1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/.3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez-segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog »nepostojanja« crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane.Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

2

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje –iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece –iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova:Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

3

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju.5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

4

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila.pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala.njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje.Slika obiluje finim detaljima.a na njemu su bakarna cinija.kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.1496.svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima.koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre.pozadina je neutralna. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu.Muze igraju.U centru je Bg sa malim Hristom.slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci.i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to. Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80. Za Isabelu d'Este.a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve.na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije.Portret decaka turcina je jos ljupkiji.i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika. Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista.ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije.dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja.ovekovecivsi Venecijansku okolinu. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije.Figure su obuhvacene Bg plastom.Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane.enterijerima i na figurama.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva.paun i jarebica.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena.Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete.Mantenja je izveo dve slike.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji.kao i mnogi drugi gledaoci.Gentili je bio stariji brat.slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode.Stigao je u Veneciju 1475.Georgije.iznad je vulkan. Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica.Prag je osvetljen sa leve strane.Slika je ocita slika bracne harmonije.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca.Iza J na prostoru u senci. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu.koji je dobio veliki broj velikih. Bogorodica objavljuje iz 1465.koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja.sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme.puna zbrkanih veza linija i forme.ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih. bez sumnje. nastali zeljom Isabele. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke.5 Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija.kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine.koju je proucavao.od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora.Elementi slike su.clanovi su prikazani u monaskim odelima.dok senka nezno prekriva njen vrat.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke.zvanicnih porudzbina. Portret coveka iz 1475 .izmedju dve svetlosti.Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata.Krajnje levo Apolon svira na liri.

Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela.blago pada ka Bg glavi.kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine.pre Antonelovog dolaska u Veneciju.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516.otkrivajuci bledo lice i oci pune suza.gospodar Pesara.uvijenost detalja.danas u vatikanskoj pinakoteci. a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.cak ni na najranijim slikama.Hladno.1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca. Slikarstvo do praga visoke renesanse. i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.Mislilo se da je rec o autoportretu.ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo.a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela.i ruzicasto osvetljene zore.belini nikada.u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan. Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta.Ona je dopojasna. Madona sa detetom. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad.a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka.koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu.bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu.tuzno posmatra zaspalog malog Hrista.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike.meko obojen. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju.posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.dok su skulpturalna tvrdoca masa.nezno sivoplavih i ruzicastih.Po kompoziciji je opet blizak ocu. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova.ima ih vise.Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista.Iza ivice groba.njegova glava.posebno one prve.On je doveo venec.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka.Pod krstom nije samo Adamova lobanja.gleda gore smireno.podigla je i sklopila ruke u molitvu. Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu. .dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika.Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije.slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu.nije predstavljao tako strogu kompoziciju.koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje.cvrstina kontura.karakteristican za Mantenju.nisu datovane. jos uvek sa trnovim vencem.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena.Njen obraz skoro dodiruje njegov. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta.kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje. i mnoge od njegovih slika.razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika.nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji.Malo se zna o njegovom karakteru.brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju.6 To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme.cije spavanje nagovestava njegovu smrt. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama.ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine.preplanuo i maslinasti pejzaz.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj.niti ce tako izrazajno prikazati emocije.zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine.

a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici.ne slabeci svoju senzitivnost.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka.U sredistu ovog pustog.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina.nedaleko od Pesara.koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja.i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru.brda.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba.cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/.koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera.izuzevsi jedino Bogorodicino lice.Sa rasirenim rukama. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu.On stoji pred pecinom.a sa desne Sv. Kako se Quattrocento blizio svom kraju.gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu.Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje.svetitelj patron bolnice.sada je na blagom uzvisenju.stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom.umesto ispred njega. i detalji pokazuju lepotu Dj teksture.koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.direktno po narudzbini C.je jedan od najimpozantnijih njegovih dela.i slatkocu izraza.Luj Tuluski.Dominik. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama.sa leve strane su Sveti Franja. .Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini.a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici.kula slicne onima u raveni/.i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja.stoji Hrist.Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom.vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno.One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline.kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice.vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline.Tu je zdral.svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu.pa ipak misteriozno lepog pejzaza.jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja.ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici.ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi.nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu. Preobrazenje Hristovo Iz 1487. i pastir koji cuva stado.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure.a narativne scne su na soklu/predella/. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi.jovan Krstitelj.jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija.a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji.kozu pored manastira na litici.Sebastijan.belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace.dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455.potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet. Sforce njegovu tvrdjavu.I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg.je osnovni element kompozicije.jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje.putevi.7 Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera.Jov.U Poklonjenju deteta.tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda.sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/.Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca. Koji god da je momenat ovde prikazan.koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla.niti gubeci vestinu.

Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu.izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska.ali kada je u pitanju koncept vremena.Osim oficijalnog karaktera portreta.8 Frari Oltar Iz 1488 godine.vremenski slika je zatvorena.ka Bg.koji je postao grobnica njenih potomaka.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru.vazno je primetiti studiju karaktera.koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/.privatnu dimenziju.sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv.na ovoj slici je tesko reci da to nije.Petar u crvenkastom i zlatnom.Upravo ovde.andjeo u zutom sa narandzastim senkama.ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna.ali u isto vreme nagovestava beskrajnost. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana.Kompozicija je trougaona.intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu.kao i mnogi njegovi oltari i Madone.Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj.omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju.na kome sviraju dva mala puta.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja.svaki odnos je harmonican i jasan. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika.a prostorno je otvorena.ali ipak postoji duboka razlika. Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu.Na levom panelu su sv.ali Belini obara fokus slike na dole.su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci.o njemu se razmislja u renesansi.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.i zato sto je izvedena u ulju.Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim.Rec je o predstavi sacra converzacione.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta.ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih.ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/.ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone.asimetrijom lica. Svaka oltarska slika. Marka. .sireci prostor u pejzaz.osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja. a na desnom su Benedikt i Marko.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6.ima ikonicnu strukturu.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.Bozansko je svedeno na zemlju.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja.Belini je preobrazio venecijansku umetnost. Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka.u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.Bitan je i odnos posmatraca i slike.u oblast iskustvenog. Konture najnejasnije do tada.Dakle.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica.Velicanstveni odbljesci.koja je sahranjena u grobnici ispred oltara.obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi.koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja.Portret sadrzi i intimnu.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/.taj deo lica je 6 Pogledaj napred o principu kolorito. Forme nisu vise tako jasno postavljene. Belini je uticao na sledbenike. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.luksuznoj dolami.ispunjena suncem.To je oficijalni portret. On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje.cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru.Svaka masa se oseca u svojoj sustini.tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron.pa i ova.Tron je postavljen na stepenastom postolju. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram.Deo portreta nalazi se u senci.Bg je u svetloplavo.sa Hristom na krilu.kao rezultat.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja.ima kapu i potkapu. Petar i Nikola.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem.Belini daje rekonstrukciju realnog prostora.

i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere.hriscanske cerke kralja Bretanje. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem.pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije.paganin.7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco.U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija.Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj.dobijenim bez sumnje uglacanoscu.a Bretanja na desnoj.sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule.slika ima meditativnu atmosferu.posvuda vidljivim zlatnim tonovima.na zvuk truba.retko otkrivaju emocije.Uhvacena je svetlost u zenicama.a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.Imao je sopstveni stil.pozadina kao narativna sekvenca. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista.pre sumraka.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo.Britanija je prikazana na levoj polovini. Karpacove boje su ublazene bogatim. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije.9 dublji.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.iskazuje tranziciju dana.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca. i to je bio jedan sanjarski stil.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem.podeljene su zastavom u sredistu.mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu.kako sedi nalakcen.pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu.Ova slika sadrzi anegdotski duh.Dolazak u Bretanju.rezultat je venec.i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.klimatsku uslovljenost.Najzad. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.izdvojeno.Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/.prolaznosti zivota.pa se nalaze u Akademiji u Veneciji.ali u biti klasicna-pripada renesansi.ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.Portretisani gleda u popodnevno sunce.u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska.dajuci prednost samo potezima cetkice.izrazito individualizovana lica.Predstavljena je Venecija.sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom.Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca.Pozadina je fantamazgoricna.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.okruzenim sa cetiri savetnika.humaniji.prolasku vremena. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno.ali raskosnija nego sto jeste.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.koja traje do XVIII veka/Kanaleto/.zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske.mozda je to meditacija o starosti.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole.Suptilno posmatrana.nastala je 1495.dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu .Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/. i da je ceka naredne tri godine.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole.to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde.delikatno osvetljena.On se bavi problemom linearne perspejtive. Etherius.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji.sedi na krevetu sa krunom na glavi.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike.tj.Ovde je kompozicija nesto 7 Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.

slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici.na levoj strani dominira osuseno drvo.sa divljim stenovitim planinskim krajolikom. .Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.popodnevno sunce.on je krajnje artificijelan.koje prati otkrovenje u dubokoj noci.a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad.cija je glava zabacena unazad.Bogorodica je predstavljena u kuci.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.ali ne u dekorativne svrhe.Sa leve strane je sveti Jeronim.koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane.Opomene na smrt su svuda.Bitno je prozimanje umetnosti i politike.kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva.sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro.Kriveli koristi liniju.izdvojio..od kojih se umetnik sam »prognao«.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom.Osvetljenje je toplo.venci sa vocem i liscem.On je obrazovan u padovanskom krugu.kao i tradicija vizantije.10 cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani.sa popodnevnim sjajem.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.ovde su uklopljeni u malu bastu.vec u skulpturalne. Ove izvanredne.dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom.sivo-zelenkastim tonovima.i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale.Poznaje nacela naucne perspektive.krastavaca i krusaka. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme.pridrzavajuci mrtvog Hrista.koji preovladjuju u sobi. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka.niti druge statue.koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih.identifikovan po svom lavu. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil.Opet.sa gotovo magicnom snagom.zanosne venere na polici.naslikana u levom donjem delu.ali za razliku od slikarstva centralne italije.Cak i njeno lice.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu.a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege.. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja. San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti.vriste od zalosti.sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne.koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci.koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli.U dnu slike Kriveli se potpisao kao »vitez«.Ogromna rana od koplja je otvorena.Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim.on njome gradi kompoziciju.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera.koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti.Na desnoj strani jelen bezi od leoparda.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe.oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom.Donatelovski andjeli u vidu dva detta.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava.a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.boje i povrsine..blistav i otmen..njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta.

Krajem XV veka.Njihov stav.premda mu je jos neizgradjen izraz.jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca.medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika. Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti.. Kao i slikari Rima.mada samostalni pejzaz nastaje na severu. Iz retorike.pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled.vec i u psiholoskoj situaciji likova.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo. dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi.umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola.a izostrene refleksijom svetla na vodi.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia.Tri kralja/filozofa/..11 2.narocito u XVI i XVII veku.ili konstrukciji pejzaza.koji je identifikovan kao Djordjone.Kada je nastala u Italiji. pokazala se tacnom.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost.. ..U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu.najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji.Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom.on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza. 1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela.Oluja.Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan. nastalih za zivota ili odmah posle smrti.hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu. dovedene do najviseg stepena-senzualnost..Vazarijeva atribucija Autoportreta. Laura-slika ima zapis. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka-Fondaco fragment.Radjena je uljanom bojom. onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada. Bergamo i Ferara posebno. ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil.Vec ima izrazitu individualnost.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva. vodeci Venecijanski slikari XVI veka.ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja.. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu.To je priblizno istinita procena.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/. koji daje efekat harmonije. naglasavajuci tako senzualnost materije. 8 9 pogledaj Gombriha u “Norm and form” opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika. a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni..1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna..Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti.Čuvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme.Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik.opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/. realni. pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene.a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica.Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata..koji govore ili pominju slike koje je uradio.Ovo nije samostalni pejzaz.Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici. razvijena perspektiva i red u komponovanju.ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji.Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti. retko su bili rodjeni Venecijanci.

a ljudski likovi su samo slucajno tu.Djrdjone je povezan sa misticizmom.To je delo izuzetnog kolorita. koje izrazava/podrazava/ osecaje.To je opstalo u srednjem veku-Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac.kaze da je covek prirodno bice.kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande.Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro..koji je otkrio kamen mudrosti. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila.ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste.odvojen je od zene rekom.mesto koje podrazumeva vecito prolece.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza.Vergilije u Bukolike/.To nije pejzaz za sebe.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko. Slika je puna simbola.Bembo Asolani/. izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo.Umro je 1510 godne od kuge.mesta I duse.visok.sto je retko za umetnike.Doista je bio takav.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati.12 Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije.a naga zena u posmatraca.privatna ideja.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu.On gleda u nju. kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca.Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral.Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P.odnosno da je ovo njegova licna.sogno.kraj venecije.lep.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode.i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati.ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan. manje verovatne.da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno.a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja.Slika je izgradjena na formama pejzaza. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/.Radio je direktno bojom.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa.Atmosfera je lirska.poj ptica.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa.kontemplativana.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija.On odise arkadijskom atmosferom. To nije slucajno.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije.a munja je znak tragicne sudbine Troje.sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije.tu su plomnjeni stubovi.iz plemicke porodice.opisi prirode.na kuli je naslikan krilati lav.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju. .intimna.Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega.Najznacajniji je Pietro Bembo pise-Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.kosmicko osecaje prirode. I renes. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija.a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.ali on ima dominantnu ulogu./Isto je i na Koncetu u 11 koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji.Ali.iza je Troja. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu.najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena. koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500.a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze.Muskarac oslonjen na kopljevojnik.ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.

Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina.a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv.13 polju od Ticijana.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima.Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima.grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka. 12 U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas .Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova.To ce ponoviti i Eduard Mane-Dorucak na travi.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.Kraljevi su sanjari-sagnosi.Fortezza i caritas odolevaju sudbini.Pored stubova je ovde vojnik.Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub.a ne materija.Izrazavajuci i slucajnost.Spoj idealnog i sna ostaje.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom. ali i simbol postojanosti.Bojna kola su simbol porodice Carrara.postojanost. mozda Venera.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini. na isti dan kad su je prvi put osvojili.kao da se posmatra kroz veo.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi.Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga.vec njen idealni surogat. a oni su se istakli u kambrijskom ratu.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ćud se menja. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi.Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat.zubu vremena i unistenjima.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost.Klark smatra da je to namerna imaginacija.prociscena osecanja.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana.Slika je radjena za Vendarmina.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam. psiholoski odvojeni jedan od drugoga.slucaju-vazna je postojanost ljubavi.Opticki elementi na ovoj slici su cista.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom.intenzitet.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12.Caritas dobija dimenziju patriotizma-constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini.To je bitno za intelektualni profil Venecije.a u antici znaci ljubav i milosrdje. koja je okrenuta ka vodi.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/.Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani.Bojna kola su simbol Padove. Centralno oblicje slike je prostor. Judita –1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama.prirodnost prikazanog.ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane. Jedan izvor svetla je sa leve strane. Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila.koji je aluzija na hrabrog Vendarminija.Oni tvrde da imaju germansko poreklo.on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija.Forma i boja daju im ostrinu.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene.Balans uspostavlja pomocu »trougla« svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.

Faze rada 2. koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost.14 Medjtim.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu.ona sanja njegov san.Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini.Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza. i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja.On .On gradi formu bojom i odnosom tonova.Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu.Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova. gradjenju osecajnih ritmova i harmonija. ona je materijalna. Alegorije 1.Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom. Portreti 3. Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi..On je utemeljio klasicni stil Venecije. Ticijan 1488-1576 1.Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu.od zrele faze prema kasnoj.on slika senkom.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana-Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu. u Mikelandjelovoj umetnosti.Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva..Djordjone je bio njegov ucitelj. rubensa.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi.Ova slika je velika zagonetka. Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje.ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu.boje dobijaju tople tonove..Ipak.Druga faza traje od 1510/11-1520.Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510.Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo.Vise od svih ranijih.. kao u Fondako.Imao je specificnu tehniku slikanja.ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.U pozadini je venecijanska veduta. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507.a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi.Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija.Slike nemaju strukturalnu jasnocu.serija gravira govori nam o izgledu dekoracije. koju je T namenio za svoj grob/..Osecajno je posmatrao i shvatao svet..Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu.Posvetio se slikanju culne prirode.a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro.Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom. crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove. Velaskeza. kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana.kontemplativnos i liricnost. vec secanja na nju.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu. stvarna i puna dekorativne zvucnosti. *Ticijano karijera trajala je 68 godina.

radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola. za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike. sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu. Slatkoca Belinijevskih Madona. rasporedu figura.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva. cudesnog kolorita.Amor dei –Amor patrio. siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/.Bogorodica stoji malo udesno od centra. Pastorala ili Koncert u polju. na njemu stoji Hrist. kontemplativnost i lirika.Zgrada je unistena u pozaru. stojeci mali Hrist. i ona je preneta u Santa Maria della Salute. kojom razbija renesansni sistem simetrije. ali je ovde vec prisutan. koji je 1505-6 bio u Veneciji. ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem. Opet se oseca jak uticaj Belinija.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15. Lariosto.Elementi. ona je alegorija Pravde-Justitie. ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena. pa je ova slika ex voto tog dogadjaja.Sveti Marko je.T napusta simetriju renesansnih slika.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost. ka drugom parapetu/levi deo slike. ka pejzazu.15 potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica.Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508. a Djordjone radi pre njega. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea. sa Kuzmanom. po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/. Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea. pa na mnogim slikama postoji taj »arheoloski pristup«.Reljef na postolju prestola svetog Petra.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510. La Vekia. i ponudio je jos vise nego Belini. svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja. poznati su nam od Djovani Belinija. senkom. i na njen vrat. okacena tkanina iza Madone i Hrista. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra. i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost. nastala u cast pobede Venecije nad Turcima.Odnos figure i pejzaza je novost. sa girlandama. putima.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz. pa je obnovljena. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana.Ovo je votivna slka. umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim. nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici. Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510. ka brezuljku na srednjoj udaljenosti.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/. neobicna ikonografija za Veneciju. sto je nezamislivo u XVI veku.To su velike ljudske figure.Zahvaljujuci dijagonalama.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu. ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine. a danas je u Santa Maria della Salute. vec je slikao tonski.Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge. u ovoj ranoj fazi.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled.Ta dva elementa uvek kombinuje. Damjanom.Ticijan ovde oslikava fasadu. koji je do pola u senci.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera. ali su ovde svi pomereni iz centra.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka. a Ticijan. ali i grada.Ova slika je po kompoziciji.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/.Od DJ je ostao samo zenski akt.Ona gleda na dole. koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila.Venecijanska flota. a druga dva svetitelja su lekari. Parapet ide uz donju ivicu slike.Ticijan je to nasledio od njega. sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj.ispod pejzaza/. i zauzima manje od polovine slike. Sveti Marko na prestolu. osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije. a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka. kao sto su parapet.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili . a Pezaro je mrtav. po duhu Belinijevska.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale. melanholicna je i ima jek emotivni izraz. do planina na horizontu.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro-Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama. ne bi bio naslikan uz svetg Petra.

to se tumaci kao njen prelazak u novu veru..U centru je kocija sa Hristom.Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca. ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista. i naziva ih trijumfalnim kocijama. koji sedi na globusu. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama. pa i ovde ima slican smisao. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem. to je najveca franjevacka crkva Venecije.Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije: 13 Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica.Ali i na Ticijanom reljefu ih ima.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani.Savonarola pise Trijumf krsta.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora. nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin. Polajuola. To je dug niz kao anticki reljef.Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari.Prikazan je kult drzave na slici. slede sveti oci.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno. za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva. do Ticijana.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde.Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora. drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika. pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno.Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta. Mantenje i antickih reljefa na Ticijana.. Cudo isceljenja plahovitog sina. koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla.Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija. odrubljena Holofernova glava.Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu. gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama.Sve do 1520 je pretila velika opasnost. . ovde je pracen brojnim likovima i sibilama. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro. narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca. koja je bila hodocasnicko mesto. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra. slavan govornik. ne samo dusom.Tu gde je statua imperatora je mesto suda. apostoli. sub legem. Ljubomorni muz.Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/.krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija. koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija.Tu je rodjen Livije. koja gresi. sub gratia. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi. sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju.Ikonografija potice jos od XII veka.Padova je bila stari rimski carski grad.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela. ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/. iako je T od Dj mnogo naucio.Hrist je trijumfator al antika.16 sustinski razliciti. biskupi.Kociju guraju simboli jevandjelista.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo.On je platonicar. a u Italiji.

Na Ticijana utice Amor patrie.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju.On je adaptacija Laokona. Franja i donatori.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva. a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj. Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa.Rafaelo stvara visoku renesansu. klasican stil u Veneciji trajace znatno duze.Petar se otvara i komunicira sa posmatracem. starinska forma.To je poliptih. Slika ima izrazitu vertikalnost. politicki smisao nosi u sebi. on mora da postuje koncept votivne slike.I ako je imao maniristicku fazu.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju.Assunta ukazuje na mogucnost baroka. papski grb i Turcina. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari. i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi. razgradjuje je i otvara put ka manirizmu.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom. a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra. koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra. pa i oni imaju udela u toj pobedi. oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti.Ujedno. on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione. Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo.Odnosi se na bitku kod Santa Paure.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali.Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod. gde se desava uspenje. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj.Trijumfalni duh se oseca. Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati.Zahvaljujuci njemu. mogu se uociti i razlike. koji je otkriven 1506. stroza. stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi. cak i po strukturi.. dajuci apsolutni vertkalni impuls slici.. za biskupa Averoldija. nego u centralno italijanskoj umetnosti.Grupa desno je bliza ravni slike.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije.17 -Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera. a nastalo je istih godina.1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara.To je i votivna slika. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom. Sveti Petar. koji joj prilazi sa boka. a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu.Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi. -U sredini je Bogorodica na oblaku. koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih. narucilac je Jakopo Pezaro. a Pezaro sa desne strane je u dubini. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi. a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem. u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu.Donatori imaju odnos prema bozanstvu. uobicajenu za oltarske slike.Ticijan resava slicne probleme. . a Bogorodica je presto mudrosti.Ovo je dramaticna scena. ali daje im venecijansku notu culnosti. medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac.. sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila.Nestao je mir Djordjonea i Belinija. Isabela u Mantovi. slika je gradjena od svetlosnih efekata. papskog legata u Veneciji.Ticijanova scena je kompleksnija.Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni.

Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo. koja tece Androsom. povezane figure. pa postaju nosioci ljudskog ponasanja. koje otelotvoruju odredjene opste ideje.Tri od pet slika su bile njegove. . za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka. pa i drugi susreti Baha i Arijadne.Opet je istaknut znacaj patrona.Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi. a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut. takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med.Metamorfoze su algorijski interpretirane. smestena u centru studiola.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne. cak i u antici. zbog figure obmotane zmijama.U prednjem planu su note.Slika je u Pradu. prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama.Sazvezdje se vidi na slikama. Ovo je retka tema.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine. a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena.To su mitoloske kompozicije.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/.Delo je veoma popularno u renesansi.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu. III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika.Sada ga nije menjao. pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva. Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva. posle njegovog povratka iz Indije.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije. zasto je odstupio od teksta?/-ali. Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance.Na slici su razlicito prikazani ljudi. ali obojica ubrzo umiru. a on je oslikao i svod. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este.To su zive.Ticijan kada zeli da prikaze naglu. Ticijan je predstavio leoparde i pantere.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru./. gde je ona odaju joj pocast. pa se ne zna kako je tacno izgledala.Slika je Londonu. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku. a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta.Uopste.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne. rimski reljef/Prica o Orestu/.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici.Ticijan nije bio posebno inventivan.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu. dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide.Vodi je na Naksos i ostavlja.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/. pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon. vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju.Posle svetog Dominika.Doso Dosi.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka.. vino. da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola. puti oko pecine. jaku emociju on se vraca na anticki.Slika je danas u Rimu. koji su u vlasti Baha. pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo.18 Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514. veoma je popularan u Ticijanovo vreme.To nisu individualna bozanstva. krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova. kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta. muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba. pevaju pod uticajem bozanske reke od vina.

i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost.Piramida moze imati i solarni princip. otud oblaci u kompoziciji.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju. Bitka za Kadore 1537-8. koji okruzuju vrata i cine arhitrav.Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/. planina-Maria Eterna. vec novu vrstu senzualnosti. snenost.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida. kao i kod osatlih umetnika u Veneciji.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana. ali i kao simbolicni element. Zgrada univerziteta-pravda/. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera.Rosand “Titian’s light as form and symbol” . naslednik vojvode od Urbina. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta. koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere. kojim aludira na bozansku mudrost. realisticnosti. grbovi porodica.Iznad njih je Bogorodica. delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima.19 Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti. promene na platnu.To je Venera pudika. ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/. Bitno je njegovo svetlo kao formalni.On se pokazuje kao vanredan crtac. Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem.Zavrsio ju je tek 1530. bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik. koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju. koju ce ubrzo Ticijan napustiti. trazio je bas Dona nuda. a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael.14 Ticijan se vratio na sistem telera. zenski akt od Ticijana. Ovo je predstava Vavedenja. jedna Rubensova/.Ona nema Djordjoneov sogno/setnost.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/. ali ovde ima marijanski koncept. IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu.U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate. Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova. a danas je Pinakoteka.Sliku radi za Albergo squole della carita.Postoji niz kopija ove slike.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate. to je eksplicitna eroticnost. a stara zena je Jevrejka.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/.Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove.Uradjena je za tri dana.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj. simbol starog zaveta-sub legem. ali i predstava donatora-clanova bratstva.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza. i predestinaciju Bogorodice./Pentimenti-intervencije. bio je prijatelj Serlia i Sansovinija.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao.U Veneciji je to bila vrsta 14 Za svetlost:D. liricnost/. nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika. koje su se borile za oslobodjenje Padove.Griti je bio profrancuski. Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije. The Art Bulletin LVII 1975 .Ticijan je imao ideatore-pomagace.Osim toga.Njegov pripreni crtez.disegno-pripremni crtez/. Prezentacione – Vavedenje Bogorodice 1534-6.To nije slucajno.Kao i on. a antinemacki nastrojen.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je.

Danas je dosta izgubljeno od nje.Prostor je plitak. masivna arhitektura. pravci kretanja figura razliciti.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela. Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/. Grgur Veliki-papa. sa kupidonom. Roso Fjorentino/. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno. on ih je proterao. kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta.Danaja je Persejeva majka.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih:Portret pape Pavla III.Danas je u Napulju. u kojoj mu pomazu Bogovi. ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi. sada je u Luvru. Avgustin. Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom. ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani. a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/. nema ritmickog jedinstva.Saznavsi to.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta. podseca na palatu Del Te. ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja.Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim. .T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo. dok su u Rimu kameni svodovi. koristi kjaro-skuro. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma.Zato je zatocio kcer.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington. a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone.On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u 15 tipologija.Osim ljudske figure.Istu temu je naslikao i kasnije.20 umetnicke strategije.scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog. ona ga odbija. U drugoj verziji boje su razlivene.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande. cela je bila u duhu alla Romana. dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu. u vidu zenske figure koja drzi ogledalo.Ovde se vidi uticaj Koredja.Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/. svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559. ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/. Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista. Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze.On je daleki predak Herakla. Svi panaeli. dolazi do blagog rastocavanja formi i boje.Duboka osecajnost. ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji.To je unisteno.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve.U Veneciji se rade drvene tavanice.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture. Zevsova ljubavnica. kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/. muske i zenske figure.I ovde nema perspektivnog skracenja. ambasador Karla V u Veneciji.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla. medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja. ostri su kontrasti. ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja.I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari. u pozadini je rusticna.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima. glave/. rec je o tavanici.Znacajni su i Vazari i Pordenone. kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti. u kovcegu stizu do ostrva Serifa. kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio. ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure. Celini.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen. Hronoloski ne pripada ovoj fazi. odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski.Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija. koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti.

/.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast. ponovo je zgresio. i Veroneze. to su cetiri grsnika i stradlnika. radi u njenoj palati 1549.Titije je napao Ledu. njih je otkupio Mendoza. koji se vrti bez prestanka.Umetnik treba da sledi prirodu. preko Gonzaga dolazi do Karla V. manje krupna. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II. pa ih je i Ticijan upoznao. od Fontenbloa do Venecije.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti. cerku Karla V i regentkunju Nizozemske.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti. spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik.Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku.On i Iksion nisu sacuvani.on je opet pocinio greh.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje. on je div koji je odrastao pod zemljom.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata. a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/. napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/. koji odvlaci Sizifa u Had.Figura je sada manje muskulozna. za razliku od modernog slikarstva. on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju . posebno Lodovika Dolcea.Njih opisuje Ovidije. kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza. senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora. zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom. ali ne teatralni.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom.to je vreme krize u Evropi.Titije je napao boginju Leto. izguzvanom posteljinom.Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini.Figure su jos uvek krupne.radjena je za Filipa II.Ticijan je bio prilicno slobodan. . Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti. dok mu jastrebovi kidaju utrobu. cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj. sa plamtecim nebom i tamnim oblakom.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja. 17 Iksion je ubio tasta.To je eroticna kompozicija.Za Mariju Madjarsku. ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/. tu je pas. ali ne i misicave i muskulozne. Sizif. poludeo.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant. ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji.Titije je sin Zevsa. koji postaje njegov glavni patron. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina. Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg. majku Dijane i Apolona. Titije. iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja.Medjutim. kada su spanski teolozi imali ulogu »spasitelja«.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba.21 umetnosti renesanse/. po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa. a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba. Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II.I Ticijanova je snazna. koju su mnogi kopirali. voluminozna figura.Vazari je kopije doneo u Veneciju. a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost.pogledaj Danaju u Pradu/.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju.Titije je simbol pozude.Radi se o alegorezama mita. ova je sa kupidonom.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu.Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu. dizenjo i kolorito.Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce. pokreti dramaticni.

Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina.Medutim.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac. koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite. dok su se kupale. Treca verzija je izgubljena.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi. posebno cesljle kosu. ali ju je spasio Persej. kao sto je Danaja zenski akt spreda.Jupiter je napao i ona je zatrudnela. ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove.Rastgali su sopstveni psi. dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/. a pri zrtvovanju su nosile beli veo. pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali.22 Ticijan radi za Filipa II /Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu.Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije. Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni. a postoji i jedna verzija u New York-u. jednaka je grckoj Artemidi. a manji kod Persefone.arabeskne linije/. koji su takodje gledali u antiku. a pogotovo kod Ticijana. koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji.Ona bezi sa njim. vec Parmidjaninovog/izduzene. koju je sin zeleo da ubije. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije. Zenski akt je predstavljen od pozadi. proveri/. Dolazi do pokusaja obnove vere. postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala. ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta. takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista.Ovo je neobicna interpretacija.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost. Ahera je pretvara u medvedicu. pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak. ali ne vise centralnoitalijanskog. danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi.Te figure su sastavni deo te prirode. Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva. ili zato sto se hvalio da je bolji strelac.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere. sa Ticijanovom autorizacijom.Iz njegove krvi nikle su ruze. posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal. Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi. ali i predstavama rimskih slikara.Ticijan ovde radi in sittu. da bi je zastitio od kazne Here.Ovidije je izvor. kao i na crtezima__.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela.Nosile su belu odecu.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija. zavese u uglovima anticipiraju barok/. dijagonalama. a Jupiter ih prenosi na nebo –savezdje malog i velikog medveda.Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri. koloritu. Venera i Adonis-za Filipa II. tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa. koja se odigrala na dan Svetog Lorenca. materinstva.Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo. a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda. a nisu samo nakalemljene u njoj. ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka. koje su oni odbili da postuju. zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov.Vracena je u Prado. cije je srediste drzavno ognjiste.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor. ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu.slika je bila poslata u London.Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22 18 Dijana je grcka boginja plodnosti.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika. on ipak odlazi i umire.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu.Adonis je bio strasveni lovac. a su ninfe videle da je trudna.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka. divljaci.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio. .

stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme. starozavetne i novozavetne.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih. ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje. gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II.Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni. nad covekom.Melanholicna atmosfera slike. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije. vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas.Za razliku od Djordjonea. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti. Jezekilj. Teribilita se vezuje za Mikelandjela.Oni ovde nisu dati kao donatori. Noje. Izabela Portugalaska.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok.23 videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten. sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica. gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom. pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme. ali u Italiji to nije bio slucaj.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/. kao i Eritrejska sibila. okupljene na nebu oko svetog Trojstva. Filip II i Marija Madjarska.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete.To je prica o nimfi Enoni i Parisu. njegova cetka je puna boje.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve. brzim potezima. a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom. a sveti Duh je u vidu goluba.Ticijan radi sirokim. koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje.Sada dolazi do dekomponovanja forme. pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom. pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije.Ona ovde nije Regina Coeli. ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina.Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli. dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju.Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/. koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji.Enona je bila prva Parisova zena. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika. vec je data kao Marija Posrednica.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/. u Pisma mitskih zena/Heroides/.Radjena je za Karla V.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa.Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?. David.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski. Figure svete Trojice su potpuno iste. VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu.Zenska figura je boginja Vesta. koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina.To je postojalo na severu. La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti. pretakanja forme.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca.Na violi- . a ovaj je umro u najgorim mukama/. ali je znala da ce se ozeniti Jelenom. tu je i sveti Duh i krunisana Marija.na slici vidimo opis bracne postelje. kod Ticijana se ona takodje oseca. oni su u odvojenim svetovima.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu. Sibile. raskosno odeveni.

24 Lira da braco-svira jedan mladic. i na kaznu.Zamisljena je kao stafelajna slika.Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi.Ali ona je i moralna alegorija.sam Ticijan je umro od kuge. jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/. a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak. Direr/.Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona. pa se prenosi na svodpreneta slika. podrazavanje. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma. a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza. smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje. Apolon mu je podario liru sa sedam zica. Palme il Djovano je zavrsio andjela.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti. jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/.On je sisao u podzemlje po Euridiku. moralna alegorija i mesijanska alegorija.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari. mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke. Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi. zatim lovacki portret.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike.Sibila Helespontika-grca sibila.Predpostavlja se da je to Orfej23. Strikl i Zajazenger. te je naslikao ovu temu. dusa se ekstazom.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo. Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom. koja istice trijumf bozanske umetnosti. smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas. Problem renesansnog. sto je u skladu sa funeralnom namenom slike. podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica.Dakle.danas je u Venecijanskoj akademiji.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva. pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere. ali je po drugi put izgubio voljenu zenu. pevac i pesnik.Smatra se da je to lik Ticijana. cak i kosmoloska-bozanska harmonija. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije. preko srednjeg veka do renesanse.Aristotel daje filozofski smisao 23 Najcuveniji mitski svirac. 2. koji meditira.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje. inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo.On nije izmislio ove slikarske obrasce. a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza. koja pobedjuje nad ljudskom.Ticijan skracuje samo figuru. vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti. portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah. pa i Ticijanovog portreta. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo. koji govori o portretima.Ako je to Jov.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana. . Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci. pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam.Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret. Ticijan se moli Bogu za spasenje.

On je vise simbol. vec ih treba podeliti po tipu: 1. osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje • Nobilita-plemenitost • Gravita-ozbiljnost. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta. velicanstvenost • Grandezza-velicina.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina. skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/. vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara.Preko njih je dosao do vladara Mantove.On je nastao 80-ih XVI veka. Portret Federika II Gonzage 25 Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue. Zenski portreti 4.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem. tezina. jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada. a cak tri poglavlja se odnose na portret. vojvoda sa oklopom ili macem. a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka.25 I ako je ziveo na dvorovima.25 mimezisu.Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom. emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/. ne samo iz oblasti umetnosti. slikarstvu.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi. pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma.Imao je uvek slobodu.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu. ali ne samo hronoloski. pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/.To je spoj istorije i psihologije.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/. Filip II. velicanstvenost. ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju. da bi udaljili.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda.Osnovni koncepti vladarskog portreta su: • Maesta-uzvisenost. distancirali portretisanog. a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana. sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika. Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama. pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije. Portreti Humanista 3.pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/.Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta.On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V. pa potom sumiran u ovom traktatu. ali i do danas u zanru portreta. pored tog idealnog lika. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: • Pojava Individue • Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno. dostojanstvo. on je ugladjen. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek..On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma.. vec ono izarazava sve one principe XVI veka. .Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine. Sacuvano ih je vise od 100. koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/. humanista sa knjigom. ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku. koje slikar predstavlja.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka. Vladarski portreti 2. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom. Ticijan nije bio dvorski slikar.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe. XVI vek je obilovao traktatima. poseduje sklonosti ka muzici.Traktat o slikarstvu. humaniste/.

Ticijan ga je sreo u Bolonji. ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto. uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate. -Umeren /temperanca.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar. grandeca. javnu individuu.Ona je jarko osvetljena. vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka.To su dve stojece figure u punoj velicini. Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava28. 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma.Politicko telo nije koruptibilno. narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I. Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju. a ni carstvo. do Karla V na konju.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom. 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan.Figura je veca od prirodne velicine./. koja prihvata ideju Dei gracia29.26 Portret olicava sva ona pravila.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa. tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati. a ipak harmonicna priroda. Paolucci. uradjene pre Ticijana.. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu .Karlo od njega trazi portret. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline.Pocevsi od Karla V sa psom.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja.On je predstavljen sa macem. tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven. i to u celoj velicini.Medjutim.Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara. a ticijan je to vizualizovao. ali svestan odgovornosti svog polozaja. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/. koja savetuju slikanje atributa moci. koji postaje prototip dvorskih portreta. a politicko-ono koje nikada ne umire. a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara. pored njega je pas..Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?. zeljan zadovoljstva.car mora biti : -Mudar(prudencia/.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara. a pozadina je tamna.Ideologija habzburske spanske grane. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina. koja nije podlozna koruptabilnosti. Hennessy. a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V./. Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera.U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. koja je snabdevala Vitemberski univerzitet. Steer. nama insistiranja na raskosi/.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko. ni rimsko. jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva. Murray. karlo V je vladar velike zemlje. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept. 28 Koje po Volteru nije ni sveto. Hart.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu. sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa. gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru. koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane. je ovde elborirana. Figura zauzima ceo prostor slike . prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem.On je bio porucilac i nekih drugih tema. Panofski. zatim ga je proterao. ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti. 26 Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg. koje. samo sto je kod njega akcesorij bio veci.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu.Markiz od Mantove je predstavljen mlad.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta. vec i naoruzano zakonima.Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/.

monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti. jer je otelotvorenje politicke moci. i renome drzave i vere koju zastupa i brani.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije.Karlo je obucen kao bankari onog vremena. koju je razvio u religioznimdelima ovog doba. Van dajk.Prvo. ima samo orden zlatnog runa. Velaskez u XVIII veku. ipak. Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi. vazno je da on nedominira.Duhovni parnjak onog na konju. *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom. vec istorijska slika. predstavili sa palicom.On je zauzdan.To je Mac Vere-Rec bozija30. vec je na tamnoj. prestonu palatu Karla V. reprezentativan. koju ce nastaviti Rubens. ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje. i to kao klasicna rimska hasta?. 30 31 Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije. nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/. polozaju.Portret ne predtsavlja samu bitku. i kao rimskog cezara u profectio augusti.Odatle sledi da je namera narucioca. drzavom. mac je nesto sto nije tako ocito. kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo.O neobaveznosti ove situacije govori i stap.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj. koga su oni.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog. tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije. dostojanstven. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz. to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo. kao hriscanskog viteza-milites cristianus. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza. nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike. a Karlo je predstavljen sa kopljem.Cak ni orden Zlatnog runa. a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca. ljudskog mucenika. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548. ali iz njega zraci moc-po pogledu. da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome.27 -Mora da odrazava snagu-tu je mac. 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V. slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke. . Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje. Djordje/. jedva vidljivoj na njegovoj odeci. ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska. dok je prethodni otelotvorenje vojne moci. tj.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige.Mac je simbol borbe protiv jeresi.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja. podanicima.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice. predstavljen umesto skiptra.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu.Docekan je sa najvisim pocastima. izrazu. njegov jedini ukras. ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican.U tom atributu se iskazuje njegova vera. predhodno objasnjena. i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/. verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac.car se predstavlja kao veci katolik od pape. sto bi se ocekivalo.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu.

i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti.Panofski kaze da » kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni. Gonzage/.28 Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog »povucenog gospodina srednjih godina«. koje je dobio od Venecije.Predstavljen je kao mars/bog rata/. . nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva. a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj. kao Ticijan.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa. koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno. vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu. strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja. nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi. ali novija tumacenja su to opovrgla. i u otmenom polozaju ruku. a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere.Ovo je istorijski.33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret.On je vojvoda od Urbina. pa cak i da bira temu. tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni.Sada je u Madridu. ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima.Kao slikara Serenissime-Mletacke republike.Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/. drugo od Firence.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini.U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars.« Portret Filipa II To je stojeci portret. D'Este.Taj utisak pojacava odeca casti. ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici. stub i odnos izmedju figure i polja.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj. ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom.Oni lako nose svoju pozu. radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao. oko 1555 je nastao.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem. kako se odmara.Jedna ruka je gola.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/. naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima. a bio je general Karla V.Oba ova portreta su svecani. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga.Markiz je dat u oklopu. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda. Duzd Andrea Griti 33 ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi. pa je mozda to on. Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio. ali i alegorijski portret.To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/. ne samo u izrazu njegovog lica.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu. i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije. ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju. koji se dogodio u vreme rata sa Turskom. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga.Jedno je od crkve. jos dva zezla su na zidu.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju. kada je doslo do pobune u vojsci. *Portret je nastao 1538. a druga sa rukavicom. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi. dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci. koji je skracen na tri cetvrtine duzine.

koje papa zeli da vrati papskoj drzavi. mirno gledajuci u posmtraca. malo je povucen. pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino. Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/.Tako staticni portret postaje portret akcije.Kod Rafaela svi sede. koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote.. najimpresivniji duzd. a Otavio je u prvom planu slike.Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti.u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen. sto doprinosi psiholoskoj napetosti.Kako ovaj portret nije bio zvanican. mladog Otavija.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata. 34 35 Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija. ali prikazuje i jednog starog. Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu. on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra. dosada nevidjene u portretnom slikarstvu.Sam Otavio. dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen.29 Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini. kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R. svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/.. Ticijan dolazi u Rim.Tako. koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo. trgovaca i lopova. podrzao kompozitora Vilera/. papa gleda u svog »idola«.Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo.Otud i podozriv papin pogled.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov. njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada.Otavio je u prvom planu.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije. pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim. koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima.U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka. jednako zeljan da udovalji. sa dubokim nepoverenjem.. sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda./i on je ucestvovao u tim radnjama/. razocaranog coveka.Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice. sto je bio format rezervisan za pape ili princeve. Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike. dok ovde samo papa sedi.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota.Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila.Slika je prvorazredni istorijski fakat. ali i jednako nepoverljiv.Za njega je on bio najupecatljiviji. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka.Medjutim.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama. i telom u dvorskom poklonu. moci/. a Aleksandar je skroz iza.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu. sa duboko naklonjenom glavom.On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila.Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu.Medjutim.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija. Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa. ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila. sto je netipicno za Ticijana.Farneze sl 113/. sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo. . na kome figure Jupitera.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme.On i Ticijan su bili prijatelji. gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura35.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze. koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela.Svi su nastali oko 1540-50. Poza Otavija u potpunom profilu.Rafael radi portret Lava X sa necacima. tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti. tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape.Otavio je radio zakulisne radnje.

on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost. sto pozi daje opustenu.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca. .1539 godine postao je kardinal.sogno.Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom. vezan je za dvor D'Esta.Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom.Pozadina i odelo su tamni. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome. ali je pojacana realisticnost.Po pokretu ruke. nije ni presecena figura ispod grudi. bavi se muzikom. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima. gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute. *Mladic je predstavljen blago okrenut. kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek. one deluju realno.Rukavica je simbol humanista. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea. vec je to trocetvrtinska figura. posedovao je orgulje.To je bila prva stamparijanota u Evropi. nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti. bela i crvena.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik.Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja.Raskinuta je veza sa Djordjoneom. a posvecen je Lukreciji Bordziji. karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka. ali uzdrzanu atmosferu.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani. intimnu. kao sto je cin koncerta bio realan.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate.pisac Besni Orlando.36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca. alegorija o tri uzrasta/. tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela.Portret je humanisticki jer predstavlja »zajednicko stvaranje muzike«. na osnovu puckog.30 Trostruki portret Pavla III sa rodjacima. muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37. koji su svi u nekoj atmosferi sna. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka. prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava. sive i crne.Oni sviraju. on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova.Zadrzana je tamna pozadina. ali po dozi realisticnosti i vitalnosti. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma. melanholicni setni izrazi lica.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica. sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/. koji je u svom delu pomenuo Ticijana.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera.Vlada kontemplativna atmosfera.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo. ali i dvorskih ljudi.Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim 36 Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna. sa rukom koja se odmara na bloku mermera. i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka. jednoj od velikih patrona umetnosti.Pisan je u neoplatonicarskom duhu. plave i zelene.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi.On je prvi veliki knjizevnik.To je reprezentativni portret. kao nijedan pre. pokazuje oronulu pojavu pape.

to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka. neutralnoj pozadini.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama.To je takodje humanisticki portret.Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja. njegov »herojski« izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka.Venecija je bila vezana za Levant. antikvar. a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia. numizmaticar cara Maksimilijana II. malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika. a ne jedog intelektualca humaniste. crno odelo. Broncino.Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele.Plemic je obucen u crno.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi. to su potpuno Ticijanove boje. veoma je obrazovan. a vise snagom spoljnog modeliranja.. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este.31 prstom i leve koja je opustena. kao atributa humanista.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem.Vazari/. astronomiju. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene. ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri. vec je predstavljen enterijer. Celini. on tu nije slucajno. vec je jasno istaknuto.Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik. koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea.Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh. Portret Daniela Barbaro Humanista. nazvao transplantacija.Varki je autor traktata Due Lezzioni. koje nije samo primenjeno. venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret. ne vise jasne boje. antikvarno pismo. prirodne nauke. pise o Mikelandjelu.To je sada idealan portret trgovaca.Portret je nastao oko 50-te godine.Nema knjige.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika. slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil. i sa druge strane meku prirodu modela.Oko vrata su beli obrubi.Prvi put se pojavljuje srebrna gama. Portret je nasato 1567-8. sto je ostvario manje pokretom figure. pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku. *Poretret je iz oko 1545. skulptura. numizmatika i knjige oznacavaju humanistu. njegov nacin izrazavanja u slikarstvu.Impresionisticka struktura slike.Tako on istice sa jedne strane energicnu. rastace se. oslonjena na bok. a ipak opustena.Barbaro je bio komentator Aristotela. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine.Ovde vise nije tamna pozadina.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju. humanista.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj.Varki je bio Firentinac.Nastao je 1526 godine.Jednostavno je obradjena odeca. beli obrubi. ali je tu rukavica i zlatni lanac.On je jedan od vidjenijih ljudi. studirao je filozofiju.Sveden na osnovni atribut-knjigu. razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure. Ticijanov prijatelj i poslovni partner. gde zena pokazuje lutku detetu.Studirao je u Padovi na univerzitetu. sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo. koja vezuje ogrlicu. autoritet za stare tekstove. matematiku.Monumentalnost ovog lika. rec je o portretu dvoranina.Lice je fokus.U svakom slucaju. Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika. u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu. koja poseduje unutrasnji mir. koji ide .Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje. figura je postavljena na tamnoj. on je postavljen u ugao bogato uredjenog.Ponovo je tu knjiga. trgovac umetnickim delima.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno.. obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama.

La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i. na starost.sto bi znacilo-pomocu vremena.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja.Ticijan ga je portretisao cetiri puta.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta. jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada. tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima.Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka. bez naplate. verovatno. kao insignie virtutis. on je mogao biti vrsta statusnog simbola. venecijanskih komedija. Mlada zena se ceslja *Poruku »vremena« u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15.Ticijan je uradio vise portreta Aretina. u isto vreme kad i Jakopo Sansovino. i kaze: Ovakvi cete biti vi. dupli portret ili alegorija.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo. zamisljena. koji je iako je bio ucitelj.Novi.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo. duh koji pokrece.Ticijan daje realisticniji portret. jer lepota je tasta.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje. koja odvaja lik od posmatraca.. mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka. La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo. sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena. vec su imali duboko religioznu. iako je pored nje njen ljubavnik. psiholoske slicnosti.Bio je slavan i kao pisac lascivnih. a po mladjoj Djoredjoneovo.On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije.To je alegorijski portret. u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt.Tu je ploca.. reljef. secanje na smrt. a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne. danas u Musee calvet u Avinjonu. naprotiv.Zenski likovi su u bojama odece.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. upravo zbog tog verizma i brutalnosti. bio je simbol umerenosti.Tako su pohotne 38 Za Aretina se kaze da je bio «najkontraverzniji od svih kontraverznih». znacenje Vremena i Smrti.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena. Lotto. istorijsku poruku. .Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite. koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari. a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela. legitimitetu vlasti. puls.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave. ta samouverena lepota. jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete.32 unazad sve do Petrusa Kristusa/. i kao memento mori. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea. znak postojanosti. jer onmu je bio i prijatelj i «mentor».Ona nije lepa. u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru. politicku. Veneziano.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino.Medjutim.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo. Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti. za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena. vec i memento senesere-secanje na starenje. ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima. trpeo uticaje Ticijana. dakle veza sa smrcu.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/. na nacin na koji ja to cinim u zivotu.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija. uziva u sebi. neobicno redak u drugim renesansnim portretima.Na taj nacin.Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo. Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik.

Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci. kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan.Sat je simbol umerenosti. i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta. naizgled obicnog 39 I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro. a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga.Ona je idealna zena XVI veka. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju. Portret carice Izabele Portugalsk.On je ovde simbol moralne vrline ove zene.33 bile te slike. niti an face. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak.To je pravi reprezentativni portret jedne carice. skolovao se u Padovi. popularne medju zenskim ziteljima dvora. pa je Ticijan tako i predstavio. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala. zlatne i srebrne haljine. cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela.Cak je stvarala parfeme i kreme. i svetlo se koncetrise na glavi.Ona je blago okrenuta. a pojavljuje se i na portretu njenog muza.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek. Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/. Belini/. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina.Ne zna se ko je bila ta licnost. koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/. odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. 40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline. /?ni/je u trocetvrtinskom stavu.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori.Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este. vec kao umetnicko delo.To je retka sprava. tako odredjujuci modu.Bio je privrzen svojoj deci pre svega.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude. izrazu i kostimu.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru. turbani.Grb porodice M. simbol prolaznosti vremena.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539.Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece. koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu. zena franceka Maria della Rovera.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide. . Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja.Ovo je lice pravog deteta u odori priora. cesto je poredjen sa La bellom iz 1536.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36. da iako su predstavljale portrete.Sat je nalik kuli.Boje su na ovom portretu prigusene.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima39. dok je mehanicki sat vec nesto drugo. markiza od Mantove. a koje su bile zeljene vrline jednog vladara.Poznata je kao kreator svoje odece.Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele. ne kao svedocanstvo. koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka. ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama. Portret. *Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III. kao zena koja ima plavu haljinu. zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti. trezvenosti40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/. koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji.francuska kraljica trazila je tu odecu. kao i parfeme i kreme/.Nezrele crte lica i stidljiv pogled. na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom.

potpuno ogoljeni. tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna. vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke. logiku. koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo. . njega kao potomka pape Pavla III. Dusa 4. osecanja. demona.Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja. nepromenjim.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije. Bozanski um 3. odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma.Njega je nastavio Veroneze.Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove. simbol Hrista. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali. neveste-hriscansku crkvu.Voluminozna. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture.Osnova Platonove filozofije je podvojenost. 4. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita. koji je savrsen. ali je uveo hijerarhiju: 1.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju. bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348. knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita. i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu. stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu. pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja. ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. a spona izmedju njih je Eros.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina. koje se nastavilo i u srednjem veku.sveta ideja. da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze. i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/. koju decak nosi na mladim ramenima.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/. uradio ga je u Veneciji.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova. dajuci im ljudske osobine.34 deteta.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze.Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom. moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina. Osniva Akademiju 388. alegorijskim metodom se stize do nje. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju.On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku. delo – Teogonija. otac didakticke poezije. po Origenu sadrzi hriscansku poruku. Neoplatonicari. simbolise njegov uzvisen status. Odiseja – kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne. bliska je Plotinovom shvatanju Jedno. zvezda. nepodlozan vremenu i sveta materije.Oni su bez detalja i simbola. ljubavna/. ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila.Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju. u doba neoplatonizma.Pesma nad Pesmama/profana. jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana.Ta obnova anticke misli u XV veku je 41 42 otac epske poezije. ona pati zarobljena u telu/materija/. a u liku devojke. teska odeca sa insignijama. pa Ilijada nije vise jednostavna prica. Ilijada – IX pne.Spona je eros-ljubav. a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad. sto je sustina teksta. Jedno 2. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji.U liku mladozenje on vidi Hrista.Dusa je iz sveta ideja.

posudu koja gori-iz nje izbija plamen47. nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog.Njihov sistem izgledao je ovako: 1. Oblast Prirode-sve materijalno. a u renesansi i nevinost vrline.35 bila i deo politicke strategije. Venera Celestis-nebeska Venera. a druga zena je obucena. nije dobro poznavao latinski i grcki. ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji.Ljubav se ocituje.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili. Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/.Ona nema majku.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi. venecijanski neoplatonicari.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere. ali je bio sasvim drugacije vrste.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu. koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/.Ta sto je uzdignuta je naga. Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/. jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu.Naga zena u ruci drzi vazu. lazne osobine.Naga figura ne prezire obucenu. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva.Njegovi prijatelji. ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru. u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru. nego i u rimskoj literaturi/. prolaznost. jedan od prvih Ticijanovih patrona.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?*46 U XVI veku. Bog-koji je nad svim 2.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu. Venera Vulgaris-zemaljska Venera. nije Jedno kao Bog 3. kancelar Venecije. spona coveka sa materijalnim. kaze se da je Praksitel napravio dve Venere. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma. da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije. naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti. ali u skladu sa nebeskim 5.Oni su trebali da prevedu grcka dela.Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha. dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav.Ona je aludirala na bestidnosti. koja ukazuje na lazno.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos. smesten na sarkofagu. ona kruzi po tom univerzumu. koji je cesto citiran u renesansi. a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom.U renesansi je.Tu je i grb porodice Aurelija. koja preko cula ulazi u ljudsku dusu. koje se prosulo po moru. eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma. 46 U pasusu Plinijevom. 44 On je bio licni prijatelj Ticijana. koja je zaceta iz Uranovog semena. ali nije nepokretna. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania. cista inteligencija. Materija.On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa.Tako u gotici.Ideja Ljubavi-caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli. ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija. nagost postala atribut pozitivnog nacela. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije. jednu obucenu i jednu nagu.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44.Ticijanov odgovor na neoplatonizam. 2. sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba. preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski . bile su jos uvek strigo crvenog karaktera. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan. vec je blago gleda. ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4. dve Venere: 1. ili po Platonu Afrodite Uranium. a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera. interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu. gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu. Kosmicka dusa-nenarusiva. za razliku od obucene. inteligentna ljubav. U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju. jer zena ima venac od mirte. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici. i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica. a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio. pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/. dakle.

Tu je sada i covek. cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere.Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti. bez muzicara. preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav. muzicar koji svira orgulje. par zeceva-simbol plodnosti. tamno nebo. ukusa.On boravi u Rimu u to vreme.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku. cisto telesna strast. sponu izmedju dve ljubavi48.Po tradiciji Platona.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II.Trijumf cula vida nije toliko vidljiv. Luka Pagoli/matematicar/. sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane. dodira. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja. a visa: vid i sluh.Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma.Ali.Venera je voluminozna.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci. preovladava ta »obojenost« koze. koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima.U pejzazu seta par ljubavnika.On je podeljen-iza nage Venere je vedar.Venera je sinteza te dve lepote. kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/. Venera i Muzicar 1545-60. Lepota i Dobrota su isto. koje se danas cuvaju u Pradu. ipak sustinski jedno.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici. koji nastavlja da svira.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa. jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene. cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote49. a svirac orgulja je najvise promenjen. koju je Ficino smatrao bolescu. koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu. mada razlicite po rangu. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha.Po Ficinu su obe jednako vredne. on je zbog njene lepote prestao da svira. vec su one veoma slicne. on ih oba uzdize do nivoa Uma.On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar. on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola. kao sto bi to bilo u srednjem veku. koju saznajemo putem misljenja.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom. pojavljuje se svirac laute. u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa. ali mu ruke ostaju na dirkama. dok vid moze da shvati samo lepotu tela.On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti. njen polazoja odgovara polozaju Lede. tj. Lepota Tela i Lepota Zvuka.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu. Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast. Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti.To je renesansni simbol neobuzdane strasti.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha. Ova slika nije alegorija dobra i zla. 48 49 voda u bazenu istice kroz bakarnu cev.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom. to je blaga pobeda. mirisa.To je moralizatorski pejzaz. a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava.U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula.On je opet prekinuo da svira.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav. smatrali su da je culo sluha plemenitije. miran skromni pejzaz sa selom i crkvom.Tu je i Amor. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja. . to je stras koja nema veze sa ljubavlju.Postoji u pet varijanti. paun. Slede dve slike. tu je i pas. on joj nesto sapuce. a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti. a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija. da je superiornije u odnosu na druge umetnosti. u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje. tipicna za Veneciju.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom.Medjutim.Niza cula su: cula.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne.36 Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene. ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju. oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula.

37 Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske. Mars.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi. Vaspitavanje Kupidona.50 Predstavljen je jedan otmeni. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa. nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti. a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele. koji nezno. koja preko ramena gleda kupidona. s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu. kako bi mogao da krene u svet. 50 Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana. koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu. ciji stav i izraz odaju duboku odanost. devojka sa venecem od mirte.55Medjutim. posto izmedju Markiza. pre polaska u Turski rat 1532.Utcaj ove formule. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav. ozbiljni gospodin u oklopu.Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat. umesto svojih strela.Nju pozdravljaju tri prilike.Njen prosac. sa Erosom pretvorenim u andjela.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija. da »cini svoje zlo«. Vera. iz koga se radja harmonija.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru. imamo jedno posebno znacenje/. nadu. koja bi se mogla nazvati »natprirodno ubedjivanje«.Medjutim. zamisljena.Jedan drugi Kupidon. trebalo bi da budu date njemu.Ova identifikacija je napustena.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji. posvecuje joj svoju ljubav. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti. drzi u krilu jednu staklenu kuglu. ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona. jer ona ima najsavrseniji oblik.Muskarac. veru. nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela. a druga tobolac pun strela. tzv. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret. i po korpi sa vocem. cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti. i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija. vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi. za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530. prva devojka luk. koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti. dok uzima svoju nevestu. dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja. vodi poreklo od jedne klasicne formule.Dve figure sa desne strane nose. je poznati simbol jedinstva. a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav. ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka. simbol vecne ljubavi/. koje donose dve devojke. koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars. oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim54. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65. jer »staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji«. s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja. a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza. kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu. a ona.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu. prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost. poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila.na taj nacin je Ticijan. na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji.Motiv mlade zene sa krunom. vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima. a svezanj koji nosi. oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu.52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana. Nada. ne pokrivenih ociju. Znacenje kugle je teze objasniti. .

Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt. ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice. koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru. cvrsto modelovana.Ona ima dve frule-jedna je njena. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka. frontala glava je jasno slikana.« Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava. koja je obozavana zato sto se »suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi. iznad glave vuka.Staro doba simbolise covek sa lobanjom. slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom. a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko »slusa razum«.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena. koja ce zadesiti sve na slici. grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele. tri zivotna doba u covekovom zivotu. sadasnjost i buducnost. pored nebeske i zemaljske.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja. otklanjanje.Deca su buducnost. usmeravajuci ga ka cistoti. a drugu nudi pastru.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav. nastala je oko 1520 godine.Ticijan je predstavio detinjstvo. to jest vrhovne Lepote. kao »simbolicna licnost«? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera-Aphrodite Apostrphia56. 56 57 Apostrophe-odvracanje. Venus Verticordia. bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih »sestara«-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/. oni su mocni kao sadasnjost. ono sto ce se tek desiti. boginji cednosti.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon.Ovu interpretaciju odbacili su mod. Predstavio je starog coveka u profilu.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama.Zelena trava. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka. ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu. pored njega sa svake strane je po jedna lobanja.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja. skoro na isti nacin kao su Bog Otac.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa.38 Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/. figurativno-ukor. dok su dve u profilu dematerijalizovane. dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju. on je naziva Venerom sa dve ninfe. mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost. u tom stepenu da su ih nazivali »Trojstvom« onog cega je Venera bila »Jedinstvo«:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere. mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena. koji razmislja. mladost-zrelost i starost. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka. Istoricari umetnici. stvar je pretpostavke. delaju u njoj kao ljubavni par. slazuci se sa Manilijevim interpretacijom. blazeni san.Ko je glavni lik.To se poklapa sa podelom vremena na proslost. ideja ljubavi povezala sa idejom vremena. a mlad covek u profilu je iznad glave psa.Praesens je covek srednjih godina. U pozadini je stari covek. medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena.Ovo je delo mladog Ticijana. Futurum je mladic. starom ljudskom opsesijom prolaska vremena. Bog Sin i Sveti Duh. .Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti. postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/. platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin. koji pridrzava drvo iznad njih. kao da ne zna sta da radi sa njim.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/.Stil prati smisao-sredisnja.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih. ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani.

Kada je radio sliku za Filipa II. koja je htela da osvoji Feraru.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku. koji je ubrzo umro od kuge/. zeli da udovolji.On je zaboravljen tokom hiljadu godina. razuma. koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri. pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju. lava i psa sa telom zmije.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa. Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio. vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom. D'este. u kome su se cuvale porodicne dragocenosti.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis. njegov sin. a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost. Vuk je zivotinja koja sve prozdire. i doradio je. vec posatje simbol Fortitudohrabrosti. a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli.Predstavljene su dve zene.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve. koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega. ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena.Ferarom je vladao A. sredovecni. simbol reformavije. dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima.To je alegorijski portret. koji se bavi problemom vremena. zreli covek je Oracio. tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom. grafika Djulija Fontane/. a Neptun na moru je personifikacija Venecije.Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro.Vazari pise o ovim slikama.Ta knjiga je summa renesansne simbolike.Zmije iza Ferare su simboli problema.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju. simbol lige koja je pobedila. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom.Ovo je profana alegorija.od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta. ona je simbol proslosti.Minerva je personifikacija mudrosti.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena. koja Djordjoneu nije svojstvena.Zmija-oznacav mudrost.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao.Rim. buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima. njegov mehanizam je precizan/umerenost/.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan.Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu. ali takodje ima znacenje memento mori. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku. . predstavljena je neustrasivost jednog grada. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine.Starac predstavlja samog Ticijana. a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu. zbog verizma i brutalnosti. mudroscu.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom.39 Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem. medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu.To je vladarski portret. predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada. koje je ovo vojvodstvo imalo.Minerva je personifikacija vrline.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir.Ovakva kakva sam ja ti ces biti. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo. ali i novi smisao.Pas se uvek ulaguje. da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin.Figura mira nema vise maslinovu grancicu. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret. ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja. kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme. a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi. odan svojoj porodici zastitio je prava slika.Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat.I tu je sat naslikan.

u sluzbi portreta. vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule. cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj. New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika.40 Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic. to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne. na takav nacin . stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta.Ipak.