1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/.3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez-segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog »nepostojanja« crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane.Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

2

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje –iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece –iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova:Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

3

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju.5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

4

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

1496.Georgije.koji je dobio veliki broj velikih.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/. Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji. nastali zeljom Isabele.paun i jarebica.zvanicnih porudzbina. Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica.Prag je osvetljen sa leve strane. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije.Elementi slike su.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe. Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80.clanovi su prikazani u monaskim odelima.kao i mnogi drugi gledaoci. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca.Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata.izmedju dve svetlosti.dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja.osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva.njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje.ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser.koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre.i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to. bez sumnje.Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke.Portret decaka turcina je jos ljupkiji.dok senka nezno prekriva njen vrat.sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu.Slika je ocita slika bracne harmonije. Bogorodica objavljuje iz 1465. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu.slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja.svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke.5 Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo.Mantenja je izveo dve slike.kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine.a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve.puna zbrkanih veza linija i forme.Figure su obuhvacene Bg plastom.iznad je vulkan. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu.Muze igraju.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode.sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme.koju je proucavao.Krajnje levo Apolon svira na liri.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije.Iza J na prostoru u senci.i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika.a na njemu su bakarna cinija.od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist.koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi. Portret coveka iz 1475 .kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.Stigao je u Veneciju 1475.pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije. Za Isabelu d'Este.ovekovecivsi Venecijansku okolinu.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze.enterijerima i na figurama.na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija.Gentili je bio stariji brat.U centru je Bg sa malim Hristom.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.Slika obiluje finim detaljima.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora.ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih.Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.pozadina je neutralna.

Mislilo se da je rec o autoportretu. jos uvek sa trnovim vencem.posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.preplanuo i maslinasti pejzaz.Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista.niti ce tako izrazajno prikazati emocije.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja. a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija. . Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu.njegova glava.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516.danas u vatikanskoj pinakoteci.ima ih vise. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini.podigla je i sklopila ruke u molitvu.dok su skulpturalna tvrdoca masa.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije.uvijenost detalja.koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike.a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo.belini nikada.karakteristican za Mantenju.i ruzicasto osvetljene zore.otkrivajuci bledo lice i oci pune suza.slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu.kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje.blago pada ka Bg glavi. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad.nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji.ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku.Pod krstom nije samo Adamova lobanja.posebno one prve.kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine.cije spavanje nagovestava njegovu smrt. i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.nije predstavljao tako strogu kompoziciju.razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika.koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj.Iza ivice groba.nisu datovane. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu.On je doveo venec.meko obojen.nezno sivoplavih i ruzicastih. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece.Malo se zna o njegovom karakteru. i mnoge od njegovih slika.ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam.Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju.6 To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme.Ona je dopojasna.dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika.cvrstina kontura. Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta.Po kompoziciji je opet blizak ocu.gospodar Pesara.Hladno.u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan.1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu.tuzno posmatra zaspalog malog Hrista.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka.gleda gore smireno. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu.Njen obraz skoro dodiruje njegov.cak ni na najranijim slikama.pre Antonelovog dolaska u Veneciju.Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka. Slikarstvo do praga visoke renesanse.a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem.brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju. Madona sa detetom.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine.zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine.

nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi.tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda.7 Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera.belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace.pa ipak misteriozno lepog pejzaza.jovan Krstitelj. i detalji pokazuju lepotu Dj teksture.je osnovni element kompozicije.kozu pored manastira na litici. .I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg.vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama.vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju.ne slabeci svoju senzitivnost.putevi. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu.Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini.sa leve strane su Sveti Franja.koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja. Sforce njegovu tvrdjavu.svetitelj patron bolnice.Sa rasirenim rukama.koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla.kula slicne onima u raveni/.jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje.i slatkocu izraza. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno. i pastir koji cuva stado.izuzevsi jedino Bogorodicino lice.Luj Tuluski.je jedan od najimpozantnijih njegovih dela. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela.jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje.U Poklonjenju deteta.Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji.umesto ispred njega.dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455.Sebastijan. Kako se Quattrocento blizio svom kraju.On stoji pred pecinom. Preobrazenje Hristovo Iz 1487.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba.nedaleko od Pesara.Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca. Koji god da je momenat ovde prikazan.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/.koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure.a narativne scne su na soklu/predella/.svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu.i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru.jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja.a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih.stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom.Jov.sada je na blagom uzvisenju.a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji.stoji Hrist.brda.sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici.potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet.Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija.U sredistu ovog pustog.cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu.a sa desne Sv.Dominik.niti gubeci vestinu.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje.a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka.ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija.kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu.koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera.i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe.gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu.Tu je zdral. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka.One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline.direktno po narudzbini C. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola.ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici.

tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena.ispunjena suncem. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram. Belini je uticao na sledbenike.asimetrijom lica.Belini daje rekonstrukciju realnog prostora.Na levom panelu su sv.ali u isto vreme nagovestava beskrajnost.ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru. Forme nisu vise tako jasno postavljene.omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju.Bitan je i odnos posmatraca i slike.su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci.ka Bg. Petar i Nikola. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika.intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu.Bg je u svetloplavo.a prostorno je otvorena.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih. Svaka oltarska slika.sireci prostor u pejzaz.na kome sviraju dva mala puta.Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim.Portret sadrzi i intimnu.svaki odnos je harmonican i jasan.u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.Rec je o predstavi sacra converzacione.izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja.privatnu dimenziju.To je oficijalni portret.ima kapu i potkapu.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna. a na desnom su Benedikt i Marko.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska.kao rezultat.ali Belini obara fokus slike na dole.pa i ova. Konture najnejasnije do tada.Tron je postavljen na stepenastom postolju.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem.sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.vremenski slika je zatvorena.ima ikonicnu strukturu.i zato sto je izvedena u ulju.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru.luksuznoj dolami.ali ipak postoji duboka razlika.Bozansko je svedeno na zemlju.u oblast iskustvenog.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.sa Hristom na krilu.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem.taj deo lica je 6 Pogledaj napred o principu kolorito.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/. Marka.ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/.Velicanstveni odbljesci.Svaka masa se oseca u svojoj sustini.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana.Petar u crvenkastom i zlatnom.8 Frari Oltar Iz 1488 godine.obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom. Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka.Belini je preobrazio venecijansku umetnost.Deo portreta nalazi se u senci.ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone.na ovoj slici je tesko reci da to nije.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron.o njemu se razmislja u renesansi.kao i mnogi njegovi oltari i Madone.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja.Kompozicija je trougaona.sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv.koja je sahranjena u grobnici ispred oltara.Dakle.ali kada je u pitanju koncept vremena.cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik. .Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/.vazno je primetiti studiju karaktera.koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja.koji je postao grobnica njenih potomaka. Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu.andjeo u zutom sa narandzastim senkama.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja.Upravo ovde. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse. On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6. Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu.u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi.Osim oficijalnog karaktera portreta.

Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem.rezultat je venec.Pozadina je fantamazgoricna.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj.pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse.problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike.izdvojeno.Ova slika sadrzi anegdotski duh.Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.humaniji.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole.i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.a Bretanja na desnoj.prolasku vremena.pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije.delikatno osvetljena. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor. Etherius.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/.dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.klimatsku uslovljenost.u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske.ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.pre sumraka.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem.Dolazak u Bretanju.Britanija je prikazana na levoj polovini.dajuci prednost samo potezima cetkice.izrazito individualizovana lica.9 dublji.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole.On se bavi problemom linearne perspejtive. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.okruzenim sa cetiri savetnika.Ovde je kompozicija nesto 7 Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.nastala je 1495.na zvuk truba.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista.Predstavljena je Venecija.Imao je sopstveni stil.Suptilno posmatrana.to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.Uhvacena je svetlost u zenicama.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu .u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska.posvuda vidljivim zlatnim tonovima.zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu.sedi na krevetu sa krunom na glavi. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.iskazuje tranziciju dana.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/.Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno.pa se nalaze u Akademiji u Veneciji.hriscanske cerke kralja Bretanje. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju.sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.kako sedi nalakcen.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.koja traje do XVIII veka/Kanaleto/.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke.tj.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule.dobijenim bez sumnje uglacanoscu.Portretisani gleda u popodnevno sunce.Najzad.podeljene su zastavom u sredistu. Karpacove boje su ublazene bogatim.retko otkrivaju emocije.ali u biti klasicna-pripada renesansi.prolaznosti zivota.to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde.sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom.U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija.paganin. i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere.ali raskosnija nego sto jeste.mozda je to meditacija o starosti. i da je ceka naredne tri godine.a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.slika ima meditativnu atmosferu.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe.7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco. i to je bio jedan sanjarski stil.pozadina kao narativna sekvenca.

sa popodnevnim sjajem.sa divljim stenovitim planinskim krajolikom.zanosne venere na polici.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom.On je obrazovan u padovanskom krugu. .Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad..na levoj strani dominira osuseno drvo..kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva.Opet. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera.Na desnoj strani jelen bezi od leoparda.Bogorodica je predstavljena u kuci..mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti.on njome gradi kompoziciju.ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka.ali ne u dekorativne svrhe. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih.naslikana u levom donjem delu.Poznaje nacela naucne perspektive.Kriveli koristi liniju.vec u skulpturalne.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/.krastavaca i krusaka.Bitno je prozimanje umetnosti i politike.koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane.oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom.blistav i otmen.Sa leve strane je sveti Jeronim.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe.niti druge statue.Kriveli.boje i povrsine.sivo-zelenkastim tonovima.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti.Donatelovski andjeli u vidu dva detta.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera.cija je glava zabacena unazad.10 cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani. Ove izvanredne.koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci.vriste od zalosti. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.venci sa vocem i liscem. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.koje prati otkrovenje u dubokoj noci.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka.i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila.Ogromna rana od koplja je otvorena.pridrzavajuci mrtvog Hrista.njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta.on je krajnje artificijelan.ovde su uklopljeni u malu bastu.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici.koji preovladjuju u sobi. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil.koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu.kao i tradicija vizantije.identifikovan po svom lavu. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata.od kojih se umetnik sam »prognao«.a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege.U dnu slike Kriveli se potpisao kao »vitez«.sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne.koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije.ali za razliku od slikarstva centralne italije.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva.Cak i njeno lice.Osvetljenje je toplo.sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro. San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena.sa gotovo magicnom snagom.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom.a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo..dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila.Opomene na smrt su svuda.izdvojio.popodnevno sunce.

Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola. dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao...a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica.ili konstrukciji pejzaza.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia.Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti. naglasavajuci tako senzualnost materije. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil. Kao i slikari Rima.a izostrene refleksijom svetla na vodi.vec i u psiholoskoj situaciji likova.Vazarijeva atribucija Autoportreta.Radjena je uljanom bojom.Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti.Njihov stav.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva.pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled. Laura-slika ima zapis. Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa.najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji...narocito u XVI i XVII veku.Kada je nastala u Italiji. onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci.1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna.premda mu je jos neizgradjen izraz. realni.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/.on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza.Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik. dovedene do najviseg stepena-senzualnost.Krajem XV veka. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka-Fondaco fragment.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo.ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja.ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji. nastalih za zivota ili odmah posle smrti.Čuvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost.umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu. razvijena perspektiva i red u komponovanju.To je priblizno istinita procena. ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani.koji govore ili pominju slike koje je uradio. Iz retorike..hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu.Vec ima izrazitu individualnost. .medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju..Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan. vodeci Venecijanski slikari XVI veka.11 2.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada.koji je identifikovan kao Djordjone. 1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela.jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca.Oluja.Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji.Tri kralja/filozofa/. Bergamo i Ferara posebno. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu..opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju.U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu. retko su bili rodjeni Venecijanci. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/. pokazala se tacnom. koji daje efekat harmonije. 8 9 pogledaj Gombriha u “Norm and form” opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika..mada samostalni pejzaz nastaje na severu.Ovo nije samostalni pejzaz..Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici. pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom. a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni.

iza je Troja.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu. koje izrazava/podrazava/ osecaje.Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko.tu su plomnjeni stubovi. Slika je puna simbola. a ljudski likovi su samo slucajno tu.mesto koje podrazumeva vecito prolece.ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje.a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca.Doista je bio takav. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno.ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste.Slika je izgradjena na formama pejzaza.a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze.Atmosfera je lirska.Muskarac oslonjen na kopljevojnik.i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati. .iz plemicke porodice.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju.Ali. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande.privatna ideja.To je opstalo u srednjem veku-Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac.mesta I duse.sogno.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo.sto je retko za umetnike.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.kraj venecije.a munja je znak tragicne sudbine Troje.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom.koji je otkrio kamen mudrosti. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija.Bembo Asolani/. manje verovatne.odnosno da je ovo njegova licna.kaze da je covek prirodno bice.Umro je 1510 godne od kuge.On odise arkadijskom atmosferom.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza.To je delo izuzetnog kolorita.Vergilije u Bukolike/.ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena.12 Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/.ali on ima dominantnu ulogu.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu.a naga zena u posmatraca. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije.na kuli je naslikan krilati lav. kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija.Najznacajniji je Pietro Bembo pise-Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.kontemplativana.On gleda u nju.kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta.Djrdjone je povezan sa misticizmom.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa..Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati.odvojen je od zene rekom.da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone. I renes. izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa.intimna. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila.kosmicko osecaje prirode.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu./Isto je i na Koncetu u 11 koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji.Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.To nije pejzaz za sebe.a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral.Radio je direktno bojom.poj ptica. koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500. To nije slucajno.Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro.lep.visok.sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode.opisi prirode.

13 polju od Ticijana.Balans uspostavlja pomocu »trougla« svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima.ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane.Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je.Bojna kola su simbol porodice Carrara.Oni tvrde da imaju germansko poreklo.on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura. Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila. ali i simbol postojanosti.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom.Forma i boja daju im ostrinu.intenzitet.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/. 12 U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas .Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima.To ce ponoviti i Eduard Mane-Dorucak na travi.koji je aluzija na hrabrog Vendarminija.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat. psiholoski odvojeni jedan od drugoga.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom.Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat. Jedan izvor svetla je sa leve strane.kao da se posmatra kroz veo.To je bitno za intelektualni profil Venecije.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/. a oni su se istakli u kambrijskom ratu.Spoj idealnog i sna ostaje.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova. Judita –1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv.a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici.grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija. koja je okrenuta ka vodi. na isti dan kad su je prvi put osvojili. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.zubu vremena i unistenjima.Klark smatra da je to namerna imaginacija.a u antici znaci ljubav i milosrdje.postojanost.slucaju-vazna je postojanost ljubavi. mozda Venera.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost.Bojna kola su simbol Padove./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici.Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom.Slika je radjena za Vendarmina.vec njen idealni surogat.prirodnost prikazanog.Izrazavajuci i slucajnost.Opticki elementi na ovoj slici su cista.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub.Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini.Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina.Fortezza i caritas odolevaju sudbini.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi.a ne materija. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ćud se menja.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam.Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12.Kraljevi su sanjari-sagnosi. Centralno oblicje slike je prostor.prociscena osecanja.Caritas dobija dimenziju patriotizma-constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini.Pored stubova je ovde vojnik.

Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek. Ticijan 1488-1576 1.Osecajno je posmatrao i shvatao svet... u Mikelandjelovoj umetnosti.. gradjenju osecajnih ritmova i harmonija.Imao je specificnu tehniku slikanja. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu.Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi.a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi. Velaskeza. Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere. Alegorije 1.Vise od svih ranijih.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna. crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove.Djordjone je bio njegov ucitelj.On gradi formu bojom i odnosom tonova.Druga faza traje od 1510/11-1520.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana-Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu.. vec secanja na nju.On .ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510.kontemplativnos i liricnost..Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu.Ipak. Faze rada 2..Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza. kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana.Slike nemaju strukturalnu jasnocu.ona sanja njegov san. i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja. Portreti 3.Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu.Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo. ona je materijalna. kao u Fondako.a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju.On je utemeljio klasicni stil Venecije.Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja.ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510.Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini.14 Medjtim.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro. stvarna i puna dekorativne zvucnosti. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi. *Ticijano karijera trajala je 68 godina. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507.serija gravira govori nam o izgledu dekoracije.on slika senkom.od zrele faze prema kasnoj.Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom. koju je T namenio za svoj grob/.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost.Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom.boje dobijaju tople tonove.Posvetio se slikanju culne prirode.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa.Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova. koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu.Ova slika je velika zagonetka.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri. rubensa.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu.U pozadini je venecijanska veduta.Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu.Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom.

