1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/.3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez-segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog »nepostojanja« crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane.Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

2

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje –iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece –iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova:Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

3

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju.5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

4

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.izmedju dve svetlosti. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu.Stigao je u Veneciju 1475.Slika obiluje finim detaljima.i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta.sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja.Slika je ocita slika bracne harmonije.kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike.Krajnje levo Apolon svira na liri.sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to.i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila.od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze.Georgije.Figure su obuhvacene Bg plastom.Gentili je bio stariji brat. bez sumnje.Portret decaka turcina je jos ljupkiji. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije. Bogorodica objavljuje iz 1465.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije.a na njemu su bakarna cinija.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora. Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista.Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane.a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve.koji je dobio veliki broj velikih.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije.iznad je vulkan.dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke.pozadina je neutralna.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo.koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre.ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih.slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci.Mantenja je izveo dve slike.na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu.svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.1496.Prag je osvetljen sa leve strane.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija. Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80.Elementi slike su.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji.koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi.ovekovecivsi Venecijansku okolinu.pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala.enterijerima i na figurama.kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine. Portret coveka iz 1475 .puna zbrkanih veza linija i forme.zvanicnih porudzbina. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica.kao i mnogi drugi gledaoci.osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva.Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata. Za Isabelu d'Este.koju je proucavao.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/.dok senka nezno prekriva njen vrat.slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode.5 Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena.ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser.paun i jarebica. nastali zeljom Isabele.Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke.clanovi su prikazani u monaskim odelima.Iza J na prostoru u senci.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije.U centru je Bg sa malim Hristom.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe.Muze igraju.

cije spavanje nagovestava njegovu smrt.pre Antonelovog dolaska u Veneciju.u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan.nezno sivoplavih i ruzicastih. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca.karakteristican za Mantenju. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta.Iza ivice groba.1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu.niti ce tako izrazajno prikazati emocije.koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje. Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu.Pod krstom nije samo Adamova lobanja.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu.slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu.koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu.6 To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme.bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece.uvijenost detalja. Slikarstvo do praga visoke renesanse.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka.tuzno posmatra zaspalog malog Hrista. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju.cak ni na najranijim slikama.kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima. jos uvek sa trnovim vencem.ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku. i mnoge od njegovih slika.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine.preplanuo i maslinasti pejzaz.blago pada ka Bg glavi. i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela.posebno one prve.Ona je dopojasna.ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516.zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine.nisu datovane. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.gleda gore smireno. .dok su skulpturalna tvrdoca masa.nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji.nije predstavljao tako strogu kompoziciju. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo.ima ih vise. Madona sa detetom. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj.On je doveo venec.kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine.meko obojen.razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika.Malo se zna o njegovom karakteru.dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika.Mislilo se da je rec o autoportretu.otkrivajuci bledo lice i oci pune suza.Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje.Po kompoziciji je opet blizak ocu.posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova.a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih. Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta.Njen obraz skoro dodiruje njegov.a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja.gospodar Pesara.Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista.brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju.danas u vatikanskoj pinakoteci.cvrstina kontura.belini nikada.Hladno. a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela.podigla je i sklopila ruke u molitvu.i ruzicasto osvetljene zore. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini.njegova glava.

Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija.sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/.a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka.kozu pored manastira na litici.belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu.kula slicne onima u raveni/. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola.One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline.direktno po narudzbini C. Kako se Quattrocento blizio svom kraju.Tu je zdral.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje.jovan Krstitelj. Koji god da je momenat ovde prikazan. Sforce njegovu tvrdjavu.jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje.pa ipak misteriozno lepog pejzaza.U Poklonjenju deteta.U sredistu ovog pustog. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela.vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju.On stoji pred pecinom. Preobrazenje Hristovo Iz 1487.Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini. .a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor.Sebastijan.cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu.dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455.sa leve strane su Sveti Franja.i slatkocu izraza.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve.ne slabeci svoju senzitivnost.stoji Hrist.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici.a narativne scne su na soklu/predella/.7 Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera.koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu.umesto ispred njega.jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja.I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg.vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba.a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici.Luj Tuluski. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe.niti gubeci vestinu.brda.kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice.Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca.koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina.koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/.svetitelj patron bolnice. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama.jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje.sada je na blagom uzvisenju.i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru.gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi.Dominik.Jov.i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja.tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda.nedaleko od Pesara.svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu.je jedan od najimpozantnijih njegovih dela.je osnovni element kompozicije.putevi.stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji.nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi.Sa rasirenim rukama.potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet.Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom. i pastir koji cuva stado. i detalji pokazuju lepotu Dj teksture. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno.koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera.a sa desne Sv.ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih.izuzevsi jedino Bogorodicino lice.

Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu.Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim.Bozansko je svedeno na zemlju.Rec je o predstavi sacra converzacione.sireci prostor u pejzaz.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem.o njemu se razmislja u renesansi.8 Frari Oltar Iz 1488 godine.kao rezultat.sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv.Svaka masa se oseca u svojoj sustini.cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik.Osim oficijalnog karaktera portreta.na kome sviraju dva mala puta.osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja. Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih.tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena.ali Belini obara fokus slike na dole.Upravo ovde. Svaka oltarska slika.a prostorno je otvorena.andjeo u zutom sa narandzastim senkama.ali kada je u pitanju koncept vremena.obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom.Belini daje rekonstrukciju realnog prostora.i zato sto je izvedena u ulju. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.Portret sadrzi i intimnu.ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/. Petar i Nikola.ali ipak postoji duboka razlika.ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica.na ovoj slici je tesko reci da to nije.Belini je preobrazio venecijansku umetnost.taj deo lica je 6 Pogledaj napred o principu kolorito.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu.koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/. On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje.pa i ova.izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.luksuznoj dolami.ali u isto vreme nagovestava beskrajnost.ima kapu i potkapu.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/.ka Bg.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana.u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja.Na levom panelu su sv.sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj.vremenski slika je zatvorena.Tron je postavljen na stepenastom postolju.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja.koji je postao grobnica njenih potomaka.koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru.ima ikonicnu strukturu.Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.vazno je primetiti studiju karaktera.Petar u crvenkastom i zlatnom. Belini je uticao na sledbenike.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru.Kompozicija je trougaona.svaki odnos je harmonican i jasan.u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi. a na desnom su Benedikt i Marko.To je oficijalni portret.Velicanstveni odbljesci.Deo portreta nalazi se u senci.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.Dakle.koja je sahranjena u grobnici ispred oltara. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram. Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka.kao i mnogi njegovi oltari i Madone.Bg je u svetloplavo.asimetrijom lica.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja. Konture najnejasnije do tada.sa Hristom na krilu.ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna. . Forme nisu vise tako jasno postavljene.u oblast iskustvenog.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika.ispunjena suncem.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska.su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci.privatnu dimenziju.ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog.Bitan je i odnos posmatraca i slike.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem.omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju. Marka.

to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.izdvojeno.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.Imao je sopstveni stil.Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/.u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske.pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije.mozda je to meditacija o starosti.izrazito individualizovana lica. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem.Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/.hriscanske cerke kralja Bretanje.pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule.pozadina kao narativna sekvenca.Britanija je prikazana na levoj polovini.Pozadina je fantamazgoricna.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.posvuda vidljivim zlatnim tonovima.dajuci prednost samo potezima cetkice.Predstavljena je Venecija.9 dublji. i to je bio jedan sanjarski stil.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke.Najzad.prolasku vremena.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato.nastala je 1495.humaniji.ali raskosnija nego sto jeste.sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom.koja traje do XVIII veka/Kanaleto/.na zvuk truba.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.retko otkrivaju emocije.slika ima meditativnu atmosferu.okruzenim sa cetiri savetnika.Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca.klimatsku uslovljenost.Uhvacena je svetlost u zenicama.pre sumraka.dobijenim bez sumnje uglacanoscu.podeljene su zastavom u sredistu.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji.On se bavi problemom linearne perspejtive.zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska. Etherius.Dolazak u Bretanju.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu .to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde.Ova slika sadrzi anegdotski duh.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe.Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem.Suptilno posmatrana.Portretisani gleda u popodnevno sunce.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije.kako sedi nalakcen.paganin. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju.tj.a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija.a Bretanja na desnoj.dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.delikatno osvetljena.mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo.pa se nalaze u Akademiji u Veneciji.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca.Ovde je kompozicija nesto 7 Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.ali u biti klasicna-pripada renesansi.prolaznosti zivota.ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.rezultat je venec.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/. Karpacove boje su ublazene bogatim. i da je ceka naredne tri godine.iskazuje tranziciju dana.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole.sedi na krevetu sa krunom na glavi.7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco. i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista.

koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane.ali ne u dekorativne svrhe. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad.slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena..On je obrazovan u padovanskom krugu.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava.pridrzavajuci mrtvog Hrista.ovde su uklopljeni u malu bastu.sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne. Ove izvanredne.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom.koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci.boje i povrsine.oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom.dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila.Opomene na smrt su svuda. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil.Kriveli koristi liniju..njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera.venci sa vocem i liscem.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima.kao i tradicija vizantije.Opet.sa popodnevnim sjajem.vriste od zalosti.sa gotovo magicnom snagom.zanosne venere na polici.vec u skulpturalne..i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila.naslikana u levom donjem delu.on njome gradi kompoziciju.sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka.Ogromna rana od koplja je otvorena.kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva.Sa leve strane je sveti Jeronim.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Na desnoj strani jelen bezi od leoparda. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti.sa divljim stenovitim planinskim krajolikom.Kriveli.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom..koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika.krastavaca i krusaka.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu.koje prati otkrovenje u dubokoj noci. .ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih.od kojih se umetnik sam »prognao«.koji preovladjuju u sobi.Donatelovski andjeli u vidu dva detta.10 cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani.identifikovan po svom lavu.a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva.ali za razliku od slikarstva centralne italije.izdvojio.Bitno je prozimanje umetnosti i politike.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici.na levoj strani dominira osuseno drvo. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/.koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata.Osvetljenje je toplo.a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme.Bogorodica je predstavljena u kuci. San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije.a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale.mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti.Cak i njeno lice.on je krajnje artificijelan.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.sivo-zelenkastim tonovima.U dnu slike Kriveli se potpisao kao »vitez«.niti druge statue.cija je glava zabacena unazad.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.popodnevno sunce.blistav i otmen.Poznaje nacela naucne perspektive.Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe.

razvijena perspektiva i red u komponovanju.Čuvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola.1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva..To je priblizno istinita procena. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada.a izostrene refleksijom svetla na vodi.Ovo nije samostalni pejzaz.ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji..U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu.Krajem XV veka.on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza.opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju.pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled. . Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost..Tri kralja/filozofa/.hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu. ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani. Laura-slika ima zapis. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom.koji govore ili pominju slike koje je uradio.Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik.Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom. Iz retorike. nastalih za zivota ili odmah posle smrti.a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica..Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti.umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu.. 8 9 pogledaj Gombriha u “Norm and form” opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika. pokazala se tacnom.Vazarijeva atribucija Autoportreta. onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao.Njihov stav.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka-Fondaco fragment.. 1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela.Vec ima izrazitu individualnost.Kada je nastala u Italiji. dovedene do najviseg stepena-senzualnost. naglasavajuci tako senzualnost materije.Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan..Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti. pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene. vodeci Venecijanski slikari XVI veka.mada samostalni pejzaz nastaje na severu. realni.ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu. retko su bili rodjeni Venecijanci.. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti. Kao i slikari Rima..Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo.ili konstrukciji pejzaza.vec i u psiholoskoj situaciji likova.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil.Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici.11 2. koji daje efekat harmonije. dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/.narocito u XVI i XVII veku.najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji. Bergamo i Ferara posebno.Radjena je uljanom bojom.jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika. a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni.koji je identifikovan kao Djordjone.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia.premda mu je jos neizgradjen izraz.Oluja.medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju.

Umro je 1510 godne od kuge.lep.Muskarac oslonjen na kopljevojnik.Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu. a ljudski likovi su samo slucajno tu.a munja je znak tragicne sudbine Troje.ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.privatna ideja. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/.Radio je direktno bojom.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi.Djrdjone je povezan sa misticizmom.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande. I renes.tu su plomnjeni stubovi.Bembo Asolani/.kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode.Ali.Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv.On odise arkadijskom atmosferom.na kuli je naslikan krilati lav.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan.Najznacajniji je Pietro Bembo pise-Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.ali on ima dominantnu ulogu.opisi prirode.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer..Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija.a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja.To je opstalo u srednjem veku-Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz.a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral./Isto je i na Koncetu u 11 koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji.Slika je izgradjena na formama pejzaza.On gleda u nju.iz plemicke porodice. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca.poj ptica.a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku. izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.kraj venecije.12 Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije.mesto koje podrazumeva vecito prolece.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom.sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije.najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena.a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze.odnosno da je ovo njegova licna.Doista je bio takav.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo.koji je otkrio kamen mudrosti.Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila. koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone.sogno. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu.i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa.ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste.sto je retko za umetnike.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko.mesta I duse.intimna.To je delo izuzetnog kolorita.Atmosfera je lirska.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika. koje izrazava/podrazava/ osecaje. .a naga zena u posmatraca.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati. kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija.odvojen je od zene rekom. Slika je puna simbola.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu.iza je Troja.visok.kosmicko osecaje prirode.kontemplativana.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa.To nije pejzaz za sebe.ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze. To nije slucajno.Vergilije u Bukolike/.kaze da je covek prirodno bice. manje verovatne.

Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/.To ce ponoviti i Eduard Mane-Dorucak na travi.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12.Kraljevi su sanjari-sagnosi.Izrazavajuci i slucajnost.a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici. ali i simbol postojanosti.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi. Jedan izvor svetla je sa leve strane.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi. koja je okrenuta ka vodi.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana. mozda Venera.prirodnost prikazanog.Balans uspostavlja pomocu »trougla« svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.Pored stubova je ovde vojnik.13 polju od Ticijana.Bojna kola su simbol Padove.Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima. Judita –1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva. 12 U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas .Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani.slucaju-vazna je postojanost ljubavi.kao da se posmatra kroz veo.zubu vremena i unistenjima.Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ćud se menja.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.Caritas dobija dimenziju patriotizma-constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici.Oni tvrde da imaju germansko poreklo.Fortezza i caritas odolevaju sudbini.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv.koji je aluzija na hrabrog Vendarminija.intenzitet.Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe. Centralno oblicje slike je prostor.Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat. psiholoski odvojeni jedan od drugoga.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima.grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka. a oni su se istakli u kambrijskom ratu. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.Bojna kola su simbol porodice Carrara.Slika je radjena za Vendarmina.a ne materija.postojanost.To je bitno za intelektualni profil Venecije.ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene.Klark smatra da je to namerna imaginacija. Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila.prociscena osecanja.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost.Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/.on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina.Opticki elementi na ovoj slici su cista.vec njen idealni surogat.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina.Spoj idealnog i sna ostaje.Forma i boja daju im ostrinu. na isti dan kad su je prvi put osvojili. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama.a u antici znaci ljubav i milosrdje.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju.

a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi.boje dobijaju tople tonove. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu.Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza.Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu.kontemplativnos i liricnost..Imao je specificnu tehniku slikanja. Alegorije 1. i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja..ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu.On .Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja. kao u Fondako.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere.ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi.Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro.ona sanja njegov san. koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu.Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva. Portreti 3.Djordjone je bio njegov ucitelj.Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo. Ticijan 1488-1576 1.Posvetio se slikanju culne prirode. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu. Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena.Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova.Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa.Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom.on slika senkom.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.serija gravira govori nam o izgledu dekoracije.U pozadini je venecijanska veduta.Ova slika je velika zagonetka. vec secanja na nju. Velaskeza.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost. ona je materijalna. rubensa.a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju.14 Medjtim.Slike nemaju strukturalnu jasnocu.Ipak.Vise od svih ranijih.. kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana.od zrele faze prema kasnoj. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom.Druga faza traje od 1510/11-1520. *Ticijano karijera trajala je 68 godina. stvarna i puna dekorativne zvucnosti.. Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek.Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu.Osecajno je posmatrao i shvatao svet.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana-Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu..Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom.. koju je T namenio za svoj grob/.On je utemeljio klasicni stil Venecije. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi.On gradi formu bojom i odnosom tonova. gradjenju osecajnih ritmova i harmonija.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna. crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove.Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija. Faze rada 2. u Mikelandjelovoj umetnosti.

Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost. a Pezaro je mrtav.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela. i na njen vrat. Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510.T napusta simetriju renesansnih slika.To su velike ljudske figure. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin. sa girlandama.Ovo je votivna slka. pa na mnogim slikama postoji taj »arheoloski pristup«.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike. Lariosto. i zauzima manje od polovine slike. kontemplativnost i lirika.15 potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica. koji je 1505-6 bio u Veneciji. siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/. putima. za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu. okacena tkanina iza Madone i Hrista. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro-Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama. umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone. sa Kuzmanom. do planina na horizontu.Ticijan ovde oslikava fasadu. ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine. ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena.ispod pejzaza/. Pastorala ili Koncert u polju.Od DJ je ostao samo zenski akt.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka. a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka. u ovoj ranoj fazi. po duhu Belinijevska. ali su ovde svi pomereni iz centra.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510.Zgrada je unistena u pozaru. ka pejzazu. radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost.Reljef na postolju prestola svetog Petra. kojom razbija renesansni sistem simetrije. nastala u cast pobede Venecije nad Turcima. La Vekia.Ova slika je po kompoziciji. koji je do pola u senci. i ona je preneta u Santa Maria della Salute.Amor dei –Amor patrio.Elementi. ne bi bio naslikan uz svetg Petra.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza. sto je nezamislivo u XVI veku. Damjanom.Ticijan je to nasledio od njega.Zahvaljujuci dijagonalama.Venecijanska flota. kao sto su parapet.Ona gleda na dole. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije. Sveti Marko na prestolu. a danas je u Santa Maria della Salute.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale. svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede. pa je ova slika ex voto tog dogadjaja.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra.Bogorodica stoji malo udesno od centra. pa je obnovljena. ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem. ka brezuljku na srednjoj udaljenosti. osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea. stojeci mali Hrist. nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici. neobicna ikonografija za Veneciju. ali i grada.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva. a Djordjone radi pre njega. i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/. ali je ovde vec prisutan. po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/. a druga dva svetitelja su lekari. senkom. vec je slikao tonski. sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu. sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz.Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508. Opet se oseca jak uticaj Belinija. Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea. ka drugom parapetu/levi deo slike.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim. rasporedu figura. i ponudio je jos vise nego Belini. melanholicna je i ima jek emotivni izraz. Parapet ide uz donju ivicu slike. Slatkoca Belinijevskih Madona. na njemu stoji Hrist. cudesnog kolorita.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15.Sveti Marko je.Ta dva elementa uvek kombinuje. ona je alegorija Pravde-Justitie.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili .Odnos figure i pejzaza je novost. poznati su nam od Djovani Belinija. koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila. a Ticijan.

Ali i na Ticijanom reljefu ih ima.krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno. gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama. ne samo dusom. .Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji. do Ticijana. Ljubomorni muz. sub gratia. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama. koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla.Prikazan je kult drzave na slici. a u Italiji. biskupi. drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika.Sve do 1520 je pretila velika opasnost. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija. slede sveti oci.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica.Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije: 13 Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne.Tu je rodjen Livije.Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /. ovde je pracen brojnim likovima i sibilama.On je platonicar.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj. pa i ovde ima slican smisao.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci.U centru je kocija sa Hristom.Padova je bila stari rimski carski grad. Cudo isceljenja plahovitog sina.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija..Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret. to se tumaci kao njen prelazak u novu veru.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista. odrubljena Holofernova glava.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori. sub legem. To je dug niz kao anticki reljef. koja je bila hodocasnicko mesto.Tu gde je statua imperatora je mesto suda.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora. slavan govornik. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta. za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani. koja gresi.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde.Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu. sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju.Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca. apostoli.Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje. to je najveca franjevacka crkva Venecije.Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea. ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca. nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin. i naziva ih trijumfalnim kocijama. Mantenje i antickih reljefa na Ticijana.Ikonografija potice jos od XII veka. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra. Polajuola. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora. pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao. koji sedi na globusu.Kociju guraju simboli jevandjelista. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari..Savonarola pise Trijumf krsta. iako je T od Dj mnogo naucio. narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro.16 sustinski razliciti.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo. koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji.Hrist je trijumfator al antika. ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/.

papski grb i Turcina.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi. Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa.Nestao je mir Djordjonea i Belinija. cak i po strukturi. politicki smisao nosi u sebi. i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi. koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj. a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu.Petar se otvara i komunicira sa posmatracem.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila. klasican stil u Veneciji trajace znatno duze.Grupa desno je bliza ravni slike. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom. starinska forma. koji je otkriven 1506.To je i votivna slika. a Bogorodica je presto mudrosti.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu. koji joj prilazi sa boka.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati.. Slika ima izrazitu vertikalnost. dajuci apsolutni vertkalni impuls slici. mogu se uociti i razlike.1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu.Ticijanova scena je kompleksnija. a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali. a nastalo je istih godina.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom.Assunta ukazuje na mogucnost baroka.Trijumfalni duh se oseca. on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione. uobicajenu za oltarske slike.Ovo je dramaticna scena. Sveti Petar. medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac. Isabela u Mantovi.Ujedno. a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem. Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena.Zahvaljujuci njemu. u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika. -U sredini je Bogorodica na oblaku. pa i oni imaju udela u toj pobedi. za biskupa Averoldija.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca. razgradjuje je i otvara put ka manirizmu.Rafaelo stvara visoku renesansu. on mora da postuje koncept votivne slike.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju.To je poliptih. nego u centralno italijanskoj umetnosti.On je adaptacija Laokona. papskog legata u Veneciji.17 -Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera. . koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih.Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem. oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti.Ticijan resava slicne probleme.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara. stroza.Odnosi se na bitku kod Santa Paure. ali daje im venecijansku notu culnosti.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva.Donatori imaju odnos prema bozanstvu.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra. a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj. Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione.I ako je imao maniristicku fazu. stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi. Franja i donatori. narucilac je Jakopo Pezaro.Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju..Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca. sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/. a Pezaro sa desne strane je u dubini.. gde se desava uspenje.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka.Na Ticijana utice Amor patrie. slika je gradjena od svetlosnih efekata.

ali obojica ubrzo umiru. puti oko pecine. pevaju pod uticajem bozanske reke od vina.. posle njegovog povratka iz Indije. da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola. pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka.Sada ga nije menjao. .Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi.Ticijan nije bio posebno inventivan.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/.Metamorfoze su algorijski interpretirane. koje otelotvoruju odredjene opste ideje. pa i drugi susreti Baha i Arijadne. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji. a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda. jaku emociju on se vraca na anticki. takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med. prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama. pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo. rimski reljef/Prica o Orestu/.Tri od pet slika su bile njegove. pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon. vino.Vodi je na Naksos i ostavlja.To su zive.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena. a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut.Posle svetog Dominika.Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo. muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie.Slika je danas u Rimu. kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz. a on je oslikao i svod.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta. koja tece Androsom.Uopste. III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika. pa postaju nosioci ljudskog ponasanja.U prednjem planu su note. a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu. smestena u centru studiola. za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza.Sazvezdje se vidi na slikama. vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.Slika je Londonu./. Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance.Delo je veoma popularno u renesansi.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru.Na slici su razlicito prikazani ljudi.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este. gde je ona odaju joj pocast. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije.Slika je u Pradu.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka. zasto je odstupio od teksta?/-ali.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne. krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku.Doso Dosi.Opet je istaknut znacaj patrona. cak i u antici. povezane figure. dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide. Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva. Ovo je retka tema. koji su u vlasti Baha. pa se ne zna kako je tacno izgledala. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze. zbog figure obmotane zmijama.To su mitoloske kompozicije.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu.To nisu individualna bozanstva. Ticijan je predstavio leoparde i pantere.Ticijan kada zeli da prikaze naglu. veoma je popularan u Ticijanovo vreme.18 Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514.

U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret. Ovo je predstava Vavedenja. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem.Osim toga. a antinemacki nastrojen.On se pokazuje kao vanredan crtac. ali ovde ima marijanski koncept. delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju. otud oblaci u kompoziciji. jedna Rubensova/.Ticijan je imao ideatore-pomagace. Prezentacione – Vavedenje Bogorodice 1534-6.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije. Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao.To je Venera pudika. Bitka za Kadore 1537-8.Sliku radi za Albergo squole della carita.Iznad njih je Bogorodica. koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/. koji okruzuju vrata i cine arhitrav.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana. a stara zena je Jevrejka.disegno-pripremni crtez/. naslednik vojvode od Urbina. koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia.Zavrsio ju je tek 1530.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana.14 Ticijan se vratio na sistem telera. to je eksplicitna eroticnost.Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove. a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael. vec novu vrstu senzualnosti.Rosand “Titian’s light as form and symbol” .Ona nema Djordjoneov sogno/setnost. trazio je bas Dona nuda. Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova. kao i kod osatlih umetnika u Veneciji. zenski akt od Ticijana.19 Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza.To nije slucajno.Kao i on.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida. kojim aludira na bozansku mudrost.Griti je bio profrancuski. Zgrada univerziteta-pravda/. The Art Bulletin LVII 1975 . Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/. ali i kao simbolicni element.Njegov pripreni crtez. promene na platnu. i predestinaciju Bogorodice. a danas je Pinakoteka. Bitno je njegovo svetlo kao formalni. bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik.Piramida moze imati i solarni princip.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate. nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika. ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti. snenost. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta.Uradjena je za tri dana.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate.U Veneciji je to bila vrsta 14 Za svetlost:D. bio je prijatelj Serlia i Sansovinija. grbovi porodica.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo. IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka. koju ce ubrzo Ticijan napustiti. realisticnosti.Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora. liricnost/. simbol starog zaveta-sub legem.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/. i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost./Pentimenti-intervencije.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu. ali i predstava donatora-clanova bratstva. planina-Maria Eterna. koje su se borile za oslobodjenje Padove.Postoji niz kopija ove slike. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera.

Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/. ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/. Grgur Veliki-papa. dolazi do blagog rastocavanja formi i boje.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta. Celini. ostri su kontrasti.Danas je dosta izgubljeno od nje.Danaja je Persejeva majka. u pozadini je rusticna. svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja. ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja.Istu temu je naslikao i kasnije.Zato je zatocio kcer. a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone. nema ritmickog jedinstva. kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/.Duboka osecajnost. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija.On je daleki predak Herakla. koristi kjaro-skuro.U Veneciji se rade drvene tavanice. Hronoloski ne pripada ovoj fazi.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen. ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji. .On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza. kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio. ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani. podseca na palatu Del Te. Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom.T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih:Portret pape Pavla III.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici. Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista. Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze.I ovde nema perspektivnog skracenja.Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija.Prostor je plitak. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu.To je unisteno.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule. dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu. koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti. Avgustin. ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja.Danas je u Napulju.Saznavsi to.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla. medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja. Roso Fjorentino/.Ovde se vidi uticaj Koredja.I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari. pravci kretanja figura razliciti.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno.Osim ljudske figure. muske i zenske figure. kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti. ambasador Karla V u Veneciji.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington.Znacajni su i Vazari i Pordenone.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma. Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/.20 umetnicke strategije. cela je bila u duhu alla Romana. u kovcegu stizu do ostrva Serifa.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena.scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija. u kojoj mu pomazu Bogovi. dok su u Rimu kameni svodovi. sa kupidonom. rec je o tavanici. glave/. ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima. a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture. odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u 15 tipologija. ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi.Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim. Svi panaeli. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija. masivna arhitektura. sada je u Luvru. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559. u vidu zenske figure koja drzi ogledalo. ona ga odbija. on ih je proterao.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine. U drugoj verziji boje su razlivene. Zevsova ljubavnica. kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju.

koji postaje njegov glavni patron.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba./.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja.Titije je napao Ledu. to su cetiri grsnika i stradlnika.Umetnik treba da sledi prirodu. pa ih je i Ticijan upoznao.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/. voluminozna figura.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant. i Veroneze.Njih opisuje Ovidije. senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana. koji se vrti bez prestanka. Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju. Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju.Figura je sada manje muskulozna. sa plamtecim nebom i tamnim oblakom.21 umetnosti renesanse/. dok mu jastrebovi kidaju utrobu.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje.Radi se o alegorezama mita.To je eroticna kompozicija.Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast. on je div koji je odrastao pod zemljom. ali ne i misicave i muskulozne. Sizif. cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno. preko Gonzaga dolazi do Karla V. . radi u njenoj palati 1549.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj. spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu. koji odvlaci Sizifa u Had. posebno Lodovika Dolcea.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik. za razliku od modernog slikarstva.Titije je simbol pozude.on je opet pocinio greh. iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja.pogledaj Danaju u Pradu/.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione. ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/.Titije je sin Zevsa. 17 Iksion je ubio tasta. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II. izguzvanom posteljinom. od Fontenbloa do Venecije. dizenjo i kolorito. cerku Karla V i regentkunju Nizozemske.Ticijan je bio prilicno slobodan.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti.Za Mariju Madjarsku. poludeo.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora.On i Iksion nisu sacuvani. on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju .Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu.Medjutim. kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza. Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio. koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji. njih je otkupio Mendoza. tu je pas.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba. pokreti dramaticni. a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju. a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih. Titije.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet.Titije je napao boginju Leto. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije.Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede. ova je sa kupidonom.Vazari je kopije doneo u Veneciju. zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom.radjena je za Filipa II. napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/. ali ne teatralni. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina. ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. ponovo je zgresio.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom.I Ticijanova je snazna.to je vreme krize u Evropi.Figure su jos uvek krupne. manje krupna. a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost. majku Dijane i Apolona. kada su spanski teolozi imali ulogu »spasitelja«.Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce. po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa. koju su mnogi kopirali.

Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva. dijagonalama.22 Ticijan radi za Filipa II /Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu. takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole. danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka. Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/.Ticijan ovde radi in sittu.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro. Zenski akt je predstavljen od pozadi. Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere. ili zato sto se hvalio da je bolji strelac. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije. ali i predstavama rimskih slikara. a pri zrtvovanju su nosile beli veo.Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo.Vracena je u Prado. vec Parmidjaninovog/izduzene.Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale.Ovo je neobicna interpretacija. a postoji i jedna verzija u New York-u. .Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22 18 Dijana je grcka boginja plodnosti.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi. Treca verzija je izgubljena.Ona bezi sa njim.Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor. posebno cesljle kosu.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio. ali ju je spasio Persej.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac. ali ne vise centralnoitalijanskog. divljaci.Iz njegove krvi nikle su ruze. cije je srediste drzavno ognjiste.Te figure su sastavni deo te prirode. koja se odigrala na dan Svetog Lorenca. sa Ticijanovom autorizacijom. koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite. ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu. Dolazi do pokusaja obnove vere. on ipak odlazi i umire.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista. koloritu. postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala. a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda.Medutim. jednaka je grckoj Artemidi. dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana.Jupiter je napao i ona je zatrudnela. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu. Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama. koju je sin zeleo da ubije. a Jupiter ih prenosi na nebo –savezdje malog i velikog medveda. posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide.arabeskne linije/. ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama. koje su oni odbili da postuju. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat. koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji. tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa. ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu.Nosile su belu odecu. Venera i Adonis-za Filipa II. da bi je zastitio od kazne Here. a su ninfe videle da je trudna. Ahera je pretvara u medvedicu. proveri/.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni. dok su se kupale.Rastgali su sopstveni psi.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija. kao sto je Danaja zenski akt spreda. materinstva. a pogotovo kod Ticijana. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost. zavese u uglovima anticipiraju barok/.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika. pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi. a nisu samo nakalemljene u njoj.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu. pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak. ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio. koji su takodje gledali u antiku.Ovidije je izvor. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov. a manji kod Persefone.Adonis je bio strasveni lovac.slika je bila poslata u London. zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/. kao i na crtezima__.

ali je znala da ce se ozeniti Jelenom. ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete. kod Ticijana se ona takodje oseca.23 videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten. a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom. a sveti Duh je u vidu goluba. koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve. dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju. okupljene na nebu oko svetog Trojstva.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju.Na violi- . koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji. vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca. gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II.Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?.Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije. koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti. vec je data kao Marija Posrednica.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina.Ticijan radi sirokim. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije.Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/. pretakanja forme. La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje. Izabela Portugalaska. pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme. Noje.Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve.Sada dolazi do dekomponovanja forme. raskosno odeveni.To je prica o nimfi Enoni i Parisu.Melanholicna atmosfera slike.Oni ovde nisu dati kao donatori. u Pisma mitskih zena/Heroides/. Figure svete Trojice su potpuno iste.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje.Za razliku od Djordjonea.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje. pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom. Teribilita se vezuje za Mikelandjela. nad covekom.Radjena je za Karla V.To je postojalo na severu. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa.Zenska figura je boginja Vesta.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha. pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu. sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti. ali u Italiji to nije bio slucaj. kao i Eritrejska sibila. ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja. Jezekilj. njegova cetka je puna boje.Ona ovde nije Regina Coeli. VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/. brzim potezima.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski. a ovaj je umro u najgorim mukama/.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V. tu je i sveti Duh i krunisana Marija. oni su u odvojenim svetovima.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu.na slici vidimo opis bracne postelje. starozavetne i novozavetne. David.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/. Sibile. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli. gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom. stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme. Filip II i Marija Madjarska. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti.Enona je bila prva Parisova zena.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom.

Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge. sto je u skladu sa funeralnom namenom slike. smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti.Ako je to Jov. mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija. Apolon mu je podario liru sa sedam zica. 2.danas je u Venecijanskoj akademiji. podrazavanje. a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz. podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu. inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo.Dakle. ali je po drugi put izgubio voljenu zenu. a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza. Problem renesansnog. Strikl i Zajazenger. moralna alegorija i mesijanska alegorija.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi.24 Lira da braco-svira jedan mladic. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika. pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona.Aristotel daje filozofski smisao 23 Najcuveniji mitski svirac. Ticijan se moli Bogu za spasenje. pevac i pesnik. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas. pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam. Palme il Djovano je zavrsio andjela.Ticijan skracuje samo figuru. Direr/.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere.Predpostavlja se da je to Orfej23. koji meditira. Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom. cak i kosmoloska-bozanska harmonija. pa se prenosi na svodpreneta slika. preko srednjeg veka do renesanse.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje.Zamisljena je kao stafelajna slika. .On nije izmislio ove slikarske obrasce. koji govori o portretima.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali. smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja. te je naslikao ovu temu.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/.Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret. pa i Ticijanovog portreta.Sibila Helespontika-grca sibila. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh. portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi.Smatra se da je to lik Ticijana.Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem. dusa se ekstazom.Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari. a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak. jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci.Ali ona je i moralna alegorija.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza. koja pobedjuje nad ljudskom. jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka. i na kaznu.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti. Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti. koja istice trijumf bozanske umetnosti. vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti.sam Ticijan je umro od kuge.On je sisao u podzemlje po Euridiku. zatim lovacki portret.

da bi udaljili. pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece. a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka. koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/. sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom.Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom.On je nastao 80-ih XVI veka.Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana.Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina. velicanstvenost. ali ne samo hronoloski. pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti. osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje • Nobilita-plemenitost • Gravita-ozbiljnost.Traktat o slikarstvu.To je spoj istorije i psihologije. tezina.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi. Ticijan nije bio dvorski slikar.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika. XVI vek je obilovao traktatima.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/.On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem. a cak tri poglavlja se odnose na portret.Imao je uvek slobodu. Sacuvano ih je vise od 100. pa potom sumiran u ovom traktatu. pored tog idealnog lika. .. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom. distancirali portretisanog. dostojanstvo. vec ih treba podeliti po tipu: 1. vec ono izarazava sve one principe XVI veka. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/. skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/. humanista sa knjigom. vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara. a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi. on je ugladjen. velicanstvenost • Grandezza-velicina.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V.25 I ako je ziveo na dvorovima.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda. ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju. koje slikar predstavlja. Portret Federika II Gonzage 25 Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka.25 mimezisu. jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada. Zenski portreti 4. ali i do danas u zanru portreta. poseduje sklonosti ka muzici. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta. humaniste/. ne samo iz oblasti umetnosti. Portreti Humanista 3.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue. ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku.On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma. vojvoda sa oklopom ili macem.Osnovni koncepti vladarskog portreta su: • Maesta-uzvisenost.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije.Preko njih je dosao do vladara Mantove. emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse.. Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama. slikarstvu.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: • Pojava Individue • Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno. Vladarski portreti 2. Filip II.pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/.On je vise simbol. pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek.

vec i naoruzano zakonima.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa.Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?.To su dve stojece figure u punoj velicini. tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven.Pocevsi od Karla V sa psom./.On je bio porucilac i nekih drugih tema.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar. a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline.. prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem. pored njega je pas.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu.On je predstavljen sa macem.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. Hennessy..Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina.Karlo od njega trazi portret.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept.Ideologija habzburske spanske grane. nama insistiranja na raskosi/.Markiz od Mantove je predstavljen mlad.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I. Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta. javnu individuu. koji postaje prototip dvorskih portreta. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja. uradjene pre Ticijana. koja nije podlozna koruptabilnosti. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu . Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera. zatim ga je proterao. ali svestan odgovornosti svog polozaja.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom.car mora biti : -Mudar(prudencia/. a ticijan je to vizualizovao. ni rimsko.Ticijan ga je sreo u Bolonji.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara. i to u celoj velicini. Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava28. karlo V je vladar velike zemlje. koja prihvata ideju Dei gracia29.Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara. a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V. 28 Koje po Volteru nije ni sveto. narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost. je ovde elborirana.Politicko telo nije koruptibilno. -Umeren /temperanca.26 Portret olicava sva ona pravila. a pozadina je tamna.Figura je veca od prirodne velicine. Paolucci. grandeca. Figura zauzima ceo prostor slike . gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru. Murray. tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati. Steer. a ipak harmonicna priroda. ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu. koja savetuju slikanje atributa moci. koja je snabdevala Vitemberski univerzitet. do Karla V na konju. koje. samo sto je kod njega akcesorij bio veci.Ona je jarko osvetljena. 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/. vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka. Panofski.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko. ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto. a politicko-ono koje nikada ne umire. sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa. Hart.U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru. jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva.Medjutim. uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/. 26 Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg. koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane. zeljan zadovoljstva. 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan./. a ni carstvo.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza.

Odatle sledi da je namera narucioca.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/. ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi.Docekan je sa najvisim pocastima.Prvo.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu. ipak. izrazu. prestonu palatu Karla V. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije. polozaju. i kao rimskog cezara u profectio augusti. koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/. i renome drzave i vere koju zastupa i brani.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu. monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg. i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. koju ce nastaviti Rubens. 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta. predstavljen umesto skiptra. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V. ima samo orden zlatnog runa. reprezentativan. ljudskog mucenika. i to kao klasicna rimska hasta?. predstavili sa palicom. njegov jedini ukras.car se predstavlja kao veci katolik od pape. tj.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548. *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda. vazno je da on nedominira. Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje.U tom atributu se iskazuje njegova vera. ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice. dok je prethodni otelotvorenje vojne moci. to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo.Mac je simbol borbe protiv jeresi. Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator. sto bi se ocekivalo. kao hriscanskog viteza-milites cristianus. ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje.Cak ni orden Zlatnog runa. a Karlo je predstavljen sa kopljem. nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike. predhodno objasnjena. tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije. Van dajk. nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/. da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome. kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo. 30 31 Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz.Duhovni parnjak onog na konju. jer je otelotvorenje politicke moci. slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke.On je zauzdan. vec istorijska slika. jedva vidljivoj na njegovoj odeci. ali iz njega zraci moc-po pogledu.Portret ne predtsavlja samu bitku. koga su oni. vec je na tamnoj. drzavom. Velaskez u XVIII veku. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican. podanicima. dostojanstven.27 -Mora da odrazava snagu-tu je mac. mac je nesto sto nije tako ocito.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige. .Karlo je obucen kao bankari onog vremena. Djordje/.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj. koju je razvio u religioznimdelima ovog doba.To je Mac Vere-Rec bozija30. verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac.O neobaveznosti ove situacije govori i stap.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza. a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa.

U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars. Gonzage/. oko 1555 je nastao.Jedno je od crkve.Taj utisak pojacava odeca casti. kao Ticijan. nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva.Sada je u Madridu. stub i odnos izmedju figure i polja. . vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu. tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni.Markiz je dat u oklopu.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima.Jedna ruka je gola.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa. a druga sa rukavicom. ali i alegorijski portret. radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju. koji se dogodio u vreme rata sa Turskom.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom. i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti. a bio je general Karla V.33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret.On je vojvoda od Urbina. ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio. dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci. jos dva zezla su na zidu. a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza. nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi. kada je doslo do pobune u vojsci. drugo od Firence. koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno. i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini. koje je dobio od Venecije. naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga. a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj.Oni lako nose svoju pozu. Duzd Andrea Griti 33 ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara.« Portret Filipa II To je stojeci portret.Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/. Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio.Oba ova portreta su svecani. D'Este.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja. koji je skracen na tri cetvrtine duzine.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju. ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma.To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/.Predstavljen je kao mars/bog rata/.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije. *Portret je nastao 1538. i u otmenom polozaju ruku. ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj. ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju. ne samo u izrazu njegovog lica. pa cak i da bira temu. kako se odmara.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu. pa je mozda to on.Ovo je istorijski. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom.Kao slikara Serenissime-Mletacke republike. ali novija tumacenja su to opovrgla.28 Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog »povucenog gospodina srednjih godina«.Panofski kaze da » kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni.

njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada.Za njega je on bio najupecatljiviji. gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura35.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota. Ticijan dolazi u Rim. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R.Otud i podozriv papin pogled. koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima. najimpresivniji duzd.On i Ticijan su bili prijatelji.. sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda. ali i jednako nepoverljiv. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice.. tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape. jednako zeljan da udovalji. koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama.On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila. ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije.Medjutim..Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo.Otavio je radio zakulisne radnje. mirno gledajuci u posmtraca. svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu. Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu. papa gleda u svog »idola«. sto je bio format rezervisan za pape ili princeve.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote.Slika je prvorazredni istorijski fakat. tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini.Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha. on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra.Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu.U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka.Tako staticni portret postaje portret akcije.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II. razocaranog coveka.29 Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina. sto je netipicno za Ticijana.Sam Otavio. dosada nevidjene u portretnom slikarstvu. 34 35 Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti.Medjutim.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov. Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu. pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino. Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima. dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen. na kome figure Jupitera.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/. sa duboko naklonjenom glavom. a Otavio je u prvom planu slike. malo je povucen. .Kako ovaj portret nije bio zvanican.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata. Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa.Svi su nastali oko 1540-50.Rafael radi portret Lava X sa necacima. trgovaca i lopova. podrzao kompozitora Vilera/.u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini. a Aleksandar je skroz iza.Otavio je u prvom planu. sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo. sa dubokim nepoverenjem. koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela. koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo.Kod Rafaela svi sede. koje papa zeli da vrati papskoj drzavi. ali prikazuje i jednog starog.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze.Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka. sto doprinosi psiholoskoj napetosti./i on je ucestvovao u tim radnjama/.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/.Tako.Farneze sl 113/. pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim. dok ovde samo papa sedi. kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige. Poza Otavija u potpunom profilu. mladog Otavija. i telom u dvorskom poklonu.Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini. moci/.

sa rukom koja se odmara na bloku mermera.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka. kao sto je cin koncerta bio realan. prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava. intimnu. on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome.1539 godine postao je kardinal.Vlada kontemplativna atmosfera.Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/. gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti.Oni sviraju.pisac Besni Orlando.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti.On je prvi veliki knjizevnik. vezan je za dvor D'Esta.Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja.Zadrzana je tamna pozadina. kao nijedan pre. muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37. posedovao je orgulje.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan. plave i zelene. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine.Pisan je u neoplatonicarskom duhu. jednoj od velikih patrona umetnosti.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani. bavi se muzikom. ali i dvorskih ljudi. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea. . sive i crne. nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog. a posvecen je Lukreciji Bordziji. kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek. koji su svi u nekoj atmosferi sna.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik.Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim 36 Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima. sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/.To je bila prva stamparijanota u Evropi.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo.Pozadina i odelo su tamni.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/.Po pokretu ruke. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka. tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela. na osnovu puckog. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?. pokazuje oronulu pojavu pape. bela i crvena. sto pozi daje opustenu. melanholicni setni izrazi lica.Rukavica je simbol humanista.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma. alegorija o tri uzrasta/.Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom.Raskinuta je veza sa Djordjoneom.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali. one deluju realno.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti. nije ni presecena figura ispod grudi. ali je pojacana realisticnost. i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka. vec je to trocetvrtinska figura.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi. ali uzdrzanu atmosferu. koji je u svom delu pomenuo Ticijana.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica.36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca. *Mladic je predstavljen blago okrenut.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober.To je reprezentativni portret.sogno. karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta.Portret je humanisticki jer predstavlja »zajednicko stvaranje muzike«. on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost.30 Trostruki portret Pavla III sa rodjacima. ali po dozi realisticnosti i vitalnosti.

obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom. Broncino. matematiku. antikvar. numizmatika i knjige oznacavaju humanistu.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika. to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka. malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este.Varki je bio Firentinac. koja poseduje unutrasnji mir.Ovde vise nije tamna pozadina.Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja.Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh. a ne jedog intelektualca humaniste. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka.Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje. rastace se.Nema knjige. veoma je obrazovan. Portret Daniela Barbaro Humanista..Prvi put se pojavljuje srebrna gama.On je jedan od vidjenijih ljudi. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi. autoritet za stare tekstove. pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku.Impresionisticka struktura slike.Sveden na osnovni atribut-knjigu. u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom. *Poretret je iz oko 1545.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage. Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu. razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu. a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia. Portret je nasato 1567-8. rec je o portretu dvoranina. gde zena pokazuje lutku detetu. humanista. beli obrubi.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama. ali je tu rukavica i zlatni lanac.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno. on tu nije slucajno.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika. studirao je filozofiju. venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu. ne vise jasne boje. njegov nacin izrazavanja u slikarstvu. koja vezuje ogrlicu. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta. vec je predstavljen enterijer.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene.Varki je autor traktata Due Lezzioni. vec je jasno istaknuto. crno odelo. numizmaticar cara Maksimilijana II.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj.Vazari/.Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele. figura je postavljena na tamnoj. on je postavljen u ugao bogato uredjenog.Tako on istice sa jedne strane energicnu. astronomiju. to su potpuno Ticijanove boje.Portret je nastao oko 50-te godine.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem. njegov »herojski« izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka.Lice je fokus. Celini. a ipak opustena. koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea. oslonjena na bok.Nastao je 1526 godine.Jednostavno je obradjena odeca. i sa druge strane meku prirodu modela. nazvao transplantacija. sto je ostvario manje pokretom figure.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine. skulptura.Ponovo je tu knjiga.U svakom slucaju.31 prstom i leve koja je opustena. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540.To je takodje humanisticki portret. slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil.. antikvarno pismo. neutralnoj pozadini.To je sada idealan portret trgovaca. koje nije samo primenjeno.Venecija je bila vezana za Levant.Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik.Barbaro je bio komentator Aristotela.Oko vrata su beli obrubi. Ticijanov prijatelj i poslovni partner.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama. koji ide . prirodne nauke.Studirao je u Padovi na univerzitetu.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju. trgovac umetnickim delima. sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo.Plemic je obucen u crno. pise o Mikelandjelu.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika.Monumentalnost ovog lika. a vise snagom spoljnog modeliranja. kao atributa humanista. ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri.

tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka. za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena. Mlada zena se ceslja *Poruku »vremena« u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. istorijsku poruku.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556. vec su imali duboko religioznu. naprotiv. puls. koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija.Novi. na starost.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo. bez naplate.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima.Ticijan ga je portretisao cetiri puta. legitimitetu vlasti.Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori. u isto vreme kad i Jakopo Sansovino. u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru. i kaze: Ovakvi cete biti vi.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela. zamisljena. mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata. koja odvaja lik od posmatraca. La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo.Zenski likovi su u bojama odece. Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik.Ona nije lepa.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima.Tako su pohotne 38 Za Aretina se kaze da je bio «najkontraverzniji od svih kontraverznih». secanje na smrt. a po mladjoj Djoredjoneovo. . ta samouverena lepota. a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo.Ticijan daje realisticniji portret.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/..On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije.Medjutim. u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu. dupli portret ili alegorija.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena. duh koji pokrece.. danas u Musee calvet u Avinjonu. reljef.To je alegorijski portret. a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne. trpeo uticaje Ticijana. neobicno redak u drugim renesansnim portretima. znak postojanosti.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/. verovatno.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja. kao insignie virtutis. La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim.Bio je slavan i kao pisac lascivnih. dakle veza sa smrcu. koji je iako je bio ucitelj. iako je pored nje njen ljubavnik. bio je simbol umerenosti. uziva u sebi. jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada.Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo. jer onmu je bio i prijatelj i «mentor». jer lepota je tasta.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica. Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti.Na taj nacin. on je mogao biti vrsta statusnog simbola.Ticijan je uradio vise portreta Aretina. Veneziano. politicku. na nacin na koji ja to cinim u zivotu.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino. venecijanskih komedija.sto bi znacilo-pomocu vremena.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda. ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine. upravo zbog tog verizma i brutalnosti. vec i memento senesere-secanje na starenje.32 unazad sve do Petrusa Kristusa/.Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite. sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena. jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm. psiholoske slicnosti.Tu je ploca. Lotto.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje. znacenje Vremena i Smrti. i kao memento mori.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo.

*Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III. Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe. izrazu i kostimu. i svetlo se koncetrise na glavi.Ovo je lice pravog deteta u odori priora.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36.Sat je simbol umerenosti.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske. da iako su predstavljale portrete. Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece.To je pravi reprezentativni portret jedne carice.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu. a koje su bile zeljene vrline jednog vladara. Portret.On je ovde simbol moralne vrline ove zene. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju.Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim. cesto je poredjen sa La bellom iz 1536.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/. 40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline. tako odredjujuci modu. dok je mehanicki sat vec nesto drugo. turbani. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala. zlatne i srebrne haljine. koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori. . /?ni/je u trocetvrtinskom stavu. zena franceka Maria della Rovera. ne kao svedocanstvo.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539. koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu. kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan.Grb porodice M.Boje su na ovom portretu prigusene. simbol prolaznosti vremena. skolovao se u Padovi. na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude. pa je Ticijan tako i predstavio.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide.Ne zna se ko je bila ta licnost. koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru. Portret carice Izabele Portugalsk.Ona je idealna zena XVI veka.francuska kraljica trazila je tu odecu. niti an face.33 bile te slike.Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este.Ona je blago okrenuta. naizgled obicnog 39 I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima39. popularne medju zenskim ziteljima dvora.Poznata je kao kreator svoje odece.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak.Nezrele crte lica i stidljiv pogled.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja. zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti.Sat je nalik kuli. Belini/. a pojavljuje se i na portretu njenog muza. ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama.Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek. odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. markiza od Mantove.Bio je privrzen svojoj deci pre svega. koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/. trezvenosti40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/. kao zena koja ima plavu haljinu. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina. a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera.Cak je stvarala parfeme i kreme.Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi. cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela.To je retka sprava. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele. vec kao umetnicko delo. i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta. kao i parfeme i kreme/.

Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove. koji je savrsen.Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom. delo – Teogonija. logiku. koju decak nosi na mladim ramenima. Odiseja – kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne. demona.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju. simbol Hrista.On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva. i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu. ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. a u liku devojke.34 deteta. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali. Jedno 2. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom. ali je uveo hijerarhiju: 1.Dusa je iz sveta ideja.Osnova Platonove filozofije je podvojenost. simbolise njegov uzvisen status. nepodlozan vremenu i sveta materije.sveta ideja.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova. a spona izmedju njih je Eros. otac didakticke poezije. dajuci im ljudske osobine. knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita.Njega je nastavio Veroneze.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita. bliska je Plotinovom shvatanju Jedno.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma.U liku mladozenje on vidi Hrista. tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike.Oni su bez detalja i simbola. Osniva Akademiju 388. da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze. alegorijskim metodom se stize do nje. neveste-hriscansku crkvu.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci. uradio ga je u Veneciji. u doba neoplatonizma. po Origenu sadrzi hriscansku poruku.Spona je eros-ljubav. ona pati zarobljena u telu/materija/. pa Ilijada nije vise jednostavna prica. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju. zvezda.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad. teska odeca sa insignijama. ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila. moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina. Neoplatonicari. .Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja. potpuno ogoljeni. jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana. koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo. Ilijada – IX pne. osecanja.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu. 4. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna. stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga.Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju.Voluminozna. njega kao potomka pape Pavla III. koje se nastavilo i u srednjem veku.Pesma nad Pesmama/profana.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju. Bozanski um 3. sto je sustina teksta.Ta obnova anticke misli u XV veku je 41 42 otac epske poezije.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji. nepromenjim. ljubavna/. odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti. i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret. Dusa 4. a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III. bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture. pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja. vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze.

Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/. a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija. venecijanski neoplatonicari.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos. nije dobro poznavao latinski i grcki.U renesansi je. 46 U pasusu Plinijevom. posudu koja gori-iz nje izbija plamen47. Materija. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa. bile su jos uvek strigo crvenog karaktera. nego i u rimskoj literaturi/. i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44. prolaznost.Tu je i grb porodice Aurelija. a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio. a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom. koja ukazuje na lazno. a druga zena je obucena. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan. cista inteligencija. koja je zaceta iz Uranovog semena. kaze se da je Praksitel napravio dve Venere. interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka. dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu. koji je cesto citiran u renesansi. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania. ali u skladu sa nebeskim 5.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli. Venera Vulgaris-zemaljska Venera.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote. koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/.Njihov sistem izgledao je ovako: 1.Ljubav se ocituje. za razliku od obucene. lazne osobine. vec je blago gleda.Njegovi prijatelji. 2.Tako u gotici.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu. preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski . U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju.Ona nema majku. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. koja preko cula ulazi u ljudsku dusu. Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/.Naga figura ne prezire obucenu. ili po Platonu Afrodite Uranium. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva. ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji. nije Jedno kao Bog 3. spona coveka sa materijalnim.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu. gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu. dakle. nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog. jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu. 44 On je bio licni prijatelj Ticijana. inteligentna ljubav. Venera Celestis-nebeska Venera.Ticijanov odgovor na neoplatonizam. Kosmicka dusa-nenarusiva. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan. ali je bio sasvim drugacije vrste. ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru.On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista. ali nije nepokretna. jednu obucenu i jednu nagu.Ideja Ljubavi-caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma.Oni su trebali da prevedu grcka dela. u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru. eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma. Oblast Prirode-sve materijalno. sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba. ona kruzi po tom univerzumu.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma. ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici. pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?*46 U XVI veku.Ta sto je uzdignuta je naga. smesten na sarkofagu.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip. jer zena ima venac od mirte. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili. ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje. kancelar Venecije. nagost postala atribut pozitivnog nacela. naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti.Naga zena u ruci drzi vazu. ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4. koje se prosulo po moru.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi. Bog-koji je nad svim 2. dve Venere: 1.35 bila i deo politicke strategije. a u renesansi i nevinost vrline. jedan od prvih Ticijanovih patrona. da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije.Ona je aludirala na bestidnosti.Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha.

da je superiornije u odnosu na druge umetnosti.On je opet prekinuo da svira. Venera i Muzicar 1545-60. koje se danas cuvaju u Pradu. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom. paun. bez muzicara. Lepota i Dobrota su isto. a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti. jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga. Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti.Po tradiciji Platona.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse. smatrali su da je culo sluha plemenitije. tu je i pas. vec su one veoma slicne.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici. oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula. a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija.Po Ficinu su obe jednako vredne. on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline. tamno nebo.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse. a svirac orgulja je najvise promenjen.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom. to je blaga pobeda. cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara. preovladava ta »obojenost« koze. dok vid moze da shvati samo lepotu tela.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja. u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote49.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu. on je zbog njene lepote prestao da svira.Trijumf cula vida nije toliko vidljiv.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza. koju saznajemo putem misljenja. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja. on ih oba uzdize do nivoa Uma. a visa: vid i sluh. Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast.Ali.On je podeljen-iza nage Venere je vedar.On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene.Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama.Niza cula su: cula. tipicna za Veneciju. Ova slika nije alegorija dobra i zla.U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha. 48 49 voda u bazenu istice kroz bakarnu cev.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja. koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela. cisto telesna strast. Lepota Tela i Lepota Zvuka.Medjutim. tj. muzicar koji svira orgulje.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom. mirisa. sponu izmedju dve ljubavi48. Slede dve slike. to je stras koja nema veze sa ljubavlju.On boravi u Rimu u to vreme. Luka Pagoli/matematicar/. dodira. ukusa. .On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara. pojavljuje se svirac laute.To je renesansni simbol neobuzdane strasti.Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom.To je moralizatorski pejzaz.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa. a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava.Venera je sinteza te dve lepote. ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju.Postoji u pet varijanti. u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje. mada razlicite po rangu.36 Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene. koju je Ficino smatrao bolescu. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha.Tu je i Amor. kao sto bi to bilo u srednjem veku.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne. miran skromni pejzaz sa selom i crkvom. sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola. koji nastavlja da svira. koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu.Tu je sada i covek. kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/. preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav. ipak sustinski jedno.U pejzazu seta par ljubavnika.Venera je voluminozna. on joj nesto sapuce. cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere. njen polazoja odgovara polozaju Lede. ali mu ruke ostaju na dirkama. par zeceva-simbol plodnosti.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti.

koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu. ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju. koja bi se mogla nazvati »natprirodno ubedjivanje«. vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi. prva devojka luk.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu. oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu. tzv. nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela. kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu.Motiv mlade zene sa krunom. je poznati simbol jedinstva. prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima. dok uzima svoju nevestu.55Medjutim.37 Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske. koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti.na taj nacin je Ticijan. da »cini svoje zlo«. ozbiljni gospodin u oklopu. poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom. . zamisljena. nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti.Medjutim.Utcaj ove formule.Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu. poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona. s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja. oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe.52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana. trebalo bi da budu date njemu. imamo jedno posebno znacenje/. koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji. koji nezno.Nju pozdravljaju tri prilike. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa. jer »staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji«. na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji. ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka. i po korpi sa vocem. dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja. koja preko ramena gleda kupidona.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi. Znacenje kugle je teze objasniti.Jedan drugi Kupidon. ne pokrivenih ociju. veru. drzi u krilu jednu staklenu kuglu.Njen prosac. umesto svojih strela. a svezanj koji nosi. posvecuje joj svoju ljubav. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65. kako bi mogao da krene u svet. a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza.Ova identifikacija je napustena.Dve figure sa desne strane nose. devojka sa venecem od mirte. pre polaska u Turski rat 1532. i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija. vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. vodi poreklo od jedne klasicne formule. 50 Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana. nadu.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav. simbol vecne ljubavi/. Vaspitavanje Kupidona. za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530. s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja. Nada. iz koga se radja harmonija. posto izmedju Markiza. Vera.Muskarac. sa Erosom pretvorenim u andjela. Mars. jer ona ima najsavrseniji oblik. ciji stav i izraz odaju duboku odanost. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim54. a druga tobolac pun strela. a ona.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija. cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti. koje donose dve devojke. a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav. a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret.50 Predstavljen je jedan otmeni.

Stil prati smisao-sredisnja.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost. U pozadini je stari covek. Venus Verticordia. ideja ljubavi povezala sa idejom vremena. a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko »slusa razum«.Praesens je covek srednjih godina.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para. a mlad covek u profilu je iznad glave psa. ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/. grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom. mladost-zrelost i starost.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici. oni su mocni kao sadasnjost. Futurum je mladic. usmeravajuci ga ka cistoti. koja je obozavana zato sto se »suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi. iznad glave vuka. otklanjanje. ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani. starom ljudskom opsesijom prolaska vremena. figurativno-ukor. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja. mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac. . platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera. slazuci se sa Manilijevim interpretacijom.Ko je glavni lik.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja. postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/. pored nebeske i zemaljske. to jest vrhovne Lepote. nastala je oko 1520 godine. cvrsto modelovana.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka. stvar je pretpostavke. koji razmislja.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama. skoro na isti nacin kao su Bog Otac.38 Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/. tri zivotna doba u covekovom zivotu.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu.« Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama.Zelena trava. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon. pored njega sa svake strane je po jedna lobanja. on je naziva Venerom sa dve ninfe. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka. dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju. bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih »sestara«-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/. blazeni san. boginji cednosti.To se poklapa sa podelom vremena na proslost. koja ce zadesiti sve na slici. kao da ne zna sta da radi sa njim.Ona ima dve frule-jedna je njena.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav.Ovu interpretaciju odbacili su mod. kao »simbolicna licnost«? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera-Aphrodite Apostrphia56. slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom.Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt.Ticijan je predstavio detinjstvo. medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena. delaju u njoj kao ljubavni par. sadasnjost i buducnost. u tom stepenu da su ih nazivali »Trojstvom« onog cega je Venera bila »Jedinstvo«:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere. ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice. mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu. frontala glava je jasno slikana. 56 57 Apostrophe-odvracanje. a drugu nudi pastru. dok su dve u profilu dematerijalizovane.Staro doba simbolise covek sa lobanjom. Predstavio je starog coveka u profilu.Deca su buducnost. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena. koji pridrzava drvo iznad njih.Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku. Bog Sin i Sveti Duh. koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet.Ovo je delo mladog Ticijana.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku. ono sto ce se tek desiti. Istoricari umetnici.

Figura mira nema vise maslinovu grancicu.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom.Minerva je personifikacija mudrosti. u kome su se cuvale porodicne dragocenosti. buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima.I tu je sat naslikan. mudroscu. . ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj.39 Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene.Predstavljene su dve zene.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/.Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka. tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku.Zmija-oznacav mudrost.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat. koja je htela da osvoji Feraru. razuma. a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi. medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu. vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom.To je alegorijski portret. zeli da udovolji. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir. D'este.Ferarom je vladao A.Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu. koji se bavi problemom vremena.Rim. zbog verizma i brutalnosti. kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme. da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin. Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio. predstavljena je neustrasivost jednog grada. i doradio je.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao. a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije. ona je simbol proslosti. a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost.od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta. koja Djordjoneu nije svojstvena. ali takodje ima znacenje memento mori. Vuk je zivotinja koja sve prozdire.Vazari pise o ovim slikama. zreli covek je Oracio. ali i novi smisao. simbol reformavije.On je zaboravljen tokom hiljadu godina.Minerva je personifikacija vrline.Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj.Starac predstavlja samog Ticijana. sredovecni.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro. koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi. koji je ubrzo umro od kuge/.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena.Ta knjiga je summa renesansne simbolike. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo. a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju. odan svojoj porodici zastitio je prava slika. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine.Ovakva kakva sam ja ti ces biti.To je vladarski portret. koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega. njegov mehanizam je precizan/umerenost/. a Neptun na moru je personifikacija Venecije.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa. simbol lige koja je pobedila. vec posatje simbol Fortitudohrabrosti. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret.Zmije iza Ferare su simboli problema.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom. lava i psa sa telom zmije. koje je ovo vojvodstvo imalo.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis.Pas se uvek ulaguje. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena. predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom. grafika Djulija Fontane/.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri. njegov sin. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju. pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju. ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja. Kada je radio sliku za Filipa II. dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat.Ovo je profana alegorija.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan.

40 Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic. vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule. cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj. to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne.Ipak. na takav nacin . New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika. stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta. u sluzbi portreta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful