Preveli sa francuskoq. MARKO DRCA (7-35,51-76, 151-187) GORANA PRODANOVIG (36~50) MIRJANA MARINKOVIG (77-83,132-150) JELENA MIHAlLOVIG!

JELENA STEFANOVIC (84-101) OLIVERA RANKOVIC (102-131) MARINA SUDAR (188-212)

.1

ZAK RANSIJER

POLITII<A I(NJIZEVNOSTI
l
J
I

/!
eIP - Karanornsaunja EH5JIHOTeKa Maraue 8209.32 PAHCHJEP, )KaK
Politika knjizevnosti

y ny5mncaUHJH
cpncxe, HOBl-l Can

I tak Ransijer ; lpreveli sa francuskog

Marko Drca et al.]. - 1 izd - NoV! Sad : Adresa, 2008 (Novi Sad. MBM plas). - 213 str ,21 em - (Biblioteka Prag)
Prevod dela. Politique da la lrtterature / Jacques Ranciere

II

i------------~~~~------~1t1HB.

6p. S'o~'1~C

Cp. rr.

~':f+yns:

_J

ISBN 978-86-86761-27-9
a) K}bWKeBHOcT I10JIHTHKa

COBISS SR-ID 234536199

ADRESA / NOVI SAD

1
Naslov izvorrnka. Jacques Ranciere Politi que da la litterature © 2007, Editions Galilee

II

PRETPOSTAVKE

POLITlKA KNJIZEVNOSTI

Pohtika knjizevnosti mje pohtika pisaca. Ona se ne odnosi na njihovo licnoureseeupolrnckim IIi drustvemm borbamanjihovog doba Ona se ne odnosr ni na nacin na koji piser u svojim delima predstavljaju drustvene strukture, politicke pokrete ili razlicite identitete. Pod izrazom .polinka knjizevnosti" podrazumeva se da se knjizevnost bavi politikorn ostajuci knjizevnost .. Tim se izrazom ne zeli postavrti pitanje da h pisci treba da se bave politikom i11da se prevashodno posvete cistoti svoje umetnosti, vee se pretpostavlja da se sarna ta cistota tice politike. Taj izraz pretpostavlja postojanje sustinske veze izrnedu polrtike kao narocitog oblika kolektrvne prakse i knjizevnosti kao utvrdene prakse umetnostr pisanja Kada se problem taka postavi, potrebno je objasniti termine koji ga Cine Najpre cu dati objasnjenje u vezi sa polmkom, Cesto je mesamo sa sprovodenjem vlasti i barbom za vlast. Medutim, nije dovoljno da postoji vlast da bi bilo 1 pohtike. Nije dovoljno ni aka postoje zakom koji ureduju zivot u zajedmci. Potrebno Je da postoji na poseban nacin uredena zajednica, Politika je uspostavljanje posebne sfere iskustva u kojoj se odredem objekti posmatraju kao zajednicki, a odredeni subjekti se prihvataju kao sposobni da imenuju te objekte i da to odbrane argumentima Medutim, tako uspostavljena sfera mje stalna velicina zasnovana na antropoloskoj nepromenljivosti Velicina na kojoj se zasmva politika uvek Je sporna U jednoj cuvenoj Aristotelovoj recenici kaze se da su ljudi pohticka bica zato sto poseduju 7

gavar koji rm ornogucava da usaglase ispravno i neispravno, dok zrvotinje poseduju sarno glas kojim izrazavaju zadovoljstvo ili bol Ali sustina problema je saznati ko je kadar da presudi sta je govor odluke a sta izraz nezadovoljstva. Jednom recju, celokupna politicka aktivnost je sukob oko odredenja sta je govor a sta knk, oko ocrtavanja culmh gramca pomocu kojih se utvrduje poIiticka sposobnost. U Platonovoj Drzavi najpre se izlaze da zanatlije nemaju vremena ni za sta drugo osim za svoj posao, njihovo zammanje, njihov radni raspored I sposobnosti koje ih za to odreduju ne dozvoljavaju im da se bave politikom kao dodatnom aktivnoscu Upravo zato politika i pocmje kod preispitivanja tog nernoguceg, kada oni ili one koji nemaju vremena ni za stadrugo osirn za svoj posao iskoriste to vrerne koje nemaju da dokazu da su i ani bica koja gavore, koja ucestvuju u zajednickom svetu, a ne besne ili nesretne zivotinje Ta raspodela i preraspodela prostora 1 vremena, mesta i identiteta, govora i buke, vidljivog i nevidljrvog obhkuju one sto ja nazivam deobornculnog. Politicka aktivnost prekraja deobu culnog Ona na seenu zajednickog uvodi noveobjektei subjekte, Onacmi vidljtvrrnono-stojebrlo nevidljivo, ornogucava onima koji su bili smatrani za bucne zivotinje da se cuju kao bica kojagovore Izraz "pohtika knjizevnosti" podrazumeva, dakle, da knjizevnost kao knjizevnost ucestvuje u preraspodeli prostora i vremena, vidljivog i nevidljrvog, govora i buke. Ona utice na odnos izmedu praksi, izmedu oblika vidljivosti i izrnedu nacma kazivanja koji delijedan ill Vise zajednickih svetova Sada treba saznati sta znaci .knjizevnost kao knjizevnost" "Knjizevnost" nije transistorijski pojam koji se odnosi na sveukupni proizvod umetnosti govora 1 pisanja Ret je dosta kasno dobila to znacenje koje je danas uobicajeno Na evropskorn tlu, ovaj pojam prestao je da oznacava znanje ucenih ljudi tek u XIX veku kada je pocec da oznacava samu umetnost pisanja Delo Madam de Stal, 0 knjiievnosti posmatranoj u njenom odnosu prema drustvenim usianovama, objavljeno 1800, cesto se smatra rnamfestom te nove upotrebe reci Medutim, mnogi kriticari zame8

nih su to ime jednim drugirn. u skladu stirn, bavili su se time da uspostave odnos izrnedu istorijski definisarnh dogadaja 1 politickih struja s jedne strane i bezvremenog koneepta knjizevnosti s druge. Neb kritican pokusah su da uzmu u obzir istoricnost koncepta knjizevnosti: Ipak, vecina je to cimla u okviru modernisticke paradigme. Prema tOJ paradigmi, umetmcka modernost definise se kao prekid svih umetnosti sa ropstvom predstavljanju, koje ih je svcdilo na sredstvo izrazavanja u sluzbi spoljasnjeg referenta, 1 kao usredsredivanje umetnosti na sopstvenu materijalnost Prema tome, knjizevna modemost zasniva se na uvodenju neprelazne upotrebe jezika nasuprot njegovoj kornunikativnoj upotrebi. Upravo ovaj knterijurn je, prilikom odredivanja odnosa izrnedu politike 1 knjizevnosti, predstavljao veliki problem i brzo dovodio do sledece dileme. neki su autonomiju knjizevnog jezika suprotstavljali pohtickoj upotrebi koja se smatrala instrumentalizacijom knjizevnosti, neki drugi su strogo tvrdih da ima solidarnosti izmedu knjizevneneprelaznosti, shvacene kao potvrda materijalistickog prvenstva oznacitelja, i materijahsticke racionalnosti revolucionarne prakse. U svom delu Sta ;e knjiievnost? Sartr predlaze neku vrstu pnjateljskog pomirenja suprotstavljajuci poetsku neprelaznost 1 knjizevnu prelaznost. Pesnici, govorio je Sartr, upotrebljavaju reci kao stvari Kada Rernbo pise .Koja Je dusa bez mana?" jasno je da ne postavlja pitanje vee recemcu pretvara u neprozirnu supstaneu, slicnu zutom nebu kod Tintoreta 1 Nema srnisla govoriti 0 angazovanosti poezije Suprotno pesmcima, pisci imaju posla sa znacenjirna Om upotrebljavaju reci kao sredstvo kornurukacije 1 time se angazuju, hteli ani to ili ne, u poslovima izgradnje zajednickog sveta Nazalost, takvo pnjateljsko pomirenje nisra mje resile Odmah nakon sto je angazovanost knjizevne proze zasnovao u samoj upotrebi jezika, Sartr je trebalo da objasni zasto su pisci
I

lean ..Paul Sartre, Qu'est-ce que la lltterature?, dans Sltuahons II, Gallimard, 1948,
p

69

1
kao Flober izvrnuh transparentnost prozaicnog jezika 1 pretvonIi sredstvo knjizevne komunikacije u cilj za sebe. Razlog tome Sartr je trebalo da nade u spoju licnih neuroza mladog Flobera i mracne realnosti borbi izrnedu klasa njegovog vremena. Morao je, dakle, da u spoljnom svetu potrazi nekakvu politicnost knjizevnosti koja se po njemu zasnivala na samoj upotrebijezika TaJ zatvoreni krug mje njegova licna greska Povezan je sa nastojanjima da se poseban polozaj knjizevnosn zasnuje u jeziku, A sarna ta nastojanja povezana su sa pojednostavljenjem modernisncke paradigme umetnosti. Ta paradigma zeli da zasnuje autonorrnju umetnosti u samoj materijalnosti istih tih umetnosti. Ona zahteva borbu za materijalnu specificnost knjizevnogjezika No, izgleda da je takvu specificnost nemoguce pronaci. Komunikativna 1 poetska funkeija jezika neraskidive su, koliko u obicnoj komunikaciji, koja obiluje opstim mestima, toIiko u paetskom stvaralastvu koje ume da izvrne u svoju konst savrseno transparentne iskaze. Remboov stih, .Koja je dusa bezmana? ", ne upucuje ni na kakvu prozivku dusa koje bi dale odgovor na to pitanje. Ipak ne materna zakljuciti.vpoput Sartra,ni da upitan oblik "tu vise nije znacenje vee supstanca".' Jer to lazno pitanje deli sa obicnim jezickim cinovima vise zajednickih erta. Njegovo pitanje povinuje se ne sarno zakomma sintakse vec i jednoj cestoj retorickoj upotrebi upitruh i uzvicnih recenica, narocito zivoj u verskoj retorici koja je utieala na Remboa: .Ko je od nas bez greha?", .Koji je od vas bezgresan, neka prvi baci kamen na nju!". Ako poezija napusta obicnu komurnkaciju, to ne cini putern neprelazne upotrebe koja bi porustila znacenJ€. Ona to cim povezujuci dva rezima znacenja. s jedne strane, receruca .Koja je dusa bez mana?" je "obicna" recenica, i nalazimo je u pesmi koja ima oblik preispitivanja savesti AlI isto taka, kao eho stihu ,,0 doba, 0 zarnkovi!", to je zagonetna receruca: jedan .prost refren", poput onog u zbrajalicama i narodnim pesmama, kao I "potez gudalom" onoga koji "prisustvuje cvetanju svoje misli" ,
j

pojavljrvanju onog stranea, medu izlizamm recemcama u jeziku i u besmislenom uljuljkivanju zbrajalica, koji jepozvan da da novi smisao i ritam zivotu u zajednici Neobicnost Remboove recenice stoga ne proizilazi iz narocite, antikomunikativne upotrebe jezika Proizilazi iz novog odnasa izrnedu cistog i necistog, prozaicnog i poetskog. Istorijska posebnost knjizevnosti ne zavisi od narocitog stanja ill upotrebe jezika Zavisi od nove ravnoteze njegovih mod, od novog nacina na koji nam se pnkazuje omogucavajuci nam da vidimo i cujemo Ukratko, knjizevnost je nOVIsistem identifikacije umetnosti pisanja Sistem idennfikacije jedne umetnosti je sistem odnosa izmedu praksi, oblika vidljivosti tih praksi i nacina razumevanja .. U pitanju Je dakle jedan nacin uticanja na podeluculnog koja definise svet u kojem zivirno. nacm na koji je taj svet za nas V1dljiv, i nacm na koji taj svet dopusta da bude iskazan, i sposobnosti i nesposobnosti koje se tom prihkom ispoljavaju Tek kada se to utvrdi, moguce je razrnisljati 0 politici knjizevnosti .kao takvoj", 0 nacmu na koji utice na podelu objekata koji oblikuju zajednicki svet, subjekata koji ga naseljavaju 1 sposobnosti koje oni imaju da ga vide, da ga imenuju i da deluju na njega Kako opisati taj sistern identifikacije svojstven knjizevnosti I njenoj politici? Da bismo resili to pitanje, najpre cemo uporediti dva politicka tumacenja jednog istog autora, koji se smatra pravim predstavmkom knjizevne autonornije koja izuzima knjizevnost od svakog oblika spoljnih znacenja i politicke i drustvene upotrebe U delu Sta je knjiievnost? Sartr je Flobera proglasio za predvodmka aristokratskog nap ada na demokratsku prirodu prozaicnog jezika Po njegovom misljenju, taj napad poprimio je oblik okamenjavanja jezika:
Flober prse da bi se oslobodio ljudi 1 stvan Njegova recemca vreba objekat, zgrabi ga, onesposobi I imobilise, pretvori se u kamen i skameni ga zajedno sa soborn 1
1