Lariosto. radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola. poznati su nam od Djovani Belinija. koji je 1505-6 bio u Veneciji. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro-Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim. sa Kuzmanom.Ovo je votivna slka. a druga dva svetitelja su lekari.Ova slika je po kompoziciji. a Ticijan.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost. sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu. a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka.Zahvaljujuci dijagonalama. kontemplativnost i lirika. pa je ova slika ex voto tog dogadjaja.T napusta simetriju renesansnih slika. ali su ovde svi pomereni iz centra. Damjanom. siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin. okacena tkanina iza Madone i Hrista.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima.Ta dva elementa uvek kombinuje. po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/.Elementi.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/. vec je slikao tonski. Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili . a danas je u Santa Maria della Salute. za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu. La Vekia. kao sto su parapet.Sveti Marko je. ka brezuljku na srednjoj udaljenosti. koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila. ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena. a Djordjone radi pre njega. sto je nezamislivo u XVI veku. ne bi bio naslikan uz svetg Petra. putima. svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja. stojeci mali Hrist.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu. ka drugom parapetu/levi deo slike. Opet se oseca jak uticaj Belinija. i na njen vrat.Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508.Ticijan ovde oslikava fasadu.Amor dei –Amor patrio. do planina na horizontu.Ona gleda na dole.Odnos figure i pejzaza je novost.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale. cudesnog kolorita. Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510. sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka. ali i grada.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz. koji je do pola u senci. ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine.Od DJ je ostao samo zenski akt. Sveti Marko na prestolu. ka pejzazu.Zgrada je unistena u pozaru.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost. kojom razbija renesansni sistem simetrije. pa je obnovljena. pa na mnogim slikama postoji taj »arheoloski pristup«. melanholicna je i ima jek emotivni izraz. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/. Pastorala ili Koncert u polju.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled. i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/. ona je alegorija Pravde-Justitie. i ona je preneta u Santa Maria della Salute. Slatkoca Belinijevskih Madona. i ponudio je jos vise nego Belini.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana. ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem. rasporedu figura. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede. umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone.Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge. senkom. sa girlandama.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza. neobicna ikonografija za Veneciju.15 potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica. na njemu stoji Hrist. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije. u ovoj ranoj fazi.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15.Reljef na postolju prestola svetog Petra.Venecijanska flota. ali je ovde vec prisutan.Bogorodica stoji malo udesno od centra.Ticijan je to nasledio od njega. po duhu Belinijevska. i zauzima manje od polovine slike.ispod pejzaza/.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510. nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici. Parapet ide uz donju ivicu slike.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva. nastala u cast pobede Venecije nad Turcima.To su velike ljudske figure. osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije. a Pezaro je mrtav.

Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/. ovde je pracen brojnim likovima i sibilama. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari. sub gratia.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija. za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva.Padova je bila stari rimski carski grad. sub legem.Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea.Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije: 13 Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija.16 sustinski razliciti.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu. koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno.Sve do 1520 je pretila velika opasnost. to je najveca franjevacka crkva Venecije. . koja gresi.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo. nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin. gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama.Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca.Savonarola pise Trijumf krsta.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde. do Ticijana.Ali i na Ticijanom reljefu ih ima. slavan govornik.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana.Tu gde je statua imperatora je mesto suda. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama. biskupi. Cudo isceljenja plahovitog sina.krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost. odrubljena Holofernova glava.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno. pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao. Polajuola.Hrist je trijumfator al antika. ne samo dusom. To je dug niz kao anticki reljef.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora.Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje. koja je bila hodocasnicko mesto.On je platonicar. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista.Kociju guraju simboli jevandjelista.Prikazan je kult drzave na slici. a u Italiji. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora.Ikonografija potice jos od XII veka. ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci. ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca.Tu je rodjen Livije.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/. iako je T od Dj mnogo naucio.Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /.Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret. koji sedi na globusu. sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju. to se tumaci kao njen prelazak u novu veru. slede sveti oci. i naziva ih trijumfalnim kocijama. Mantenje i antickih reljefa na Ticijana.. narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro. koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji. Ljubomorni muz. drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika. apostoli.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori.U centru je kocija sa Hristom.. pa i ovde ima slican smisao.Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji.

. ali daje im venecijansku notu culnosti.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji.Trijumfalni duh se oseca.Nestao je mir Djordjonea i Belinija.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva.Zahvaljujuci njemu. i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi. mogu se uociti i razlike. klasican stil u Veneciji trajace znatno duze. oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca. slika je gradjena od svetlosnih efekata. Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena. stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu. Slika ima izrazitu vertikalnost. starinska forma. Sveti Petar.. a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem. papski grb i Turcina. narucilac je Jakopo Pezaro. razgradjuje je i otvara put ka manirizmu. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom.To je poliptih. papskog legata u Veneciji. . Isabela u Mantovi. uobicajenu za oltarske slike. dajuci apsolutni vertkalni impuls slici.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra. Franja i donatori. za biskupa Averoldija.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju. nego u centralno italijanskoj umetnosti. stroza..Ovo je dramaticna scena. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj.Na Ticijana utice Amor patrie. cak i po strukturi.I ako je imao maniristicku fazu. medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac. koji joj prilazi sa boka.On je adaptacija Laokona. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom. a nastalo je istih godina. -U sredini je Bogorodica na oblaku.Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca.17 -Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera.Ticijan resava slicne probleme. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari.Ticijanova scena je kompleksnija. on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione.Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom. gde se desava uspenje.Rafaelo stvara visoku renesansu.Grupa desno je bliza ravni slike.Donatori imaju odnos prema bozanstvu.1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila. on mora da postuje koncept votivne slike.Petar se otvara i komunicira sa posmatracem.To je i votivna slika. a Bogorodica je presto mudrosti. Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione.Assunta ukazuje na mogucnost baroka.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju. pa i oni imaju udela u toj pobedi. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi. u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara.Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni.Odnosi se na bitku kod Santa Paure. sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/. Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo. politicki smisao nosi u sebi. a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra. koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika. koji je otkriven 1506.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod. a Pezaro sa desne strane je u dubini. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom. a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu. koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih. a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj.Ujedno.

gde je ona odaju joj pocast.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta. cak i u antici. za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie. pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/.To su zive. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze. a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu. kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz.Posle svetog Dominika.Slika je danas u Rimu. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu. pa i drugi susreti Baha i Arijadne. . Ticijan je predstavio leoparde i pantere. koje otelotvoruju odredjene opste ideje.U prednjem planu su note. prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama. vino. Ovo je retka tema. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije. zasto je odstupio od teksta?/-ali. da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta. muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba. dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide. pevaju pod uticajem bozanske reke od vina.Opet je istaknut znacaj patrona. jaku emociju on se vraca na anticki. ali obojica ubrzo umiru.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu.Ticijan nije bio posebno inventivan. koja tece Androsom. rimski reljef/Prica o Orestu/.Tri od pet slika su bile njegove. Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku. a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/.Na slici su razlicito prikazani ljudi. veoma je popularan u Ticijanovo vreme.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru. zbog figure obmotane zmijama.To su mitoloske kompozicije.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka. povezane figure.Doso Dosi.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu. puti oko pecine. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne.Vodi je na Naksos i ostavlja. takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med. pa postaju nosioci ljudskog ponasanja. krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/.Sazvezdje se vidi na slikama.Slika je Londonu.Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi.. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova.Delo je veoma popularno u renesansi. pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva.Ticijan kada zeli da prikaze naglu.18 Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514. pa se ne zna kako je tacno izgledala.Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo. pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo. koji su u vlasti Baha. vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.Metamorfoze su algorijski interpretirane. Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance. III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika. posle njegovog povratka iz Indije.Uopste.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka.To nisu individualna bozanstva.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji./. a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut. smestena u centru studiola. a on je oslikao i svod.Sada ga nije menjao.Slika je u Pradu.

grbovi porodica. planina-Maria Eterna.disegno-pripremni crtez/. ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/. delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima. Bitka za Kadore 1537-8.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta.Postoji niz kopija ove slike. koju ce ubrzo Ticijan napustiti.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti. kao i kod osatlih umetnika u Veneciji. ali i kao simbolicni element. a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/.On se pokazuje kao vanredan crtac. trazio je bas Dona nuda.To je Venera pudika.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate. Zgrada univerziteta-pravda/. Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova. a antinemacki nastrojen.Njegov pripreni crtez.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana.Osim toga. koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/.Piramida moze imati i solarni princip.Uradjena je za tri dana. Bitno je njegovo svetlo kao formalni.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao. kojim aludira na bozansku mudrost.U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret. a stara zena je Jevrejka. Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/.Sliku radi za Albergo squole della carita. naslednik vojvode od Urbina. i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost.Zavrsio ju je tek 1530. to je eksplicitna eroticnost. The Art Bulletin LVII 1975 . Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma. IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka. a danas je Pinakoteka.Ticijan je imao ideatore-pomagace.To nije slucajno. i predestinaciju Bogorodice.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj. koji okruzuju vrata i cine arhitrav. koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia. bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana. jedna Rubensova/.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je. vec novu vrstu senzualnosti.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere.Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora. ali ovde ima marijanski koncept. bio je prijatelj Serlia i Sansovinija. ali i predstava donatora-clanova bratstva.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida.U Veneciji je to bila vrsta 14 Za svetlost:D.19 Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti.Griti je bio profrancuski.Rosand “Titian’s light as form and symbol” .Ona nema Djordjoneov sogno/setnost. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem.Kao i on. nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza. realisticnosti. promene na platnu. zenski akt od Ticijana.Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije. simbol starog zaveta-sub legem. otud oblaci u kompoziciji. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera./Pentimenti-intervencije.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju. liricnost/.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu.Iznad njih je Bogorodica. Prezentacione – Vavedenje Bogorodice 1534-6. koje su se borile za oslobodjenje Padove. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju.14 Ticijan se vratio na sistem telera.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo. snenost. Ovo je predstava Vavedenja.

Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze. U drugoj verziji boje su razlivene.Danas je dosta izgubljeno od nje. dolazi do blagog rastocavanja formi i boje.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen. on ih je proterao.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta. sada je u Luvru.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici. u kojoj mu pomazu Bogovi. Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/. sa kupidonom. glave/.On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno.Saznavsi to.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule. dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu. muske i zenske figure.scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog. ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja. Avgustin. Zevsova ljubavnica. u pozadini je rusticna. koristi kjaro-skuro. svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja.I ovde nema perspektivnog skracenja. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija. nema ritmickog jedinstva. Hronoloski ne pripada ovoj fazi. ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure.Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija. kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu. kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/. masivna arhitektura. a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone.20 umetnicke strategije.Prostor je plitak.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla. ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija. Grgur Veliki-papa. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih:Portret pape Pavla III.Istu temu je naslikao i kasnije. ambasador Karla V u Veneciji. Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista. u vidu zenske figure koja drzi ogledalo.Osim ljudske figure. Svi panaeli.On je daleki predak Herakla. ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani. cela je bila u duhu alla Romana.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta.Znacajni su i Vazari i Pordenone. podseca na palatu Del Te. kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti.I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari.Duboka osecajnost. pravci kretanja figura razliciti. rec je o tavanici.To je unisteno. ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi.Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim.Danaja je Persejeva majka.T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo. Celini. a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/.Zato je zatocio kcer. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena. u kovcegu stizu do ostrva Serifa.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine. dok su u Rimu kameni svodovi.Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve. ona ga odbija. Roso Fjorentino/. kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington. Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma. ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja.U Veneciji se rade drvene tavanice. ostri su kontrasti.Danas je u Napulju.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u 15 tipologija. medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja.Ovde se vidi uticaj Koredja. koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti. ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela. . odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture.

od Fontenbloa do Venecije. ali ne i misicave i muskulozne. majku Dijane i Apolona. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu. Titije. a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih.Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce. sa plamtecim nebom i tamnim oblakom.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba./. koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet.21 umetnosti renesanse/.Radi se o alegorezama mita.Titije je simbol pozude. pa ih je i Ticijan upoznao.Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora. kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti. Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg. on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju . 17 Iksion je ubio tasta.Titije je sin Zevsa. dok mu jastrebovi kidaju utrobu. napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/. iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja.Njih opisuje Ovidije. koju su mnogi kopirali. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata.Za Mariju Madjarsku. njih je otkupio Mendoza. on je div koji je odrastao pod zemljom. pokreti dramaticni.Vazari je kopije doneo u Veneciju.Medjutim.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba. ponovo je zgresio. koji se vrti bez prestanka. ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/. kada su spanski teolozi imali ulogu »spasitelja«.I Ticijanova je snazna. koji odvlaci Sizifa u Had. koji postaje njegov glavni patron.Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu. za razliku od modernog slikarstva.On i Iksion nisu sacuvani. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije. .Figure su jos uvek krupne.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik. preko Gonzaga dolazi do Karla V.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju. Sizif.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom.Figura je sada manje muskulozna. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju. po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant.on je opet pocinio greh. voluminozna figura. manje krupna. a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti.To je eroticna kompozicija.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa. posebno Lodovika Dolcea. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede. senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana.Ticijan je bio prilicno slobodan. ova je sa kupidonom. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina. Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II. radi u njenoj palati 1549.Umetnik treba da sledi prirodu. to su cetiri grsnika i stradlnika. cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj.radjena je za Filipa II.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje. spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu.Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini. a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju. izguzvanom posteljinom. ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. ali ne teatralni. i Veroneze. tu je pas. cerku Karla V i regentkunju Nizozemske. poludeo. zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom.to je vreme krize u Evropi.pogledaj Danaju u Pradu/. Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti.Titije je napao Ledu.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione.Titije je napao boginju Leto. dizenjo i kolorito.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio.

Dolazi do pokusaja obnove vere. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu.22 Ticijan radi za Filipa II /Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika. postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala. tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa.Rastgali su sopstveni psi.Medutim. ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka. a nisu samo nakalemljene u njoj. Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina.arabeskne linije/.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni. koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji. a su ninfe videle da je trudna. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije. sa Ticijanovom autorizacijom. kao sto je Danaja zenski akt spreda.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista. da bi je zastitio od kazne Here. Ahera je pretvara u medvedicu. ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove. pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije. Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva. a postoji i jedna verzija u New York-u. dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma. koja se odigrala na dan Svetog Lorenca. takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole. a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda. dok su se kupale.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu. zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/. posebno cesljle kosu.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama. danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/. posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal.Jupiter je napao i ona je zatrudnela. koji su takodje gledali u antiku. a Jupiter ih prenosi na nebo –savezdje malog i velikog medveda. cije je srediste drzavno ognjiste.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela. koje su oni odbili da postuju.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi.Ovo je neobicna interpretacija.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri. ali ne vise centralnoitalijanskog.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana.Ovidije je izvor. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov. proveri/.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu. . Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere. dijagonalama.Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor.Iz njegove krvi nikle su ruze. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat. a pri zrtvovanju su nosile beli veo.Te figure su sastavni deo te prirode. on ipak odlazi i umire.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka. koju je sin zeleo da ubije. ili zato sto se hvalio da je bolji strelac. divljaci.Nosile su belu odecu. koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite. kao i na crtezima__.Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo. pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak.Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22 18 Dijana je grcka boginja plodnosti. ali i predstavama rimskih slikara. ali ju je spasio Persej. a pogotovo kod Ticijana.Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom. ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi.Ona bezi sa njim.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac.slika je bila poslata u London. Zenski akt je predstavljen od pozadi.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio. Venera i Adonis-za Filipa II.Adonis je bio strasveni lovac. materinstva.Ticijan ovde radi in sittu. koloritu. jednaka je grckoj Artemidi. Treca verzija je izgubljena.Vracena je u Prado. vec Parmidjaninovog/izduzene.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi. zavese u uglovima anticipiraju barok/.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide. Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20. ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu. a manji kod Persefone.

Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije. brzim potezima.To je postojalo na severu. nad covekom. ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu. okupljene na nebu oko svetog Trojstva.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih. David.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/. a sveti Duh je u vidu goluba. vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas. starozavetne i novozavetne.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu. dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski. pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme.23 videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten. sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica. raskosno odeveni.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije. pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom.Ticijan radi sirokim.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu. a ovaj je umro u najgorim mukama/.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda. stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje. Izabela Portugalaska.Enona je bila prva Parisova zena. La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika.Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni.Radjena je za Karla V. ali u Italiji to nije bio slucaj. kao i Eritrejska sibila. pretakanja forme.Na violi- .Ona ovde nije Regina Coeli. oni su u odvojenim svetovima.To je prica o nimfi Enoni i Parisu. ali je znala da ce se ozeniti Jelenom. vec je data kao Marija Posrednica. njegova cetka je puna boje. tu je i sveti Duh i krunisana Marija. Filip II i Marija Madjarska. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje. Jezekilj. kod Ticijana se ona takodje oseca. VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka. Figure svete Trojice su potpuno iste. a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje.Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?.Melanholicna atmosfera slike. Teribilita se vezuje za Mikelandjela. pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli. koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve. Sibile. Noje. koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti.Za razliku od Djordjonea.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina. u Pisma mitskih zena/Heroides/. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti. gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom.Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/. koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti. gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II.na slici vidimo opis bracne postelje.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa.Sada dolazi do dekomponovanja forme.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju.Zenska figura je boginja Vesta. ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve.Oni ovde nisu dati kao donatori.

Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom. pa se prenosi na svodpreneta slika. koja istice trijumf bozanske umetnosti.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/. mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija.Smatra se da je to lik Ticijana.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge.Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona.Ali ona je i moralna alegorija. a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza. sto je u skladu sa funeralnom namenom slike.Zamisljena je kao stafelajna slika. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja. . a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak. Problem renesansnog. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576. ali je po drugi put izgubio voljenu zenu.Sibila Helespontika-grca sibila.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci. smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna. Palme il Djovano je zavrsio andjela.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana. podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka. a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza.sam Ticijan je umro od kuge.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh. pevac i pesnik. Direr/.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva. moralna alegorija i mesijanska alegorija. koja pobedjuje nad ljudskom.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah. portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti.Predpostavlja se da je to Orfej23. te je naslikao ovu temu.Dakle. pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo. Ticijan se moli Bogu za spasenje. inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo. zatim lovacki portret.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti. Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke.danas je u Venecijanskoj akademiji. Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/.Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista. koji meditira.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana. i na kaznu. dusa se ekstazom. pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam.Ako je to Jov. cak i kosmoloska-bozanska harmonija.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/. Strikl i Zajazenger. Apolon mu je podario liru sa sedam zica.On nije izmislio ove slikarske obrasce. jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka. pa i Ticijanovog portreta. preko srednjeg veka do renesanse. smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje.Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu. podrazavanje.24 Lira da braco-svira jedan mladic.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali.Ticijan skracuje samo figuru.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim. koji govori o portretima.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere. 2. jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/.On je sisao u podzemlje po Euridiku.Aristotel daje filozofski smisao 23 Najcuveniji mitski svirac. vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi.

pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/. Sacuvano ih je vise od 100. distancirali portretisanog. humanista sa knjigom. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda.Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: • Pojava Individue • Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno. a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi. dostojanstvo. pa potom sumiran u ovom traktatu.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe.On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu.Preko njih je dosao do vladara Mantove. Portreti Humanista 3.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu. slikarstvu. Filip II.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika.25 I ako je ziveo na dvorovima. ali ne samo hronoloski. koje slikar predstavlja. Ticijan nije bio dvorski slikar.To je spoj istorije i psihologije.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem. XVI vek je obilovao traktatima.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina.On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma. pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece. emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse. ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju. koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/.pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V. humaniste/. pored tog idealnog lika.Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta.. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek.On je vise simbol. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom. jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada. skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/.Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom. ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku. vec ih treba podeliti po tipu: 1. Vladarski portreti 2.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije.25 mimezisu.. pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma. velicanstvenost. Zenski portreti 4. .Osnovni koncepti vladarskog portreta su: • Maesta-uzvisenost.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/. a cak tri poglavlja se odnose na portret. on je ugladjen. vojvoda sa oklopom ili macem. osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje • Nobilita-plemenitost • Gravita-ozbiljnost. sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom.Traktat o slikarstvu. tezina. velicanstvenost • Grandezza-velicina. vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara. ne samo iz oblasti umetnosti.On je nastao 80-ih XVI veka. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi. ali i do danas u zanru portreta. poseduje sklonosti ka muzici.Imao je uvek slobodu. a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka. Portret Federika II Gonzage 25 Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka. vec ono izarazava sve one principe XVI veka. Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama. da bi udaljili.

Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava28. javnu individuu. zeljan zadovoljstva. sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza.Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara.Markiz od Mantove je predstavljen mlad. koje. Figura zauzima ceo prostor slike .U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru. Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu .Karlo od njega trazi portret.Medjutim.Ideologija habzburske spanske grane. gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru.Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?.On je predstavljen sa macem. Hart.26 Portret olicava sva ona pravila. 26 Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa./. 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma. prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva. a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V. -Umeren /temperanca. vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka. Hennessy. pored njega je pas. 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan. a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara. vec i naoruzano zakonima. karlo V je vladar velike zemlje.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom. nama insistiranja na raskosi/. koji postaje prototip dvorskih portreta. 28 Koje po Volteru nije ni sveto. je ovde elborirana. jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva.Ticijan ga je sreo u Bolonji. tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost. ni rimsko.To su dve stojece figure u punoj velicini. tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati. koja nije podlozna koruptabilnosti.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera. a ipak harmonicna priroda. do Karla V na konju.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko. Panofski. koja prihvata ideju Dei gracia29.On je bio porucilac i nekih drugih tema.Pocevsi od Karla V sa psom.. ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto. a politicko-ono koje nikada ne umire.Ona je jarko osvetljena. samo sto je kod njega akcesorij bio veci. Paolucci.Politicko telo nije koruptibilno.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I. koja je snabdevala Vitemberski univerzitet.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni.. Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar./.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta. uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate. ali svestan odgovornosti svog polozaja. Murray.car mora biti : -Mudar(prudencia/.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept. i to u celoj velicini. a ni carstvo.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/. zatim ga je proterao. koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane. a pozadina je tamna. grandeca. a ticijan je to vizualizovao. ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti.Figura je veca od prirodne velicine. Steer. uradjene pre Ticijana. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline.Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/. koja savetuju slikanje atributa moci.

U tom atributu se iskazuje njegova vera. da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome. *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom. verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac. ljudskog mucenika.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige. tj. a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta. . Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator. ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije. mac je nesto sto nije tako ocito. dok je prethodni otelotvorenje vojne moci. koga su oni. nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu. predstavili sa palicom. ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska. koju je razvio u religioznimdelima ovog doba. reprezentativan.O neobaveznosti ove situacije govori i stap.On je zauzdan. vazno je da on nedominira. Djordje/. slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke.Odatle sledi da je namera narucioca. Van dajk. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca. podanicima. sto bi se ocekivalo.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa. ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31.car se predstavlja kao veci katolik od pape. predhodno objasnjena. jer je otelotvorenje politicke moci. kao hriscanskog viteza-milites cristianus. i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. i to kao klasicna rimska hasta?. i renome drzave i vere koju zastupa i brani. drzavom. izrazu. a Karlo je predstavljen sa kopljem. polozaju.Docekan je sa najvisim pocastima.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V. Velaskez u XVIII veku. vec istorijska slika.To je Mac Vere-Rec bozija30.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru. ima samo orden zlatnog runa. i kao rimskog cezara u profectio augusti. jedva vidljivoj na njegovoj odeci.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice. kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu.Cak ni orden Zlatnog runa. koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/. 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta. ipak.27 -Mora da odrazava snagu-tu je mac.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican. njegov jedini ukras. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom.Mac je simbol borbe protiv jeresi.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi. to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo. Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje. koju ce nastaviti Rubens. ali iz njega zraci moc-po pogledu.Karlo je obucen kao bankari onog vremena.Prvo.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg. prestonu palatu Karla V. 30 31 Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog. vec je na tamnoj. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz.Duhovni parnjak onog na konju. predstavljen umesto skiptra. monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti. nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura. dostojanstven.Portret ne predtsavlja samu bitku. tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda.

