1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/.3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez-segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog »nepostojanja« crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane.Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

2

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje –iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece –iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova:Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

3

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju.5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

4

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena.Krajnje levo Apolon svira na liri.paun i jarebica.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo.koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre.sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije.pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije.Elementi slike su.Stigao je u Veneciju 1475. Portret coveka iz 1475 . Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80.kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije.ovekovecivsi Venecijansku okolinu.ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine.puna zbrkanih veza linija i forme.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe.zvanicnih porudzbina.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije.Mantenja je izveo dve slike.U centru je Bg sa malim Hristom. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu. Za Isabelu d'Este.koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi.koju je proucavao.slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode. Bogorodica objavljuje iz 1465.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke.Iza J na prostoru u senci.koji je dobio veliki broj velikih.1496.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora.a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu.svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima.Gentili je bio stariji brat.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.clanovi su prikazani u monaskim odelima.i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika. nastali zeljom Isabele.enterijerima i na figurama.Muze igraju.osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta.kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze.ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica.Slika obiluje finim detaljima.Prag je osvetljen sa leve strane.dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja.slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja.od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist.pozadina je neutralna.i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to. bez sumnje. Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444.kao i mnogi drugi gledaoci.dok senka nezno prekriva njen vrat.i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila.Georgije.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji.5 Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike.Portret decaka turcina je jos ljupkiji.a na njemu su bakarna cinija.sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu.Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata.Figure su obuhvacene Bg plastom.Slika je ocita slika bracne harmonije. Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista.izmedju dve svetlosti.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete.iznad je vulkan.

i ruzicasto osvetljene zore.kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini.a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva.Ona je dopojasna.zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine. Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih.posebno one prve.niti ce tako izrazajno prikazati emocije.1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu. a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija.meko obojen. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo.gospodar Pesara.a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem.Mislilo se da je rec o autoportretu.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca.otkrivajuci bledo lice i oci pune suza.blago pada ka Bg glavi.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka.cak ni na najranijim slikama.nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji.belini nikada.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo. Madona sa detetom.On je doveo venec.njegova glava.cvrstina kontura.karakteristican za Mantenju.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela.nije predstavljao tako strogu kompoziciju.dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena. Slikarstvo do praga visoke renesanse.Iza ivice groba. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama.ima ih vise.Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela.gleda gore smireno. i mnoge od njegovih slika. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju. jos uvek sa trnovim vencem.podigla je i sklopila ruke u molitvu.Hladno.nisu datovane.brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju.Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje.ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike.Pod krstom nije samo Adamova lobanja. .Njen obraz skoro dodiruje njegov.tuzno posmatra zaspalog malog Hrista.koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu.6 To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme.koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje.danas u vatikanskoj pinakoteci.dok su skulpturalna tvrdoca masa.bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece.posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan. Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta.razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika.Malo se zna o njegovom karakteru.kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje.preplanuo i maslinasti pejzaz.pre Antonelovog dolaska u Veneciju.ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.uvijenost detalja.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka.Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima. i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu.cije spavanje nagovestava njegovu smrt.nezno sivoplavih i ruzicastih.Po kompoziciji je opet blizak ocu.

One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline.a narativne scne su na soklu/predella/.i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja. Kako se Quattrocento blizio svom kraju.Luj Tuluski. i detalji pokazuju lepotu Dj teksture.stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom. Preobrazenje Hristovo Iz 1487. .nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi.Sebastijan.je osnovni element kompozicije.cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu.Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji.vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju.U Poklonjenju deteta.tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda. Sforce njegovu tvrdjavu.a sa desne Sv.svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu.gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu.Dominik. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi.jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe.vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi.brda.ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu.stoji Hrist.sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/.Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu. i pastir koji cuva stado.pa ipak misteriozno lepog pejzaza.a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici.potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina.kula slicne onima u raveni/.koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija.izuzevsi jedino Bogorodicino lice. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela. Koji god da je momenat ovde prikazan. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola.On stoji pred pecinom. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno.Jov.a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka.kozu pored manastira na litici.sa leve strane su Sveti Franja.U sredistu ovog pustog.koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.sada je na blagom uzvisenju.jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja.Tu je zdral.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici.Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure.koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba.je jedan od najimpozantnijih njegovih dela.Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini.jovan Krstitelj.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka.dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455.a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/.7 Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera.i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru.belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace.jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje.direktno po narudzbini C.Sa rasirenim rukama. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama.ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici.umesto ispred njega.i slatkocu izraza.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje.nedaleko od Pesara.koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja.putevi. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih.I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg.ne slabeci svoju senzitivnost.niti gubeci vestinu.svetitelj patron bolnice.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve.kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice.

On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje.Tron je postavljen na stepenastom postolju.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja.Rec je o predstavi sacra converzacione.na kome sviraju dva mala puta.koja je sahranjena u grobnici ispred oltara.i zato sto je izvedena u ulju.privatnu dimenziju.Velicanstveni odbljesci.ima ikonicnu strukturu.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana. .Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim.Kompozicija je trougaona.u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji. Forme nisu vise tako jasno postavljene.taj deo lica je 6 Pogledaj napred o principu kolorito. a na desnom su Benedikt i Marko.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.o njemu se razmislja u renesansi.u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi.Deo portreta nalazi se u senci. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse.Portret sadrzi i intimnu.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska.Dakle.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/.koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem.Bitan je i odnos posmatraca i slike.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.vazno je primetiti studiju karaktera.ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone.ima kapu i potkapu.8 Frari Oltar Iz 1488 godine.sa Hristom na krilu.Bg je u svetloplavo.pa i ova.sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv. Konture najnejasnije do tada.kao rezultat.ali ipak postoji duboka razlika. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja.Belini je preobrazio venecijansku umetnost.vremenski slika je zatvorena.cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik.na ovoj slici je tesko reci da to nije.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih. Marka.Belini daje rekonstrukciju realnog prostora.ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna.ali u isto vreme nagovestava beskrajnost.Upravo ovde.Svaka masa se oseca u svojoj sustini.koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja.su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja.koji je postao grobnica njenih potomaka.svaki odnos je harmonican i jasan.asimetrijom lica.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6. Belini je uticao na sledbenike.ispunjena suncem.Petar u crvenkastom i zlatnom. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika.sireci prostor u pejzaz.ka Bg.Na levom panelu su sv.kao i mnogi njegovi oltari i Madone.luksuznoj dolami. Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu.omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju. Petar i Nikola.a prostorno je otvorena.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta. Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu.ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron.Osim oficijalnog karaktera portreta.Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.u oblast iskustvenog.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja. Svaka oltarska slika.ali Belini obara fokus slike na dole.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj.ali kada je u pitanju koncept vremena.andjeo u zutom sa narandzastim senkama.obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram.ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog.tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena.izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama. Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka.To je oficijalni portret.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica.Bozansko je svedeno na zemlju.

paganin.u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska.zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.nastala je 1495.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.Suptilno posmatrana.izdvojeno.sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule.u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske. Etherius.humaniji.Predstavljena je Venecija.Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/.Britanija je prikazana na levoj polovini.pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.izrazito individualizovana lica.retko otkrivaju emocije.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.ali raskosnija nego sto jeste.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato.Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista.Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem.sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom.sedi na krevetu sa krunom na glavi.Ovde je kompozicija nesto 7 Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.Portretisani gleda u popodnevno sunce.hriscanske cerke kralja Bretanje.iskazuje tranziciju dana.rezultat je venec.Uhvacena je svetlost u zenicama.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke.ali u biti klasicna-pripada renesansi.7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco.problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike.pozadina kao narativna sekvenca.to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde.klimatsku uslovljenost. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju.Pozadina je fantamazgoricna.dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.Dolazak u Bretanju.a Bretanja na desnoj. i to je bio jedan sanjarski stil.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule.Ova slika sadrzi anegdotski duh.On se bavi problemom linearne perspejtive.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.okruzenim sa cetiri savetnika.pre sumraka.delikatno osvetljena.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije.9 dublji.prolaznosti zivota.dajuci prednost samo potezima cetkice.tj.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca. i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu .koja traje do XVIII veka/Kanaleto/.podeljene su zastavom u sredistu.a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.mozda je to meditacija o starosti.Imao je sopstveni stil.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.na zvuk truba. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor.Najzad.Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/.i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.kako sedi nalakcen.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo.mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole.pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije.U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija. i da je ceka naredne tri godine.pa se nalaze u Akademiji u Veneciji. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole.prolasku vremena.to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.dobijenim bez sumnje uglacanoscu.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.posvuda vidljivim zlatnim tonovima.slika ima meditativnu atmosferu. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse. Karpacove boje su ublazene bogatim.

sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro.zanosne venere na polici.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka.Opet.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici.njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka.Donatelovski andjeli u vidu dva detta.Bogorodica je predstavljena u kuci.venci sa vocem i liscem.boje i povrsine.niti druge statue.koji preovladjuju u sobi.a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege.U dnu slike Kriveli se potpisao kao »vitez«.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu.identifikovan po svom lavu.koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.Sa leve strane je sveti Jeronim.koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije.na levoj strani dominira osuseno drvo.Poznaje nacela naucne perspektive.a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera. San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.ali ne u dekorativne svrhe.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih. Ove izvanredne. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil.sa gotovo magicnom snagom. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad.koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata.sivo-zelenkastim tonovima.vec u skulpturalne.sa popodnevnim sjajem.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom.ovde su uklopljeni u malu bastu.Osvetljenje je toplo.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima..koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci.Na desnoj strani jelen bezi od leoparda.10 cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani.Kriveli koristi liniju.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava.koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom.Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim.sa divljim stenovitim planinskim krajolikom.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale. . Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Opomene na smrt su svuda.pridrzavajuci mrtvog Hrista.sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne.izdvojio.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe.slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena.od kojih se umetnik sam »prognao«.naslikana u levom donjem delu.On je obrazovan u padovanskom krugu.a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti.popodnevno sunce..cija je glava zabacena unazad.Bitno je prozimanje umetnosti i politike.blistav i otmen.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.ali za razliku od slikarstva centralne italije.kao i tradicija vizantije.i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila.koje prati otkrovenje u dubokoj noci.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/.on njome gradi kompoziciju.krastavaca i krusaka.Ogromna rana od koplja je otvorena.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom.vriste od zalosti.on je krajnje artificijelan.Cak i njeno lice.Kriveli.kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva..

8 9 pogledaj Gombriha u “Norm and form” opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo. koji daje efekat harmonije. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil. 1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela..Čuvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva.To je priblizno istinita procena.1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna.opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju.Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik. onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci.ili konstrukciji pejzaza.Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan.ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja.Njihov stav.Vec ima izrazitu individualnost.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika. Laura-slika ima zapis.premda mu je jos neizgradjen izraz.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia.Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata. a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni..narocito u XVI i XVII veku. pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost.Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti.najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji.jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca.a izostrene refleksijom svetla na vodi.. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola.Tri kralja/filozofa/.koji je identifikovan kao Djordjone. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/.Vazarijeva atribucija Autoportreta. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao. vodeci Venecijanski slikari XVI veka. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom.. dovedene do najviseg stepena-senzualnost.umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu.Kada je nastala u Italiji.. ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani.pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled. Bergamo i Ferara posebno.Ovo nije samostalni pejzaz. naglasavajuci tako senzualnost materije. retko su bili rodjeni Venecijanci.koji govore ili pominju slike koje je uradio.ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji.vec i u psiholoskoj situaciji likova. Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa..Radjena je uljanom bojom.Krajem XV veka. razvijena perspektiva i red u komponovanju. realni.Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom. pokazala se tacnom.Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti.Oluja.medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti.11 2..hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu..mada samostalni pejzaz nastaje na severu. nastalih za zivota ili odmah posle smrti.U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu. .a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji. Kao i slikari Rima. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka-Fondaco fragment. dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada.Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici..on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza. Iz retorike.

koje izrazava/podrazava/ osecaje.Najznacajniji je Pietro Bembo pise-Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo.Radio je direktno bojom.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku.Muskarac oslonjen na kopljevojnik. izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.odnosno da je ovo njegova licna. koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno.ali on ima dominantnu ulogu. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila.poj ptica.mesto koje podrazumeva vecito prolece.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac.iza je Troja. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv. Slika je puna simbola..Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu.12 Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije. kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija. I renes.ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.mesta I duse. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu. .visok. a ljudski likovi su samo slucajno tu.Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro.koji je otkrio kamen mudrosti.a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja.kaze da je covek prirodno bice.Ali.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije.iz plemicke porodice.Doista je bio takav.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan.odvojen je od zene rekom.intimna.Atmosfera je lirska.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi.sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije.To je opstalo u srednjem veku-Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta.kontemplativana.lep.najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/. To nije slucajno.To nije pejzaz za sebe.i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati.ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa.privatna ideja.kraj venecije.Slika je izgradjena na formama pejzaza.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu.a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa.To je delo izuzetnog kolorita.a naga zena u posmatraca.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer.sto je retko za umetnike.Bembo Asolani/.na kuli je naslikan krilati lav. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika.Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati.Vergilije u Bukolike/.On gleda u nju.On odise arkadijskom atmosferom. manje verovatne.kosmicko osecaje prirode.a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija.Djrdjone je povezan sa misticizmom./Isto je i na Koncetu u 11 koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji.sogno.opisi prirode.Umro je 1510 godne od kuge.a munja je znak tragicne sudbine Troje.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande.ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze.tu su plomnjeni stubovi.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza.da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone.Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega.

12 U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas .Pored stubova je ovde vojnik.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv.Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat.prociscena osecanja.ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane.Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom. koja je okrenuta ka vodi.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/.Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima.Kraljevi su sanjari-sagnosi.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja.intenzitet.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani.Balans uspostavlja pomocu »trougla« svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.prirodnost prikazanog. Judita –1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat.Opticki elementi na ovoj slici su cista. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.To ce ponoviti i Eduard Mane-Dorucak na travi.Spoj idealnog i sna ostaje.on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova.Klark smatra da je to namerna imaginacija./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici. Jedan izvor svetla je sa leve strane.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina. ali i simbol postojanosti.a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici.Fortezza i caritas odolevaju sudbini.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom. mozda Venera. psiholoski odvojeni jedan od drugoga.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam.Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je.a u antici znaci ljubav i milosrdje.Slika je radjena za Vendarmina.grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ćud se menja.Bojna kola su simbol Padove.Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji.13 polju od Ticijana. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/. na isti dan kad su je prvi put osvojili.Izrazavajuci i slucajnost.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija.koji je aluzija na hrabrog Vendarminija. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama.Oni tvrde da imaju germansko poreklo.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.postojanost. Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila.vec njen idealni surogat.Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom.To je bitno za intelektualni profil Venecije.kao da se posmatra kroz veo.Bojna kola su simbol porodice Carrara.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi.a ne materija.Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini.slucaju-vazna je postojanost ljubavi.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina. a oni su se istakli u kambrijskom ratu. Centralno oblicje slike je prostor.zubu vremena i unistenjima.Caritas dobija dimenziju patriotizma-constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju.Forma i boja daju im ostrinu.

boje dobijaju tople tonove. gradjenju osecajnih ritmova i harmonija..Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija.a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju. Faze rada 2. vec secanja na nju. *Ticijano karijera trajala je 68 godina. Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena. stvarna i puna dekorativne zvucnosti.Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu. koju je T namenio za svoj grob/.ona sanja njegov san. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.Djordjone je bio njegov ucitelj. crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove. Ticijan 1488-1576 1..Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje.kontemplativnos i liricnost.Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu.Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva.Posvetio se slikanju culne prirode. u Mikelandjelovoj umetnosti.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana-Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu.Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom...ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu.Druga faza traje od 1510/11-1520.U pozadini je venecijanska veduta.. ona je materijalna.on slika senkom. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507.On gradi formu bojom i odnosom tonova. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi.Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja.ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro.Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost.serija gravira govori nam o izgledu dekoracije.Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi. i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja. Portreti 3.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna.a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi.On .Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu. koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere. kao u Fondako.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510. Alegorije 1. rubensa.Ova slika je velika zagonetka.od zrele faze prema kasnoj. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom.Osecajno je posmatrao i shvatao svet.Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini. Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek. Velaskeza.On je utemeljio klasicni stil Venecije.Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza.Vise od svih ranijih.Ipak.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri..Imao je specificnu tehniku slikanja. kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu.14 Medjtim.Slike nemaju strukturalnu jasnocu.

po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/. na njemu stoji Hrist.Sveti Marko je. sa Kuzmanom. sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu. po duhu Belinijevska.15 potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica. poznati su nam od Djovani Belinija. sto je nezamislivo u XVI veku. senkom. melanholicna je i ima jek emotivni izraz.Ticijan ovde oslikava fasadu.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili . ona je alegorija Pravde-Justitie. ali i grada.Reljef na postolju prestola svetog Petra. Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea.Ona gleda na dole. Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510. radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola. pa na mnogim slikama postoji taj »arheoloski pristup«. kao sto su parapet. Pastorala ili Koncert u polju.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza. kontemplativnost i lirika.Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera. nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije. ali su ovde svi pomereni iz centra.T napusta simetriju renesansnih slika. Slatkoca Belinijevskih Madona.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima. koji je 1505-6 bio u Veneciji. a Djordjone radi pre njega.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/. i ona je preneta u Santa Maria della Salute. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro-Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama. okacena tkanina iza Madone i Hrista.Bogorodica stoji malo udesno od centra. kojom razbija renesansni sistem simetrije. do planina na horizontu. ne bi bio naslikan uz svetg Petra.Ticijan je to nasledio od njega.Venecijanska flota. Parapet ide uz donju ivicu slike. i ponudio je jos vise nego Belini. ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena. cudesnog kolorita. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea.Odnos figure i pejzaza je novost.Zgrada je unistena u pozaru. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede.Zahvaljujuci dijagonalama.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled. ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem. ka brezuljku na srednjoj udaljenosti. Opet se oseca jak uticaj Belinija. u ovoj ranoj fazi. i na njen vrat. ka drugom parapetu/levi deo slike. a druga dva svetitelja su lekari. ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine.Amor dei –Amor patrio.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale.Ta dva elementa uvek kombinuje. ali je ovde vec prisutan.Ovo je votivna slka. nastala u cast pobede Venecije nad Turcima. umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone.ispod pejzaza/.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim. svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja. neobicna ikonografija za Veneciju. Damjanom.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva. sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra. sa girlandama. rasporedu figura.Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin. pa je obnovljena. siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/.Elementi. koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila. i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/. vec je slikao tonski.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz. Sveti Marko na prestolu. stojeci mali Hrist. La Vekia. pa je ova slika ex voto tog dogadjaja.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7. a danas je u Santa Maria della Salute.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana. Lariosto. koji je do pola u senci.To su velike ljudske figure.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu. osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije. ka pejzazu. za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost.Ova slika je po kompoziciji. a Ticijan. a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka. a Pezaro je mrtav.Od DJ je ostao samo zenski akt. putima. i zauzima manje od polovine slike.

koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla. pa i ovde ima slican smisao.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi.Hrist je trijumfator al antika. iako je T od Dj mnogo naucio. slavan govornik. Ljubomorni muz. nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin. sub gratia.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori. drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika. koji sedi na globusu. odrubljena Holofernova glava.Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji. koja je bila hodocasnicko mesto.Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora.Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije: 13 Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro. do Ticijana.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora. ovde je pracen brojnim likovima i sibilama.Padova je bila stari rimski carski grad.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista.16 sustinski razliciti. to je najveca franjevacka crkva Venecije. apostoli.Tu gde je statua imperatora je mesto suda. Polajuola. narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta. sub legem.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku.. koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji. Mantenje i antickih reljefa na Ticijana. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama.On je platonicar.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj. i naziva ih trijumfalnim kocijama. ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/.Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari.U centru je kocija sa Hristom.Tu je rodjen Livije.Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani.Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo.Prikazan je kult drzave na slici. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci. koja gresi. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde. za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva. To je dug niz kao anticki reljef. Cudo isceljenja plahovitog sina.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu. gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama.Kociju guraju simboli jevandjelista. a u Italiji.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana.krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost. slede sveti oci.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /.Ikonografija potice jos od XII veka. . ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca.Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret.Ali i na Ticijanom reljefu ih ima. pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno. biskupi.Savonarola pise Trijumf krsta. sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju.Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea. ne samo dusom..Sve do 1520 je pretila velika opasnost. to se tumaci kao njen prelazak u novu veru. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem.

Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena.Assunta ukazuje na mogucnost baroka.17 -Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju.Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila.Ujedno.Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka.Na Ticijana utice Amor patrie. koji joj prilazi sa boka. on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione.Ticijanova scena je kompleksnija.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju. papskog legata u Veneciji.1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu.Ovo je dramaticna scena. papski grb i Turcina. oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti. narucilac je Jakopo Pezaro.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati. a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra. i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom. a Pezaro sa desne strane je u dubini. pa i oni imaju udela u toj pobedi. a Bogorodica je presto mudrosti. . Slika ima izrazitu vertikalnost.To je i votivna slika.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu. starinska forma. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi. a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj.. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra. gde se desava uspenje. Franja i donatori.I ako je imao maniristicku fazu. Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo.Donatori imaju odnos prema bozanstvu.On je adaptacija Laokona. razgradjuje je i otvara put ka manirizmu.Zahvaljujuci njemu. ali daje im venecijansku notu culnosti. Isabela u Mantovi. u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu. stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi. mogu se uociti i razlike.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari..Petar se otvara i komunicira sa posmatracem.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva. slika je gradjena od svetlosnih efekata.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom. on mora da postuje koncept votivne slike. a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu. koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih.Odnosi se na bitku kod Santa Paure. cak i po strukturi.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod.To je poliptih. koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca. koji je otkriven 1506. -U sredini je Bogorodica na oblaku. stroza.Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca. Sveti Petar.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika. klasican stil u Veneciji trajace znatno duze. uobicajenu za oltarske slike.. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom.Trijumfalni duh se oseca.Grupa desno je bliza ravni slike. za biskupa Averoldija. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom. politicki smisao nosi u sebi.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji. Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa. medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem. a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem. a nastalo je istih godina. sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/.Rafaelo stvara visoku renesansu.Nestao je mir Djordjonea i Belinija. dajuci apsolutni vertkalni impuls slici. nego u centralno italijanskoj umetnosti.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali.Ticijan resava slicne probleme.

pevaju pod uticajem bozanske reke od vina. rimski reljef/Prica o Orestu/.Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo. kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz.Posle svetog Dominika.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena. za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova.Tri od pet slika su bile njegove. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku.Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi.U prednjem planu su note.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu. veoma je popularan u Ticijanovo vreme.Metamorfoze su algorijski interpretirane. pa postaju nosioci ljudskog ponasanja.Delo je veoma popularno u renesansi.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru. ali obojica ubrzo umiru.Ticijan nije bio posebno inventivan.Sazvezdje se vidi na slikama. a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda. koje otelotvoruju odredjene opste ideje. pa se ne zna kako je tacno izgledala.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta. a on je oslikao i svod.Uopste. vino. povezane figure. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/.Sada ga nije menjao. a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu. prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie. Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva. Ovo je retka tema.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka. pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este. Ticijan je predstavio leoparde i pantere. koja tece Androsom.18 Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514. da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu. . Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance. zasto je odstupio od teksta?/-ali. jaku emociju on se vraca na anticki. a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut.Slika je danas u Rimu. pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze. vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija. gde je ona odaju joj pocast. puti oko pecine.Doso Dosi.Ticijan kada zeli da prikaze naglu. cak i u antici./. posle njegovog povratka iz Indije. smestena u centru studiola.Slika je Londonu. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji.To nisu individualna bozanstva. III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika.Vodi je na Naksos i ostavlja. takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta.Slika je u Pradu. koji su u vlasti Baha.To su zive. pa i drugi susreti Baha i Arijadne.. krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/. pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon.To su mitoloske kompozicije. muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba.Opet je istaknut znacaj patrona. zbog figure obmotane zmijama. dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju.Na slici su razlicito prikazani ljudi.

Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova. a antinemacki nastrojen. zenski akt od Ticijana. i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost./Pentimenti-intervencije. grbovi porodica. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta. snenost. otud oblaci u kompoziciji.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza. nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika.To nije slucajno.Iznad njih je Bogorodica.Osim toga. koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana.Piramida moze imati i solarni princip.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate. Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma. koju ce ubrzo Ticijan napustiti.19 Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti. a danas je Pinakoteka. IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka.Rosand “Titian’s light as form and symbol” . koji okruzuju vrata i cine arhitrav. trazio je bas Dona nuda. to je eksplicitna eroticnost. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj.Ticijan je imao ideatore-pomagace.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/.14 Ticijan se vratio na sistem telera.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana. i predestinaciju Bogorodice. Ovo je predstava Vavedenja.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti. koje su se borile za oslobodjenje Padove. delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima. planina-Maria Eterna.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/. Zgrada univerziteta-pravda/. Bitka za Kadore 1537-8.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije. naslednik vojvode od Urbina. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je. bio je prijatelj Serlia i Sansovinija. liricnost/.Uradjena je za tri dana.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere. kojim aludira na bozansku mudrost. realisticnosti.On se pokazuje kao vanredan crtac.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/. ali ovde ima marijanski koncept.Kao i on. Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/.U Veneciji je to bila vrsta 14 Za svetlost:D.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo. kao i kod osatlih umetnika u Veneciji. a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III. koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia.Sliku radi za Albergo squole della carita. promene na platnu. Bitno je njegovo svetlo kao formalni.U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret. jedna Rubensova/.Griti je bio profrancuski. ali i predstava donatora-clanova bratstva.Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora.Njegov pripreni crtez.Postoji niz kopija ove slike. Prezentacione – Vavedenje Bogorodice 1534-6.Zavrsio ju je tek 1530. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju. The Art Bulletin LVII 1975 .Ona nema Djordjoneov sogno/setnost.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu.To je Venera pudika. ali i kao simbolicni element. bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik. vec novu vrstu senzualnosti.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate.Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao. a stara zena je Jevrejka.disegno-pripremni crtez/. ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/. simbol starog zaveta-sub legem.

I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari. a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/. u kojoj mu pomazu Bogovi.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u 15 tipologija.Prostor je plitak.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija. koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti. sada je u Luvru.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule.To je unisteno. svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja. dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu. sa kupidonom.Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija.U Veneciji se rade drvene tavanice. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih:Portret pape Pavla III.Danas je u Napulju.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture.Osim ljudske figure. Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559.Danaja je Persejeva majka.On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena. U drugoj verziji boje su razlivene.Duboka osecajnost. pravci kretanja figura razliciti.scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog. dolazi do blagog rastocavanja formi i boje. ona ga odbija. ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela. u kovcegu stizu do ostrva Serifa.20 umetnicke strategije. on ih je proterao. a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone.Zato je zatocio kcer. ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/. Zevsova ljubavnica. masivna arhitektura. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta. Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/. Avgustin. Celini. Hronoloski ne pripada ovoj fazi. ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure.Danas je dosta izgubljeno od nje.Istu temu je naslikao i kasnije. ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani.I ovde nema perspektivnog skracenja. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija. u vidu zenske figure koja drzi ogledalo. ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici. odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski.Znacajni su i Vazari i Pordenone.Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim. ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija. ostri su kontrasti. Grgur Veliki-papa. podseca na palatu Del Te. glave/.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande.T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno. ambasador Karla V u Veneciji.On je daleki predak Herakla.Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen.Ovde se vidi uticaj Koredja. kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve. cela je bila u duhu alla Romana.Saznavsi to.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine. nema ritmickog jedinstva. ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja. kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju. u pozadini je rusticna. kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti. muske i zenske figure.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma. dok su u Rimu kameni svodovi. Roso Fjorentino/. medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima. Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze. kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/. Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista. koristi kjaro-skuro. Svi panaeli. . rec je o tavanici.

a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje.Njih opisuje Ovidije. . dizenjo i kolorito. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu. dok mu jastrebovi kidaju utrobu. manje krupna.21 umetnosti renesanse/. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede. kada su spanski teolozi imali ulogu »spasitelja«.Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce. izguzvanom posteljinom.to je vreme krize u Evropi. pa ih je i Ticijan upoznao.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti. napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/. Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione.Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba. koji odvlaci Sizifa u Had.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba. iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja. za razliku od modernog slikarstva.Vazari je kopije doneo u Veneciju.Umetnik treba da sledi prirodu. cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti. sa plamtecim nebom i tamnim oblakom. preko Gonzaga dolazi do Karla V.To je eroticna kompozicija.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant. Sizif. ova je sa kupidonom.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa.On i Iksion nisu sacuvani.I Ticijanova je snazna. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast. to su cetiri grsnika i stradlnika. ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. tu je pas. pokreti dramaticni.Figura je sada manje muskulozna.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata. posebno Lodovika Dolcea.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju. od Fontenbloa do Venecije.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti. kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet. njih je otkupio Mendoza.Figure su jos uvek krupne. cerku Karla V i regentkunju Nizozemske.on je opet pocinio greh. 17 Iksion je ubio tasta. ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/.Radi se o alegorezama mita.Za Mariju Madjarsku.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/. on je div koji je odrastao pod zemljom. zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom.Ticijan je bio prilicno slobodan. koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji. voluminozna figura. ali ne teatralni. radi u njenoj palati 1549. ponovo je zgresio.Titije je simbol pozude. koji se vrti bez prestanka.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom. poludeo. koji postaje njegov glavni patron.Titije je napao boginju Leto./. majku Dijane i Apolona. Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg. spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik.radjena je za Filipa II. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II. a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina. a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih. po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa. Titije.Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu. koju su mnogi kopirali.Titije je sin Zevsa. on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju .Medjutim.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja.Titije je napao Ledu. Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti. senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana. ali ne i misicave i muskulozne. i Veroneze.Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku.pogledaj Danaju u Pradu/.

Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio. a pogotovo kod Ticijana.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka. kao sto je Danaja zenski akt spreda.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu. zavese u uglovima anticipiraju barok/.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi. dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide. a Jupiter ih prenosi na nebo –savezdje malog i velikog medveda.Rastgali su sopstveni psi. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu. koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro. a su ninfe videle da je trudna.Nosile su belu odecu. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama.22 Ticijan radi za Filipa II /Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu. cije je srediste drzavno ognjiste. posebno cesljle kosu. vec Parmidjaninovog/izduzene.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor. posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal. tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa. dijagonalama. Zenski akt je predstavljen od pozadi. a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni. Treca verzija je izgubljena. Ahera je pretvara u medvedicu.slika je bila poslata u London.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri. divljaci.Medutim. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije. danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi. da bi je zastitio od kazne Here. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu. ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu. kao i na crtezima__.Ovidije je izvor. dok su se kupale. koji su takodje gledali u antiku.Vracena je u Prado. ali ne vise centralnoitalijanskog. ali i predstavama rimskih slikara. ali ju je spasio Persej. koju je sin zeleo da ubije. Dolazi do pokusaja obnove vere. ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta. materinstva.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac.Te figure su sastavni deo te prirode. a manji kod Persefone. sa Ticijanovom autorizacijom. a pri zrtvovanju su nosile beli veo.Jupiter je napao i ona je zatrudnela. takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole. pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak. koja se odigrala na dan Svetog Lorenca. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov. postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala. Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere.Ovo je neobicna interpretacija. koje su oni odbili da postuju. pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali. ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove.Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22 18 Dijana je grcka boginja plodnosti.Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio. Venera i Adonis-za Filipa II.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe.Ona bezi sa njim.Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom. Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva. jednaka je grckoj Artemidi. a nisu samo nakalemljene u njoj.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost. on ipak odlazi i umire.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana. proveri/. zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/. koloritu. ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka.Iz njegove krvi nikle su ruze. Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20.Ticijan ovde radi in sittu. ili zato sto se hvalio da je bolji strelac. . Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina. a postoji i jedna verzija u New York-u.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista.arabeskne linije/.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi. koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat.Adonis je bio strasveni lovac.

Za razliku od Djordjonea. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje. u Pisma mitskih zena/Heroides/. kao i Eritrejska sibila. a sveti Duh je u vidu goluba.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom. sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica.Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni. pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha. oni su u odvojenim svetovima. a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom. koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji.Enona je bila prva Parisova zena.23 videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten. starozavetne i novozavetne. stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme. pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom. pretakanja forme.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti.Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?. ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja. ali je znala da ce se ozeniti Jelenom.Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve. Sibile. Jezekilj. nad covekom.To je postojalo na severu.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski.Sada dolazi do dekomponovanja forme.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina. David. gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom. koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V. La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje. raskosno odeveni. Izabela Portugalaska.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda. Figure svete Trojice su potpuno iste.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete. njegova cetka je puna boje. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti.To je prica o nimfi Enoni i Parisu.Zenska figura je boginja Vesta.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/. kod Ticijana se ona takodje oseca.Oni ovde nisu dati kao donatori.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije.Ona ovde nije Regina Coeli.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli. koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti. okupljene na nebu oko svetog Trojstva. pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/. a ovaj je umro u najgorim mukama/.Ticijan radi sirokim. Filip II i Marija Madjarska. Teribilita se vezuje za Mikelandjela. ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa. tu je i sveti Duh i krunisana Marija.Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/. VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok.Melanholicna atmosfera slike.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina. dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije. ali u Italiji to nije bio slucaj. vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco.Na violi- .Radjena je za Karla V. brzim potezima. Noje.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju.na slici vidimo opis bracne postelje.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu. vec je data kao Marija Posrednica. gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II.

koji meditira. ali je po drugi put izgubio voljenu zenu.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi.Ticijan skracuje samo figuru. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka. vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti. Palme il Djovano je zavrsio andjela. pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali. cak i kosmoloska-bozanska harmonija. smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576. pa i Ticijanovog portreta. a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz. a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza. koja pobedjuje nad ljudskom. podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica. .Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista. pevac i pesnik.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja.Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret. smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna. te je naslikao ovu temu. Problem renesansnog. dusa se ekstazom. Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti. mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari. Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke. Strikl i Zajazenger. preko srednjeg veka do renesanse. moralna alegorija i mesijanska alegorija.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim. a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah.Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza. 2.danas je u Venecijanskoj akademiji. i na kaznu.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe. Apolon mu je podario liru sa sedam zica.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge.Dakle. Ticijan se moli Bogu za spasenje.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma.24 Lira da braco-svira jedan mladic.Sibila Helespontika-grca sibila.On je sisao u podzemlje po Euridiku.Predpostavlja se da je to Orfej23.Zamisljena je kao stafelajna slika. portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu. podrazavanje.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/. Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom.On nije izmislio ove slikarske obrasce.Smatra se da je to lik Ticijana. zatim lovacki portret. pa se prenosi na svodpreneta slika.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo. sto je u skladu sa funeralnom namenom slike.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona. koji govori o portretima.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana. jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas. inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo.Aristotel daje filozofski smisao 23 Najcuveniji mitski svirac.Ako je to Jov. jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/. pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika. koja istice trijumf bozanske umetnosti.Ali ona je i moralna alegorija. Direr/.sam Ticijan je umro od kuge.

Portreti Humanista 3. tezina.pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/. Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama. Portret Federika II Gonzage 25 Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka.. slikarstvu.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V.Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom.On je nastao 80-ih XVI veka. distancirali portretisanog. vojvoda sa oklopom ili macem. pa potom sumiran u ovom traktatu. ne samo iz oblasti umetnosti. Zenski portreti 4. a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi.Traktat o slikarstvu. pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem. vec ono izarazava sve one principe XVI veka. on je ugladjen. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom. vec ih treba podeliti po tipu: 1.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu. pored tog idealnog lika. koje slikar predstavlja. ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju. ali ne samo hronoloski. ali i do danas u zanru portreta.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue. humanista sa knjigom. Sacuvano ih je vise od 100.On je vise simbol. ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka. osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje • Nobilita-plemenitost • Gravita-ozbiljnost. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek.Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine. sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom.Preko njih je dosao do vladara Mantove. velicanstvenost. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: • Pojava Individue • Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti. koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/. a cak tri poglavlja se odnose na portret. jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada. pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta. pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece. Ticijan nije bio dvorski slikar.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika.On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma.On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu. emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse.Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta. Filip II. Vladarski portreti 2.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina.Imao je uvek slobodu.To je spoj istorije i psihologije.25 I ako je ziveo na dvorovima..Osnovni koncepti vladarskog portreta su: • Maesta-uzvisenost. dostojanstvo. poseduje sklonosti ka muzici.25 mimezisu. a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka. skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/. . velicanstvenost • Grandezza-velicina. da bi udaljili.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije. vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara. XVI vek je obilovao traktatima. humaniste/.

grandeca. Figura zauzima ceo prostor slike ./. koja nije podlozna koruptabilnosti.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa. a ni carstvo.. -Umeren /temperanca. Steer.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept. Panofski. a politicko-ono koje nikada ne umire. a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu . 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan. Paolucci. koje. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni.Ticijan ga je sreo u Bolonji. a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V. a pozadina je tamna. 26 Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg.car mora biti : -Mudar(prudencia/. a ticijan je to vizualizovao. uradjene pre Ticijana.Karlo od njega trazi portret. koja savetuju slikanje atributa moci.To su dve stojece figure u punoj velicini. ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti. pored njega je pas. je ovde elborirana. Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera.On je predstavljen sa macem.U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko. zeljan zadovoljstva. zatim ga je proterao. Hart.Markiz od Mantove je predstavljen mlad. javnu individuu.Politicko telo nije koruptibilno.Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara. ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto. koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane. ali svestan odgovornosti svog polozaja. do Karla V na konju.Medjutim.Ona je jarko osvetljena. a ipak harmonicna priroda. i to u celoj velicini. Murray. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline. koja je snabdevala Vitemberski univerzitet.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I. Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju..Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/.Pocevsi od Karla V sa psom. tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati. koja prihvata ideju Dei gracia29. karlo V je vladar velike zemlje.Figura je veca od prirodne velicine. sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa. Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava28. ni rimsko.26 Portret olicava sva ona pravila.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu. 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta. tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza. jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva. samo sto je kod njega akcesorij bio veci.On je bio porucilac i nekih drugih tema.Ideologija habzburske spanske grane. 28 Koje po Volteru nije ni sveto.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu. gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva. narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera.Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?. vec i naoruzano zakonima. nama insistiranja na raskosi/./.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar. uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate. koji postaje prototip dvorskih portreta. Hennessy. prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/.

sto bi se ocekivalo. Djordje/. izrazu. jedva vidljivoj na njegovoj odeci. da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome. verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac.U tom atributu se iskazuje njegova vera.27 -Mora da odrazava snagu-tu je mac. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije.Prvo. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/.To je Mac Vere-Rec bozija30. ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31. ljudskog mucenika. kao hriscanskog viteza-milites cristianus. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom. kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo. predstavili sa palicom.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza.Portret ne predtsavlja samu bitku.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja. *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom. polozaju. drzavom. 30 31 Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi.O neobaveznosti ove situacije govori i stap. koju je razvio u religioznimdelima ovog doba. prestonu palatu Karla V. to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije. ima samo orden zlatnog runa.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice.Duhovni parnjak onog na konju. predhodno objasnjena. nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike. podanicima.Docekan je sa najvisim pocastima. slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke. i kao rimskog cezara u profectio augusti. . dostojanstven. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca. predstavljen umesto skiptra. Van dajk.On je zauzdan. a Karlo je predstavljen sa kopljem. njegov jedini ukras. tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije. a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta. ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda. koju ce nastaviti Rubens. koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/.Cak ni orden Zlatnog runa.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa. koga su oni. 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta. ali iz njega zraci moc-po pogledu. vec istorijska slika. dok je prethodni otelotvorenje vojne moci. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg. monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti. jer je otelotvorenje politicke moci. Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator. reprezentativan. Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje. i to kao klasicna rimska hasta?. i renome drzave i vere koju zastupa i brani. Velaskez u XVIII veku.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi. ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige. ipak.Karlo je obucen kao bankari onog vremena. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz. tj. vec je na tamnoj.Odatle sledi da je namera narucioca.Mac je simbol borbe protiv jeresi.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru. mac je nesto sto nije tako ocito.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu. i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/.car se predstavlja kao veci katolik od pape. vazno je da on nedominira.

Jedna ruka je gola.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu. ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma. strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja. koje je dobio od Venecije.Sada je u Madridu. *Portret je nastao 1538.On je vojvoda od Urbina. ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu. koji se dogodio u vreme rata sa Turskom.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa.Jedno je od crkve. vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu.Predstavljen je kao mars/bog rata/. jos dva zezla su na zidu.28 Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog »povucenog gospodina srednjih godina«. tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni. Duzd Andrea Griti 33 ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi. D'Este.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga. ne samo u izrazu njegovog lica.Ovo je istorijski. stub i odnos izmedju figure i polja. .Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/.« Portret Filipa II To je stojeci portret. i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio. ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju. a druga sa rukavicom. naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi. pa je mozda to on. ali novija tumacenja su to opovrgla. oko 1555 je nastao. a bio je general Karla V. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda. pa cak i da bira temu.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti. i u otmenom polozaju ruku. koji je skracen na tri cetvrtine duzine.Oba ova portreta su svecani.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem. kada je doslo do pobune u vojsci. ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza.U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars. koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj.Kao slikara Serenissime-Mletacke republike. nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije.Oni lako nose svoju pozu. ali i alegorijski portret. drugo od Firence.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije.Markiz je dat u oklopu. kao Ticijan. a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere. Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/.33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret. Gonzage/.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju. a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom. nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi.Taj utisak pojacava odeca casti.Panofski kaze da » kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni. kako se odmara.To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom. radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao. dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga.

moci/.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze. papa gleda u svog »idola«.U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka.Medjutim.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini. podrzao kompozitora Vilera/.Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini. gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura35. sto je netipicno za Ticijana.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme.Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila. mladog Otavija.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije. on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata. koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima. 34 35 Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija.Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo.u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen. kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige. pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim.Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota. sa dubokim nepoverenjem. tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape. koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela.Medjutim. sa duboko naklonjenom glavom.Sam Otavio.. a Otavio je u prvom planu slike./i on je ucestvovao u tim radnjama/. na kome figure Jupitera.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu. koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. razocaranog coveka. Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/. ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila. dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen.Za njega je on bio najupecatljiviji. a Aleksandar je skroz iza. tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti. koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama. ali i jednako nepoverljiv..Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti.Kod Rafaela svi sede.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija.Rafael radi portret Lava X sa necacima. dok ovde samo papa sedi. trgovaca i lopova. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka. jednako zeljan da udovalji.Otavio je radio zakulisne radnje. Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa.Tako. Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu. najimpresivniji duzd. ali prikazuje i jednog starog. pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino. dosada nevidjene u portretnom slikarstvu.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote. sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo.Farneze sl 113/. malo je povucen.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II..Slika je prvorazredni istorijski fakat.Otud i podozriv papin pogled. i telom u dvorskom poklonu.Svi su nastali oko 1540-50. .On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila. svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu. Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike.Tako staticni portret postaje portret akcije. mirno gledajuci u posmtraca.Kako ovaj portret nije bio zvanican. njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada.Otavio je u prvom planu. Ticijan dolazi u Rim.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama.29 Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina. sto je bio format rezervisan za pape ili princeve. Poza Otavija u potpunom profilu.On i Ticijan su bili prijatelji. koje papa zeli da vrati papskoj drzavi. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha. sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda. sto doprinosi psiholoskoj napetosti.

On je prvi veliki knjizevnik. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta. sto pozi daje opustenu. sa rukom koja se odmara na bloku mermera.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober.pisac Besni Orlando.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani.Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom. vec je to trocetvrtinska figura.Zadrzana je tamna pozadina.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik. ali uzdrzanu atmosferu. nije ni presecena figura ispod grudi. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan.To je reprezentativni portret.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo. prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava. na osnovu puckog.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/.30 Trostruki portret Pavla III sa rodjacima. *Mladic je predstavljen blago okrenut. koji je u svom delu pomenuo Ticijana.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti. ali po dozi realisticnosti i vitalnosti. on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova.Pozadina i odelo su tamni.Oni sviraju. kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate. on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost.sogno.Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim 36 Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma. posedovao je orgulje. karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon. bela i crvena. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine. i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka. vezan je za dvor D'Esta. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka. jednoj od velikih patrona umetnosti.Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja. nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog. gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka. intimnu.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali. alegorija o tri uzrasta/.To je bila prva stamparijanota u Evropi.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/.1539 godine postao je kardinal. plave i zelene.Rukavica je simbol humanista.Po pokretu ruke.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?. bavi se muzikom. one deluju realno. melanholicni setni izrazi lica. . kao nijedan pre.Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica. a posvecen je Lukreciji Bordziji. kao sto je cin koncerta bio realan.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi.Raskinuta je veza sa Djordjoneom. sive i crne.Vlada kontemplativna atmosfera. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca. ali je pojacana realisticnost.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan. koji su svi u nekoj atmosferi sna.Pisan je u neoplatonicarskom duhu.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti. tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti. sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V.36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca. pokazuje oronulu pojavu pape.Portret je humanisticki jer predstavlja »zajednicko stvaranje muzike«. muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37. ali i dvorskih ljudi.

razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure.. rec je o portretu dvoranina. Ticijanov prijatelj i poslovni partner. Broncino. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540. koji ide .Vazari/. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret.Venecija je bila vezana za Levant. astronomiju.Prvi put se pojavljuje srebrna gama. rastace se.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem. koja poseduje unutrasnji mir.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju.Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele. slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika. nazvao transplantacija. vec je predstavljen enterijer.Jednostavno je obradjena odeca. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este.Varki je bio Firentinac. to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika. to su potpuno Ticijanove boje. figura je postavljena na tamnoj.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika.Tako on istice sa jedne strane energicnu.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj. u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom.Ovde vise nije tamna pozadina. a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia. humanista.Varki je autor traktata Due Lezzioni. malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika.Nema knjige. skulptura. vec je jasno istaknuto. matematiku.To je takodje humanisticki portret.On je jedan od vidjenijih ljudi. Portret Daniela Barbaro Humanista. Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik.U svakom slucaju. Portret je nasato 1567-8.Plemic je obucen u crno. on je postavljen u ugao bogato uredjenog. gde zena pokazuje lutku detetu. obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom.Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje.Ponovo je tu knjiga. kao atributa humanista. antikvar. i sa druge strane meku prirodu modela.Sveden na osnovni atribut-knjigu.Monumentalnost ovog lika.Nastao je 1526 godine. ali je tu rukavica i zlatni lanac.Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik. crno odelo. studirao je filozofiju.To je sada idealan portret trgovaca. oslonjena na bok.Impresionisticka struktura slike. ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri. a vise snagom spoljnog modeliranja.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene. koje nije samo primenjeno.Barbaro je bio komentator Aristotela. neutralnoj pozadini. prirodne nauke. sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage. veoma je obrazovan. numizmatika i knjige oznacavaju humanistu.Lice je fokus. koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea. a ne jedog intelektualca humaniste. koja vezuje ogrlicu. a ipak opustena.31 prstom i leve koja je opustena.. sto je ostvario manje pokretom figure. njegov nacin izrazavanja u slikarstvu. on tu nije slucajno.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno. *Poretret je iz oko 1545.Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka. trgovac umetnickim delima.Portret je nastao oko 50-te godine.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama. pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku. njegov »herojski« izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka. beli obrubi.Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta. autoritet za stare tekstove. numizmaticar cara Maksimilijana II. antikvarno pismo. venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu. ne vise jasne boje. pise o Mikelandjelu.Studirao je u Padovi na univerzitetu.Oko vrata su beli obrubi. Celini.

koji je iako je bio ucitelj. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea. Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti. .Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo.Ona nije lepa.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556. bio je simbol umerenosti.Na taj nacin.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete.sto bi znacilo-pomocu vremena. La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata. istorijsku poruku. bez naplate.Tu je ploca.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja. koja odvaja lik od posmatraca. danas u Musee calvet u Avinjonu. ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine. politicku.Bio je slavan i kao pisac lascivnih.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena. a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo.. zamisljena. puls. tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote. duh koji pokrece. na nacin na koji ja to cinim u zivotu. legitimitetu vlasti. naprotiv. upravo zbog tog verizma i brutalnosti.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija.Ticijan daje realisticniji portret. u isto vreme kad i Jakopo Sansovino. neobicno redak u drugim renesansnim portretima. La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo. i kao memento mori. a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica.Novi.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela. znak postojanosti. trpeo uticaje Ticijana.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/. dupli portret ili alegorija.Ticijan ga je portretisao cetiri puta. znacenje Vremena i Smrti. vec su imali duboko religioznu. kao insignie virtutis.Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite.Tako su pohotne 38 Za Aretina se kaze da je bio «najkontraverzniji od svih kontraverznih». Veneziano. iako je pored nje njen ljubavnik. secanje na smrt. reljef. u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah..Medjutim. vec i memento senesere-secanje na starenje. uziva u sebi. jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo. ta samouverena lepota. jer onmu je bio i prijatelj i «mentor». Lotto.On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije. verovatno.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave. a po mladjoj Djoredjoneovo.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda. na starost.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje. on je mogao biti vrsta statusnog simbola. Mlada zena se ceslja *Poruku »vremena« u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15. dakle veza sa smrcu.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja. sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena. Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik.32 unazad sve do Petrusa Kristusa/. jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm. koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari.Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka.Zenski likovi su u bojama odece.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/.To je alegorijski portret. za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu.Ticijan je uradio vise portreta Aretina. venecijanskih komedija. jer lepota je tasta.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka. psiholoske slicnosti.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu. u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt. i kaze: Ovakvi cete biti vi.

Bio je privrzen svojoj deci pre svega.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske.Ona je blago okrenuta.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima39. koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka. simbol prolaznosti vremena. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36. Portret carice Izabele Portugalsk. tako odredjujuci modu.Ona je idealna zena XVI veka.On je ovde simbol moralne vrline ove zene.Nezrele crte lica i stidljiv pogled.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne. Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece. trezvenosti40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina. cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela. a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa.Grb porodice M. 40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak. skolovao se u Padovi. Belini/. markiza od Mantove. zena franceka Maria della Rovera. odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. turbani.Ne zna se ko je bila ta licnost. ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama.To je pravi reprezentativni portret jedne carice.francuska kraljica trazila je tu odecu. na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom. popularne medju zenskim ziteljima dvora.Ovo je lice pravog deteta u odori priora. a pojavljuje se i na portretu njenog muza. da iako su predstavljale portrete.Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude.Boje su na ovom portretu prigusene. naizgled obicnog 39 I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro. zlatne i srebrne haljine. dok je mehanicki sat vec nesto drugo. zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti. *Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III. koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji. koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu.To je retka sprava.Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci. .Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este. izrazu i kostimu.Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece. /?ni/je u trocetvrtinskom stavu. Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe. cesto je poredjen sa La bellom iz 1536. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju. vec kao umetnicko delo. i svetlo se koncetrise na glavi.Poznata je kao kreator svoje odece. pa je Ticijan tako i predstavio. kao zena koja ima plavu haljinu. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele. niti an face.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539.Sat je nalik kuli.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga. koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/. Portret. i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta.Cak je stvarala parfeme i kreme.Sat je simbol umerenosti.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek. kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju. ne kao svedocanstvo.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi. kao i parfeme i kreme/.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu. a koje su bile zeljene vrline jednog vladara.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala.33 bile te slike.

stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/. teska odeca sa insignijama. koji je savrsen. nepodlozan vremenu i sveta materije.Oni su bez detalja i simbola. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga. a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III. ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/. a spona izmedju njih je Eros.Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina. bliska je Plotinovom shvatanju Jedno. njega kao potomka pape Pavla III.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad. tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike. i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/. odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti. Jedno 2.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju. koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo. koje se nastavilo i u srednjem veku.Osnova Platonove filozofije je podvojenost.sveta ideja. ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila. zvezda.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret. Neoplatonicari.On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova. u doba neoplatonizma. otac didakticke poezije. po Origenu sadrzi hriscansku poruku.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju. 4.Ta obnova anticke misli u XV veku je 41 42 otac epske poezije.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije.Spona je eros-ljubav. uradio ga je u Veneciji.34 deteta.Njega je nastavio Veroneze. Osniva Akademiju 388.Dusa je iz sveta ideja. alegorijskim metodom se stize do nje. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali. ali je uveo hijerarhiju: 1. jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana.Pesma nad Pesmama/profana. a u liku devojke. pa Ilijada nije vise jednostavna prica. delo – Teogonija. simbolise njegov uzvisen status. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji.Voluminozna.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu. ona pati zarobljena u telu/materija/. osecanja. logiku.Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja. da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze. Bozanski um 3. simbol Hrista. vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva. bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348.Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju. knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita. potpuno ogoljeni.U liku mladozenje on vidi Hrista. Ilijada – IX pne. Odiseja – kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog. moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma. nepromenjim. demona. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna. neveste-hriscansku crkvu. dajuci im ljudske osobine. sto je sustina teksta. Dusa 4. koju decak nosi na mladim ramenima. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture. i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu. ljubavna/. . pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom.Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita.

On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista. jednu obucenu i jednu nagu. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije. ona kruzi po tom univerzumu. jedan od prvih Ticijanovih patrona.Tu je i grb porodice Aurelija. jer zena ima venac od mirte.Njegovi prijatelji. Oblast Prirode-sve materijalno. dve Venere: 1. a druga zena je obucena. ali u skladu sa nebeskim 5. bile su jos uvek strigo crvenog karaktera. a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom. venecijanski neoplatonicari.Tako u gotici. smesten na sarkofagu. cista inteligencija.Naga zena u ruci drzi vazu. Bog-koji je nad svim 2.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu. sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip.Ona je aludirala na bestidnosti. ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru. a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?*46 U XVI veku. interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu.Oni su trebali da prevedu grcka dela. ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan. Materija. 44 On je bio licni prijatelj Ticijana. i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica.Ta sto je uzdignuta je naga. lazne osobine.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili. Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/. nije dobro poznavao latinski i grcki. posudu koja gori-iz nje izbija plamen47. naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti.U renesansi je. inteligentna ljubav. za razliku od obucene.Naga figura ne prezire obucenu.Ljubav se ocituje.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi. jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu. 46 U pasusu Plinijevom. U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju. a u renesansi i nevinost vrline.Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha. gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu. koja preko cula ulazi u ljudsku dusu. a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio. koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/. nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog. koji je cesto citiran u renesansi. vec je blago gleda. pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/. eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma. da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije. dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav. preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski . kancelar Venecije. ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici. 2. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa. Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/. nego i u rimskoj literaturi/.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote.Njihov sistem izgledao je ovako: 1. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos. ali nije nepokretna. Kosmicka dusa-nenarusiva. nije Jedno kao Bog 3. spona coveka sa materijalnim.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma. koje se prosulo po moru. Venera Celestis-nebeska Venera. nagost postala atribut pozitivnog nacela.Ticijanov odgovor na neoplatonizam.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere. ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje. kaze se da je Praksitel napravio dve Venere.Ona nema majku. koja je zaceta iz Uranovog semena. prolaznost. ili po Platonu Afrodite Uranium.35 bila i deo politicke strategije. u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru. koja ukazuje na lazno. ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4. Venera Vulgaris-zemaljska Venera.Ideja Ljubavi-caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44. ali je bio sasvim drugacije vrste. dakle.

Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma.Tu je i Amor.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu. koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II. on je zbog njene lepote prestao da svira.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja.U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona. oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula. to je stras koja nema veze sa ljubavlju.Venera je sinteza te dve lepote. preovladava ta »obojenost« koze. . Slede dve slike./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom.On je podeljen-iza nage Venere je vedar.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula. Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti. cisto telesna strast.Postoji u pet varijanti. pojavljuje se svirac laute. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci. da je superiornije u odnosu na druge umetnosti.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela. tj.Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama. ipak sustinski jedno.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza. a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti. ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju. dok vid moze da shvati samo lepotu tela. a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola. ali mu ruke ostaju na dirkama. kao sto bi to bilo u srednjem veku.On boravi u Rimu u to vreme. jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga. Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast. miran skromni pejzaz sa selom i crkvom.To je moralizatorski pejzaz. paun. Lepota i Dobrota su isto.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom. koju je Ficino smatrao bolescu. tamno nebo. a visa: vid i sluh. par zeceva-simbol plodnosti. koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima. Lepota Tela i Lepota Zvuka.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika. Ova slika nije alegorija dobra i zla. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa.Venera je voluminozna. tipicna za Veneciju.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene. Venera i Muzicar 1545-60. Luka Pagoli/matematicar/.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara. vec su one veoma slicne. njen polazoja odgovara polozaju Lede.Medjutim. a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija.To je renesansni simbol neobuzdane strasti. 48 49 voda u bazenu istice kroz bakarnu cev.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse.On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar. bez muzicara.Po Ficinu su obe jednako vredne.U pejzazu seta par ljubavnika.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa. sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane. ukusa. koje se danas cuvaju u Pradu. on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva.36 Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote49.Ali.Trijumf cula vida nije toliko vidljiv.Niza cula su: cula.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha.On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti. mirisa.Po tradiciji Platona.Tu je sada i covek.On je opet prekinuo da svira. tu je i pas. muzicar koji svira orgulje. koju saznajemo putem misljenja.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku. dodira. a svirac orgulja je najvise promenjen.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse. koji nastavlja da svira. cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara. preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav. mada razlicite po rangu. on joj nesto sapuce. kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/. smatrali su da je culo sluha plemenitije. cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere. u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje. to je blaga pobeda. sponu izmedju dve ljubavi48. u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi. on ih oba uzdize do nivoa Uma.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne.

dok uzima svoju nevestu. a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav.Utcaj ove formule. posto izmedju Markiza. je poznati simbol jedinstva. za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat. ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona. trebalo bi da budu date njemu. koji nezno. ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji. nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija. koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars. na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65. umesto svojih strela. posvecuje joj svoju ljubav. a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza. oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu. a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi.37 Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske. drzi u krilu jednu staklenu kuglu.55Medjutim. imamo jedno posebno znacenje/.50 Predstavljen je jedan otmeni.Dve figure sa desne strane nose. Znacenje kugle je teze objasniti.Nju pozdravljaju tri prilike.Motiv mlade zene sa krunom. jer ona ima najsavrseniji oblik. ne pokrivenih ociju. dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja.na taj nacin je Ticijan. vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. Vaspitavanje Kupidona. Nada. kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu. kako bi mogao da krene u svet.Ova identifikacija je napustena. vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51. oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe. ozbiljni gospodin u oklopu.52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana. vodi poreklo od jedne klasicne formule. nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela. tzv. simbol vecne ljubavi/.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru. a svezanj koji nosi. cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti. veru. i po korpi sa vocem. nadu. pre polaska u Turski rat 1532. sa Erosom pretvorenim u andjela. i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija. poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom. . a druga tobolac pun strela. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti.Medjutim. s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim54.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi. jer »staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji«.Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu. da »cini svoje zlo«. a ona. Mars. koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti. prva devojka luk. prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost.Muskarac. koja bi se mogla nazvati »natprirodno ubedjivanje«. Vera. zamisljena. devojka sa venecem od mirte. ciji stav i izraz odaju duboku odanost. koje donose dve devojke.Njen prosac. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret. koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu.Jedan drugi Kupidon. koja preko ramena gleda kupidona. s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja. poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu. 50 Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana. iz koga se radja harmonija.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu.

koji pridrzava drvo iznad njih.To se poklapa sa podelom vremena na proslost. starom ljudskom opsesijom prolaska vremena.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja.Staro doba simbolise covek sa lobanjom. a drugu nudi pastru. bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih »sestara«-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/. ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice. Bog Sin i Sveti Duh.Ko je glavni lik.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici.Zelena trava. figurativno-ukor. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka. ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani. nastala je oko 1520 godine.Stil prati smisao-sredisnja.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav.Deca su buducnost. pored nebeske i zemaljske. blazeni san.Ticijan je predstavio detinjstvo. Istoricari umetnici. U pozadini je stari covek.Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti. grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom. koja ce zadesiti sve na slici. slazuci se sa Manilijevim interpretacijom. a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko »slusa razum«.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera. cvrsto modelovana.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena. medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena. iznad glave vuka. ideja ljubavi povezala sa idejom vremena. stvar je pretpostavke. boginji cednosti. u tom stepenu da su ih nazivali »Trojstvom« onog cega je Venera bila »Jedinstvo«:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere. dok su dve u profilu dematerijalizovane. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka. pored njega sa svake strane je po jedna lobanja. delaju u njoj kao ljubavni par.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon. koji razmislja. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka.Praesens je covek srednjih godina. oni su mocni kao sadasnjost. mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu. Predstavio je starog coveka u profilu. 56 57 Apostrophe-odvracanje.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/. to jest vrhovne Lepote. ono sto ce se tek desiti.Ovo je delo mladog Ticijana. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena. skoro na isti nacin kao su Bog Otac. kao »simbolicna licnost«? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera-Aphrodite Apostrphia56.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih. kao da ne zna sta da radi sa njim. usmeravajuci ga ka cistoti. mladost-zrelost i starost. platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava.Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku. a mlad covek u profilu je iznad glave psa. slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom. frontala glava je jasno slikana.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru. . postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/. ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/. koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele. sadasnjost i buducnost. otklanjanje.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost. koja je obozavana zato sto se »suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi. on je naziva Venerom sa dve ninfe.38 Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/. Venus Verticordia. Futurum je mladic. dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju.« Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama.Ovu interpretaciju odbacili su mod.Ona ima dve frule-jedna je njena. mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac. tri zivotna doba u covekovom zivotu.

I tu je sat naslikan. lava i psa sa telom zmije. tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu. buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom.Ovo je profana alegorija.Pas se uvek ulaguje. zreli covek je Oracio.Predstavljene su dve zene. Kada je radio sliku za Filipa II.Rim.od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku.To je vladarski portret.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom. D'este.Ovakva kakva sam ja ti ces biti. zbog verizma i brutalnosti. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom. grafika Djulija Fontane/.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat.To je alegorijski portret. odan svojoj porodici zastitio je prava slika. pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju.39 Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene. njegov mehanizam je precizan/umerenost/. a Neptun na moru je personifikacija Venecije.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro. a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado. Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio.Vazari pise o ovim slikama.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis.Minerva je personifikacija vrline. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku. simbol lige koja je pobedila. koji je ubrzo umro od kuge/. ona je simbol proslosti. ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo. vec posatje simbol Fortitudohrabrosti. koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega. razuma. dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena. ali takodje ima znacenje memento mori. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan. zeli da udovolji.Starac predstavlja samog Ticijana. sredovecni.Zmija-oznacav mudrost. simbol reformavije. mudroscu.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine.Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/.Ferarom je vladao A. koje je ovo vojvodstvo imalo. u kome su se cuvale porodicne dragocenosti. vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom. i doradio je.Ta knjiga je summa renesansne simbolike.On je zaboravljen tokom hiljadu godina.Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka. predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada. predstavljena je neustrasivost jednog grada. ali i novi smisao. medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu. koja Djordjoneu nije svojstvena.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena. .Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj. Vuk je zivotinja koja sve prozdire. kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme.Zmije iza Ferare su simboli problema.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem.Figura mira nema vise maslinovu grancicu.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir. a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost. koji se bavi problemom vremena. koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi. koja je htela da osvoji Feraru.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat. a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju. njegov sin. a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi. ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj.Minerva je personifikacija mudrosti. da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije.

stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta. vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule. u sluzbi portreta. New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika. na takav nacin . cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj.40 Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic.Ipak. to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful