P. 1
Venecija-umetnost

Venecija-umetnost

|Views: 648|Likes:
Published by Jasmina Vefic

More info:

Published by: Jasmina Vefic on Mar 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/28/2012

pdf

text

original

1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/.3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez-segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog »nepostojanja« crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane.Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

2

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje –iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece –iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova:Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

3

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju.5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

4

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista.i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to.Muze igraju.sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.Slika je ocita slika bracne harmonije.ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih.osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva.1496.koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija.izmedju dve svetlosti.koju je proucavao. Za Isabelu d'Este.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica.ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser.dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja.slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode. Portret coveka iz 1475 .slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci.Gentili je bio stariji brat.Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane.na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu.Krajnje levo Apolon svira na liri. Bogorodica objavljuje iz 1465.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta.puna zbrkanih veza linija i forme.koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi.sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije.zvanicnih porudzbina.ovekovecivsi Venecijansku okolinu. Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje. Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete.enterijerima i na figurama.5 Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze.svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.pozadina je neutralna.Mantenja je izveo dve slike.Portret decaka turcina je jos ljupkiji.Iza J na prostoru u senci. bez sumnje.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe.dok senka nezno prekriva njen vrat.i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444.U centru je Bg sa malim Hristom.paun i jarebica.kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu.kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije.Slika obiluje finim detaljima. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije.Georgije.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca.a na njemu su bakarna cinija.iznad je vulkan.Figure su obuhvacene Bg plastom.kao i mnogi drugi gledaoci.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu.Stigao je u Veneciju 1475. nastali zeljom Isabele.clanovi su prikazani u monaskim odelima.pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije.Prag je osvetljen sa leve strane.Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/.i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika.koji je dobio veliki broj velikih.Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo.a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve.Elementi slike su.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije.njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike.

Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje.podigla je i sklopila ruke u molitvu. Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad.zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine.razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika.posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji.otkrivajuci bledo lice i oci pune suza.belini nikada.gleda gore smireno. Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta.u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan. Slikarstvo do praga visoke renesanse. jos uvek sa trnovim vencem.cije spavanje nagovestava njegovu smrt.bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike.kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka. .koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.nije predstavljao tako strogu kompoziciju.tuzno posmatra zaspalog malog Hrista.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka.koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama.cak ni na najranijim slikama.i ruzicasto osvetljene zore.Iza ivice groba. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja.danas u vatikanskoj pinakoteci.On je doveo venec.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom.Pod krstom nije samo Adamova lobanja.Hladno.njegova glava.1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu.brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju.pre Antonelovog dolaska u Veneciju. i mnoge od njegovih slika.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo.karakteristican za Mantenju.posebno one prve. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu.Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine.Njen obraz skoro dodiruje njegov.blago pada ka Bg glavi.niti ce tako izrazajno prikazati emocije.uvijenost detalja.gospodar Pesara.kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje.Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista. a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija. i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu.dok su skulpturalna tvrdoca masa.nezno sivoplavih i ruzicastih.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela. Madona sa detetom.Po kompoziciji je opet blizak ocu.ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam.preplanuo i maslinasti pejzaz.Ona je dopojasna.nisu datovane.meko obojen.ima ih vise.a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem.slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova.cvrstina kontura. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516.ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku.dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije.6 To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme.Mislilo se da je rec o autoportretu.Malo se zna o njegovom karakteru.a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva.

Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca. Koji god da je momenat ovde prikazan.gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu.putevi.jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja.belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace.Sebastijan.a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor. .Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola.vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju.brda.kula slicne onima u raveni/.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina.svetitelj patron bolnice. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure.jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji.a narativne scne su na soklu/predella/. i pastir koji cuva stado. Sforce njegovu tvrdjavu.kozu pored manastira na litici.sa leve strane su Sveti Franja.cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu.stoji Hrist. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi.Sa rasirenim rukama. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi.U sredistu ovog pustog.Luj Tuluski. Kako se Quattrocento blizio svom kraju.Tu je zdral.U Poklonjenju deteta. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka.Jov.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici. i detalji pokazuju lepotu Dj teksture.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija.pa ipak misteriozno lepog pejzaza.koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla.a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve.je osnovni element kompozicije.stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom.a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka.Dominik.Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija.umesto ispred njega.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/.je jedan od najimpozantnijih njegovih dela. Preobrazenje Hristovo Iz 1487. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji.i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja.i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru.ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici.ne slabeci svoju senzitivnost.jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje.sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/.kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice.sada je na blagom uzvisenju.i slatkocu izraza.koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja.nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi.I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg.ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu.jovan Krstitelj.dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455.koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera.potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih.a sa desne Sv.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu.koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu.niti gubeci vestinu.nedaleko od Pesara.direktno po narudzbini C.One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela.tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda.Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini.vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline.izuzevsi jedino Bogorodicino lice.On stoji pred pecinom.7 Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera.

ali Belini obara fokus slike na dole. Forme nisu vise tako jasno postavljene.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6. Belini je uticao na sledbenike. Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu. Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka.Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim.i zato sto je izvedena u ulju.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem.ali u isto vreme nagovestava beskrajnost.Na levom panelu su sv.svaki odnos je harmonican i jasan.asimetrijom lica.Belini je preobrazio venecijansku umetnost. .ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog. Marka.koji je postao grobnica njenih potomaka.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja. Petar i Nikola.privatnu dimenziju.tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena.kao i mnogi njegovi oltari i Madone.omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju.intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu.Bozansko je svedeno na zemlju.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica.vazno je primetiti studiju karaktera.sa Hristom na krilu.ali kada je u pitanju koncept vremena. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse.taj deo lica je 6 Pogledaj napred o principu kolorito.sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj.Bg je u svetloplavo.koja je sahranjena u grobnici ispred oltara.Rec je o predstavi sacra converzacione.obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom.kao rezultat. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.Tron je postavljen na stepenastom postolju.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron.ispunjena suncem.Portret sadrzi i intimnu.su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih.u oblast iskustvenog.Kompozicija je trougaona.osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.Deo portreta nalazi se u senci.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana.ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone.ima kapu i potkapu. Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu.Petar u crvenkastom i zlatnom.sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv.sireci prostor u pejzaz.Svaka masa se oseca u svojoj sustini.Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.Velicanstveni odbljesci. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram.Bitan je i odnos posmatraca i slike.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta.na kome sviraju dva mala puta.Upravo ovde.8 Frari Oltar Iz 1488 godine.u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.luksuznoj dolami.ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska.cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik.o njemu se razmislja u renesansi. Svaka oltarska slika.ali ipak postoji duboka razlika.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja.Belini daje rekonstrukciju realnog prostora.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem.Osim oficijalnog karaktera portreta.andjeo u zutom sa narandzastim senkama.Dakle.u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi.na ovoj slici je tesko reci da to nije. Konture najnejasnije do tada.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja.a prostorno je otvorena. a na desnom su Benedikt i Marko.koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/.To je oficijalni portret.koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru.ima ikonicnu strukturu. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.pa i ova.ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna.izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama.vremenski slika je zatvorena. On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.ka Bg.

na zvuk truba.problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe.posvuda vidljivim zlatnim tonovima.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.Ovde je kompozicija nesto 7 Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.On se bavi problemom linearne perspejtive.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke.delikatno osvetljena.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole.pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem.a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.pozadina kao narativna sekvenca.izdvojeno. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem.a Bretanja na desnoj.Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem.humaniji. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju.mozda je to meditacija o starosti.i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.prolaznosti zivota.izrazito individualizovana lica.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike.Britanija je prikazana na levoj polovini.to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu.paganin.U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija.Dolazak u Bretanju.retko otkrivaju emocije.koja traje do XVIII veka/Kanaleto/.okruzenim sa cetiri savetnika.nastala je 1495. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/.ali u biti klasicna-pripada renesansi. i da je ceka naredne tri godine.tj. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista. Etherius.prolasku vremena.Najzad. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije. i to je bio jedan sanjarski stil.9 dublji.Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca.ali raskosnija nego sto jeste.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji.mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu.sedi na krevetu sa krunom na glavi.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu .sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato.podeljene su zastavom u sredistu.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule.Uhvacena je svetlost u zenicama.zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.hriscanske cerke kralja Bretanje.Predstavljena je Venecija.rezultat je venec.7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco.sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor.Portretisani gleda u popodnevno sunce.Suptilno posmatrana.dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde.pre sumraka.slika ima meditativnu atmosferu.Ova slika sadrzi anegdotski duh.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.pa se nalaze u Akademiji u Veneciji.Pozadina je fantamazgoricna.Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo. i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere.ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.iskazuje tranziciju dana. Karpacove boje su ublazene bogatim.dobijenim bez sumnje uglacanoscu.dajuci prednost samo potezima cetkice.pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/.u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.klimatsku uslovljenost.kako sedi nalakcen. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.Imao je sopstveni stil.

oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom.on je krajnje artificijelan.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.sa gotovo magicnom snagom.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera.Donatelovski andjeli u vidu dva detta.krastavaca i krusaka.naslikana u levom donjem delu.koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci. Ove izvanredne.a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.izdvojio.venci sa vocem i liscem.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti.zanosne venere na polici.Opomene na smrt su svuda. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe.ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka.10 cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera.vec u skulpturalne. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.pridrzavajuci mrtvog Hrista.identifikovan po svom lavu.dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila. San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka.od kojih se umetnik sam »prognao«.ali za razliku od slikarstva centralne italije.Sa leve strane je sveti Jeronim.sa divljim stenovitim planinskim krajolikom.slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale.. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.na levoj strani dominira osuseno drvo.vriste od zalosti.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/.Kriveli koristi liniju.koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije..ovde su uklopljeni u malu bastu.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Kriveli.cija je glava zabacena unazad.Poznaje nacela naucne perspektive.kao i tradicija vizantije..Na desnoj strani jelen bezi od leoparda.ali ne u dekorativne svrhe.on njome gradi kompoziciju.i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava.koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil.koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika.Bitno je prozimanje umetnosti i politike.sa popodnevnim sjajem. .niti druge statue.Bogorodica je predstavljena u kuci.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Ogromna rana od koplja je otvorena.njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad.boje i povrsine.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom.Opet.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva.a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege.popodnevno sunce.U dnu slike Kriveli se potpisao kao »vitez«..blistav i otmen.kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva.Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim.On je obrazovan u padovanskom krugu.sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih.Cak i njeno lice.koje prati otkrovenje u dubokoj noci.koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici.koji preovladjuju u sobi.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.Osvetljenje je toplo.sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom.mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.sivo-zelenkastim tonovima.

koji daje efekat harmonije. pokazala se tacnom. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil.Krajem XV veka. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika.Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik.Vazarijeva atribucija Autoportreta.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva.a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo. dovedene do najviseg stepena-senzualnost.hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu.Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti.Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti. ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani. razvijena perspektiva i red u komponovanju..opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju.. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada.Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici. Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola. a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni.koji govore ili pominju slike koje je uradio.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost.Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan.Vec ima izrazitu individualnost.ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji. realni.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/.Radjena je uljanom bojom. retko su bili rodjeni Venecijanci.Ovo nije samostalni pejzaz.mada samostalni pejzaz nastaje na severu.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia.koji je identifikovan kao Djordjone.To je priblizno istinita procena.Kada je nastala u Italiji. 8 9 pogledaj Gombriha u “Norm and form” opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom.on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza. vodeci Venecijanski slikari XVI veka....Čuvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme. Bergamo i Ferara posebno. Laura-slika ima zapis.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji.pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled. .ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja.Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata.. dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi.narocito u XVI i XVII veku.vec i u psiholoskoj situaciji likova..najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji.jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca. Kao i slikari Rima. nastalih za zivota ili odmah posle smrti.a izostrene refleksijom svetla na vodi. Iz retorike.1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna.Njihov stav. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka-Fondaco fragment.U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu. onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci.umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu.. 1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela. naglasavajuci tako senzualnost materije.11 2.Tri kralja/filozofa/..Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom.Oluja.medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju. pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti.premda mu je jos neizgradjen izraz.ili konstrukciji pejzaza.

sto je retko za umetnike.Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv.privatna ideja. manje verovatne.Atmosfera je lirska. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno.To je opstalo u srednjem veku-Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.visok.Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu. I renes.mesta I duse. izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.opisi prirode.ali on ima dominantnu ulogu.najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca..na kuli je naslikan krilati lav.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac.mesto koje podrazumeva vecito prolece.Najznacajniji je Pietro Bembo pise-Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.Bembo Asolani/.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom.ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija.a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze.ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.To je delo izuzetnog kolorita. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode.Ali. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja.Slika je izgradjena na formama pejzaza. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa. koje izrazava/podrazava/ osecaje.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje.koji je otkrio kamen mudrosti. Slika je puna simbola.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju.12 Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije.a naga zena u posmatraca./Isto je i na Koncetu u 11 koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza.sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije. kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu. To nije slucajno.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P.To nije pejzaz za sebe.Doista je bio takav.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko.kosmicko osecaje prirode.odvojen je od zene rekom.poj ptica.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan.kontemplativana.kraj venecije.On odise arkadijskom atmosferom.i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati.tu su plomnjeni stubovi.sogno.a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral.ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste. .Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro.Djrdjone je povezan sa misticizmom. koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500.lep.Radio je direktno bojom.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija.Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.Vergilije u Bukolike/.iza je Troja.Muskarac oslonjen na kopljevojnik.odnosno da je ovo njegova licna.a munja je znak tragicne sudbine Troje.kaze da je covek prirodno bice.da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz.kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta.a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.Umro je 1510 godne od kuge.iz plemicke porodice.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu.intimna. a ljudski likovi su samo slucajno tu. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije.On gleda u nju.

Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini. koja je okrenuta ka vodi. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama. Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila.a ne materija.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana.zubu vremena i unistenjima.a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici.Forma i boja daju im ostrinu. ali i simbol postojanosti.Balans uspostavlja pomocu »trougla« svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.koji je aluzija na hrabrog Vendarminija.prociscena osecanja.Fortezza i caritas odolevaju sudbini. a oni su se istakli u kambrijskom ratu.Caritas dobija dimenziju patriotizma-constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja.kao da se posmatra kroz veo. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat.Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga.To je bitno za intelektualni profil Venecije. mozda Venera.postojanost.Bojna kola su simbol Padove.Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom.Klark smatra da je to namerna imaginacija.Slika je radjena za Vendarmina.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam.on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.Oni tvrde da imaju germansko poreklo.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom.a u antici znaci ljubav i milosrdje.Izrazavajuci i slucajnost.grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka. na isti dan kad su je prvi put osvojili.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina.13 polju od Ticijana. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju.Opticki elementi na ovoj slici su cista.ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova. Centralno oblicje slike je prostor.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ćud se menja.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub.Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je. Judita –1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva.Pored stubova je ovde vojnik.Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji.vec njen idealni surogat.prirodnost prikazanog.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene.Spoj idealnog i sna ostaje.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom.Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima.Bojna kola su simbol porodice Carrara. 12 U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas .Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat.To ce ponoviti i Eduard Mane-Dorucak na travi.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija.Kraljevi su sanjari-sagnosi.intenzitet.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima. psiholoski odvojeni jedan od drugoga.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi.slucaju-vazna je postojanost ljubavi.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/. Jedan izvor svetla je sa leve strane.

on slika senkom. *Ticijano karijera trajala je 68 godina.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom. Portreti 3.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu.Djordjone je bio njegov ucitelj.Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu.Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom.boje dobijaju tople tonove.Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost.ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana-Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu.ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.serija gravira govori nam o izgledu dekoracije.Ova slika je velika zagonetka.od zrele faze prema kasnoj. Ticijan 1488-1576 1.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu.Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja.Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu. i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja.Vise od svih ranijih. stvarna i puna dekorativne zvucnosti. crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove. koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu.Ipak..Slike nemaju strukturalnu jasnocu. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi.Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija.On . vec secanja na nju.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510..Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini..Osecajno je posmatrao i shvatao svet.Druga faza traje od 1510/11-1520.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro.U pozadini je venecijanska veduta.Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova.Imao je specificnu tehniku slikanja. Alegorije 1. gradjenju osecajnih ritmova i harmonija. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu. Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek.On gradi formu bojom i odnosom tonova.ona sanja njegov san.Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo.Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza.a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju.On je utemeljio klasicni stil Venecije. Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena.Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom.a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu.kontemplativnos i liricnost. u Mikelandjelovoj umetnosti.Posvetio se slikanju culne prirode. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507. koju je T namenio za svoj grob/. ona je materijalna.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa.. Velaskeza. Faze rada 2.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri.Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu. kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana..14 Medjtim. kao u Fondako.. rubensa.

Amor dei –Amor patrio. poznati su nam od Djovani Belinija.T napusta simetriju renesansnih slika. i ona je preneta u Santa Maria della Salute.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim. a druga dva svetitelja su lekari.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled. stojeci mali Hrist. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin. ka pejzazu.Zahvaljujuci dijagonalama. ona je alegorija Pravde-Justitie. kojom razbija renesansni sistem simetrije. u ovoj ranoj fazi. a Djordjone radi pre njega.To su velike ljudske figure. ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine. sa girlandama. po duhu Belinijevska.Zgrada je unistena u pozaru. koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza. sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu. Sveti Marko na prestolu. ka drugom parapetu/levi deo slike. a danas je u Santa Maria della Salute. umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone. La Vekia.15 potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica.Od DJ je ostao samo zenski akt. ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena. ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem. Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510.Ticijan ovde oslikava fasadu. kao sto su parapet. osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije. svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja. ali su ovde svi pomereni iz centra. i ponudio je jos vise nego Belini.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro-Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz.Elementi.Odnos figure i pejzaza je novost. okacena tkanina iza Madone i Hrista. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije. koji je 1505-6 bio u Veneciji. neobicna ikonografija za Veneciju. siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/.Ova slika je po kompoziciji.Ovo je votivna slka. Pastorala ili Koncert u polju. ali je ovde vec prisutan.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili .Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508. Damjanom.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu. sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj.Reljef na postolju prestola svetog Petra.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva. cudesnog kolorita.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra. Slatkoca Belinijevskih Madona. pa je obnovljena. a Pezaro je mrtav.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka. po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost.Ona gleda na dole. nastala u cast pobede Venecije nad Turcima. ka brezuljku na srednjoj udaljenosti. Parapet ide uz donju ivicu slike. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15. Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea.Ticijan je to nasledio od njega. putima. radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea. melanholicna je i ima jek emotivni izraz. Opet se oseca jak uticaj Belinija. pa je ova slika ex voto tog dogadjaja. ne bi bio naslikan uz svetg Petra. a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka.Ta dva elementa uvek kombinuje. Lariosto. ali i grada. nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici. sto je nezamislivo u XVI veku.Sveti Marko je.ispod pejzaza/. kontemplativnost i lirika.Bogorodica stoji malo udesno od centra. koji je do pola u senci. rasporedu figura.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana. i zauzima manje od polovine slike. a Ticijan. pa na mnogim slikama postoji taj »arheoloski pristup«. za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera.Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/. i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/. i na njen vrat. na njemu stoji Hrist. senkom. sa Kuzmanom.Venecijanska flota. do planina na horizontu.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510. vec je slikao tonski.

za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva.. gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana. drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika.krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost..Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije: 13 Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra. Ljubomorni muz. koja je bila hodocasnicko mesto.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/. do Ticijana.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora.Tu gde je statua imperatora je mesto suda.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj. Polajuola. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora.On je platonicar.Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari. biskupi. pa i ovde ima slican smisao.Ikonografija potice jos od XII veka. slede sveti oci.Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji. ne samo dusom.Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela.Padova je bila stari rimski carski grad.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo.Tu je rodjen Livije. i naziva ih trijumfalnim kocijama. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /. . pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao.16 sustinski razliciti. a u Italiji. koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica.Savonarola pise Trijumf krsta. apostoli. ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno. narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro. To je dug niz kao anticki reljef.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci. ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/.Hrist je trijumfator al antika. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem. iako je T od Dj mnogo naucio.Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija. sub gratia.Ali i na Ticijanom reljefu ih ima. Mantenje i antickih reljefa na Ticijana. koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija. sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju.Sve do 1520 je pretila velika opasnost. koji sedi na globusu.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno. to je najveca franjevacka crkva Venecije. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama. nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin.Kociju guraju simboli jevandjelista. to se tumaci kao njen prelazak u novu veru. slavan govornik.Prikazan je kult drzave na slici. odrubljena Holofernova glava.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani. koja gresi.Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje. Cudo isceljenja plahovitog sina. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro.Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea.Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret.U centru je kocija sa Hristom. sub legem.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca. ovde je pracen brojnim likovima i sibilama.

Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni. koji je otkriven 1506. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom.I ako je imao maniristicku fazu.Rafaelo stvara visoku renesansu. uobicajenu za oltarske slike.Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca.On je adaptacija Laokona.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva.To je poliptih. papskog legata u Veneciji. razgradjuje je i otvara put ka manirizmu. a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra. . Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa.. Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena.Zahvaljujuci njemu.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju. za biskupa Averoldija. Franja i donatori.. narucilac je Jakopo Pezaro. politicki smisao nosi u sebi.. gde se desava uspenje.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju.Trijumfalni duh se oseca. koji joj prilazi sa boka.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika. on mora da postuje koncept votivne slike.Odnosi se na bitku kod Santa Paure. stroza. a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije. -U sredini je Bogorodica na oblaku.Grupa desno je bliza ravni slike. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi. sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom. dajuci apsolutni vertkalni impuls slici.Ovo je dramaticna scena. klasican stil u Veneciji trajace znatno duze. medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac. i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj. Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo. Sveti Petar.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara. pa i oni imaju udela u toj pobedi.To je i votivna slika. oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti.Ticijanova scena je kompleksnija. cak i po strukturi. koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali.Donatori imaju odnos prema bozanstvu. Slika ima izrazitu vertikalnost.Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi. a nastalo je istih godina.17 -Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod. a Bogorodica je presto mudrosti. a Pezaro sa desne strane je u dubini.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca. nego u centralno italijanskoj umetnosti. on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione. a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila. mogu se uociti i razlike. Isabela u Mantovi.Ujedno.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom. a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom.1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu.Nestao je mir Djordjonea i Belinija. papski grb i Turcina. slika je gradjena od svetlosnih efekata. koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih. stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi.Assunta ukazuje na mogucnost baroka.Petar se otvara i komunicira sa posmatracem.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem.Na Ticijana utice Amor patrie. ali daje im venecijansku notu culnosti.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji. starinska forma.Ticijan resava slicne probleme. u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu.

cak i u antici. da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola. ali obojica ubrzo umiru. Ticijan je predstavio leoparde i pantere. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este. a on je oslikao i svod.Opet je istaknut znacaj patrona. zbog figure obmotane zmijama. pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo. gde je ona odaju joj pocast.Posle svetog Dominika. pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon.Ticijan kada zeli da prikaze naglu.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/. posle njegovog povratka iz Indije.Uopste. povezane figure. rimski reljef/Prica o Orestu/. za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne. veoma je popularan u Ticijanovo vreme. pa i drugi susreti Baha i Arijadne.18 Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514. takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med.To nisu individualna bozanstva. a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut.Vodi je na Naksos i ostavlja.Ticijan nije bio posebno inventivan.To su mitoloske kompozicije. zasto je odstupio od teksta?/-ali.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta. a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda.Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo. Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva.Tri od pet slika su bile njegove. koja tece Androsom.Doso Dosi. koje otelotvoruju odredjene opste ideje. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova.Slika je Londonu.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka.Na slici su razlicito prikazani ljudi.. krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu. jaku emociju on se vraca na anticki. pa postaju nosioci ljudskog ponasanja. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji. pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva. kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz. koji su u vlasti Baha.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju./. prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu. Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu.U prednjem planu su note. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku. dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne.To su zive.Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi.Slika je u Pradu.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka.Sazvezdje se vidi na slikama. puti oko pecine.Delo je veoma popularno u renesansi. . Ovo je retka tema. smestena u centru studiola.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine. vino.Sada ga nije menjao. pa se ne zna kako je tacno izgledala.Slika je danas u Rimu.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie. vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.Metamorfoze su algorijski interpretirane. III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta. a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu. muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru. pevaju pod uticajem bozanske reke od vina.

Bitka za Kadore 1537-8. IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka. Ovo je predstava Vavedenja. simbol starog zaveta-sub legem./Pentimenti-intervencije. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza. Zgrada univerziteta-pravda/.U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera.Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora. ali ovde ima marijanski koncept. koju ce ubrzo Ticijan napustiti. Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma. promene na platnu.19 Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti.Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove. Prezentacione – Vavedenje Bogorodice 1534-6.Postoji niz kopija ove slike.Kao i on.Griti je bio profrancuski.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III. nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika. delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima. i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost. Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate. koji okruzuju vrata i cine arhitrav.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je.Uradjena je za tri dana. a stara zena je Jevrejka. koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia. kojim aludira na bozansku mudrost.Ona nema Djordjoneov sogno/setnost. jedna Rubensova/.Sliku radi za Albergo squole della carita.Piramida moze imati i solarni princip. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta.To je Venera pudika.On se pokazuje kao vanredan crtac. naslednik vojvode od Urbina.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem.Rosand “Titian’s light as form and symbol” . koje su se borile za oslobodjenje Padove. kao i kod osatlih umetnika u Veneciji. a antinemacki nastrojen. vec novu vrstu senzualnosti. planina-Maria Eterna. ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/. a danas je Pinakoteka.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti. bio je prijatelj Serlia i Sansovinija.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu. trazio je bas Dona nuda. Bitno je njegovo svetlo kao formalni.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/.Iznad njih je Bogorodica. zenski akt od Ticijana. liricnost/.Osim toga. The Art Bulletin LVII 1975 .14 Ticijan se vratio na sistem telera.Zavrsio ju je tek 1530. a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana.U Veneciji je to bila vrsta 14 Za svetlost:D. to je eksplicitna eroticnost.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida. koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/. otud oblaci u kompoziciji.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo. grbovi porodica. Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/. ali i kao simbolicni element.Njegov pripreni crtez. ali i predstava donatora-clanova bratstva.To nije slucajno. snenost.disegno-pripremni crtez/. i predestinaciju Bogorodice.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate.Ticijan je imao ideatore-pomagace. bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik. realisticnosti.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao.

scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena. dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela. Celini. Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista.I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari. U drugoj verziji boje su razlivene.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici. dolazi do blagog rastocavanja formi i boje. medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja.Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija. cela je bila u duhu alla Romana. u pozadini je rusticna.To je unisteno.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno. kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti.On je daleki predak Herakla.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u 15 tipologija. u kovcegu stizu do ostrva Serifa. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu. u vidu zenske figure koja drzi ogledalo. Zevsova ljubavnica. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande.Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559. muske i zenske figure. ambasador Karla V u Veneciji.T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo. dok su u Rimu kameni svodovi.Prostor je plitak.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine. ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture.Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/. koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti. ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta. nema ritmickog jedinstva.On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija. Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze. Grgur Veliki-papa. masivna arhitektura. sada je u Luvru. Avgustin.Danas je u Napulju. rec je o tavanici. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih:Portret pape Pavla III. glave/.U Veneciji se rade drvene tavanice. Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom. pravci kretanja figura razliciti. ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja.Danas je dosta izgubljeno od nje.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve. sa kupidonom. kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/.Danaja je Persejeva majka.Saznavsi to.Duboka osecajnost. Roso Fjorentino/.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule. Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/. kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio. . Svi panaeli. koristi kjaro-skuro.Osim ljudske figure.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen. a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija. ostri su kontrasti. ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji.I ovde nema perspektivnog skracenja. ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja. podseca na palatu Del Te. ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi.20 umetnicke strategije.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija. a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima. on ih je proterao. kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma. u kojoj mu pomazu Bogovi.Ovde se vidi uticaj Koredja.Istu temu je naslikao i kasnije.Znacajni su i Vazari i Pordenone. ona ga odbija.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington. ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/.Zato je zatocio kcer. svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja. Hronoloski ne pripada ovoj fazi. odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski.

Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku.Titije je napao boginju Leto. Sizif.Figure su jos uvek krupne.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom./.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj. od Fontenbloa do Venecije. on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju . za razliku od modernog slikarstva. po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama. pokreti dramaticni.Titije je simbol pozude. koji se vrti bez prestanka. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata. a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora. koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II.Njih opisuje Ovidije. ponovo je zgresio. cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno. iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja. dizenjo i kolorito. Titije. ali ne teatralni.Za Mariju Madjarsku. to su cetiri grsnika i stradlnika.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje.I Ticijanova je snazna.21 umetnosti renesanse/. ali ne i misicave i muskulozne.Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja. a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju. voluminozna figura.pogledaj Danaju u Pradu/.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione. radi u njenoj palati 1549. poludeo.Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu. dok mu jastrebovi kidaju utrobu.To je eroticna kompozicija. majku Dijane i Apolona. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede. napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/.to je vreme krize u Evropi.Ticijan je bio prilicno slobodan. Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg. Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti. manje krupna. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast. preko Gonzaga dolazi do Karla V.Titije je napao Ledu.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet. ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/. pa ih je i Ticijan upoznao.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti.Figura je sada manje muskulozna.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa. sa plamtecim nebom i tamnim oblakom.on je opet pocinio greh.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti. cerku Karla V i regentkunju Nizozemske. zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije. posebno Lodovika Dolcea. i Veroneze.Vazari je kopije doneo u Veneciju. koji postaje njegov glavni patron.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba.Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik. kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza. kada su spanski teolozi imali ulogu »spasitelja«. tu je pas. on je div koji je odrastao pod zemljom. ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. ova je sa kupidonom.radjena je za Filipa II.Titije je sin Zevsa. a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu.On i Iksion nisu sacuvani. izguzvanom posteljinom.Umetnik treba da sledi prirodu.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju. koji odvlaci Sizifa u Had. njih je otkupio Mendoza.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba.Medjutim. 17 Iksion je ubio tasta. koju su mnogi kopirali. senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana. . Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II.Radi se o alegorezama mita.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina. spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu.

jednaka je grckoj Artemidi. Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva.Vracena je u Prado. .Adonis je bio strasveni lovac. a pogotovo kod Ticijana.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri. divljaci. ali ne vise centralnoitalijanskog.Nosile su belu odecu.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost. dok su se kupale.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela. ali ju je spasio Persej.arabeskne linije/.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide.Ovidije je izvor.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat. koju je sin zeleo da ubije. Dolazi do pokusaja obnove vere. koloritu.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe.slika je bila poslata u London. vec Parmidjaninovog/izduzene.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor. da bi je zastitio od kazne Here. posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi. a nisu samo nakalemljene u njoj. postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala. ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu. a Jupiter ih prenosi na nebo –savezdje malog i velikog medveda.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio. koji su takodje gledali u antiku.Iz njegove krvi nikle su ruze.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija.22 Ticijan radi za Filipa II /Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu. Treca verzija je izgubljena. ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta. a pri zrtvovanju su nosile beli veo. dijagonalama. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu. takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu. materinstva. Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama. sa Ticijanovom autorizacijom. posebno cesljle kosu. ali i predstavama rimskih slikara. Venera i Adonis-za Filipa II. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov. kao i na crtezima__.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio. Ahera je pretvara u medvedicu. ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove.Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale. cije je srediste drzavno ognjiste. ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka. Zenski akt je predstavljen od pozadi. koja se odigrala na dan Svetog Lorenca.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu. koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite. tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa. a su ninfe videle da je trudna. Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20. Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina. a postoji i jedna verzija u New York-u.Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22 18 Dijana je grcka boginja plodnosti. ili zato sto se hvalio da je bolji strelac.Jupiter je napao i ona je zatrudnela.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni. danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere.Medutim.Te figure su sastavni deo te prirode. a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda. dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma.Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo. on ipak odlazi i umire. pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista. koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji.Ovo je neobicna interpretacija.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/. a manji kod Persefone. pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak. koje su oni odbili da postuju.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi. zavese u uglovima anticipiraju barok/.Ona bezi sa njim.Rastgali su sopstveni psi.Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac. zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/.Ticijan ovde radi in sittu. kao sto je Danaja zenski akt spreda.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama. proveri/.

Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni.To je postojalo na severu.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski. Izabela Portugalaska.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu. pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme. raskosno odeveni. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli. ali je znala da ce se ozeniti Jelenom.23 videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten. okupljene na nebu oko svetog Trojstva.Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?. pretakanja forme. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti. David. sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica. starozavetne i novozavetne. a sveti Duh je u vidu goluba.Ticijan radi sirokim. vec je data kao Marija Posrednica. koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina. gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom.Na violi- .Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje. kod Ticijana se ona takodje oseca.Za razliku od Djordjonea. ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja. ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu. Teribilita se vezuje za Mikelandjela.Oni ovde nisu dati kao donatori. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa. pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda.Melanholicna atmosfera slike. gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II. Sibile.Radjena je za Karla V.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/. dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti. Filip II i Marija Madjarska.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu. Jezekilj. VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka. a ovaj je umro u najgorim mukama/.To je prica o nimfi Enoni i Parisu. kao i Eritrejska sibila. Figure svete Trojice su potpuno iste.na slici vidimo opis bracne postelje. koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti. La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom. a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom. njegova cetka je puna boje.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca. koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve.Ona ovde nije Regina Coeli. nad covekom.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju.Zenska figura je boginja Vesta. Noje.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V. vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas. tu je i sveti Duh i krunisana Marija. brzim potezima. u Pisma mitskih zena/Heroides/. ali u Italiji to nije bio slucaj. oni su u odvojenim svetovima.Sada dolazi do dekomponovanja forme. stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije.Enona je bila prva Parisova zena.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih.Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije. pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje.

inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo. pevac i pesnik.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/.On je sisao u podzemlje po Euridiku.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo. koji govori o portretima.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere.Zamisljena je kao stafelajna slika.Ali ona je i moralna alegorija. koja pobedjuje nad ljudskom. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576. mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija. i na kaznu.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge.Smatra se da je to lik Ticijana. koji meditira. vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana.Predpostavlja se da je to Orfej23. pa se prenosi na svodpreneta slika. a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali.sam Ticijan je umro od kuge.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe. pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam.On nije izmislio ove slikarske obrasce. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti. Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti.Aristotel daje filozofski smisao 23 Najcuveniji mitski svirac. podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica. sto je u skladu sa funeralnom namenom slike.danas je u Venecijanskoj akademiji.Sibila Helespontika-grca sibila.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu.Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista. smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje. Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom. dusa se ekstazom. zatim lovacki portret.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma.Ako je to Jov. Apolon mu je podario liru sa sedam zica.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh. a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije. jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/.24 Lira da braco-svira jedan mladic. jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka. 2.Dakle. te je naslikao ovu temu. podrazavanje.Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje. smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo. Problem renesansnog.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci. Direr/.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona. pa i Ticijanovog portreta. Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom. Strikl i Zajazenger.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi. portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu. cak i kosmoloska-bozanska harmonija. a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza. moralna alegorija i mesijanska alegorija.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim. Palme il Djovano je zavrsio andjela. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/. preko srednjeg veka do renesanse. Ticijan se moli Bogu za spasenje. pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza.Ticijan skracuje samo figuru.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika. .Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem. ali je po drugi put izgubio voljenu zenu. koja istice trijumf bozanske umetnosti.

On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu.. Portret Federika II Gonzage 25 Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka. velicanstvenost..Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom.25 I ako je ziveo na dvorovima. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana. vec ih treba podeliti po tipu: 1. pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/. Portreti Humanista 3. pored tog idealnog lika.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V. humanista sa knjigom.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka. vojvoda sa oklopom ili macem.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem.Traktat o slikarstvu. ne samo iz oblasti umetnosti.Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije. a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka. skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/. osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje • Nobilita-plemenitost • Gravita-ozbiljnost. a cak tri poglavlja se odnose na portret. sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina. XVI vek je obilovao traktatima. distancirali portretisanog. ali ne samo hronoloski. Sacuvano ih je vise od 100.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda. tezina. . Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama. Vladarski portreti 2. ali i do danas u zanru portreta. Ticijan nije bio dvorski slikar.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe. pa potom sumiran u ovom traktatu.Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine. koje slikar predstavlja. emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse. Filip II. vec ono izarazava sve one principe XVI veka.On je nastao 80-ih XVI veka.Preko njih je dosao do vladara Mantove. humaniste/. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: • Pojava Individue • Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno. velicanstvenost • Grandezza-velicina.pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/. Zenski portreti 4. poseduje sklonosti ka muzici. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom.On je vise simbol. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta.Osnovni koncepti vladarskog portreta su: • Maesta-uzvisenost. jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada. a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi. on je ugladjen. pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma. pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece. dostojanstvo.To je spoj istorije i psihologije.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue. ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku.Imao je uvek slobodu. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek.On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma. da bi udaljili. koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/. vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara. slikarstvu. ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti.25 mimezisu.

nama insistiranja na raskosi/. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu .Ideologija habzburske spanske grane. koji postaje prototip dvorskih portreta./. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni. 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan./. a pozadina je tamna.Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/. samo sto je kod njega akcesorij bio veci. koja je snabdevala Vitemberski univerzitet. grandeca.Ona je jarko osvetljena. koja savetuju slikanje atributa moci.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar. Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava28. vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka. ni rimsko.Karlo od njega trazi portret. sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa.Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara. narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost. a ipak harmonicna priroda. Figura zauzima ceo prostor slike . 28 Koje po Volteru nije ni sveto.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept.Pocevsi od Karla V sa psom.Markiz od Mantove je predstavljen mlad.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara. a ticijan je to vizualizovao. a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V.Figura je veca od prirodne velicine.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa.. je ovde elborirana.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza. Hennessy.On je predstavljen sa macem. Murray. zeljan zadovoljstva.On je bio porucilac i nekih drugih tema. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline. Paolucci. tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati.car mora biti : -Mudar(prudencia/. Steer. a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara.Politicko telo nije koruptibilno. vec i naoruzano zakonima. javnu individuu. i to u celoj velicini. 26 Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom.26 Portret olicava sva ona pravila. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina. Panofski. do Karla V na konju. -Umeren /temperanca.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu.Medjutim. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I.U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru.Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/.. koja nije podlozna koruptabilnosti. karlo V je vladar velike zemlje. zatim ga je proterao. a ni carstvo. prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem. ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko. koja prihvata ideju Dei gracia29. koje. koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane. Hart. Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju. uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate. uradjene pre Ticijana. pored njega je pas. 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma. a politicko-ono koje nikada ne umire.Ticijan ga je sreo u Bolonji. ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti. gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru.To su dve stojece figure u punoj velicini.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. ali svestan odgovornosti svog polozaja. jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva. Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera. tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven.

ljudskog mucenika. sto bi se ocekivalo.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja. i kao rimskog cezara u profectio augusti. vazno je da on nedominira.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu. nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/. slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza. kao hriscanskog viteza-milites cristianus.On je zauzdan. i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican. verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac. dostojanstven.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj.To je Mac Vere-Rec bozija30.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog.Karlo je obucen kao bankari onog vremena.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom. 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta. koga su oni.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa. i to kao klasicna rimska hasta?. 30 31 Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi. prestonu palatu Karla V.O neobaveznosti ove situacije govori i stap. predstavili sa palicom. ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje. izrazu. dok je prethodni otelotvorenje vojne moci.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura.Prvo. monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti. vec istorijska slika. predhodno objasnjena. ima samo orden zlatnog runa. reprezentativan. njegov jedini ukras. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg. jer je otelotvorenje politicke moci. Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator. nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/. da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome. kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo. .Cak ni orden Zlatnog runa. jedva vidljivoj na njegovoj odeci. ipak. tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije. koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/.Odatle sledi da je namera narucioca. a Karlo je predstavljen sa kopljem.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru. Djordje/. tj. ali iz njega zraci moc-po pogledu. Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje.27 -Mora da odrazava snagu-tu je mac.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice. drzavom. *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom. ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31. Velaskez u XVIII veku. mac je nesto sto nije tako ocito. Van dajk.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi. vec je na tamnoj.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V. koju je razvio u religioznimdelima ovog doba. predstavljen umesto skiptra. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca. polozaju. koju ce nastaviti Rubens. to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz. podanicima. a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu.Portret ne predtsavlja samu bitku.U tom atributu se iskazuje njegova vera.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda.Duhovni parnjak onog na konju.car se predstavlja kao veci katolik od pape. ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska. i renome drzave i vere koju zastupa i brani.Mac je simbol borbe protiv jeresi.Docekan je sa najvisim pocastima.

ali i alegorijski portret. D'Este. ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju. ali novija tumacenja su to opovrgla. Duzd Andrea Griti 33 ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi.28 Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog »povucenog gospodina srednjih godina«. a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere. naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima.Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima.Ovo je istorijski.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa. kada je doslo do pobune u vojsci.Oni lako nose svoju pozu. stub i odnos izmedju figure i polja. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga. pa cak i da bira temu. dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom. tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi.« Portret Filipa II To je stojeci portret.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom. oko 1555 je nastao. i u otmenom polozaju ruku. *Portret je nastao 1538. a druga sa rukavicom.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju. Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio. koji se dogodio u vreme rata sa Turskom.Jedna ruka je gola. ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio.On je vojvoda od Urbina. koje je dobio od Venecije.To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/.Taj utisak pojacava odeca casti. vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu. jos dva zezla su na zidu. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga. nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva. kao Ticijan. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem.U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije. Gonzage/. i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio.Markiz je dat u oklopu. i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti.Oba ova portreta su svecani.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini. strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja. nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi. pa je mozda to on.Predstavljen je kao mars/bog rata/.33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret. radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao. ne samo u izrazu njegovog lica.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju. koji je skracen na tri cetvrtine duzine. . ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici.Jedno je od crkve. kako se odmara. a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj. ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma.Sada je u Madridu. drugo od Firence.Panofski kaze da » kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni. a bio je general Karla V.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/. koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno.Kao slikara Serenissime-Mletacke republike.

dok ovde samo papa sedi. a Aleksandar je skroz iza. najimpresivniji duzd.Slika je prvorazredni istorijski fakat.u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen. sto doprinosi psiholoskoj napetosti.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini. tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti. koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama. mladog Otavija. koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela. na kome figure Jupitera. on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra.On i Ticijan su bili prijatelji. sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda. malo je povucen. sa duboko naklonjenom glavom. podrzao kompozitora Vilera/. papa gleda u svog »idola«.Svi su nastali oko 1540-50. ali i jednako nepoverljiv.Medjutim. trgovaca i lopova.Tako. svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata. i telom u dvorskom poklonu.. Poza Otavija u potpunom profilu. sa dubokim nepoverenjem.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice. tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape. jednako zeljan da udovalji. dosada nevidjene u portretnom slikarstvu. 34 35 Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija.Tako staticni portret postaje portret akcije. kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige. pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim. razocaranog coveka.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme./i on je ucestvovao u tim radnjama/.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/.Medjutim.Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu.On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila. a Otavio je u prvom planu slike. ali prikazuje i jednog starog.Farneze sl 113/.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze.Otavio je u prvom planu.Rafael radi portret Lava X sa necacima. .Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka. koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota..Otavio je radio zakulisne radnje. koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. sto je netipicno za Ticijana.Otud i podozriv papin pogled. dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote. sto je bio format rezervisan za pape ili princeve. moci/.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija. Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike. Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu. ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila. mirno gledajuci u posmtraca.Kod Rafaela svi sede.Za njega je on bio najupecatljiviji.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini..U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka. pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha.Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo. njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada.Sam Otavio.Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini. Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa. Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima. sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo. gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura35.Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila. Ticijan dolazi u Rim.29 Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina. koje papa zeli da vrati papskoj drzavi.Kako ovaj portret nije bio zvanican.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov.

sogno.30 Trostruki portret Pavla III sa rodjacima.On je prvi veliki knjizevnik. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti. karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima. jednoj od velikih patrona umetnosti.To je reprezentativni portret. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica.Pisan je u neoplatonicarskom duhu. a posvecen je Lukreciji Bordziji.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome.1539 godine postao je kardinal.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca. ali i dvorskih ljudi. plave i zelene. one deluju realno. intimnu. nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog. koji je u svom delu pomenuo Ticijana. bavi se muzikom.Oni sviraju. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti. sa rukom koja se odmara na bloku mermera. pokazuje oronulu pojavu pape. kao sto je cin koncerta bio realan. .Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja. nije ni presecena figura ispod grudi. posedovao je orgulje.Vlada kontemplativna atmosfera. vec je to trocetvrtinska figura. melanholicni setni izrazi lica.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/.Portret je humanisticki jer predstavlja »zajednicko stvaranje muzike«. vezan je za dvor D'Esta. bela i crvena.Pozadina i odelo su tamni.Po pokretu ruke.To je bila prva stamparijanota u Evropi.Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?.36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali. on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine. ali uzdrzanu atmosferu.Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom. na osnovu puckog. gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute. prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava. alegorija o tri uzrasta/. sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/.Zadrzana je tamna pozadina.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan.Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim 36 Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna. muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan.pisac Besni Orlando. tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik. i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka.Raskinuta je veza sa Djordjoneom.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate. on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/. kao nijedan pre.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta. ali po dozi realisticnosti i vitalnosti.Rukavica je simbol humanista. *Mladic je predstavljen blago okrenut.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo. koji su svi u nekoj atmosferi sna. ali je pojacana realisticnost. kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka. sive i crne.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti. sto pozi daje opustenu.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/.

Ponovo je tu knjiga.Nema knjige. matematiku.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika.Venecija je bila vezana za Levant. sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo. u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom. rec je o portretu dvoranina. to su potpuno Ticijanove boje. veoma je obrazovan. numizmaticar cara Maksimilijana II. pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku.Impresionisticka struktura slike.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju.To je sada idealan portret trgovaca. antikvar. crno odelo. sto je ostvario manje pokretom figure. skulptura.Jednostavno je obradjena odeca. gde zena pokazuje lutku detetu. prirodne nauke.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika. a ne jedog intelektualca humaniste.On je jedan od vidjenijih ljudi.Ovde vise nije tamna pozadina.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine. figura je postavljena na tamnoj. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu. venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu. trgovac umetnickim delima. koji ide . slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil. a ipak opustena.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama.Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele. *Poretret je iz oko 1545. koja vezuje ogrlicu. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540. ne vise jasne boje.Monumentalnost ovog lika.Studirao je u Padovi na univerzitetu.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno. oslonjena na bok. razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure. rastace se.Sveden na osnovni atribut-knjigu.Nastao je 1526 godine. ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri. Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik. njegov nacin izrazavanja u slikarstvu. astronomiju. beli obrubi. koja poseduje unutrasnji mir. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret.Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene.Portret je nastao oko 50-te godine..Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik.31 prstom i leve koja je opustena. njegov »herojski« izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka. obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom. koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea. Ticijanov prijatelj i poslovni partner.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika.Lice je fokus. numizmatika i knjige oznacavaju humanistu. malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj. a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia. a vise snagom spoljnog modeliranja. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este. on je postavljen u ugao bogato uredjenog. to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi. autoritet za stare tekstove. Broncino.Varki je bio Firentinac.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem. pise o Mikelandjelu. vec je predstavljen enterijer.Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja.To je takodje humanisticki portret.Prvi put se pojavljuje srebrna gama.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage.. koje nije samo primenjeno. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka.U svakom slucaju. Portret je nasato 1567-8.Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh.Varki je autor traktata Due Lezzioni. ali je tu rukavica i zlatni lanac. Celini.Vazari/.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu.Barbaro je bio komentator Aristotela. neutralnoj pozadini. nazvao transplantacija. vec je jasno istaknuto. humanista. Portret Daniela Barbaro Humanista. kao atributa humanista.Oko vrata su beli obrubi. antikvarno pismo.Plemic je obucen u crno.Tako on istice sa jedne strane energicnu. studirao je filozofiju.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama. i sa druge strane meku prirodu modela. on tu nije slucajno.

Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori.Ticijan daje realisticniji portret.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556. bio je simbol umerenosti.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo. psiholoske slicnosti.. mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata.Tako su pohotne 38 Za Aretina se kaze da je bio «najkontraverzniji od svih kontraverznih». ta samouverena lepota. istorijsku poruku.Ticijan je uradio vise portreta Aretina. uziva u sebi. Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti. naprotiv.Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite.On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu.Na taj nacin.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu. a po mladjoj Djoredjoneovo. na starost. koja odvaja lik od posmatraca.Zenski likovi su u bojama odece. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/. koji je iako je bio ucitelj. Mlada zena se ceslja *Poruku »vremena« u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete. reljef.. danas u Musee calvet u Avinjonu. . koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja.32 unazad sve do Petrusa Kristusa/.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt. ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine. u isto vreme kad i Jakopo Sansovino.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo.Tu je ploca.Ticijan ga je portretisao cetiri puta. dakle veza sa smrcu. znak postojanosti. jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm. tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote. kao insignie virtutis. na nacin na koji ja to cinim u zivotu. verovatno. dupli portret ili alegorija. zamisljena.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta.Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah. u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru. a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima. politicku. a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne. trpeo uticaje Ticijana.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica. on je mogao biti vrsta statusnog simbola. Lotto. sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena. znacenje Vremena i Smrti. upravo zbog tog verizma i brutalnosti. duh koji pokrece. vec i memento senesere-secanje na starenje. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima. jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/. iako je pored nje njen ljubavnik.Ona nije lepa. jer onmu je bio i prijatelj i «mentor».Novi. Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje. legitimitetu vlasti. venecijanskih komedija. neobicno redak u drugim renesansnim portretima. i kao memento mori. i kaze: Ovakvi cete biti vi. secanje na smrt.To je alegorijski portret.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka. za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena. La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo. La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim. bez naplate.Bio je slavan i kao pisac lascivnih. puls.Medjutim. vec su imali duboko religioznu. jer lepota je tasta. Veneziano.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda.sto bi znacilo-pomocu vremena.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka.

cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela. kao i parfeme i kreme/. skolovao se u Padovi.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima39. da iako su predstavljale portrete.Grb porodice M.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja. dok je mehanicki sat vec nesto drugo. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele. i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta.Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este. markiza od Mantove.Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci. koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa. niti an face.Sat je nalik kuli. Portret. ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru.Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece. na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom. i svetlo se koncetrise na glavi. cesto je poredjen sa La bellom iz 1536.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude.To je retka sprava. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju. /?ni/je u trocetvrtinskom stavu. popularne medju zenskim ziteljima dvora. koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala. Portret carice Izabele Portugalsk.Bio je privrzen svojoj deci pre svega. vec kao umetnicko delo. ne kao svedocanstvo. izrazu i kostimu.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek. zlatne i srebrne haljine.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu.Sat je simbol umerenosti. pa je Ticijan tako i predstavio. zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti. kao zena koja ima plavu haljinu.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539. naizgled obicnog 39 I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro.On je ovde simbol moralne vrline ove zene.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36. Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe.Ovo je lice pravog deteta u odori priora.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi. koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/. a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera. a koje su bile zeljene vrline jednog vladara. zena franceka Maria della Rovera. simbol prolaznosti vremena.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak.To je pravi reprezentativni portret jedne carice. trezvenosti40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/. . Belini/.Ne zna se ko je bila ta licnost. *Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga.Boje su na ovom portretu prigusene.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide. 40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori.Ona je blago okrenuta.Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim. koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji.33 bile te slike. Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece.Poznata je kao kreator svoje odece.Cak je stvarala parfeme i kreme.Ona je idealna zena XVI veka. tako odredjujuci modu.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/.Nezrele crte lica i stidljiv pogled. a pojavljuje se i na portretu njenog muza. turbani. odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan.francuska kraljica trazila je tu odecu.

On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku. Bozanski um 3. stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/. u doba neoplatonizma. koje se nastavilo i u srednjem veku. potpuno ogoljeni.sveta ideja. osecanja. alegorijskim metodom se stize do nje. koju decak nosi na mladim ramenima. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci.U liku mladozenje on vidi Hrista. logiku.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova.Osnova Platonove filozofije je podvojenost. teska odeca sa insignijama. pa Ilijada nije vise jednostavna prica. neveste-hriscansku crkvu. ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila.Pesma nad Pesmama/profana. Jedno 2. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji. knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita. dajuci im ljudske osobine.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma. pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja.Voluminozna. simbol Hrista.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita.Njega je nastavio Veroneze.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva. bliska je Plotinovom shvatanju Jedno. a spona izmedju njih je Eros. . po Origenu sadrzi hriscansku poruku. nepromenjim.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju. ona pati zarobljena u telu/materija/.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad. simbolise njegov uzvisen status. moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina. Odiseja – kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne. nepodlozan vremenu i sveta materije.Dusa je iz sveta ideja. odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti.Spona je eros-ljubav.Oni su bez detalja i simbola. i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu.Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove. Ilijada – IX pne. i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/. ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom. ljubavna/.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret. bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog. koji je savrsen.Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju. Neoplatonicari. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture. otac didakticke poezije. delo – Teogonija.Ta obnova anticke misli u XV veku je 41 42 otac epske poezije. jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana. da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze. a u liku devojke. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali. njega kao potomka pape Pavla III.Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom. a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III. sto je sustina teksta.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze.34 deteta. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu. Dusa 4.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina. zvezda. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna.Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja. Osniva Akademiju 388. koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo. ali je uveo hijerarhiju: 1. 4. uradio ga je u Veneciji. vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke. demona. tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike.

Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha.Oni su trebali da prevedu grcka dela.Ideja Ljubavi-caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma.On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista. ona kruzi po tom univerzumu. Materija. ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4. jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu. a u renesansi i nevinost vrline. nije dobro poznavao latinski i grcki. a druga zena je obucena. jer zena ima venac od mirte. ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru. a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom.Tako u gotici.Naga figura ne prezire obucenu. i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica. dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav. kancelar Venecije.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu.Ona nema majku. Bog-koji je nad svim 2.Njihov sistem izgledao je ovako: 1. koja preko cula ulazi u ljudsku dusu.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip. naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti.Ta sto je uzdignuta je naga. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija. kaze se da je Praksitel napravio dve Venere. inteligentna ljubav. nego i u rimskoj literaturi/. nije Jedno kao Bog 3. za razliku od obucene.Ljubav se ocituje. venecijanski neoplatonicari. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva. da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije. ali je bio sasvim drugacije vrste.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli. a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio. Kosmicka dusa-nenarusiva. u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru. koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/. a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera. 46 U pasusu Plinijevom. 2. vec je blago gleda.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan. cista inteligencija.Ticijanov odgovor na neoplatonizam. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. koje se prosulo po moru. jednu obucenu i jednu nagu. spona coveka sa materijalnim.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos.Tu je i grb porodice Aurelija. dve Venere: 1.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu. eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma. Venera Vulgaris-zemaljska Venera.35 bila i deo politicke strategije. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan. ili po Platonu Afrodite Uranium. smesten na sarkofagu. lazne osobine. bile su jos uvek strigo crvenog karaktera. interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka. nagost postala atribut pozitivnog nacela. nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania. ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji. pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/. gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu. ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?*46 U XVI veku. ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije. koji je cesto citiran u renesansi.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu. jedan od prvih Ticijanovih patrona. Venera Celestis-nebeska Venera.Naga zena u ruci drzi vazu.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi. ali nije nepokretna. Oblast Prirode-sve materijalno. Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/. U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju. posudu koja gori-iz nje izbija plamen47.Njegovi prijatelji. prolaznost. ali u skladu sa nebeskim 5. 44 On je bio licni prijatelj Ticijana. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa. Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/.U renesansi je. preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski . dakle. koja je zaceta iz Uranovog semena. sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili.Ona je aludirala na bestidnosti.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote. koja ukazuje na lazno.

Trijumf cula vida nije toliko vidljiv.Postoji u pet varijanti. njen polazoja odgovara polozaju Lede. ali mu ruke ostaju na dirkama. preovladava ta »obojenost« koze.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva. dok vid moze da shvati samo lepotu tela. sponu izmedju dve ljubavi48. on je zbog njene lepote prestao da svira. a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti. ipak sustinski jedno.Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom.On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar.Niza cula su: cula.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci. on joj nesto sapuce. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom.Po tradiciji Platona.On je podeljen-iza nage Venere je vedar. kao sto bi to bilo u srednjem veku.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere. koji nastavlja da svira. tamno nebo. Ova slika nije alegorija dobra i zla. Venera i Muzicar 1545-60.Tu je sada i covek.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa. mirisa. koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima.On boravi u Rimu u to vreme. koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu. koju saznajemo putem misljenja.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici. koju je Ficino smatrao bolescu. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu.Po Ficinu su obe jednako vredne. ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju. to je stras koja nema veze sa ljubavlju.U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona.Venera je sinteza te dve lepote.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II. Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast. cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere.Medjutim. u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje. Luka Pagoli/matematicar/. tj. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote49. cisto telesna strast. smatrali su da je culo sluha plemenitije.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku.On je opet prekinuo da svira.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom.36 Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene. ukusa. u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi. dodira. oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja.To je renesansni simbol neobuzdane strasti.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara. kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/. par zeceva-simbol plodnosti. a svirac orgulja je najvise promenjen.Ali. a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama. .Tu je i Amor.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela. koje se danas cuvaju u Pradu. Lepota i Dobrota su isto. sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne. Lepota Tela i Lepota Zvuka. muzicar koji svira orgulje. on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline. a visa: vid i sluh.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha. to je blaga pobeda.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula.Venera je voluminozna.U pejzazu seta par ljubavnika. bez muzicara. paun. da je superiornije u odnosu na druge umetnosti. tu je i pas.Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola.On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti. on ih oba uzdize do nivoa Uma.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika. 48 49 voda u bazenu istice kroz bakarnu cev. mada razlicite po rangu.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti. jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom.To je moralizatorski pejzaz. a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha. Slede dve slike.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja. preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom. pojavljuje se svirac laute.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa. vec su one veoma slicne.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza. cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara. tipicna za Veneciju. miran skromni pejzaz sa selom i crkvom.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse. Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti.

umesto svojih strela. drzi u krilu jednu staklenu kuglu.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru. vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. prva devojka luk. kako bi mogao da krene u svet. Vera.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona.Jedan drugi Kupidon.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu.55Medjutim. Mars.37 Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret. . a svezanj koji nosi. ozbiljni gospodin u oklopu. ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju. a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza.Utcaj ove formule. jer »staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji«. jer ona ima najsavrseniji oblik.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi. ciji stav i izraz odaju duboku odanost.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji.Dve figure sa desne strane nose. dok uzima svoju nevestu. koji nezno. a ona. koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu.Muskarac. Nada. imamo jedno posebno znacenje/. nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti. tzv. kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu. i po korpi sa vocem. veru. zamisljena. koja bi se mogla nazvati »natprirodno ubedjivanje«. oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe. posvecuje joj svoju ljubav. ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka. koja preko ramena gleda kupidona.Motiv mlade zene sa krunom. nadu. koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti. oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija. dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja. devojka sa venecem od mirte. poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila. prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost. simbol vecne ljubavi/. s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja.Nju pozdravljaju tri prilike. sa Erosom pretvorenim u andjela. koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars. pre polaska u Turski rat 1532. cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti. iz koga se radja harmonija.Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat. s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja.na taj nacin je Ticijan. a druga tobolac pun strela.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu.Medjutim. Vaspitavanje Kupidona. vodi poreklo od jedne klasicne formule. a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele. na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima.52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana. a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav. nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela. je poznati simbol jedinstva.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65. trebalo bi da budu date njemu.Njen prosac. posto izmedju Markiza. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim54. ne pokrivenih ociju. i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti.Ova identifikacija je napustena. koje donose dve devojke. za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530. poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom.50 Predstavljen je jedan otmeni. da »cini svoje zlo«. Znacenje kugle je teze objasniti. vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51. 50 Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana.

« Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama. delaju u njoj kao ljubavni par.Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka. sadasnjost i buducnost. koja ce zadesiti sve na slici. Predstavio je starog coveka u profilu.38 Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/. dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju. dok su dve u profilu dematerijalizovane.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja. to jest vrhovne Lepote.Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku. postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/. bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih »sestara«-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/.Deca su buducnost. stvar je pretpostavke.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici. slazuci se sa Manilijevim interpretacijom.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost. tri zivotna doba u covekovom zivotu.Stil prati smisao-sredisnja.Ovu interpretaciju odbacili su mod. Futurum je mladic. koji razmislja.Ticijan je predstavio detinjstvo. kao »simbolicna licnost«? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera-Aphrodite Apostrphia56.To se poklapa sa podelom vremena na proslost. pored nebeske i zemaljske. cvrsto modelovana.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt. usmeravajuci ga ka cistoti.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa. U pozadini je stari covek.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav. a drugu nudi pastru. figurativno-ukor. medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena.Staro doba simbolise covek sa lobanjom.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu. ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/.Zelena trava. 56 57 Apostrophe-odvracanje. Istoricari umetnici. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena. skoro na isti nacin kao su Bog Otac. mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu. mladost-zrelost i starost.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava. slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru.Ko je glavni lik. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka. a mlad covek u profilu je iznad glave psa.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama. ideja ljubavi povezala sa idejom vremena. blazeni san.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja. ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice. kao da ne zna sta da radi sa njim. koja je obozavana zato sto se »suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi. platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin. mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac. koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet. iznad glave vuka.Ovo je delo mladog Ticijana. u tom stepenu da su ih nazivali »Trojstvom« onog cega je Venera bila »Jedinstvo«:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere. koji pridrzava drvo iznad njih. grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom. . otklanjanje. oni su mocni kao sadasnjost. boginji cednosti. on je naziva Venerom sa dve ninfe. Bog Sin i Sveti Duh. nastala je oko 1520 godine. pored njega sa svake strane je po jedna lobanja.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera. ono sto ce se tek desiti. a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko »slusa razum«. Venus Verticordia.Ona ima dve frule-jedna je njena. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih.Praesens je covek srednjih godina. ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka. frontala glava je jasno slikana. starom ljudskom opsesijom prolaska vremena.

a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju. grafika Djulija Fontane/. ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj. a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli. mudroscu. odan svojoj porodici zastitio je prava slika. sredovecni.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao. Vuk je zivotinja koja sve prozdire.Ferarom je vladao A.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom. D'este.Pas se uvek ulaguje. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan. pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom. lava i psa sa telom zmije.Ta knjiga je summa renesansne simbolike. koja je htela da osvoji Feraru.To je alegorijski portret.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo. njegov mehanizam je precizan/umerenost/. predstavljena je neustrasivost jednog grada. tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu.Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka.Vazari pise o ovim slikama.Figura mira nema vise maslinovu grancicu.To je vladarski portret.Zmije iza Ferare su simboli problema. koje je ovo vojvodstvo imalo.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir. koja Djordjoneu nije svojstvena.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa. ona je simbol proslosti.od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta.Minerva je personifikacija vrline. kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme. a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost. ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja.Starac predstavlja samog Ticijana. ali takodje ima znacenje memento mori. simbol reformavije. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku. Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio.Ovo je profana alegorija. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine. ali i novi smisao. simbol lige koja je pobedila. razuma.Predstavljene su dve zene. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena. zeli da udovolji.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena.39 Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene.Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu. koji je ubrzo umro od kuge/. .I tu je sat naslikan. zbog verizma i brutalnosti.Rim. medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu. dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima. vec posatje simbol Fortitudohrabrosti.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu. buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima.Ovakva kakva sam ja ti ces biti.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat. a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi. zreli covek je Oracio.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri. njegov sin. a Neptun na moru je personifikacija Venecije.Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj. predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada. u kome su se cuvale porodicne dragocenosti.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju. vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom. koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi. Kada je radio sliku za Filipa II.On je zaboravljen tokom hiljadu godina. i doradio je. koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem. da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin.Minerva je personifikacija mudrosti.Zmija-oznacav mudrost.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom. koji se bavi problemom vremena.

Ipak.40 Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic. New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika. stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta. to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne. vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule. cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj. na takav nacin . u sluzbi portreta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->