i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom. i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti. nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva. koje je dobio od Venecije. kada je doslo do pobune u vojsci. oko 1555 je nastao. Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio. ne samo u izrazu njegovog lica. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza. *Portret je nastao 1538.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta. a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere. jos dva zezla su na zidu.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije.« Portret Filipa II To je stojeci portret. Duzd Andrea Griti 33 ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi. i u otmenom polozaju ruku. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini.Ovo je istorijski.Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem. ali novija tumacenja su to opovrgla.Taj utisak pojacava odeca casti. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda. radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao. pa je mozda to on.Jedno je od crkve.Oba ova portreta su svecani. koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno. D'Este.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara. ali i alegorijski portret.U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars. koji je skracen na tri cetvrtine duzine.Panofski kaze da » kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju. a druga sa rukavicom. dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci. ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma. drugo od Firence. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa.33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret.On je vojvoda od Urbina.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi. strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja.Predstavljen je kao mars/bog rata/. a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj. ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici. pa cak i da bira temu.Jedna ruka je gola. a bio je general Karla V. koji se dogodio u vreme rata sa Turskom. .Kao slikara Serenissime-Mletacke republike.Markiz je dat u oklopu. nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom.Sada je u Madridu. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga. naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima. kao Ticijan.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/.To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije. vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu.Oni lako nose svoju pozu.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu. stub i odnos izmedju figure i polja. Gonzage/. ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju. tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni. kako se odmara. ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio.28 Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog »povucenog gospodina srednjih godina«.

Tako staticni portret postaje portret akcije.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota. jednako zeljan da udovalji. .Medjutim. koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama. koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo.Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila.Slika je prvorazredni istorijski fakat.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini..Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu. ali i jednako nepoverljiv.Rafael radi portret Lava X sa necacima.Za njega je on bio najupecatljiviji.Svi su nastali oko 1540-50.Otud i podozriv papin pogled. sa dubokim nepoverenjem..u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen. Poza Otavija u potpunom profilu. ali prikazuje i jednog starog.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. sto je bio format rezervisan za pape ili princeve.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu. Ticijan dolazi u Rim.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice.Kako ovaj portret nije bio zvanican.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija. 34 35 Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija. i telom u dvorskom poklonu. Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu.Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo. dok ovde samo papa sedi.Otavio je u prvom planu. njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada. pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim. a Aleksandar je skroz iza. sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda.Sam Otavio.Tako. malo je povucen. Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka. moci/. sto je netipicno za Ticijana..Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R. koje papa zeli da vrati papskoj drzavi.Medjutim.Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti.29 Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini. Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu. ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze. Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije. dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen./i on je ucestvovao u tim radnjama/. gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura35.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov. na kome figure Jupitera.Farneze sl 113/.U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka. pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino.Kod Rafaela svi sede. sa duboko naklonjenom glavom. tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti. razocaranog coveka.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme. trgovaca i lopova. koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha. dosada nevidjene u portretnom slikarstvu.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/. papa gleda u svog »idola«. mladog Otavija. a Otavio je u prvom planu slike.Otavio je radio zakulisne radnje. najimpresivniji duzd. podrzao kompozitora Vilera/.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote. on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama.On i Ticijan su bili prijatelji.On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila. svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu. kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige. koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela. mirno gledajuci u posmtraca. sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo. sto doprinosi psiholoskoj napetosti. tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape.

Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom. karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?. nije ni presecena figura ispod grudi. bela i crvena.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate. na osnovu puckog. koji su svi u nekoj atmosferi sna.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea. one deluju realno.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober. prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava.Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom.Raskinuta je veza sa Djordjoneom. i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka.Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja. posedovao je orgulje. ali i dvorskih ljudi.Portret je humanisticki jer predstavlja »zajednicko stvaranje muzike«. a posvecen je Lukreciji Bordziji. on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova.Pozadina i odelo su tamni. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/.Rukavica je simbol humanista.Vlada kontemplativna atmosfera. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera.Zadrzana je tamna pozadina. kao sto je cin koncerta bio realan.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome.pisac Besni Orlando. gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute. sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/.On je prvi veliki knjizevnik. intimnu. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka. vec je to trocetvrtinska figura. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan. melanholicni setni izrazi lica.Po pokretu ruke. sto pozi daje opustenu. alegorija o tri uzrasta/. .Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim 36 Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka.sogno. ali po dozi realisticnosti i vitalnosti.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima.Pisan je u neoplatonicarskom duhu.36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma.To je bila prva stamparijanota u Evropi. tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela. muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali. kao nijedan pre. kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti. ali je pojacana realisticnost. bavi se muzikom. pokazuje oronulu pojavu pape. jednoj od velikih patrona umetnosti.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani. koji je u svom delu pomenuo Ticijana. nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V. sa rukom koja se odmara na bloku mermera.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica.To je reprezentativni portret. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta.1539 godine postao je kardinal.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan. ali uzdrzanu atmosferu.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca. vezan je za dvor D'Esta.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti. *Mladic je predstavljen blago okrenut. sive i crne. plave i zelene.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/.30 Trostruki portret Pavla III sa rodjacima. on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik.Oni sviraju. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka.

Plemic je obucen u crno.Jednostavno je obradjena odeca. Broncino.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj. ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu.Ponovo je tu knjiga. studirao je filozofiju. trgovac umetnickim delima. rastace se. prirodne nauke. njegov »herojski« izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka. slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine. ali je tu rukavica i zlatni lanac.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama. razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure. sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este.Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje. i sa druge strane meku prirodu modela. pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku. kao atributa humanista.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika.Portret je nastao oko 50-te godine. skulptura. autoritet za stare tekstove. neutralnoj pozadini. antikvarno pismo.Vazari/..Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem. pise o Mikelandjelu.Ovde vise nije tamna pozadina. a ne jedog intelektualca humaniste.Lice je fokus. Celini. Portret Daniela Barbaro Humanista.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika.Varki je bio Firentinac.Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh. numizmaticar cara Maksimilijana II. gde zena pokazuje lutku detetu. a ipak opustena. rec je o portretu dvoranina. beli obrubi.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju.To je sada idealan portret trgovaca. numizmatika i knjige oznacavaju humanistu.Monumentalnost ovog lika.Sveden na osnovni atribut-knjigu.On je jedan od vidjenijih ljudi. koja poseduje unutrasnji mir.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika. ne vise jasne boje..Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret. koje nije samo primenjeno. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi. figura je postavljena na tamnoj. venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu. humanista.Prvi put se pojavljuje srebrna gama. astronomiju. crno odelo.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno. veoma je obrazovan. vec je predstavljen enterijer.Impresionisticka struktura slike. a vise snagom spoljnog modeliranja.Nastao je 1526 godine. *Poretret je iz oko 1545. u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom. nazvao transplantacija.Barbaro je bio komentator Aristotela.Studirao je u Padovi na univerzitetu. on tu nije slucajno. oslonjena na bok. on je postavljen u ugao bogato uredjenog. to su potpuno Ticijanove boje. Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik.To je takodje humanisticki portret.Venecija je bila vezana za Levant.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama. koja vezuje ogrlicu. matematiku.Varki je autor traktata Due Lezzioni. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540. koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea.Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik.Nema knjige. Portret je nasato 1567-8.U svakom slucaju.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene.Tako on istice sa jedne strane energicnu. njegov nacin izrazavanja u slikarstvu. sto je ostvario manje pokretom figure.Oko vrata su beli obrubi. antikvar. koji ide .31 prstom i leve koja je opustena. vec je jasno istaknuto. Ticijanov prijatelj i poslovni partner. a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia. obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka. to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka. malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika.

32 unazad sve do Petrusa Kristusa/. La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim. duh koji pokrece. a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo. politicku.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka. i kaze: Ovakvi cete biti vi. koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari. Mlada zena se ceslja *Poruku »vremena« u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15. mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja. a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne. secanje na smrt. Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik. puls. vec i memento senesere-secanje na starenje. vec su imali duboko religioznu.Tu je ploca. sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena. ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka.Ticijan ga je portretisao cetiri puta.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. na nacin na koji ja to cinim u zivotu.. za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena.. verovatno.Ticijan daje realisticniji portret.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo. tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote. danas u Musee calvet u Avinjonu. istorijsku poruku.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo.sto bi znacilo-pomocu vremena.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica. neobicno redak u drugim renesansnim portretima. dakle veza sa smrcu. znak postojanosti. trpeo uticaje Ticijana. legitimitetu vlasti. a po mladjoj Djoredjoneovo.Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo. koja odvaja lik od posmatraca.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556. i kao memento mori.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino. . ta samouverena lepota. na starost.Zenski likovi su u bojama odece.On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije. jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm. Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti. upravo zbog tog verizma i brutalnosti.Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite. jer lepota je tasta. iako je pored nje njen ljubavnik. kao insignie virtutis.Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori. naprotiv. zamisljena.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah.Na taj nacin. bio je simbol umerenosti. jer onmu je bio i prijatelj i «mentor».Tako su pohotne 38 Za Aretina se kaze da je bio «najkontraverzniji od svih kontraverznih». psiholoske slicnosti. koji je iako je bio ucitelj.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje.Novi.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela.To je alegorijski portret.Medjutim.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i. u isto vreme kad i Jakopo Sansovino.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta. bez naplate.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/. jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada. La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete. u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru.Bio je slavan i kao pisac lascivnih. Lotto. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea. u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima.Ticijan je uradio vise portreta Aretina.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave. reljef. dupli portret ili alegorija. znacenje Vremena i Smrti. venecijanskih komedija.Ona nije lepa. Veneziano. uziva u sebi. on je mogao biti vrsta statusnog simbola.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja.

40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline. a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju. zena franceka Maria della Rovera.Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim. Belini/.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina. /?ni/je u trocetvrtinskom stavu. a pojavljuje se i na portretu njenog muza.Ovo je lice pravog deteta u odori priora. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru.To je retka sprava. cesto je poredjen sa La bellom iz 1536.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek. Portret carice Izabele Portugalsk. naizgled obicnog 39 I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro.Sat je nalik kuli. turbani.Cak je stvarala parfeme i kreme. koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu.Ona je idealna zena XVI veka. kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan. *Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III.Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja. skolovao se u Padovi.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima39. i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta.Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci. izrazu i kostimu. markiza od Mantove. popularne medju zenskim ziteljima dvora.Poznata je kao kreator svoje odece. ne kao svedocanstvo. ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama. vec kao umetnicko delo. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele. Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe.33 bile te slike.Boje su na ovom portretu prigusene. zlatne i srebrne haljine. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala. niti an face. na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom.Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este. da iako su predstavljale portrete.Sat je simbol umerenosti.Grb porodice M.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539. tako odredjujuci modu. pa je Ticijan tako i predstavio. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju. cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi. i svetlo se koncetrise na glavi.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36. koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/. dok je mehanicki sat vec nesto drugo. a koje su bile zeljene vrline jednog vladara. koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji. trezvenosti40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/.francuska kraljica trazila je tu odecu. odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. kao zena koja ima plavu haljinu. kao i parfeme i kreme/.Bio je privrzen svojoj deci pre svega. simbol prolaznosti vremena.Ona je blago okrenuta. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa. zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti. Portret. . Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece. koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske.On je ovde simbol moralne vrline ove zene.Ne zna se ko je bila ta licnost.Nezrele crte lica i stidljiv pogled.To je pravi reprezentativni portret jedne carice.

Osnova Platonove filozofije je podvojenost. knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita. jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana.Dusa je iz sveta ideja.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog. Neoplatonicari. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom. demona. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci. i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/. koju decak nosi na mladim ramenima. . teska odeca sa insignijama. pa Ilijada nije vise jednostavna prica. koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo.Ta obnova anticke misli u XV veku je 41 42 otac epske poezije. a u liku devojke.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu. Jedno 2. nepodlozan vremenu i sveta materije. da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze.Voluminozna. uradio ga je u Veneciji.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga. nepromenjim.Oni su bez detalja i simbola. ljubavna/. otac didakticke poezije. Odiseja – kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna.On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku. Osniva Akademiju 388. stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze.sveta ideja. zvezda.Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju. Dusa 4. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji. vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke. delo – Teogonija. i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu. ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. koji je savrsen. alegorijskim metodom se stize do nje. ali je uveo hijerarhiju: 1.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju.Njega je nastavio Veroneze. potpuno ogoljeni.Pesma nad Pesmama/profana.Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja. odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti. koje se nastavilo i u srednjem veku. bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348. a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III.U liku mladozenje on vidi Hrista. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju. po Origenu sadrzi hriscansku poruku. sto je sustina teksta.Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom.Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad. simbol Hrista. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture. dajuci im ljudske osobine. neveste-hriscansku crkvu.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju. njega kao potomka pape Pavla III. a spona izmedju njih je Eros. osecanja. u doba neoplatonizma. bliska je Plotinovom shvatanju Jedno. simbolise njegov uzvisen status. tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike. 4.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/. ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina. Bozanski um 3.34 deteta.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije. Ilijada – IX pne.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret. logiku. moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina. ona pati zarobljena u telu/materija/. pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja.Spona je eros-ljubav.

a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma. jednu obucenu i jednu nagu.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu. venecijanski neoplatonicari. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije. kancelar Venecije. jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu. eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija.On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista. ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania.Ta sto je uzdignuta je naga.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?*46 U XVI veku. sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba. a druga zena je obucena. koji je cesto citiran u renesansi.Oni su trebali da prevedu grcka dela. a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera. koja je zaceta iz Uranovog semena. interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote. Venera Vulgaris-zemaljska Venera. ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici. prolaznost. ali je bio sasvim drugacije vrste. Kosmicka dusa-nenarusiva. U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju.Tako u gotici. 46 U pasusu Plinijevom. posudu koja gori-iz nje izbija plamen47.Ideja Ljubavi-caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa. koja ukazuje na lazno. vec je blago gleda. ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji. Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/. nego i u rimskoj literaturi/.Ona je aludirala na bestidnosti. inteligentna ljubav. jedan od prvih Ticijanovih patrona. nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog. a u renesansi i nevinost vrline. ili po Platonu Afrodite Uranium. pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/. bile su jos uvek strigo crvenog karaktera. dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav. a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio. ali u skladu sa nebeskim 5. ali nije nepokretna. za razliku od obucene. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan. 2. ona kruzi po tom univerzumu.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44. i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica. dakle. Bog-koji je nad svim 2.Ljubav se ocituje. da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije. cista inteligencija. 44 On je bio licni prijatelj Ticijana.Njihov sistem izgledao je ovako: 1.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos.Naga zena u ruci drzi vazu.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu. Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili. u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru. koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. Oblast Prirode-sve materijalno. dve Venere: 1. Venera Celestis-nebeska Venera.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip. gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu. nagost postala atribut pozitivnog nacela. kaze se da je Praksitel napravio dve Venere. lazne osobine. preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski . Materija.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi. koje se prosulo po moru. spona coveka sa materijalnim. naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti. koja preko cula ulazi u ljudsku dusu.Naga figura ne prezire obucenu. nije Jedno kao Bog 3.35 bila i deo politicke strategije.Njegovi prijatelji.Ticijanov odgovor na neoplatonizam.Tu je i grb porodice Aurelija.Ona nema majku.Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha. jer zena ima venac od mirte.U renesansi je. ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva. nije dobro poznavao latinski i grcki. ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru. smesten na sarkofagu.

Tu je sada i covek. .On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar. koju je Ficino smatrao bolescu. ipak sustinski jedno.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote49.Niza cula su: cula.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu. jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula.On boravi u Rimu u to vreme. tj.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne. dodira. preovladava ta »obojenost« koze. tamno nebo.36 Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene.U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama. cisto telesna strast. par zeceva-simbol plodnosti. ali mu ruke ostaju na dirkama.To je renesansni simbol neobuzdane strasti.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa. muzicar koji svira orgulje. mada razlicite po rangu. on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline. a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti.Tu je i Amor.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci. ukusa. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja.Medjutim.Ali. to je blaga pobeda./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom. koju saznajemo putem misljenja. on je zbog njene lepote prestao da svira.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse.On je podeljen-iza nage Venere je vedar. tipicna za Veneciju. Lepota Tela i Lepota Zvuka. u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje.U pejzazu seta par ljubavnika. tu je i pas. Luka Pagoli/matematicar/.Trijumf cula vida nije toliko vidljiv. bez muzicara. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja. cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom.On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti. Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene. miran skromni pejzaz sa selom i crkvom.Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom. Venera i Muzicar 1545-60.Po Ficinu su obe jednako vredne. sponu izmedju dve ljubavi48. Ova slika nije alegorija dobra i zla.Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma. a visa: vid i sluh.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika. paun.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom. koje se danas cuvaju u Pradu. kao sto bi to bilo u srednjem veku. a svirac orgulja je najvise promenjen. u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi. sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane. Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast. vec su one veoma slicne. da je superiornije u odnosu na druge umetnosti.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse. kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/. koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu. dok vid moze da shvati samo lepotu tela.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza.Venera je voluminozna. mirisa.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti. on ih oba uzdize do nivoa Uma. smatrali su da je culo sluha plemenitije. Lepota i Dobrota su isto.Postoji u pet varijanti. ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju. 48 49 voda u bazenu istice kroz bakarnu cev. a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija.To je moralizatorski pejzaz. a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha. koji nastavlja da svira. on joj nesto sapuce. preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav. pojavljuje se svirac laute.Venera je sinteza te dve lepote. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom.On je opet prekinuo da svira. cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara.Po tradiciji Platona. Slede dve slike. oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula. njen polazoja odgovara polozaju Lede. koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima. to je stras koja nema veze sa ljubavlju.

Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65. poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu. a ona. i po korpi sa vocem. umesto svojih strela. jer »staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji«. ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka. dok uzima svoju nevestu. oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu. kako bi mogao da krene u svet. jer ona ima najsavrseniji oblik.Njen prosac. Nada.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi. koja bi se mogla nazvati »natprirodno ubedjivanje«. za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija. koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars. prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost. a svezanj koji nosi.50 Predstavljen je jedan otmeni.52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana. a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat.Utcaj ove formule. Vera. posvecuje joj svoju ljubav. ne pokrivenih ociju. sa Erosom pretvorenim u andjela. 50 Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana.Dve figure sa desne strane nose. vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51. nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti. dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja. ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju. koja preko ramena gleda kupidona. trebalo bi da budu date njemu. a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza. vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja.Nju pozdravljaju tri prilike.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona. i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija. a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele. drzi u krilu jednu staklenu kuglu. koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu. prva devojka luk. koji nezno.Ova identifikacija je napustena. devojka sa venecem od mirte. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim54. tzv.37 Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske. iz koga se radja harmonija. koje donose dve devojke. s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja. Mars. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti. zamisljena.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu. a druga tobolac pun strela. da »cini svoje zlo«. Znacenje kugle je teze objasniti. posto izmedju Markiza.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi. simbol vecne ljubavi/. koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti. nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela. na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji. veru.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji. kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret. imamo jedno posebno znacenje/. ozbiljni gospodin u oklopu. nadu.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima.Medjutim.Muskarac.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru.Jedan drugi Kupidon. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav. Vaspitavanje Kupidona. poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa. je poznati simbol jedinstva. pre polaska u Turski rat 1532.na taj nacin je Ticijan. ciji stav i izraz odaju duboku odanost. cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti. vodi poreklo od jedne klasicne formule.55Medjutim. oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe.Motiv mlade zene sa krunom. .

pored njega sa svake strane je po jedna lobanja. u tom stepenu da su ih nazivali »Trojstvom« onog cega je Venera bila »Jedinstvo«:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici. Futurum je mladic. on je naziva Venerom sa dve ninfe. frontala glava je jasno slikana. mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac. platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih. mladost-zrelost i starost. sadasnjost i buducnost. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku. tri zivotna doba u covekovom zivotu. cvrsto modelovana. skoro na isti nacin kao su Bog Otac. medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena. postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/. iznad glave vuka. usmeravajuci ga ka cistoti.Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti. slazuci se sa Manilijevim interpretacijom. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka.Ko je glavni lik. ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice. Bog Sin i Sveti Duh.Ovu interpretaciju odbacili su mod.« Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama. ideja ljubavi povezala sa idejom vremena.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele. Istoricari umetnici. ono sto ce se tek desiti.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena. grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon. to jest vrhovne Lepote.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja. 56 57 Apostrophe-odvracanje.Ovo je delo mladog Ticijana. otklanjanje.38 Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/. delaju u njoj kao ljubavni par. koji pridrzava drvo iznad njih.Ticijan je predstavio detinjstvo.Ona ima dve frule-jedna je njena. mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/. nastala je oko 1520 godine. boginji cednosti. . oni su mocni kao sadasnjost. ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/. Venus Verticordia.Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku. figurativno-ukor.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu.Stil prati smisao-sredisnja. kao da ne zna sta da radi sa njim. ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera. U pozadini je stari covek.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost. koji razmislja.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava. pored nebeske i zemaljske. dok su dve u profilu dematerijalizovane.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama. kao »simbolicna licnost«? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera-Aphrodite Apostrphia56. stvar je pretpostavke. koja je obozavana zato sto se »suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi. slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom. koja ce zadesiti sve na slici.Deca su buducnost. a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko »slusa razum«.Zelena trava.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para.To se poklapa sa podelom vremena na proslost. a drugu nudi pastru. bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih »sestara«-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/. Predstavio je starog coveka u profilu. koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet.Staro doba simbolise covek sa lobanjom.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa.Praesens je covek srednjih godina. blazeni san. dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena. starom ljudskom opsesijom prolaska vremena. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka. a mlad covek u profilu je iznad glave psa.

To je vladarski portret.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro. a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan. predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada.Zmije iza Ferare su simboli problema. .39 Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene.Pas se uvek ulaguje. grafika Djulija Fontane/. Kada je radio sliku za Filipa II.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri.Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj. koja je htela da osvoji Feraru.Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka. a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli.To je alegorijski portret.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena.Minerva je personifikacija vrline.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom. a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve. a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije.Figura mira nema vise maslinovu grancicu. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu. koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega. tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu. razuma. u kome su se cuvale porodicne dragocenosti.Starac predstavlja samog Ticijana. zbog verizma i brutalnosti.Ferarom je vladao A.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao.On je zaboravljen tokom hiljadu godina. Vuk je zivotinja koja sve prozdire. lava i psa sa telom zmije. sredovecni. medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu.Vazari pise o ovim slikama. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom. da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin. kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme. ali i novi smisao. ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj.Ovakva kakva sam ja ti ces biti.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku. koje je ovo vojvodstvo imalo. ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja. Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio. simbol reformavije. koji je ubrzo umro od kuge/. odan svojoj porodici zastitio je prava slika.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem.I tu je sat naslikan.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat.Predstavljene su dve zene. i doradio je. D'este. koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi. dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima. a Neptun na moru je personifikacija Venecije.Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu.Ovo je profana alegorija.od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta. ali takodje ima znacenje memento mori. koji se bavi problemom vremena. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo. njegov mehanizam je precizan/umerenost/.Zmija-oznacav mudrost.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat. mudroscu.Rim. vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/. simbol lige koja je pobedila. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku. ona je simbol proslosti. pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju. njegov sin. zreli covek je Oracio. koja Djordjoneu nije svojstvena.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa. buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima. zeli da udovolji.Ta knjiga je summa renesansne simbolike.Minerva je personifikacija mudrosti. vec posatje simbol Fortitudohrabrosti. predstavljena je neustrasivost jednog grada. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret.

vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule.40 Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic.Ipak. New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika. to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne. cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj. na takav nacin . u sluzbi portreta. stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta.