1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/.3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez-segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog »nepostojanja« crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane.Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

2

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje –iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece –iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova:Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

3

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju.5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

4

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

dok senka nezno prekriva njen vrat.sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke. Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji.Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane.svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena.koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca.i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila. Za Isabelu d'Este.enterijerima i na figurama.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje.i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to.ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih.od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist.U centru je Bg sa malim Hristom.zvanicnih porudzbina.kao i mnogi drugi gledaoci.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke.5 Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica.njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu.Portret decaka turcina je jos ljupkiji.izmedju dve svetlosti.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze.koju je proucavao. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444.1496.Stigao je u Veneciju 1475.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja. Bogorodica objavljuje iz 1465. Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije.Georgije.koji je dobio veliki broj velikih.Gentili je bio stariji brat.pozadina je neutralna.paun i jarebica.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/.Slika je ocita slika bracne harmonije.Muze igraju.slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci.dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija.i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika.Elementi slike su.Iza J na prostoru u senci.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom.koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije.a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve.na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu.sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije.iznad je vulkan.kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu.kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.a na njemu su bakarna cinija.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.puna zbrkanih veza linija i forme.Prag je osvetljen sa leve strane.Krajnje levo Apolon svira na liri.ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser. Portret coveka iz 1475 .slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode.clanovi su prikazani u monaskim odelima.pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije. nastali zeljom Isabele.Slika obiluje finim detaljima. bez sumnje.Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe.Figure su obuhvacene Bg plastom.Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata.ovekovecivsi Venecijansku okolinu.Mantenja je izveo dve slike. Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.

zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine.niti ce tako izrazajno prikazati emocije.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu.uvijenost detalja. Slikarstvo do praga visoke renesanse.Ona je dopojasna. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista.nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji. jos uvek sa trnovim vencem.blago pada ka Bg glavi.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka.u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan.Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje.Malo se zna o njegovom karakteru. Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu.gleda gore smireno. i mnoge od njegovih slika.njegova glava. a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija.podigla je i sklopila ruke u molitvu. .On je doveo venec.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena.nisu datovane.dok su skulpturalna tvrdoca masa.cak ni na najranijim slikama.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka.danas u vatikanskoj pinakoteci.Pod krstom nije samo Adamova lobanja.brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj.6 To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme.posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.posebno one prve.kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje.gospodar Pesara.kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine.i ruzicasto osvetljene zore.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo.preplanuo i maslinasti pejzaz.Po kompoziciji je opet blizak ocu.tuzno posmatra zaspalog malog Hrista.slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta.Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom.cvrstina kontura.a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva.meko obojen.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja.ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku. Madona sa detetom.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike.nezno sivoplavih i ruzicastih.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije.dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad.Iza ivice groba.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih.otkrivajuci bledo lice i oci pune suza. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju.cije spavanje nagovestava njegovu smrt.koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima.bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece.ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela.razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo.1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu.koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje.ima ih vise. Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta.a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem.Mislilo se da je rec o autoportretu.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516.karakteristican za Mantenju. i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.Hladno.Njen obraz skoro dodiruje njegov. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini.belini nikada.nije predstavljao tako strogu kompoziciju.pre Antonelovog dolaska u Veneciju.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama.

svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina.dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455. Preobrazenje Hristovo Iz 1487.U sredistu ovog pustog. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih.Sebastijan.koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.niti gubeci vestinu.kula slicne onima u raveni/. Kako se Quattrocento blizio svom kraju.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici.Luj Tuluski.7 Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera.Jov.jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje.U Poklonjenju deteta.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/.a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor.je osnovni element kompozicije.izuzevsi jedino Bogorodicino lice. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola.Dominik.Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom.jovan Krstitelj.ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu.potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet.nedaleko od Pesara.ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici.tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve. Sforce njegovu tvrdjavu.koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera.stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom.ne slabeci svoju senzitivnost.sa leve strane su Sveti Franja.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe.brda.belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace.Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija.nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi.cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu.On stoji pred pecinom.a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija.pa ipak misteriozno lepog pejzaza.sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/.svetitelj patron bolnice.koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure.i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja. . Koji god da je momenat ovde prikazan.direktno po narudzbini C.vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi.koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi.putevi.a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka. i detalji pokazuju lepotu Dj teksture.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu.kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela.i slatkocu izraza.umesto ispred njega.gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu.a sa desne Sv.stoji Hrist. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu.Sa rasirenim rukama.kozu pored manastira na litici.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba.je jedan od najimpozantnijih njegovih dela.Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini.Tu je zdral.Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca. i pastir koji cuva stado.jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje.jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja.vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju.a narativne scne su na soklu/predella/.One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline.i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru.I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg.sada je na blagom uzvisenju.

Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka. .Osim oficijalnog karaktera portreta.osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja.ka Bg.ali u isto vreme nagovestava beskrajnost.ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog.koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika.8 Frari Oltar Iz 1488 godine.ispunjena suncem.Upravo ovde.luksuznoj dolami.ima kapu i potkapu.ali Belini obara fokus slike na dole.sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj. Svaka oltarska slika.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja.Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim.taj deo lica je 6 Pogledaj napred o principu kolorito.su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci. Petar i Nikola.u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/.vremenski slika je zatvorena.Dakle.izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama.privatnu dimenziju. Konture najnejasnije do tada.ima ikonicnu strukturu. Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu.cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik.Rec je o predstavi sacra converzacione. Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu.koji je postao grobnica njenih potomaka.Svaka masa se oseca u svojoj sustini.kao i mnogi njegovi oltari i Madone.Velicanstveni odbljesci.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6.Deo portreta nalazi se u senci. Belini je uticao na sledbenike.ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta.u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi.ali ipak postoji duboka razlika.Belini daje rekonstrukciju realnog prostora.svaki odnos je harmonican i jasan.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru.andjeo u zutom sa narandzastim senkama.tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja.vazno je primetiti studiju karaktera.o njemu se razmislja u renesansi.Bozansko je svedeno na zemlju.Kompozicija je trougaona.sireci prostor u pejzaz.a prostorno je otvorena.ali kada je u pitanju koncept vremena.obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom.sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv.i zato sto je izvedena u ulju. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse.u oblast iskustvenog.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem. Forme nisu vise tako jasno postavljene.Petar u crvenkastom i zlatnom.kao rezultat.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru.Belini je preobrazio venecijansku umetnost.ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/.Na levom panelu su sv.Portret sadrzi i intimnu.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica.To je oficijalni portret.Bitan je i odnos posmatraca i slike. On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje. Marka.Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.na kome sviraju dva mala puta.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.sa Hristom na krilu. a na desnom su Benedikt i Marko. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.koja je sahranjena u grobnici ispred oltara.pa i ova.na ovoj slici je tesko reci da to nije.Tron je postavljen na stepenastom postolju.asimetrijom lica.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/.omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju.intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana.Bg je u svetloplavo.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih.

pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.kako sedi nalakcen.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista.delikatno osvetljena.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule.ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.nastala je 1495.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu .U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija.Najzad.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse.prolaznosti zivota.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole.slika ima meditativnu atmosferu.Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem.Dolazak u Bretanju.podeljene su zastavom u sredistu.pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike.paganin.a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde.dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.hriscanske cerke kralja Bretanje.Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji.izrazito individualizovana lica.izdvojeno.sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom.Imao je sopstveni stil.mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato.Pozadina je fantamazgoricna.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno.u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske.Portretisani gleda u popodnevno sunce.dobijenim bez sumnje uglacanoscu.tj.Uhvacena je svetlost u zenicama.pa se nalaze u Akademiji u Veneciji.7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco.retko otkrivaju emocije.Ovde je kompozicija nesto 7 Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem.i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca.pre sumraka. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.iskazuje tranziciju dana.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska.Predstavljena je Venecija.klimatsku uslovljenost.na zvuk truba.problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike.Suptilno posmatrana.a Bretanja na desnoj.zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.Ova slika sadrzi anegdotski duh.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe. i da je ceka naredne tri godine. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem.Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo.Britanija je prikazana na levoj polovini.okruzenim sa cetiri savetnika.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule.sedi na krevetu sa krunom na glavi.pozadina kao narativna sekvenca. i to je bio jedan sanjarski stil.humaniji.to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu.9 dublji.dajuci prednost samo potezima cetkice.posvuda vidljivim zlatnim tonovima.ali u biti klasicna-pripada renesansi.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.ali raskosnija nego sto jeste. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor.koja traje do XVIII veka/Kanaleto/.On se bavi problemom linearne perspejtive.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.rezultat je venec.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/.mozda je to meditacija o starosti. Etherius. Karpacove boje su ublazene bogatim.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke. i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere.prolasku vremena.

Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.sa gotovo magicnom snagom.boje i povrsine.sa divljim stenovitim planinskim krajolikom.koje prati otkrovenje u dubokoj noci.Ogromna rana od koplja je otvorena.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera.sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne.a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu.Cak i njeno lice. .koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci.Kriveli.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima.na levoj strani dominira osuseno drvo.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka.Osvetljenje je toplo.pridrzavajuci mrtvog Hrista.vec u skulpturalne.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava.vriste od zalosti.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.blistav i otmen.popodnevno sunce.on je krajnje artificijelan..a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.Donatelovski andjeli u vidu dva detta.U dnu slike Kriveli se potpisao kao »vitez«.koji preovladjuju u sobi.kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe.ali ne u dekorativne svrhe.Opomene na smrt su svuda.dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila.sa popodnevnim sjajem. San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil.koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale.cija je glava zabacena unazad..niti druge statue.krastavaca i krusaka.koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika.Poznaje nacela naucne perspektive.sivo-zelenkastim tonovima..10 cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani.Na desnoj strani jelen bezi od leoparda.a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici. Ove izvanredne.Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim.njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom.venci sa vocem i liscem.ali za razliku od slikarstva centralne italije.On je obrazovan u padovanskom krugu.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera.koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane.on njome gradi kompoziciju.identifikovan po svom lavu.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva.sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro.slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti.ovde su uklopljeni u malu bastu.zanosne venere na polici.od kojih se umetnik sam »prognao«.naslikana u levom donjem delu.oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Opet.izdvojio. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih.Bogorodica je predstavljena u kuci.Sa leve strane je sveti Jeronim.ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka.

1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela. ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada.Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo.ili konstrukciji pejzaza.Krajem XV veka.mada samostalni pejzaz nastaje na severu.opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju.Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici.medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola..Čuvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme.Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan.a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica.vec i u psiholoskoj situaciji likova. dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi...Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom. pokazala se tacnom. retko su bili rodjeni Venecijanci.pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled.To je priblizno istinita procena. razvijena perspektiva i red u komponovanju. koji daje efekat harmonije.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost.narocito u XVI i XVII veku..jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca.Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata. pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene. Iz retorike. 8 9 pogledaj Gombriha u “Norm and form” opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika. realni. Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa.Tri kralja/filozofa/.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia.a izostrene refleksijom svetla na vodi. naglasavajuci tako senzualnost materije. a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni.umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu.Vazarijeva atribucija Autoportreta.koji je identifikovan kao Djordjone.. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka-Fondaco fragment.hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika.. . Laura-slika ima zapis. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao.Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji.11 2. dovedene do najviseg stepena-senzualnost.. vodeci Venecijanski slikari XVI veka.. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil.on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza.Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti.premda mu je jos neizgradjen izraz. nastalih za zivota ili odmah posle smrti.Ovo nije samostalni pejzaz.Kada je nastala u Italiji.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti.koji govore ili pominju slike koje je uradio.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/.Njihov stav. Bergamo i Ferara posebno.U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu.najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji.ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/.Radjena je uljanom bojom.Oluja.ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji. onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci.1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu.Vec ima izrazitu individualnost.. Kao i slikari Rima.

a naga zena u posmatraca.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko.Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija. kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija.To nije pejzaz za sebe.Radio je direktno bojom. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu.ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze.visok.Najznacajniji je Pietro Bembo pise-Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.mesto koje podrazumeva vecito prolece.sto je retko za umetnike.a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral.odvojen je od zene rekom.intimna. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno.iz plemicke porodice. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca.kontemplativana. I renes.mesta I duse.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi.On gleda u nju.koji je otkrio kamen mudrosti.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati.Muskarac oslonjen na kopljevojnik.i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije.kaze da je covek prirodno bice.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom. ..a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika. a ljudski likovi su samo slucajno tu. koje izrazava/podrazava/ osecaje.12 Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije. izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju.Slika je izgradjena na formama pejzaza. To nije slucajno.Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja.lep.a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja.ali on ima dominantnu ulogu.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P.na kuli je naslikan krilati lav.tu su plomnjeni stubovi.Ali. manje verovatne.poj ptica.Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro.Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo.Vergilije u Bukolike/.odnosno da je ovo njegova licna.Umro je 1510 godne od kuge.privatna ideja. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode.To je delo izuzetnog kolorita. Slika je puna simbola.On odise arkadijskom atmosferom.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone.To je opstalo u srednjem veku-Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.Atmosfera je lirska.Bembo Asolani/. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/.a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze.Djrdjone je povezan sa misticizmom.ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.kosmicko osecaje prirode.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv.najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena.kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta.Doista je bio takav.opisi prirode.iza je Troja. koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500.sogno.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu./Isto je i na Koncetu u 11 koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji.a munja je znak tragicne sudbine Troje.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje.ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu.da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz.kraj venecije.

mozda Venera.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/.Fortezza i caritas odolevaju sudbini.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/.Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi. Judita –1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva. Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.vec njen idealni surogat.Kraljevi su sanjari-sagnosi.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost.Pored stubova je ovde vojnik. ali i simbol postojanosti.Forma i boja daju im ostrinu.Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat.slucaju-vazna je postojanost ljubavi. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat.Spoj idealnog i sna ostaje.prociscena osecanja.Klark smatra da je to namerna imaginacija.a u antici znaci ljubav i milosrdje.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama.Slika je radjena za Vendarmina.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12. a oni su se istakli u kambrijskom ratu.koji je aluzija na hrabrog Vendarminija.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici.13 polju od Ticijana.ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom.kao da se posmatra kroz veo.Opticki elementi na ovoj slici su cista.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe.To ce ponoviti i Eduard Mane-Dorucak na travi.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana.Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je.on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini.intenzitet. Centralno oblicje slike je prostor.a ne materija. psiholoski odvojeni jedan od drugoga.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja. koja je okrenuta ka vodi.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ćud se menja.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv.Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini.Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima.zubu vremena i unistenjima. 12 U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas .postojanost.Oni tvrde da imaju germansko poreklo.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene.grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka.Bojna kola su simbol porodice Carrara.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub. Jedan izvor svetla je sa leve strane.To je bitno za intelektualni profil Venecije.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina.Izrazavajuci i slucajnost.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani.Balans uspostavlja pomocu »trougla« svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.Bojna kola su simbol Padove.a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici.Caritas dobija dimenziju patriotizma-constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom. na isti dan kad su je prvi put osvojili.prirodnost prikazanog.Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga.

Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena.ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu.On je utemeljio klasicni stil Venecije. koju je T namenio za svoj grob/. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507.. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi.Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo.kontemplativnos i liricnost.. crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove.Imao je specificnu tehniku slikanja.Slike nemaju strukturalnu jasnocu.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro.Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu. koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu.serija gravira govori nam o izgledu dekoracije. Velaskeza.Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna. ona je materijalna.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere.Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija.Vise od svih ranijih.U pozadini je venecijanska veduta.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu.Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu. Ticijan 1488-1576 1. stvarna i puna dekorativne zvucnosti.Djordjone je bio njegov ucitelj.Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza. Alegorije 1. rubensa..Osecajno je posmatrao i shvatao svet.Ova slika je velika zagonetka.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri. Faze rada 2. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi. Portreti 3. u Mikelandjelovoj umetnosti.ona sanja njegov san.Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova. vec secanja na nju. *Ticijano karijera trajala je 68 godina. kao u Fondako.Druga faza traje od 1510/11-1520.on slika senkom. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu..a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi.14 Medjtim.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa.od zrele faze prema kasnoj.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost.Ipak.a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju. gradjenju osecajnih ritmova i harmonija.Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu. kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana-Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu.Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom.On .ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510.On gradi formu bojom i odnosom tonova.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu. Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek.Posvetio se slikanju culne prirode..Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini. i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja.boje dobijaju tople tonove..Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom.

15 potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera.Ovo je votivna slka.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7.Ta dva elementa uvek kombinuje. na njemu stoji Hrist. vec je slikao tonski.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/.Sveti Marko je. pa je ova slika ex voto tog dogadjaja. Sveti Marko na prestolu. koji je 1505-6 bio u Veneciji. nastala u cast pobede Venecije nad Turcima.Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508. kojom razbija renesansni sistem simetrije. koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela. a Ticijan. po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/.Odnos figure i pejzaza je novost.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike. ali su ovde svi pomereni iz centra. pa je obnovljena. a danas je u Santa Maria della Salute. Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510.Zgrada je unistena u pozaru. za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu. i zauzima manje od polovine slike. okacena tkanina iza Madone i Hrista. ona je alegorija Pravde-Justitie.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu. do planina na horizontu. senkom.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale. ali i grada. Opet se oseca jak uticaj Belinija.Ticijan ovde oslikava fasadu. koji je do pola u senci. rasporedu figura. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana.Ova slika je po kompoziciji. osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin. Slatkoca Belinijevskih Madona.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost. ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem.To su velike ljudske figure.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili . pa na mnogim slikama postoji taj »arheoloski pristup«.Od DJ je ostao samo zenski akt. a Djordjone radi pre njega. ka brezuljku na srednjoj udaljenosti.T napusta simetriju renesansnih slika. Damjanom. sa Kuzmanom.Ona gleda na dole.Zahvaljujuci dijagonalama. ne bi bio naslikan uz svetg Petra. po duhu Belinijevska. ka drugom parapetu/levi deo slike. a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka. sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled. cudesnog kolorita.ispod pejzaza/. sto je nezamislivo u XVI veku. Pastorala ili Koncert u polju. sa girlandama. melanholicna je i ima jek emotivni izraz. i na njen vrat. stojeci mali Hrist. i ponudio je jos vise nego Belini. u ovoj ranoj fazi.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka. i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/.Ticijan je to nasledio od njega. kao sto su parapet.Amor dei –Amor patrio.Reljef na postolju prestola svetog Petra.Elementi. ali je ovde vec prisutan. ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza. umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro-Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama. La Vekia. Lariosto. i ona je preneta u Santa Maria della Salute. sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj. Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim.Bogorodica stoji malo udesno od centra. kontemplativnost i lirika. neobicna ikonografija za Veneciju. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra. radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola. poznati su nam od Djovani Belinija.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz. svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja.Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost. Parapet ide uz donju ivicu slike.Venecijanska flota. a druga dva svetitelja su lekari. ka pejzazu. siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/. putima. nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva. ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine. a Pezaro je mrtav.

Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija. Cudo isceljenja plahovitog sina. nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin.Tu je rodjen Livije. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora. Polajuola. koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji. sub legem. ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/.Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije: 13 Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne. Ljubomorni muz..Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje. Mantenje i antickih reljefa na Ticijana. biskupi.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca. ne samo dusom.Hrist je trijumfator al antika.Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/. pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao.Ikonografija potice jos od XII veka. a u Italiji. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde.Tu gde je statua imperatora je mesto suda.Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea. ovde je pracen brojnim likovima i sibilama. apostoli.16 sustinski razliciti.Padova je bila stari rimski carski grad. koji sedi na globusu.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori. gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro. sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj.Ali i na Ticijanom reljefu ih ima. koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla. do Ticijana. drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika.On je platonicar.Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret.Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji. koja gresi.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani. To je dug niz kao anticki reljef. slede sveti oci.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci. narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro.Kociju guraju simboli jevandjelista. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra. ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca.Sve do 1520 je pretila velika opasnost.. odrubljena Holofernova glava. to je najveca franjevacka crkva Venecije. za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva.U centru je kocija sa Hristom. .Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija. to se tumaci kao njen prelazak u novu veru.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela. iako je T od Dj mnogo naucio.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari. pa i ovde ima slican smisao. koja je bila hodocasnicko mesto. slavan govornik. sub gratia.Prikazan je kult drzave na slici.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica.krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku.Savonarola pise Trijumf krsta.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista. i naziva ih trijumfalnim kocijama.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama.

oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji. a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem. Franja i donatori.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari. Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo. a Pezaro sa desne strane je u dubini. gde se desava uspenje.Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca.Petar se otvara i komunicira sa posmatracem.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati.Nestao je mir Djordjonea i Belinija.Zahvaljujuci njemu.Ticijanova scena je kompleksnija. dajuci apsolutni vertkalni impuls slici.Rafaelo stvara visoku renesansu.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka. papskog legata u Veneciji.Donatori imaju odnos prema bozanstvu. a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj. koji je otkriven 1506.Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije. nego u centralno italijanskoj umetnosti. u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu. stroza. . klasican stil u Veneciji trajace znatno duze. Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa.. starinska forma.Ujedno. Slika ima izrazitu vertikalnost.Odnosi se na bitku kod Santa Paure. a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom. a Bogorodica je presto mudrosti.17 -Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera. koji joj prilazi sa boka. za biskupa Averoldija.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca. Sveti Petar. medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom.To je i votivna slika.Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi.Grupa desno je bliza ravni slike.Ovo je dramaticna scena. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali.Assunta ukazuje na mogucnost baroka.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju. razgradjuje je i otvara put ka manirizmu. on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione.. cak i po strukturi. slika je gradjena od svetlosnih efekata. papski grb i Turcina. Isabela u Mantovi. politicki smisao nosi u sebi. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom.Ticijan resava slicne probleme..1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu. a nastalo je istih godina.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra. koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/.Na Ticijana utice Amor patrie.To je poliptih. Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena. i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi. -U sredini je Bogorodica na oblaku. koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih. mogu se uociti i razlike. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj.I ako je imao maniristicku fazu.On je adaptacija Laokona.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod. pa i oni imaju udela u toj pobedi. a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione. stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju. narucilac je Jakopo Pezaro. sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/. ali daje im venecijansku notu culnosti.Trijumfalni duh se oseca. uobicajenu za oltarske slike.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika. on mora da postuje koncept votivne slike.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva.

pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon. pevaju pod uticajem bozanske reke od vina.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija. pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo. dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide.Sazvezdje se vidi na slikama.Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo.Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji. zasto je odstupio od teksta?/-ali. prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama.Vodi je na Naksos i ostavlja. koji su u vlasti Baha. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este.Slika je danas u Rimu. koja tece Androsom. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku. veoma je popularan u Ticijanovo vreme.Sada ga nije menjao. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze. gde je ona odaju joj pocast. takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med. Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu. za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne.Tri od pet slika su bile njegove.Delo je veoma popularno u renesansi.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru.To su mitoloske kompozicije.To nisu individualna bozanstva. Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance. cak i u antici.To su zive. a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda. vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.18 Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514. pa i drugi susreti Baha i Arijadne. jaku emociju on se vraca na anticki. ali obojica ubrzo umiru. a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu.. pa se ne zna kako je tacno izgledala. smestena u centru studiola.Posle svetog Dominika.Ticijan kada zeli da prikaze naglu. Ticijan je predstavio leoparde i pantere.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije.Slika je Londonu.U prednjem planu su note.Doso Dosi.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine.Ticijan nije bio posebno inventivan. povezane figure. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova. puti oko pecine.Na slici su razlicito prikazani ljudi. zbog figure obmotane zmijama./.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena. a on je oslikao i svod. III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika. da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola. kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz.Uopste. muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba. krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/. a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu.Metamorfoze su algorijski interpretirane. rimski reljef/Prica o Orestu/. vino.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/. koje otelotvoruju odredjene opste ideje. posle njegovog povratka iz Indije. pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju. .Slika je u Pradu. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici. Ovo je retka tema.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka.Opet je istaknut znacaj patrona.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta. pa postaju nosioci ljudskog ponasanja.

jedna Rubensova/.Kao i on.Njegov pripreni crtez. to je eksplicitna eroticnost. realisticnosti.Postoji niz kopija ove slike.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III. Bitno je njegovo svetlo kao formalni. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta.Piramida moze imati i solarni princip.Griti je bio profrancuski.Ticijan je imao ideatore-pomagace.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo. ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/.Iznad njih je Bogorodica. a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael.14 Ticijan se vratio na sistem telera.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu. ali i predstava donatora-clanova bratstva.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate. a danas je Pinakoteka. i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost.disegno-pripremni crtez/. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera. simbol starog zaveta-sub legem. koju ce ubrzo Ticijan napustiti. vec novu vrstu senzualnosti. Prezentacione – Vavedenje Bogorodice 1534-6.Osim toga.U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret. snenost.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je. a stara zena je Jevrejka. otud oblaci u kompoziciji.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida. liricnost/.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate. kao i kod osatlih umetnika u Veneciji. Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/.Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora.19 Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti. Bitka za Kadore 1537-8. koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/. koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia.Ona nema Djordjoneov sogno/setnost.U Veneciji je to bila vrsta 14 Za svetlost:D.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/. naslednik vojvode od Urbina.Rosand “Titian’s light as form and symbol” . IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka. Zgrada univerziteta-pravda/.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem. bio je prijatelj Serlia i Sansovinija. Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma.To je Venera pudika. nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika.Sliku radi za Albergo squole della carita.Uradjena je za tri dana. i predestinaciju Bogorodice. ali ovde ima marijanski koncept.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana. Ovo je predstava Vavedenja. Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana. promene na platnu. bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik. ali i kao simbolicni element. koje su se borile za oslobodjenje Padove./Pentimenti-intervencije. koji okruzuju vrata i cine arhitrav. zenski akt od Ticijana. delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima. planina-Maria Eterna. grbovi porodica. The Art Bulletin LVII 1975 .To nije slucajno. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao. trazio je bas Dona nuda.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju. kojim aludira na bozansku mudrost.On se pokazuje kao vanredan crtac.Zavrsio ju je tek 1530.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza. a antinemacki nastrojen.Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti.

ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure. medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja. Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze. masivna arhitektura. ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja. odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski.Osim ljudske figure. kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio. a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone. Zevsova ljubavnica. Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista. muske i zenske figure.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici. nema ritmickog jedinstva. dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu.Duboka osecajnost. Roso Fjorentino/.Znacajni su i Vazari i Pordenone.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture. ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja.scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma. cela je bila u duhu alla Romana. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu. u kojoj mu pomazu Bogovi. .U Veneciji se rade drvene tavanice.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/.Danas je u Napulju.Prostor je plitak. glave/. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija. Hronoloski ne pripada ovoj fazi. koristi kjaro-skuro. ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih:Portret pape Pavla III. a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/. on ih je proterao. Celini.20 umetnicke strategije. kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/. ambasador Karla V u Veneciji. Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom.T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington. dolazi do blagog rastocavanja formi i boje. sa kupidonom.Istu temu je naslikao i kasnije. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve.Ovde se vidi uticaj Koredja. sada je u Luvru.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta. Svi panaeli.I ovde nema perspektivnog skracenja.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u 15 tipologija. ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi. podseca na palatu Del Te.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559. dok su u Rimu kameni svodovi.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen. U drugoj verziji boje su razlivene.Saznavsi to. kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti.Zato je zatocio kcer.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima. Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/. ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani.Danaja je Persejeva majka.Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija.Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/. ostri su kontrasti. u pozadini je rusticna.On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza. Grgur Veliki-papa. ona ga odbija. Avgustin.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande.To je unisteno.I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule.On je daleki predak Herakla. ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/. rec je o tavanici. kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju. u vidu zenske figure koja drzi ogledalo.Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim. pravci kretanja figura razliciti.Danas je dosta izgubljeno od nje. svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja. u kovcegu stizu do ostrva Serifa. koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti.

/. cerku Karla V i regentkunju Nizozemske.on je opet pocinio greh.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba. on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju .Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede. koju su mnogi kopirali.Titije je napao Ledu. ponovo je zgresio. ali ne i misicave i muskulozne.Titije je napao boginju Leto. za razliku od modernog slikarstva. cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno. poludeo. radi u njenoj palati 1549. kada su spanski teolozi imali ulogu »spasitelja«.Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj. senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje. pa ih je i Ticijan upoznao.Za Mariju Madjarsku. to su cetiri grsnika i stradlnika.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu. dok mu jastrebovi kidaju utrobu. a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju. tu je pas. zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom. . dizenjo i kolorito.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti.To je eroticna kompozicija.radjena je za Filipa II.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa.On i Iksion nisu sacuvani.21 umetnosti renesanse/. spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu. napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/. Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti. pokreti dramaticni. i Veroneze. preko Gonzaga dolazi do Karla V.Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora. majku Dijane i Apolona. njih je otkupio Mendoza. iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju.Figura je sada manje muskulozna. 17 Iksion je ubio tasta.Radi se o alegorezama mita. voluminozna figura. a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/. ova je sa kupidonom. kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza. izguzvanom posteljinom.Titije je sin Zevsa. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama. koji se vrti bez prestanka. sa plamtecim nebom i tamnim oblakom. Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II. a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih.Umetnik treba da sledi prirodu.to je vreme krize u Evropi. ali ne teatralni. manje krupna. on je div koji je odrastao pod zemljom.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik. Sizif. ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. Titije.pogledaj Danaju u Pradu/. koji postaje njegov glavni patron.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione. posebno Lodovika Dolcea.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba.Ticijan je bio prilicno slobodan.Figure su jos uvek krupne.I Ticijanova je snazna.Titije je simbol pozude. Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg.Njih opisuje Ovidije.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti.Vazari je kopije doneo u Veneciju. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast. po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa. koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet. ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata. koji odvlaci Sizifa u Had.Medjutim. od Fontenbloa do Venecije.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant.Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku.

da bi je zastitio od kazne Here.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela.Jupiter je napao i ona je zatrudnela. divljaci. Ahera je pretvara u medvedicu. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor.Ovo je neobicna interpretacija.Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22 18 Dijana je grcka boginja plodnosti. a pogotovo kod Ticijana.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro. koji su takodje gledali u antiku. .Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo.22 Ticijan radi za Filipa II /Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi.Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi. a pri zrtvovanju su nosile beli veo.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu. dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma. a Jupiter ih prenosi na nebo –savezdje malog i velikog medveda.Ona bezi sa njim. vec Parmidjaninovog/izduzene. zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/. a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri. takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu.Ticijan ovde radi in sittu.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio. danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/. ali i predstavama rimskih slikara. koloritu. on ipak odlazi i umire. a nisu samo nakalemljene u njoj.Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom.Adonis je bio strasveni lovac.arabeskne linije/.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista. Dolazi do pokusaja obnove vere. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov. ali ju je spasio Persej.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi. koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite. pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali. dijagonalama. a manji kod Persefone. ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija. Zenski akt je predstavljen od pozadi. ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni.Vracena je u Prado. jednaka je grckoj Artemidi. kao sto je Danaja zenski akt spreda. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat. ili zato sto se hvalio da je bolji strelac. koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji. ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta. koje su oni odbili da postuju.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide. pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak. posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal. Venera i Adonis-za Filipa II.Medutim. ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu. postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala. Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama. Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva. proveri/.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu.Rastgali su sopstveni psi. dok su se kupale.Iz njegove krvi nikle su ruze. a postoji i jedna verzija u New York-u.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe. ali ne vise centralnoitalijanskog. cije je srediste drzavno ognjiste. a su ninfe videle da je trudna.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac.Te figure su sastavni deo te prirode. materinstva.Nosile su belu odecu.Ovidije je izvor. Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina. koja se odigrala na dan Svetog Lorenca. tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa. zavese u uglovima anticipiraju barok/.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost. Treca verzija je izgubljena. koju je sin zeleo da ubije. kao i na crtezima__.slika je bila poslata u London.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika. sa Ticijanovom autorizacijom. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije. posebno cesljle kosu. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije. Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20.

Izabela Portugalaska.Enona je bila prva Parisova zena. vec je data kao Marija Posrednica. Noje. Teribilita se vezuje za Mikelandjela. Jezekilj.To je postojalo na severu.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje. kod Ticijana se ona takodje oseca. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V. raskosno odeveni. Figure svete Trojice su potpuno iste.na slici vidimo opis bracne postelje. starozavetne i novozavetne. Sibile. ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja. oni su u odvojenim svetovima. pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije. njegova cetka je puna boje. vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas. koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika. pretakanja forme.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih. dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju.Za razliku od Djordjonea. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti. a sveti Duh je u vidu goluba.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju. okupljene na nebu oko svetog Trojstva. David. VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka.Ona ovde nije Regina Coeli.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu.To je prica o nimfi Enoni i Parisu. pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete. ali u Italiji to nije bio slucaj.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu.23 videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten.Ticijan radi sirokim. u Pisma mitskih zena/Heroides/. a ovaj je umro u najgorim mukama/. a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom.Zenska figura je boginja Vesta. ali je znala da ce se ozeniti Jelenom. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha.Sada dolazi do dekomponovanja forme.Na violi- .Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?. pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II. kao i Eritrejska sibila. sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica. brzim potezima.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje.Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni.Radjena je za Karla V.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina. La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom. stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski. gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok. nad covekom. ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca.Melanholicna atmosfera slike. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco.Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije.Oni ovde nisu dati kao donatori.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije. koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji. tu je i sveti Duh i krunisana Marija.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda. koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti. gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina. Filip II i Marija Madjarska.Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/.

Ako je to Jov. Palme il Djovano je zavrsio andjela.On nije izmislio ove slikarske obrasce. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo. moralna alegorija i mesijanska alegorija. koja pobedjuje nad ljudskom.Zamisljena je kao stafelajna slika.Ticijan skracuje samo figuru.Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas.24 Lira da braco-svira jedan mladic.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana. cak i kosmoloska-bozanska harmonija.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576. Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom. dusa se ekstazom. podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica. te je naslikao ovu temu.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti. koji govori o portretima. mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija. pa i Ticijanovog portreta. jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/. . portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu. zatim lovacki portret. jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka. pevac i pesnik. a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/. inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva.Smatra se da je to lik Ticijana.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma. podrazavanje. koji meditira. Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti.Ali ona je i moralna alegorija. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah. a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz. a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi. koja istice trijumf bozanske umetnosti.Dakle.sam Ticijan je umro od kuge.Sibila Helespontika-grca sibila.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh. vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti. pa se prenosi na svodpreneta slika. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge. 2. pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam. Direr/. Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci. pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika. Ticijan se moli Bogu za spasenje.Aristotel daje filozofski smisao 23 Najcuveniji mitski svirac. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza. preko srednjeg veka do renesanse. sto je u skladu sa funeralnom namenom slike.Predpostavlja se da je to Orfej23.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim.danas je u Venecijanskoj akademiji.On je sisao u podzemlje po Euridiku. Problem renesansnog.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana.Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika.Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem. ali je po drugi put izgubio voljenu zenu.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike. Apolon mu je podario liru sa sedam zica. Strikl i Zajazenger.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona. smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje. i na kaznu. smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna.

skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/. Vladarski portreti 2. vec ih treba podeliti po tipu: 1. XVI vek je obilovao traktatima. osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje • Nobilita-plemenitost • Gravita-ozbiljnost.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem. on je ugladjen.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/.On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma.Imao je uvek slobodu.Preko njih je dosao do vladara Mantove. jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada.25 mimezisu. vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara. a cak tri poglavlja se odnose na portret. humanista sa knjigom..pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi. tezina. pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/. ali i do danas u zanru portreta. Portreti Humanista 3. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta. a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi. vec ono izarazava sve one principe XVI veka. Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije. humaniste/.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana.Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine. ali ne samo hronoloski. emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse.Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina. da bi udaljili. pa potom sumiran u ovom traktatu. koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/. ne samo iz oblasti umetnosti. .On je nastao 80-ih XVI veka. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti. ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku. ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju. velicanstvenost • Grandezza-velicina. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: • Pojava Individue • Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno.25 I ako je ziveo na dvorovima. pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma. distancirali portretisanog. vojvoda sa oklopom ili macem.Traktat o slikarstvu.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda.To je spoj istorije i psihologije.On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu. poseduje sklonosti ka muzici. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V. slikarstvu. dostojanstvo. sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom. koje slikar predstavlja. Portret Federika II Gonzage 25 Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka. Sacuvano ih je vise od 100. a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka. pored tog idealnog lika.Osnovni koncepti vladarskog portreta su: • Maesta-uzvisenost. pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek. Ticijan nije bio dvorski slikar.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe. velicanstvenost. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom.. Filip II.On je vise simbol.Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom. Zenski portreti 4.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue.

koja prihvata ideju Dei gracia29. javnu individuu./.26 Portret olicava sva ona pravila. sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa. uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. vec i naoruzano zakonima./. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline. 26 Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu. ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti. samo sto je kod njega akcesorij bio veci.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara. vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta. ali svestan odgovornosti svog polozaja. koje. Paolucci. a politicko-ono koje nikada ne umire. 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom. gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru. a ipak harmonicna priroda.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera.Medjutim.. nama insistiranja na raskosi/.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept. Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju. a pozadina je tamna.To su dve stojece figure u punoj velicini. a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu. tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven. koja je snabdevala Vitemberski univerzitet. a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara.Figura je veca od prirodne velicine.Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?. ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto. a ni carstvo..car mora biti : -Mudar(prudencia/. Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar. Figura zauzima ceo prostor slike .Pocevsi od Karla V sa psom.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I.Markiz od Mantove je predstavljen mlad. Murray. koja savetuju slikanje atributa moci. grandeca. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu . koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane. Hennessy. zatim ga je proterao.Politicko telo nije koruptibilno. jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva.Ticijan ga je sreo u Bolonji.Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/. pored njega je pas. Panofski. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/. 28 Koje po Volteru nije ni sveto.On je predstavljen sa macem. Steer. narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost. 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma. Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava28. ni rimsko. a ticijan je to vizualizovao. uradjene pre Ticijana.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa. koja nije podlozna koruptabilnosti. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina.U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru. zeljan zadovoljstva. Hart.Ideologija habzburske spanske grane. karlo V je vladar velike zemlje.Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara.Karlo od njega trazi portret. tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati. koji postaje prototip dvorskih portreta. prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem.On je bio porucilac i nekih drugih tema.Ona je jarko osvetljena. -Umeren /temperanca.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko. do Karla V na konju. je ovde elborirana. i to u celoj velicini.

nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda. koju je razvio u religioznimdelima ovog doba. ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje.On je zauzdan. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru. to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo. jedva vidljivoj na njegovoj odeci. Djordje/.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja. prestonu palatu Karla V.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg. dostojanstven.Duhovni parnjak onog na konju. predhodno objasnjena.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige. Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje.car se predstavlja kao veci katolik od pape. koju ce nastaviti Rubens. predstavili sa palicom. Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator. ima samo orden zlatnog runa. a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta. dok je prethodni otelotvorenje vojne moci. kao hriscanskog viteza-milites cristianus.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu. ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza. polozaju. predstavljen umesto skiptra. Van dajk.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa. sto bi se ocekivalo. nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike.Mac je simbol borbe protiv jeresi. jer je otelotvorenje politicke moci. ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31. koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/. vec je na tamnoj. ljudskog mucenika. ali iz njega zraci moc-po pogledu. izrazu. da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome. kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom. reprezentativan. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican. a Karlo je predstavljen sa kopljem. vec istorijska slika. i to kao klasicna rimska hasta?. mac je nesto sto nije tako ocito.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi. njegov jedini ukras.Odatle sledi da je namera narucioca. 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice. Velaskez u XVIII veku.27 -Mora da odrazava snagu-tu je mac.Cak ni orden Zlatnog runa.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura. tj. drzavom. koga su oni. 30 31 Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi. monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti. ipak. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije.Karlo je obucen kao bankari onog vremena.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V.To je Mac Vere-Rec bozija30.O neobaveznosti ove situacije govori i stap.Portret ne predtsavlja samu bitku. i renome drzave i vere koju zastupa i brani. i kao rimskog cezara u profectio augusti.Docekan je sa najvisim pocastima. podanicima.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije. vazno je da on nedominira. tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije. slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke.Prvo. . *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom. verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac.U tom atributu se iskazuje njegova vera. i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca.

pa je mozda to on. ne samo u izrazu njegovog lica. D'Este. *Portret je nastao 1538. koji se dogodio u vreme rata sa Turskom. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda.28 Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog »povucenog gospodina srednjih godina«.Markiz je dat u oklopu. ali novija tumacenja su to opovrgla. vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu. nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara.To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/. a druga sa rukavicom.Jedna ruka je gola. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom. i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti.Taj utisak pojacava odeca casti. ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici.On je vojvoda od Urbina. Gonzage/. kako se odmara. jos dva zezla su na zidu. ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije. koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno. ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma. kao Ticijan.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju. dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci. naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima. nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva.Oba ova portreta su svecani.Predstavljen je kao mars/bog rata/. pa cak i da bira temu. ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio. a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj. radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao.Jedno je od crkve.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/. oko 1555 je nastao. ali i alegorijski portret.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju. Duzd Andrea Griti 33 ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi.U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi. a bio je general Karla V. stub i odnos izmedju figure i polja.« Portret Filipa II To je stojeci portret.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu.33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije.Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/. strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja.Sada je u Madridu. . koji je skracen na tri cetvrtine duzine.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu.Ovo je istorijski. drugo od Firence. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga. Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio. tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni.Kao slikara Serenissime-Mletacke republike. i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio. a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere. i u otmenom polozaju ruku.Oni lako nose svoju pozu.Panofski kaze da » kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni. koje je dobio od Venecije. kada je doslo do pobune u vojsci.

dok ovde samo papa sedi.U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka.Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme.. jednako zeljan da udovalji. dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen. moci/.Rafael radi portret Lava X sa necacima.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R. sa dubokim nepoverenjem. trgovaca i lopova. sto je bio format rezervisan za pape ili princeve. sto je netipicno za Ticijana.Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo. Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu. . Poza Otavija u potpunom profilu.Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini.Otavio je radio zakulisne radnje. a Otavio je u prvom planu slike.Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila.u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II.Tako staticni portret postaje portret akcije. na kome figure Jupitera. svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu. ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila.Farneze sl 113/. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha. razocaranog coveka.Kako ovaj portret nije bio zvanican. tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota. koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela. papa gleda u svog »idola«. sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda. dosada nevidjene u portretnom slikarstvu. sto doprinosi psiholoskoj napetosti.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov. Ticijan dolazi u Rim.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata. a Aleksandar je skroz iza.Slika je prvorazredni istorijski fakat. njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada.. kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu. sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo.Kod Rafaela svi sede. Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike. mladog Otavija. koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama./i on je ucestvovao u tim radnjama/. tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape. sa duboko naklonjenom glavom. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka. Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa. i telom u dvorskom poklonu.On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila.Svi su nastali oko 1540-50.Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti.29 Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina. koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote. 34 35 Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija.Sam Otavio.Medjutim. koje papa zeli da vrati papskoj drzavi. najimpresivniji duzd.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama.Za njega je on bio najupecatljiviji.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima. ali prikazuje i jednog starog. pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim. gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura35. podrzao kompozitora Vilera/. mirno gledajuci u posmtraca. malo je povucen.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije..On i Ticijan su bili prijatelji. pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini.Otud i podozriv papin pogled.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/. ali i jednako nepoverljiv.Otavio je u prvom planu. koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo. on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra.Medjutim.Tako.

alegorija o tri uzrasta/.sogno.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?.Zadrzana je tamna pozadina.30 Trostruki portret Pavla III sa rodjacima. a posvecen je Lukreciji Bordziji. sto pozi daje opustenu. ali po dozi realisticnosti i vitalnosti.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima. intimnu. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/.To je bila prva stamparijanota u Evropi. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera. on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova.On je prvi veliki knjizevnik. *Mladic je predstavljen blago okrenut. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik. kao sto je cin koncerta bio realan. nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog. karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon. vec je to trocetvrtinska figura.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti. bavi se muzikom.Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/. melanholicni setni izrazi lica.Po pokretu ruke. koji je u svom delu pomenuo Ticijana.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome. koji su svi u nekoj atmosferi sna. kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine. plave i zelene.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/. posedovao je orgulje.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma. sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V. on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost.To je reprezentativni portret.Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja.Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim 36 Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan. one deluju realno. ali i dvorskih ljudi. ali je pojacana realisticnost.Pozadina i odelo su tamni. vezan je za dvor D'Esta. muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka.Raskinuta je veza sa Djordjoneom. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi.1539 godine postao je kardinal. nije ni presecena figura ispod grudi. ali uzdrzanu atmosferu. i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka. bela i crvena. sive i crne. gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute. na osnovu puckog. prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava. pokazuje oronulu pojavu pape.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober.Rukavica je simbol humanista. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta.36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca. sa rukom koja se odmara na bloku mermera.Vlada kontemplativna atmosfera.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan. kao nijedan pre.Pisan je u neoplatonicarskom duhu. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka. .Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom. jednoj od velikih patrona umetnosti.Oni sviraju.Portret je humanisticki jer predstavlja »zajednicko stvaranje muzike«. tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela.pisac Besni Orlando.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica.

koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene.Monumentalnost ovog lika. studirao je filozofiju. i sa druge strane meku prirodu modela. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka. ne vise jasne boje.To je takodje humanisticki portret.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika. njegov nacin izrazavanja u slikarstvu.Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540. a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia. antikvarno pismo. u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom. Ticijanov prijatelj i poslovni partner. numizmaticar cara Maksimilijana II.Portret je nastao oko 50-te godine. vec je predstavljen enterijer.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine. Portret Daniela Barbaro Humanista.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama. sto je ostvario manje pokretom figure. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta.Jednostavno je obradjena odeca. koje nije samo primenjeno. a ne jedog intelektualca humaniste. obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu.Varki je autor traktata Due Lezzioni. prirodne nauke.31 prstom i leve koja je opustena. vec je jasno istaknuto. veoma je obrazovan. on je postavljen u ugao bogato uredjenog.Varki je bio Firentinac.Oko vrata su beli obrubi. koji ide . Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik.Nastao je 1526 godine.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage. sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo.. skulptura. to su potpuno Ticijanove boje. *Poretret je iz oko 1545. autoritet za stare tekstove. astronomiju.Prvi put se pojavljuje srebrna gama.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika.To je sada idealan portret trgovaca. pise o Mikelandjelu.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju. figura je postavljena na tamnoj.Sveden na osnovni atribut-knjigu. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este. crno odelo. Portret je nasato 1567-8.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama.Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja. razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure. a ipak opustena. matematiku.Impresionisticka struktura slike. koja poseduje unutrasnji mir.Barbaro je bio komentator Aristotela. slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil. oslonjena na bok.Lice je fokus. to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka. antikvar.Tako on istice sa jedne strane energicnu.Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik.Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje. rastace se. nazvao transplantacija. a vise snagom spoljnog modeliranja.. Celini. rec je o portretu dvoranina. Broncino. ali je tu rukavica i zlatni lanac. koja vezuje ogrlicu. venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu.Vazari/. on tu nije slucajno. njegov »herojski« izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno.Plemic je obucen u crno. kao atributa humanista.Ponovo je tu knjiga. trgovac umetnickim delima. neutralnoj pozadini. numizmatika i knjige oznacavaju humanistu. humanista.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret.U svakom slucaju. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi.Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh. malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika. gde zena pokazuje lutku detetu.Ovde vise nije tamna pozadina. pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem.Studirao je u Padovi na univerzitetu. beli obrubi.On je jedan od vidjenijih ljudi.Nema knjige.Venecija je bila vezana za Levant. ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri.

Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo. . neobicno redak u drugim renesansnim portretima. bez naplate. dupli portret ili alegorija. mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata. Mlada zena se ceslja *Poruku »vremena« u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15. politicku. legitimitetu vlasti.Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite.Na taj nacin. koja odvaja lik od posmatraca. u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt. zamisljena.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu.Zenski likovi su u bojama odece.Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo.. trpeo uticaje Ticijana. secanje na smrt. znacenje Vremena i Smrti. uziva u sebi.Ticijan daje realisticniji portret.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino.32 unazad sve do Petrusa Kristusa/. dakle veza sa smrcu.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena. koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari. i kao memento mori. puls.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka. znak postojanosti.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/. i kaze: Ovakvi cete biti vi.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica. verovatno.Ticijan ga je portretisao cetiri puta. vec i memento senesere-secanje na starenje.To je alegorijski portret. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima. jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada. psiholoske slicnosti.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela. a po mladjoj Djoredjoneovo. Veneziano.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja. na nacin na koji ja to cinim u zivotu.. ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine. danas u Musee calvet u Avinjonu. sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena.On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije. on je mogao biti vrsta statusnog simbola. Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik. bio je simbol umerenosti. tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote. ta samouverena lepota. reljef. u isto vreme kad i Jakopo Sansovino.Ona nije lepa.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta. u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru. naprotiv. vec su imali duboko religioznu. istorijsku poruku.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu.Tako su pohotne 38 Za Aretina se kaze da je bio «najkontraverzniji od svih kontraverznih». La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo. jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea. duh koji pokrece. kao insignie virtutis.Bio je slavan i kao pisac lascivnih. jer lepota je tasta.Tu je ploca.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete.Novi. venecijanskih komedija.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. Lotto. iako je pored nje njen ljubavnik.Medjutim. a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne. jer onmu je bio i prijatelj i «mentor». a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo.Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo.Ticijan je uradio vise portreta Aretina. za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena. na starost. upravo zbog tog verizma i brutalnosti. La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim. koji je iako je bio ucitelj.sto bi znacilo-pomocu vremena.

vec kao umetnicko delo.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne. a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera. popularne medju zenskim ziteljima dvora. koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele.On je ovde simbol moralne vrline ove zene. .Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim.Ona je idealna zena XVI veka.Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci.To je pravi reprezentativni portret jedne carice.Bio je privrzen svojoj deci pre svega. zlatne i srebrne haljine. ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama. a pojavljuje se i na portretu njenog muza. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju. odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. Portret carice Izabele Portugalsk.Grb porodice M.Cak je stvarala parfeme i kreme.Poznata je kao kreator svoje odece. da iako su predstavljale portrete. /?ni/je u trocetvrtinskom stavu. cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek.Ne zna se ko je bila ta licnost. kao zena koja ima plavu haljinu.Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este. tako odredjujuci modu. i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta. ne kao svedocanstvo. a koje su bile zeljene vrline jednog vladara.Ona je blago okrenuta. kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan. izrazu i kostimu. koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/. turbani. *Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa. Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece.Boje su na ovom portretu prigusene.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539. markiza od Mantove. skolovao se u Padovi.Sat je nalik kuli. Portret.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga. 40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala. niti an face.francuska kraljica trazila je tu odecu.Ovo je lice pravog deteta u odori priora. dok je mehanicki sat vec nesto drugo.Sat je simbol umerenosti. na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom.33 bile te slike. i svetlo se koncetrise na glavi.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima39. pa je Ticijan tako i predstavio.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude. cesto je poredjen sa La bellom iz 1536.Nezrele crte lica i stidljiv pogled. zena franceka Maria della Rovera.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina. koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori. Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe.Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36.To je retka sprava. kao i parfeme i kreme/. trezvenosti40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/. simbol prolaznosti vremena. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide. koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka. naizgled obicnog 39 I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro. zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti. Belini/.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja.

Spona je eros-ljubav. Bozanski um 3. koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo. stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/. Odiseja – kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju. sto je sustina teksta.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju.Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove. teska odeca sa insignijama. Neoplatonicari. otac didakticke poezije.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije. nepodlozan vremenu i sveta materije. da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze. jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana. .Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom.Dusa je iz sveta ideja.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova. odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali. koju decak nosi na mladim ramenima. ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila. Dusa 4.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju. Osniva Akademiju 388. ali je uveo hijerarhiju: 1. i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga. zvezda. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture. a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze. osecanja. koji je savrsen. pa Ilijada nije vise jednostavna prica.Ta obnova anticke misli u XV veku je 41 42 otac epske poezije. tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma. koje se nastavilo i u srednjem veku.U liku mladozenje on vidi Hrista.Osnova Platonove filozofije je podvojenost. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci.Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret. simbol Hrista.34 deteta. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom.Pesma nad Pesmama/profana. simbolise njegov uzvisen status. dajuci im ljudske osobine. pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja. moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog.Oni su bez detalja i simbola. uradio ga je u Veneciji.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad. bliska je Plotinovom shvatanju Jedno. ona pati zarobljena u telu/materija/. knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna. nepromenjim.Voluminozna. ljubavna/. a u liku devojke.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina. potpuno ogoljeni. demona. po Origenu sadrzi hriscansku poruku. neveste-hriscansku crkvu.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita. vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke. logiku. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/.Njega je nastavio Veroneze. Ilijada – IX pne. Jedno 2. bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348. u doba neoplatonizma.On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku.sveta ideja. 4. a spona izmedju njih je Eros. njega kao potomka pape Pavla III.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva. ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. alegorijskim metodom se stize do nje.Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja. delo – Teogonija. i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/.

Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/. ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. Materija. U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju. ona kruzi po tom univerzumu. venecijanski neoplatonicari. koje se prosulo po moru. a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?*46 U XVI veku. bile su jos uvek strigo crvenog karaktera. a u renesansi i nevinost vrline. ali je bio sasvim drugacije vrste.Ticijanov odgovor na neoplatonizam.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma. cista inteligencija.Tu je i grb porodice Aurelija. dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav. Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44.Oni su trebali da prevedu grcka dela. ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji.Ona nema majku. ili po Platonu Afrodite Uranium. ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije. jednu obucenu i jednu nagu. jer zena ima venac od mirte. dakle. nije dobro poznavao latinski i grcki. kancelar Venecije. kaze se da je Praksitel napravio dve Venere. koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi. a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio. ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje. a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom. a druga zena je obucena. 46 U pasusu Plinijevom. 2.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan. smesten na sarkofagu. nego i u rimskoj literaturi/. nagost postala atribut pozitivnog nacela. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli. ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4.Naga figura ne prezire obucenu. posudu koja gori-iz nje izbija plamen47.Tako u gotici.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos.Njegovi prijatelji.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa. jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu. sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba.Naga zena u ruci drzi vazu. koja je zaceta iz Uranovog semena. za razliku od obucene. koji je cesto citiran u renesansi. Kosmicka dusa-nenarusiva.Ideja Ljubavi-caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva. nije Jedno kao Bog 3.Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha.Ona je aludirala na bestidnosti. vec je blago gleda. gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu. Bog-koji je nad svim 2.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip. dve Venere: 1. 44 On je bio licni prijatelj Ticijana.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan. inteligentna ljubav. u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru. ali nije nepokretna.Ljubav se ocituje. koja preko cula ulazi u ljudsku dusu. jedan od prvih Ticijanovih patrona. spona coveka sa materijalnim. interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka. i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere. eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma. Oblast Prirode-sve materijalno.Njihov sistem izgledao je ovako: 1.35 bila i deo politicke strategije.Ta sto je uzdignuta je naga. ali u skladu sa nebeskim 5. lazne osobine. Venera Celestis-nebeska Venera. koja ukazuje na lazno. Venera Vulgaris-zemaljska Venera.On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista. nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog. prolaznost. da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije. pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/. naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti. preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski .U renesansi je.

preovladava ta »obojenost« koze. mada razlicite po rangu. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom. Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast. oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula.Medjutim. paun.Niza cula su: cula.Tu je sada i covek. Slede dve slike.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav. preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav. njen polazoja odgovara polozaju Lede. a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom. 48 49 voda u bazenu istice kroz bakarnu cev. tj. cisto telesna strast.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama. da je superiornije u odnosu na druge umetnosti. .U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona.Ali.Po tradiciji Platona. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja. Lepota Tela i Lepota Zvuka. u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi. Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha.To je moralizatorski pejzaz.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II. koju je Ficino smatrao bolescu. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote49. muzicar koji svira orgulje.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene. on ih oba uzdize do nivoa Uma. dodira.Trijumf cula vida nije toliko vidljiv.Venera je voluminozna.To je renesansni simbol neobuzdane strasti. ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse. koju saznajemo putem misljenja.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela.Postoji u pet varijanti. smatrali su da je culo sluha plemenitije. on joj nesto sapuce. Luka Pagoli/matematicar/.Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom. Venera i Muzicar 1545-60. cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara.Tu je i Amor.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja. tamno nebo. kao sto bi to bilo u srednjem veku. par zeceva-simbol plodnosti. Ova slika nije alegorija dobra i zla.Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom. a visa: vid i sluh./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom. dok vid moze da shvati samo lepotu tela. Lepota i Dobrota su isto.On boravi u Rimu u to vreme. kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/. sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola.On je opet prekinuo da svira. to je stras koja nema veze sa ljubavlju. koje se danas cuvaju u Pradu. vec su one veoma slicne. ukusa. a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti. on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline.Po Ficinu su obe jednako vredne.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara. sponu izmedju dve ljubavi48. to je blaga pobeda. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja.Venera je sinteza te dve lepote.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse. u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje. tipicna za Veneciju. miran skromni pejzaz sa selom i crkvom. pojavljuje se svirac laute. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza. ali mu ruke ostaju na dirkama. jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga.U pejzazu seta par ljubavnika.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti. mirisa. a svirac orgulja je najvise promenjen.On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti.On je podeljen-iza nage Venere je vedar. ipak sustinski jedno. koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima. koji nastavlja da svira.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci. a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava. koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu.On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar. tu je i pas. on je zbog njene lepote prestao da svira.36 Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici. cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha. bez muzicara.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne.

da »cini svoje zlo«. tzv. je poznati simbol jedinstva.Motiv mlade zene sa krunom. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret. dok uzima svoju nevestu. simbol vecne ljubavi/. dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja. prva devojka luk. vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu. ne pokrivenih ociju.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti. zamisljena.55Medjutim.Medjutim. veru. koja bi se mogla nazvati »natprirodno ubedjivanje«. a svezanj koji nosi. jer ona ima najsavrseniji oblik.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi. koje donose dve devojke.na taj nacin je Ticijan. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi. koja preko ramena gleda kupidona. posvecuje joj svoju ljubav. ciji stav i izraz odaju duboku odanost. drzi u krilu jednu staklenu kuglu. za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530. nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti. ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija. nadu. kako bi mogao da krene u svet. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav. oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu. Nada. na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji. a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele. koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti. kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu. s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja. iz koga se radja harmonija. vodi poreklo od jedne klasicne formule.Muskarac. Mars. a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav. jer »staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji«. koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars.50 Predstavljen je jedan otmeni.Ova identifikacija je napustena.Utcaj ove formule. trebalo bi da budu date njemu.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima. umesto svojih strela. oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe. sa Erosom pretvorenim u andjela. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat. posto izmedju Markiza. a ona.37 Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona. poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila. ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju. 50 Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana. Znacenje kugle je teze objasniti.Nju pozdravljaju tri prilike. koji nezno. poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu. s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu. prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost. Vera. a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza. a druga tobolac pun strela. pre polaska u Turski rat 1532. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim54. imamo jedno posebno znacenje/. .Njen prosac.52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana. ozbiljni gospodin u oklopu.Jedan drugi Kupidon. cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti.Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu. devojka sa venecem od mirte. vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51. i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija. i po korpi sa vocem. Vaspitavanje Kupidona. nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela.Dve figure sa desne strane nose. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65.

56 57 Apostrophe-odvracanje.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav. pored njega sa svake strane je po jedna lobanja. delaju u njoj kao ljubavni par.Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena. ideja ljubavi povezala sa idejom vremena. a mlad covek u profilu je iznad glave psa.Ona ima dve frule-jedna je njena. koja je obozavana zato sto se »suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi. Bog Sin i Sveti Duh. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka. .Stil prati smisao-sredisnja. Predstavio je starog coveka u profilu.Ko je glavni lik. nastala je oko 1520 godine.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu. pored nebeske i zemaljske. Istoricari umetnici. cvrsto modelovana. ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice. u tom stepenu da su ih nazivali »Trojstvom« onog cega je Venera bila »Jedinstvo«:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru. koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon.Deca su buducnost. ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici.Ovu interpretaciju odbacili su mod. koja ce zadesiti sve na slici.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku. usmeravajuci ga ka cistoti. mladost-zrelost i starost.Ovo je delo mladog Ticijana. postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/. a drugu nudi pastru. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih. stvar je pretpostavke. mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu. platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin. dok su dve u profilu dematerijalizovane. starom ljudskom opsesijom prolaska vremena. koji razmislja.To se poklapa sa podelom vremena na proslost.Zelena trava. ono sto ce se tek desiti. koji pridrzava drvo iznad njih. blazeni san.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama.Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku. slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom.Staro doba simbolise covek sa lobanjom. mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para. figurativno-ukor. kao da ne zna sta da radi sa njim.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt. a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko »slusa razum«.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja. medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena.38 Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/. grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom. sadasnjost i buducnost.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera. ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani. kao »simbolicna licnost«? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera-Aphrodite Apostrphia56. slazuci se sa Manilijevim interpretacijom. Venus Verticordia.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja. Futurum je mladic.« Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama. to jest vrhovne Lepote. boginji cednosti.Praesens je covek srednjih godina. otklanjanje. oni su mocni kao sadasnjost. iznad glave vuka. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/. tri zivotna doba u covekovom zivotu. dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju.Ticijan je predstavio detinjstvo. on je naziva Venerom sa dve ninfe. skoro na isti nacin kao su Bog Otac. bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih »sestara«-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/. frontala glava je jasno slikana.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa. U pozadini je stari covek.

koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi.To je alegorijski portret.Ovo je profana alegorija. koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega.Ferarom je vladao A. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo. mudroscu.Ta knjiga je summa renesansne simbolike.Figura mira nema vise maslinovu grancicu.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom. a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado. njegov sin. buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve. predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada. odan svojoj porodici zastitio je prava slika.To je vladarski portret. zbog verizma i brutalnosti. Kada je radio sliku za Filipa II.Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka.Starac predstavlja samog Ticijana.Ovakva kakva sam ja ti ces biti. koje je ovo vojvodstvo imalo.39 Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene. .od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta. njegov mehanizam je precizan/umerenost/. vec posatje simbol Fortitudohrabrosti. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan.I tu je sat naslikan.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro. zeli da udovolji.On je zaboravljen tokom hiljadu godina. ali takodje ima znacenje memento mori. u kome su se cuvale porodicne dragocenosti. razuma. lava i psa sa telom zmije. ona je simbol proslosti.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat. tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu. ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem. ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku.Minerva je personifikacija mudrosti.Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu. D'este. grafika Djulija Fontane/. koja Djordjoneu nije svojstvena.Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju.Pas se uvek ulaguje. a Neptun na moru je personifikacija Venecije. sredovecni. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu.Rim. koja je htela da osvoji Feraru.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis. pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju. zreli covek je Oracio.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku. a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju.Zmije iza Ferare su simboli problema. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret. a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost. Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio. ali i novi smisao.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom. Vuk je zivotinja koja sve prozdire.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa. medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije.Minerva je personifikacija vrline. i doradio je. da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin. simbol reformavije.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao. dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima. kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme.Vazari pise o ovim slikama.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine. koji se bavi problemom vremena. koji je ubrzo umro od kuge/. simbol lige koja je pobedila.Zmija-oznacav mudrost. a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi. predstavljena je neustrasivost jednog grada. vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom.Predstavljene su dve zene.

vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule.Ipak. stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta. u sluzbi portreta. New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika. cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj.40 Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic. to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne. na takav nacin .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful