1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/.3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez-segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog »nepostojanja« crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane.Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

2

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje –iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece –iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova:Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

3

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju.5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

4

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

koju je proucavao.na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije.paun i jarebica.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete. bez sumnje.iznad je vulkan.clanovi su prikazani u monaskim odelima.Stigao je u Veneciju 1475. Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista.i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine.dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja. Za Isabelu d'Este.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica. Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije.slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije.Elementi slike su.U centru je Bg sa malim Hristom.Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane.i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika.Prag je osvetljen sa leve strane.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije. nastali zeljom Isabele.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke.Slika je ocita slika bracne harmonije.koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre.kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser.Mantenja je izveo dve slike.pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala.Portret decaka turcina je jos ljupkiji.i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to.zvanicnih porudzbina.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze.Figure su obuhvacene Bg plastom.Georgije.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva.njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike.Krajnje levo Apolon svira na liri.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji.od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/.sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.koji je dobio veliki broj velikih.Slika obiluje finim detaljima.Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe.dok senka nezno prekriva njen vrat.Iza J na prostoru u senci.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu.Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata.izmedju dve svetlosti.5 Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu. Portret coveka iz 1475 .slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode. Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima.puna zbrkanih veza linija i forme. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu.enterijerima i na figurama.Muze igraju.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom.kao i mnogi drugi gledaoci.a na njemu su bakarna cinija.kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije. Bogorodica objavljuje iz 1465.a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena.1496.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje.Gentili je bio stariji brat.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo.pozadina je neutralna.koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca.sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme.ovekovecivsi Venecijansku okolinu.

Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta.Iza ivice groba.nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji.ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini.njegova glava.6 To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme.Pod krstom nije samo Adamova lobanja.nije predstavljao tako strogu kompoziciju. Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu.Hladno.zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova.karakteristican za Mantenju. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom.kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje. i mnoge od njegovih slika.cije spavanje nagovestava njegovu smrt.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine.blago pada ka Bg glavi. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama.Mislilo se da je rec o autoportretu.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju.a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva.1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu.Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu. Madona sa detetom.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima.meko obojen.preplanuo i maslinasti pejzaz.koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje.dok su skulpturalna tvrdoca masa.niti ce tako izrazajno prikazati emocije.gospodar Pesara.danas u vatikanskoj pinakoteci.cak ni na najranijim slikama.Po kompoziciji je opet blizak ocu. jos uvek sa trnovim vencem.gleda gore smireno.otkrivajuci bledo lice i oci pune suza.ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam.razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika.Malo se zna o njegovom karakteru.koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka.pre Antonelovog dolaska u Veneciju.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike.nisu datovane.tuzno posmatra zaspalog malog Hrista. .brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju.Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje.posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece.uvijenost detalja.nezno sivoplavih i ruzicastih.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.podigla je i sklopila ruke u molitvu.cvrstina kontura. a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija.belini nikada.a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem.Ona je dopojasna.ima ih vise.Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo.u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan.kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja.i ruzicasto osvetljene zore.On je doveo venec.Njen obraz skoro dodiruje njegov. Slikarstvo do praga visoke renesanse.slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu.dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika.posebno one prve.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela. i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.

ne slabeci svoju senzitivnost.niti gubeci vestinu.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka.direktno po narudzbini C.a narativne scne su na soklu/predella/.a sa desne Sv.sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/.je jedan od najimpozantnijih njegovih dela.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji.i slatkocu izraza.jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje. Sforce njegovu tvrdjavu. Koji god da je momenat ovde prikazan.Tu je zdral. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu.U sredistu ovog pustog.potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet. i pastir koji cuva stado. Kako se Quattrocento blizio svom kraju. i detalji pokazuju lepotu Dj teksture.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/.One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline.a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi.koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera.kozu pored manastira na litici.sada je na blagom uzvisenju.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola.vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama.I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg.U Poklonjenju deteta.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure.umesto ispred njega.jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe.On stoji pred pecinom.stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela.ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici.koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja.stoji Hrist.sa leve strane su Sveti Franja. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi. .Sa rasirenim rukama.nedaleko od Pesara.7 Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera.cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu.Luj Tuluski.svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu.tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda.je osnovni element kompozicije.Sebastijan.svetitelj patron bolnice.kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba.koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor.a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici.jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje.Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve.brda.kula slicne onima u raveni/.putevi.koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih.i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja.izuzevsi jedino Bogorodicino lice.pa ipak misteriozno lepog pejzaza.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici.Jov.ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu.Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca. Preobrazenje Hristovo Iz 1487.i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru.dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455.Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji.vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju.gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu.belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace.Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija.Dominik.nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi.jovan Krstitelj.

sa Hristom na krilu.ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru.ima ikonicnu strukturu.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram.ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna. a na desnom su Benedikt i Marko.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem. Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem.koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/.su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.Velicanstveni odbljesci.koja je sahranjena u grobnici ispred oltara.i zato sto je izvedena u ulju.Deo portreta nalazi se u senci.luksuznoj dolami.koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja.ali Belini obara fokus slike na dole.ka Bg.sireci prostor u pejzaz.kao rezultat.intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu.ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/.Kompozicija je trougaona.o njemu se razmislja u renesansi.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana.Rec je o predstavi sacra converzacione.na ovoj slici je tesko reci da to nije.u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika.8 Frari Oltar Iz 1488 godine. Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka.Bozansko je svedeno na zemlju.ali kada je u pitanju koncept vremena.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.a prostorno je otvorena.vremenski slika je zatvorena.vazno je primetiti studiju karaktera.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih.kao i mnogi njegovi oltari i Madone.izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama.Belini je preobrazio venecijansku umetnost. Konture najnejasnije do tada.andjeo u zutom sa narandzastim senkama.u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.koji je postao grobnica njenih potomaka.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru.Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim.Tron je postavljen na stepenastom postolju.ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog.Dakle.Petar u crvenkastom i zlatnom.omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju.Belini daje rekonstrukciju realnog prostora.Osim oficijalnog karaktera portreta.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.pa i ova. Marka. Petar i Nikola.obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/.svaki odnos je harmonican i jasan.na kome sviraju dva mala puta.ispunjena suncem.Bg je u svetloplavo.Bitan je i odnos posmatraca i slike.tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena. Belini je uticao na sledbenike.asimetrijom lica. Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu.To je oficijalni portret.Na levom panelu su sv.Upravo ovde.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6.ali u isto vreme nagovestava beskrajnost.osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja.Portret sadrzi i intimnu.ima kapu i potkapu.Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj.cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja. On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje.taj deo lica je 6 Pogledaj napred o principu kolorito.privatnu dimenziju.sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv. Forme nisu vise tako jasno postavljene.ali ipak postoji duboka razlika.u oblast iskustvenog. Svaka oltarska slika.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta. .Svaka masa se oseca u svojoj sustini. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse.

Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato.Predstavljena je Venecija.Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/.sedi na krevetu sa krunom na glavi.pre sumraka.sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom.Ovde je kompozicija nesto 7 Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.prolaznosti zivota.izdvojeno.mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu.7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco.Najzad.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca. i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere.humaniji.koja traje do XVIII veka/Kanaleto/.nastala je 1495. i to je bio jedan sanjarski stil.Imao je sopstveni stil.U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.na zvuk truba.ali raskosnija nego sto jeste.On se bavi problemom linearne perspejtive. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska.klimatsku uslovljenost.Uhvacena je svetlost u zenicama.Suptilno posmatrana.Portretisani gleda u popodnevno sunce.to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu. Etherius.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.rezultat je venec.ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.Britanija je prikazana na levoj polovini. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole. Karpacove boje su ublazene bogatim.posvuda vidljivim zlatnim tonovima.paganin.zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.retko otkrivaju emocije.tj.sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor.pozadina kao narativna sekvenca.to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde.i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.dajuci prednost samo potezima cetkice.Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem.podeljene su zastavom u sredistu. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem.slika ima meditativnu atmosferu.hriscanske cerke kralja Bretanje.problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike.Ova slika sadrzi anegdotski duh. i da je ceka naredne tri godine.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji.pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse.dobijenim bez sumnje uglacanoscu.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu .Pozadina je fantamazgoricna.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.delikatno osvetljena.okruzenim sa cetiri savetnika.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/.u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske.a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.9 dublji.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno.pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo.a Bretanja na desnoj.kako sedi nalakcen. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule.pa se nalaze u Akademiji u Veneciji.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe.mozda je to meditacija o starosti.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.prolasku vremena.Dolazak u Bretanju.Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju.ali u biti klasicna-pripada renesansi.izrazito individualizovana lica. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa.iskazuje tranziciju dana.

San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.U dnu slike Kriveli se potpisao kao »vitez«.njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera.ali ne u dekorativne svrhe.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.boje i povrsine.Cak i njeno lice. Ove izvanredne.koji preovladjuju u sobi. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad.Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva.Poznaje nacela naucne perspektive.sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.sa gotovo magicnom snagom..ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka.cija je glava zabacena unazad.venci sa vocem i liscem.koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije.popodnevno sunce.koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika.On je obrazovan u padovanskom krugu.oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom.sa popodnevnim sjajem.koje prati otkrovenje u dubokoj noci. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava.ali za razliku od slikarstva centralne italije.i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila.sivo-zelenkastim tonovima.na levoj strani dominira osuseno drvo.a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege.krastavaca i krusaka.Na desnoj strani jelen bezi od leoparda.izdvojio..Opet.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima.Ogromna rana od koplja je otvorena.ovde su uklopljeni u malu bastu.Kriveli.zanosne venere na polici.vriste od zalosti.koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci.mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti.od kojih se umetnik sam »prognao«.Bitno je prozimanje umetnosti i politike.Bogorodica je predstavljena u kuci.Kriveli koristi liniju.pridrzavajuci mrtvog Hrista.koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/.a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.on njome gradi kompoziciju.. .Opomene na smrt su svuda.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera.Donatelovski andjeli u vidu dva detta.sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva.kao i tradicija vizantije.on je krajnje artificijelan. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom.blistav i otmen.koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane.niti druge statue.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti.sa divljim stenovitim planinskim krajolikom.dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil.10 cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani.identifikovan po svom lavu.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom.Osvetljenje je toplo.Sa leve strane je sveti Jeronim..vec u skulpturalne.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe.naslikana u levom donjem delu.

pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola. naglasavajuci tako senzualnost materije.narocito u XVI i XVII veku..Ovo nije samostalni pejzaz.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo.Krajem XV veka. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia..To je priblizno istinita procena.11 2.ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji. .. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka-Fondaco fragment. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada. pokazala se tacnom. Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa. dovedene do najviseg stepena-senzualnost.najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji.ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja. koji daje efekat harmonije.premda mu je jos neizgradjen izraz. nastalih za zivota ili odmah posle smrti. onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci.on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza. Laura-slika ima zapis. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika.vec i u psiholoskoj situaciji likova. razvijena perspektiva i red u komponovanju.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/.. Bergamo i Ferara posebno.Oluja.1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna. Kao i slikari Rima.opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju.Radjena je uljanom bojom.koji je identifikovan kao Djordjone..Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik.hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/.U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu.Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom.Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti. dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi.umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao.Čuvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme..Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata.Tri kralja/filozofa/.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji. pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene.a izostrene refleksijom svetla na vodi.. 1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela.a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica.Vec ima izrazitu individualnost.jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca.Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti. Iz retorike..mada samostalni pejzaz nastaje na severu.medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju. realni.Njihov stav. retko su bili rodjeni Venecijanci. a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni. vodeci Venecijanski slikari XVI veka.Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost.Kada je nastala u Italiji.Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici.koji govore ili pominju slike koje je uradio. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti..ili konstrukciji pejzaza. 8 9 pogledaj Gombriha u “Norm and form” opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika. ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani.Vazarijeva atribucija Autoportreta.

Umro je 1510 godne od kuge.On odise arkadijskom atmosferom.a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi.ali on ima dominantnu ulogu.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa.Slika je izgradjena na formama pejzaza.najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena.kaze da je covek prirodno bice..privatna ideja.a munja je znak tragicne sudbine Troje.tu su plomnjeni stubovi.On gleda u nju.ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.visok.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom.Ali.opisi prirode.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande. kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija.kraj venecije.sto je retko za umetnike.Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode.mesta I duse. To nije slucajno./Isto je i na Koncetu u 11 koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji.Vergilije u Bukolike/.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja. I renes.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje.poj ptica.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati.a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.12 Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije.koji je otkrio kamen mudrosti.i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati.iza je Troja.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer.mesto koje podrazumeva vecito prolece.kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta. a ljudski likovi su samo slucajno tu.da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz.kosmicko osecaje prirode.Djrdjone je povezan sa misticizmom.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac. Slika je puna simbola.intimna. .Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P.Muskarac oslonjen na kopljevojnik.lep.sogno.kontemplativana. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija. manje verovatne.To nije pejzaz za sebe.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno. koje izrazava/podrazava/ osecaje.To je opstalo u srednjem veku-Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.Radio je direktno bojom. koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa.Bembo Asolani/.ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste. izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.To je delo izuzetnog kolorita.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu.sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije.a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika.a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/.odvojen je od zene rekom. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu.iz plemicke porodice.odnosno da je ovo njegova licna.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija.Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.Najznacajniji je Pietro Bembo pise-Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.Doista je bio takav.a naga zena u posmatraca.ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze.Atmosfera je lirska.na kuli je naslikan krilati lav.

Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je.intenzitet.Bojna kola su simbol Padove.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv.Kraljevi su sanjari-sagnosi.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina.slucaju-vazna je postojanost ljubavi.Balans uspostavlja pomocu »trougla« svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani.prociscena osecanja.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja.koji je aluzija na hrabrog Vendarminija.Forma i boja daju im ostrinu.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom.prirodnost prikazanog.Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji. Centralno oblicje slike je prostor.Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga.Oni tvrde da imaju germansko poreklo. a oni su se istakli u kambrijskom ratu.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina.To ce ponoviti i Eduard Mane-Dorucak na travi.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/.a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost. na isti dan kad su je prvi put osvojili.Izrazavajuci i slucajnost.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ćud se menja. 12 U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas . Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.a u antici znaci ljubav i milosrdje.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12.Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom.Pored stubova je ovde vojnik. psiholoski odvojeni jedan od drugoga./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici. Jedan izvor svetla je sa leve strane. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija.Caritas dobija dimenziju patriotizma-constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi.Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom.To je bitno za intelektualni profil Venecije.Bojna kola su simbol porodice Carrara.Spoj idealnog i sna ostaje.Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat.vec njen idealni surogat.ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane.Fortezza i caritas odolevaju sudbini.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima.Slika je radjena za Vendarmina.Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini. ali i simbol postojanosti.Opticki elementi na ovoj slici su cista.Klark smatra da je to namerna imaginacija.grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub. mozda Venera.kao da se posmatra kroz veo.on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini.a ne materija.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene. koja je okrenuta ka vodi.13 polju od Ticijana. Judita –1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam.postojanost.zubu vremena i unistenjima. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama.

.Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom.Posvetio se slikanju culne prirode...Ipak. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom.Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova.On je utemeljio klasicni stil Venecije.serija gravira govori nam o izgledu dekoracije.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana-Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu. Velaskeza.Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza. gradjenju osecajnih ritmova i harmonija.U pozadini je venecijanska veduta. koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu.Imao je specificnu tehniku slikanja.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu. Portreti 3. kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana. stvarna i puna dekorativne zvucnosti.ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510..Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu.ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu.boje dobijaju tople tonove..Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu.a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi.Ova slika je velika zagonetka. ona je materijalna. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje.Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu.14 Medjtim.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost. Faze rada 2.Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva.od zrele faze prema kasnoj. Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena. Ticijan 1488-1576 1.Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro. kao u Fondako.ona sanja njegov san..Djordjone je bio njegov ucitelj. rubensa. u Mikelandjelovoj umetnosti.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa.On gradi formu bojom i odnosom tonova. crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove. Alegorije 1.Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija.a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510.Druga faza traje od 1510/11-1520. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi.on slika senkom. Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek.On .Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu.Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo. koju je T namenio za svoj grob/.Slike nemaju strukturalnu jasnocu.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu. *Ticijano karijera trajala je 68 godina. i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi.Osecajno je posmatrao i shvatao svet. vec secanja na nju.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu.kontemplativnos i liricnost.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna.Vise od svih ranijih.

sto je nezamislivo u XVI veku. osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije. kojom razbija renesansni sistem simetrije.Elementi.15 potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica. koji je do pola u senci.Sveti Marko je.T napusta simetriju renesansnih slika. a druga dva svetitelja su lekari. La Vekia.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu. koji je 1505-6 bio u Veneciji. Lariosto. po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/. Sveti Marko na prestolu.Odnos figure i pejzaza je novost.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka.Ovo je votivna slka. vec je slikao tonski.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike.Zgrada je unistena u pozaru. i ona je preneta u Santa Maria della Salute. nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici. Slatkoca Belinijevskih Madona. do planina na horizontu.Ona gleda na dole. ali su ovde svi pomereni iz centra. pa je ova slika ex voto tog dogadjaja. senkom.Od DJ je ostao samo zenski akt. i na njen vrat. kao sto su parapet. pa na mnogim slikama postoji taj »arheoloski pristup«.Amor dei –Amor patrio. ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine.Zahvaljujuci dijagonalama.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost. ne bi bio naslikan uz svetg Petra. kontemplativnost i lirika.Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508. u ovoj ranoj fazi. sa girlandama.Ova slika je po kompoziciji.Ta dva elementa uvek kombinuje. neobicna ikonografija za Veneciju. sa Kuzmanom. Opet se oseca jak uticaj Belinija. poznati su nam od Djovani Belinija.Venecijanska flota. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede. i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/. umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea. a Ticijan.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510. i ponudio je jos vise nego Belini. svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim. i zauzima manje od polovine slike. Pastorala ili Koncert u polju. sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj. ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled. okacena tkanina iza Madone i Hrista. ka brezuljku na srednjoj udaljenosti. melanholicna je i ima jek emotivni izraz. cudesnog kolorita.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/. pa je obnovljena. siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/. Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea. rasporedu figura.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale. koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila. stojeci mali Hrist. Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510. ka drugom parapetu/levi deo slike.To su velike ljudske figure.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost. a Djordjone radi pre njega. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili . na njemu stoji Hrist. za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu. ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena. Parapet ide uz donju ivicu slike. ali i grada.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza. a danas je u Santa Maria della Salute.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/. a Pezaro je mrtav.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela. radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro-Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama. ka pejzazu.ispod pejzaza/.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra.Bogorodica stoji malo udesno od centra. ona je alegorija Pravde-Justitie. ali je ovde vec prisutan.Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7. a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana. putima.Reljef na postolju prestola svetog Petra.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima. po duhu Belinijevska. Damjanom.Ticijan ovde oslikava fasadu. sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu. nastala u cast pobede Venecije nad Turcima. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15.Ticijan je to nasledio od njega.

apostoli.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista. ne samo dusom.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela.On je platonicar.Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija. sub gratia. Ljubomorni muz. to je najveca franjevacka crkva Venecije.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu. Polajuola.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo. koji sedi na globusu.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno. gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama.Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/.Tu je rodjen Livije. . sub legem.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija.Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca. koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra.U centru je kocija sa Hristom. iako je T od Dj mnogo naucio. pa i ovde ima slican smisao. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari.16 sustinski razliciti.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro.Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret.Savonarola pise Trijumf krsta. slavan govornik.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno. i naziva ih trijumfalnim kocijama. To je dug niz kao anticki reljef. sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju. pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta. odrubljena Holofernova glava.Padova je bila stari rimski carski grad.Tu gde je statua imperatora je mesto suda.krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost.Prikazan je kult drzave na slici.Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje. koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla. do Ticijana.Hrist je trijumfator al antika.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi. Mantenje i antickih reljefa na Ticijana. drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika.Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije: 13 Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne.. koja gresi.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem. biskupi. ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana. slede sveti oci. za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva. ovde je pracen brojnim likovima i sibilama. a u Italiji. nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin. ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija.Ikonografija potice jos od XII veka.. koja je bila hodocasnicko mesto.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /. Cudo isceljenja plahovitog sina.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica. narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku.Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea. to se tumaci kao njen prelazak u novu veru.Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji.Kociju guraju simboli jevandjelista.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci.Ali i na Ticijanom reljefu ih ima.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani.Sve do 1520 je pretila velika opasnost. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/.

a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom.On je adaptacija Laokona. Sveti Petar.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra.17 -Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera.Odnosi se na bitku kod Santa Paure.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije. stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi. a Pezaro sa desne strane je u dubini.Nestao je mir Djordjonea i Belinija. gde se desava uspenje. razgradjuje je i otvara put ka manirizmu.1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu. on mora da postuje koncept votivne slike. dajuci apsolutni vertkalni impuls slici.Donatori imaju odnos prema bozanstvu.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara.To je i votivna slika. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj. Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva. koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/.Ticijan resava slicne probleme. koji je otkriven 1506. a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji..Rafaelo stvara visoku renesansu. za biskupa Averoldija. a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu.Trijumfalni duh se oseca.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod. cak i po strukturi. on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione. u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali. mogu se uociti i razlike. Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca. koji joj prilazi sa boka..Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi. -U sredini je Bogorodica na oblaku. ali daje im venecijansku notu culnosti. i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi.Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni. koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih.I ako je imao maniristicku fazu. politicki smisao nosi u sebi. Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka. papski grb i Turcina.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione. klasican stil u Veneciji trajace znatno duze.Zahvaljujuci njemu.Na Ticijana utice Amor patrie. . stroza.. nego u centralno italijanskoj umetnosti.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati. medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi. a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra.Ujedno.Grupa desno je bliza ravni slike.Petar se otvara i komunicira sa posmatracem. slika je gradjena od svetlosnih efekata.To je poliptih. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom. uobicajenu za oltarske slike. oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari. narucilac je Jakopo Pezaro. a nastalo je istih godina. papskog legata u Veneciji. Isabela u Mantovi.Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca. sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju. starinska forma. Slika ima izrazitu vertikalnost. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom.Ovo je dramaticna scena.Assunta ukazuje na mogucnost baroka.Ticijanova scena je kompleksnija. a Bogorodica je presto mudrosti. pa i oni imaju udela u toj pobedi. Franja i donatori.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika.

kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz./. a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut.Vodi je na Naksos i ostavlja.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka. pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie.Sada ga nije menjao.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji. prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija.To nisu individualna bozanstva.U prednjem planu su note. krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici. cak i u antici.Opet je istaknut znacaj patrona. posle njegovog povratka iz Indije.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta. jaku emociju on se vraca na anticki.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze.Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi. Ovo je retka tema. rimski reljef/Prica o Orestu/.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu. smestena u centru studiola. a on je oslikao i svod. pa se ne zna kako je tacno izgledala.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/. pa i drugi susreti Baha i Arijadne. veoma je popularan u Ticijanovo vreme. takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta. da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola. pevaju pod uticajem bozanske reke od vina. zbog figure obmotane zmijama.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu. Ticijan je predstavio leoparde i pantere. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku.Na slici su razlicito prikazani ljudi.Ticijan nije bio posebno inventivan. ali obojica ubrzo umiru. koja tece Androsom. muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba.To su zive. gde je ona odaju joj pocast. vino.Slika je Londonu. III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika.Posle svetog Dominika. puti oko pecine. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju.Doso Dosi.Uopste.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne. za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza.Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo. pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon. a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru.18 Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne. Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance. povezane figure. koji su u vlasti Baha. . Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva. zasto je odstupio od teksta?/-ali.Delo je veoma popularno u renesansi.. pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/. a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda.To su mitoloske kompozicije. vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.Ticijan kada zeli da prikaze naglu. koje otelotvoruju odredjene opste ideje. dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide. pa postaju nosioci ljudskog ponasanja.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine.Tri od pet slika su bile njegove. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova.Metamorfoze su algorijski interpretirane. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este.Slika je danas u Rimu.Slika je u Pradu.Sazvezdje se vidi na slikama.

Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora.Iznad njih je Bogorodica. koju ce ubrzo Ticijan napustiti.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao. Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida.19 Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti.Postoji niz kopija ove slike. ali i predstava donatora-clanova bratstva. promene na platnu. simbol starog zaveta-sub legem.disegno-pripremni crtez/.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III. Bitka za Kadore 1537-8.Kao i on. trazio je bas Dona nuda. realisticnosti. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera. koje su se borile za oslobodjenje Padove. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem. snenost. koji okruzuju vrata i cine arhitrav.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/.Uradjena je za tri dana.Griti je bio profrancuski. grbovi porodica.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti.To nije slucajno. ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/. koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia.Rosand “Titian’s light as form and symbol” . Prezentacione – Vavedenje Bogorodice 1534-6.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate.On se pokazuje kao vanredan crtac. a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael. IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka.Zavrsio ju je tek 1530.Ona nema Djordjoneov sogno/setnost. zenski akt od Ticijana.U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret. otud oblaci u kompoziciji. kojim aludira na bozansku mudrost. Bitno je njegovo svetlo kao formalni.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/. Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma. nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika. i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza. bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik.Osim toga. bio je prijatelj Serlia i Sansovinija.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana.U Veneciji je to bila vrsta 14 Za svetlost:D.Sliku radi za Albergo squole della carita.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/. liricnost/. to je eksplicitna eroticnost. planina-Maria Eterna. i predestinaciju Bogorodice. Zgrada univerziteta-pravda/.Ticijan je imao ideatore-pomagace.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu. kao i kod osatlih umetnika u Veneciji.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere. Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova. Ovo je predstava Vavedenja.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju. jedna Rubensova/. koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/./Pentimenti-intervencije.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate. ali i kao simbolicni element.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj. delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima.14 Ticijan se vratio na sistem telera. a antinemacki nastrojen.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju. a stara zena je Jevrejka.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo. naslednik vojvode od Urbina.To je Venera pudika. vec novu vrstu senzualnosti. The Art Bulletin LVII 1975 .Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove.Piramida moze imati i solarni princip. a danas je Pinakoteka.Njegov pripreni crtez. ali ovde ima marijanski koncept.

Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija.Danaja je Persejeva majka.Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture.Prostor je plitak.I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari. ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja. ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani.Saznavsi to.Danas je u Napulju. ambasador Karla V u Veneciji. muske i zenske figure. a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima. U drugoj verziji boje su razlivene. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu.Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/. Avgustin. Grgur Veliki-papa. ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih:Portret pape Pavla III. rec je o tavanici.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici. koristi kjaro-skuro.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington. Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija. ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja. cela je bila u duhu alla Romana. koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti. nema ritmickog jedinstva.To je unisteno. Celini. ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/. dok su u Rimu kameni svodovi.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559. ona ga odbija. ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure.scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog.Znacajni su i Vazari i Pordenone. on ih je proterao.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno. u kojoj mu pomazu Bogovi.20 umetnicke strategije. odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski. Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista.Danas je dosta izgubljeno od nje. kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela.Osim ljudske figure.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija. kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/.Zato je zatocio kcer. Hronoloski ne pripada ovoj fazi. dolazi do blagog rastocavanja formi i boje.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta. . Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/.Istu temu je naslikao i kasnije.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u 15 tipologija.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule.Ovde se vidi uticaj Koredja. sada je u Luvru. glave/.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine.U Veneciji se rade drvene tavanice.On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza. Zevsova ljubavnica. Roso Fjorentino/.T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo. medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja. u kovcegu stizu do ostrva Serifa.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve. Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom. svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja. u vidu zenske figure koja drzi ogledalo. Svi panaeli. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena.On je daleki predak Herakla. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija.I ovde nema perspektivnog skracenja.Duboka osecajnost. dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu. podseca na palatu Del Te. a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen. kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju. ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi. pravci kretanja figura razliciti. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/. sa kupidonom.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande. kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio. masivna arhitektura. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta. u pozadini je rusticna. ostri su kontrasti.

ali ne teatralni. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata. ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/.Ticijan je bio prilicno slobodan.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione.Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu.Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku.Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet. radi u njenoj palati 1549. ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno.Umetnik treba da sledi prirodu. 17 Iksion je ubio tasta. po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom.To je eroticna kompozicija. voluminozna figura. a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost. a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj. dizenjo i kolorito. on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju . Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju.I Ticijanova je snazna. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast. koji odvlaci Sizifa u Had. pa ih je i Ticijan upoznao.Titije je sin Zevsa. Sizif. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/. poludeo.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju.Titije je simbol pozude. kada su spanski teolozi imali ulogu »spasitelja«.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja.Titije je napao Ledu. posebno Lodovika Dolcea. .Medjutim.Figura je sada manje muskulozna. dok mu jastrebovi kidaju utrobu. on je div koji je odrastao pod zemljom.Vazari je kopije doneo u Veneciju. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II. iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa.Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu. koji postaje njegov glavni patron. ponovo je zgresio.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti. koji se vrti bez prestanka. ova je sa kupidonom.Njih opisuje Ovidije.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba. spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu.On i Iksion nisu sacuvani.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti. Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti. to su cetiri grsnika i stradlnika.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti. senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana. sa plamtecim nebom i tamnim oblakom. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina. napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio. manje krupna.Titije je napao boginju Leto. kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza.to je vreme krize u Evropi. tu je pas.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora.radjena je za Filipa II. Titije. preko Gonzaga dolazi do Karla V. koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji. koju su mnogi kopirali.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba./. pokreti dramaticni. od Fontenbloa do Venecije.on je opet pocinio greh. cerku Karla V i regentkunju Nizozemske.Figure su jos uvek krupne.Radi se o alegorezama mita.Za Mariju Madjarsku.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje. za razliku od modernog slikarstva. a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih. majku Dijane i Apolona. zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom. Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II. i Veroneze.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant. ali ne i misicave i muskulozne. izguzvanom posteljinom. njih je otkupio Mendoza.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik.21 umetnosti renesanse/.pogledaj Danaju u Pradu/.

da bi je zastitio od kazne Here. Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana.Ovo je neobicna interpretacija.Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale. zavese u uglovima anticipiraju barok/. a Jupiter ih prenosi na nebo –savezdje malog i velikog medveda. Dolazi do pokusaja obnove vere. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu.Jupiter je napao i ona je zatrudnela. ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro. koja se odigrala na dan Svetog Lorenca.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama. Venera i Adonis-za Filipa II. koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite.Ovidije je izvor.Medutim. ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika.Ona bezi sa njim. Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu. a nisu samo nakalemljene u njoj. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat. sa Ticijanovom autorizacijom.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni. divljaci. a postoji i jedna verzija u New York-u.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka. Treca verzija je izgubljena.Nosile su belu odecu.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere. koji su takodje gledali u antiku.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri. zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/.Rastgali su sopstveni psi.Te figure su sastavni deo te prirode. dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma.arabeskne linije/. pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali. ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta. . vec Parmidjaninovog/izduzene. ali i predstavama rimskih slikara. on ipak odlazi i umire.22 Ticijan radi za Filipa II /Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu. takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole. ali ne vise centralnoitalijanskog. koje su oni odbili da postuju. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov. a su ninfe videle da je trudna. koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji.Ticijan ovde radi in sittu. ili zato sto se hvalio da je bolji strelac.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/. pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak. posebno cesljle kosu. tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa.Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22 18 Dijana je grcka boginja plodnosti. a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda. a manji kod Persefone. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije. cije je srediste drzavno ognjiste.Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide. koloritu. ali ju je spasio Persej. materinstva. dok su se kupale.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija. kao sto je Danaja zenski akt spreda.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio.slika je bila poslata u London. koju je sin zeleo da ubije.Iz njegove krvi nikle su ruze. jednaka je grckoj Artemidi.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista.Adonis je bio strasveni lovac.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio. Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu. kao i na crtezima__.Vracena je u Prado.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi.Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo. posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal. Zenski akt je predstavljen od pozadi.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi. a pogotovo kod Ticijana. proveri/. postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala. danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela. a pri zrtvovanju su nosile beli veo. ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe. Ahera je pretvara u medvedicu. Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina. dijagonalama.

VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka. dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju.Ticijan radi sirokim.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje.Na violi- . La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V.Oni ovde nisu dati kao donatori. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco. gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje. vec je data kao Marija Posrednica.Radjena je za Karla V. koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji. pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski. Jezekilj. brzim potezima.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih.23 videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/. sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica.na slici vidimo opis bracne postelje.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/. okupljene na nebu oko svetog Trojstva.Sada dolazi do dekomponovanja forme.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete. ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve.Za razliku od Djordjonea. starozavetne i novozavetne.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti. tu je i sveti Duh i krunisana Marija. raskosno odeveni.To je postojalo na severu.Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije.Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/. Teribilita se vezuje za Mikelandjela.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom. kod Ticijana se ona takodje oseca. Noje.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu. a ovaj je umro u najgorim mukama/. a sveti Duh je u vidu goluba. vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas. David. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa.Melanholicna atmosfera slike. Sibile.To je prica o nimfi Enoni i Parisu.Ona ovde nije Regina Coeli. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti. koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije. Izabela Portugalaska. koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve.Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni. pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha. nad covekom. oni su u odvojenim svetovima.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje. ali je znala da ce se ozeniti Jelenom.Enona je bila prva Parisova zena. a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom. pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II. ali u Italiji to nije bio slucaj. u Pisma mitskih zena/Heroides/. njegova cetka je puna boje.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu. Figure svete Trojice su potpuno iste.Zenska figura je boginja Vesta. stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme. Filip II i Marija Madjarska. pretakanja forme.Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju. kao i Eritrejska sibila. ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda. gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II.

koji meditira.Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere.Ali ona je i moralna alegorija. Palme il Djovano je zavrsio andjela. pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam. pa se prenosi na svodpreneta slika. Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti. vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah. pa i Ticijanovog portreta.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge. te je naslikao ovu temu. a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti.On je sisao u podzemlje po Euridiku.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje. dusa se ekstazom. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika.danas je u Venecijanskoj akademiji. pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika. inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo. moralna alegorija i mesijanska alegorija. Ticijan se moli Bogu za spasenje. ali je po drugi put izgubio voljenu zenu.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci.Zamisljena je kao stafelajna slika. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike.On nije izmislio ove slikarske obrasce.Smatra se da je to lik Ticijana. 2.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi. portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu. zatim lovacki portret.Aristotel daje filozofski smisao 23 Najcuveniji mitski svirac. cak i kosmoloska-bozanska harmonija. jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/.Ako je to Jov. smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna. jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka.Predpostavlja se da je to Orfej23. koja pobedjuje nad ljudskom.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana. Strikl i Zajazenger.Ticijan skracuje samo figuru.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/. Apolon mu je podario liru sa sedam zica.24 Lira da braco-svira jedan mladic. pevac i pesnik.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/.Dakle. a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz. sto je u skladu sa funeralnom namenom slike. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576. preko srednjeg veka do renesanse. .Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi. Problem renesansnog.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo. koja istice trijumf bozanske umetnosti.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali. Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom. a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak. i na kaznu. podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica. podrazavanje. smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu. Direr/.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva. Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom.Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem. mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka.Sibila Helespontika-grca sibila.sam Ticijan je umro od kuge.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona. koji govori o portretima.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja.

pa potom sumiran u ovom traktatu. vec ih treba podeliti po tipu: 1.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem. velicanstvenost • Grandezza-velicina.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda. . sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom. a cak tri poglavlja se odnose na portret. vec ono izarazava sve one principe XVI veka.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V.. pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/. Sacuvano ih je vise od 100.On je nastao 80-ih XVI veka.To je spoj istorije i psihologije. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: • Pojava Individue • Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno.On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma. Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom. dostojanstvo. osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje • Nobilita-plemenitost • Gravita-ozbiljnost. ali i do danas u zanru portreta.On je vise simbol.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka. a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi.pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/. a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka. skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/. ali ne samo hronoloski.Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom. tezina.25 mimezisu.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika. Zenski portreti 4.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/. ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku. humaniste/. Vladarski portreti 2. vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara.On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu. Filip II. on je ugladjen. Portret Federika II Gonzage 25 Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe. emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse.Traktat o slikarstvu. velicanstvenost. koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/. distancirali portretisanog. humanista sa knjigom..Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta. da bi udaljili. pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana. slikarstvu.Imao je uvek slobodu. ne samo iz oblasti umetnosti.Osnovni koncepti vladarskog portreta su: • Maesta-uzvisenost. koje slikar predstavlja.Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine. Ticijan nije bio dvorski slikar. vojvoda sa oklopom ili macem. jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi. Portreti Humanista 3. poseduje sklonosti ka muzici. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/. pored tog idealnog lika. ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju.Preko njih je dosao do vladara Mantove. pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu.25 I ako je ziveo na dvorovima. XVI vek je obilovao traktatima.

28 Koje po Volteru nije ni sveto. a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/. Panofski. vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa. a ni carstvo.Pocevsi od Karla V sa psom.Karlo od njega trazi portret. Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju..26 Portret olicava sva ona pravila. Hennessy.To su dve stojece figure u punoj velicini. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni. tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven.Ideologija habzburske spanske grane. koji postaje prototip dvorskih portreta.Ticijan ga je sreo u Bolonji. nama insistiranja na raskosi/.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane. javnu individuu. ali svestan odgovornosti svog polozaja. koja nije podlozna koruptabilnosti. vec i naoruzano zakonima. koja prihvata ideju Dei gracia29. samo sto je kod njega akcesorij bio veci. uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate.On je bio porucilac i nekih drugih tema. ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko.Markiz od Mantove je predstavljen mlad. Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava28.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta. zeljan zadovoljstva.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu./.Medjutim.U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru.Ona je jarko osvetljena. sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva.Politicko telo nije koruptibilno. Murray. pored njega je pas./. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar..Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara. prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem. ni rimsko. a ticijan je to vizualizovao. koja savetuju slikanje atributa moci.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu. grandeca.car mora biti : -Mudar(prudencia/. zatim ga je proterao. Figura zauzima ceo prostor slike . gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara. Paolucci.On je predstavljen sa macem. 26 Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg. je ovde elborirana.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline. Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/. koje. 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma. koja je snabdevala Vitemberski univerzitet. ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti. a ipak harmonicna priroda.Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/. 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan. narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost. a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V. -Umeren /temperanca. i to u celoj velicini. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu . uradjene pre Ticijana.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom. do Karla V na konju.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept. karlo V je vladar velike zemlje. a politicko-ono koje nikada ne umire. a pozadina je tamna.Figura je veca od prirodne velicine.Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?. tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati. jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva. Steer.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera. Hart.

i renome drzave i vere koju zastupa i brani. izrazu. koga su oni. jer je otelotvorenje politicke moci. predstavljen umesto skiptra.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije.Prvo.Duhovni parnjak onog na konju. da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura. Djordje/.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi. drzavom. Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje.Portret ne predtsavlja samu bitku. a Karlo je predstavljen sa kopljem. . 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza. vec je na tamnoj. reprezentativan. polozaju. koju ce nastaviti Rubens.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog.U tom atributu se iskazuje njegova vera. prestonu palatu Karla V.27 -Mora da odrazava snagu-tu je mac. kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican.Karlo je obucen kao bankari onog vremena. nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike.Mac je simbol borbe protiv jeresi. *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa.On je zauzdan. slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke. ljudskog mucenika.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru. ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu. vazno je da on nedominira. i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz. dostojanstven. jedva vidljivoj na njegovoj odeci.car se predstavlja kao veci katolik od pape. ali iz njega zraci moc-po pogledu. tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije. ipak. verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda. i kao rimskog cezara u profectio augusti. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/. vec istorijska slika.Odatle sledi da je namera narucioca.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije. nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/. to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548. monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige. mac je nesto sto nije tako ocito.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice. predhodno objasnjena. Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator. kao hriscanskog viteza-milites cristianus. dok je prethodni otelotvorenje vojne moci. ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje. ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj. i to kao klasicna rimska hasta?.Docekan je sa najvisim pocastima. ima samo orden zlatnog runa. 30 31 Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi. sto bi se ocekivalo. Van dajk. predstavili sa palicom.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V. podanicima. tj. koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/.Cak ni orden Zlatnog runa. koju je razvio u religioznimdelima ovog doba.To je Mac Vere-Rec bozija30. a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta. Velaskez u XVIII veku.O neobaveznosti ove situacije govori i stap. njegov jedini ukras.

U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars. pa je mozda to on. i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio.Markiz je dat u oklopu.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi. ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda. stub i odnos izmedju figure i polja. ne samo u izrazu njegovog lica. kada je doslo do pobune u vojsci. nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi.Jedna ruka je gola.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa. kako se odmara.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom.Oni lako nose svoju pozu.Panofski kaze da » kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni.28 Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog »povucenog gospodina srednjih godina«.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije. pa cak i da bira temu. Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio. ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio. a druga sa rukavicom. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza. strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja.Kao slikara Serenissime-Mletacke republike. i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti. naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj. ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici.Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/.Jedno je od crkve.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom. Gonzage/. Duzd Andrea Griti 33 ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi. D'Este.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima. drugo od Firence.Predstavljen je kao mars/bog rata/.Taj utisak pojacava odeca casti. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga. koji je skracen na tri cetvrtine duzine. koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno. *Portret je nastao 1538. ali i alegorijski portret. koji se dogodio u vreme rata sa Turskom. vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta. tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni. ali novija tumacenja su to opovrgla.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu. dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci. nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva. koje je dobio od Venecije.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini.On je vojvoda od Urbina.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije. a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere. oko 1555 je nastao. radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju.Ovo je istorijski.33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret.« Portret Filipa II To je stojeci portret.Sada je u Madridu. jos dva zezla su na zidu. a bio je general Karla V.Oba ova portreta su svecani. kao Ticijan. i u otmenom polozaju ruku. .To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/. a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju.

Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini. sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo. koje papa zeli da vrati papskoj drzavi. Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu.On i Ticijan su bili prijatelji. pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim.Kod Rafaela svi sede.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota. a Aleksandar je skroz iza. ali i jednako nepoverljiv.29 Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina. sa dubokim nepoverenjem. njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze.Tako.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije. jednako zeljan da udovalji. Poza Otavija u potpunom profilu.On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila.Otavio je u prvom planu.U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini. ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila. dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen.Otavio je radio zakulisne radnje. on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov.Medjutim. ali prikazuje i jednog starog.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama..Slika je prvorazredni istorijski fakat. kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige. razocaranog coveka.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu.Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu. tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija.. sto je bio format rezervisan za pape ili princeve. sa duboko naklonjenom glavom.Otud i podozriv papin pogled. najimpresivniji duzd. na kome figure Jupitera.Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo. sto je netipicno za Ticijana.Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti. sto doprinosi psiholoskoj napetosti.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote. Ticijan dolazi u Rim. mladog Otavija. koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima.Medjutim. sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda. trgovaca i lopova.Za njega je on bio najupecatljiviji. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka. . podrzao kompozitora Vilera/. a Otavio je u prvom planu slike. mirno gledajuci u posmtraca. koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela.Sam Otavio./i on je ucestvovao u tim radnjama/. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha.Tako staticni portret postaje portret akcije.Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini.. gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura35. koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R. dok ovde samo papa sedi. svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu. papa gleda u svog »idola«.Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila.Rafael radi portret Lava X sa necacima.Farneze sl 113/. Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa. 34 35 Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija.Kako ovaj portret nije bio zvanican.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme.u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen. koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima. i telom u dvorskom poklonu. malo je povucen.Svi su nastali oko 1540-50. tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape. moci/. dosada nevidjene u portretnom slikarstvu.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II. pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino.

nije ni presecena figura ispod grudi.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti.36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka. sa rukom koja se odmara na bloku mermera.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober. a posvecen je Lukreciji Bordziji.Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom. plave i zelene. ali po dozi realisticnosti i vitalnosti. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera.Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim 36 Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/. sive i crne.Vlada kontemplativna atmosfera.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine.On je prvi veliki knjizevnik. nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog. intimnu.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan.Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/.Pozadina i odelo su tamni. posedovao je orgulje.1539 godine postao je kardinal. on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost. kao nijedan pre. bavi se muzikom. na osnovu puckog. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan. ali uzdrzanu atmosferu.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo. koji su svi u nekoj atmosferi sna. jednoj od velikih patrona umetnosti.pisac Besni Orlando.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea.To je bila prva stamparijanota u Evropi. melanholicni setni izrazi lica.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani.Portret je humanisticki jer predstavlja »zajednicko stvaranje muzike«.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma. on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik. ali je pojacana realisticnost.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka. ali i dvorskih ljudi.Pisan je u neoplatonicarskom duhu.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?. koji je u svom delu pomenuo Ticijana.Raskinuta je veza sa Djordjoneom. alegorija o tri uzrasta/.To je reprezentativni portret.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi. sto pozi daje opustenu. pokazuje oronulu pojavu pape. gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute.Zadrzana je tamna pozadina. sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/.Oni sviraju.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka. i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta. tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela. muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37.Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali.Po pokretu ruke. prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava. one deluju realno. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca. kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek. bela i crvena.sogno. karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon. vec je to trocetvrtinska figura. .Rukavica je simbol humanista. kao sto je cin koncerta bio realan. *Mladic je predstavljen blago okrenut. vezan je za dvor D'Esta.30 Trostruki portret Pavla III sa rodjacima. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate.

on tu nije slucajno. njegov »herojski« izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka.Nastao je 1526 godine. rec je o portretu dvoranina. pise o Mikelandjelu.Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja. ali je tu rukavica i zlatni lanac. humanista. Portret Daniela Barbaro Humanista.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine. studirao je filozofiju. kao atributa humanista.Lice je fokus. Ticijanov prijatelj i poslovni partner. numizmatika i knjige oznacavaju humanistu.Monumentalnost ovog lika. a vise snagom spoljnog modeliranja. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu.Sveden na osnovni atribut-knjigu. autoritet za stare tekstove. to su potpuno Ticijanove boje. matematiku. *Poretret je iz oko 1545.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika. pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku. crno odelo.Nema knjige. njegov nacin izrazavanja u slikarstvu. a ipak opustena.Portret je nastao oko 50-te godine. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este. ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri. sto je ostvario manje pokretom figure. malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika. on je postavljen u ugao bogato uredjenog. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta.Barbaro je bio komentator Aristotela. Celini.Vazari/.31 prstom i leve koja je opustena. numizmaticar cara Maksimilijana II. vec je predstavljen enterijer.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage. koja poseduje unutrasnji mir.Impresionisticka struktura slike. astronomiju.Varki je autor traktata Due Lezzioni. figura je postavljena na tamnoj.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno. beli obrubi. antikvarno pismo. ne vise jasne boje.Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje. obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom. oslonjena na bok. Broncino. rastace se.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi.Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele.. Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540. koji ide .Varki je bio Firentinac.Venecija je bila vezana za Levant. Portret je nasato 1567-8.To je sada idealan portret trgovaca.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene. to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka.Plemic je obucen u crno.To je takodje humanisticki portret. prirodne nauke. a ne jedog intelektualca humaniste. skulptura. neutralnoj pozadini.Jednostavno je obradjena odeca.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika. antikvar. nazvao transplantacija. veoma je obrazovan.Oko vrata su beli obrubi. koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea. trgovac umetnickim delima.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju. koje nije samo primenjeno.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu. sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo..Prvi put se pojavljuje srebrna gama.U svakom slucaju. a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia.Ovde vise nije tamna pozadina.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret.Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik. venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu. i sa druge strane meku prirodu modela.Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh.Ponovo je tu knjiga.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem. razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure.On je jedan od vidjenijih ljudi.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama.Studirao je u Padovi na univerzitetu.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama. koja vezuje ogrlicu. vec je jasno istaknuto.Tako on istice sa jedne strane energicnu. slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil. gde zena pokazuje lutku detetu. u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom.

vec i memento senesere-secanje na starenje.Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/. kao insignie virtutis. dupli portret ili alegorija.To je alegorijski portret.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima.Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori.32 unazad sve do Petrusa Kristusa/. psiholoske slicnosti.Tako su pohotne 38 Za Aretina se kaze da je bio «najkontraverzniji od svih kontraverznih». politicku. koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari. La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo. na starost.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556. verovatno. ta samouverena lepota. u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt. Veneziano..Bio je slavan i kao pisac lascivnih.Zenski likovi su u bojama odece.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave. La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim. dakle veza sa smrcu.Ona nije lepa.Medjutim. Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti.sto bi znacilo-pomocu vremena. a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne. duh koji pokrece.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo.Tu je ploca. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu. neobicno redak u drugim renesansnim portretima. uziva u sebi.Ticijan ga je portretisao cetiri puta. a po mladjoj Djoredjoneovo.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda. i kaze: Ovakvi cete biti vi.Ticijan daje realisticniji portret. sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena. upravo zbog tog verizma i brutalnosti.On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete. trpeo uticaje Ticijana.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima. danas u Musee calvet u Avinjonu.Na taj nacin.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka. i kao memento mori. u isto vreme kad i Jakopo Sansovino. tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote. u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta. reljef. znak postojanosti. naprotiv.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo. jer onmu je bio i prijatelj i «mentor». bio je simbol umerenosti.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i. a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo. na nacin na koji ja to cinim u zivotu. Lotto. ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino. secanje na smrt. za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica. bez naplate. vec su imali duboko religioznu. znacenje Vremena i Smrti. koji je iako je bio ucitelj. venecijanskih komedija.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. puls. iako je pored nje njen ljubavnik. legitimitetu vlasti. mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata. Mlada zena se ceslja *Poruku »vremena« u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15.Ticijan je uradio vise portreta Aretina.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah. zamisljena.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena. koja odvaja lik od posmatraca.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija. jer lepota je tasta. jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela. ..Novi. istorijsku poruku. on je mogao biti vrsta statusnog simbola.Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja. jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm. Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik.

Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju. a pojavljuje se i na portretu njenog muza. markiza od Mantove. da iako su predstavljale portrete. odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa. tako odredjujuci modu. a koje su bile zeljene vrline jednog vladara.Sat je nalik kuli.To je retka sprava. koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/. a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera.Sat je simbol umerenosti.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak. zena franceka Maria della Rovera. vec kao umetnicko delo. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina. naizgled obicnog 39 I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu. trezvenosti40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/. zlatne i srebrne haljine. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi. ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama.Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci. Portret.Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este. popularne medju zenskim ziteljima dvora. izrazu i kostimu.On je ovde simbol moralne vrline ove zene.Ona je idealna zena XVI veka.francuska kraljica trazila je tu odecu. koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka. 40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima39. na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom.Boje su na ovom portretu prigusene. kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan. Belini/. i svetlo se koncetrise na glavi. .Ovo je lice pravog deteta u odori priora. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru. koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu. Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne.Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim. Portret carice Izabele Portugalsk. cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela.Grb porodice M.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske.To je pravi reprezentativni portret jedne carice.Ne zna se ko je bila ta licnost. koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji. simbol prolaznosti vremena. i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta. pa je Ticijan tako i predstavio.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude. niti an face.Poznata je kao kreator svoje odece. Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja.33 bile te slike.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539. kao zena koja ima plavu haljinu. skolovao se u Padovi.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide. cesto je poredjen sa La bellom iz 1536.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga.Nezrele crte lica i stidljiv pogled. zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti. dok je mehanicki sat vec nesto drugo. kao i parfeme i kreme/.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori. /?ni/je u trocetvrtinskom stavu. ne kao svedocanstvo.Cak je stvarala parfeme i kreme. *Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek.Bio je privrzen svojoj deci pre svega. turbani.Ona je blago okrenuta.

Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju. bliska je Plotinovom shvatanju Jedno.On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku. u doba neoplatonizma. stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci. pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja.sveta ideja. Ilijada – IX pne. i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva.Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja. koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo.Pesma nad Pesmama/profana. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji. njega kao potomka pape Pavla III. pa Ilijada nije vise jednostavna prica.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita. vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke. Bozanski um 3. po Origenu sadrzi hriscansku poruku. koju decak nosi na mladim ramenima. dajuci im ljudske osobine. ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila. teska odeca sa insignijama. nepodlozan vremenu i sveta materije. Osniva Akademiju 388. 4.Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina. ali je uveo hijerarhiju: 1. simbolise njegov uzvisen status.Ta obnova anticke misli u XV veku je 41 42 otac epske poezije. jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu. ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze. Dusa 4. potpuno ogoljeni.Osnova Platonove filozofije je podvojenost. Jedno 2. tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike. moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina. a u liku devojke. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali. ona pati zarobljena u telu/materija/. knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita.Dusa je iz sveta ideja.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju. simbol Hrista. zvezda. osecanja. otac didakticke poezije.34 deteta. odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti. Neoplatonicari. a spona izmedju njih je Eros.Voluminozna. koji je savrsen.Spona je eros-ljubav. a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III.Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom. i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu.Njega je nastavio Veroneze. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma. sto je sustina teksta. Odiseja – kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije. demona.Oni su bez detalja i simbola.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad. . uradio ga je u Veneciji. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju. delo – Teogonija.U liku mladozenje on vidi Hrista.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture. koje se nastavilo i u srednjem veku. logiku. neveste-hriscansku crkvu. nepromenjim. alegorijskim metodom se stize do nje. ljubavna/.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova. bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348.

ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje. i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica.Tako u gotici. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva. Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/. venecijanski neoplatonicari. gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije. Venera Celestis-nebeska Venera. ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji.Oni su trebali da prevedu grcka dela. Oblast Prirode-sve materijalno. dakle. ali nije nepokretna. Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/. vec je blago gleda. smesten na sarkofagu.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu. posudu koja gori-iz nje izbija plamen47.Njegovi prijatelji. jednu obucenu i jednu nagu.Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha. ona kruzi po tom univerzumu. Kosmicka dusa-nenarusiva.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma. 2. ili po Platonu Afrodite Uranium. jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu. interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka. dve Venere: 1. za razliku od obucene. eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma. koja ukazuje na lazno. naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti. Venera Vulgaris-zemaljska Venera. ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu.Ona je aludirala na bestidnosti.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere. Bog-koji je nad svim 2. nije Jedno kao Bog 3.U renesansi je.Ticijanov odgovor na neoplatonizam. a druga zena je obucena. a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote. spona coveka sa materijalnim. nego i u rimskoj literaturi/.Naga zena u ruci drzi vazu. nije dobro poznavao latinski i grcki.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu. Materija. koja je zaceta iz Uranovog semena.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?*46 U XVI veku. ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi. sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba. jer zena ima venac od mirte.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili. kaze se da je Praksitel napravio dve Venere.Njihov sistem izgledao je ovako: 1. a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip. koje se prosulo po moru.Ljubav se ocituje. cista inteligencija. ali je bio sasvim drugacije vrste. preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski .Naga figura ne prezire obucenu. 46 U pasusu Plinijevom. jedan od prvih Ticijanovih patrona.Tu je i grb porodice Aurelija. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija.Ideja Ljubavi-caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli. kancelar Venecije. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa. nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog. 44 On je bio licni prijatelj Ticijana. pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/. inteligentna ljubav. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania. a u renesansi i nevinost vrline. da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos. nagost postala atribut pozitivnog nacela. prolaznost.On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan. koja preko cula ulazi u ljudsku dusu. koji je cesto citiran u renesansi. dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav. u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru.Ta sto je uzdignuta je naga. lazne osobine. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan.Ona nema majku. U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. ali u skladu sa nebeskim 5. koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/.35 bila i deo politicke strategije. bile su jos uvek strigo crvenog karaktera. ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44. a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom.

Venera i Muzicar 1545-60. ukusa. koju saznajemo putem misljenja.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa. on joj nesto sapuce.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja. dok vid moze da shvati samo lepotu tela. Slede dve slike.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha. on ih oba uzdize do nivoa Uma. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha. tj. a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama. a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula. cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu. preovladava ta »obojenost« koze. preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav. mirisa.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku. koju je Ficino smatrao bolescu. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja. a visa: vid i sluh.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika. bez muzicara. smatrali su da je culo sluha plemenitije. tu je i pas.To je moralizatorski pejzaz. da je superiornije u odnosu na druge umetnosti. to je stras koja nema veze sa ljubavlju. kao sto bi to bilo u srednjem veku. ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju. u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi.Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci.Medjutim.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom. Lepota Tela i Lepota Zvuka. Ova slika nije alegorija dobra i zla. miran skromni pejzaz sa selom i crkvom. muzicar koji svira orgulje.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote49.On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav. sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane. dodira. .Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom.Venera je sinteza te dve lepote.On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici.U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona.On je podeljen-iza nage Venere je vedar. tipicna za Veneciju. kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/. on je zbog njene lepote prestao da svira. a svirac orgulja je najvise promenjen. Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse. cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere. Lepota i Dobrota su isto. sponu izmedju dve ljubavi48.Niza cula su: cula.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene.Po tradiciji Platona. vec su one veoma slicne.On je opet prekinuo da svira.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja. to je blaga pobeda. koje se danas cuvaju u Pradu.Ali. tamno nebo. oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula. ipak sustinski jedno.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa.36 Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene. par zeceva-simbol plodnosti. paun. 48 49 voda u bazenu istice kroz bakarnu cev.Tu je i Amor. jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga. koji nastavlja da svira.U pejzazu seta par ljubavnika.Tu je sada i covek.Venera je voluminozna.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom.On boravi u Rimu u to vreme. a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava. koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima. Luka Pagoli/matematicar/. mada razlicite po rangu.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse. on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline.To je renesansni simbol neobuzdane strasti. cisto telesna strast.Po Ficinu su obe jednako vredne.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza. pojavljuje se svirac laute.Postoji u pet varijanti. koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu. njen polazoja odgovara polozaju Lede. u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje. Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola.Trijumf cula vida nije toliko vidljiv. ali mu ruke ostaju na dirkama.

a svezanj koji nosi. oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe. kako bi mogao da krene u svet.Njen prosac. koja preko ramena gleda kupidona. a ona. drzi u krilu jednu staklenu kuglu. oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu. cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti. ciji stav i izraz odaju duboku odanost.Utcaj ove formule. koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars. ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka. za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530. umesto svojih strela. koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu. ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju.37 Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske. a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa. Mars. tzv. poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom. koje donose dve devojke. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti.Dve figure sa desne strane nose. koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat. dok uzima svoju nevestu. prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost. da »cini svoje zlo«. vodi poreklo od jedne klasicne formule. koja bi se mogla nazvati »natprirodno ubedjivanje«. Znacenje kugle je teze objasniti. sa Erosom pretvorenim u andjela.55Medjutim. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret.52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana. vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. veru. na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona. i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija. zamisljena. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav. nadu. nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela. Vera. simbol vecne ljubavi/. ozbiljni gospodin u oklopu. dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja.Jedan drugi Kupidon. je poznati simbol jedinstva. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65. i po korpi sa vocem. jer »staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji«.Motiv mlade zene sa krunom.Nju pozdravljaju tri prilike. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim54. prva devojka luk. . a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele. vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi. s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja.na taj nacin je Ticijan.50 Predstavljen je jedan otmeni. a druga tobolac pun strela. trebalo bi da budu date njemu. posvecuje joj svoju ljubav.Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu. ne pokrivenih ociju. Nada. a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza. imamo jedno posebno znacenje/. iz koga se radja harmonija.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi. poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru. kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu. 50 Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana.Ova identifikacija je napustena. devojka sa venecem od mirte. posto izmedju Markiza. jer ona ima najsavrseniji oblik. koji nezno.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji.Muskarac.Medjutim. pre polaska u Turski rat 1532.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu. s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja. Vaspitavanje Kupidona. nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu.

oni su mocni kao sadasnjost.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena. skoro na isti nacin kao su Bog Otac. Predstavio je starog coveka u profilu.Ovo je delo mladog Ticijana. koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera. 56 57 Apostrophe-odvracanje. .« Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama. tri zivotna doba u covekovom zivotu. stvar je pretpostavke. U pozadini je stari covek.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav.Ona ima dve frule-jedna je njena. a mlad covek u profilu je iznad glave psa. nastala je oko 1520 godine.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon. delaju u njoj kao ljubavni par. koja je obozavana zato sto se »suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi. medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena. starom ljudskom opsesijom prolaska vremena. grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom. blazeni san.Zelena trava. dok su dve u profilu dematerijalizovane.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena. boginji cednosti. mladost-zrelost i starost. koja ce zadesiti sve na slici. platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin. a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko »slusa razum«. frontala glava je jasno slikana.Stil prati smisao-sredisnja.38 Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/. slazuci se sa Manilijevim interpretacijom. dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju.Ko je glavni lik. koji pridrzava drvo iznad njih. Futurum je mladic. ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice. koji razmislja.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para.Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti. pored nebeske i zemaljske.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih. bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih »sestara«-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/. otklanjanje. postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena. Venus Verticordia. ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/. Istoricari umetnici.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja. mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja. mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu.Staro doba simbolise covek sa lobanjom. ideja ljubavi povezala sa idejom vremena.Ticijan je predstavio detinjstvo.To se poklapa sa podelom vremena na proslost. u tom stepenu da su ih nazivali »Trojstvom« onog cega je Venera bila »Jedinstvo«:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere. usmeravajuci ga ka cistoti.Praesens je covek srednjih godina.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka.Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku. kao da ne zna sta da radi sa njim.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka.Deca su buducnost.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu. Bog Sin i Sveti Duh. to jest vrhovne Lepote.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici. figurativno-ukor. on je naziva Venerom sa dve ninfe. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka. sadasnjost i buducnost. kao »simbolicna licnost«? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera-Aphrodite Apostrphia56. a drugu nudi pastru. cvrsto modelovana. ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani. slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom.Ovu interpretaciju odbacili su mod. pored njega sa svake strane je po jedna lobanja. iznad glave vuka. ono sto ce se tek desiti.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava.

Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu. koji je ubrzo umro od kuge/. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado. koja je htela da osvoji Feraru.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/. i doradio je. ona je simbol proslosti. mudroscu.od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine. zeli da udovolji.Figura mira nema vise maslinovu grancicu.Predstavljene su dve zene.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve. pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju.To je vladarski portret.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa.Ferarom je vladao A.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro.Ta knjiga je summa renesansne simbolike. predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat.39 Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene. ali takodje ima znacenje memento mori.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem. kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme. grafika Djulija Fontane/.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret. njegov sin.Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat.I tu je sat naslikan.Zmija-oznacav mudrost. D'este. medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu. simbol lige koja je pobedila. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo.Minerva je personifikacija mudrosti. tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu. zreli covek je Oracio.Ovo je profana alegorija. koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega. da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin. Kada je radio sliku za Filipa II.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan. vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom. Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu. a Neptun na moru je personifikacija Venecije. koja Djordjoneu nije svojstvena.Pas se uvek ulaguje. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom. Vuk je zivotinja koja sve prozdire.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku.Zmije iza Ferare su simboli problema. zbog verizma i brutalnosti.Vazari pise o ovim slikama. koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi. u kome su se cuvale porodicne dragocenosti.Minerva je personifikacija vrline.Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj. ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj.To je alegorijski portret. razuma. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena. koji se bavi problemom vremena.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir. a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli. lava i psa sa telom zmije.On je zaboravljen tokom hiljadu godina. a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju. odan svojoj porodici zastitio je prava slika. predstavljena je neustrasivost jednog grada. koje je ovo vojvodstvo imalo.Rim. . dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima. njegov mehanizam je precizan/umerenost/.Ovakva kakva sam ja ti ces biti. simbol reformavije. vec posatje simbol Fortitudohrabrosti.Starac predstavlja samog Ticijana. ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja. sredovecni. buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima. a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije. ali i novi smisao. a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost.

na takav nacin .Ipak. New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika. stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta. u sluzbi portreta.40 Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic. to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne. cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj. vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful