali) pl. valse) v. „Faust"). Španiju i Italiju. sedište bogova i junaka. u nedostatku hrane. u svom sastavu i obliku. fin. vanille. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. IX do 21. valutirati (ital. od 22. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). tur. povraćanja i sl. procenjivati veću vrednost. prekomerno puštanje krvi. vandrovati (nem.žena-demon". divljaštvo. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. Gete. vanilija (fr. aromatična materija vanilinog ploda. i sisa im krv. Grka i Rumuna. vanadijum. vale. donose pobedu. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-jući sva umetnička dela i spomenike. wali. valvirati. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. izvršavati valorizaciju. valuta per dato (ital. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. valuirati (fr. valutni damping (eng.

magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. prskalica. variabilitas) promenlji-vost. vanilokventnost. one jedan. kupica. razmetljivost. grč. prividnost. vapore para) parobrod. v. parna laña. vanitas) taština. vapor. varaq. pesmu. variks (lat. preinačeno. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. nalog za hapšenje. vaporimetar (lat. espapna založnica. praznina. sklon menjanju. naduve-nost. bolesno oticanje vena. fiz. pome-šane stvari. varijante). vantoz (fr. varijabilan (nlat. promenljive. npr. variae lectiones. up. P do 20. menjanje. up. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. punomoć. žonglerske veštine i sl. vantuza (fr. pretvarati u paru. varijacija (lat. proširenih vena. varijato (ital. hvalisavost. ital. gimnastičke produkcije. zarijetet (lat. nejednakost. vanjkušnica (mañ. bog. muz. variatio delectat) posl. raspršivačem. raspr-šivač. vankos) jastuk. verijeteti (lat. vanilokvencija. vankos) jastučnica. razreñivanjem vazduha u njoj. nejasan.. maglovit. vaporacija (lat. razne stvari. stara. proširenje vena. svaštine. varvarizam (grč. barbaros) v. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. napor (lat. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. promenljive količina. varicosus) med. varia (lat. pun pare. štrcaljka. pretvaranje u paru. vaporizirati (fr. barbarizam. variabilis) promenljiv. vancaga (nem. barbaros) v. oduška. različit tekst (v. vaporizacija (nlat. omphalgos pupak) med. prolaznost. nevaljalac. ili britva. variato) muz. vanjkuš (mañ. varijacioni kompas fiz. promena je prijatna. step korak) v. mutan. varak) list.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. isparavati. kolebanje. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bića). . varikozitet (nlat. varanted (eng. varikomfalus (lat. različitosti. kele) med. vaporatio) isparavanje. razbiti u kapljice. 2. tupa sekira. 2. varvarin (grč. raznovrsnosti. vaniloquentia) hvalisanje. naredba. varijante (lat. ispa-ravati. proširenost vena. ništavnost. vardati (ital. varikozan (lat. nož. pretvoriti u paru. varix. tur. odlika. čuvati se. varicositas) med. uobraženost. prazno. nepoetojan. zool. varvarin. promena veseli. varix proširenje vena. lit. deklinatorijum. raznolikost. pisamce. varijanta (lat. varijabilnost. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). varijabilnost (nlat. variantes) pl. vaporirati (lat. u stanju barometra. varak (arap. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. probisvet. jedna vara iznosi 0. hulja. vanitet (lat. astr. vaporosus) parovit. tj. metron) instrument za odreñivanje zapremine ili pritiska pare. ventouse) ned. ništavno. prividno. vanitas vanitatum (lat. pretvarati se u paru. vrebati. vari jete (fr. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. vara (port. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. od 19. svaštice. Š. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. delimično odstupanje od jedne teme. brbljanje.84 t. svakovrsno-sti. vapor. 2. varant (eng. vaporozan (nlat. propalica. grč. vaporare) pušiti se. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. oticanje vena. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. Bandsage) l. vaporisatio) isparavanje. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. vanilokvencija v. biol. varix) med. 1. uan-step. varius) l. warrant) trg. guardare) pokr. vetrenje. svaštarije. sredstava za pročišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. parni. vaporiser) ispariti. paziti. raznovrsnost. lit. sujeta. varijabl (fr. koje su kod ove odvojene jedinke drukčije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. varzilo (prema zemlji Brazilu. raznolikosti. varikocela (lat. variatio) promena. prazan govor. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. listić. arh. ventose) „mesec vetra". nestalan. evaporacija. otečenih vena. proppfenje pup-čanih vena. varius različit) pl. vaporisateur) sprava za izbacivanje tečnosti (mirisa. variable) promenljive vrednost. vaporizater (fr. varietates) pl. Španiji i Južnoj Americi).=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. varijabilitet. grč. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. kvrgav. sve je tašto. koja se razlikuju jedna od drugih. ples. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. varietas) različnost. vanstep (eng. pismo. podvrsta. poprskati prskalicom. v. slavoljubivost. varia.

variolae vaccinae) pl ned. tako da sada ima 11. razilaziti se u mišljenju. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. sastavljen od sudova ili kanala. variolozav (lat. bolestan od boginja. velike boginje. variolacija (nlat. vrhovna uprava rimokatoličke crkve. bogat sudovima. 1000 W čini 1 kilovat (kW). rošav. vastitet (lat. Vasilike (grč. bog. varmeñe. vaservaga (nem. * vater-balast (eng. libela (ravnjača). variolatio) med. rukomet u vodi sa sedam igrača u svakom timu. vater-linija (eng. varmegye) župani-ja. vasculosa) bog. početa u VI veku i stalno proširivana. water polo) igrač vater-pola. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). razlikovati se. vas. varices (lat varix. biti raznog ili drugog mišljenja. nlat. up. waterproof) materija koja ne propušta vodu. vodene boginje. vater-mašina (eng. variolizacija. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. varirati (lat. up. unositi izmene u što. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. variole (nlat. vasilika v. wattieren) podmetnuti vatu. vas sud. varices) pl. proširene vene. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže lañe. bog. Vatikan (ital. sudić. vater-klozet (eng. male boginje. vaskulum (lat. vascularis) alat. grč. prot-kanost krvnim sudovima. variolacija. postaviti vatom. bazilika. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). boginjav. sudić) ned. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). pustogl. water. zapaljenje krvnih sudova. delimično odstupati od čega. ned. naročito podmornice. varicele (nlat. fig. viruela) pl. vasculari-satio) biol. variolis (nlat. koji se tiče krvnih sudova. fatelin. pun krvnih sudova. engleski nužnik. velike boginje. svaki aparat pomoću koga se mogu meriti kolebanja jedne fizičke veličine. sudovit. sudov-ni. varioloide (nlat. nuz. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija.varivas 140 vatirati varinas (tl. kišni ogrtač od takve materije. ned. vaskuloza (nlat. water-polo) sp. flebektazija. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. razvijati ariju ne menjajući osnovni motiv. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. neizmernost. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. papska politika. održan u Vatikanu. v. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. vaterpruf (eng. vaterpolist(a) (eng. vasa sp. čovek s takvom glavom. variolae. varmeñija (mañ. ne slagati se. vaterman (eng. najduža skijaška trka na svetu (86 km). stvaranje krvnih sudova. blaži oblik velikih boginja. v. eidos vid. menjati se.. vatelin (nem. varius različit. . žilica. glupak. oblik) pl. vaterpolo (eng. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. proširenje vena. vatirati (nem. variometar (lat. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). variolizacija (nlat. vata (nem Watte) higijenski pamuk. mali sud. zgrada u kojoj se on nalazio. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. variola. variare) biti različit. vastitas) praznina. vasculosus) zool. Wasserwage) zan. vaskulozan (nlat. izgrebenata i prečišćena vlakna finog pamuka složena kao listovi. varinas) najfiniji američki duvan. UP 1870). Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. papska vlada. glavni sasto-jak biljnih sudova. imati promenljiv uspeh. donnijeg švedskog kralja. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. W) fiz. oboljenje od velikih boginja. županijski ured. ned. vat (skr. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. mechane) mašina za predenje koju kreće voda. vasculum) alat-. vodotisak. vaserdruk (nem. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. variolosus) ned. promeniti se. water-closet) moderni higijenski nužnik. variolis) ned. belim robl>em.000 soba. mćtron) fiz. fig. šp. avij. med. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). grč. vaserkopf (nem. vater-tvist (engl. vasculum mali sud. prave boginje. variolisatio) med. vaskularan (lat. variole vakcive (nlat. HP 1869 — 18. kravlje boginje. prostranost. naziv po škotskom fizičaru Džemsu Vatu. vaskulitis (lat. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na grčkom jeziku. grč. water-ballast) odeljenje lañe. varicellae) pl. vaskularizacija (lat. Vasermanova reakcija ned.

umeci od vate tla). biljaka. sprava za rastenja. za popunjavanje oblika tela. vegetarijanac (nlat. organa. živeti o biljnoj hrani. imaju četiri dela: magnetnog fluksa. ljuljajući se. izazivanje plikova na koži radi odjaja. umerenom biljke. vae victis) jao si ga pobeñenima. Sama-. trepereći. vegetus) l. (pri kartanju). naročito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. predstavi. mokraćni mehur. koji unamerenje efekta električne struje. vegetabilna pozorišta „zvezda". pseto. va§ak ris) pas. vegetus živahan. bujnost. tj. Wb) fiz. grč. sistema ind. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. watt. vegetabilki život život biljaka. jedan od vaška (tur. reproduktivnom sistemu). Veberu (1804—1891). puter i sir. zovi. vedetta. mirisa i crnkast. najpopularniji u vadžibi (arap. u vezi sa rastenjem. vesicantia) pl. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih električnog rada i energije. ital. mlečnim prerañevina-ma i jajima. vedanta (sskr. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. vegetabilije (lat. biljke. neprijatna mlekom. velikih filozofskih sistema Indije. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. osobito električne. koji pripada vedeta (fr. ploñavanje biljaka (pomoću kalema. va tout) igram u sve. koji meñusobno dejstvuju vatsekunda (eng. živeti životom načeto (ital. naziv po nemačkom fiRig-. wey. tj. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. vesica) aiat. vegetatio) bog. watt) el. bujanje. napravljen od bilja.) pl. watt. naročito je sposoban da raste. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. vegetabilia) pl. umereni vegetarijanac jede i mleko. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. konjanik stražar. u Arabiji koji su. jastučići. nespolno rasznak Ws. Veda. biljni svet. vegetabilitas) biljna priroda. vedantizam učenje Vedante (Bede). a obično i ne pije i ne mehura. znak 1 Wh. koji čini te bilje raste. pergament-papir. vačilante (ital. . vedette. pristaništa. vegetabilitet • (nlat. povrće. jedan od šest kolebljive. starešina biljka. slavan glumac ili čuvena glumica. 2. 3. Watte) pl. u sav novac lozice i sednice). vegetare oživeti) živeti. na Rig-vedu. vezikator (nlat. rastinje. wattman) vozovoña na vegetativan (lat. život i rastenje rizikujem. umereno. fig.i Atharva-veda. vegetalis) biljni. slika grada ili osobenost biljaka. slačica i sl. vesica urinaria). konjička izvidnica. kojoj su bogovi podeljeni na četiri klase. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. hrana biljna hrana. užem smislu. rasti kao vahtmajstor (nem. stražar na bedemu tvrñave. (nlat.) „kraj Beda". stroge verske dužnosti Indiji. bez duha. vrsta melema u obliku šipke. mćtron) fiz. pod voñstvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom.554 kg. 4. sredstva za biljem. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kraćnog jede samo biljnu hranu. ali manje obavezne nego farbića. svete veber (skr.) pl. životna snaga biljaka. fig. bešika. koji životari. poz. teško pobeñenima! vegetabilan (lat. biljke. vegetalan (lat. istucanih zelenih bubaka (špan- . pelce-ra. ve (eng. vahabiti (arap. E. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. koji se tiče vatmetar (eng. vegetabilis) biljni. videre) voj. tj. veduta) izgled. vehabiti. up. mali torpiljer za stražu oko da raste. vedska religija najstarija faza indijski* religija. vegetarijanizam. koji vezika (lat. mehur. u zičaru V. spomenici sanskrtske književnosti. vegetirati (lat. puši. simpatikusnogcela. npr. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. narednik. vacillante) muz.veduta (ital. sekunda. lat. Yajur. strogi vegetarijanac hrani se isključivo vezikancije (lat. v. obično: ishrana bez mesa i životinjske masti. zemlja vrtova i njiva. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. va tu (fr. koji ima sposobnost rastenja električnom automobilu. ostati ne radeći ništa. autonomni nervni sistem. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju čuven. životariti. vegetativno rasploñavanje bog. vegetativni živčani sistem znat. izviñač biljnom carstvu. ned. deo nerv-nog vatsat (eng. vid) „znanje". vaccetto) muz. prospekt. straže. sposoban (ratna lañica). pristalice religioznog pokreta bilje. čio) tela. najstariji vunu. jednostavnosti. vesicatorium) farm.141 vezikator vatmen (eng. fig. sve vegetacija (nlat. bešič-nik. koji raste. Wachtmeister) voj. U upotrebi i danas = 82. med. merenje rada i energije. ishrana hranom isključivo biljnog porekla. sposobnost ra-stenja. stavljam sve na kocku. ibn Abd el-Vahaba.) jedinica za suprotno. živeti koliko da se živi. filozofije. fig. rastinje. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana.

v. dati tkanini izgled somota. velter kategorija boksera tetkina 63. dosañivati. veo. velocitet (lat. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. fina alansonska čipka. velur (fr. velocissimo) kuz. točkaš. velament (lat. velutina (fr. izmišljen razlog. metron) sprava za merenje brzine aviona. peckanje. nlat. veloutoire) slik. plućna vena. reumatizma i DRvezikularan (lat. up. velours) somot. terpentina. otkati) u vidu somota. pesnička snaga. veloče (ital. velouter) raditi (ili: izraditi. velosipedist(a) (fr.) gram. zadnjonepčani. vrlo brzo. velocipediste) onaj koji se vozi na točku.. vecchio conto) trg. dovodnica. stari račun. mešavina od crnog ili crvenog vina. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvlači mehurove. somot. upravljena veličina. velours satine) atlasni somot. veksla (nem. veker (nem. velementum) pokrivalo. velociped (lat. vector) kat. vrsta štofa sa dugom dlakom. velveret. želja na čijem se ostvarenju ne radi. biciklizam. sila.. fr. venalitet (nlat. venalitas) potkupljenost. vena poetica) pesnička žica. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. arterija. zlostavljati. dosañivanje. veksirogledalo. kadifa. vitulus) pergament od teleće kože. vekio koito (ital. velosimetar (fr. velveret) trg. žutog voska. vena cava) anat. venatorius) lovni. uznemiravanje. velen (fr. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. eng. Wecker) budilnik (časovnik). somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. lovački. vena (lat. lat. brzina. vendeta (ital. kupllvost. velosiped (fr.vezikularan 142 vendeta skih buba). veloutine) kozi. kadifa. brzino-metar. sport) v. vena poetika (lat. staza za velosipedske trke.5 do 67 kg.) zvanje i vlast vezira. velarizacija (fr. pergamentu slična hartija. cimeta i paprice (korijandra). ona koja dovodi neprečišćenu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. velaran (fr. prodajnost. volja koja još nije prešla u akciju. brzo. velter (eng. vexatio) zlostavljanje. vena arterioza (lat. velvetin (eng. velarije pl. velours de coton) pamučni somot. velin. zadnje. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. veksir-pehar i DRveksirati (lat. hitro. velociped. uzne-miravati. somota-sta pamučna tkanina. k. mučitelj. ubrzanje. vezir (arap. mastiksa. npr. velox brz. skalar. fina i glatka. nad kojom se zapali kašika ruma. lat. vena kava (lat. rudi-mentarno htenje. veksir--kocka. hitrina. velleitas. Wecke) hleb duguljastog oblika. velvet (eng.) kinjiti. šećera. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vena porta (lat. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. velleite) tih. velutoar (fr. razastrto radi zaštite od sunca. velox brz. velocitas) brzina.) fon. električna struja itd. vrsta nekeplovanog mančestra. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. vesicularis) mehurast. vena porta) anat. tako postoji i veksir-doza. velluetum) trg. šuplja vena. ili lovca. velodrom (lat. vena arteriosa) anat. meko nepce. štruca. veksir (lat. izgovor. velosiped. veloce) nuz. koji se tiče lova. vekna (nem. mučenje. zadnjonepčani glas (g. honorar koji prima umetnik za svoje delo. supr. všloce brz. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. tur. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. wazer. pedis noga) v. velox brz. pes. grč. vena) anat. velum (lat. h). up. bicikl. vezirat (arap. veleitet (nlat. pesnički dar. velveret (eng. velutirati (fr. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. veločisimo (ital. welter velika težina) sp. teška. smole. kore muškatnjaka. velur satane (fr. velosport (lat. grč. velur de koton (fr. supr. ven brile (fr. velaire) gram. velvet. vendetta. vektor (lat. tkati. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). kinje-nje. velar (fr. velar. opnasta cev kojom se vraća u srce krv.) anat. venatoran (lat. velarij(um) (lat. velo (fr. vin brule) kuvano vino. velocipede) točak. . podmitljivost. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. velvetin. veksacija (lat. slaba i nejasna težnja. velveteen) trg. prohtev. Wechsel) menica. zadirkivanje. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. u obliku mehurića.

ventilogij(um) (lat. sit venija verbo (lat. venia legendi) v. vetrokaz. mehanička naprava. boginja l>ubavi) 1. vena. komore srca (desna i leva). Venedik. pobedih!". obožavanje. venija (lat. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. grč. veni. ventriculus) anat. lekar za venerične bolesti. . vetropirstvo. venija docendi. venesekcija (lat. fig. alta vendita (ital. fig. grč ep. ventriculi cordis) pl. koji truje. venerologija (lat. Vindi). Venus. poziv pred sud. vetrenje. loža. Venedik (tur. vena. nem. v. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venenum otrov. vici (lgt. tj. bogat venama. ventralis) aiat. ventile) oduška. ventilacija.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. prečasni. veneracija (lat. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). v. venditio) prodaja. ventilator (lat. venozan (lat. zadak. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. ventosus) vetrovit. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. venereus) med. zgrušavanje krvi u venama. koji se tiče vena. venosus) alat. spravljač otrova. pun vetra: med. vena) znat. ventralan (lat. ventarola. ventilirati (lat. Venera (lat. lat. želudac. Venus) mit. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. Venus. venari loviti) 2. Venedi v. venedički mletački. polio zaražen. vingt-et-un) „dvadeset jedan". snabdeti ventilom. vent-en (fr. koji se nalazi na trbušnoj strani. boginja lju-bavi. provetravati. tj. vendita prodaja) mesto gde se trguje. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). venija legendi. provetravanje.. bona venia. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. tečnosti. kum venija (lat. venerolog (lat. venozan. ventil (lat. videh. predavanje. naredba. načiniti odušku na čemu. one koje se najčešće prenose snošajem. trbuh. ventilare) obnavljati vazduh. venia aetatis) prav. v. venta.u. venenosus) otrovan. vetrovi-tost. bona venija ili kum bona venija (lat. venenum) otrov. ventrkku-li kordis (lat. venija legendi (lat. veledostojni. venerija (fr. svestrano razma-trati. vendicija (lat. lat. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. neka je dopušteno reći. lovačka kuća. naziv za polne bolesti. nadimanje. venerie. polio bolestan. trg. Venedik. fig. ventrikulus (lat. nagomilanost vetrova u želucu. sprava za obnavljanje. veni. koji pripada trbuhu. gasove. dozvola. ventus vetar. med. fig. dostojan poštovanja. grudva) med. rpaij. thrombos grumen. venerabilan (lat. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. venefik (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). venter) znat. venenum facere otrov spravljati. venija docendi (lat. venenum (lat. vidi. ventilacija (lat. zborio mesto. ventrilokvija. venta (šp. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. ventositas) med. ledenica. venerija (lat. venerabile (lat. ventozitet (lat. sectio sečenje. dopuštanje. logos govor. veneričan (lat. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. reč) med. sa dopuštenjem. venetromboza (lat. venski. koji se tiče trbuha. grč. venter trbuh. trbušni. grč. venevozan (lat. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. ventrilokvenciJa (lat. lat. časni. venski. koji pripada venama. veniat neka doñe) prav. venerabilis) veoma pošto-van. hajka. ventozan (lat. strahopoštovanje. vetriti. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). vendere prodavati. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. puštanje krvi iz vene. nlat. objašnjavati u tančine. sit venia). vidi. ventiliranje v. venedienne) trg. veneficus) onaj koji spravlja otrove. alta vendita) visoka loža karbonara. pijaca. ventus vetar. ajni. odobrenjem. venia) odobrenje. uopšte svaka šupljina na telu. vici) „Doñoh. nlat. lovl>enje. zalistak. tj. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. venedjena (fr. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. venter (lat. Venus Venera. naročito sifilis. častan. venija etatis (lat. otuñenje putem prodaje. mehana. fina vrsta tkanine grodetur. venire doći. lov. venijat (lat. neko pitanje pretresati. precenjivanje imanja koje treba deliti. obično od metala. triper i meki šankr. vendita (ital. koji nadima. Venus Venera. vetrokaz. ventarola (ital. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venski (lat. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. prethodno pretresanje. pare i dr. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. Vendi. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. veneratio) duboko poštovanje. ventiliranje. rezanje) med. ventilator) vetrilo.

sastavljati protokol. verbalnost v. mraka i sl. pomoćni glagol. vantuza. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne značenje. mati Kupidonova. služi. vere. verbum activum) gram. parenje. ver blan (fr. verbalna injurija prav. mali krvni sud. ljupko. fig. verbum (lat. verberatio) batinanje. veo (ital. verba (lat. razvratnica. Venus. venusto (ital. up. bukvalno. Zornica. na ostrvu Milosu. pohotljivost. pun reči. veran liberi. vers blancs) pl. »sena Vulkanova. sada u pariskom Luvru. prekla-palo. verbalizam. rañen u P veku pre naše ere. doslovno. stihovi bez slika. kazati i sl. govoriti. verberare) šibati. koja se vidi i po danu. kao lek protiv živčanih bolesti i reumatizma. kleka. prijatno. . u cilju da se pred slušaocima pokažeš učen i pametan. verbali-sare) prav. venter. zvezda Danica. verbozan (lat. sastavljanje protokola. doslovno. verbum. veras (lat. verbi gratia) v. verodostojnost. iš. klekinja (drvo i plod). ljubav koja se svuda skita. verbalisatio) prav. glagolska reč. verbalitet (nlat. nečed-nost. grč. poet. verbum reč. veracitas) istinitost. verbatim) pril. od reči do reči. kao plašt. gei. Venus vulgivaga.. pismeno saslušavati. zastor (od magle. nepohotna ljubav. Venus. nakla-pati.). mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. oblju-ba. verbi causa) na primer. tj. ispravnost. verbum aktivum (lat. verbalist(a) (lat. v. kao znak žalosti. verbigeratio) med. odredba reči. od reči do reči. nešto što prikriva stvarnost.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. uranios nebeski) visoka. doslovan bukvalan. fig. od reči do reči. polna ljubav. Večernjače (Hespe-rus). Venus pandemos (lat. verbalizirati (lat. blagoglagoljivost. nlat. nlat. Venus vulgivaga (lat. realna injurija. nepravilan glagol. versus) poet. ljubav prema istini. umilno. grč. što ometa da se nešto sazna. prebačen preko glave i niz pleća. verbi gracija (lat. v. verbaliter) pril. verba) pl. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. mlaćenje gloginja. naklapanje. pismeno saslušanje. verbum anomalum) gram. verbum auxiliare) gram. opširnost u izlaganju. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. uvreda nanesena rečima. verbatim (lat. razvučenost (stila). verbalitas) doslovnost. fig. verbalizam (lat. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. velo) l. tući. Venus. verberacija (nlat. verbalan (lat. radi primera. omotač oko nečega. pričanje utaman. besmisleno ponavljanje reči. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. veratrin (lat. verbi gracija. gram. Veneris) mit. pričati utaman. supr. otvoren trem na kući. čista. verbum) gram. verbalna egzegeza objašnjenje reči. u obliku masti. požuda. Venera. verbum deponens (lat. verbalis) koji se sastoji od reči. opširan (u pričanju ili izlaganju). koji se tiče reči. 3. usmeno raspravljati. tanji sloj nečega. verbozitet (nlat. 2. verbositas) prekomerna rečitost. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. venusto) muz. uzvišena Venera. verberirati (lat. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. usmeno. oblaka. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). tumačenje reči. lepotica. baranda. gram. veracitet (lat. venica. glagol. ventouse) ned. trućalo. verbaliter (lat. verbosus) rečit. varanda) doksat. glagolski. verbi kau za. verbum. poduži komad bele tkanine koji. šamaranje. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. veranda. nota jedne vlade drugoj. verax koji istinu govori. Miloska Venera veličanstveni mramorni kip Venere. svačija »sena. v. onaj koji više drži do reči nego do njihove sadržine. fenyo. trošenje reči uludo. šibanje. batina-ti. venula) znat. ulična ljubav. fig. ventrilokvencija. neveste nose na venčanju. fiz. verbum anomalum (lat. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. pronañen . sskr. trućanje. venula (lat. odložim glagol. bukvalnost. Venus (lat. veka (mañ.1820. fenyii) bog. nlat. usmeni. verbi kauza (lat. verbum infinitum — neodreñeni glagolski oblik (infinitiv). verbum) pričalo. ventrilokvist(a) (lat. ljubavnica. istinoljubi-vost. Venus uranija (lat. Venus pandemos. ventuza (fr. astr. Venus vulgivaga) obična pohota. radni glagol. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. pan-demos) v. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. verbum auksilijare (lat. verbigeracija (nlat. bujica reči. verbalizacija (lat. mala vena. govoriti u vetar. verbalna nota pol. verbalna definicija objašnjenje reči. potresati. veratrum) hem. Zornjača (Fosforus). verbum reč) prazno razmetanje rečima i rečenicama. uzvišena. veranda (eng.

rumenilo (za usne. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verite) istina. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verbum primitivum) gram. hipoteze. veritet. iskusan. fr. vešt. verminosus) med. vermati (tur. up. verzio in utilitatem (nlat. versari) dolaziti u dodir. verenda (lat. versus istinit. npr. istinitost. veresi) kupovina ili prodaja na veru. književnosti i muzici moderne Italije. versura) vršiti promet robe. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. versus) poet. obrnutost materice. verifikacija (nlat. stvarnost. fil. harač. verziran (lat. prelazni glagol. bolest od glista. vergi) porez. tuberkuloza. verbum intranzitivum (lat. veriste) umetnik pristalica verizma. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od početka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. vatrenocrven dragi kamen. gliste. versatus) upućen u nešto. versi liberi. izvež-ban. verzali (lat. sušica. veresija (tur. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. ital. verminacija (lat. eng. verzikolorav (lat. raditi na čemu. verdict) prav. verifikator (nlat. vero. presuda. obrtati robom. vermeil. odluka. vermis. danak. mešanje poverioca. veritas (lat. versio uteri) obrt deteta u materici. zool. (nlat. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. verikl (fr. veritas juridika (lat. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. punomoći i dr. tj. grč. glistav. pa onda potvrditi ispravnost. vermicularis) crvast. plaćanje duga zajmom. pesnik koji piše slobodnim stihovima. vere. zanos. ital. ili. pun glista. pravna istina. neprelazni glagol. o tome tata mnogo verzija o tome se različito priča. vergija (tur. versio. verificare) proveriti. verdikt (lat. prodaja na kredit. verbum tranzitivum (lat. veretizav (arap. fermati. vertere obrnuti. verbum impersonale (lat. verbum transiti-vum) gram. versura) trg. verbum defectivum) gram. obraze). menjanje. proveravati. . prevod. primitivum. Werkstatt) radionica. verso sciolto) v. vermes (lat. putem iskustva. proña robe. dokumente. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. da zahteva naknadu vrednosti). Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. pozlaćen bakar. verbum inchoativum) gran. obrt. vergl (ital.). sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. med. verbum primitivum (lat. vermijon (fr. verbum intransitivum) gram. obrtanje. verminozan (lat. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. obavešten. veritas juridica) prav. veritet nekog potraživanja. lat. sprava za ispitivanje jačine metala. tuga. upotreba stvari u tuñu korist bez punomoći sopstvenika upotrebljene stvari. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. zool. koji boluje od glista. verificatio) proverava-nje. verzurirati (lat. verv (fr. šaren. overavanje. veredictum. 10 Leksikon verzura (lat. bezličan glagol.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. zanimati se čim. rumenica). vitriculum. pregledati (račune. verem (arap. slikarstvu. lat. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. waram. verso folio) na drugoj strani. verist(a) (fr. verzacija (lat. verminatio) med. nepotpun glagol. verizam (lat. vičan čemu. waram. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ručke. versus) pl. istine. onaj koji nema svih oblika. porotska odluka. vermej (fr. verem) l. verzifikacija v. verbum inhoativum (lat. verificirati (nlat. Vermaht (nem. versio in rem) prav. verificator) utvrñivač istine. versali. ver-librist(a) (fr. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. promena. verzo šolto (ital. baviti se. 2. verbum passivum) gram. na obratno j strani (lista). vitrum staklo) lažan dragi kamen.) poštovati. okrenuti) inačica jedne pripovetke. crvolik. versio in utilitatem) prav. polni organi. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. tur. vergula) kuz. verzio in rem. veritet (lat. v. v. verzio in rem (nlat. verkštat (nem. trpni glagol. vermes) pl. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slučaja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. tip. verbum pasivum (lat. družiti se. overiti. verz (lat. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. prevod na maternji jezik. verziran» (lat. bojati se. V. verzija (nlat. ver-librizam (fr. veritas. verenda) pl. utvrñivanje pravog stanja. verve) polet. versicolor) raznobojan. glisna bolest. overilac. promet. v. verbum imperso-nale) gram. zamah. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. versifikacija. vermikularan (nlat. vericle. zazirati. versatio) okretanje. žar. u vatri pozlaćeno srebro. verzo folio (lat. veritas) istina. jad.

vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. crvolik. verruca) med. nazvan po pronalazaču. odvesan. sifilis. grč. vertiko (nem. pravl>enje glupih šala. versus) št. tj. verofon (fr. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. vertere. perpendikularan.čas. naročito na oku. 1672—1789. nauka o stihovima. verticite) fiz. lik) prenošenje fotografija na staklo. verole. vernier) geom. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. VI 1919 (Ver-sajski mir). verukozan (lat. 1871—79. verthajmovača. koga je uhvatila vrtoglavica. vertebralis) zool. vrtoglavica. versija v. veras. fr. vermicelli) pl. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. prestonice francuskih kraljeva. versificare) staviti u stihove. predstavljaju celinu. vemalis. verset) kitica. remedia) pl. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vešt. početak geološkog perioda tri-jasa. vertebralan (nlat. crvast. verre staklo. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. bradavičav. obrni (list). kičmenjaci. skidanje svlaka. okomit. izbijanje mladica u proleće. vertiginosus) l. verticalis) uspravan. u pravcu dejstva Zemljine teže. verre staklo. kolebljivost. versus memorijales (lat. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). vermifuga (nlat. pomoću rimovanja. veruka (lat. šuga. pesnik. premazati firnajzom. vernir) lakovati. nem. npr. vesper „veče") u katoličkoj crkvi: večernja. pisac stihova. strofa. vsrsali (lat. vrh. Versaj (fr. vertatur (lat. vernalan (lat. astr. verukozitet (nlat.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. nazvana po svom pronalazaču. stihoklepac. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. versatilis. prostota. matematičaru Vernier-y (1580—1637). vernilitas) ropsko ponašanje. verrucositas) med. veronal fark. verte) okreni. vertiginozan (lat. stih. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñne moždane. svrab. . promenljiv. vermug (fr. vertikalan (nlat. se. typos oblik. verzija. zvezda Večernjača. kovitlav. vernije (fr. versetto. glazirati. versatilitas) prevrtll-vost. verticitas. tip. ned. verrucosus) med. verticalis) kat. slobodni stihovi. . prava linija. versus kankrinus (lat. vis. praviti (ili: pisati) stihove. vertebrata) pl. up. versifex) nadripesnik. vertex) vrtlog. versifikator (lat. fig. vrsta finih talijanskih rezanaca. uspravna. versatilan (lat. koji izaziva vrtoglavicu. dovitljivost. versificator) stihotvorac. pršljenski. vertikale (nlat. pretposlednji kanonski . versus memoriales) pl. moć opredeljivala. verseto (ital. verthajmica. versatilitet (nlat. ver) pr. pravljenje stihova. ulagivanje. 2. nlat. vertatur) neka se okrene. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. velika početna slova. versare okretati. obnavl>anje. vsrnilitet (lat. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. fr. okretan. koji pati od vrtoglavice. vernirati (fr. vermiforman (nlat. promenljivost. versificatio) stihotvor-stvo. vertebrata (nlat. variola) tec. verte (lat. vernisaž (fr. vertikalan položaj. kičme-ni. okret-ljivost. magnetne igle). vertigo) ned. neka se obrne (list). izreka iz Biblije. vermiformis) u obliku crva. obrtati) prevrtljiv. versus cancrinus) post. verticitet (nlat. verfen geol. tj. presvlačenje nekih životinja. nesvestica. bradavičavost. glava. versikul (lat. vermoute. verotipija (fr. versi liberi) pl. vrtoglav. stožer na nebu. vertigo (lat. verz. asonancije ili aliteraiije. rtenjačni. vrsta nonijusa. bradavica. vesnjanka (rus. stavljanje u stihove.) v. vsrnacija (lat. vere (lat. 2. crvići. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. verteks (lat. vrsta. račji stih = palindromos. verol (fr. niz metrički sreñenih ritmova koji. upravljanja (npr. prolećni. vermifuga. versifeks (nlat. brava. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. berlinskom stolaru Vertikou. breg. teme. versus) poeg. versifikacija (lat. lekovi za isterivanje glista. versiculus) mali stih. vir. versi liberi (lat. neotesanost. grč. versificirati (lat. pun bradavica. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. zool. vesper (lat. dati (ili: davati) sjajan izgled. zmija. vernatio) podmlañivanje. versta (rus. stihovi bez slika. sedište republikan-ske vlade. užina.

Palas 1802. džez-instrument sastavljen od metalnih ploča nanizanih na pokretnom stalku. vehementan (lat. vecozamente (ital. za to vreme morale su živeti najčednijim životom. vetativ (lat.divlji zapad". udaranjem batića o pločice proizvodi se karakterističan treperav zvuk. u ustavnim državama vladaoci imaju. vibrant) ustreptao. fajansa. vestis odelo. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. npr. farm. planetoid otkriven 1807. veterina (lat. vecozo (ital. tragovi. teh. veterancija (nlat. veterinarski fakultet. vahabiti. mlitavost. vibrantan (fr. njihati. vestiarius. vibralitet (nlat. srpskohrv. veternus dremljivost) med. vekil) punomoćnik. ulaz u kuću. neobuzdan. većil (arap. trepereći.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. vibrare) l. Vesta). šerifi. rimska boginja ognjišta. vibrant (lat. vatrenost. drhtav. treperavost. žustar. vibrato (ital. veteranstvo. stražar. vezzoso) muz. fiziol. da se njihaju. glas r. vibratoran (lat. Vetus testamentum (lat. provodnik. treptaj™. grč. preobuka. vestibul (lat. haljinar. spisi St. vehementnost v. vija. prenosilac. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. naročito onaj koji je učestvovao u ratu. tre-pereti. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje američki . ako se koja ogrešila o nevinost. ode-vanje. revolveraši. iaizmenična napetost i labavost delova tela. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vestibule) v. vestibil (fr. vestijar (lat. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. predvorje. vestibule) trem. vehikl (lat. čednosti. veto zabranjujem) lipti. veteranus. vehabiti (arap. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. veto (lat. vecozo. treptav. vestalke. liberum veto (lat. vetus star) stari vojnik. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. svečano oblačenje manastirsko? iskušenika u kaluñerske odelo (kod katolika). neobuzdanost. zakalućerivanje. vibrare vitlati. vestales) pl. prevozio ili prenosio sredstvo. v. isluženi vojnik. odeća) trgovac haljinama. vod. vibrare tresti. veteranstvo v. vestern (eng. med. sredstvo za prenošenje. vehemens) žestok. način zabrane. . u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevažeće. tragovi nogu. veterancija. vibrafon (lat. nlat. 2. vestigije (lat. ne primam. blago. vestitura (nlat. bila je živa zakopana. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. domaće sloge. stanje jednog veterane. vecozamente. vehemencija (lat. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. sprovodnik. oblik i dr.. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. dršćući. zabran-ski način. njihav. meko. veteran (lat. oblačionica i svlačionice. vedžvud (eng. zastupnik. Vetus Testamentum) Stari zavet. vezzosamente) muz. astr. vibrater (lat. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vatren. stari ratnik. vestitura) oblačenje. dremljivost. via (lat. vehter (nem. Juno 1804.. takav je. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. nazvana po pronalazaču Dž. zaveta. Wasche) rublje. vehementia) žestina. vestalke (lat. telo koje vrši mehaničke ili električne treperenje. njihati se) 1. vestalinks (lat. njihanju. Waschblau) plavilo za rublje. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. phone glas) muz. kod katolika: nadzornik svešteničkih odežda i crkvenih utvari. vestigium. mrtvilo. vestijarij(um) (lat. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. škola za marvene lekare. Vesta) mit. veterinarius) marveni lekar. iznositi prljav veš. fig. plahovitost. vešplav (nem. bušenje betona i dr. predsoblje. Wachter) čuvar. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. fig. nežno. nekad turski ministar. veternus (lat. veš (nem. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutiće. vestalinke. ili odbijanje. vestibul. žustrine. Vahabi) up. (Ceres 1801. koji se sastoji u trepe-renju. via) v. fiz. vibralitas) fiz. veterinar (lat. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. haljinarnica. odbacujem. Indijanci. silovi-tost. veto) zabranjujem. živinar. vestibulum. stope. fr. fig. vibrare trepereti. vestibil. veterina) nauka o marvenim bolestima. bolesna želja za spavanjem. pustolovi. Vedžvudu (1730—1795). vibrator (lat. vehiculum) kola. vibratorius) treperav. vestiarium) soba gde stoje haljine. obično destilovana voda. wakil tur. vestales) pl. strastan. garderoba. čovek ostareo u službi. vehemencija. vibrare. 2. vibrato) muz. marveno lekarstvo. letargija. kauboji. vehementnost. g. njihavost. vestigia) pl. plah.

vivacissimo) kuz. viviparija (lat. videant konzules . kratke. protivnici torijevaca. vitlati. vibrirati (lat. oživljenje. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. vrlo živo. brižljiv. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). up. veoma brzo. snažno. sve»s. vibriones) pl. nadzornik. vigilia) bdenje. vibratio) fiz. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. sprava za posmatranje treperenja. vivisekcija (lat. vibracija (nlat. žar. ovipar. grč. mrtve oplakujem. fonautogram. njihanje (šetalice). zoološka bašta. da živi. u opasnim vremenima. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vigilantia) budnost. vibrare. gramma crta) fiz. živahno. videre) vidi. viva vox) živi glas. žestina. donosio odluku da se konzulima dade veća vlast). vigilantibus leges sunt skripte (lat. vivus živ. tj. vigere. up. Vidalova reakcija med. marketender. munje lomim". zverinjak. vivifikacija (nlat. vi vat) živeo! vivat. krepkost. pogledaj. naročito medicinskog ispitivanja. nlat. bonvivan. vivandiere) vojnička. vigogne) peruanska ovca. (lat. prijatelji slobode. fulgura frango (lat. viva voće) živim glasom. lama. vibrare) drhtati. klatiti se. obazriv. vigor) »sivotna snaga. vivat (lat. vibrograf (lat. viviparija. viva voks docet (lat. fulgura frango) „Žive dozivam. pun »sivotne snage. vigor (lat. živahnost. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). vivace) ouz.vibracija 148 videant konzules. oviparan. što življe. fina. vigilant (lat. paratifusa. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. srdobolje. up. grapho) fiz. viva (ital. usmeno. v. vivisecirati (lat. usmeno poučavanje. vivus živ. vigonja (fr. vivus »siv. npr. kon viveca. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. bri»sljivost. dan uoči praznika. vigorosus) snažan. jačina. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. tj. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. ragege rañati) zool. vivo) kuz. bdenije. marketenderka. vivipar) hol. krepak. vibrare. živa reč ima poučnu snagu. oprezan. viva) živeo! viva voks (lat. vivo. fonautograf. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika.). vigorozan (nlat. vigorozo (ital. rastao. vivače. vivificatio) oživlja-vanje. v. grč. vivat. pukovski krčmar. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vigilija (lat. nastojnik. vibroskop (lat. graphia) fiz. treba da ga budno čuva. slobodnjaci. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. podrhtavanje. vigilancija (lat. mortuos plango. viviparizam zool. up. tj. živahno. čuvar. up. živa reč. krepko. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. viva čitaš) životna snaga. životinja koja se živa raña (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). obično od bivolskih koža. sector koji seče) naučnik koji para. vigorosamente) kuz. vivisektor (lat. floreat (lat. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. pažljiv. kod Rimljana: vojnička noćna straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. vivos voko. zavojite bakterije. klaćenje. floreat) živeo. vigorozamente (ital. vivandje (fr. vibrioni (lat. vigorozamente. noćno straža-renje. vibrogram (lat. vivant! (lat. viviparan (lat. viva voce (lat. članovi engleske liberalne stranke. vibrare trepereti. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. mahati. pukovska krčmarica. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. grč. živahnost. viva vox docet) živi glas poučava. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile.. vivus živ. vivacitet (lat. up. v. kon vi-gore. vibrare. grč. živom rečju. sravni. vibrare. da raste. njihati se. vivandjerka (fr. fig. silina. nauka o treperenju zvučnih tela. vigilantan (lat. da- . treperenje.) budan. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vatreno. oscilacija. silno. trepereti. skopeo gledam) fiz. živost. kolere. vide. vivačisimo (ital. vibrografija (lat. vivipar (lat. pažlji-vost. jak. viviparizam. vigorozo. treptaj. vigilans) stra»sar. navečerje. whigs) pl. kreskat. vide (lat. vigoroso) muz. up. vigizam (eng. eupr. vivo (ital. opreznost. izazivači kolere. sa žarom. vivače (ital. vivos voco mortuos plango. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. smotren. uporedi. whiggism) načela i program vigovaca. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vigovci (eng. silan. sakagije i dr. da cveta. vivus živ. svilaste vuna ove ovce. drhtanje. vive r (fr..

imati u vidu što. visis actis) prav. videatur (lat. kao kh. priviñenja. praznim. overiti putne isprave. voj. prijavnica. vizuelan (fr. očevidno. overen prepis. fr. vizita (fr. sravnio. prezimenom. vide infra) vidi dole. vidimiran. uzana kočija sa dva sedišta. . jasno. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. preko puta jedno od drugog. vidualicij(um) (lat. pr. fr. visum) opt. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. visio. pesnik. fr. osamljenost. opsena. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. vidni. pregledanje. naspram. visitare. visuel) v. npr. vide supra (lat. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. 3. up. dići i spustiti. visualis) ont. videre videti. izvršiti pretres. tenakl. visitator) posetilac. udovički deo.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. zvanjem i mestom stanovanja. primetnost. fr. in via juriš) putem prava. visum) ono što je viñeno. pojava. viser) l. vidit (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. putem milosti. vidovit čovek. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. pasoše). težiti za nečim. npr. Visit-karte) posetnica. uzeti na nišan. uobraženja. pričina. vizitacija (lat. vizantinizam (grč. via put) sredstvo. zakonskim sredstvima. videlicet (lat. viza (lat. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). halucinacija čula vida. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. vija gracije (lat. 3. fr. visio gledanje. prizor. sanjarija. pregledanje (lekarske. rgo vidimatione) taksa za pregled. poseta. vizis aktis (lat. mišljenje. pri-državač listova. visiera) l. pregledač. bizantini-zam. pregledane. 4. kad sede. pregled. via gratiae) prav. vidimirati (lat. 2. visionaire) vidovnjak. pro vidimacione (lat. vis-a-vis) lice u lice. vidi) video sam. udovičko stanje. pohañati. videtur (lat. vidi docnije (u knjigama). nadzornik imanja. pošto su viñena. viduitas) udovanje. prema potrebi. sravnili smo. izvršiti pregled. udovištvo. zanesenjak. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. posetiti. staviti vizu na pasoš i dr. slika. in vija jurio (lat. smotra. vidimus) videli smo. zagledati. poho-diti. vizuelan. naročito potvrda da je prepis veran originalu. okrenute jedna drugoj. videre videti) vidljiv. 2. razumljivo. vide infra (lat. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. gañati. vidualitium) prav. nišan. kao što se lako može videti. vizirati (lat. zvanična overa. kao im. sproću čega. vizionar (nlat. vidit) video je. vizum (lat. vizibilitet (nlat. via. spram čega. pretresa™. naravno. video. visibilis. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. koji se tiče vida. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. vizibilan (lat. vija (lat. visere gledati. fig. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). nlat. kopija vidimata (lat. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vide supra) vidi gore. vidimacija (lat. visum viñeno. tj. slika uobrazilje. lekarska poseta. karta sa imenom. utvara. grč. prikaza. vidua udova. vidimus (lat. vidi niže. prema čemu. primetan. prekoputa. sanjalica. vizir (ital. vizura (lat. Byzantion) v. videatur) neka se vidi. visitatio) posećivaše. fig. gledanje. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. polaznik. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. videtur) izgleda. vizualan (lat. moralne beda. visionarius. vidi (lat. takoñe: viza. malo kanabe za dve osobe tako da su. visibilitas) vidljivost. vizitkarta (nem. vizavi (fr. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vizitira™ (lat. copia vidimata) overen prepis. visite) poseta. predstava. nišaniti. odrediti zapreminu posude. pohoda. vizorij(um) (nlat. vidimer) staviti na nepggo vidi. viduitet (lat. treba videti. overa jednog akta. putem pomilovanje. visiter) pregledati. vizitator (nlat. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vidi ranije (u knjigama). čini se. pregled. posećivati. vizualan. preko puta od druge osobe. predstava koju smatramo. na adre-sama: preko. psih. smerati nešto. nišanska gajka. pregledava akta. videre) viñenje. očigledan. vizija (lat. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. videlicet =videre licet) pril. vidimus. očevidan. overavanje. način. vija Beograd preko Beograda. nalaženje. očevidnost. poho-dilac.. obudovelost. shvatanje. kratak ženski ogrtač za posete. 5. visorium) tip. carinsko). za stvaran opaža]. vizionoskop (lat. poha-ñanje. vidi napred. onaj koji može duhom da vidi. očiglednost. za overu.

up. vikend (eng. . vikont (nlat. IX u čast Venere i 22. vilajet (arap. podgrof. vilio-ris kondicionis (lat. engleska teleća imi-cla. zahtev za povraćaj stvari sopstveniku. ratnik. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. fr. imalin. pobednički. patrijarha) u jednoj oblasti. od-mazdni. biskupiji. eng. vinalia) pl. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. korpus vile (lat. viklifiti pl. vikingr) borac. silom. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). ville) letnjikovac. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. visoko svešteno lice u rimokatoličkoj crkvi. Wichse) mast za obuću. vindikacija (lat. vindikativan (nlat. samovlasno. vicomte. vicuna) v. hodometar. vindicativus) osvetolju-biv. neznatan. asteroid otkriven 1850. vija fakti (lat. sličan mandolini. vike (nem. villa. vikler (nem. vikarijus apostolikus (nlat. astr. farm. vilavela (fr. viscount) francuska plemićka titula izmeñu grofa i barona. viktualijanci (nlat. vilis jevtin) prost.. vicariatus) v. victualia) pl. zavičaj. smanjivanje vrednosti.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. namesnik (pape. neznatnije vrednosti. slon. god. vikunja (šp. vileñatura (ital. viktorijaorandž hen. Victoria) nit. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoličkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog učenja. bili na zlu glasu kao gusari. villanelle. vilstek (eng. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. victus et amietus) hrana i odelo. po naredbi svog vojvode (hercoga).-tur. radi razonode i odmora. kuća izrañena u obliku letnjikovca. barovitog mesta i sl. vreñanje. junak. gusar. pokrajina. vilajetlija (arap. Viktorije (lat. namesništvo. week-end) nedeljni odmor. Vendi. vivere živeti) način života. fr. seoska igra. vicarius) namesni. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vikar (lat. savijati) svitak za kovrčanje kose. male vrednosti. viktorije (lat. vicarus) zastupnik. željan osvete. naročito junak na moru. IV u čast Jupitera. izdržavanje. viktualije (nlat. Vindi v. vikend. unižavanje. vikarijat (nlat. ital. oblast kojoj stoji na čelu valija (u Turskoj). vealsteak) pržen ili pečen komad telećeg mesa. prethodnika reformacije u XIV veku. vikarijat. victualia. od UŠ—XI veka. victus. vicecomes. viaticum) putni trošak. vila (lat. vilayet) mesto roñenja. wickeln omotavati. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vina (ind. vilis (lat. vikarija (nlat. zastupajući. vikarni (lat. viking (stnord.) zool. medicinska (ili: lekovita. viatorium) putomer. odmenjujući. vijatorij(um) (lat. vina medicata) pl. vikarija. nasilno. up. kod katolika: poslednja pričest koja se daje samrtniku. životne namirnice. samovoljno. fr. kapelanstvo. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. viksati (nem. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vilj (tur. wilaya. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. victorieux) pobedonosan. villeggiatura) letnje vreme koje se. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vikendica kuća za odmor. tur. poputnina. namesnički. zaštićivanje. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. viktoriozan (lat. via facti) prav. puta.) muz. poslednja pomast. vigonja. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. na osnovu naredbe. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vina medikata (lat. vikarna krvarenja med. za bojenje vune i svile. vikontesa (fr. vitalijanci. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. prvobitno grañani iz Rostoka i Vizmara koji su. provodi na selu. delokrug namesni-kov. rñav. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". život na selu radi razonode. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. osetljiv. vilayetli) zemljak. viae-ductus) most iznad doline. papijota. dijecezi itd. kazneni. viktus (lat. vi mandati) prav. posednik vlastelinstva u Francuskoj. prav. letnja svežina. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vivere živeti) pl. a obično se provodi van mesta stanovanja. viktus et amiktus (lat. hrana. vinalije (lat. kapelan. vilifikacija (nlat. provincija. victoriosus. wichsen) čistiti obuću mašću za čišćenje (viksom). pesma uz koju se igra. zamenik. vi mandati (lat. u Engleskoj: niži sveštenik. po zapovesti. sredstvo za život. vijatikum (lat. bez vrednosti. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. biljna) vina. vilioris conditionis) slabijeg sastava.

vinifikacija (nlat. v. tužba zbog nanesene štete. vinum misale (lat. štititi. Winzer) stručan vinogradar. vincula okovi) vezivanje. vinkl (nem. vincire. nlat. nasilan. viola alta) muz. violencija. slaže slova). mržnja na vino. vinolentus) pijan od vina. up. viola. etiketa. materija koju sadrže mnoge vrste ljubičica i koja izaziva povraćanje. up. doznačiti sudski. vino tinto) v. violeta (tal. grč. vinculare) spojiti. vincilir (mañ. tinto. vinctura. vindikta (lat. višega (fr. alt-violina. združivanje. viola di gamba) muz. brano. goropadan. tužba za zaštitu svojine. opšti naziv za veći broj muzičkih gudačkih instrumenata. hartije od vrednosti isključiti iz kursa. sklon piću. viola alta (ital. violetta) nuz. izmešan s vinom. sila. obesvećenje. Vindobona) starorimsko ime za Beč. kažnjavanje. sekt. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. ljubičica. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najjače lome. vinificator) proizvoñač vina. u širini štampanog retka. gañenje od vina. phobeo bojim se) strah od vina. vinomer. vinja (fr. od kojih su neke bile metalne. neobuzdanost. vinkulacija (lat. prav.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. ljubičast. preteran. violet (ital. prekomeran. docnije samo sa sedam drevnih žica. mešavina plave ili crvene boje. veza. vigne. viola (ital. monopolski zavoj sa pečatom (na duvanu. violata) obeščašćena. ital. veza. Vindobone (lat. viola di gamba (ital. violare jus teritorijale (lat. Winkelhaken) tip. vindicare) osvetiti. violatio) prav. violončelo. vrstač. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. violentnost (lat. vinculum) konopac. bog. mala violina. ljubičica. nasilje. violica. bog. primiti obaveze. violare jus territoriale) prav. osramoćenje. viola) l. prinudan. vino seko (ital. vinovnik (rus. ljubica i drugo cveće sa mirisom sličnim mirisu ljubičice. vinometar (lat. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. preteranost. sla-galjka (mala metalna pregrada. postao insolventan. žustrina. braču sličan muzički in-strument veoma ljupkih tonova. plahovitost. naprasit. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromočive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. viola (lat. violet) ljubičast. violetan (fr. braniti.. spona. petlja. vigna) vinova loza. gvint. ital. prisiljavanje. brač-violina. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vinčestera — Winchester) vrsta vojničke i lovačke puške. oskrvnjenje. vinczeller od nem. fr. vrpca. vindicirati (lat. viola di bračo (ital. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vinificatio) proizvoñenje (ili: proizvodnja) vina. vinkulirati (lat. viola di vindikaciona tužba prav. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. pu-dar. viola d'amore (ital. gšja-nost. violin (nlat. naprava pomoću koje vino može previrati i kad je zatvoreno. izazivač. ljubavna violina. violinum) hem. vino tinte (šp. papiru. povreda prava. vinkulum matrimonii (lat. vinograd. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinovnik) krivac. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. slagačica. ranije sa 12—14 žica. vincire) vrpca. vindjak(n)a (nem. pre no što je isplatio. svezati. plahovit. vinkulum (lat. violentia) silina. violentan (lat. violencija (lat. violentia) v. violata (lat. silovana devojka. up. . prav. vinolentia) pijanstvo. vino secco) italijansko vino od suvog grožña.. veština spravljanje vina. poljska kuća. spa janje. vinum vino. vinklag (nem. viola di braccio) muz. povrediš sopstveničko ili zemljišno pravo. sudskim putem tražiti svoje natrag. šp. obavezati se. vindicta) osveta. žestina. kažnjavati. čuvar vinograda. na pismima. uže. viola d'amore) muz. violetto. brak. opijanje. prestup zakona. vitula) 2. vinolencija (lat. u početku ili na kraju knjige. desnom rukom. vinifikator (nlat. koji se opija. žigicama). nlat. fr. prouzrokovač. letnjikovac. naročito zanatlijskih. vindikaciono pravo prav. takoñe: vindikta. viole. ograničenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. violette) koji je boje ljubičice. vinum missale) pričesno vino (u katoličkoj crkvi). žestok. viiolentan (lat. violentus) silan. vinkulum konjugale (lat. vinum. združiti. vinktura (lat. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. violacija (lat. muz. vint (nem. maramica-ma). vinculum conjugale) bračna veza. viola alta. sklonost piću. dosuditi. naprasitost. fin. metron) sprava za merenje jačine vina. grč.

limunova soka. viridis zelen) bog. govor) nauka o virusima. oskrna-viti. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izmeñu kolena. violino piccolo) muz. viridarij(um) (lat. spolna nevinost. violiiist(a) (ital. v. violoncello) muz. ali se tom sposobnošću ne koristi. virement) fin. . virus otrov. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo. virologija (lat. virginalis) devojački. jaja. mor. virtuelan lik virgo (lat. devojačka bolest. violinista) muz. virilna porcija (lat. muškarača. instrument sličan klaviru. po ital. čist. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. virtualan (nlat. na osnovu prava koje daje predsednički položaj. zrelost. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. celokupnom snagom. član nekog političkog tela po položaju a ne po izboru. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. zelena bojena materija u biljaka. virilis portio) prav. noć delovanja. devojapggvo. virtuelan. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virilescencija (nlat. odvažnost. violina. virgimtas) med. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. virgineus morbus (lat. violoncello) muz. viribus unitis) sjedinje-nim silama. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. virtuelan lik ont. fig. prebacivati (ili: prebaciti. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). virginalan (lat. kružno spuštanje aviona. obesvetiti. viraginitas) fiziol. viri potentia) muška snaga. vi rescripti) prav. lat. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca: male grudi. svirač u violon. sposobnost. virola (fr. čistota. današnji kontrabas. devojka. Č>JGvršiti obračun. isplata koja se vrši bez gotovine. virilis) v. violine sekondo (ital. violon (fr. logos reč. zrelo doba. virman (fr. viripotencija (lat. promene u karakteru. devičanstvo. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. a. obavezu. trg. bitna ili pojamna važnost. viper-in (eng. pol. obepgčastiti. preneti. vi presidii (lat. virement) fin. virage) ani j. uzajamno obračunavanje. svirač u violinu. po zapovesti. virilizam. dubok glas. virilni glas v. violonist(a) (ital. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. violončelo (ital. virgo) med. fig. devičanski. virilan (lat. virmanisati (fr. virilitas) muškost. sa prikrivenom snagom. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. fiz. fig. realan. snaga) snažan. na osnovu naredbe. violončelist(a) (ital. violino primo) muz. violino secondo) muz. virtus sposobnost. whipper-in) nadzornik i gonilac levačkih pasa. violon) muz. whip) toplo piće od belog vina. prva violina. malokrvnost. prostim knjiženjem. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). prividan. šećera i začina. hlorofilin. violine pikolo (ital. vi reskript (lat. viraginitet. vir muž. najmanja violina. naročito kod ptica. virtuelan (fr. vii (eng. bledilo. pogaziti ugovor. čedan. viroze (lat. virginal (lat. koji je sposoban za rad. čelo. svirač u violončelo. poremećaj u polnom razvitku kod žena. up. virilizam (lat. valjanost. virilis.152 violina (ital. deo nasledstva koji pripada pojedincu. muže-van. supr. violone) muz. čelični kalup za kovanje novca. violino) muz. virtuel. virginitet (lat. bradatost. devica. obrtanje (ili: okretanje) lañe. sposoban za dejstvo. četvrtina violine. virpinija vrsta duvana i cigara. silovati. mor. virga grančica) muz. up. virilis) pol. violirati (lat. odvažan. virus otrov) med. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. mužev-nost. uobražen. viola di gamba. nagao zaokret. virilitet (lat. vir muze) muški. virole) spiralni svitak u satu. spinet. bašta. viraž (fr. virtualis) v. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virilist(a) (lat. čednost. virago (lat. viraginitet (nlat. virilescentia) zool. ginandrija. viribus unitis (lat. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. druga violina. nastrojen za delovanje. gradila. violare) povrediti. muškost. »seneka sposobnost za stupanje u brak. virgo intakta nevina devojka. mogućan. d. virtualitet (nlat. virago) muškobanja. u današnjem obliku izrañen u Italiji u XVTI veku. okretati lañu. viridin (lat. mirujuća ili drema-juća snaga. narušiti. e). prestu-piti zakon. ćemane. votum virile. virgineus morbus) med. virtualis) sposobnost za rad. zarazne bolesti izazvane virusima. violine primo (ital.

snaga. viscosus. a vista (ital. artikl. tvrdoglav. virus otrov. pluća. viscum lepak) te-gljiv. vis legne (lat. naročito u muzici. viršafterica (nem. virtuosis) valjak. vojska. hrabrost. viscositas) fiz. ital. Wurstel) vrsta male kobasice. grč. tegljivost. virus otrov) med. utroba. kurikulum vite. virtuosis. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizičkim procesima u njemu. svojstvo viskoznog tela. vitalizam (lat. vis atraktiva (lat. uzvišen. sa životnom snagom.) 1. dostigao savršenstvo. vitalnost (lat. u našoj svesti. pristalica vitalizma. zecu slična južnoamerička životinja. veoma važan. uvid. tj. dro-ban. sila zakona. vista (ital. naročito lakova. sposoban za život. mogućnih. viscera (lat. duhovit. otporan. viski (eng. viscidus) židak. vitalis) životni. virtuoz (nlat. vita brevis. sila lenivosti. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). vita) v. zagrižljiv. da luče otrovne produkte i da. vis viva (lat. jedak. vitalist(a) fil. vis attractiva) fiz. snaga koja dejstvuje. krepost. creva. kod jednog naroda). virtuositas) savršena veština. životnost. vlast. kinetička energija. whisky) engleska rakija od žita. bitan. vitalitas) životna snaga. vis viva) fiz živa sila. gnojav. visceralis) utrobni. vitalni osećaj psih. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vis legis) prav. lepljiv. whist) engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte. velika umetnica. pun ljutih i opakih sokova. vista) trg. izazivaju oboljenja. gnojenje rane. vis inercije (lat. zagrižljivost. vis major (lat. vis (lat. vis probandi) dokazna snaga. jetkost. vita (lat. med. virulentus otrovan) med. naročito u muzici. vis apsoluta (lat. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. menice. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. viskača (šp. vis inertiae) fiz. privlačna sila. visceralan (nlat. viskoznost fiz. 2. ulja i dr. vis probandi (lat. na taj način. savršen. fig. viskozitst (nlat. virulentan (lat. fig. naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. fig. lepljivost. izazivač bolesti. v. viskozan (lat. prosečne trajanje života (npr. fore mažer. limuna i crnog vina. vita život) životopis. virtus (lat. fig. viskozimetar (lat. moć. pun žestine. vis vitalis (lat. zarazna klica. virulencija (nlat. snalažljiv. muškost. koji se tiče života. vispren (rus. viscum. virulentia) med. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. pokazi-vanje menice. oštrouman. tj. tok života. zakonska sila. valjanost. celulozna masa (za izradu veštačke svile i filmova). virus (lat. vita brevis. vitalitet (lat. sposobnost za život. živ organizam. virtus) muška snaga. opšti osećaj života. virtuoznost (nlat. snaga dokaza. vi-skoznost. viñenje. vis maior) viša sila. . viscera) pl. vis) sila. otrovnost. opšte stanje našeg organizma. poglavito u tehničkom pogledu. vist (eng. vitalitas) v. pome-ranja napadnih tačaka. tj. otrov. koji pomaže život. viskozitet. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. naročito srce. up. ars longa) život je kratak. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. viktualijanci. vitalan (lat. nutrica. drob. virtuozan (nlat. vešt. virtuoskinja (ital. piće od čaja. koje predstavlja važan trg. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. a vista) odmah po viñenju. are longa (lat. jetra itd. vis vitalis) životna snaga. plemenit. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. vis absoluta) prav. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. oživljavajući. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). celokupne zdravstveno stanje. mogućna. vitalijanci (lat. neophodan. tj. viscacha) zool. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. vir.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. unutrašnji or-gani životinjskog tela. vrlina. otrovan. viršla (nem. onaj u kome se ogleda. virtuelna žiža ot. živahan. viscidan (nlat. vitalitet. koji se tiče unutrašnjih organa životinjskog tela. šećera. odličan. vis armata (lat. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. gust. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). onda je zbir virtuelnih. verovatnoće življenja. viskoza (lat viscum lepak) hem. vis armata) oružana sila. lenivosna sila.

bez mane. metron) ont. vitium) mana. vitraž(a) (fr. pogreška. machen činiti) šaljivdžija. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. zelena galica). vitrometar (lat. rahitis. vicennium) vreme od dvadeset godina. želez-nica. testamenta. vitrifikacija (nlat. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vitreux) staklast. posed koji nije bez zamerke. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. obrnuto. vitelus (lat. staklena pregrada. vice-kon-zul. vitium cordis) med. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. Višva-karman (ind. svežim plodovima i semenju. vitrificatio) postakla-vanje. mane. zastupanje nekoga. silom oporuke. pretvorljiv u staklo. Vitleju. vicezimirati (nlat. Višnu (ind. gresi mladosti. vitrezan (lat. postakljenje. koji ima manu. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. od vitreus staklen. wischen brisati) brisač. vitriolescirati (nlat. vitellus.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. nevaljao. vicioznost. dućanski izlog.) „Tvorac vasione". vicies dvadeset puta. mleku i dr. viče versa) obratno. vitrificirati (nlat. pl. pretvaranje u staklo. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. viciozan posed prav. vitriol. nalaze se u većini namirnice. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vitrage) staklena vrata. vitriolo) hen. Witz. vitriolescere) hen. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje.). vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. najpopularniji bog u brahmanizmu. greh. pretvarati se u vitriol. koji je sa ned ostatkom. šp. vitiligo (lat. na osnovu poslednje volje. duhovit čovek. nestajanje pigmenata u koži. razne hranljive materije. silom. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. duhovita šala. vicesimatio) dvadesetkovanje. vicijum (lat. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. plava galica). nedostatak. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). dosetljivost. seoski. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. pored poslodavaca. vicinalne železnica. vitreolus dei. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. biol. još neispitane dovoljno. obično uzanog koloseka. omaška. upravnik crkvenih dobara. bakra (zvani plavi vitriol. vitrificare) postakli-ti. vicioznost (lat. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. vitrum) staklo. vi cessionis) prav. izdvojiti. krivica. H. vicenij(um) (lat. sjajan. med.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. vitiosus) pogrešan. prvobitno bog Sunca. vice (lat. vicijum kordis (lat. zamenjivanje. vicinalni put opštinski. oličenje stvaralačke sile u prirodi. zabluda. zamenik vladara. Witz) desetka. kazniti smrću (u pobunama i sl. mana srca. fr. vitraj (fr. gvožña (zvani zeleni vitriol. gresi (mladićkog) doba. eiter (nem. vitrum staklo. naročito u zelenim delovima biljaka. fr. u protivnom slučaju. sporedna železnica. vicia. vicemaher (nem. vicedom (lat. pela-gru itd. vitulus) žumance. osuditi. vi testamenti (lat. vitia aetatis) pl. vita život) pl. viciozan (lat. koja vezuje samo obližnja mesta. u svežem mesu. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. tj. vice-direktor. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. grč. vitreus staklen. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitrine (fr. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. promašaj. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. pretvaranje u vitriol. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vitriol (lat. vicezimacija (nlat. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vice verza (lat. vicia etatis (lat. porok. npr. viciozitet. vic (nem. vitrescibilan (lat. grč. vicenalan (lat. vitrum (lat. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). cinka itd. vitiositas) pokvarenost. rñavost. beriberi. vicedominus) namesnik. vicinalis susedski) opštinski. oti-rač. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vicijum nature (lat. vicesimare) dvadesetko-vati. onaj koji vezuje samo susedna sela. sulfat (tj. i radnici u srazmernom delu dobiti. poročnost. prozor. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. fil. vitrescibilitet (nlat. providan. kristalast. vi cesionis (lat.). seoski put. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. poročan. kristal. vitrotipija (lat. vicijum kanonikum (nlat. vitiligo lišaj) med. vi testamenti) prav. pokvaren. vitriolisatio) hem.) v. putem prenošenja ili ustupanja. prozori. viciozitet (lat. vitriolizacija (nlat. oštroumnost. vicinalan (lat. vitrum staklo. žumancetu. vitium naturae) med. . prozorske zavese.

reč. lepršav. vokali-ziranje. voal (fr. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). mrtvih. položaj. konsonant. volan (fr. opna na mladim pečurkama. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). letenje (ptica). sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). za-interesovati. M Šlajera (Schleyer. glasni. fig. ot vole (fr. nestalnost. karner na ženskoj haljini. to je svetinja. ton. ime. vokale (ital. zavezanost (ili: zapletenost) creva. voki-toki (eng. voks (lat. u smeni (dokaz). dobre žetve i lekarstva. vox glas) gram. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. vrsta tanke materije za ženske haljine. točak zamajac. pronalazak nemačkog sveštenika J. volvulus (lat. volabilitet (nlat. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. Vodai (nem. spadalo. vocalis. vocalis. vodviljist(a) (fr. koprena. samoglasnički. točak za upravljanje automobilom. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñu Karpata i Dunava. volva) bog. Vuogan. volvulus) med. vocalis) gram. pevajući. voile) prevez. u SAD. vokacija (lat. muz. prethodnik esperanta. vocabulum) lingv. volatilizirati (nlat. vokalizacija (nlat. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg učenja napamet.) vera u učenje višnujita. samoglasnički. stariji naziv za Rumuniju. mali poz. svetski jezik. vocalizze) muz. grč. volva (lat. vokalski (lat. supr. (solmiza-cija). višnuizam (ind.) pl. volant) koji leti. vocalisme) gram. walkie talkie) prenosni radiotelefon. volatilan (lat. voks hibrida (lat. dozivni padež. fig. ad voćem) uz reč. što narod hoće. izgovaran. višnujiti (ind. obešenjak. vox populi. pobede. tj. sub hak voce (lat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. volatilitas) isparljivost. pretvaranje u paru. ital. volapik (volapuk = eng. volatilitet (nlat. o. isparljiv. volantai (lat. vocale) muz.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. reč sastavljena od reči dva ili više jezika. glas istine koji nema dejstva. vox humana) muz. teorija samoglasnika. udariti loptu u letu. vocalisatio) gram. volabilitas) povrpšost. krilo vetrenjače. naziv. samogla-snik (kod nas glasovi: a. tj. tj. ad vocem (lat. nestalnost. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. voks virginea (lat. čovečji glas (na orgulji). pucati iz voleja u fudbalu. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. s obzirom na boju zvuka. komad sa kupleti-ma. voks populi. voks humana (lat. assa voće) samim glasom. bog vetra. koji može da se pretvori u gas ili u paru. vokalize (ital. u ovom pogledu. glas narodni je glas božji. visok (ili: oštar) glas. leteći. vocativus) gram. volans. vocalis) gram. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). Vokalize. vokabula (lat. voks klamantis in dezerto (lat. voks dei (lat. danas: veseo. vox) glas. uzaludno opominjanje. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vokaliza (nem. zvuk. fiz. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. zastor. isparavanje. ge. veo. isparava™. i. e. ispa-riti. koji se tiče glasa. koji je u letu. dar. fr. fa itd. reč. vox hybrida) melez-reč. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. volta) zidni svod. pozivanje na neki položaj. bez pratnje nekog instrumenta. . konstruisan 1933. asa vode (lat. voks akuta (lat. promenljivost. vocabulum reč) pisac rečnika. vokalan (lat. vodvilj (fr. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. sklonost (nekom zanimanju. peti padež. vokalizam (fr. world svet.višnuizam 155 nestašno. vocabularium) rečnik. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vokabulist(a) (lat. vokabular (nlat. zanatu. vaudevilliste) pisac vod-vilja. 1831— 1912). volatilis) hem. vox Dei) posl. vocalizzo) muz. vole (fr. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). fig. volatilisatio) hem. vox acuta) muz. volat (ital. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). u). rang. izraz. vokalna muzika pevanje. vokal (lat. tj. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. vox virginea) muz. volant) pernata lopta. Wodan) mit. vokativ (lat. volatilizacija (nlat. vocatio) poziv. god. mi. pri toj reči (pade mi na pamet). vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. vokalna harmonija (lat. Jovana Krstitelja. volatilisare) hem. zasvoñena prostorija. struci). volee) let. naročito za veo. npr. speak govoriti) meñunarodni.

govorljiv. sikjubeo(. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. grč. pokretljivost. najugledniji ljudi nekog mesta. fig. volta. tj. inductio) fiz. volley) sp. punoća (glasa. mesom. voltaisme) fiz. fiz. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. tečnost u govoru. ko hoće da mu tako bude. htenje. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. služi za merenje prividne snage kod naizmenične struje. Voltin stub fiz. svitak. fr. volta-elektrometar (A. volo hoću) sik volo. . udarac lopte (u tenisu reketom. voljni. voltmetar (A. vol-o-van (fr. volti subito (ital. volumen. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. metron) fiz. volumetar (lat. Volta. voltametar. okretnost. sic jubeo) tako hoću. ital. naziv po italijanskom fizičaru Alesandru Volti. tj. željni. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. nepostojan. v. lisnate testo punjeno ribom. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla količina elektriciteta. promenljiv. Volta. voltairianisme) fil. grč. volvere) rukopis. gljivama i dr. Ampere) fiz. zapremine. poluobrt. pojava izazivanja (indukovanja) električne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltigeur) veštak u skakanju. bakra i sumporne kiseline. laki pešak. grč. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih količina supstanca. električni napon. lisnata pasteta. koji potiče od (ili iz) volje. tečan. epikurejski način mišljenja. M. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). volubilan (lat. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. elektron. volterijanizam (fr. gran. V) fiz. brzo okreni (na notama). zvuka). vol- tametar služi i za merenje jačine struje. dakle. metron) fiz. facies lice) voj. igrač na konopcu. volutus valjan. voltaizam (A. knjiga. volta (fr. 2. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. volvere okretati. Volta. onda deoba izdvojene količine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu količinu. voltfas (fr. fig. lat. volvere okretati. brzo prelaziti s predmeta na predmet. dobrovoljac (vojnik). volt (skr. galvanski elektricitet. kad se nešto u svakom slučaju mora učiniti. igrati na konopcu. sic volo. A. volonter (fr. lat. naglo promeniti mišljenje. voltiger. pojedinačni akt volje. volumen. nestalnost. voltižirati (fr. promenljivost. nagla promena mišljenja. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. volontaire. volej (eng. voltage) napetost. galvanizam. muz. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volte-face. volitivan (lat. savitljiv. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. volitio) psih. napon struje merene u vo l tima. izraz volje. Volta. voltaža (fr. volubilitas) gipkost.. metron) fiz. dopusni. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. voltižer (fr. savitljivost. slatkorečivost. grč metron) sprava za merenje zapremine čvrstih i tečnih tela. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). vol-au-vent) kup. volubilitet (lat.: at. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. praviti veštačke skokove. volo (lat. tome je pravo. volubilis. vitak. volens-nolens (lat. prostor što ga zauzima jedno telo. teranje konja u krug. slatkorečiv. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. volti subito) muz. instrumenat za merenje potencijalne razlike. voltera (fr. bez obzira na lično raspoloženje. sveska. Volta. volumen (lat. vrlo vešt konjanik. volitio) l. jačina. volicija (lat. strelac (u francuskoj vojsci). v. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. jahač vešt u skakanju na konja. tako zapove-dam. tj. okretan. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). volte. voltmetar. voltametar. voltametar (A. galvanski elemenat sastavljen od cinka. volja. volens-nolens) „hteo-ne hteo". lat. kao kod Voltera. volterijanizam. lat. ital. up. Volta. Voltin elemenat fiz. frivolan. volterizam. volenti non fit injurija (lat. nestalan. grč. obrtati) gibak. volumenometar (lat. obim. konj obučen jahačkom vežbanju. spis ovijen oko štapića. volta-indukcija (A. naponske razlike. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. pre nego što dodirne tle. voltamper (A. up. volumen. poluokret.

voluminozitet (nlat. pun veselja. spirale. veoma tvrd i otporan metal. pun čireva. vražda) 1. nepostojanost. protiv nečega. velik. sve-cima. Wochein) min. čir. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. glasanje. votirati (lat. votatio) v. vomitare) med. volutacija (lat. votivum) etn. povraćanje. vostro konto (ital. votatio) glasanje. voter) dati svoj glas za nešto. pun glas. vražda (rus. po mom nahoñenju. voluntaristi (lat. vo-litiv. zool. plemenski mirovni sud (tzv. votum consultativum) prav. v. v. skupljanje glasova. šara u obliku puža. zavetna žrtva ili dar božanstvima. vostro conto) trg. kum vogo ilimitato (lat. kurijski glas. votum. na vaš račun. voluntarizam (lat. kum vot (lat. vomirati. sit voto illimitatio) sa neograničenim pravom glasa. nazvan po mestu Bohinja (nem. voluntas. voluminositas) obi-mnost. volfram (nlat. što se mene tiče. bljuvati. topi se na 3400°. za razliku od kurijalnog glasa. odlučujući glas. izgla-sati. povraćati. votum virile (lat. prijatan. neprijateljstvo. koji je sastavljen iz više svezaka.85. u mnogo knjiga. Wochein) u Sloveniji. a voče sola (ital. vohajnit (nem. pristalice voluntarizma. glas iz grudi. krvno kolo). volo hoću) volja. uvojnica. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. Bunt). vomika (lat. glasanjem odobriti. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvožña. fr. meo voto (lat. a voće sola) samo za jedan glas. sub voto remissionis) sa željom za povraća j. glas iz grla. votiv (lat. up. glas koji se daje za nešto. vovere) glasač. mañijski. nestalnost. votum. ital. volumen zapremina. vovere) zavet. testamenat. voluntas ultima (lat. čudotvoran. grč. zavetni. izglasavanje. odreñivanje količine rastvorene materije. teo voto) po mojoj želji. voluta (lat. vomera) med. 2. pohotljiv. fig. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. voluntas volja) fil.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. vodka) popularne ruska rakija. koji. izglasavanje. voće di petto) muz. zlata. votivus) zavetovan. intelektualistička psihologija. fig. voracitet (lat. nezajažljivost. votum decisivum) prav. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). strasan. Votergejt afera (eng. votans. obi-man. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih ličnosti te stranke. hem. voče di peto (ital. glomaznost. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. gro-fova u starom nemačkom parlamentu. gnojav. znak W. votiranje (lat. vomitus (lat. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. nego prema zapremini. voluminozan (nlat. vomicosus) ned.. glasati za. voluta) apx. voluntaristička psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. votka (rus. votum konzultativum (lat. . prišt. sredstvo koje izaziva povraćanje. votant (lat. zajednički glas. votum kurijatum (lat. glomazan. tungstem. uvijeni puž. krvnika. 3.) natprirodan. votum decizivum (lat. srebra ili voska. votivan (lat. opsežnost. a ne intelekat. vota. sulr. volšeban (rus. voluntas volja) liigv. vomikozan (lat. pevački glas. crkvama i dr. voluptuosus. dakle. sub voto remisionis (lat. vomitivurn) med. voracitas. ova je afera kompromitovala i same vrhove američke državne uprave. volum-teorija (lat.merenje promena u zapremini pojedinih delova čovečjeg ili životinjskog tela. svaña. debeo. voluntas (lat. voluntativ (lat. volutatio) valjanje. vomitiv (nlat. voluptas pohota) sladostrasan. votum curiatum) ukupan. savetodavni glas. zavada. voluptuozan (lat. redni broj 74. volumen. fizkol. votacija. vomitirati (lat. naročito: čir u plućima. poslednja volja. sinonim za mineral boksit. vomitirati. obećanje. ukras na stubovima u obliku zavojice. voće di testa) muz. pl. gramžljivost. opsežan. voće) kuz. theoria) hek. stat pro racione voluntas (lat. votum (lat. vorax proždrljiv) proždrljivost. votiranje. vovere zavetovati. bljuvanje. zabavan. wolframium) hem.) čarobnjak. voče (ital. voluntas volja) fčl. voluntas ultima) prav. metria) veština merenja zapremine. vomitus) ned. kabast. gde ima ležišta boksita. voluminoznost v. vomirati (lat. volšebnik (rus. upotrebljava se za dobijanje volfram-če-lika i za vlakna električnih sijalica. vomica) kec. atomska masa 183. voče di testa (ital. voluminozitet. sit voto) s pravom glasa. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. votacija (lat. votare. objašnjava bitnost života pomoću volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. predata. mañioničar.

nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. povredljivost. vulkan (lat. Vuotan (stnem. pomešanih sa sumporom. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. gomila. logia) kol. lat. nlat. puk. vulcanus) kol. nepristojan izraz. Vulkan (lat. vruć pepeo. vulgirati. fig. vulnus) rana. stidvdšd. vulgus) narod. vulkanizirati (lat. Vodai. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume.vrak 158 Vuotan vrak (nem. obnarodovati. pulkanizam (lat. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulkanitet (nlat. vultispex. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. lice. sredstva za lečenje rana. versta. vulkanizer onaj koji vulkanizira. niskost. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. slab. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. u etru. vulkanistički. shvatanje da . vulgare učiniti opštim. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vunderkind (nem. med. neupotrebl>iva stvar. Vulcanus) kit. vulgus (lat. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. benzolu. preterano uprošćava naučne pojmove. prostakluk. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vulkanizator v. u narodu. opšte poznatim. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. materica kod životinja. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulnerabilai (nlat. vulcanus) kol. vulkani-™ (lat. vulva) inat. učiniti nešto opštim. prosto rečeno. grč. obranljiv. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. Wuotan) mit. zajedničkim. versta) ruska mera za dužinu (1. vulcanus. logos reč. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulkord (eng. ruševina. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulkanski (lat. vulva) med. ozledllv. vulvula) zool. Wunder čudo. vulgo) pril. u običnom životu. vulcanus. usled visoke temperature. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. ozle-dljivost. prostački. vulgarizirati (lat. sa radionicom u vulkanu Etni. obranljivost. vulva (lat. neotporan. vulgarnost v. vulkanologija (lat. vulgaritas) običnost. povre-dljiv. svakidašnji) nizak. vrsta (rus.78 km). vulgarizacija (nlat. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. uterus) ašt. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. vulgaran (lat.066. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. pr. vulgarisatio) uprošća-vanje. zajedničkim. Na taj način ove materije. vulkanolog (lat. vulvus. neptunizam). stidnično-materični. sklonost bolestima. prostaštvo. vulgo (lat. koji bljuje vatru. kaučuka i gutaperke. fizio-gnom. koji se može raniti. vulkanizer. vultispeks (nlat. vulcanus) kol. nlat. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vultus izraz lica. obično. up. ieptu-nisti). muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). vulgaritet. vulcanitas) kol. nlat. vulgarizam (lat. postanak (ili: poreklo) vulkana. vulvo-uterinski (lat. vulkanizacija (lat.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. uprošćenje. vulgarnost. vulnerabilis) ranljiv. vulgarizator (lat. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. v. vulgaris opšti. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. neotpornost. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. grč. kol. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulvitis (lat. vulkanisti (lat. na temperaturi od 130—140°S. koji potiče od vulkana. vulcanus) pl. kao obično. vulnerabilitas) ranlji-vost. činjenje opštim. dete bludnice. jezikom prostog sveta. sra-mnica. nepristoj-nost. fig. prostakluk. vulneraria) pl. narodski. naročito za čakšire. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulgaritet (nlat. vulneraria (lat. svetina. prostački način izražavanja. čudo od deteta. . kod naroda. vulcanus. objaviti. uopšte. Vulgata (nlat. olupina. vulvula (nlat. vulgarisare) uprostiti nešto. usijano kamenje i rastopljene stene. elastične i ne rastvaraju se. postaju. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulnus (lat. vulnus letale(lat. vulgaris običan. sin Jupitera i Junone. vulnus letale) smrtonosna rana. činjenje da bude svima razumljivo. vulcanus. god. terpentinu i dr. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulnerabilitet (nlat.

mrki ugalj. stvarajući zvuk. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. afrička antilopa. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. gabion) voj. vrsta lirske ljubavne pesme. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. lan-tanida. qai'da. naročito se odlikuje velikom brzinom. redni broj 64. krletka. ga'ib. gabionnade) voj. gazal. gavun (ital. narodni muzički duvački instrument. tajno. šp. narnik. živahno. grudobran od koševa punjenih zemljom. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. tur. gaio) muz. gazela (arap. metal. tur. gajde (arap. gažiranje (fr. prema kome se nešto oblikuje. g četvrto slovo naše ćirilice. gazal) 2. gayda) nuz. za kišne ogrtače. primalac zaloge. tečni deo sirovog petroleuma. 2. gazzetta. služi za grejanje i osvetljenje. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. čilo. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. borac za veru. Ge= germanijum. gavijal (nlat. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. zool. tajo (ital. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. pripada grupi retkih zemalja. ključa izmeñu 70—80°S. a pamučne za lake haljine i. krupnozrna erup-tivna stena. jedanaesto naše latinice (G. gaibba) l. fr. natopljena gumom. model u prirodnoj veličini ili umanjen. G—peti ton u dijatonskoj skali. gazzella) 1. junak. Ga = galijum. g= skraćenica za gravitaciju. vrsta crnog ćilibara. prav. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). gayp) ono što je nevidljivo. fiz. kao skraćenica: g=ipaia. gavaz v. plata. gaža (fr. ital. gabarden (fr. veo. gadlje. kao smola crn i voštanog sjaja. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. up. gavialis) zool. gayb. novine. tamnozelene boje. tur. gazal. ital. gage. gazolin hen. drveta) u gas za gorivo. gazi (arap. gajret (arap. gazi) ratnik. gagathos) min. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. Gd=gadolinijum.25. najamnik. alapača. osobito česta u književnosti istočnih naroda. up. gayret) revnost. gaytan. duhovna stvar. pobednik. fig. gabbro) mm. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gaip (arap. vrsta morske ribe. gagiste) plaćenik. gadolinij(um) hem. dged. sastavljena iz strofa od po dva stiha. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. veselo. gazela (arap. gavone) zool. rešetkast sanduk za prenošenje voća. znak Gd. gavota (fr. gazel (arap. jemstvo. živi. sastoji se iz kožnog meha. gagat (grč. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. gaza (fr. službenik.. atomska masa 157. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gaggio) zaloga. plemenitost. gaeta (ital. gabro (ital. gajba (ital. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. gazela. odela i ženske tkanine. stalna nagrada. gajb. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gabarit) kalup. tvrdica). hen. gazeta (ital. Atherina hepsetus. onaj koji drži zalogu. gabarit (fr. staklenih boca i druge robe. torokuša. slična srni. gazette) dnevni list. tur. muz. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gabion (fr. g). gajtan (grč. srčanost. gazal. kaytan) 1. lignita. poglavi-to ljubavne. gabionada (fr. gaietanćn tur.A V E ILN D 166/ G G. 2. kavez. vojnik musliman. hemijski element. stanovnik pustinje. dve ili više izolovanih žica za . uviti (ili: uvijate) gazom. krt. skriveno. gažist(a) (fr. stalna zarada. geman. hem. gazirati (fr. kavaz. gayra.

galaktopiometar (grč. galaktostaza (grč. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. galanterie) predusretlji-vost. glikozidi. galaktopira (grč. an gala (fr..). fig. dopadljiv. fino ponašanje. bolesno povećanje lučenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. trošiti ne štedeći. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. pomoću usijane žice. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. galantnost (fr. uslužnost. šp.. lepo odeven. galaktocela (grč. . uglañen. maramice itd. gala. ljubaznost. lithos kamen) hem. galalit (grč. phagem jesti) mleko-jed. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. gala. gala (ital. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. galantan (fr. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. Galaksije. od galaksije ili talak-tike. galaktometrija (grč. galaktografija (grč.. in gala) u svečanom odelu. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. tanak mlaz.) beli ogrtač kod Egipćana.pocinkovati gvožñe"). galvanisati v. galakturija (grč. gala) svečani ukras. radnja sa tzv. galaktometar (grč. galaktofag (grč. ašikovanje. gala. gala. mlečni kamen. kosmičke prašine i dr. pristojan. učtiv. galanterije (fr. gala-večera i sl. naročito prema ženskom polu. v. ljubazan. uglañenost.(grč. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. galante) izdašnost. udvaranje ženama. metria) merenje mleka. galantan stil muz. la-skanje. izdašan. sistema zvezda. Galaksije (grč. elastična i sjajna. lithos kamen) mlečni kamen. 3. gala. u paradnom odelu. fr. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galaktoskop (grč. bakra i cinka sa kiselinom). logia) nauka o mlečnim sokovima. galaktofora (grč. Mlečni Put. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. veštački oživeti. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . tj. može se bojadisati. prividna učenost. galaKtos mleko. galaktorea (grč.. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. galvanizirati. galanterija.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. fig. galaktozidi v. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera.). galaktit (grč. galanterist(a) (fr. gala. otmenost. češljeva. mlečni. galant. spletenih slično vrpci. upotreba galvanske struje. gala. akratia neumerenost) med. galaktakratija (grč. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja).) pr. svečanost. galaktički (grč. galabija (arap. skopem gledati) 1. učtivost. galaktologija (grč. fin. pion mastan. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. galantirati se (fr. šp. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. galvanisati 2. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). prijatan. veštačko oživljavanje. gala. prekomerno gubl>enje mleka. čovek koji se hrani poglavito mlekom. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". zastoj mleka kod dojilja. kele) med. rug vatra) med.) astr. galantizam (fr. gala. gala mleko. galaktoza (grč. stasis zastoj) med.160 sprovoñenje električne struje. doteran. klavirskih dirki itd. galvanizam fiz. „kratkom robom" (bižuterija. tvrda. galaktagoga (grč. em gala) ili in gala (ital. fig. npr. galanterie) trgovac galanterijskom robom. Kumova Slama. jata. kao sredstvo za nagrizanje. galaktogen (grč. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. dvorska. lepeze. gala. uron mokraća) med. svečan obed itd. tapše. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). gala. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. v. maglina. med. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. utvrñivanje valjanosti mleka. phoreo nosim) pl. trg. galante) pokazivati se darežljiv. galantna bolest venerična bolest. svidljiv. ital. svečana nošnja. Arapa i dr. rheo curim) med. metron) instrument za merenje masnoće mleka. sredstva za izazivanje mleka. galakto. častan. galaxias) astr. Galaktika (grč. gala mleko. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. gala. gala. koji je lake ruke. gala. prijatna ukusa. galante) nadriobrazovanje. ago proizvedem) med. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. rukavice. mlečna groznica (kod porodilja). gala. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. gala. izdašan. gala-predstava. galante) uslužan. gala. gala. ukusan. mlečni jaspis.

galeota) mala galija sa 16—20 vesala. bod) med. usiljena šala. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. istosmerna električna struja koja teče izmeñu dveju ploča (elektroda) različitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. galvanoplastika. glyphis zarez. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galvanoplastika (Galvani. predmeta (od drveta. slika) v. povijanje vodenih biljaka prema električnoj struji. nlat. uobličiti) postupak osnovan na elektrolitičkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galvanostegija (Galvani. galvanotipija (Galvani. sečenje čireva i iz-raštaja pomoću galvanskom strujom usijane platinske žice. galeotto) veslač (ili: robijaš) na galiji. slušaoci. galvanometar. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. gledaoci. poniklavanje gvožña itd. metron) fiz. up. medalja. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galenski lekovi farm. galvanotehnika (Galvani. tj. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galeta (ital. Galli) pl. galvanoglifija (Galvani. galvanografija (Galvani. galenica) pl. grč. galeria. dug hodnik. galizirati galvanohromija (Galvani. galvanoskop (Galvani.). naročito slika. grč. galenit (grč. galeot (šp. šp. koji ga je otkrio). ital. plaketa i dr. galvanopunktura (Galvani. zatim se pospe grafitom i onda. elektromagnetizam. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). grč. galgnhumor (nem. galvanska struja (po L. da bi na taj način postali bolji i trajniji. spoj više galvan-skih elemenata. voska i dr. skopeo posmatram) fiz. 2.161 galvano (ital. e. da bi se dobila jača struja ili viši napon. galvanoterapija (Galvani. Gali (lat. pobakri galvanokaustika (Galvani. gipsa. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. šp. naročito podesna za izlaganje umetničkih dela. galeonist(a) (ital.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. fig. grč. robijaška laña. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. pokriven balkon (u pozorištu. tropos obrt) bog. therapeia lečenje) med. galvanotropizam (Galvani. galvano-faradizacija (Galvani. grč. galvanomagnetizam (Galvani. typos lik. Voltin stub. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. Galvaniju. ital. grč. načela i način lečenja čuvenog starogrčkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. parlamentu i dr. galenizam med. u rudnicima: prokop. galvaiska baterija fiz. zbog svojih dugih zidova. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. mornarski dvopek. grč. zbirka umetničkih dela. galeotta. galenski lekovi. čahura svilene bube. koji su bili keltskog porekla. kausis gorenje. galeota (ital. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. grč. lat. med.). galerija (nlat. punctura bodenje. instrument koji pokazuje postojanje struje. galvanski elemenat fiz. galvanoskop. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike.). galvanometar (Galvani. galenisti pl. galvanskim putem. pozlaćivanje srebra. up.). publika (u pozorištu. galera. električne. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. sagorevanje) hir. izrada vernih otisaka u metalu od plastičnih predmeta (novca. grč. grapho) izrañivati štamparske ploče i slike pomoću galvanske struje. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i šećera i na taj nači n . grč. posrebravanje bakra. naročito takav kliše. parlamentu). galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. kori-dor. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. ital. plassein obrazovati. struje. galletta) l. grč. veoma brza ratna laña srednje veličine. farm. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. indukcionom strujom. galera (fr. galenika (nlat. grč. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. istovremeno pokretanje jednog mišića ili živca galvanskom i Faradejevom. u utvrñenjima: pokriven hodnik. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. Galvaniju) istosmer-na električna struja. v. galvanoplastičkim putem. up. magnetes)B. grč. Faraday) med. fig. up. sprava za proizvoñenje trajne električne struje putem hemijske energije. grč. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galeote. galvanski elektricitet fiz. a ne hemijskim putem (naziv po starogrčkom lekaru Galenusu. galijaš. up. grč. galiota. galvanometalurgija (Galvani. galvanografizirati (Galvani. galere.

grč. galija (ital. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. fr. mržnja na Francuze i sve što je francusko. v. galikomanija. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galons. Gallio. golijat (ital. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. . galikomanija (lat. galijaš. onaj koji objavljuje kurs na berzi. gajtani. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. tj. galeot. Gallia) Francuska. gammarus) zool. fig. grč. logia) zool. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. fiz. halijak) v. galeotta) v. ital. robi-jaš. galomanija. niz od osam tonova. ali mnogo kraće talasne dužine. galski petao petao kao simbol Francuske. galochia) kaljače. šp. galli. galofob (lat. grč.).. galoni (fr.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. vrsta starinske morske lañe. spoljni konj u „trojci". galionizam. galofobija (lat. reči bez smisla. galski. galop. Gallus. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. mania pomama. lestvica. l gal=l cm/s2. fr. galofil (lat. Gallia. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galilej (po G. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. u SAD=3. rojte. igranje polke. sifilis. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). muz. grč. galera.) v. galia. galea) veslač na galiji. galiot (ital. gama-globulin belančevina krvnog seruma. francuska reč u nekom tuñem jeziku. med. galoni) pl. dijal. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). Gallus Mathiae. galopin) slušče za trčkaranje. galijun v. ital. vrlo su prodorni. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galikanski (lat. Gallus.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. arap. galopira™ (fr. jezika itd. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galimatijas (lat. galoscia. galicizam (lat. gornje cipele od gume za sneg i vodu. ital. gamar (arap. grč. mania) v. galski (lat. galera. galikus morbus (lat. fr. galon (eng. galopada (fr. galina (lat. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). raditi nešto vrlo brzo. vrenga. razvijati se vrlo brzo. galea. galijambus (lat. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu).546 1. graphia. galošne (fr. galop (fr. gama-zraci (grč.. up. galeot. 1791—1863). grč. grč. gamarologija (grč. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. galoman (lat. galeota. nauka o ljuskarima (rakovima). galimatias) zbrka od reči. nejasan i nerazuml>iv govor. gallon. Galileju. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. Gallus. iambos) megr. jahanje u trku. igrati polku. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima.785 1. 2. U Engleskoj = 4. Gallus. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. gallicus. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. galion (ital. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galiota (ital. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. tama (grč. ital. kammaros. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. skala. nlat. galeone) lom. Gallia. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. phobos) preteran strah od Francuske. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galona) jedinica za merenje tečnosti i žita. gallicistes) pl. gallina) kokoš. francuski. galikanizam (fr. galomanija (lat. galoper) jahati u galopu (ili: trku). galo-romansko (l&~. up. gamarografija (grč. galop. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. s funkcijom antitela. galiot. galicisti (fr. nlat. širiti. gamma) fiz. Imaju ogromnu prodirnost. Gallus. voj. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). Galija (lat. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galoche. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galopen (fr. Gallus. u odnosu prema papi. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galion. lat. trčati u skokovima. galoppo) l. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). katalektični anaklastični tetrametar. kammaros rakušac obični. ordonansoficir. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. nlat.

gangster (eng. gamba (ital.-tur. supr. stečaj. rañanje putem spolnog oploñavanja. jedem) med. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gargalizam (grč. čamci. gone rañanje) biol. nomos) em. logia nauka) nauka o braku. gavgreiirati v. sudska prodaja zbog prezaduženosti. bronzanih ploča. gagglion) med. voñe i sl. gambit (ital. agamogonija. kamašne. zaraziti. kargi) koplje. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. ulični mangup. gametogeneza (grč. gambusino (šp. vagoni. dokolenice. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. bespri-zorni. gamologija (grč. svrab. ital. garance) broćni ugalj. guardia) straža. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. gangrenescencija. garantija v. ispiranje guše i usta grgljanjem. šp. u Meksiku. čapkun. gamin) slušče u kuhinji. ganiluk (arap. primati odgovornost za nekoga ili nešto. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. garant. ganglionitis med. gnjilež. gargalismos) med. gangster. npr. incanto) trg.).. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. vučac. med. viola da gamba. bambusovih svirala i dr. grgotanje. gamonomija (grč. fig. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. garbin (ital. nekog političkog prvaka. živa rana. ganglitis. gamos brak. ganglitis (grč. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. v. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñenja kakvog vešto smišljenog napada. gurguran. garant (fr. gang (eng. sigurnost. gambusia) zool. gnjiležan. koji boluje od vučca. ganoin (grč. rskavičav izraštaj. gažgrenescirati (nlat. gargarizam. telesna straža jednog vladaoca. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. grgljanje. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . spolna ćelica. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gangraenescere) med. fig. graino gloñem. grgljati. gamos brak. garantno pismo bank. garantirati. preparat izvañen iz korena broća. jamac. oleum ulje) hek. gamelan (mal.gamašne 163 garda gamašne (fr. ispirati usta i gušu grgljanjem. garbo) pristojnost. truljenje mekanih delova tela. zool. con garbo) muz. Gant. fr. a time i prenošenje malarije. mor. da bi se propustio drugi brod. ganoidi (nlat. grgotati.. gangrena (grč. gangrenescencija (nlat. gangrenozan (nlat. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. garansin (fr. gargujada (fr. garaža (fr. gargarizma (grč. gangraenosus) med. šegrt. gangraina. imaju srebr-nast sjaj. pokvariti. uništavajući larve. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gargouillade) cifrast. odbrambeni stav u boksu. lat. gangrenira ti. koji trune. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. ganglionitis. obilje. gambusija (nlat. razvijanje vučca. garde. mačevanju i sl. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. kon garbo (ital. gargarizo) med. garda (fr. gamen (fr. v. gargarismos) med. garde) sp. biljaka. rasprava o braku. sprečavaju razvitak komaraca. garbo (ital. koji je u truljenju. deran. gant (nem. gangrenescirati.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. ital. garguran (fr. garantir) jamčiti za koga ili što. banda. štitonoša. jer. mrtva kost. za izvršenje izvesnog posla. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñne moždane. gargarizirati (grč. . gargarizacija. izazivati vučac na nekom delu tela. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. licitacija. up. garancija (fr. štitonoše (vrsta riba). gargarizam med. ganglija (grč. prelaženje u trulež. gamogonija (grč. prema trećem licu. gargarizacija (grč. vrsta izumiranja tkiva ili organa. koji sadrži čistu bojenu materiju. odane i pouzdane pristalice. encant. garantirati (fr. garantie) jemstvo. gargarismos) med. skitnica. izuvi-jan korak u plesu. gangrenescirati. guard.) javanski narodni orkestar. nadraženost kože. golicavost. osiguranje. gang) razbojnička družina. ganglijski sistem zool. guarento jemstvo) jemac. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañaju živ rod i brzo se razmnožavaju. garancija. zapaljenje živ-čanih čvorova. gargija (tur. pristojno. gametes) biol. fr. gargouran) trg. gangrenizovati se v. genesis) biol. ganglion mrtva kost) zool. gamos brak.. zigot. ital. naročito odabrana. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gamache) pl. gamet (grč. uvi-jači. prelaziti u truljenje. učtivost. gavgrevizovanje v. gangraenescentia) med. garantovati v. obešenjak. ganilik) bogatstvo. gamba) v. ganoidei) pl. gard (eng. garantol (fr. gangrene. up. garant.

garcio) mladić. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garnirati (fr. gas-koks (grč. garrotters) pl. raznim povrćem i sl. gardina (nlat. prema grčkoj reči chaos nered). prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. pomoćnik.). čuvanje i ispuštanje gasova. ruda nikla. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. kelner. posada. garconner) ponašati se kao muško. garder čuvati. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. svi kostimi pozorišta. garmond) tip. ital. + 1644. cortina. fr. pirinač i dr. motor) teh. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kućni i kuhinjski pribor. ukras. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. razvijanje vazduha. metron) fiz. karanfil. garderobiere) čuvarica garderobe. garderoba. nužnik. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. pratilac. chaos. B. zbog stanja svojih molekula. chaos.). chaos. gaskonada (fr.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. fr. gas-generator (grč. garnizonirati (fr. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomoću gasne mašine. plin. nlat. sprava za primanje. vrsta opasnih uličnih razbojnika. uplinjavanje. nlat. garnir (fr. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. garnijerit min. vojska koja boravi u jednoj varoši. gornje kapute i dr. telesni stražar. garnison) voj. garsonirati (fr. garrotteurs. garnet) mor. gas-dinamo (grč. gasifikacija (nlat. gardn-parti (eng. telo koje. konobar. garter) čuveni engleski orden „podvezice". sprava za merenje količine gasa koji struji. (u pozorištu. opljačkati žrtvu koja se. nem. up. gasometar (grč. i hem. courtine. upotrebljava se za gorivo. garofal v. garden-party) sastanak društva u bašti. garofan. dodatak. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obično slažu knjige (naziv po francuskom pečatorescu Claude Gara-mond. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. garočon (iš. gasconnade) hvalisavost.. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garnizon (fr. automatos) naprava za automatsku prodaju svetlećeg gasa. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. smrtna kazna davljenjem. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. sprema. garrocha. Helmont. gardist(a) (fr. naročito u Londonu. gradini. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garcx>n. biti u gar-nizonu. zahod. vazduša-sto telo. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. biti odan pederastiji. chaos. chemeia) hemija o gasovima. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garderoba (fr. garde la ren (fr. gasmotor (grč. garter-orden (eng. garofano) bog. garnir. naročito gasa za osvetljenje. neženja. krompir. eng. razmetljivost. v. teh. Garnierung) ukrašavanje jela. 1499— 1561). garderobe) soba ili orman gde se čuva odelo ili rublje. garde-cote) obalski brod. garniture) oprema. gard-kot (fr. kalfa. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garson (fr. eng. dečko. garmon (fr. momačka soba. naročito mesa. . Rubiaceae. koji svoj pljačkaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garmond til. nameštaj. razmetanje. obično bez kuhinje. garderobarka (fr. garrotte. ital. pomoću zamke bačene na vrat. garmon. Americi). garretto) zavrtanj za davljenje. muškobanja. garsonjera (fr. varoš u kojoj boravi vojska. dečak. salata. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). svečanost koja se proslavlja u bašti. garota (šp. guarnire) snab-deti. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. garrotter) udaviti pomoću garote. ukrasiti. garnirung (nem. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. chaos. bećar. garnison) voj.. chaos. gas fiz. garnitura (fr. mašina koja se kreće sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. garnirati. sve odelo i sve rublje jedne osobe. upli-njenje. gas-automat (grč. garotirati (fr. momak. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). chaos. ital.). čuvar obale. garoteri (fr. ho-landski hemičar i fizičar J. gasificatio) fiz. dugmeta i dr. začiniti. gasara. pribor. lat. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. nakit. dynamis sila) fiz. garrotte. garofan (ital. koncertnoj dvorani itd. garderobar v. garnet (eng. dame) pra-tilja. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. momački stan. biti muškobanja. gasohemija (grč. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi.

gastrokriza (grč. gaster. gastroplikacija. krvarenje iz želuca. gastrologija (grč. gaster. povraćanje sluzi iz obolelog želuca. gastrilog (grč. bolesno stanje želuca. gaster. spasmos grč) med. gaster. spad želuca. nlat. gastronom (grč. gastroza (grč. up. gastrilogija (grč. gaster) med. proširenje želuca. gaster. gaster. gastrorafija (grč. prekomerna ješnost. enteron crevo) med. veštak u spremanju finih jela. gaster. gaster. gastranaks. rheo tečem. gaster. gaster. gastrospazmus (grč. praćen povraćanjem (kod sušenja kičmenjače). manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. regnymi prsnem. koji se tiče varenja. gastrostenoza (grč. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrikos) stomačni. koji pripada trbušnoj duplji. gastroragija (grč. algos bol) med. gaster) med. gaster trbuh. gastroptoza (grč. plicatio) med. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. malakia mekoća) med. gaster) med. gastrostomija (grč. gastronomija v. opšti naziv za sve bolesti želuca. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastrolatrija (grč. sladokustvo. mania) preterano uživanje u jelu i piću. gastroman. utroba. stomačni. gastrodijafanija (grč. varanje. koji može. gaster. gaster. gastrologija. gastroskop (grč. gastrobrozis (grč. otvaranje rupice na želucu. gaster. gastrodinija (grč. stenos uzan) med. ektasis proširenje) med. gaster. ptosis pad) med. puževi. rñava probava. gaster. pathos bolest) med. enteron crevo. gastro. gastrozofija. želudačni. gastrična groznica grozničavi katar stomaka. zapaljenje želudačnih žlezda. gastrektazija (grč. koji se zove „stopalo". opšti naziv za sva oboljenja želuca. tj. gastrolater (grč. prekomerno lučenje želudačnih sokova. gaster. gasteranaks med. gastrenteritis (grč. životinje koje se kreću na trbuhu. lat. gaster. zool. gaster. zapaljenje želuca. gastricizam (grč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. koji živi da jede i pije. gastropoda. gaster. probava hrane u želucu. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. lithos. gaster. gastromalacija (grč. probavna delatnost želuca. v. suženost želuca. gastroplikacija (grč. puknem) med.) koji se tiče želuca i jetre. aden žlezda) med. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gastralan (grč. gastropatija (grč. grč u želucu. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. napad bolova u želucu. krisis) med. pokvarenost želuca. gastroman v. gastrosofija v. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. v. razmekšavanje želudačnog zida. gastralgiJa. gaster. gaster želudac. pretrpavanje želuca hranom.) med. gastrenteritis. gaster. gastropoda (grč. skopeo gledam) med. gastroadenitis (grč. gastrepatičan (grč. gaster. gastromanija (grč. onaj koji voli dobra jela. ne pokrećući usta. nervozno oboljenje želuca. zapaljenje želuca i jetre. nomos zakon) sladokusac. . brosis razjedanje) med. entera creva) koji se tiče želuca i creva. odnosno pomoću mesnatog organa na trbuhu. gaster. naročito želuca. gasteropoda pl. gaster. grč želuca. odyne bol) bol u želucu. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. stoma usta) med. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. piis noga) pl. gastrenteričan (grč. želudac. zapaljenje želuca i creva. progrizenost) želuca. gastrimargija (grč. rñavo varenje. gasteropoda. gastrizam (grč. gurman. gastranaks (grč. gaster. shvatanje da se život sastoji u jeću i piću.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. zool. gastralgija (grč. v. želudačna groznica. gastroskopija med. gastrorafija. sladokustvo. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. v. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. apah gospodar) med. gastritis (grč. gastrolater. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. epar jetra) med. gasteralgija. curim) med. gastroenterolog (grč. logos reč. gaster. diaphaneia providnost) med. gaster. gastrimargia) proždrlji-vost. gastrorea (grč. vodom napunjenih i svećama opkoljenih čaša). takoñe: gurman-luk. gastrepatitis (grč.(grč. gastrolit (grč. gastromanija. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. v. gastričan (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. razjedenost (ili: probušenost. gaster. bol u želucu. raphe šav) med. gastromantija (grč. gastroenteritis med. takoñe: gurmanluk. gastrozofija (grč. gaster) predmetak u složenica-ma sa značenjem. tj. gaster. latreia) služenje želucu. grč u želucu. želudačni. gastralis) anat. trbušni. gaster. gaster.

med. magi. gebri (pere. sanctum) bot. pre topljenja. gvarani novčana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). guayaco. gvardinfante (ital. Gibelini. majstor-kva-riš. gaus fiz. gavarapo (šp. gatirati (nem. prodati (ili: prodavati) ispod cene. kosmološko božanstvo starih Grka. gatten. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. veselje. loza (na zavrtnju. zbog čega se. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. guarana) h«i. gasiti kreč. materija koja se dobiva od smole gvajaka. gvaranin (šp. gaudeamus) budimo veseli. gabr) pl. giter. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). dati u bescenje. gvint (nem. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. grč. gate-metier) trg. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. „sveti rat" muhamedanaca. guayaco. nlat. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. prevara. alkaloid koji se nalazi u gvarani."). crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. naročito su poznati kao odlični jahači. Gau župa. oleum ulje) farm. guardiano. drugi stepen u razvitku blastoderma. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. gaudeamus (lat. nesmotrenost. geg (eng. gaudium) radost. gag) l. nlat. vrsta pamučne indijske tkanine. ge zemlja) agr. živi još i sad u divljem stanju. up. Gatter) teh. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. kafeni. glupost. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gatofobija (lat. uvojak. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. temno sečem) med. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gacher) praviti malter. gein (grč. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. biljka u Novoj Granadi. gatmetje (fr. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. ošljar. guardinfante) „čuvar deteta". lat. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. žutosmeña i zemljasta masa. rñav zanatlija. sveštenici obožavao-ci vatre. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. vozi u Evropu i Sev. visoko do 15 t. smicalica. tuzno. gvano (šp. gvajak (šp. gaulajter (nem. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda.) lju-bitelj želuca = gastrolater. šala u slici. Gea (grč. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. Gewinde) meh. raka i dr. poz. Gueffi) v. krivoverci. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. guano) izmet od morskih ptica. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gauči. gaster. gvako (šp. najvažniji sastojak kreozota. gastrocela (grč. greška. . gaster. larslukod muhamedanaca: nevernici. u navrtnju). ge) mit. Gvelfi (ital. guazzo. rñavo slikati. laž. fig. kele) med. philos prijatelj. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. žutoj groznici. gaučo (iš. goauche) slik. podvala. obožavaoci vatre uopšte. gvineja (eng. smola toga drveta. gattieren) razne vrste ruda. pivo Južnoamerikanaca. catus mačka. 2. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). upropastiti nešto rñavim radom.) gastrofil (grč. drljati. gaster. . Guaiacum officina-le. kao trgovački artikl. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. phobos strah) bolestan strah od mačaka. 2. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. gaudijum (lat. Fr. gastrula) visa. rñav radnik. guaco) bot. seljaci jahači u lampama. gvardijan (ital. Leiter voña. gaširati (fr. gatre (nem. prodor (ili: prosutost. huano. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. . gedal (tur. slično kafi i čaju. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. gvanako (šp. fig. sman-drljati. guardianus) čuvar. kila) želuca.) rat protiv nevernika. upravnik) pokrajinski voña. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. gater (nem. gaffe) l. uživanje. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). gaucho) pl. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. stražar. lek protiv tuberkuloze pluća. gastrula (lat. guarapo) prevreo sok šećerne trske. guanaco) zool. „Zemlja". guarana) farm. oblast. ptičje ñubrivo. s neočekivanim. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. gvaraia (šp. fr. gvajakol (šp. po matematičaru i astronomu K. gvaš (ital. neobičnim. paradrksalnim. gaf (fr. od 1840.

generalne proba (lat. živi u Alpima. ledi. Gelander) ograda na stepenicama. gemmatio) bog. Knjiga postanja. generalisati v. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. dem. francuskom: immence. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. vrhovni. naročito omiljen ukras u staro vreme. gemma. guinguet) trg. generalisti (lat.. generalis. u Sev. rod. genesis roñenje. promatranje (ili: proučavanje) smeha. udvojeni suglasnik.at. logos) koji se odnosi na rodoslovlje.. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slučajevima. geloskopija (grč. od gemma pupoljak) zool. geminata (lat. gtypho režem. gemacija (nlat. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. udvostručiti. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. generalitet (lat. generalizacija (nlat. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. voj. gem (mañ. generalni vikar (lat. generalatus) generalski čin. u svim vojskama ima više stepena i rodova. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. gelsonimo) kicoš. geneelogie) rodoslov. generalis. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. glavna proba. po dva. uopštenost. geminare udvostručiti) lingv. poreklo. generalne punomoć prav. generalisatio) uopšta-vanje. doba pupljenja. stezanje. generalis) pl. gelatio) mržnjenje. gelender (nem. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). Gemse) zool. genesis) roñenje. genealog. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. dvojnost. nesit. dobiva nasleñem. genera) pl. gelao smejem se) smeh. više zapovedništvo. fr. velika kao koza. prav. gelacija (lat. up. gejša (jap. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. genus. ñeneral. klica koja pomaže razmnožavanje. fig. postanak. game) sp. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. generalis) opšti. geminacija (lat. grč. generalis. zbliženost. vrhovni zapovednik. gek"). gem) zool. udvostručavati. stvaranje. genge (fr. Americi i Novom Zelandu. general koji za vreme rata. divokoza. gem (eng. fićfi-rić. gemma. ñeneralat. gemišt (nem. nem. glavnokomandujući vojske. skopeo gledam) psih. glavni. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. uopštenje. gen (gr. pupljenje. generalia) pl. generalisati. v. generaliser) uopštavati. gemeli (lat. deo odigrane igre u tenisu. mischen. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. geng (eng. general . generalisim (nlat. gelao smejem se. rodo-slovni. genea. genea pokolenje. gejzir (isl. gekoni zool. geminirati (lat. genealogist(a) v. gevezimantija (grč. gelsonimo (ital. gemogliptika (lat. udvaja-ti. geysir) geol. postanak. nauka o postanku. mostu i sl.gek. vrsta antilope. rodoslovlje. generalisare. gemischt) ono pggo je pomešano. poreklu i razvitku porodica. logos) rodoslovac. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gšhtijanje. nasledne supsten-ce. generalizirati. genealog (grč. praistorija. generalni (lat. gušteri koji proizvode zvuk (. isterivanje pupoljke.šat. smesa. postojanje udvoje. gelazmus (grč. pl. generali ja (lat. probare) poz. gang) razbojničke družina. opšti podaci. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka.. naročito grčevit smeh. generalis) opštost. generalissimus) voj. blizanci. udvojenost. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. fr. generalat (nlat. javnost. geminare) udvojiti. teška 40-45 kg. pelikan. u nemačkom: kommen. zbližavanje. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. svi generali jedne vojske. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. zbir poena u igri tenisa. geneza (grč. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). vrsta tkanine od kamilje dlake. voj. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. npr. geier. smržnja-vanje. geminatio) udvajanje. generalni guverner (lat. gemula (lat. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. gemelli) pl. rodni. gemza (nem. udvostručavanje. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. gangster. poreklo. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. gemmula pupoljčić. generalizirati (nlat. tema (lat. na Islandu. smejanje. prime-niti (ili: primenjivati). po Darvinu. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. . gevealogija (grč. gsnealoški (grč. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. uopštiti.

izdčšan. veliko. doba. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. genetivus) gram. tačka. genetikos od genesis postanak. genetlijakon (grč. proizvoñač.genijus seku li (lat. pokolenje. genetikos) fil. generique) koji njegov duh zaštitnik. ili veka. geniculatio) klečanje. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. generacio ekvivoka. površinu ili telo. proizvoñenje. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. tj. su godina. blagorodnost. genius patriae) dobri duh generičan. prastvaranje. genetička metoda fil. oznaka. čvornovat. fkz. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. darežljivost. koji se odnosi na postanak (genezu). genialitas) v. generički (lat. genijus (lat. komandantima. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. genijalnost. genitiv. genetičar (grč. gsneracionizam (lat. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. genius) genije. genikulacija (lat. glavni time što izlaže put i način na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. genetički inžinjering (grč. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. generatio) rañanje. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. koleno. fr. generatrix) roditel>ica. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. božanstva (anñeli). generatriks (lat. rodni. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. v. generator) rañan. darežljiv. generalis. postanak živih bića iz mrtvih darovit. stvaranjem. naraštaj. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje.genetičan (grč. up. (anorganskih) tvari. uspavanka. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. rezultate molekularne ge-netike. logia) proricanje dana i časa roñenja. genus. v. generozan (lat. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. mat. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. proizvodan. izdašnost. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. generalis. stvoriteljka. genije. gignomai rañam se. višeg suda. gsnerifikacija (nlat. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. bios. fr. generificatio) log. obeležje. eng. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. mesta. u grčkoj i generacio spontanea (lat. biohemije. Štab) voj. . koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. engineering) rodilački. nem. kretanjem proizvodi liniju. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. koja potpunom stručnom spremom. stvaranju. duhovna osobenost. izvanredna darovitost. genijus loci (lat. stvaralica. genus rod. otadžbine. rodim se) kolena. genikuliran (lat. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). jak. sa (za razliku od deskriptivne metode. podatljivost. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. kolenast. rodilac. rañanje bez semena. procu. rañanje) stručnjak za genetiku. koristeći generator (lat. onakvu dodeljeni. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. genetiv (lat. izražavanje poštovanja klečanjem. genijus patrije (lat. generalni sekretar (lat. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. genethlios dan roñenja. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. roñenja.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. genijalitet. nauka o nasleñu. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. velik duhom. stvaralački izvanredno samozačeće. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. pramajka. generički. zajedničko ime za životinjsku. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. koji se Francuskoj. pesma za uspavljivanje dece. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. oblast primenjene biologije koja. generositas) plemenitost. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. genius saeculi) duh vremena dušan. velikodušnost. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. postajanje. kao pomoćnici i savetnici. višim kakva je sad). genijalan (lat. stvaralac. fr. genius. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). tvorački. ñanjem. sprava za biofizike i citologi-je. karakter. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. generativan (nlat. generique) v. dečju i rañanju. generosus) plemenit. genethlios dan roñenja. generalis.

i'sos isti. geo. jednak. obrazovanju i razvitku zemlje. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). gram. geobiologija (grč. lat. ge. geneion brada. tj. genom (grč. oplodio seme. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. organi koji služe rasploñavanju. dynamis sila) geol. same po sebi i s obzirom na čoveka. veličini. rañanje. geognostika. gens (lat. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geogonist(a) (grč.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. izdanak) pl. geognozija. ge. genos pleme. lincura. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. geognost (grč. genualis) koji se tiče kolena. ge. genus (lat. genocid (grč. ponizno odavanje poštovanja. geoizoterme (grč. genius. ge. operacija koja se sastoji u krpljenju. genitura (lat. zemljomerstvo. geogonija (grč. tačnost. geodezija (grč. narod. gencijanin (lat. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. geobotanika (grč. obliku i životu Zemlje i njene površine. narod. geodinamika (grč. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. genotip (grč. klanjanje. biol. uobličujem) med. graphia) opisivanje duhova. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. zemljomer. geognostika v. porodica. poniznost. gignomai) v. ge. ge. genuflexio) klečanje. ge. vrsta. genitet (grč. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. eidos vid. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. geoblasti (grč. gentis) neznaboštvo. ge. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. genitalije (lat. gena obraz. nlat. poklon pred kim. geogenija (grč. geniologija (lat. plasso obrazujem.(grč. genos. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. gens) rod. genus) rod. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genitalan (lat. rod. nepatvorenost. genos vrsta) lingv. caedere ubijati. spolni organi. gentilizam (lat. stvaranja i menjanja Zemljine kore. botanike) biljna geografija. up. genuinitas) istinitost. gentiana) hem. ge. plasso obrazujem. nativitet. genitalia. genualni (lat. thermos topao) linije ili površine koje . ge zemlja. proizvoñenje. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. spolni. pleme. genitiv (lat. genuinus. deo nečega ili poticanje od nečega. geograf (grč. oblik) istinski oblik Zemlje. dinamička geologija. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. učenje o duhovima božan-stvima. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. graphia) zemljopis. geografija (grč. koji spada u geografiju. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. pr. bot. genitura) roñenje. stvarnost. genuinitet (lat. bi'os život. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). ge. genius. grč. genoplastika (lat. ge.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. grč. genos) biol. stvaranje. logi'a) nauka o velikim. geogonija. mnogoboštvo. geogenija. zemaljski. gens. rod. fizikalna ili fizičke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. gignere rañati) pl. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. geografski (grč. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna).) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. daiein deliti. typos) biol. nauka o položaju. koleno. gignomai postajem) postanak Zemlje. geoid (grč. logia) nauka o životu Zemlje. neponovljivi i specifični genotip. kretanju. nauka o postanku. genitivus) gram. geognozija (grč. ge. Svaka individua ima jedan jedini. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. uobličujem) med. geognostički. genufleksija (nlat. kolenski. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. geodet (grč. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. geographikos) zemljopisni. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genioplastija (grč. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. vernost. blassios klica. ili u pravcu juga (južna širina). genu koleno.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja proučava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naročito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slučajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i meñusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i tačaka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika čvrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja proučava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: proučavalac) vrsta, obrañivanje i iskorišćavani zemlje. geonomija (grč. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o načinu obrañivanja i iskorišćavanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje političkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imajući u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politički život. geoponija (grč. geoponos trud) obrañivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastični reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naročito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaničaru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (grč. ge, skopeo gledam) posmatrač Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naročito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja proučava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñene i na koji način sklapaju celu njenu grañevinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñivanje Zemljine temperature na raznim tačkama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odreñen pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč. ge, physike) nauka o fizičkim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naročito o njenoj temperaturi, gustoći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, grč. phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nemačko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji niče, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naročito: podmlañivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbrčkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, veća staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola čitanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) grañevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoće (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoćom (povraćanje, prekomerno lučenje pljuvačke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao voña antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (grč. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemačkoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemačkih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema učenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (grč. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smrča, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamučna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñirandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se očekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i kičmi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naročito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezičkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. grč u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvoća hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, srašćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srašćuje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. grč lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrišćanstva.

ili nešto slavi i veliča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veličati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u običnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naročito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpatičkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; rečnik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (grč.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u kućama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski čamac sa veslom; rečni čamac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izračunavanju uglova, deo trigonometrije i matematičke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski činovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u grčkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pričvršćenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teškoća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mačfi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñu današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski čovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je često prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemački jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomoću zagrejanih metalnih ploča ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naročito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvreñeni; takoñe: okrivljeni, osumnji-čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi proučavanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privlačna sila izmeñu materijalnih delića u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, svečano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svečan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili čemu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizičkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); čin, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjače, da bi se na nju obratila što veća pažnja i izazvao što jači utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlačno. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pečenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koračati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železničke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemičan spis u cilju postignuća nekog čina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju električnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu ploču, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naročito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naročito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafičko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za popločavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaćivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj način, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zapeče. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, počastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog čega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemićka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomoću vrućih ploča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (grč. graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetničkih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaičko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomoću ploča ili pečata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezačka i če-likorezačka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafički (grč. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tiče veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih proučavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomoću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naročito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenčavanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva domaća haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Američkih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgrañe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi početni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da iziñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa prečnikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, balčak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetničkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptičar čupave dlake, a dugačkih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov čovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrañuje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obično nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), omeñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveličan detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvožñarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim količinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema čemu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćelijičnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-stičnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvorića ili čvorova u veličini kokoši-jeg jajeta, sifilistični izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mlečni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čišćenje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belančevine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ćelijičnog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sličan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kolač, tur. gurabiye) 1. kolačić od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obično u značenju: onaj koji voli dobra jela i pića,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pićima; slatkiš, poslastica, prislačak, preslačak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, piće i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što hoće i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kaučuku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elastična u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljući. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tiče grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog čamca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udaračkog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naročito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñavanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potiče od nekoga feničanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (grč. didaskalos) učitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñivanja dana plaćanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja računa od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (grč. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane bačene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazmač.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganuće. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najvećem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degradirati (nlat. izmet-nut. dabl). ako umre jedan supružnik. rešiti. lišavanje čina i zvanja. žderanje. puzavičav. koji se nalazi u stanju opadanja. devovere. devovere) v. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. bljuvati. degomirati (fr. degager) osloboditi. izopačenje. devoracija (lat. izopačenost. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. žderanje. vitrum. izbaci(vati) loptu u polje. devotizam (lat. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. izopačiti se. devirginacija (lat. degenerare) izroditi se. skinuti gumu sa nečega. degorger) očistiti od mulja. degresirati. izroñenost. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. pun poštovanja. degagement) sloboda. degažiran (fr. u igru (obično o golmanu). devitalizacija zuba med. izmetnu™ se. degnek) batina. degresija (lat. udarac batinom po tabanima. smirenost. neusiljenost. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). izopačavanje. prezrivo: pritvorio pobožan. devolutio svaljivanje) prav. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). izroñavati se. degenerisati (lat. veliko poštovanje. potpuna odanost. skruše-nost. izvući iz neprilike. de. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). degredior) v. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. skrušen. degarnirati (fr. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. naročito: ostaviti u nasledstvo. izbaciti. devocija. degluticija (nlat. devonski period. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. osloboditi mač od protivniko-vog mača. proždiranje. god. digresija. privrženost de Golu. de. vita život) lišavanje života. fr. ponizan. degeneracija (nlat. devirginare) razdeviči-ti. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). mač. železne dizalice za izvlačenje kotve. puza-vost. devitrificirati (lat. degradacija (nlat. okretan. karbonske. u znak pokajanja. sp. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. poniznost (devotizam). neusiljen. podzemnim bogovima. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. skinuti ukras s nečega. potcenjen. 1900. deflorisanje. propadati. devotan (lat. degarnir) ogoliti. devitalizacija (lat. lišen čina i zvanja. licemerstvo. lakoća. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). izmeta™ se. deflorisa ti. degoržiran (fr. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. danas: pobožnost. otpustiti iz vojske. celokupne imanje pripada deci. pritvorna pobožnost. umrtvljivanje. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. pročisti™. osloboñenje od neke obaveze. devolvirati (lat. izmetanje. davits) mor. licemeran. propadanje. spretnost. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. degenek (tur. degumirati. degažman (fr. devirginirati (lat. degažirati (fr. devitrifikacija (lat. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. pobožan. devotus) bogu posvećen ili odan. deglutitio) gutanje. degenerare) izroñen. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. vitrum staklo. izroñenje. devoratio) gutanje. degarnirati tvrñavu voj. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. devoluciono pravo (lat. lišiti nekog čina i zvanja. degradare) zapostavljen. opadati. v. degommer) osloboditi od lepljive materije. odvojiti. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). izopačen. izopačavati se. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. svoñenje na niže stanje razvoja. otvoren. devolucija (lat. uniziti. degrasirati v. povratiti. opadanje. ponizan. . formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. vulkanski rad bio veoma snažan. devonski period geol. žrtvovanje života. fiz. degeneratio) izroñavanje. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. u stanu napraviti tajni izlaz. mač. izbljuvati. pogoršan. razrešiti. de. sporedan tajni izlaz. kvarenje. porculanu slično telo (Reomirov porculan). devits (eng. degradatio) poniženje. potceniti. pogoršavati se. devocija (lat. degrader) zapostaviti. smiren. degenerisan (lat. preneti nešto na koga drugog. osloboñenje mača od protivnikovog mača. devomere) med. pokoran. degradare. degage) slobodan. degradiran (nlat. degoržirati (fr. devomirati (lat.

jedan odred vojske smanjiti na pola. supr. pravni dokaz izvesti iz drugih. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. dezanbalaža (fr. desavouer) poricati. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja.(fr. graditelj lavirinta na Kritu. pokloniti (npr. deductis impensis) po odbitku troškova. sposobnost da se čovek odvoji od svojih osećanja. vešt vajar i neimar. dead heat) sl. „živi točak". dedicirati (lat. već dokazanih činjenica. posvećivanje. dezanektirati (fr. platio je. dedukovati (lat. odbijanje od neke sume. mirisa i vida.mrtva trka". odricati. lat. posvetilac. deditirati. desaccorder) izazvati neslogu.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. lepo izrañen. okušati. degustatio) kušanje. desavouer) odricanje. zaveštavanje. lekare itd. dedublirati (fr. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. dokazati. deducere) v. opozivanje. potcenjivanje. dedoublement) psih. degumirati v. dao je. degustacija vina odreñivanje ukusa. degu (fr. neraspoloženje. osporavati nešto. degomirati. pokvariti nekome volju za nešto. deduktis impenzis (lat. obeštećivati. tj. degustare) okusiti. kakvoća postojanja kao deduktivan. gnušanje. dedicator) zaveštač. npr. dedommager) obešteti-ti. uneti nešto u knjige kao plaćeno. dezavuisanje (fr. degraisser) očistiti od masti. degrosirati (fr. gañenje. poklanjanje. dežurni (fr. dedikacija (lat. degustator (lat. nlat. v. deditirati (lat. samo površno dodirnuti. trg. naknaditi štetu. izvoñenje. dedirati (lat. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. deetatizacija (fr. deduplovanje (fr. dezaneksija (fr. degout) odvratnost. udvajanje.. zaključivanje iz opštega o posebnom. dezakordirati (fr. zakidati. ded hit (eng. deducirati (lat. izložiti. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. des-. zavaditi. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. deducirati. deducere) izvesti. pokazati. dedikator (lat. dedukcija. nevoljenje izvesnih jela. detrasirati. deshabille) noćna haljina. dezanbalirati (fr. objasniti. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. dedit. Dedal (grč. daidaleos) umetnički. pokvariti skladnost. an dezabije (fr.) lice koje proba pića. dedecoratio) sramoćenje. nepriznavanje. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dezavuirati (fr. v.) slabljenje uloge države. nipodaštavanje. deduktis deducendis (lat. kaljanje. domaća haljina. dedicatio) posveta. odvratiti nekoga od nečega. izvoditi. odreći se aneksije. dedoubler) voj. brisati neki dug. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. dezodoracija). en deshabille) u -domaćoj. čelik). kuv. dedomažirati (fr. dežurati. etati-zacija. muz. zakinuti. dezavantažirati (fr. ne priznavati. dedaleum (grč. dez. de jour) biti na službi. deductivus) log. dezin-sekcija. dezavuisati v. dare) trg. otac Ikarov. des-. kapitulacija. dezavuirati. ugladi-ti. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dedicare) posvetiti. kad oba konja stignu na metu istovremeno. brisati . de jour) koji je na službi. poricanje. . dezapoantirati (fr. dedukcija (lat. poreći. (fr. deduktivnost (lat. masnih mrlja (vunu). dedignacija (lat. šaren. vršiti službu (naročito za oficire. dežurati (fr. openiti. 2. desemballage) trg. beščašćenje. degouter) l. dedit (lat. nekome neku knjigu) zaveštati. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). deduktivna metoda v. sprečavanje (npr. nameniti. mirisa. degrossir) doterati. ispaki-vanje. ogaditi (nekome nešto). nemanje volje za jelo. degutirati (fr. degustirati (lat. dedirati. koji vrši službu. raspakovati (npr. pa da ih posmatra i analizira. nezadovoljstvo. robu). desavantager) oštetiti. naročito »seneka. platu. zootrop. uneti razdor. kućnoj haljini. udvostručavanje svoga bića. dare dati. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju.). deductio) log. dedignatio) preziranje. dedicija (lat. iskorenji-vanje. odreći. utanjiti (srebro. kitnjast. lat. nerešene trka. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. jelo. izmirio je. raspakivanje. desemballer) ispakovati. oprobati. dedi) trg. poremetiti zglašenost. skinuti penu. po-svećivati. Daidalos) fil. dezabije (fr. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. dedalski (grč. probanje. 1919). otklanjanje. okrnjiti. dedicare posvetiti. dare dati) trg. dati otštetu. dedekoracija (nlat. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. degustacija (nlat. deditio) predaja.

zapaljenje zglob-nih »sila. desassortir) razdvojiti. ljut) hen. pobeći iz vojske. dezinteresiran (fr. jadan. tj. pust. naročito ženu. desmos veza. lat. žilama. dezodorizirati. dezolantan (fr. grapho) zool. dovesti u nered. smanjivanje stalnog kadra. opusteo. raspariti. dezmopatija (grč. dezodoransi (fr. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. dezintegracija a toma fkz. desertor malitio-sus) prav. med. integratio uspostava. 13 Leksikon . dezolatan (fr. desequiper) raspremiti brod. razdružiti. kad novac traži robu. bol. desmos. lat. des. desmos. vrlo žalostan. dezoksidirati (fr. pretrpeti) ned. logfa) nauka o spletovima. odeur miris. desorganiser) rastroji-ti. raspuštanje vojske. vezama itd. razdvajanje. odela. dezarmirati (fr. rastroj-stvo. grč. npr. des-. dezertirati (fr. obstruere zapušiti. napraviti nered. obnova) uništavanje veze. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. rasulo. pathos patnja. insectum buba. gubl>enje ljubavi. napuštanje vojske. lat. dezinsekcija (fr. nauka o bolestima žila i spletena.) od zaraznih isparavanja i materija. izvlačenje (ili: izdvajanje) kiseonika. deserter) napustiti vojsku. hig.. narušavanje neke celine. dezorganiza-cija. stana i dr. smesti. stan. dezorganizirati (fr. dezen v. opisivanje žila i spletove. up. dezafekdija (fr. dezmopatologija (grč. desen. des-. utamanjivanje zaraznih klica. propu-štanje da se učini neka pravna radnja. nenaseljen. desmos. oxys oštar. zbuniti. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. des-. prav. dezertor maliciozus (lat. odricanje (ili: napuštanje) svojine. designolles) voj. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naročito po kućama i stanovima). rastrojavanje. obstructum) pl. dezinflacija (fr. a ne roba novac). dezinfektor (fr. desinteresse) nekoristoljubiv. žila. lice koje taj posao vrši. odeur. rñave stolice. oxys) hem. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. lat. sečenje žila i spletove. dezodorizirati (fr.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. zbrku. neutešan. reflacija. desmos) med. u rastrojstvu. bol u žilama zglobova. npr. grč. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. lat. dezinfekcija (fr. deserteur) begunac iz vojske. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. osloboćavanje od kiseonika. des-. lat. uneti rasulo. desarmer) razoružati. desaffection) nenaklonost. dezmitis (grč. desarmer) razoružavanje. lat. osloboditi od kiseonika. dezintegracija (fr. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. raspustiti vojsku. up. nemilost. organske veze meñu sastavili delovima. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezercija (lat. otkužiti. rastaviti ono što treba da bude zajedno. desoler) opustošen. des-. dezerter (fr. nepristrastan. reducirati. hig. des-. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežiličastih materija. dezopstruktiva (fr. desertio) voj. razočarati. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. desolant) vrlo tužan. des-. rasturiti. nesebičan. ispod zastave. dezekipirati (fr. tome sečenje) med. des-. dezaproprijacija (fr. des-. vojni begunac. inflaci-ja.. dezmologija (grč. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. dezintegrator (fr. deflacija. algos bol) med. iskren. pathem patiti. desmos žila. odelo. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. dezorganizirati. dezmografija (grč. magnetiziranja. bekstvo ispod zastave. desertus) nenastanjen. des-. dezertan (lat. inficere) osloboditi (ili: očistiti) od zaraznih klica i materija. potpun preobražaj i poremećaj čulnih organa kod nekog čoveka usled tzv. vrlo bedan. lat. razbijanje atoma. nered. dezinformacija (fr. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i čišćenje od zaraznih klica i materija. dosadan. dezodorizacija (fr. prebeglica. dezorganizacija (fr. prostodušan. lat. lat. dezmotomija (grč. smanjiti stalni kadar. vazduh. dezarmiranje (fr. pomesti. rastrojavati. dezoksidacija (fr. v. dezasortirati (fr. odoratio mirisanje) sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. položiti oružje. des-. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. desmos. nesnosan. sredstva protiv zatvora. raskinuti. inflatio nadimanje) fin. des-. inficere) čišćenje vazduha (ili: tela. dezorganizovati v. u čovečjem telu. lat. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. integrare uspostaviti. otkuži-vanje. des-. sindezmologija. svojine. ruke itd. npr. dozmalgija (grč. logia) med. koju su Francuzi upotrebljavali naročito za punjenje torpeda. dezinjolni barut (fr. dezinficirati (fr. bol žila i spletove. otkuživati.

ceniti više svega. pesnika Bokača). npr. pometen. izmet.. desorienter) koji ne može da se snañe i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. dezorijentirati (fr. Ruso. desetni sistem. curenja itd. pokrivač. pomesti u nekoj prilici. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. de jure (lat. therion divlja životinja. strana. deiktikos) koji se osniva na primerima. dekalkirati (fr. sisar. deifikacija (nlat. dekametar (grč. u nekom mestu. deka. deset komada. u izvesnim prilikama. up.. deka. dekas. dekadencije (lat.). deka (nem. ukazivati čast kao bogu. decimalni sistem. udaljivanje s položaja ili poseda. preneti crtež na providnu hartiju. dekaginičan (grč. dekagon (grč. decalo) trg. navesti na pogrešan put. ispražnjavanje stolice. zver) zool. smanjiti. curenja itd. poliedar sa deset površina. dekados desetina) desetorica. dei gracija (lat. 26. pristalica deizma. dekadni sistem mat. da. desetougaonik. dejizam (lat. metron) mera za dužinu od 10 metara. kožu. Mendelson i dr. osnova) geom. strast) veština da se slike u bojama. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. deinos. dekalvacija (nlat. dekadent (nem. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. metahroma-tipija. deizam. deiectorium) med. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. orijaška pretpotop-na životinja. dekalog (grč. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. dezorijentirati. decalquer) prenositi otiske. deka. deinoterij(um) (grč. dekalitar (grč. preteri-vanje. dekalogos) deset božjih zapovesti. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. dejizam. deinoza (grč. koja se sastojala u tome što je osuñenik bio oćelavljen. du odi itd. cvetovi sa deset stubića ili usta plodnice.) pristalica dekadencije. u nekom mestu. decadenza) opadanje. grč. pogoršavanje. hedra. gyne žena) sa deset žena. Livijeva „Rimska istorija". mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. tucati. broj deset. mania pomama. deizam (lat. deka. štampane na naročitoj hartiji koja je prevučena jednim lako rastvorljivim slojem. u nekoj prilici. dezorijentiran (fr. hemera dan) deset dana. de-calcare ugaziti. dekados desetina) mat. porculan. deus. deka. de jure) po pravu. grč. facere učiniti) obožavati. zabuniti. dekaed. oćelavljenje. nañena u okamenotin-skim ostacima. pod decimalan. dezorijentisati v. dekas. litra) mera od 10 litara. 'grč. deus) fil.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dekametar — 10 m i dr. propast. lim i dr. raspad. zbunjen. guber. deitet (nlat. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. med. deintegrirati (lat. Dečke) l. period od deset godina. deiktičan (grč. tekst. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. suziti. npr. ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav božji uticaj na tok sveta. deus) fil. smeten. up. propadanje. na dokazima. Lesing. de-cadere opadati. dezorijentisan v. zavoñenje sa pravog puta. . sedalo... dei gratia) po milosti božjoj (uobičajena formula u vladalač-kim poveljama. dejekpija (lat. zaveden s pravoga puta. s pravnog gledišta. deificirati (lat. Decamerone. pomesti. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. v. dezorijentiran..-. dekadika (grč. deset. lučenje. u upotrebi od Karla Velikog). sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. up. skr. deinos strašan) ret. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. deintegrare) oduzeti od celine. gubitak u težini neke robe usled sušenja. mera od deset grama. v. dekagram (grč. telo od deset uglova. decalvatio) oćelavljava-nje. izveden na pogrešan put. odavanje božanske počasti. zbunjivanje. bog. v. metal. izdvajanje. do dekadi). opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralačkih energija. pometnja. deka. deka deset) 2. dekalkomanija (lat. preuveličavanje. decembra 1825. pokrov. bez orijentacije. deka (grč. mat lecimalni sistem. Dekameron (ital. fr. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. zbirka ili delo od deset knjiga. dekada (grč. deificatio) obožavanje. izgubiti u težini usled sušenja. titulama itd. ital. oterivanje. glavni predstavnici: Volter. staklo. de-calare) trg. v. deus bog) fil. ćebe. dekabristi (rus. de fakto. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. deist(a) (lat. deka.. deiectio) prav. deitas) božanstvo. dekalo (ital. dekalirati (ital. gonia ugao) geom. teizam. pod decimalan. dejektorij(um) (nlat. sa bakra ili kamena na drvo itd. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta većeg (dekalitar — 10 1.

deklarirati (lat. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. stylos) apx. dekapirati (fr. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. izjaviti. declamatio) veština usme-nog izlaganja. u Parizu. muž) bat. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. odbija. declinare) koji odstupa. stichos) lit. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. deklamira™ (lat. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i sprečilo docnije skupljanje. skreće. skretljivost. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. rečito. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. izjavni. declaration of rights) izlaganje prava. declinabilitas) gran. vežbanje u govoru u školi. skretl>iv. ili o veštini lepog beseñenja. dekanski jezici (ind. declamando) muz. npr. deklamando (ital. deklinatoran (lat. dekartirati (lat. deklamirati. deklinabilitet (lat. de-. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izriče glago-lom glavne rečenice. odstupanja. dekapitacija (fr. odstupanje. dekanat (nlat. de-charta. declarare) objaviti. decaper) površinu metala — zagrevanjem. decantation) hem. izjava. declaratio) objava. carte) pošt. dekarbonizirati. veoma izrazito. dekapsulacija (lat. odmah posle biskupa. declinare okretati) fiz. dekandrija (grč. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. mesto službovanja dekana. declamare) besednički. visokoparno. govorenje sa puno izrazitosti. Dekham) v. grañevina na deset stubova ili svodova. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. dekaster (fr. dekatirati (fr. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. deklarativan (nlat. v. klase. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. otočiti. decanus) l. kardinala itd. dekatirati. trg. . pronañen 1822. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedničkim tonom. decantare. fr. objavljivane. deklina torijum. zvanje i položaj dekana. objava engleskog parlamenta 1689. reda.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). decanatus) dekanstvo. declinabilis) gram. dekapitirati (lat. trg. što odgovara deklamatorskoj veštini. dekarbirirati. obezglaviti. u rimokatoličkoj i protestantskoj crkvi. decatissage) postupak pri dekatiranju. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedničkom tonu. caput glava. sposoban za skretanje. izjašnjenje. deklarešn ov rajts (eng. izlaganje. agea površina) mera za zemljište od deset ara. sposobnost skretanja. dekarbirirati (fr. objavni. dravidski jezici. npr. up. deklinator (lat. capsula) med. decapitation) odsecanje glave. promenljivost. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). u Lineovom sistemu deseta klasa. de-classis. razbi-striti. sa puno izražaja. deklaracija (lat. umetničko govorenje neke pesme. čitanju. ocediti. deka. decarburer) v. 2. kuvanjem u sodi. deka. poniziti. odstraniti. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih končića. dekar (grč. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. 3. izraziti se.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. declamator) umetnik u govorenju (stihova). declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. strofa od deset stihova.: Mislim da ćeš poslati. predsednik fa-kultetskog saveta. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. deklasirati (lat. decanter) hem. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. deka. deklamator (lat. dekantirati (lat. dekastih (grč. declasser) brisati (ili: izbrisati. iskazni. besedničkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznačajnim stvarima. deka. deka. veridbe. isključite) iz jednog društvenog staleža. objavljivati. deklamatorika (lat. deklamatorski (lat. deklinabilan (nlat. udaljiti. dekantacija (fr. dekapod (grč. fr. dekastilon (grč. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. prome-nljiv (po padežima). dekarbonizirati (lat. deklamovati v. razreda. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. izjavljivati. deklamacija (lat. deset etera. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. obezglavljenje. 4. npr. o osnovnim načelima engleskog ustava. deklamatorij(um) (nlat. deca-piter) odseći glavu. koji osporava. aner čovek. obznaniti svoju odluku. fr. više svešteno lice. fr. decastere) deset kubnih metara. lat. dekatisaža (fr.

truljenje. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. decoloratus) obezbojen. koji je izgubio boju. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekompozicija (lat. ukrašavati. izbledeti. slik. koji služi za ukrašavanje. decoctor) onaj koji prekuvava. dekoktor bonorum (lat. fig. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. prekriti. dekoltiran (fr. dekolaža (fr. poz. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. bezbojnost. otpis. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. dekolorirati (lat.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. gubljenje boje. oduzeti boju. lepota. koji resi. up. izgubiti boju.. razgolititi vrat i grudi. popuštanje neke bolesti. nag. odlikovati ordenom. urešavati. raščiniti. pozorišni slikar. odstupati. savijati. de-combinare) rastaviti. koji je izgubio draž. dekombinirati (nlat. decoctor dolosus) prav. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. trg. orden. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. ark. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. dekoloracija (lat. dekomponovati v. menjati po padežima (imenice. polet. rasipnik. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. imenska (lli: padežna) promena. ukuvavanje. decken) pokriti. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. ukrašavati. dekokt-infuzum fark. decollage odlepljivanje) avkj. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. gran.) rastaviti. ostatak. kićenje. uzajamni. deklinometar (lat. uresiti. dekolte (fr. vrat. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. skretati. decolleter) obnažiti vrat. deklinograf (lat. poklopiti. hem. raščlanjavanje. uresni. bez udubljivanja u formu i značaj. dekoktor (lat. decollete) sa izrezom na haljini. dekomponirati. metron mera) fiz. decompter) trg. dekompozitum (lat. obnaženost. ures. ne priznavati. fig. . 2. dekor (lat. dekokcija (lat. obezbojenja izvesnih tvari. pokriti. kusur. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. zastrti. declinare. grč. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). kombinirati. fig. obezbojiti. odlikovati ordenom. dekorieren) 1. dekoracija. sve dekoracije jedne pozornice. naročito koji ukrašava draperijama. grč. polazak aviona. ukrasni.. fiz. izbledeo. declinare. decoloratio) obezbojenje. bleñenje. decor. završavanje uzletanja aviona. deklinacija (lat. grč. dekolacija (lat. decoquere) fark. ramena. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. postaviti sto. oslabeti u boji. dekolonizacija (lat. takoñe: opadanje. dekoltirati (nem. ures. dekolte. ukras u boji. ekvatora. dekorisati (lat. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. nameštanje pozornice pomoću kulisa. decoctio) iskuvavanje. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. med. declinare okretati) gram. ukras. odbijati. oduzimanje boje. počasni znak. decompte) trg. declinatio) gram. dekont (fr. raspadanje. dekoracije (nlat. dekoltovati (fr. de. kontrolni račun. sprava za merenje magnetne deklinacije. odvojiti. pozadine i dr. odvajanje aviona od zemlje.>ačuna. uzletanje. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. ure-san. delovati (nem. decolleter) izrez na haljinama. tako da se vide grudi.. decolorare obezbojiti. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). izmiriti dugove. med. ulepšati. naročito ženskim. prav. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). zamenice i brojeve). dekoltieren) obnažiti. ukrasi™. declinare) fiz. dekorisanje v. naročito u keramici. kome je oduzeta boja. reč sastavljena od više reči. obnažen. odbiti od duga ili . išča-šenje. dekolirati (lat. grapho pišem) astr. odvarak. astr. fr. deklinirati (lat. popuštanje u boji. dekorirati (nem. koji krasi. prav. izgubiti draž. odličje. radnje i dr. dekokt (lat. sastavne delove. decorare) ukrasiti. decolorare) obezbojiti se. dekoktor dolozus (lat. obezbojenje. prokuvavanje. ukuvak. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. ukuvava. otpisati. nakititi. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. prideve. biti de-korisan dobiti orden. dekorater (fr. decorativus) ukrasan. poz. dekontirati (fr. dekomponirati (lat. odbitak od duga ili računa. dekolorimetar (lat. dekorativni (lat. dekoloriran (lat. imati na sebi orden. astr. v. poletanje.). umetnički izrañenim nameštajem itd. sastavne delove. decor) ukras.

delatoran (lat. prodavati robu koje nema. deksiokardija (grč. neza-štićen. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. dekurtirati (fr. delatum) potkazivač-ki. decrescendo) muz. npr. izdejnički. deksios. dekretali (lat. ocrnjivanje. delacio juramenti (let. za razliku od legista. ital. prav. kuhinjske so. decurrere. dekuver (fr. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. deksios desni. dekrepitacija (ital. dostavljanje. grožñani šećer. dekstralan (lat. puckaranje. obeshrabljiveti. deksios. dele (lat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. e decouvert) berz. mat. decrescere) pl. decrepitatio) hen. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. dekstroza (lat. taloženje sokova na nekom mestu. kardia srce) med. postepeno tiše. grapho) pisano sleva nadesno. opadanje bolesti. odrediti. berz. decretum) odluka. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. usled zagrevanje. opadak. odbitak od računa za neku robu. zaključiti. potkazivač. mesto na levoj. opadanjem. dekrement (ital. učitelja i pisaca rimskog prava. deficit. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). 1. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. a dekuver (fr. poverenje. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. lacrima suza) med. dele) briši. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. decrediter) lišiti poverenja. delature) potkazivanje. deleatur) neke se briše. deletus) prav. dekurija (lat. manjek. projed od ležanje. rešiti. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). decurio) starešina nad deset ljudi. u Vestfalskom miru. decutere. izbacuj! deleatur (lat. mesto koje se tako svira. koji je s desne strane. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. naročito u korekturi). nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. up. deksiografija (grč. v. delatio) dostavljanje. dekre goran (lat. dekret (lat. stoji na desnoj strani. praskanje. dekrešendo (ital. klevetanje. de-corto) trg. dekretirati (lat. decouvert) otkriven. decrementum) smanjitak. mala veličina za koju se promenljive smanji. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. de cujus od koga) prav. rešavajući. dostavlječki. odbiti. desetina (u vojsci starih Rimljana). bez pokrića. grapho) pisanje s leve strane na desnu. decourter) trg. sve slabije. nametanje zakletve. delacija (lat. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. glikoza. delere uništiti. delator) dostavljač. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. potajni tužilac. delabijalizacija (lat. desetar. dekstrin. suženje. izdati naredbu. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. decernere. npr. prštanje. decourager) obeshrabriti. nlat. januar 1624. potkazivanje. decretare) odlučiti. pr-skanje kristala. smanjiti. suze u očima. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. da se izbaci (slovo ili reči. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. nemvnje. dekusorij(um) (lat. dekurzus (lat. deletio hereditetis) prav. vodnik (u vojsci starih Rimljana). dekstroza. dekubitus (nlat. dextralis) desni. dekurion (lat. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. decretorius) odlučujući. dekurt (fr. optuženik. odeljenje od deset članova. ugled. dexter desni) hem. uplešiti. delat (let. decuria) klese. svaka viša naredba uopšte. decursus) tok. supr. naredba vlasti. delatio iuramenti) prav. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. decubitus) med. dekujus (lat. . im. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. dekreditirati (fr. popleši-ti. delakrimacija (lat. labium usna) lingv. kao panonski zakonik. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. deksiografski (grč. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. klevet-nički. za sekularizacije. delaktacija (lat. narediti. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. hem. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. de. dekstrin (lat. delatura (klet. skratiti. de-court) trg. rešenje. deferre. de-.v. dela gor (let. delegant (lat. delacio hereditatis (lat. koje su toga dana već stupile na snagu. inkrement. dekort. decussorium) med. de-curtus. dekuražirati (fr. dekretisti (lat. neke bolesti.dekort 197 delegant dekort (lat. čast. odeljak. način (ili: položaj) ležanja. ležanje. de.

delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). maženja. poslanik. deliberato) muz. turski konjanik. po Ustavu SFRJ od 1974. delineirati (lat. omeñavati. delivrezon (fr. prestup. deli (tur. bunilo. poverilac koji je upućen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delirijum. v. jelo prireñeno naročito lepo i ukusno. deleterion otrov) med. laskave reči. u umetnosti: prefinjen ukus. delikvijum animi (lat. obeležavati ili postavljati granicu. smeo. limes. mio. gubiti se. rastopljiv. predstavnik. utečniti se. istup protiv zakona. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delikvij(um) (lat. zločin. koji treba pažljivo raditi. deliberativan (lat. nežno. prislačak. deli. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. delikatamente. izdavanje. im. predaja. lep. deliquium animi) nesvestica. zavoj. delegirati (lat. delineatio) crtanje. delegatus) izaslanik. isporučiti. delicato) muz. rešavajući. delikato (ital. deleterij(um) (grč. da putem dele-gata i delegacija učestvuju u odlučivanju na svim nivoima. rastvaranjem na vazduhu. limitis) granigraničenje. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. stvar). delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. da se na vazduhu rastvori. . delegatar (nlat. trg. deli) lud. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. izdavanje robe. neprijatan (npr. delimitirati (lat. poslati. god. ovlastiti. delenimenti (lat. delivrance) osloboñenje. razmišljanje. zavijanje rane. delineacija (lat. kitnjastost. izbor. tugaljiv. delirium) med. prav. izaslati. v. per delik-vijum(lat. delija. zlikovac. smisao za lepo.). obeležavanje ili postavljanje granice. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za plaćanje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. materija koja truje i uništava život. izabrati. delegacija (lat. težak. delegatio) poslanstvo. pažljivost. med. delinquere. delenimentum. per deliquium) ili skraćeno: r. otrovna materija. predati. ukusan. deliquescentia) topljenje. delekcija (lat. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. topiti se. položaj. delinkventkinja prestupnica. izdati robu. izaslanstvo. obazrivost. omeñavanje. trabunja. delinquere) v. delinquens) optuženi. 2. sa nežnošću. delikatese (fr. pojavljuje se sa delegat (lat. delikvent (lat. delikatamente (ital. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. prikraćivanje. svojstvo postajanja tečnim na vazduhu. skici-rati. delectum) biranje. preneti na koga (pravo. zavijanje. delirium tremens) med. omeñiti. škakljiv. predaja. delirant (lat. delikvescirati (lat. isporuka. delinkvent. delibacio hereditatis (lat. osetljiv. junak. veoma obazriv. delineavit (lat. Ae. d. trg. prestupnik. deligatio) med. nacrt. ljubak. deleomai uništavam. de. isporuči-vanje. delikanlija (tur. delikatan (lat. pijaničko ludilo. delikvescentan (lat. utečnjavanje. delivrirati (fr. deliberacija (lat. mahnit. ludak. delibal (tur. onaj koji boluje od delirijuma. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. deligere odabrati. delibatio) smanjivanje. deligacija (lat. delirijum tremens (lat. delirij(um) (lat. delibasi) starešina delija. delinkvent (lat. delikvescencija (nlat. izbaviti. delegare) odrediti. previjanje rane. delibacija (lat. ograničiti. delimitirati (lat. samoupravne i politički organizovanim. delinquere. limes. deligatura (lat. delibaša (tur.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. delivrans (fr. odlučno. član delegacije. umirivanje). prav. ludilo. ograničavanje. dogovaranje. delicatus) nežan. mladić plahe krvi. deliracija. načela i ustavnih ustanova kojima se omogućava i obezbeñuje radnim ljudima. kao predmet za uživanje: poslastica. većajući. deliratio) med. delegatarius) trg. hrabar.) otrovni ili opojni med koji pčele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delineare) crtati. deliracija (lat. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. deliberatio) savetovanje. delivrer) osloboditi. delikt (lat. delictum) prav. med. delenire ublažiti) pl. skica. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. junak) 1. srčan. deliberativus) koji savetuje. poslati. deliquescens) topljiv. delikato. deligatura) med. opunomoćiti. limitis) grani-čiti. deliberato (ital. osetljivost. premišljanje. previjanje. delivraison) trg. delikanh) mlad momak. pažljiv. predstavlja ukupnost odnosa. dug itd. dužnosti i odgovornosti i organizovanog učešća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. fin. delirans) onaj koji bunca. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlučuje. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. delicatamente) «uz.

sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. izneti) namešta]. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. u narodnoj skupštini. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. dome (grč. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. radioaktivni zraci. izići. delta (grč. ukusan. delkredere. tembel) lenština. dementi) opovrgavanje. obeležiti granicu. eidos oblik) med. delta) l. besneti. demagogos) voña naroda. tur. na podnožju Par-nasa. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. poricanje. agein voditi. demarquer) ograničavanje. dementia) med. Marke. ludilo. . demarquer) ograničiti. demens (lat. bajan. voj. demaj (eng. onako kako jest. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. delfijsko proročište v. uti-canje na narod govorom. demos. ispraviti neistinu ili netačnost. agoreyo govorim) javni govor. demos narod. deložiranje (fr. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. tur. agein) voñenje naroda. materica. muzički instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. delirare) buncati. sladak. deliciosus) divan. med. recimo. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. logora ili trupa. eidos oblik) kom. delta-zraci fiz. demek (tur. ra-skrinkati. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. delphinus) morska životinja. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). demagoški (grč. dementia paralyti- . 2. agein) koji rovari. demarche) korak. ušće reke oblika delte). tenbel. postupak. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. demagog. demagogija (grč. deliciozan (nlat. odseliti se. demarš (fr. demarkirati (nem. 3. delta. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñenom roku. deluvij(um) (lat. graničari. omeñavanje. deltoeiaes) u obliku delte. npr. tembelhane) zemlja dembela. demos. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. snop. voj. delta. rastrgati. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. odreći. demegorija (grč. izuditi. sa položaja. otkriti. vršili velik uticaj na narodne skušptine. na primer. deltoideus (grč. što bi se reklo . deloger) izbaciti. 1% gvožñe. up. prikazati u pravoj boji. zanositi se. delkredere-provizion trg. delti sličan mišić gornjeg dela ruke. mio. mor. poricati. slična kitu. vlasti. maloumnik.) provoditi vreme u neradu. demen-cija paralitika (nlat. dernek) dakle. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. neradnik. de-. obeležavanje granične linije. rečitošću itd. poreći. d. razgoliti™. dementir) opovrgnuti. . iznositi. završava se obično smrću. demagogizam (grč. pliskavica. demos narod. rasparčati. demet) naramak. tur. demanti (fr. 1% olovo. delfis (grč. delcredere) trg. demegoria. demarkacione trupe pogranične trupe. bljava u prekornom smislu. zapravo: zavoñenje naroda.. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. delirirati (lat. demagog (grč. Delfi. potiskivanje neprijatelja. buškara. 5= D. fig. demens) ludak. kao zavodnik naroda. tj. demeblirati (fr. demarkacioni kordon granični lanac. demarkacija (fr. odricati. demembrirati (lat. dembel (pere. rastaviti na delove. delfin (lat. odlazak. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. govor pred narodom. demarkaciona linija granična linija. lenstvovati. demantovati (fr. delitescencija (lat. fr. isterati iz stana. demati. odricanje. demembrare) raskomadati. trabunja-ti. raskriti. pokret. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. deložman. v. danas se upotre- dembelisati (pere. demaskirati (fr. dembelija (pere. trougaon. luere prati) geol. Delfi (grč. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. četvrto slovo grčke azbuke D . deltoidan (grč. tj. preduzeti korake.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. postupati po nekoj stvari. morska svinja. delkredere (ital. delitescere) med. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. demencija (lat. demy) vrsta hartije maloga formata. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. deltoid (grč. brodske zavrtnje. biti lud. mašinske delove i oruña. demos. 41% cink. delogement) izlazak. povući graničnu liniju. i sa dijagonalama koje se upravio seku. razgolićavati. umilan. delphys) med. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. podbada. deložirati (fr.

Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. demeriter) skriviti. demos. demiskija v. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. ostavka. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. poluoptok. demos narod. fr. nekoj oblasti ili državi. demeritirati (fr.. demencija senilis (lat. zagnjurivanje. sirće itd. u običnom govoru slobodoljubivost. demokrat(a) (grč. demir (tur. razoružavati. krateo vladam. državnim poslovima. diminucija. nauku. demimontkinja (fr. malo utvrñenje. razoružanje. demimond (fr. demokratizovati v. raspuštanje. čistiti. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demisija (lat. demokratija (grč. demimonde) polusvet. demilitarizacija (lat. deminutio) v. nekoj oblasti ili državi. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. fr. demi-bastillon) voj. dimittere. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. Dime-Sina). dimiskija. demi-parallele) voj. demos narod. demersio) potapanje. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. krateo moćan sam. demoiselle) gospoñica. očistiti od škodljivih isparavanja. razoružavanje vojske. tvorac (ili: neimar) sveta. ogrešiti se o nešto. demisionar (fr. demos. demissio) skrušenost. zgrešiti. deminucija (lat. devojka. demephitiser) provetriti. čišćenje od škodljivih isparavanja. od zagušljivog vazduha. bez obzira na imovno stanje. poluobrt (nalevo ili nadesno). demokratizirati (grč. kao posledica starosti. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. supr. demilitarizovati v. polušanac. razne veličine (do 60 1). demir)) gvožñe. demeškinja v. demobilisan« v. polurov. demirelief) poluispupčen rad. tj. demograf (grč. kao tvorca sveta. demisionirati (lat. demografija (grč. klonulost. de-. koja je u nekim zemljama utvrñena. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demokratizam (grč. demibastion (fr. demen-cija prekoks (lat.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. dimisija. fr. širokih pogleda. vlast. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta.pišem) onaj koji se bavi demografijom. razo-ružati. narodni. grapho . kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. za razliku od najvišeg boga. demefitizirati (lat. dimije. demobilizacija (fr. polureljefni rad. demos. deminutiv (lat. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. razoružavanje. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. de. demobilizirati. razoružati. čovek slobodoljubivih. npr. ja-hanje u polukrugu. de. utuče-nost. dimije v.(grč. demodulator v. demoazel (fr. demos. demos. željezo. demo. deminuere umanjivati) gram. Ovako naziva Platon boga. v. poreklo itd. demireljef (fr. zahvaliti se na službu ili zvanje. demilitarizirati. demodoksologija (grč. demivolte) jax. detektor. krateo) v. senatori u današnjoj Grčkoj. demiurgos) fil. demokratizirati. dementia praecox) mladalačko ludilo. demos. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . domilitarizirati (lat. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demobilizirati (fr. demobilisation) voj. demir-kapija gvozdena kapija. poluutvrñenja. javna žena. demidžon (eng. diminutiv. demobilisati. demefitizacija (lat. militarizirati. demerzija (lat. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. supr. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demikoton (fr. demissi-onner) dati ostavku. službenik u ostavci. logos reč. položaj. dimiskija. demiparalela (fr. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. up. demitur (fr. militariza-cija. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demograf (grč. mephitis kužio isparenje) med. militaris) voj. de-. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demivolt (fr. demokratija. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demimondaine) dama iz polusveta. kratos vladavina. mephitos. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demi-john. demergere. demitour) polukrug. imanja. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. doksa mišljenje. otpustiti. demobiliser) voj. militaris) voj. demiurg (grč.

demonstrira™ (lat. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. daimon. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. javno ispoljavanje. razvratnost. voj. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. voj. demonomelanholija (grč. demonizam (grč. akcija. demoralizovati v. demonetiser. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demonologija (grč. demotičan (grč. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demonomantija (grč. gubljenje hrabrosti. uterati joj strah. u demokratskoj Atini: opština. . lišiti MOJ. daimon. demontirna baterija voj. de. otuda: demostenska rečitost izvanredna. izlagač. demoraliser) napraviti razvratnim. npr. demolirati (lat. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. daimon. demonstratio) dokaz. razvaljivan>e. daimon. demoralizirati (fr. mania pomama. pojedinaca ili gomile. demontirati (fr. gram. slobodno. demonstrator) dokazivač. pokvarenost morala (ili: naravi). zla kob. preturiti. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. natprirodan. prikazivač. lat. obaranje. demonetiser) fin. demoralizirati. up. narodni. onaj. živo. to dump frljiti. demping (eng. pr. mageia) gatanje (ili: vračanje) pomoću duhova.mologija (grč. latreia obožavanje) poštovanje duhova.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. demonetizacija (fr. demolitio) v. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bića uopšte. demoliri. demoralizirati. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). koji nešto pokazuje. moneta. demonomanija (grč. demos. up. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. naročito fabričkih proizvoda. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñavolu. fr. de. demofil (grč. demoralisati v. taj. pokazivač. most itd. demoralizirati. demonstrare) pokazivati. pokvariti. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demoliran. demonstrare) javno. upropastiti. fr. soton-ski. daimon. sotona. demolir) rušenje. kad ih neprijatelj zauzme. otvoreno. odsek jedne file. izla-gač. daimon) natprirodno biće. uništiti. logia) učenje o duhovima. demonski (grč. predavanje robe. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demoralizacija (fr. razvaliti. demonstrans) tumač. demonstrator (lat. vidno ispoljavati raspoloženje. demolir) rušiti. daimonios) ñavolski. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). v. demonstrativum (lat. voj. taj i dr. demolicija (lat. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povući iz opticaja. demonstracije (lat. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demonstrativan (lat. upropastiti nekoga. manteia proricanje) vračanje pomoću demona koji se nalazi u onome koji vrača. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. demoliran. naklonjen narodu. demotikos) koji pripada narodu. upropašćavanje. demonstrant (lat. demos) narod. demontirati. pokazna zamenica. npr. očigledno prikazivanje. očigledno. duh. demoralisation) kvarenje. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. demos (grč. onaj. ućutkati top. izlagati. objašnjivač. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. daimon. demon (grč. i dr. porušiti. verovanje u aveti. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. naročito eksperimentiranje u prirodnim naukama. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demonstrativum) gram. Demosten (grč. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. svog raspoloženja. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. prodavati po niskoj ceni. izrazito. demos narod. demoliranje. pokvariti neku spravu. demonima. demontaža (fr. philos prijatelj) onaj koji voli narod. povlačenje novca iz opticaja. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. naročito zao duh. ovaj. malodušnost. dumping) trg.i moneta novac) fin. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. demoliranje (fr. demonolatrija (grč. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demolicioni sistem fort. oboriti s konja. uništavanje. demonetizirati (lat. tumačiti. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. narediti da se sjaše. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. ala. mogu odmah razoriti minama. ovaj. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). dokazivati. demonomagaja (grč. ubedljiva i silna rečitost. pored razliko-vanja formalnih oblika. dokazivanje. narodoljubac. onaj koji tumači. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonstracije.

de. . lišiti nekog grañanskog ili zavičajnog prava. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. odnaroditi. uskraćivanje. de nihilo nihil) v. denegacija (lat. državi itd. denominacija (lat. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. denegatio debiti coniugalis) prav. grč. uskraćivati. dendrolog (grč. denarijus (lat. „ribati" od „riba".demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. dentarpag (lat. denotatio) označavanje.) i. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. ščepam) med. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. trg. dendrografički. odbijanje. de non prejudikando (lat. med. odbijati. naimenovati. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. grč. denegirati (lat. okamenjene biljke i okamenjena drveta. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. docnije 16 asa ili 4 sesterca. dentales) gram. fr. denga (arap. kao drvo. fićfirić. denegatio audientiae) prav. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. u vezi s tim. de-. dempfer (nem. arpazo zgrabim. demulencija (lat. dati podatke. denominare) nazvati. dentalni (lat. oni kod kojih vrh jezika. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. denaturer) svoju prirodu izmeniti. dentalis) zubni. količnik. logi'a) poznavanje drveća. lat. zbijen. denatalitet (lat. dendron drvo) u obliku drveta. učiniti neupotrebljivom za ljude. dandy) kicoš. eidos oblik. dendron.) med. smanjivanje broja stanovništva. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. pomo-dar. denationalisation) odroñavanje. mera za svilu i zlato. denacifikacija (fr. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. obe-ležiti. denar. natio narod. nlat. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. denpi-valjak (eng. denaturalizacija (fr. pri izgovaranju. kao i za odreñivanje njegove zapremine. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dendrometar. ne nanoseći štetu. imenovati. bez štete po prava nekog drugog. odroditi.) dodavanjem drugih materija (gasa. davanje podataka. špiritus i dr. javlja se povremeno u toplim krajevima. de-. d. denegacio debiti konjugalis (nlat. dandy) kicoštvo. dendron. samo leti. naimenovanje. dendrografija (grč. tj. prirodu neke stvari promeniti. up. denotacija (lat. natura. s. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. dendroidan (grč. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. dendron. dendrometar (grč. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. denominirati (lat. denzimetar (lat. demulentia) pl. dentritičan. zejtina). denationaliser) oduzeti narodni karakter. eko nihilo nihil. dens zub. lithos kamen) pl. muzički češalj. vrlo zarazna bolest. dentali (lat. denominatio) imenovanje. de nihilo nihil (lat. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. vrsta areo-metra. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. onaj koji proučava drveta. lik) v. denacionalizirati (lat. objavljivanje. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. uskraćivanje saslušanja. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. dendron. denominativum) gram. so. zubni glasovi. denegare) odlučno poricati. koji je najpre sadržavao 10. fr. prijava. denominare) kat. po svršetku drugog svetskog rata. odnaroñavanje. de-. denaturalizirati (lat. cenominator (lat. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. kaćiper-stvo. gubljenje nosne artikulacije. denikotinizirati (lat. dendron. de pop praejudicando) prav. denaro (ital. zavičajnosti. metron) fiz. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. dendron. denaturisati (fr. imenilac (u razlomku). dendroliti (grč. izopačiti. denominativ(um) (nlat. npr. min. obeležavanje. neizvršavanje bračne dužnosti. sličan drvetu. natio narod. imenitelj. denegacio audijencije (nlat. dendizam (eng. c). instrumenat za vañenje zuba. logos) poznavalac drveća. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. denotare) naznačiti. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). pomodarstvo. kao nagao nastup groznice. dendrologija (grč. Dampfer) prigušivač. gpaphia) opisivanje drveta. lišavanje podanstva. denazalizacija (lat. metron) veština merenja drveća. fr. denotirati (lat. kvocijent. damping. densus gust. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. nasalisatio) lingv. dendron. pr. dendi (eng. z. denarius) stari rimski srebrn novac. njihovo podizanje i praktičnu primenu. dendrometrija (grč. denominator ra-cionis (nlat. denacionaliziranje (fr.

što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. npr. telegra-fisati. denunpijacija (lat. depandans (fr. deplacer) premestiti. de. de. de plavo (lat. denudatio) otkrivanje. dens. lišiti nekoga imanja. razvijati se. deontološki doka z za postojanje boga. nazvan još i moralnim dokazom. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. depauperacija (lat. zubni lekar. »saliti. voj. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. deplacement) premecJtanje. zapremina dela broda pod vodom. po naročitim kuririma. dentura (nlat. de. soba. palatum) lingv. depilatorij(um) (nlat. raširiti. bežični brzo-jav. dsntiekaliij(um) (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. arh. sa svog mesta. depedikulacija (lat. dentin (lat. deploracija (lat. denuvcijat (lat. sklonište. pogrešno ili rñavo postavljen. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. logia) teol. deployer) razvijati. potiskivanje. prinadležnosti. denuntiator) v. lišiti kose. delokrug. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. depilatio) opadanje kose. prosto. zubalo. deplasiran (fr. okrug. vojska koja služi za . otkloniti uzetost. departman (fr. bez okolišenja. voj. 2. reppa pero. promeniti mesto. de-. depenirati (lat. ukloniti. depecher. pauper) osiromaši-ti. pertinecije. deplantacija (nlat. prokazivač. denuncijant (lat. osiromašenje. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. pri čemu neza-sićeni ili manje . ispražnjavanje. deploratio) oplakivanje. deplere isprazniti.sićeni rastvor potiskuje potpuno zasićen rastvor. dipennare) trg. optužba. prav. rñav položaj. deontološki (grč. koji se dogaña ili radi kada mu nije vreme. denudacija (lat. dentitio) med. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. deontologija (gr. depeša (fr. de plano) prav. dependencije (lat. depilacija (nlat. deplace) neumestan. sredstvo za skidanje kose i dlaka. v. denuntians) dostavljač.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. dependere) pl. depo (fr. denticuli zubići) pl. deplanta-ge) presaditi. deplantatio) presañi-vanje. deontos dužnost. potkazivač. brzojavi™. deparalizirati (lat. deon. deplecija (lat. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čišćenje zuba. žaljenje. fig. koje se obično šalje najhitnijim putem. prokazivač. depeširati (fr. pauper siromah) osiromašavanje. depot) stovarište. iogia nauka) 1. deplasman (fr.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. scalpere grepsti) sprava za čišćenje zuba. tužitelj. deploajiranje (fr. kol. denuncijant (alt. depilatorium) med. paralyein klonuti) med. glavna masa iz koje se sastoji zub. sažaljevanje. prav. ukratko. denunpijator (lat. de. potkazati. zapremina istisnuća. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. dis. usled odnošenja zemlje. odvajanje kostiju od mesa. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). koji nije na svom mestu. pertinencije. deplantirati (lat. odelenje (stana). dentifricij(um) (lat. zajednička delatnost erozije i raspadanja. učenje o lekarskoj etici. de. naopako (ili: pogrešno rñavo) postavljanje. dentura) zubi. depilirati (lat. jednostavno. prinadležnosti. skidanje dlaka. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. postrojavati se za borbu. zubar. srez. prokazivanje. dentis zub) zool. denuntiare) dostaviti sudu. izlečiti od paralize. brzojav. mor. fil. povući nalog. dolazi do snižavanja tla. dependances) pl. postrojavanje za borbu. zbog koje. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. planta bil>ka. deploajirati (fr. razvašljivanje. rasañivanje (bilja drveća). deploiement) voj. denticija (lat. grč. departicija (nlat. denuntians) dostavljač. potkazivanje. ital. razvašljivati. optužiti. rasprostirati. depalatalizacija (lat. sažaljevati. smenjivanje. depedikulirati (lat. denuncirati (lat. potkazivač. dens. dentist(a) (lat. magacin za robu. odeljenje. osirotiti. zubna kost. pediculus vaš) hig. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. denuntiatus) dostavljenik. (etra). optuženi. potkazanik. depauperirati (lat. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. zvanično pismo. rasaditi. tužitelj. razvijanje. ogolićenje. prokazati. raz-dela. tj. deplorare) oplakivati. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). zub. dens) zubni tehničar. denuncijant. depletio) pražnjenje. v. pediculus) hig. denlasirati (fr. deon dužnost. npr. gubljenje palatalne artikulacije. farm. departitio) podela. lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. brzo dostaviti. deplorirati (lat.

razne stvari od vrednosti (dragocenosti. depresivna oblast meteor. arhiv. či-novništvu. prav. deponere) v. vojni materijal koji služi za dopunu. lišiti polarizacije galvanski elemenat. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. glatkoću. depositarius. izvaditi iz prese. de-posedirani npr. fr. oblast koja leži niže od morske površine. raseliti (stanovništvo). deponere) odložiti. depositeur) čuvar. depostirati (fr. zauzimanje za nekoga. poglavito osetljivosti. med. depositum) povereno dobro. npr. depozit. depoiularizirati (lat. depreverbacija (fr. talog. službe-nike. nešto. položiti. deprecatio) molba za koga ili za što. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. proterivanje. deponirati (lat. Francuza u Novu Kaledoniju itd. polos stožer) fiz. depozitorij(um) (nlat. vladalac koji je zbačen s prestola. opadanje stanovništva. deportatio) progonstvo. deport (ital. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. grč. utučenost. dakle. depozit (lat. službenicima. klonulost psihičke energije. topovsku cev upraviti niže. de. de polus. in depozito (lat. proterati. deponent (lat. depolirati (fr. deprekacija (lat. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. deposter) voj. deponentni glagol. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. de. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. npr. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. hartije od vrednosti i dr. deprefiksacija. nizak pritisak vazduha. spuštanje. depolarizator (lat. pred sudom iskazati. deposedirati (lat. izopačenost. trg. Engleza u Tasmaniju. depopulirati (lat. de poius. deportirati (lat. depozicija. depopulari opustošiti. preklinjanje. činovništvo. an depo (fr. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. de. dati. depositorium) odelje-nje za čuvanje. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. ulagač. opljačkati) raseljavati. u pohrani. deponirati. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. deponere) v. padanje cena. lišiti nekoga narodne naklonosti. dspolitizapija (nlat. izgnanje. potištenost. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. deponens) gram. da bi ga davao drugima uz veći. deponent. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depolarizirati (lat. depolir) oduzeti sjajnost. ulaganje. depositor) v. polus. depressio) psih. depopulacija (lat. in deposito) na čuvanju. deportiran (lat. iskvarenost. depresirati (lat. ono što je dato na čuvanje. pro-teran. depopulatio) raseljavanje.). knjigu. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. depozitar (lat. depozicija (lat. prisilno upući-van>e u logore. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. depresija (lat. . zalog. izgnati. upućivanje po kazni u neku koloniju. primiti ad cepozitum (lat. depravatio) moralno kvarenje. depono-vati. polos stožer) fiz. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. poslati u zatočen>e. prognati. pokvarenost. nanos. depozitum v. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. deposse-der) prav. posredovanje. oterati sa mesta. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. fiz. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. baciti u bedu. fr. astr. nlat. kad vanka prima na čuvanje. v. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. izgnan. deponovati (lat. deportacija (lat. pogoršanje. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. vojsci itd. grč. uložiti. npr. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. deponens) polagač. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. fr. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. meteor. npr. depoviranje (lat. depressio) voj. bank. kol. en depot) na čuvanje. ulog. depolarizacija (lat. depozitor (lat. polos) fiz. deponens (lat. grč. svedok pred sudom. depolitizirati (lat. deportare) prognati. depreverbation) lingv. iskaz pred sudom. potisnuti sa položaja. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. deprimere. dati na čuvanje. vojsku itd. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. deportatus) prognan. ulegnuće. oterati.) i melanholijom.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. u ostavu. depo-posao bank. poslati po kazni u koloniju. razvrat-nost. u sefovima. de-possidere. depravacija (lat. opadanje cena.

poslanici. instrumenat za svlačenje. lor-du Derbiju. oduzimanjem predmetka za-. oneraspoložiti. de profundis (lat. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. de-. stanovati — stanovnik. deprimere) pritiskivati. u sredu posle Trojice. ona koja odvode sokove. pročisti-ti. predstavnik. de-primiran puls pritisnut. depurirati (fr. npr. stvari bez gospodara. pokvariti. zadužiti se. pasti u dug. depurgatorius) v. derivata) pl. reč koja je postala od neke druge reči. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. izvedena reč. deranger) uznemiravati. napuštene stvari. de. derivare odvoditi. koji je postao izvoñenjem. grč. kao jedan deo svojih prinadležnosti. naročito lekovi koji čiste krv. metron mera) avij. de profundis) „iz dubina" (početak 130. depurantia) pl. med. derivirajuća sredstva. pretium. derivirati (lat. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. depurgatio) čišćenje. med. deranžirati (fr. depurgativan (lat. cena. prima godišnje u stvarima. npr. mat. sekte (tarika). otrebiti. deprimirana kapi-larnost fiz. derivat (lat. depurgativan. derivare. tj. iz nečega. derivare. jedne reči iz druge. derivancija (lat. derivare. depurgatoran (nlat. derivare izvoditi) dolaziti. prefixe predmetak) lingv. derivometar predstavništvo. izvoñenje. med. pritisnuti. poslanstvo. izazvane njihovim obrtanjem. ugnjetavati. psalma. napuštanje. pobrkati.. depurancija (lat. izvod. prema tome. deputirati (lat. tur. pročišćavanje. koji ju je osnovao 1779). oslabiti. hem. depresorij(um) (nlat. deputirac (lat. nered. deputatum) utvrñeni prihod koji neko. trebiti. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. depuratorius) v. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. derivatum. derivatum) gram. derivati (lat. pogružiti. kod katarakta. lica koja. tj. postati od. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. oduzimati snagu. naročito koji pomaže čišćenje krvi. klasična trka u Engleskoj. prav. koji znači oslabelost. depuratoran (nlat. aden žlezda) med. derivatum (lat. ko- dsradenitis (grč. derangement) smetanje. de. u naturi. utući. depurativan. derivometar (lat. po značenju i obliku. nerv povući naniže. derivare izvoditi. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. drva. voj. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. smetati kome. nov prost glagol. u ime neke veće organizacije. deratizacija (fr. zapaljenje vratnih žlezda. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. depuratio) čišćenje krvi. derby-crack) prvoklasan konj trkač koji učestvuje u derbiju. slab puls. deputatus) zastupnik. dereglija (mañ. remetiti. uznemiravanje u poslu. depurativan (fr. poremećaj. zadržavati (koga). deranžman (fr. voditi poreklo od. izvoditi. depurgativus) koji čisti (ili: pročišćava) creva. uputiti. derivare. derelikcija (lat. deprecijativan (lat. koja se održava. depuratif) koji čisti. tlačiti. žito. trebljenje. deprefiksacija (fr. poremećenost. uznemiriti. depurgirati (lat. iznuravati. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. pomeriti. dere vrat. deputatio) izaslanstvo. vrednost) koji izaziva prezir. derbi-krek (eng. očistiti. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. derelikta (lat. odstupanje od pravog puta. v. izvoñenje. deputat (lat. instrumenat pomoću koga izviñač utvrñuje pravac i silu vetra i. depuracija (nlat. izabrati. derviš (pere. depressorium) med. depurer) čistiti. rivus potok. miševa. poremetiti. derelictio) prav. nov glagol patiti. derivatio) gram. deputatum) onaj koji prima deputat. deputacija (lat. proizlaziti. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. izvedenica. derivatum. u katoličkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). nazna-čiti. pored plate. vrši popravku kursa. avij. derviš) pripad-nik derviškog reda. diferenci-jacija. derivatum) gram. derivan-tia) pl. potiskivani moždane opne. derby) sl. izvesti. derelicta) pl. očistiti krv.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. ostavljanje. deputare) odrediti. obično na čuvenom trkalištu u Epso-mu. nlat. jugozapadno od Londona. derbi (eng. derivativum gram. v. depurgare) čistiti. koji odvodi na drugu stranu. derivatus) izveden. Npr. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u političkom predstavništvu zemlje). derivacija (lat. depurgacija (lat. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. deputatist (lat. sredstva za čišćenje. depresorii nervi biol. derivativan (lat. poremetiti svoje imovno stanje. stan i dr. derwis. sla-biti. . npr. omalovažavadeprimirati (lat.

dermatologija. svaka pora. ñerma. descente) specijalno grañeni brod za iskrcavanje na neureñenoj neprijateljskoj obali. dermalni (grč. smanjenje. silazak. ñerma) ned. (fr. rasulo. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). kožni para-ziti. odyne bol) med. desig-nare obeležiti) namera. dermatonoza (grč. dernier eri) poslednji krik. ñerma. od ugovora). dermatotilus. logia) nauka o kožnim bolestima. dirnek) sabor. dermatoliza (grč. ñerma. dermatodinija (grč. osnova jedne kompozicije. dermatonoza. prevlačenjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). zoon životinja) pl. bora. 2. derut (fr. derma. ñerma. nćsos bolest) med. oduzimanje. bežanje u neredu razbijene vojske. dermatolog (grč. veselje. dermatotilus (grč. dessin) trg. zakidati. dermoskopija (grč. . u vezi sa kožom. oduzimati. ukidan. voj. dermatos) predmetak u složenicama sa značenjem: koža. dermatičan (grč. derma. iatrela lečenje) med. dere vrat. derma talšja. derogativan (nlat. ñerma. dessein. dermatodčlija. smesti. skopeo gledam) aparat. gljive gotovanke. lekar za kožne bolesti. za pola stepena sniženi ton de. dlačica i dr. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. derogatio) krnjenje. npr. vojska dovedena vodenim. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. ograničavanje. derutirati (fr. derogacija (lat. okrnjivanje. spasmos grč) med. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. tj. v. dernije kri ((fr. dermatalgija (grč. pomoću koga se može videti svaka. ñerma. žalost. derma. koji ukida. propast. logos) onaj koji se bavi proučavanjem kože. osoba (nastaju trljanjem. lečenje kožnih bolesti. ñerma) med. smanjiti. pobrkati nečije namere. med opšti naziv za bolesti kože. oleum ulje) farm. derd. činiti krivo. dermatoze (grč. kožni. plastike veština uobličavanja) 1. okrnjiva-ti. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. presañivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. derogirati (lat. dert (pere. opozivanje. stavljanje van snage. muz. raditi na uštrb. žućkast. ñerma. kožni žulj. grapho pišem) med. dermatom (grč. ono što je najnovije u modi. radi na uštrb. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dermatopatija. eldos vid. otok kože. desen (fr. tur. spuštanje. tajni hodnik u nekoj tvrñavi koja vodi u rovove ili ka minama. dermatol (grč. uzorak. staviti van snage. ñerma. dsrmologija v.derma 206 desenater derma (grč. desantni brod (fr. derogativus) koji krnji. ñerma) kožni. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i koričenje knjiga. grapho pišem) opisivanje kože. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. dermoplastika (grč. dermotilus med. dermotomija (grč. dernek (tur. ukinuti. opozvati. ñerma. ukidanje neke naredbe. ñerma. padina. povrediti. razbiti. voj. briga. ñerma) v. ñerma. ñerma) kožni. vašar. pa i najmanja promena na koži. neki zakon. stavlja van snage. naročito u modi. dermatopatija (grč. tovar jednog broda. descente) silaženje. dert) tuga. dermatologija (grč.pojave na koži kod nekih. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. dermatijatrija (grč. logia) nauka o koži. plastike veština uobličavanja) med. plan. dermatozoe (grč. ñerma. koji se tiče kože. bol kože. derogare) krnjiti. lat. naročito nervoznih. mykes gljiva) med. uzoraka. skopeo gledam) med. rasecanje kože. derospazmus (grč. algos bol) ned. zbuniti. tylos žulj) med. derma. ñerma koža. dernek. svadba. zakinuti. rasturi!??. dermatomikoza (grč. dermatijatrija. dermaskop (grč. lat. zavesti. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. koje ostavljaju trajan i jasan trag. fort. koji opoziva. vrsta.(grč. dermografizam (grč. u obliku naročitog ogledala. •zapaljenje kože. osujetiti. bol. grč u vratu. udarom. veština ggunjenja životinja. zahidanje. pathos bol. v. zakinuće. gotovani koji žive na koži. dermatoid (grč. bolest kože. nagib. ñerma. ital. derma. poslednja novost. ñerma. koji je u vezi s kožom. deo hirurške plastike koji se bavi veštačkim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. ñerma. disegno. v. deses muz. šteti. des. pomoću naročitog uveličava jućeg aparata. koji pripada koži. ñerma. odstupanje (npr. tome sečenje) med. dermatitms (grč. patheln patiti) med. dermo. dermatopatologija (grč. cilj. opozivan. nauka o kožnim bolestima. v. šara. ñerma. dermijatrija med. površine ili dubljih slojeva kože. dermatoplastika (grč. jad. neprijateljski upad u neku zemlju. dessinateur) crtač mustara. ñerma. nacrt. desenater (fr. zakona. deroute) nered. dermatografija (grč.

desiderata) pl. desiderat (lat. tiranstvo despotizam. bezglavost. describere. designatus (lat. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. nacrtano. naznačenje. očajnik. duboka tuga. desistirati (lat. odredan. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. tiranin. desinere završiti se. desideria pia) pl. desine (fr. ucveliti. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. koje su poželjne. despectio) v. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. deservit (lat. crtao. očajan. desolatio) pustošenje. dssignacija (lat. poslednji deo obeda (sir. desiderirati (lat. opu-stošiti. skromne. desinencija (lat.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. skicirati. despotes) neograničeno gospodarstvo. desperare) očajavati. npr. ocrtavan. grdnja. prikazan. Podanici . desnog (grč. verba desiderati-va (nlat. despekt (lat. siccus. potrebu. desiderativus) koji izražava želju. krajnje ogorčen čovek. desiccatio) sušenje. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. desinirati (fr. designativus) označavan. gubiti ljusku. očajanje. prezir. koji prikazuje. imenovati. imenovanje. desiderij(um) (lat. re-dar. fot. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. deskvamacija (lat. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. prezirati. titula grčkopravoslavnih vladika. deskriptivan (lat. omalovažavati. desperirati (lat. disegnare) crtati. pod desenzi-bilizacija. teško ožalostiti. despectus) preziranje. čeznuti (za čim). čega nema. designator (nlat. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desolare) pustošiti. stvari koje su potrebne. bez nade. ocrtavanje. neograničena vladavina. ocrtava. verba desiderativa) gram. voće. označenje. okaniti se nečega. klonuti duhom. koji označava. prestati s čime. samovoljan gospodar. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obično fina. rastvorenih u vodi. despektirati (lat. decigram. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). opis. desikacija (lat. nacrtao. koji opisuje. desigram v. klonuo duhom. dakle. samodržac. desperado (šp. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. descriptif) opisan. praznina koju bi trebalo popuniti. descriptio) opisivanje. desquamare) oljuštiti. desenzibilizacija (nlat. desiderativan (nlat. obeležava. despectare) potcenjivati. baciti u očajanje. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. ital. stvari kojih nema.). završetak reči. krajnje ogorčenje. desertni tanjir. za popunja-van>e zbirki. nedostajanje. potreba. desert (fr. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. desperatio) očajanje. desperacije (lat. potreba. odreñivanje. desideratio) nemanje. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. desperare) čovek bez nade. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). zahtev. desimetar (fr. prikazivanje. naimenovanje. puste želje. razo-renje. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. osećanje bezizlaznosti. nestale stvari. tanjir za voće i poslastice. dessert) prislačni. desinence) gran. gubljenje ljuske. samovolja. uništiti. desquamatio) ljušćenje. designativan (nlat. uništen. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). desolacija (lat. designator) razvodnik. designaciona presuda prav. odreñuje. nlat. designatio) označavanje. designare) označiti. honorar. desiderare) želeti. molba. desigvirati (lat. decimetre) v. dessine) crtano. odrediti (nekoga). dessert) v. neograničeni gospodar. desolirati (lat. fr. i koja mustru. dessiner. fr. a koji još nije uveden u dužnost. krajnje ogorčen. desperatan člat. despicere prezirati. desperatist(a) (lat. žudnja. desiderata (lat. nacrtna geometrija. razoren. deskripcija (lat. poslastice). naz-načiti. deser. pasti u očajanje. desideracija (lat. desperado očajnik) razbojnik. suv.). obeležavan. describere opisivati) mat. desiderija pija (lat. despekt. deskvamirati (lat. isušivanje. nedostatak. presuda po kome će se redu isplaćivati poverioci kod nekog stečaja. neograničeni vladalac. desolare) opustophen. nai-menovati (nekoga za nešto). desiderium) želja. bezutešan. nešto što nedostaje. želja. despekcija (lat. čežnja. poruga. kraj. desideratum) nešto što je poželjno. decimetar. razoriti. desoliran (lat. rušenje. ostrugati l>uske. žude-ti. neu-tešnost. gubiti svaku nadu. slatka i jaka vina). despotizam (grč. deser (fr. desperatus) očajan. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. deskriptiva (lat. ime. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. med. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v.

colla destra) kuz. destillatus) hen. opisivanju). dsstiliran (lat. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pričanju. destinativ (lat. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. izdvaja. a potom ovu. destra desnica) kola destra (ital. destinirati (lat. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. det publik(fr. sići. skidati se. koleno. darvi-nizam) i Hekl. destinatio) odreñenje. destillatio) hen. dug. opredeljenje. popravljen. poboljšanje u odnosima izmeñu dveju država. prodavati namalo (ili: nasitno. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. det (fr. prekapnica. fr. isparavanjem prekapa-ti. prevrat. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. detašman (fr. despotes) neograničeno gospodarstvo. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. tečni proizvod destilacije. destructor) rušilac. opširno. despotes) samovoljno. despotizirati (grč. desudatio) znojenje. destilirati. destruktibilan (lat. tiranski. bez veze sa ostalim delovima. naročito državni dug. isparavanje. desublimacija (lat. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. na parče). posvetiti. potanko. ponovo napraviti tečnom. dodeljen. detaksacija (nlat. neograničeno. detailler) rasparčavati. opredeliti. pretvoriti u paru. despotes) vladati neograničeno i samovoljno. name-niti. kazan za pečenje rakije. trg. detail) pojedinost. na parče. krajnji cilj. učenje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. an detaj (fr. pridodato. destinatarius. destructivus) razoran. despotski (grč. detache) muz. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. javni dug. desudacija (lat. primalac. voditi poreklo. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. descendentia) potomstvo. učenje o postanku. ako se ohlade do odreñene temperature. otkomandovati. pridodat. prečistiti. opisivati). proces prikazan pod destilirati. prečišćen. pečenje rakije. despotija (grč. destillare kapati. detant (fr. de-. dette publique) državni. izlaganje) nabrajanje do sitnica. Darvin (v. otcepljen od celine. rušilački. izdanak (dete. sudor znoj. detaljiran (fr. posvete. uništljiv. sitničar. destrukcija (lat. otcepiti. detachement) voj. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. destilater (fr. podrobnost. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. destructibilis) razor-ljiv. destinare) odrediti. destilirati (lat. unipggavanje. unuk. raza-ranje. prodaja namalo. det flotant (fr. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . dette) podužica. descendens) potomak. detaljisati v. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. uništljivost. detailler) opširan. naročito Lamark (v. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. detaxatio) v. a. destra (ital. destruktor (nlat. destructio) rušenje. unipggilac. dette flottante) leteći dug. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. destinare odrediti) lingv. adresat. sitnica. krčmiti. poticati.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. en detail) trg. dosti dovati v. namena. destinater (nlat. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. de-struere) razornost. do deliti. detaširan (fr. lamarkizam). rashlañivanjem. fabrikant likera. do sitnica pričati (ili: izlagati. destinacija (lat. destructibilitas) razorljivost. descendent (lat. dsstruktivan (lat.). praunuk itd. otcepljen. razrušljiv. destilacija (lat. nasitno. detaše (fr. de-. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureñene uprave. kostiju i dr. destillateur) onaj koji preči-šćava. usitnjavati. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. postupati nasil-nički. detaljirati. taksacija. nasitno. destillare) destilacijom do-bijen. na komad. destilat (lat. destruktivnost (lat. de. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost.i stilla kap) ispariti. razo-rilac. u novije vreme. scendere) silaziti. neograničena i samovoljna vladavina. komada ti. destruktibilitet (lat. rasparčan. padež cilja u najopštijem značenju. preznojavanje.). descendirati (lat. vršiti nasilje. descendencija (nlat. osamljen. poreklo. opuštenost. spuštati se. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. descendentna teorija bkol. opširno pričanje (ili: opisivanje. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. detailleur) trgovac namalo. detaljist(a) (fr. prevratnik. nasilnički. detaljiranje (fr. razrušljivost. destina-taire) trg. detacher) odvojen od celine. prekapavati. hem. konsig-nator. onaj koji peče rakiju. voj. poboljšava. izlapiti. opisivanju). detalj (fr. neku tečnost. desnom rukom. i o uzrocima toga i takvog razvitka. detaljirati (fr. detaširati (fr. desugestija (lat.

v. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. sasvim neprimetno. otirati. oduzimanje. stvarno raspolaganje nekom stvari. deto (ital. koji odreñuje. dictum) rečeno. čistiti. determinativus) odre-dan. disanja. determinizam (lat. supr. opredeljen. 2. deterziv (lat. detractor) opadač. detentio) zadržavanje. determinativus) gram. eng. odlučiti. detericija (nlat. pomenuto. deterziv. determinativ. gram. utvrditi.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. distonirati. detonatio) pucanj. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. ograničljiv. klevetanje. determinabilis) odre-dljiv. krvi otvaranjem vene. za-plašiti. tobožnje sopstvenik. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. toga istog.detektiv 209 detranp determinativ (lat. determiniran (lat. detoksinizacija (lat. pulsa. deteriorativan (lat. determinatio) odreñivanje. odlučnost. napred imenovano. determinisati. sprava na veštačkim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i sprečava. trg. tečnost i dr. muz. detoner) puknuti. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvrñivanju istinitosti izjava optuženog. (lat. privatan detektiv lice koje. obustava. 6 kg brašna 9 kg deto. nezakonito zadržavanje. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. deterzorij(um) (lat. pogrešno pevati. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. opredeliti. detergere) obrisati. onaj koji raspolaže nekom stvari. (fr. npr. smenjivanje. a deto (ital. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belančevinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. determinativan (nlat. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. detegere otkriti. sinteza opštih pojmova u posebne. ograničen. odlučljiv. determinare odrediti) fkl. determinare) ograniči-ti. pritežalac. detektor (lat. npr. eng. determinare odrediti) mat. odlučno. praviti snimci. zakup-ca. materije. inde-terminist. odreñenost. činilac koji odreñuje pravac i cilj. očistiti. determinatus) odreñen. rešljivost. prasak. presudan faktor. jus detrakcio-nis (let. detersorium) med. otrti. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. npr. detrakcija (lat. deterior gori) v. odreñivati. deterirati (lat. ispadanje iz tona. odlučljivost. a detto) istoga dana. potajno motri rad pojedinih ličnosti. odrednica. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. . determinacija (lat. panjkenje. ldg. detergirati (lat. pobudama. detentor) prav. detective) potajnik. oštro naglašeno. detersio) čišćenje. detegere otkriti. determinare) fil. detonirati 1. klevetnik. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ureñajem čuje. detectio) otkrivanje. detto. iznošenje na videlo. grmljavina. pristalica determinizma. detonare. za razliku od sopstvenosti. determinabilitas) odredljivost. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. up. sredstvo za čišćenje. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. deterrere) zastrašiti. deterritio) zastrašivanje. detonacije (lat. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. pogrešno pevanje. detoner) muz. detencija (lat. opredeljivati. detergere čistiti) med. deteriinirati v. tresak.grč. opredeljenost. supr. lat. deterzija (nlat. znojenja itd. to isto. detevtor (lat. odvraćanje od zla pretnjom kazne. eng. determinato (ital. detranp (fr. po porudžbini i za nagradu. panjkalo. odredba. posuña i dr. detraktor (lat. fr. organizma i dr. tj. pejora-tivan. ograničl>ivost. determinist(a) (lat. odluka. determinabilitet (nlat. tajni policajac. detonator) upaljač. detektiv (lat.). prav. eksplozija. determinare odrediti) fkl. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. eks-plodirati. detergere. determinato) muz. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). izvesni spojevi veličine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnjičenog lica za vreme njegovog saslušavanje. determinabilan (nlat. opredelji-vanje. determinisati (lat. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. deterdžent (lat. determinanta (lat. obelodanjivanje. detekcija (nlat. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odreñuje. indetermini-zam. de. rešenost. odreñenje. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. determinante (lat. odrediti. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. rešljiv. odredbeni. opredeljenje. detonator (lat. prasnuti. detractio) odbijanje. tresnuti.

protocolli) prav. detronirati (lat. detronizirati (lat. imenica doba. oklevetati. defakto (lat. potonji. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritičnom položaju. defanzivno oružje voj. odbrambeni rat. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. detumescere) med. dewa. detronizacija (lat. deuterogamija (grč. tef) v. uzeti napred.(grč. defectivum) gram. odbijati. deuteronomijum. deuteroksid (grč. up. v. detritus (lat. prav. defectivus) nepotpun. deus eks mahina (lat. reč koja nema svih oblika svoje promene. manjkavost. deuterijuma. deuteros. defamirati (lat. deuteropatija (grč. detransportacija (lat. prilaže se prepis rasprave. defektan (lat. manjak. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogrčkoj tragediji. nepotpunost. neočekivano posredovanje u nekoj stvari. tj. ofanziva. popustiti (otok). deus (lat. fr. u antičkoj tragediji. de facto) v. defensiva) odbrana. v.. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). thronos) lišiti prestola. jezgra teškog vodonika. naročito šećernog soka pomoću kreča. koje su tek docnije primljene u kanon.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). koji je. dii) pl. odbiti. defectus) nedostatak. ponovo rasporediti. deuterogonist(a) (grč. fiz. opanjkati. drugog ranga. deuteros) ponavljanje. de. dni (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. deus. deuterij(um) (grč. detumescirati (lat. npr. šljunak. nepotpunost. onaj na kojem se očekuje napad. verba defectiva) gram. detur copia se. splašnjavati. rušenja. detricija (lat. ukloniti. fig. pomoću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. deuteros. pisma. de. . detronizirati. defanzivan (lat. detur) neka se da. deuteroza (grč. detur kopija (lat. uskratiti. diffamare) izneti na rñav glas. obediti. npr. detumescere) med. deuteros drugi po redu) hem. detroner) v. def (arap. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. odbrambeni položaj. vatri. defalcirati (lat. podnositi) med. defekacija (lat. istrošen kamen. tur. fiz. oduzimati. defectivitas) krnjost. defanzivno sredstvo (lat. biol. defectus) krnj. koji nema svih delova i oblika. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. svrgnuti s prestola. praznina. de-transportatio) tip. deuteroskopija (grč. splašnjavanje. de. deugeronomion (grč. detransponirati (lat. deuteros. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). deuteropatičan (grč. deuteros. pathos bol) med. oksid drugog stepena. deuteros. u kasi. defensus. prestati da otiče. deus eh machina) lit. „bog iz mašine". topovskoj ili puščanoj. defekt (lat. de-transponere) tip. mešanjem. grč. da se da. defektivitet (nlat. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. defanzivni ugao voj. rana napravljena trljanjem. oxys) hem. thronos. spoljašnje zaštitno sredstvo. defektiv (lat. grč. de-transportare) tip. tj. mesto izloženo unakr-snoj. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. oduzeti. detranspozicija (nlat. koji je za odbranu. manjkav. difamirati. greška. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. defensivum) med. nepotpuni glagoli. fr. defensif) odbrambeni. deuteros) hem. vidovnjak. izmešane strane ponovo dovesti u red. znak D. ispravljanje izmešanih strana. detrusorium) med. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). izbacivanje izmeta. deuteros. detrahere) odbiti. deutero. prečišćavanje. dewas) bog. pod fakat. bogovi. skopeo) drugi vid. glagol jesam itd. detur (lat. drugi brak. faix srp) požnjeti srpom. rat koji se vodi samo radi odbrane. def. proizvodi raspadanja. defektivni glagoli (lat. deuteros. skopeo gledam) vidovit čovek. detransportirati (lat. detritus) oblutak. oni koji nemaju svih oblika. deuteronomija (grč. slika raće-na vodenim bojama. detumescencija (lat. sa prazninama. iznenadna pomoć. daff. deuteroskop. taloga. radi zaštite od škodljivih uticaja. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. grč. defaecatio) čišćenje od šljama. deuteroni (grč. ozloglasiti. defanzivni rat voj. ukloniti. teški vodonik. supr. defanziva (fr. thronos presto) lišavanje prestola. grč. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. med. na motoru. detranspozicija. zaštitni. oštećen. de-transpositio) til. de. pathein patiti. daire. deuteroskop (grč. detruzorij(um) (nlat. deuteros. npr. defektivan (lat. nepotpun. kvar. sskr. detrahirati (lat. mana. theos. defanzivni položaj voj. npr. hem. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). jedan deo nasledstva. tj. detransponirati. detritio) trljanje.

popuštanje u snazi. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. generička. manjak u kasi. nego su tražile da se zaključi mir po svaku cenu. defenzor (lat. dsfenzija (lat. konačna presuda. koji nekome drugom nudi zakletvu. defendent (lat. ispunjavanje laboratoriju ma. deficijentan (lat. slabljenje. konačan. klijent. završne redakcija ugovora. snabdevanje. naružiti. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. prolaziti paradnim maršem. definitiva seitencija (lat. nagrditi. defektuozitet (nlat. defigurirati (lat. onaj koji odreñuje. proneveriti. ma-nisati nečemu. manjkav. pr. obezbeñivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defile (fr. definitivan (lat. izričan. defensio) odbrana. odreñen pojam. defektirati (lat. ponovo naručivati. definire ograničiti. definitum) nešto odreñeno. popunjavati. defek-tivitet. suma za koju su prihodi manji od izdataka. definitfo) log. defaitiste) pristalica defe-tizma. definitivus) odlučan. starešina manastira. neverovanje u uspeh ili pobedu. voj. definitiva sen-tentia) konačni sud. deficitan (fr. deficijent (lat. fig. deficit nema. nejak. zaštitnik.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). defemivacija (nlat. genetička definicija. snimanja gama-zracima ili pomoću ultrazvuka). unakaziti. manjkav u nečemu. fig. definitivum) konačno objašnjenje. svečan prolazak. definitivum (lat. defiguratio) kvarenje. defektura (nlat. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. tačno. defectus. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. definicija. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. v. To je rodna. pre-sudan. pojam odrediti. defectura) fark. ćuprija. defensor) branilac. nepotpun. klonulim. defendendus) optuženi koga treba braniti. supr. odreñen. definitum (lat. deferent (lat. efeminacija. klanac. ispitivanje. defiguracija (lat.). odme-tanje. de-figurare) pokvariti. onaj koji ima manjak u računu. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. kapija itd. 2. definitor) odredilac. defectio) otpadanje. defendend (lat. čovek malodušan. praktični učiteljski ispit. deficit (lat. deficere nedostajati. definicija (lat. dril. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. zastupnik. dostavljač. pojam objasniti drugim pojmovima. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifične razlike (differentia specifica). malaksalost. defektologija (lat. defici-taran. logia) nauka o uroñenim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. kasi itd. defetist(a) (fr. klonulost. dopunjavali. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. deficiens) otpadnik. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. skopeo gledam) tehn.. defaite poraz. grč. defetizam (fr. defenziva v. malodušnost. odmetnik. defenzor.. pravobranilac. defilement) voj. definicija. ureñivanje. . definitivno. slab. skopeo gledam) ureñaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najčešće otkrivanje grešaka u materijalu pomoću rendgenskog snimanja. odrediti) log. svečano prolaziti. defilirati (fr. definitiva) završni ispit. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. defendens) v. defectivum) gram. nedostaje. tj. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. unakaživanje. definitor (nlat. zaključenja mira pre pobede. nije tu) manjak. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defanziva. defile) tesnac. štićenik. konačno ureñenje (supr. kec. defeminatio) pete. zameravati. u pošti: javiti da je nešto nestalo. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. provizorijum). manji iznos u jednom računu. mentalno (duševno) slab. pomoćnik dekana u katoličkoj crkvi. viši član jednog kaluñer-skog reda. deficiens) l. nedovoljan. deficitaire) koji ima deficit. defekcija (lat. npr. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. odreñenje (ili: odredba) pojma. grč. defetirati (fr. grč. dopunjavanje. defaire) praviti maloduš-nim. defetistički. definisati (lat. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañati. deferens) onaj koji traži zakletvu. up. klanac. defilman (fr. defectus. definitiva (lat. defektoskopija (lat. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može gañati ni upadati. nagrñiva