J -P Sartr,

Ou'esi-ce que la ltttiraturei,

dans Situaclje II, Galhmard, op Cit, P 69

J -P Sartre, Qu'est-ce que la utteraturei , dans Situations

II, op CIt , p. 172 11

10

Sartr je u tom okamenjivanju video doprinos predvodnika ciste knjizevnosti strategiji burzoazije. Flober, Malarme I njihove kolege nisu hteli da prihvate burzoaski nacin razmiSljanja i sanjali.suo novoj aristokratiji, koja bi zivela u svetu ociscenih red, kao u kakvoj tajnoj basti punoj dragog kamenja i cveca, Ali ova tajna basta bilaje sarno idealna projekcija prozaicnog sveta. Da bi je stvorili, ti pisci su morali da ociste reel od kornunikativneupotrebe i tako ih otmu onima koji bi mogli da ih koriste kao sredstvo politickih debata i drustvene borbe. Knjizevno okamenjivanje reci i predmeta sluzilo je na svoj nacin nihilistickoj strategiji burzoazije eija je smrt najavljena na pariskim barikadama ujunu 1848. i kojaje pokusavala da sespase svoje sudbine usporavajuci sile istorije koje je sarna pokrenula. Ova analiza zasluzuje nasu paznju zato 5tOpreuzima model tumacenja koji nalazimo vee kod Floberovih savremenika Oni su u njegovoj prozi ukazivali na strastprema detaljima i nedovoljno interesovanje za humane znacenje radnjt i likova, zbog cega je materijalne stvari smatrao onoliko vaznim koliko i ljudska bica. Barbe] Dorvijsazec jenjihovu kritiku govorecrda je Flober gurao svoje recenice ispred sebe kao sto nadnicar ispred sebe gura karnenje u kolieima .. Svi ti kriticari bili su saglasni oko opisa njegove proze kao neke vrste poduhvata radi okamenjivanja ljudskog govora i delovanja i u tom okamenjivanju vi deli su pohticki simptom, kao sto ce to Sartr kasnije ciniti. Ali bili su jednaki i u tome sto su taj simptom tumacili suprotno Sartrovom videnju .. Om nisu smatrali da je to oruzje antidemokratskog napada, vee je .okamenjivanje" jezika za njih bilo znak stvaranja demokratije To .okamenjivanje" islo je pod ruku sa demokratizmom koji je podstieao ceo poduhvat ovog romanopisca. Flober je sve reel izjednacavao isto kao sto je brisao svaku hijerarhiju izrnedu uzvisenih i niskih tema, Izmedunaracije i deskripcije, prvog plana i pozadine i, najzad, izmedu ljudi i stvari. Ipak sigurno je da se klonio bilo kakve politicke angazovanosti, gajec: jednak prezir I prema demokratama i prema konzervativcima Po njemu, pisac nije morae nista da dokazuje. Ali njegovi kriti12

can videli su u tOJ ravnodusnosn prema bilo kakvoj poruci znak same dernokratije Demokratija je za njih bilastanje opste ravnodusnosti, jednaka mogucnost da SVl da budu demokrate, antidemokrate ili ravnodusni prema pohnci Kakva god da su bila Floberova osecanja prema narodu iIi Republici, njegova proza bila je demokratska Stavise, bila je olicenje dernokratije Sigurno je da Sartr nije prvi koji je u reakcionarskom argumentu video naprednjacki Kriticari XX veka zeleli su da objasne knjizevnost XIX veka .politickim" i "socijalnfm" tumacenjima koja kao sustinu protiv "burzoaskog" romana preuzimaju analize I argurnente nostalgicara iz monarhistickog i predstavmckog poretka To jeste interesantno. Medutim, bolje jepotraziti razloge toga. Prema tome, potrebno je vratiti se logici koja jednom odredenorn nacinu pisanja pripisuje politicko znacenje koje se sarno moze tumaciti na dva suprotna nacma. Potrebno je utvrditi odnos izmedu tri stvari. jednog nacina pisanja, koje tezi da brise znacenja, jednog nacina citanja koje u tom bnsanju znacenja vidi neki simptom; 1 najzad, rnogucnost da se politicko znacenje tog simptoma turnaci na razlicite nacine. Pisanje u ravnodusnosti, praksa simptomatskog citanja i viseznacnost te prakse pripadaju istom resenju A to resenje mogla bi biti sarna knjizevnost, knjizevnost kao istonjski sistern identifikacije umetnosti pisanja, knjizevnost kao specifican ever izmedu jednog sistema znacenja reci I jednog sistema vidljivosti stvari Istorijska novma koju oznacava term in .knjizevnost" je ovde. ne u narocitom jeziku, vee u novom nacinu povezivanja izgovorljivog i vidljivog, reCII stvari. Upravo to je bilo pitanje kritike koju su pobornici klasicne lepe knjizevnosti uputili Floberu, ali i svim tim zanatlijama u novoj praksi u umetnosti pisanja nazvanoj knjizevnost Kako su govonh kriticari, tr movatori su izgubili smisao u ljudskorn delu i znacenju. Time su zeleh reel da su izgubili smisao odredenevrste dela i odredenog nacina povezivanja dela i znacenja Da bismo razumelr u cemu je taj izgubIjeni smisao, treba da se prisetimo starog aristotelovskog principa koji je odrzavao klasican red predstavljanja stvari Prema 13

Aristotelu, poezija TIlJeodredena specrficnom upotrebom jezika Odredena je fikcijom. A fikcija je oponasanje ljudi koji deluju TajnaizgIed jednostavan prmcip definisao je zapravo odredenu poIitiku pesme Nairne, ovakay pnncip suprotstavljao je iskustvo zivota uzrccno-posledicnoj logici radnje. Nadmoc pesme, koja povezuje radnje, nad istorijom, koja prepncava niz dogadaja, bila je slicna nadrnoci ljudi koji ucestvuju u svetu delovanja nad anima koji su ograniceni na svet zivota, odnosno obicnog prezrvljavanja U skladu sa takvom hijerarhijorn, fikcija je bila podeljena na zanrove Postojah su visoki zanrovi, posveceni oshkavanju uzvisenih radnji i likova, i niski zanrovi posveceru pricarna obicnih ljudi. Hijerarhija zanrova je 1 stil podvela pod princip pristojnosti. kraljevi su morali da pncaju kao kraljevi, a obicni ljudi kao obicm Ijudi Takav skup pravila znacio je mnogo vise od akademskog kanona Njime se racionalnost poetskog sveta dovodila u vezu sa odredenim razumevanjem ljudskih radnji, saodredenom vrstom usaglasavanja izmedu obhka postojanja, oblika delovanja i oblika govora ;,(Jkame-BJivaFlj~ j ezika; gubljenjesrnisla u-eevekevem-delu i znacenju, sve je to razgradnja poetske hijerarhije uskladene sa odredenirn poretkom stvari u svetu Najocigledniji pnmer te razgradnje je potpuno brisanje hijerarhije izmedu tema 1 likova, odnosno princrpa saglasja izmectu stila, teme i lika Flober je izyeo do krajnosti princip te revolucije, otknven jos u zoru XIX veka u predgovoru knjige Lyncal Ballads Vordsvorta 1 Kolridza (Wordsworth, Coleridge). Nema vise ni lepih ni ruzruh tema. To ne znaci sarno dasu.ikao kod Vordsvorta, osecanja prostih dusa jednako prikladna za poeziju kao osecanja .uzvisenih" dusa Mnogo ozbiljnija poruka ovde je da zapravo uopste vise nerna terna, da se ravnodusnost krije u sarnoj kornpoziciji radnji i izrazavanju misli i osecanja, koji su bill sustina poetske kornpozicije. Tekstura delaje u njegovorn stilu, a stilje "apsolutni nacin sagledavanja stvan" Kritican Sartrovog doba hteli su da identifikuju "apsolutizaClju stila" sa nekorn vrstorn aristokratske estetike. Ali Floberovi savrernenici nisu se prevarili u pogledu tog "ap14

soIuta". taj apsolut TIlJe znacio plememto uzdizanje vee raspustanje svakog reda Apsolutnost stila bila je najpre propast svih hijerarhija koje su upravljale stvaranjern terna, kompozicijom radnji i pnstojnoscu izraza Vee se u samim objavama larpurlartizma mogao naci recept za ovakav radikalm egalitarizam. Njime se rusu rusila samo pravila pesnicke umetnostr, nego citav jedan poredak sveta, citav srstem odnosa izmedu nacma postojanja, nacina delovanja i nacma govora. Apsolutizacija stila bila je knjizevni recept za demokratski prmcip jednakosti Ona je isla pod ruku sa propascu stare nadmoci delovanja nad zivotom, sa socijalnom 1 politickom promocijom obicmh ljudi, pojedinaca posvecenih obnavljanju 1 produzenju golog zivota. Ostaje nam da vidrmo sta se podrazumeva pod dernokratskom "promocijom" obicnih zivota kada se ona poveze sa .ravnodusrum" pisanjem Floberovi kritican su ad toga napravili doktrinu Demokratija je za njih predstavljala dye stvari: sistem vladanja, u kojem su oni videli autodestruktrvnu UtOPIJU; ali i "sociJalni utica]", odnosno nacin postojanja jednog drustva karakteristicnog po izjednacavanju klasa i nacma postojanja 1 osecanja. Iako je politicka dernokratija bila osuctena na smrt zbog svoje utopije, taj socijalni proces mje mogao biti sprecen - a jedva su ga kontrohsale 1 njime upravljale duse dobrog roda - i nije se mogao izbeci njegov uticaj na tekstove Zbog toga se, uostalorn, ovi kritican nisu ustrucavali da isprave Flobera, da pokazu, kao sto je Volter to cinio za Korneja, koje je teme trebalo da odabere i kako Je trebalo da ih obradi S druge strane, oni su objasnjavali svojim citaocima zasto je Flober bio primoran da odabere one teme koje je odabrao i da ih obradi na takav i takav nacin, Oni su se bunili u ime izgubljeruh vrednostr, ali su i sami svoj protest izrazavali u okviru nove paradigme koja je ad knjizevnosti stvorila "izraz drustva", proizvod bezlicnih sila koje uzmicu pred voljom autora Mectutim, mazda su oni upravo zbog neizbezne sudbme ljudi dobrag rada u pogledu "dernokratske bujice" propustili da uvide slozeniju dijalektiku koju je donosilo videnje knjizevnosti kao .izraza drustva". Kada se u obzir uzima stanje

15

citavog drustva, time se zapravo priknva napetost koja istovremeno i povezuje i suprotstavlja dernokratski pnncip prihvatanju novog sistema izrazavanja. Jer demokratija sarna po sebi ne odreduje nijedan poseban sistern izrazavanja Pre ce biti da rusi svaku utvrdenu logiku odnosa izrnedu izraza i njegovog sadrzaja Princip demokratije nije u stvarnom IIi pretpostavljenom izjednacavanju drustvenih statusa To nije drustvem status vee simbolicka propast: propast jednog utvrdenog poretka u odnosima izmedu tela i reci, izmedu nacina govora, nacma delovanja i nacina postojanja U tom smtslu rnozemo suprotstaviti "knjizevnu dernokratiju" klasicnom redu predstavljanja stvari. U njemu se nadmoc radnjenadzivotom vezivala za odredeno poimanje govora 0 tome je Volter govorio kada se sa nostalgijorn osvrnuo na Kornejevu publiku. Ovaj dramaturg, objasnjavao je Volter, pise za publiku koju cine kraljevici, generah, sudije 1 propovednici Jednom rerju, on pise za ljude koji deluju recimaZapravo, u klasicnom redu predstavljanja, pisanje je, pre svega, govor. Govor je biotin govormka koji ubeduje jedarrskup ljudi, bilo da jeto general kOJclmska svoje trupe iIi propovednik koji obrazuje duse Moe stvaranja umetnosti recima vezivala se za moe hijerarhije govora, odnosno za moe obracanja koja povezuje govorne cinove i odabrane slusaoce kod kojih ti govorm cinovi trebada pokrenu misli, osecanja i energiju. Vee Je Volter zalio sto takvog poretka vise nerna Auditorijum njegovih tragedija mJe bio vise isti kao kod Korneja. Njega vise nisu cinih sudije, kraljevici ill propovednici To je bio sarno .odreden broj mladica i.devojaka".' Takoreci, bi10 ko, niko poseban, nijedan drustveni sloj koji bi nagradio snagu govora. Takva je bila I publika koja Je citala rornane Balzaka I Flobera. Knjizevnost je bila taj novi sistem u umetnosti pisanja u kojem nije bilo vazno ko je citalac, a ko pisac, Zbog toga su rece1

Voltaire, Commentaires sur Corne/lle, dans The Complete Works, Oxford, The Voltaire Foundation, 1975, t LV, p. 830~831

nice tih pisaca rnogle bin poredene sa nemirn kamenjem One su bile neme u onom srruslu u kojem je Platon poredio "neme slike" pisanja sa zrvom recju koju bi ucitelj zasadio poput semena u dU$U svog ucenika zeleci da ona u njemu raste Knjizevnost Je vladavma pisanja, reci koja prottce van svakog odnosa obracanja Ta nerna rec, govorio je Platon, tece svuda pomalo, ne znajuci korne treba govoriti, a kome ne. Tako je i sa knjizevnosti koja se vise ne obraca nijednoj odredenoj publici, ne stavlja se rn na ciju stranu u drustvenorn poretku i nalazi u tom etosu praviIa turnacenja I uredene obIike osecajnosti Kao Iutajuce pismo koje je uputio filozof, ona putuje bez utvrdenog odredista, bez ucitelja koji bi je pratio, u obhku onih odstampanih svezaka koje se pornalo svuda vuku, od citaonica do izloga knjizara, i nude svoje situacije, likove i izraze na raspolaganje svakome korne padnu pod ruku Za to je dovoljno znati citati ono sto je odstampano, a to je sposobnost za koju su i ministri cenzitarnih monarhija smatrali daje neophodno smti je u narodu U tomeje sustina demokratije pisanja: njeno recite cutanjeporustava razliku izmedu ljudi koji deluju recima i ljudi boInog i bucnog glasa, izmedu omh koji deluju i omh koji sarno zive Demokratija pisanja je rezim slobodnog pisma koje svako moze da siri po svojoj volji, bilo da zeh da prisvoji zrvot junaka i junakinja romana, bi10 dazeli sam da postane pisac, bile da zeli da ucestvuje u raspravama a zajedrnckim poslovirna. Ne radi se 0 neodoljivom drustvenorn uticaju, rec je 0 novoj deobi culncg, 0 novom odnosu izmedu govornog tina, sveta koji on ustrojava 1 sposobnosti onih koji naseljavaju taj svet. Strukturalisticko doba pokusalo je da zasnuje knjizevnost na narocitoj osobini, na svojstvenoj upotrebipisanja koju Je nazvalo .Jrterarnost" Medutrm, pisanje Je nesto sasvim drugacije od jezika svedenog na Crstu materijalnost svog znacenja Znacenje pisanja je potpuno suprotno svemu sto jeprikladno jeziku, pisanje znaci vladavinu nepnkladnog. Ako cerno .Iiterarnoscu" nazvati zakon jezika koji ornogucava postojanje knjizevnostr, onda ga treba razumeti suprotno strukturalistickoj viziji Lite17

16

rarnost, koja je omogucila postojanje knjrzevnosti kao novog oblika umetnosti recirna, nije mkakvo narocito svojstvo knjizevnog jezika Naprotiv, to je radikalna demokratija pisma koja je SV3¥ kome na dohvat ruke. Jednakost tema i ob1ika u izrazavanju kao osobina ove knjizevne novine povezana je sa sposobnoscu nepoznatog citaoca da usvaja Dernokratska literarnost je uslov za poseban polozaj knjizevnosti. Ali taj uslov je istovremenopretnja njenom nestanku posto oznacava nepostojanje granica izrnedu jezika umetnosti i jezika svakodnevnog zrvota Kako bi odgovorila na tu pretnju nestankom koja je sastavm dec nove snage knjizevnosti, politika knjizevnosti morala Je biti pcdeljena Potrudila se da razbije tu celovitost, da razdvoji knjizevno pisanje od stanja Iiterarnosti u kojern se nalazi Nije slucajno sto je apsolutizovana knjizevnost tako cesto prikazivala nevolje onihkoji su isuvise citali knjige, isuvise se trudilida pretvore reci i price 1Z knjiga u matenju sopstvenog zivota: Veronika Graslen (W~ronique Graslin), Ruj Blaz (Ruy B1as), Ema Bovan (Emma Bovary), Buvar i Pekise (Bouvard et Pecuchet), Juda mracni i tolikidrugl hkovi knjizevnostr koja istovremeno 'podrzave'tumstava knjizevnu apsolutnost Ali resenje nije sarno u pouci price, u otkrivanju nevolja koje cekaju one koji su se na taj nacin poigraIi sa raspolozivim recima Ono sto knjizevnost suprotstavlja uplitanju demokratske literarnosti, to je druga vrsta snage znacenja i delovanja jezika, druga vrsta odnosa reCI prema stvarima koje oznacavaju i subjektirna koji ih nose. Ukratko, u pitanju je druga vrsta pubhke koja oseca drugi nacm da se poveze moe osetnog delovanja i moe znacenja. lpak, promena zajednice znacenja 1 culnog, promena odnosa reci prema bicima, menja i zajednicki svet i narod Knjizevnost, dakle, prvenstvu zive reci koje Je, u predstavnickom poretku, bilo u skladu sa prvenstvom radnje nad zivotom, suprotstavlja pisanje shvaceno kao napravu koja zrvotu omogucava da govon, pisanje kale Je istovremeno cutljrvije i recitije od demokratske reci: reci napisane na telu stvari, povucene pred apetitom mladica i devojaka plebejaca; ali 1 reci koju niko ne 18

1
1

propoveda, koja ne odgovara nijednoj volji za znacenjern, vee 1Zrazava istinu 0 stvarima na nacin na koji fosili ili brazde u kamenu nose svoju zapisanu pncu. U tome je jos jedan smisao knjizevnog "okamenjivanja" Floberove i Balzakove recenice bile su mozda nemo kamenje Ali om koji su zastupali takav stav znaIi su da, u doba arheologije, paleontologije i filologije 1 kamenje govori Kamenje nema glas kao sto ga imaju kraljevici, general! 1 propovednici Ali zapravo bolje govori od njih. Kamenje svojim telom svedoci 0 svojoj prier. A to svedocanstvo Je pouzdanije ad bilo kojeg govora koji je izgovoren ljudskim glasom To svedocanstvo je istma 0 stvanma suprotstavljena brbljanju i laz; govornika Klasicm poredak predstavljanja stvan vezivao je znacenje sa voljom za oznacavanjern. Sustinski, u njemu je znacenje pretvarano u uspostavljanje odnosa, odnosa izrnedu jedne voIje koja deluje prema nekoj drugoj nad kojorn je prva zelela da deluje. Takvu moe delovanja recima govormci revolucije oduzeli su hijerarhiji klasicne retonke, zeleci da uspostave kontinuitet izmedu govorniStva antickih republika igovornistva nove revolucije. Knjizevnost uvodi novi rezim oznacavanja Znacenje nije vise odnos volje prema volji. Znacenje je odnos znaka prema znaku, odnos ispisan na nemim stvarima ina samom telu jezika Knjizevnost je sirenje i desifrovanje tih znakova koji su napisani na samim stvarima. Pisac je arheolog ili geolog koji ornogucava nemim svedocima zajednicke istorije da govore. Takav je princip na kojern se gradi takozvaru realisticki roman. Princip ovog oblika u kojem se knjizevnost narnece novom snagom TIlJeuopste u oponasanju dogadaja u njihovoj realnosti, sto je objasnjenje koje cesto susrecemo Princip Je u razvijanju novog rezima jednakosti izmedu znacenja reel i vidljivosti stvan, u otkrivanju sveta prozne realnosti kao ogromnog pIatna znakova na kojem je ispisana istorija jednog doba, civilizacije ili drustva. Na pocetku Sagrinske kaze (La Peau de chagrin) Balzak odvodi glavni lik Rafaela u prodavnicu stanna U to] radnji, mesaJU se predmeti kOJIpripadaju razmm vremenima i civilizacijama, 19

all se mesaju 1 umetrucki i religijski predmeti, Iuksuzm I predmen lZ svakodnevnog zrvota. preparirani krokodili, majmuni 1 zmije izgledaju kao da se smeju crkvenim vitrazima ill kao da zele da ugrizu biste. Jedna vaza Iz Sevra nalazi se tik uz egipatsku sfingu, Madam di Bari (Madame Du Barry) gleda jednu indijansku lulu, a jedna pneumatska masina bode oci caru Avgustu Takva radnja, gde se sve mesa, po Balzaku je beskrajna pesma. Jedna dvostruka pesma. pesma velike jednakosti plemenitih i prostih stvari, starih i nOVIh, ukrasnih i primenjenih Ali ona, nasuprot tome, takode otkriva predmete koji su ujedno fosili jednog doba, hijeroglifi jedne civilizacije Isto je i sa kloakorn Pariza koju Igo opisuje u ladnicima (Les Miserables). Kloaka je, po Igou, .jama istine" gde maske padaju i gde se znakovi drustvene velicine izjednacavaju sa otpacima obicnog zivota S jedne strane, sve upada u egalitarnu ravnodusnost, .ali se i istina ocitavom drustvu rnoze iScitatl preko fosila koje ono neprekidno odlaze u svoje odvode Nastanak te istine 0 zivotu, koju knjizevnost rornanticarskog dobasuprotstavlja pravilu verovatnostr klasi~neCl'etorikei poetrke, Balzak nam otkriva kada u opis cudnovate radnje umece paralelu izrnedu dve poezije. vestacke poezije, poezije pesnika reci, u ovom slucaju Bajrona, koji izrazava u stihovima svoj licm bol i nemire doba, i prave nove poezije, poezije geologa, Kivijea (Cuvier), koji podize citava naselja na osnovu nekoliko zuba, naseljava sume na osnovu fosilmh ostataka paprati u kamenju ili obnavlja citave zrvotmjske vrste na osnovujedne mamutove kosti. Istina 0 knjizevnosti prokrcila Je sebi putzahvaljujuci naukama koje su iznele na videlo price iza bezivotnih ostataka: a to su fosili za paleontologa, kamenje ili nabori u zemljistu za geologa, rusevine za arheologa, medalje i natpisi za .antikvara", fragmenti za filologa. Zahvaljujuci njoj, novo drustvo otkriva svoju istinu na nacin na koji su svi tinaucnici pokusali da otkriju istmu 0 ZIVOtUstarih naroda ili da razviju yeo mistenje kojim je nema priroda pokrila istinu 0 prvim vremenima njene istorije. Takav model istine knjizevnost unastanku istovremeno 20

.1

suprotstavlja lujerarhuskim pnncrpima tradicije predstavruckog reda I demokratiji lutajuceg pisma Takoreci, ona donedavnim kraljevicima I narodu dernokratije suprotstavija nov narod, narod koji su osmislili filolozi, antikvari i arheolozi nasuprot AristoteIovoj pesnickoj umetnosti i presadivanju Grcke u vek Luja XIV Takvo rusenje racionalnosti predstavnickog reda logican je produzetak revolucije koju je spraveo Viko (Vico) kada Je otkrio hk "Istinskog" Homera: Homera kao pesnika koji je bio u suprotnosti sa reprezentativnom logikom jer nije bio tvorac prica, likova i izraza, vee glas naroda koji JOS uvek prolazi kroz detmjstvo, nesposoban da razlikuje mastu od istorije, ili prozaicni izraz od poetske trope Ono sto knjizevnosti sluzi kao model, osim odbacivanja pravila verovatnosti I ostalih takvih praviIa, to je neposredna identifikacija poetskog I proznog Ipak, prelaz se mje odvijao gIatko Jer SVIom koji su, u doba romantizma, sanjarih 0 jednakosti umetnosti i stvarnog zivota, cinili su to po principu nostalgije za izgubljenim rajem. Takva .naivna" poezija bila je izraz sveta u kojern poezijanije postojala kao zasebna delatnost, u kojern logika oblasti odvojenih delatnosti nije postojala Ta poezija bila je izraz civilizacije u kojO] pnvatan zivot nije bio odvojen od javnog, u kojoj je religijskr kult bio jednak velicanju gradanskog zajednistva, a zivot predaka neodvojiv od zrvota mitoloskih bozanstava, u kOJoJ su skulptorstvo I muzika, pozoriste i ples bih deo svrhe zrvota u zajednici, i gde su se za ucesce u javnom ZIVOtupripremali putem vezbanja u gimnastickim vezbaorucama, all i tako sto su ucilida sviraju na citri Medutim, sada su svi ti uslovi poezije kao izraza jednog naroda nestali iz modernog drustva To drustvo prozimale su suprotnosti. Duh analize, koji u takvom drustvu razdvaja razum od mita 1 istoriju od maste, odrazavao je jedan svet u kojem se uloge razdvajaju, u kojem se Drzava vise ne zasniva na bozanskorn nasledu vee na racionalnim potrebama upravljanja popuIacijom, u kojem su snage industrije otele prirodu nimfama i faururna i u kojern su zakoni trzisne vrednosti zarnenili ostale 21

vrednosti u sferi mdividualnog ponasanja, u kojem umetnost naginje zadovoljstvu amatera, a ne proslavi zivota u .zajednici, i u kojem religija tezi da se ogranici na unutrasnjostsrca. Teziste takvog sveta vise je na severu, tamo gde klirnatski uslovi pogoduju zatvaranju u kucu i formiranju privatnog zivota, koji sam u sebi nalazi dovoljno zadovoljstva kao nadoknadu za odustajanje od javnog zrvota Prema tome, lucidni duhovi romanncarskog doba zakljucili su da lepa stara poezija, .naivna" poezija zasnovana na samoj poeticnosti iivota, vise nije moguca, buduci da je proza materijalnih mteresa, administracije 1 naucne mish konacno otklonila staru vezu izrnedu poezije, mitologije i zrvota u zajednici. Sa Hegelorn se potvrduje da umetnost 1 poezija, kao oblici izrazavanja kolektrvnog zrvota, pnpadaju proslosti Sa Silerom i Madam de Stal obznanjuje se da se buduca poezija IIi nova knuzevnost mora kretati u smeru suprotnom od bilo kakvog ieljenog povratka izgubljenoj materijalnosti, da ona mora biti prethodnica pokreta koji ukida staro poetsko bice u intelektualnoj struji koja se vraca samoj sebi, Istrazuje SVO] sopstveni domenrna~t6J nsnovi ucestvuje u borbi ideja. Na taj nacin Madam de Stal shvata novu knjizevnu demokratiju: knjizevnost ce svoj omiljeni domen naci u posmatranju unutrasnjeg zrvota, sada vee prosirenog i produbljenog JeT vise nije ogranicen na rnusku 1 plemicku komponentu covecanstva Naci ce ga takode u domenu apstraktnih ideja ciji se napredak, kao sto su to tadasnji savremenici znali, tice svakoga Takvu dija.grtozu donosi delo koje je 1800. godme uvelo rec knjizevnost. Ipak, buducnost knjizevnosti nije potvrdila takvu dijagnozu. Sigurno Je da su se sriovi 0 novoj Grckoj, ili antika i mitologije zamene za kojima se tragalo u Romanseru (Romancero), Cudesnom decljem rogu (Cor merveilleux de l'enjant), u narodnim legendama, medu druidima, hriscanskim mucenicima 1 u srednjem veku dugo razvijali, To je interesantna pojava: odgovor dijagnozi raskida izmedu proze modernog sveta i stare poezije identicne tkivu kolektrvnog zivota nisu dale antika, mitolo-

gije ili narodne knjizevnosn zamene Odgovor je do sao iz samog sredista onoga sto se smatralo da odbija staru poeziju: proza modernog grada, ogradenih fasada i zatvorenih zivota ali i novih hramova podignutih u slavu zlatu i trgovackoj robi, kao i njihovih mracnih podzemlja I njihovih odvratnih odvoda Takva je lekcija koju, u Izgubljemm tluzijama, Balzak istovremeno daje i citaocu i pesniku iz provmcije, Lisjenu de Rubenpreu (LUCIen de Rubernpre) Po dolasku u prestonicu ukusa, Lisjen saznaje da je to zapravo prestonica trgovine i da je poezija podredena zakonima knjizevne industrije 1 hirovima potkupljenog novinarstva On ce, stoga, pokusati da proda Margerite, plod njegove uzvisene poetske teznje,knjizarama u Galeri de Boa Palea Roajala, koji predstavlja neku vrstu odurnog kampa, a nalazi se izrnedu Berze i mesta ucestale prosntucije Ali ovaj silazak pesnika u pakao gde se prodajuideje 1 tela je, za citaoca, prilika da otkrije poeziju sasvim drugacije snage od one kojorn su prozeti Lisjenovi soneti Ta .fantasticna palata", ispranih fasada, obnovljenih krhotma, starih slika i fantasticnih natpisa na zidovtrna; te lestvice ria kojima bujaju .najcudniji plodovi jedne botanike nepoznate nauci ", gde se cvetovi retorike jedne makulature mesaju sa cvetovima jednog ruzicnjaka, gde prospekti cvetaju u krosnjama 1 gde modni ostaci guse vegetadju; ti butici modista .prepum nezamislivih sesira", te "doline osusenog blata", ti .vitrazi isprljani kisorn i prasmom", ta .republika na daskama isusemrn od sunca i kao vee upaljerum od prostitucije", kojom prolaze spekulanti i politicari, novmari I prostitutke, sve to cmi .bestidnu poeziju" 1 Ali ovakva bestidna poezija pomesanih zanrova, radnji i doba upravo je moderni oblik one poezije koja je imanentna jednorn prozlvljenom svetu za CIjU se tajnu govonlo da Je izgubljena Nije istina da je moderm svet carstvo sive racionalnosti naucnika, birokrata i trgovaca To je svet u kojem se sve mesa, u kojem se dekor trgovacke robe izjednacava sa
1

Home de Balzac, IllUSIOns perdues, edition presentee par Maunee Menard, Le livre de Poche, 1983, p 209-214

22

23

fantasticnom pecmorn, u kojern svaki natpis postaje pesma i sifra za prozivljeni svet, svaki prospekt nepoznata biljka, svaki otpadak fosil jednog trenutka civilizacije, svaka rusevina spomenikjednog drustva Moderm svetje dzinovska gomila rusevina 1 fosilnih naroda koji se neprekidno obnavljaju, ogromno platno sa hijeroglifima koje treba procitati Idealno anticko naselje, gde su se zivot u potpunoj javnosti, stavovi tela u gimnastickim vezbaonicarna i nabori odece slobodno nudili dletu skulptora i raskOSIsvetkovina, nalazi svoj preslikani negativ u ovom svetu u kojem se unutrasnje mesa sa spoljasnjirn, kao novo i staro, znakovi prozaicnog zivota sa znakovima pceztje. Haos zrvota zaklanja snagu jezika i raeionalnosti koja uveliko premasuje staru logiku radnje KOJ1 redo sled dogadaja jedne drame, koji bi unutrasnji bi razdor jednog junaka mogao ikada da dostigne snagu jezika prisutnog na vasaru Galri de Boa, ali ISt<:> tako i u sesiru i kaputicu rodaka Ponsa? Dakle, treba posebno produbiti isuvisepojednostavljenu IdeJU knjizevnosti kao izraza .rlemokratskog" drustva, Obilje opisa u romanu i.zrazava·-nestosasvim drugaeije ednavedne demokratske potrosacke groznice U Balzakovim radnjama se ne trosi. u njima iscitavarno sirnptome novog doba, prepoznajemo ostatke urusenih svetova, susrecemo pandanpokojnim mitoloskim bozanstvima Moderni svet, predstavljen u tim radnjarna, ogromno je platno izatkano od znakova, rusevina i fosila koji novu poetiku, poetiku proze sveta, pribhzavaju radu filologa, arheologa i geologa All taj svet takode je nastanjen fantasticnim bicima, skrivenim iza svih tih izloga iIi scucurenih iza svih tih ulaznih vrata, nastanjen novim bozanstvima zemlje i pakla Knjizevnost je, nesporno, nauka 0 drustvu i stvaranje jedne nove mitologije. Polazeci od toga, definise se identitet nove poetike 1 nove politike. Novi sistem znacenja, koji volju za znacenjern i delovanje reerma hsava njihovog povlascenog polozaja, uspostavlja i distancu prema dernokratskoj politickoj sceni Ona se zapravo dobrovoljno podize, tako sto izvrce reci, recenice 1 likove U osnivackim tekstovima i dommantnoj retoriei. Takvoj demokratskoj re-

IlJI knjizevnost suprotstavlja drugaciju politiku, elJl je prmcip da galamu govormka iz naroda vicnih staroj retorici ostavi njihovoj sujeti, da napusti scenu reci nosene glasom kako bi desifrovala svedocanstva koja sarno drustvo ostavlja kao otvorenu knj igu , kako bi ih izvukla iz mracnog podzemlja u koje ih je drustvo ostavilo bez namere i svesti N asuprot bucnoj sceni govornika otvara se put u podzemIje koje drzi zatocenom skrivenu istinu 0 drustvu Takva polrnka knjizevnosti, drugacija od one ciji su autori borer Repubhke, jasno se vidi u ladnicima kada Zan Valzan (Jean Valjean) napusta bankade na kojima su pogmuli Anzolra (Enjolras) 1 njegovi prijatelji da bi,s telom ranjenog Mariju-sa {Marius), zaronio u dubine odvoda u kojima pornesani ostaci velicine i propasti, drustvenog sjaja i lazne predstave, svedoce 0 drugacijoj jednakosti drugacijim jezikorn Naravno, pisac rornana je naklonjen borcima za Republiku koji su poginuli za svoje ideale .. Ali u samoj logier romana njima je suprotstavljenjedan drugaciji narod, drugaciji poredak reci, drugacija zajednica zivih i mrtvih Na isti nacin i Misle (Michelet) pise $VoJu lstoriju Francuske revolucije Kada opisuje proslave u cast Federacije u gradovirna i selima Francuske, sa radoscu se osvrce na pisana svedocanstva koja su ostavih lokalni govornici Ali ne prenosi reci ni iz jednog od njih Jasno je zbog cega: retonku sela u doba Republike cine reci i slike pozajmljene od retorike govormka lZ prestonice, koja sarna pozajmljuje od anticke retorike predavane na kolezrma rnonarhije. Taj pozajmljeni glas, glas boraca za Repubhku, Misle zamenjuje drugim glasom, glasom same Republike, koja olicava tela i znacenja Tako nam kaze da je ono sto govori kroz tekstove govornika sa sela glas zemlje 1 zetve, odnosno borba generacija. Misle je ubedeni repubhkanac, Ali to je republikanac iz doba knjizevnostr, au doba knjizevnosti nerne stvari govore 0 Republici boIje nego repubhkanski govornici. DakIe, nema jedinstvene politike knjizevnosti. U najmanju ruku, ta politika je dvostruka .Okamenjivanje", koje novoj knjizevnosti zajedno zameraju 1 reakcionamiknticari XIX veka 1 25

24

XX veka, zapravo Je preplitanje dye logike S jedne strane, to je znak urusavanja sistema razlika koji je socijalnoj hijerarhiji dozvoljavao da budepredstavljena To .okamenjivanje" zaokruzuje dernokratsku logiku pisma bez ucitelja I odredista, veliki zakon jednakosti svih tema i dostupnosti svih izraza, koji pokazuje kako apsolutizovani stil potvrduje svaciju sposobnost da se svako domogne bile kakvih reci, recenica iIi pnca, Ali s druge strane, njirne se demokratiji pisanja suprotstavlja nova poetika koja uvodi drugacija pravila jednakosti izrnedu oznaciteljske uloge reci i vidljivosti stvari .Okamenjivanjem" se ta poetika identifikuje sa politikorn IIi, bolje receno, metapolitikorn, ako metapolinkom mozemo nazvati pokusaj da se scenama i iskazima iz politike zamene zakoni .istinske scene" koja bi im posluzila kao osnova To je upravo ana sto knjizevnost 1 cini, prepustajuci graju demokratske scene govornicima kako bi putovala u dubme drustva, otknvajuci jednu takvu hermeneutiku drustvenog tela, takvo iSCitavanje zakona sveta na telu banalnih stvan 1 beznacajnih reci cije ce naslede podehti istorija i sociologija, rni?o[li~l~tj~k_iiDQJlka IFrojdova teorijaKada.Markspoziva citaoca da se s njim udubi u pakao kapitalisticke proizvodnje koj1 nauka razotknva ispod banalnosti trgovacke razmene, u podtekstu toga je Danteova Boianska komedija Ipak, hermeneuticki postupak koji on sprovodi pozajmljen je iz poenke Balzakove L)udske komedije Trgovacka roba je fantazmagorija, odnosno stvar sasvirn obicnog rzgleda koja se zapravo pnkazuje kao splet teoloskih pojedinosti. takav princip marksisticke nauke direktno proizilazi iz knjizevne revolucije koja je napustila logiku radnji koje navodno slede razumne ciljeve da bi se okrenula svetu znacenja skrivemh pod plastorn prividne banalnosti. Od iste te revolucije pozajmila je i njen najparadoksalniji princip, da bi se razumeo zakon jednog sveta, ne treba ga samo traziti u najobicnijim stvarima: tim banalnim stvanma treba vratiti njihov nadculni fantazrnagoricm izgled, kako bi nam otkrio kodirano pismo socijalnog kretanja. Upravo to je Va1teru Benjammu kasnije omogucilo da se POSIUZl marksistickom teorijom fetisizma kako bi 26

kntican naprednjaci

pomocu trgovacke fantazmagorije r topografije panskrh prolaza objasmo strukturu bodlerovskih slika Zapravo, bodlerovska dokolica dogada se mnogo manje u pasazima pariskih Velikih bulevara nego u Balzakovoj radnji-pecini, tiji ce koncept dati teorija fetisizma i koja ce poput duha proganjati nadreal~snck~ sanjanju Aragona, neposrednog Benjaminovog nadahnuca, kOJ1 svojom rnagicnom setnjom kroz pasaz Opere i ispred starog bu~ nka prodavca stapova prosiruje fantasticni 0PIS Galen de Boa ~ njegovih modistkinja sa nezamislivim sesinrna Ovde se ne rad~ o uticaju jednog autora na nekog drugog Radi se 0 poetskom 1 metapolitickom modelu koji je uvela knjizevnost kao takva i kojern nase drustvene nauke uvehkoj meri duguju svoj postupak in terpretacij e Ipak potrebno je dati sin okvtr gore pomenutoj saradnji izmedu marksistickih kriticara XX veka i reakcionarnih kriticara XIX veka Mogucnost postojanja dve dijagnoze suprotstavljene u pitanju "pohtike" knjizevnosn uklapa se u interpretativne okvire knjizevnosti koju Igo naziva .Istonjom morala", a Balzak .arheologijom drustvenog mobilijera" Kriticari XX veka verovali su u ime marksisticke i Frojdove teonje, sociologije iistorije ustanova 1 obicaja, da mogu da demistifikuju knjizevnu naivnost i iskazu njen nesvesm diskurs, pokazujuci kako je ta fikcija nesvesno kodirala zakone drustvene strukture, stanje borbe izmeGU klasa, trziste simbohcnih dobara ili strukturu knjizevnog polja Medutim, isti ti knticari koristili su eksplikativne modele same knjizevnosti da bi rekli istmu 0 knjizevnorn tekstu Kada se prozaicne stvarnosti analiziraju kao fantazmagonje koje svedoce 0 skrivenoj istmi jednog drustva, kada se povrsmska istina otknva putujuci u dubine i iskazujuci nesvesni drusrveru tekst koji se tu dekodira, to je sve model srmptornatskog citanja svojstven knjizevnom stvaralastvu Knjizevnost nije rusta d~ug~ ~o stanje razumlnvosn u kojern se potvrduje njena novost ikoje je ona prenela omm teonjskirn naukama koje su verovale da ce je, ako budu prirnerule taj postupak na njoj, pnmorati da pnzna svoju skrivenu istinu
27

Takav navodni dopnnos knjizevnosti lako je obezvreden i pomsten, ne sarno zato sto je upravo ana obezbedila modele raz~l.lsl.J~njal:oJima su neki pokusali da je demistifikuju, vee i zato sto nIJe sacekala da kriticari otkriju problem njene nauke, da bi g~ onda ana sarna mogla uzeti za predmet neke dijagnoze i revizije .I~od Balzaka, haos antikvarnice ill kuce za igru, Galen de Boa I~Inovma nesumnjrvo moze biti obraden u herrneneutickoj pesmi MedutIrn, herrneneuticki problem sagledava se, nasuprot tome, kao simptom stanja u kame se nalazi drustveno tela Svuda se mogu naci stvari koje govore svojim jezikom, svuda ima misli koje ih odrzavaju u inerciji Ali to obilje reel i misli maze se, ~a svoj nacm, tumacin kao znak bolesti jednog doba i jednog drustva Hermeneuticko bujanje koje je najpre izgledalo kao ~rotlVotrov z~ demokratsko drvljeprisvajanje reci, recenica 1 pri:a, vrlo brzo ,Ident~fikovano je .sa istim obi1jem reci, I tada knjize~nost ok~ece svoju nauku 0 simptorrnma protrv bujanja znakova I dekodiranja koje je sarna prouzrokovala U tome je princip pronv-pokreta, sto je Sartr pnmetio kod Floberovih savremenika .1 s~?onl::~ednacavasaaristokratskomzeljom Zap0QJzanjem svetilista r:~lma rezervisanim za knjizevnike U tome treba, pre svega, uociti proces pornocu kojeg se knjizevna hermeneutika okrenula sarna protiv sebe, potom je opijenost sopstvemm dekodiranjem svalila na racun demokratskog obilja reci i misli i prepoznala opasnost za sam zivot u tom .jeziku zrvota", koji je suprotstavila sistemu racionalnog predstavljanja radnji i volje za kaZlvan~em preokret najbolje se vidi kod Tena kad opisuje grad kOJ1 se guSI pod tezinorn zgusnutih reci i misli. ~

1 zagledamrn pogledima, na tim bledim 1 izboranirn henna, u tim velikim pokretirna izvedenirn uzurbano 1 precizno, oni kojt stizu prvi put dobijaju vrtoglavicu, ulice pricaju isuvise, uzurbana gonula ljudi stalno trci, toliko je ideja koje vise u vitnnama, koje su nagomilane na tezgama, utisnute na spomenicima, zakacene na plakate, koje khze niz lica, da su svi ani njima zatrpani 1 preopte-

receni

TaJ

Na jednoj klupi u Luksemburskorn parku cujete medicinsku raspravu; na kraju trotoara jedan geolog pnca vam 0 otkricima u poslednjim iskopinarna U ovorn dugackorn muzeju za pola sata prodete kroz celu istoriju To delo koje je ponovo pred varna, vraca vas u milje cija su se razmisljanjaugasila jos pre pol a veka. Za dva sata provedena u jednom salonu, dobicete pregled svih ljudskih stavova ( ) Iz svih tih mozgova koji se puse, misao izlazi poput pare, nevoljno je udisemo, ona se iskri u svim tim nemirnim 28

Stanje obmute simetnje izmedu uslova anticke poezije I uslova nove knjizevnosti dobija sledeci zabnnjavajuci oblik. individualnorn 1 kolektivnorn zdravlju duha i tela, 5tOje jos Vinkelman uzdizao kao sustmu grcke umetnosti, kao pandan javlja se haos modernog zrvota, mnostvo reci irnisli ispisanih na stvarirna, koje deformisu tela i drze duhove u stalnoj grozruci Stoga se odnos knjizevnosti prema politic: jos vise komplikuje Knjizevna razlika zapravo prelazi sa desifrovanja znakova na obuhvatanje intenziteta Posta se takvi intenziteti nalaze u socijalnom telu koje je zahvatila groznica, knjizevnost pred soborn vidr dva puta Jedan put vodi pretvaranju u neku vrstu izopacene medicine, koja nalazi umetnost u samom nacinu promene pulsiranja groznice, u izazivanju napada grozmce i u odjeku njene muzike. Takvu je perverznu medicinu, koja uziva u bolesti koju prikazuje 1 drugima pruza takvo uzivanje, 201a definisao kritikujuci roman Zermini Laserte brace Gonkur, pncu 0 toj narodnoj menadi skrivenoj u sluzavci velikog srca 2 Takvom se medicinom bavi poezija radnji i tezgi u Stomaku Panza IIi u delu Na radost dama (Au bonheur des dames) - koje VIse nisu deo zamrsenog haosa koji treba rasplesti citanjem znakova, vee petrosaeke bujice u kojoj se gradanke Pariza prepustaju bahanalijama, boreci se aka tela divinizovane robe, .dok se pisac lekar izjednacava s umetnikom tezgarom, ukrasavajuci svoje kompozicije bliHippolyte Taine, "Balzac", dans Nouveaux Essais de cnttque er d'histtnre,
t

Pans,

1865,p 69-70 Emile Zola, Mes Hames, dans Oeuvres Completes,

I, presentees par Henri Mltterand, Nouveau monde editions, 2002, p 754 ..763 .

29

stavim drapenjama, a katedralu u slavu razbuktaloj robi kobasieama vatrene boje, i u kojoj narod nalazi svoj hram, pored napustene gotske crkve. Sada mu je, dakle, dopusteno da sebe pozitrvno posmatra kao pesruka .jedne demokratije" koja Je poistovecena sa velikom potrosackomgroznicomih sa podsvesnom mudroscu haosa koji gura drustveno telo prema nepoznatoj buducnosti To je predlozeni vid identifikacije izrnedu ntma pisanja i ntma drustvene bolesti - koja je mozda pozvana da se otkrije kao neko necuveno zdravlje Tome se suprotstavlja jedna druga medicina, koja se brine 0 razlikovanju rezima intenziteta Nairne, treba definisati drugacije zdravlje za pisanje i sastaviti njemu svojstveni plan jednakostr, plan novih mdividualnosti, proizashh upravo iz destrukcije individualne IIi kolektivne naprave koju treba oznaciti i spaliti Mozda je toono sto simbohzuje cuvena seena poljoprivredne izlozbe u Gospodi Bovari, kada dva zavodrucka govora - govor savetnika policije i Rodolfov govor postizu svoj eilj sarno ako se izgube u onome sto im je suprotno, C1 to je ravnodusnisapat.zrvora bez znacenja. sparina.Ietnjegposlepodneva za jednog i vihor prasine koju podizu tockovi postanskih kola za drugog Nasuprot recitorn cutanju pisma, kao i recirna napisanim na predmetima i telima, stoji treca vrsta jednakosn reci i cutanja: disanje stvan oslobodenih od vladavine znacenja Nema rcc tu postaje cista snaga stvari bez razuma, koja se istovremeno suprotstavlja demokratskorn sirenju lutajuceg pisma i hermeneutickorn pncanju umverzalnog dekodiranja znakova Ovaj treci oblik neme reci definise i treci obhk demokratije. On se moze sazeti u jednoj Floberovoj sali kada on izjavljuje da ga vise interesuju buve koje izjedaju nesretnog odrpanka od samog odrpanka To bi se moglo prevesti filozofskim recnikom pozajmljenim od Deleza (Deleuze): romaneskna jednakost nije isto sto 1 molekularna jednakost demokratskih tema, to je, zapravo, molekularna jednakost rmkro-dogadaja, odnosno individualnosti koje vise ne Cine individue vee razlike u intenzitetu ciji cisti ntam led od svake drustvene groznice
30

Knjizevno .okamenjivanje" ne moze se svesti na bilo koju jednostavnu shemu istovetnosti izmedu jednog oblika pisanja i jednog politickog sadrzaja NJu cini napetost izmedu tri rezima izrazavanja koji definisu tri oblika jednakosti Najpre, tu je jednakost tema i dostupnost svih reci i recenica za tvorbu tkiva zivota Ta dostupnost uvrscuje solidarnost izrnedu pisaca romana ljudske kornedije ili romana .palanackih naravi" 1 njihovih likova, ona definise sposobnost bilo kog citaoca ill bilo koje citateljke da se posluze dobrom koje su pisci ukrali njihovirn bhznjrma. Potom, tu je demokratija nernih stvari koje govore viseod bila kog kraljevica lZ tragedije ali i od bile keg govornika iz narada. I, na kraju, tu je molekularna demokratija stanja stvaribez razloga koja istovremeno odbacuje i buku govornika lZ klubova i veliko hermeneuticko brbljanje desifrovanja znakova ispisamh po stvarima Tri demokratije, drugim recima, tri nacina pomocu kojih knjizevnost asimiluje svoj rezim izrazavanja sa nacinom uredenja jednog zajednickog smisla, tako knjizevnost utice na izradu horizonta vidljivosti, na nacine desifrovanja tog horizonta i dijagnaze 0 tome kakvo je mesto pojedinaca i zajednica u njemu i sta mogu da cine Ali to su i tri medusobno sukobljene politike koje su u sukobu i sa logikama na osnovu kojih politicki kolektiviteti grade objekte svoje pojave 1 oblike svog subjektivnog iskazrvanja Politika knjizevnosn ]e sukob tih politika. Takoreci, njenu krmku cini igra izmedu tih napetostli ispitrvanje granica moci tih igara koje ona sarna sprovodi, Knjizevnost isprobava te granice, bilo da zeli da radikalizuje nemast koja Je odvaja od demokratskog brbljanja, bilo da zeli da nadmasi demokratiju pisma postavljajuci sebe za novi jezik kolektivnog tela Flober je pravi pnmer prvog slucaja, u kojern knjizevno dele SIUZl da se obezvredi brbljrva vladavina interpretacije Time se zeli suprotstaviti jedna glupost drugoj gluposti, sukobiti slobodna disanje pojava bez uzroka sa stereotipima mterpretacije. Medutrm, tri su igraca u OVO] rgri. kako hi ponistio besmislenu vladavinu interpretacija (novinarska proza, proza Omea i proza prirucnika koje cita31

Buvar i Pekise) u VISO] gluposti apsolutnog stila, pisac mora takode ponistiti proeep koji njegovi Iikovi tezeda prodube u prozi sveta kako bi potom u njemu izatkali zivot za sebepomocu nasumice otetih reci lZ njihovih tumacenja No, taJ pokusaj tezi onoj granici koja brise sarno knjizevno odstojanje, Na kraju romana, Buvar i Pekise, dva bivsa prepisivaca koji su zeleli da zive svoje knjige umesto da ih prepisuju, kaznjeni su zbog svojih previsokih teznji Vracaju se u klupu i mire se sa sudbiriom da veeno prepisiju ono moze da bude sarno jedna zbirka stereotipa To je dobar Iek za izlecenje demokratske bolesti pisanja. All taj dobar lek takode Je samobnsanje knjizevnosti Flober sam mora da prepisuje sve sto dajesvojim hkovima da prepisuju. Mora pontstiti aktivnost pomocu koje se proza knjizevnosti odvaja od opstih mesta proze sveta. Knjizevna cistota ne moze raskinuti vezu koja je ujedinjuje sa demokratijom pisanja, a da se sama ne ponisti Njen sopstveni proeesdiferencijaeije vodi je ka tack! u kojoj njena razhka postaje neodrediva Druga strana paradoksa pojavice se u veku koji sledi kada ce zelja dase- preobrazi usredstvo uticanjaprimorati-optuzujucu knjizevnost da na svojim stranicama nade mesta za standardizovane peruke sveta 0 tome svedoci najreprezentativnije de10 politicke knjizevnosti XX veka, Dos Pasosov (Dos Pasos) eiklus USA Kada Dos Pasos umece stereotipne recenice IZ .aktuelnosn" ili iz .rnracne komore" u avanture svojih Iikova uzdrmanih haosom sveta kojim gospodari zakon novea, nesumnjivo pozajmljuje obhke montaze lZ dadaisticke i nadreahsticke skole All u sustini, on preuzima i pokusava da izokrene politiku iz Buvara i Pekisea. Daleko od izjednacavanja svih stvari, cilj montaze rnedijskih stereotipa je da omoguci ljudima da osete oblike nasilne dominacije jedne klase, S jedne strane, prica 0 haoticnim sudbinama otkriva istinu sakrivenu iza tih stereotipa, Ali suprotno tome, upravo ta gornila gluposti u stereotipima 0 dorninaeiji daje koherentnost pncama rasparcanim usled lutanja, smisao koji ih ujedinjuje. Novo kriticko resenje duguje tako svoju delotvornost otporu prerna herojizaciji i sentimentalizmu, svetu
JU

u kome Je sve SlVO1 koji tez: da ujedmi dva elementa CiJlbi medusobrn sudar mogao da nosi pohticki srmsao: sudbina hkova i svet dorninacije koji govori 0 sebi On se oslanja na asimptoticku redukciju otklona izmedu tog praznog govora i bezlicne proze koja jednako obuhvata sudbine izgubljenih generacija i skorojevica, potlacemh i buntovruka Ali ravnodusna jednakost stereotipa zauzvrat prodire i u stilisticku jednakost pnmenjenu na price 0 sudbmama koje svedoce 0 silim dominacije. Kritika je tako stalno na ivici sunovracenja u ravnodusni haos jednakih sudbina usred jednog sveta koji nesmetano prati tok u kojem bezlicna snaga stereotipa stalno guta jasne peruke klasne borbe. Kao odgovor na srnrt Eme Bovan ili na povratak prepisivaca u klupu javlja se dvostruki kraj ciklusa USA u kojern se kcerka siromasnog lekara koja se pridruzila borbi proletanjata uputila na novi sastanak kako bi pnjavila novi zlocin, dok pokraj puta, nepoznati lutaIiea uzaludno pokusava da vozacu odvrati paznju od nesmetanog toka saobracaja Pohtika knjizevne lIgluposti" ostvaruje se ovde u svom cistom paradoksu Ne moze u isto vreme postojati otkroviteljska snagasmisla i otkroviteljska snaga nonsensa Tacnije, ne mogu se postavin zajedno, ne mogu se ujediniti njihove snage u jacini recenice, ada jedna ne ponisn drugu: Recenica apsolutnog stila ponistila se, na kraju krajeva, u stereotipima proze sveta U ovome je, zahvaljujuci obrnutoj simetri]1, neprepoznatljiva razlika u kritici, i najzad politici Sa drugim se oblikom samobrisanja knjizevnosti susrece kada zeh da .nadmasi" demokratsku nemost pisma kako bi sastavila novo pismo koje odgovara novoj snazi tela, To je projekat kojim se bavio pesmk, daleko ad bilo kakvog "slikanja reci' kada je napisao .Koja je dusa bez mana?", projekat poezije koja je korak ispred radnje, projekat jezika dostupnog svim culima i koji slavi harrnonije nove ljubavi 1 novog kolektivnog tela Medutim da bi sproveo .alhermju glagola" koja treba da omoguci novi spev zajednice, pesmk postaje antikvar koji skuplja starudije nabrojane na pocetku istoimene pesme: popularne ilurmnacije, natpisi, demode knjizevnost, crkveni latmski, erotske knjige bez teksta, 33

32

knjizice za decu, nistavne nrne 1 narvru ntmovi Spev buducnosti mora biti sastavljen ad ostataka obicnog zivota i fosila kolektivne istorije sakupljenih nasumice u antikvamici. Medutim, ne postoji put koji vodi od inventara nemih znakova ispisanih po stvarirna i od poeticnosti starinskih refrena do poezije buducnosti i do himne kolektivnog tela, Nije to sarno stvar iluzije III Irene nernoci. Raskorak izrnedu projekta alhernije glagola i njegovog materijala svedoci a sledecern: knjizevnost je postala mocna naprava za samointerpretaciju 1 ponovnu poetizaciju zivota, sposobna da sve otpatke obicnog zivota pretvon u poetska tela i znakove istorije. Ta sposobnost je dala snagu snovima 0 novom pisanju i onovom telu dajuci glas tom novom prisvajanju moci zajednicke poezije 1 istorije koja je zapisana na bilo kom znaku, u bilo kom starinskom refrenu ili u bilo kojoj zaboravljenoj knjizi No, desifrovanje neme reci se, u meduvremenu, prepolovilo S jedne strane, desifrovanje je postalo deo svakodnevnog upravljanja rnisljenjern, deo rutine u univerzalnoj reportazi a kojoj govori Malarme. Da bi izbeglo takvu sudbinu,de-sI-[mvanjejepokusalodaseupustiueno§t6seciesifrovati mje moglo, da pokusa da iz idiotskog refrena, posmatrajuci ga kao idiotski, izvuce ritam nekog nepoznatog sveta u kojern bi proza i poezija bile bez oklevanja ponovo pobrkane. Pesma najzad desifrovarnh hijeroghfa mora se stoga prepustiti muzici beznacajnog Novo telo koje bi pevalo himnu novog glagola predodredeno je da ostane utopija, neophodna 1 u isto vreme neizvodljrva, pornocu koje se sistem knjizevnog pisanja projektuje izvan sebe samog U vrerne futurizma i sovjetske revolucije, remboovski projekat Je bio udruzen sa snovirna 0 novorn zivotu u kojem umetnost i zrvot vise ne bi bili razdvojeni U doba nadrealizma, taj projekat se vratio u poetiku Ali Babine radnje-pecine koju slavi Aragon u Seljaku iz Pariza (Ie Paysan de Paris) i 0 kojoj Benjamin iznosi teoriju govoreci 0 Mesijr koji ce dod, dizuci se lZ kraljevstva mrtvih u panskim pasazima. Ali, u svakom slucaJu, pesma buducnosti susresce se sa istorn kontradikcijom kao i roman 0 obicnorn zivotu, a himna naroda sa istorn kontradik34

C1]Omkao I delo ciste knjizevnosti. :lIVOtknjizevnosti je ZIVOtte kontradikcije. Kriticari 1 sociolozi ce ovde traziti milo za drago iznoseci da je ta kontradikcija znak stare zablude koja se uzaludno trudi da izmeni zivot, a zapravo ga sarno tumaci All sarna tumacenja Jesu prave promene kada preobrazavaju oblike vidljivosti zajednickog sveta I, sa njima, sposobnosti koje obicna tela rnogu da upotrebe na novom pejzazu zajedruckog, A recenica koja suprotstavlja preobrazaj sveta njegovoj mterpretaciji deo je istog hermeneutickog dispozitiva kao i "turnacenja" koja ona odbacuje NOVIrezim znacenja koji podrzava cistotu knjizevnosti dovodi u sumnju sam smisao opozicije izmedu tumacenja i preobrazaja sveta Taka da nam razmisljanje 0 politici knjizevnosti maze pomoci da razumemo tu neodredenost i neke ad njenih posledica u naukama koje teze tumacenju onakvog sveta kakav se susrece u praksama koje pokusavaju da ga izmene

35

KNJIZEVNI

NESPORAZUM

ne da se razume suprotno od onog sto Je receno, OTIl koji se razmahuju recimacija Je jedma vrednost u njihovoj nerazumljivosti: am koji uporrebljavaju nejasne reCI kako bi pnkrili da pncaju 0 ispraznim stvarima, a kada shvatimoda su to zaista ispraznosti, am odgovaraju da tu postoji nesporazum Cini se da Je time nesporazum jasno omeden i pojam se, ako je verovati recniku Tresor de la langue francaise, stoga ustaho od XVI veka, odnosno u isto vreme kad i francuski jezik. Ali kako onda objasmti cudne pnmere koji u istoj odrednici ilustruju pogresno shvatanje jezika? Citiram: Jankelevic (Jankelevitch): "Pre" vara u ljubavi ce dovesti do najozbiljrnjih nesporazurna", Marten di Gar (Martin du Gard). "U osnovi svake Ijubavi sudbmski poStOJlneb nesporazum, plememta zabluda, pogresna procena, lazna shka koju su stvonh jedno 0 drugom", lola (Zola), "Nesloga je stalno rasla, pojacana jednim od omh neobicnih nesporazuma tela, kOJIlede cak lone koji izgaraju. on Je obozavao svoju zenu, imala je senzualnost oblaporne plavuse, a vee su odvojeno spavali, sa osecajern neprijatnosn, povrederu odmah na pocetku" 1 Ovde se sigurno ne radi 0 nesporazumu u korn je jedan partner lose proturnacio reci 1 stay drugog partnera Nesporazum je izrnedu dva tela To VIse mJe sarno eufemizam koji istice nemoc nekog muskeg organa da odgovori na telesne provokaciJe oblaporne plavuse ZoIine receruce sezu mnogo dubije naznacavajuc; sustinsku vezu izrnedu neostvarenog odnosa dva tela i izmedu mogucnosn igranja recima .senzulnost oblaporne plavuse", sustinski odnos izmedu moci reci 1 neprodornosti tela, izmeau moci govora i nedosratka u "seksuainom odnosu". Leksikolog se ne zamara uocavanjem razlike izmedu ova dva nesporazuma, uobicajene situacije koja se nee pogresno shva .. ceruh znakova 1 jednog ne-odnosa koji se tice same sposobnosti davanja 1 tumacenja znakova, a JOS manje se upusta u objasnjavanje Ova] nesporazurn u nesporazumu nalazi svoje mesto
1

Da Ii bi knjizevnost mogla biti u posebnoj vezi sa nesporazumom? N a takvu misao nas svakako navodi proucavanjeodrednice .nesporazum" u Tresor de la langue francoise. Na tu Ideju upucuje postojanje odredene udaljenosti izmedu datih defimciJa termina i knjizevmh referenci koje bi trebalo da ih ilustruju Odrednica nudi dva znacenja ovog termma: .razrrumoilazenje u tumacenju srmsla necijih reci III postupaka, koje dovodi . .. lacani '·1 dones Iaganja " j .nesiaganje izazvano . ta kv'am raznumot azenjerrr. j Definicije su J3sne i pnpadaju sferi svakodnevnog iskusrva gde se nesporazum smatra posledicom pogresnog tumacenja sto bi se lako moglo svestt na ambivalenciju nekih znakova koje treba turnaciti "To Je, kaze se, sarno nesporazum" Tako shvacen nesporazum se prikazuje kao najbezazlemji obhk poteskoce da shvatimo sebe i svet oko sebe. Ljudi cesto mi .. sle da te poteskoce ImaJU veze sa nepostojanjem tacnog popisa znakova 1 njihovih znacenja Skloni su da se prepuste mastanju o kornunikaciji bez nesporazuma koja bi brIa rezultat jezika koji nedvosmisleno odrazava ana sto se njirne govori. Dopustamo sebi da surnnjarno kako zli dust sprecavaju stvaranje takvog jezika 1 hoce da se okoriste nesporazumom: prevaranti svake vrste, strucnjaci u baratanju dvosmrslenim stavovima i recima koji Ci..
v • "

Bernard Quemada (dir ), Tresor de la langue francoise, Galhmard, 250

XI, 1985, p Taj nesrecni rnuz je inzenjer Enebo

lZ

Zermmala

36

37

upravo u mracnoj zom koja odvaja ureden repertonjurn znacenja reci od te specificne forme upotrebe gde se moe reci konsti da bi se saopstila nemoc tela, a taj prostor je knjizevnost. Istina je da se 1 sarna knjizevna delatnost porninje u Tresor de la langue [rancaise kao primer za nesporazum. Ali, to je ucinjeno tako da nam je na neobican nacin uskraceno razumevanje Ako Zola istice nedostatak U okviru odnosa izrnedu jezika i seksuacije, neki drugi primer preuzet od Tibodea (Thibaudet) svodi knjizevni nesporazum na bezazIenije opste mesto: "nesporazum, neprijateljstvo umetnika i drustva se ne mogu pored" Ipak, ovo opste mesto nije nista manje emgrnaticno Zasto se .nesporazum" i .neprijateljstvo" mogu uzeti kao sinonimi, i zasto bi prilicilo nesporazumom nazvati uobicajenu seenu uzajamnog nerazumevanja umetnika i piljara Ni Tibodeova recentca DI defincija leksikografa nam ne pomazu to da shvatimo No, neko drugi nam je to opsezno izlozio Ali, naustrb toga da se od nesporazuma napravi sirnulakrurn Mishm na slavne stranice Sartrovog dela Qu'est-ce que la litteraturei gde on pokusava da definise statu-soknjizevnosti u dobu koje, po njernu-etpoeinje suko born iz juna 1848
Od 1848 [ ] se podrazumeva da Je bolje bitt nepnznat nego slavan, da se uspeh, ako ikad umetniku dode za zivota, objasnjava nekim nesporazumom 1

Sartr odreduje nesporazum kao odhku jedne epohe. epohe u kOJoJ se knjizevnost prikazuje kao takva, kroz nekoliko paradigmatskih figura: Bodler, Flober, Malarme, Rembo, Prust Ali, on ga odredujena vrlo neobican nacin, ujedno minimaIno u sadrzaju I radikalno u svojoj formi Radikalan u svojoj formi. autor, kaze on, ne zeli da bude shvacen On odbija da sluzi ciljevima koje burzoaska publika pnpisuje knjizevnosti Dosledan tom pnncipu, on odbija da sluzi uopste ei1jevima, odnosno svim onim ciljeVIrna koji se ne ticu same umetnosti Minimalan u svom sadrza1] .. p

argument za nesporazum ne upucuje TIl na koju strukturalnu specificnost zbog koje bi delo umaklo razumevanju. To Je sarno navodno nesporazum, a to pozivanje prosto odaJe stav pisea koji obznanjuje nepovratnu razhcitost dried se principa da cak i onda kad su ga eenih, to nile bilo iz razloga zbog kojih ga zaista treba cemti . Dakle, taj .nesporazum" se savrseno dobro razume Umetnik kakvog predstavlja Sartr, nastoji da ne bude shvacen, odnosno da bude sto manje ili nimaIo shvacen Odbijanje da sluzi eiljevima koje zastupa njegova klasa, ciljevima egzekutora iz 1848 1 1871. je, takode, jedan od nacina na koji umetnik gradi svoj identitet i na koji se urnetnicka elita izdize iznad vuIgarnog .. U tome svako nalazi svoj racun: kako umetmei, koji su, uosta10m, zadovoljni 5tO sila brani njihovu rrnovinu i pnhode, tako 1 egzekuton, koji se nicega ne boje do knjizevnosn koja bi nedvosmisleno obavesnla njihove zrrve 0 stanju u svetu i dornmaciji Dakle, to bi znacilo da je nesporazum izmisljen, da pripada domenu fikcije koja je zapecatila precutni dogovor knjizevne elite i vladajuce klase, a nastetu publike, odnosno naroda J edino sto ovakvo tumacenje podrazumeva da se ta elita slaze sa onim sto vladajuca klasa radi. No, to slaganje ni u cemu nije jasno VIdljrvo Stavise, cini se kao da su najblisloji najmanje bliski i da se ne slazu sa onim 5tO drugi rade Evo pnmera pisma koje je jedan pisac uputio svojoj bliskoj prijateljici, au kom govon 0 zajednickim pnj atelj irna. Flober pise lorz Sandovoj.
JU:

Pni':ate 0 mojim pnjateljima, porrunjete I moju skolu [I. Om koje cesto vidam, I oni koje vi spominjete, tete ka svemu onome sto prezirem i slabo mare za stvari koje mene more [ INa primer, Gonkur On je vrlo srecan kad na ulici nacuje neku rei': koju mote ubaciti u svoJu knjigu Dok sarn ja vrlo zadovoljan kad napisem celu stranicu bez asonanci i ponavljanja."
Gistav Flober (Gustave Flaubert), pismo 20ri Sandovoj (George Sand), 31 decembar 1857, Correspondance, t IV, Gallimard, kolekcija .Bibliotheque de la Pleiade", 1998, p 1000

Sartre, Ou'est-ce que la litteraturei, Sltuanons II, op

CIt,

P 161

38

39

Ovde se VISene radi o nesporazumu kOJIse istice kako bi se elita sacuvala od opasnosti da je shvati prost narod. Ovde se razgovor vodi medu piscima kOJI su nepnjatelji prostog, ali se nni ne razumeju medusobno. Razgovaraju 0 samoj teksturi knjige i uopste a knjizevnim stvarirna, pod velom nesporazuma Ovaj nesporazum se ne tice onog sto ovi ili ani .hoce da kazu". Tree se onaga sto pisci Cine u knjigama kad opisuju likeve ilisituacije lisene svake enigme. Uzmimo drugi primer: nesporazum koji dovodi u sukob Annja Geona (Henn Gheen) I Prusta povodom opisa crkve u Kombreu Ann Geon u svojoj recenziji kritikuje njegovu preopterecenost detaljima: . ..
On nas nece postedeti price 0 gospodt Sazera sa njerum paketicern kolaca, on se mora bar prisetiti da ju je jednorn video u crkvi.'

Geon se ovde cak III ne zah na duzinu recenice I gospoda Sazera nije simbol nekakvog prenesenog znacenja Nesporazum nije hermeneuticki, u smislu u korn ga rrn obicno shvatamo U osnoVI je vrlo trivijalna stvar, status koji treba dcdelin nekoj osobi na kleealu Dakle, nesporazum je, u doslovnom smislu reci, greska u racunu, prepirka oko broja. Za Annja Geona, jedna osoba je tu visak All njegova kritika 0 suvisnorn bicu upucuje na nesporazum 0 postojanju 0 korn je rec Broj tela koja se pojavljuju u knjizevnom tekstu, poteze status samog teksta U sustini, Geon rnje tako naivan On nije zrtva prezira Don Kihota pred manoneta~a Gospodara Petra On ~~ veruje, kao grof od Germanta, ni da romanslJen obilaze salone sa skrinjicama u koje trpaju ljude koje srecu On zna da je hk gospode Sazera izrrusljen Bas zato 1 smatra da Je ona ovde SUVIsna Izmisljen lik ima erte koje ga razhkuju od stvarmh ljudi Pisca rusta ne obavezuje da taj lik predstavi u svim nepredvidenim okolnostirna 1 sa svim osobenostima koje pripadaju stvarnom zivotu tih osoba Okolnosti 1 osobenosti moraju biti podredene onome sto koristi fikciji Po njemu, u tome Je Prustova greska. Prust brka logiku stvarnosn 1 logiku fikcije Nije zapravo postojao mjedan razlog da se u romanu pomene hk obasjan suncevim zrakorn koji se prelama kroz vitraz - posebno ne ako Je to gospoda Sazera kO]3 je citaocu poznata sarno kao moguci vlasmk nepoznatog psa. Kntici se narnece zakljucak: ako se taj lik koji je sporedan za roman 1 umesto koga se mogao naci bilo ko na tom klecalu, vee nasao u knjizi, to mora bin zato sto autor ruje umeo da ga ukloIII iz te shke koja TIlJeneophodna za radnju nego pnpada Iicnim uspomenama Dakle, mana rornansijera je upravo suprotna onoj koju je navodio Sartr. On se poziva na potrebu za razblazivanjem, nihilistickom zeljom da se nista ne kaze. Nasuprot tome, pre ce biti da Je Prustova mana bila u tome sto msta nile rnogao da izostavi, sto ruje mogao da se obuzda da ne kaze sve Nairne, reci sve za kntiku znaci poncati celmu koju cmi umetrucko dele, odno41

VI verujete da ja pncam 0 gOSpOdI Sazera jer se ne usudujern da izostavim da sam je video tog dana Ali ja nju nikada nisam video [ J U dugim satima strasti i vidovitosti sam, tokom vise godina, kad bi se desilo da svratim u Sent-Sapel, u Pont-Odemar, u Kaenu, Evreu, povezujuci delice sitnih impresija koje bi me obuzele, stvono shku vitraia. Pred nJega sam stavio gospodu Sazera da bih naglasio kakav utisak ostavlja crkva na coveka u taj cas Medutim, u mojoj knjizi su sve okolnosti krojene prema likovirna kako bi im bilo dodeljeno neko znacenje.'

Tako U osnovi nesporazuma mje nikakva dvosmislenost ruti jezicka nejasnoca, niti enigma koju bt trebalo tumaciti. Ami
1

(Janak iz Nouvelle Revue [rantnse, n" LXI, 1 januar Proust, Correspondance, t XIII , Plan, 1985, p. 29 Pismo Annju Geonu, 2. januar 1914, u ibid, P 24

1914, cmrano

u Marcel

40

sno organsko bice koje ima sve delove tela kO]1su mu neophodm za zivot, all nista VIse ad toga
On nam tvrdogiavo uskracuje organsko zadovoljstvo kojrm nas ispunjava delo cije elernente mozemoobuhvatiti jednim pogledorn Vreme koje je neko drugi utrosio praveci reda U toj sumi, raskrcujuci prostor, cineci da se pogled pruza udaljinu, on korisn da se izbroje stabla, razne vrste mirisa, lisce u krosnjama 1 opa10 lisce I on ce opisati svaki list koji se razlikuje od drugih, zilicu po zilicu, lice i nalicje: Eto sta njega zabavlja i cini koketnim: On pise .komade" 1

visokim drustvom. Igoa, Balzaka, Zole, Flobera ., Svim ovim piscima kO]1 su izrnislili novu formu umetnosti pisanja, koju zovemo knjizevnost, upucen je isti prigovor. nesposobnost da se izostavi nesto, beskrajno nizanje detalja koji u svemu sputavaju individualnost Poslusajmo kako Arman de Ponmarten (Armand de Pontmartm), savremeni kriticar Flobera, kornentarise Gospo-

au Bovari:

Dakle, greska suprotstavlja dve ideje celme. S jedne strane, ammalno opskrbljeno neophodmm delovima tela, objedinjeno u celinu koja ima odredeni obhk, s druge strane, beskrajno prostranstvo biljaka, celma beskrajno izdeljena Ovom patoloskorn pisanju kritika pripisuje socijalnu etiologiju Aka se pi sac gubi u detaljrrna, uzrok tome Je sto je on .covek dokolice" OI1 ima sve vreme avog sveta da napise te .komade" jer ima vremena da razgleda vi-tr-aze, luta posvetu, posmatra ljude itd. To je zato-sto-on raspolaze vremenom koje je preimucstvo bogatih Prust zustro odgovara na napad OSVreUCl e na svaku tacku Njegova knjizevs nost se u potpunosti suprotstavlja .knjizevnosti belezaka" I u njegovoj knjizi ne postoji nijedno tela viska Sve je tu izrnisljeno za potrebe romana koji mora odrazavati jednu ideju Stoga, nerna mkakve proizvoljnosti On nije neki diletant koji cunja po salomma 1 nosi krokije kuci, vee bolesmk u karantinu kome vreme istice Ovaj odgovor nije sarno licno opravdavanje On uopste oslikava nesporazum 0 knjizevnosti Prust nije prvi koji je izneo argument 0 lepoj Zivotinji koja je raskomadana na rnnostvo delica i ponovo sastavljena. To je jos odjekivalo u glavama onih koji nisu bili iz imucnih porodica i koji su se druzili sa sljamom ali 1 sa
1

Jedan ke, kosulje, ha, kupuje sjak pruza

grozomorm seljak hoce da pusti krv: opts lavora, rulancete, mlaza krvi G Orne, apotekar prefinjenog duu Ruanu sitne kolacice. opis sitnih kolacica [ ] Proruku na putu. opis . 1

Previse stvan, previse ljudr Argument se nee knjizevnosti kao takve, a ne stila nekog pisca On cilja na politiku krijizevnosti Sri te politike Je odnos izrnedu sve reci i reci nesto suvisno i odredenog polinckog i drustvenog stanja Taj odnos Geon vrlo prosto tumaci. ako on ne ume da prikoci, to je zato sto ne mora, jer zivi blagougodmm zivotom Ponmarten kao pravi reakcionar prodire pravo u sri stvan Nije problem u vremenu koje on slucajno poseduje zahvaljujuci svom irnetku, vee simbolicni prostor koegzistencije tela Ovde opet jedna neobicna veza spaja progresisticke kriticare XX veka sa reakcionamim kriticarima XIX veka Ono na sta ukazuje Ponmarten je ono sto je Rolan Bart oznaCIO kao efekat realnog koji Je to isto pokazrvao na Floberovom primeru: cemu taj barometar koji visi iznad klavira u njegovoj knjizi Dobra dusa? Niti ima neku funkciju, ruti ima veze sa radnjom. On pnpada, zakljucuje Bart, grupi nepotrebruh predmeta cija je jedma funkcija da kazu: mi smo stvami, stvarno je stvarnO,2 On je tu da, u krajnjoj liniji, obezbedi postojanost poretka
Armand de Pontmartm, "MM Edmond About et Gustave Flaubert. Le roman bourgeois et Ie roman democratique", Nouvelles Causenes du Samedr, Paris, 1860, p 323 Roland Barthes, .L'effet de reel", Le Brw~sement de la langue, Le Seuil, 1984 p 179~187 '

Henri Gheon, Nouvelle Revue [rancatse, no LXI , 1 januar Proust, Correspondances, t XIII, op cit, P 29

1914, citirano u M

42

43

sveta, poretka u kom dominira burzoazija Ovom predstavniku poretka se implicitno suprotstavlja malarmeovski evet kOJ1se ne moze naci ni u jednom buketu, koji odvraca govor od referencijalne upotrebe i podstice ga da prede na osvajanje sopstvene mo61, pogodan za rusenje burzoaskog poretka. All, tom prostom poistovecivanju preteranosti u Op1SUsa referencijalnom funkcijorn i cuvanjern starog poretka sveta, nedostaje ono sto Je dovedeno u pitanje sa pretenvanjem u 0PlSU, ono sto od navodnog "realizma" cini ne krizu starog reprezentativnog poretka, vee cin njegove destrukcije Mana svojstvena preteranosti u opisu je zapravo opozicija jedne celine nekoj drugO] ceuni. .Realisticno" izobilje ljudi i stvari ima suprotno znacenje od onog kakvo ce imati u doba Barta i Sartra To izobilje predstavlja propadanje te vrste celine koja je bila u skladu sa stabilnoscu drustvenog tela. Ponmarten tacna odreduje princip tog propadanja: gubitak pcetske dimenzije koja je bila strogo vezana za drustvenu hijerarhiju Mesto kale zauzima Gospoda Bovan se tako suprotstavlja upraznjenorn mestu koje su ked anstokratije zauzimahrornanidoba Prt'nceze od Kleva. U trill -romanima,

iz

. licnost koja se odlikovala plemerutim poreklom, uzviserum duhorn, visokim obrazovanjem, velikim srcern, je zbog ekonormje prostora u pnci ostavljala malo rnesta sporednirn likovirna, a jos manje rnaterijalmm predmetrma Ovaj prefmjeni svetje obicne ljude gJedao sarno kroz okna svojih kocija, a selo kroz prozore svcjih palata Otuda vise prostora, predivno iskoristenog, za analizu istancanijih i slozenijih csecanja, koja je teze razmrsiti kod elite nego kod prostog naroda I

Dakle, za ovog kriticara Flober je pisac koji pripada verrnenu kada je sve bile jednako vazno i kada se sve opisivalo Poplava ljudi 1stvan, poplava suvisnih tela zasipa roman. Ta preplav1

A. de Pontmartin,

"MM Edmond About et Gustave Flaubert

", Nouvelles Cause-

ries de samedi, op cit, p 321-322

ljenost, za Ponmartena 1 nJegove istornisljenike, ima pohticki termin Zove se demokratija Prema toj logici, Prustov romanje demokratican kohko i Floberov. gusta surna na koju se zali Geon je proizvod nove drustvene vegetacije. Tenovo doba je sa pravom ustanovilo suprotnost izmedu dva tipa drustva poredeci ih sa dve vrste posumljenog zemljista: s jedne strane, staro uredenje parkova sa pogledom koji se pruza u daljinu i sa velikirn zastitnickim drvecern, s druge strane, moderni gustis sabijenog patuljastog drveca koje se medusobno gusi i sprecava strujanje vazduha I uskracuje uzivanje u sagledavanju cehne. Ova dva tipa drustvene vegetacije su iznednla dva nacma pisanja Floberov i Prustov roman podjednako svedoce o novorn drustvu i novorn nacmu pisanja, 0 tom nerazlikovanju prostora 1 vremena koje zovemo dernokratija Znamo da Flober, kao i Prust, imaju odgovor na to On ne broji svaki listie zato sto je demokrata vee naprotiv, lisce odbija da se povmuje demokratskoj jednoobraznosti bas zato sto je svaki od njih razlicit. Stavise, knjizevna populacija predstavlja drugaclju mernu jedinicu oddernokratske populacije, drugaciji oblik individualnosti kOJInile vise molaran vee molekularan, .Ijudsku" individualnost, definisanu kao jedinstvo tela i duse koje ga pokrece dajuci coveku opstu formu i narocit nacin izrazavanja 1 drzanja, zamenjuje "predl]udska" mdividualnost koja je rezultat neujednacenog mesanja atoma: spa] vlan trave, vrtloga prasine, sjaja nokta, suncevog zraka, kOJ1su sastojci onega sto se u obicnom ZlVOtUi tradiciji predstavljanja stvari prenosr u osecanja i rmsljenje ljudi Na osnovu tog odgovora je moguce jasmje uvidetr srz greske Ta sri nije herrneneuticna Sigurno Je da knjizevni nesporazum nije nastao usled jezicke dvosmislenosti To je stvar koja se nee tela i broja Antidemokratski pamfletisti bi zeleli da je svedu na problem zgusnutosti: bice da ima previse jednakih tela koja su zbrda-zdola poupadala u romanesknu skrinju Ali, preterivanje nije statisticke pnrode Ono se prikazuje u odnosu na pretpostavljenu harmomju izrnedu broja tela i broja reci i znacenja.
45

44

Ne treba porediti drustvenu zgusnutost tela, romanesknu zgusnustost vet uredenost IIi neuredenost odnosa izmedu tela i re~ Ci koji upravlja ovim dvema formama fikcije. politickom fikcijorn 1 knjizevnorn fikcijom Jer, knjizevnost ima veze sa demokratijom ne kao .vladavtna nad rnasama" vet kao pretenvanje u odnosu tela i reci. Demckranja je pre svega izmisljena rec preko koje hoce da se pitaju i oni koji se inace ne pitaju i na taj nacin remete uspostavljenu podelu na one koji govore i one kOJI cute zahvaljujuci kojoj je politicka zajednica bila .Iepa zivotinj a" , organski totalitet Greska demokrata je u tome sto su pustih u promet broj ljudi kOJ1 nije u skladu sa funkcionalnom brojkom tela. Kaona primer Blankijeva (Blanqui) rec .proleter", koja Je i njegov odgovor na pitanje zastupmka sta mu Je profesija Ta prazna rec, bez referenta oblikuje politicki prostor, prostor fikcionalnih tela eijl broj nije u skladu sa uspostavljenim brojem drustvenih tela, njihovih mesta i funkcija Preterivanje nema veze sa velikirn brojern nego sa brojern kOJIje prepolovljen Sastoji se u uvodenju nekog drugog broja 1<oJi arusavauskladenosttela n i znacenja. Upravo na tom mestu se stvara politicko neslaganje 1 Tu mozemo razrnisljati 0 odnosu izmedu politike i knjizevnosti, izmedu politickog neslaganja i knjizevnog "nesporazuma" Knjizevni nesporazum nastaje naustrb iste paradigms poretka kao 1 politicko neslaganje: lepa zivotinja, sacinjena kao harmonicna celma delova i funkcija u organskom totalitetu TaJ model lepe zveri/zrvotmje je takode paradigma proporcije izmedu tel? i znacenja, paradigrna korespondencije i zasicenosti: u zajednici ne smeju postojati imena-tela koja cirkulisu kao visak uz realna tela, run plutajuca i prekobrojna tela, pogodna za stvaranje novih pnca, deleci celinu, izoblicujuci Je i menjajud joj funkcionalnost U pesmi ne srne biti vise tela nego 5tO to zahteva potreba rasporedivanja znacenja, niti stanja tela kO]3 nisu povezana sa stanjem znacenja odnosom definisane izrazajnosti.
1

Cf J Ranciere, La Mesentente. Pohtique et phiiosophw, Galilee, 1995

Politicko neslaganje 1 knjizevru nesporazum su se okormli na taj aspekt opsteprihvacene paradigms 0 odnosu reci 1 stvari. Neslaganje izrnislja nazive, iskaze, argumentaciju i dokaze koji postavljaju nove kolektive gde se svako moze istaci naustrb neistaknutih, S druge strane, nesporazum radi na odnosu i broju, odlazuci oblike individualnosti kojima opstepnhvaceni nacin razrrnsljanja spaJa tela sa znacenjima Politika radi na celini, a knjizevnost na pojedmacnirn celinama Njen oblik podesan za nesuglasice sastoji se u stvaranju novih oblika mdividualnosti kojt razaraju uspostavljene veze izmedu stanja tela. i znacenja, .Iistovi' koji kriju drvo od pogleda vlasmka To je slucaj sa sitnim kolacicima gospode Sazera na klecalu - a jos vise sa jatom udaljenih galebova na plazi Balbek, sa "zelezmcarima" koje je u Ruanu kupio gospodin Orne - a jos vise tanke vlati trave, plave cestice talasa, insekti tankih nozica i zrak sunca Cljt se visestruki efekat ocituje kroz dobro poznatu recenicu: "Emina Ijubav prema Leonu" Odatle protsticu dve posledice, jedna svojstvena knjizevnom disenzusu, a druga se ticeodnosa sa politickim disenzusom. Prva posledica se tice odnosa jedinica odeljenih od cehne. Jasno je da ja prostor individualnosti nespojiv sa leporn zivotinjom ili sa parkom vehkog drveca i pogledorn kOJ1se pruza u daljinu. Ali, to isto tako ne iskljucuje ideju celme Naprotiv, ona je potrebna, ne da bi se zakljucio racun, vee da br se potvrdila autenticnost tih individualnosti, da ih pokaze kao manifestacije jedne te isle supstance Inace bi sitni kolacici gospocie Sazera iii "ielezmcari" Omea zaista ostali samo uspomene 1Z detmjstva ubacern u knjiguo Ako celina nije sklapanje del ova, ona mora bib imanentna supstanca pojedinacrum celinama Ali, kako ce se rnanifestovati ta imanentnost? Mozda je knjizevna supstanca osudena da se dokazuje sarno naustrb loseg proracuna oduzimanjern ili sabiranjem, uklanjanjem ili dopunjavanjem broja. Forma odbacivanja je ona za koju se Flober zalaze u vet pomenutom pismu Zorz Sandovoj. ono sto Je suprotno praksi osluskivanja recr na uhci I njihovim umetanjem u knjigu je rad koji 47

46

na straruci dolazi do izrazaja kroz .odsustvo asonanci i ponavljanja". Tako osmisljena stranica bi sarna po sebi stvonla, na sVOJ nacin, ono sto je svojstveno naruzenoj lepoj zivotinji: ne sadrzati nista vise TIl manje od nuznog: nista vise od vetra 1 lisca koje on nosi, kO]1ga vidljivo menja To u knjizi ne bi trebalo da se vidi nega da se oseti, zarnenjujuci time koncept celine neposrednoscu bez koncepta Ideje. Ni na jednoj stranici se vise nece osetiti ta konsupstancijalnost vetra i Iisca To uklanjanje teksta je praceno opasnoscu da se muzika Ideje nece razlikovati od proze
SV~ .

Prust usvaja formu dodavanja, tek potomdolazi celina u vidu svo]e auto-afirmacije: "...svi moji likovi, sve okolnosti u mojoj knjizi su izrnisljeni kako bi im bilo pripisano odredeno znacenje" On tako govori u jednom pismu, ali to mora reci 1 u samoj knjizi, i to u knjizi koja iskljucuje .teoretisanje", ciljane izjave autora .. Zakljucak se namece kao performativna kontradikcija Jer se u knjizevnosti ne racunaju intencije Ako autar mora da kaze sra je uradio, to znaci da on to nije uradio. Take mozemo Feci da mdividualnost celine kOJaODJedlFlJUJe knjizevne individualnosti nece nikad moci biti konsurstancijalna samim tim mdividualnostima Prustovski roman kao celina je osuden da bude Iepa zivotinja, prica sa pocetkom, sredinom 1 krajem,priCa iluzije i prepoznavanja cije su sve epizode usmerene ka prepoznavanju Osim ako cilj - odnosno zakan koji su individualnosti prozivele i shvatile - odbija scenario totalizacije dajuc; na znanje da su individualnosti - odnosno istine - takve bas da ne bi bile zeljene, izgradene, vee da En se nametnuIe kao zilice Iista na kamenu, Odatle proizlazi da nijedno tela na nekom klecalu nece umaci sumnji da je suvisno U tom smisIu je nesporazum zaista zakon knjizevnosti, a ne prosto pratokol njegove sporadicne recepcije ili njegove ispIanirane ne-recepcije Druga posledica Je razrmmoilazenje puteva izmedu politickog neslaganja i knjizevnog nesporazuma Knjizevni disenzus se bavi promenama u mvou i prirodi indrvidualnostt, dekonstruk48

cijom odnosa stanja stvan I znacenja Time se on razlikuje od bavljenja politickom subjektivacijorn koja recima kroji nove kolektrve Pohticki disenzus se odvija u vidu proeesa subjektivacije koji poistovecuje izjavu nekog kolektrva anonimnih ljudi, nekih nas, sa rekonfiguracijorn polja predmeta 1 politickih aktera Knjizevnost Ide u suprotnom pravcu ad takve organizacije perceptivnog polja oko sadriaja nekog iskaza. Ona izvrce sadrzaje iskaza u spIetu pereepta i afekta anonimnog zrvota Tako knjizevni "nesporazum" tezi da sceni govora koja pogoduje politickoj neslozi, suprotstavi neku drugu scenu, druge odnose medu znacenjima i stanjima stvari koje onesposobljavaju repere politicke subjektivacije. Nesporazum tome suprotstavlja dvostruku scenu neme reci: s jedne strane, scena sa stvarirna koje docaravaju redovan svet bolje ad politickih govora, koje su recitije od govormka, aka se tek malo zagrebe po povrsini; s druge strane, seena nemih stvari koje su tu bez razloga, bez znacenja i odvlace svest u afaziju I apatiju, svet ne mnogo ljudskih mikro-individualnosti koje namecu drugaciji sistem vrednosti od onog koji je zastupljen u politickim temama. On take uspostavlja seenu nad-znacenja i scenu pod-znacenja. Zbog raskoraka izmedu te dve scene mozerno da sumnjamo u to da knjizevnost moze pruziti one sto drug! od nje traze kao jemstvo dobre volje: bavljenje culrum dozivljajem sveta koji sluzi za oblikovanje redovnog sveta koji polemise 0 politickirn stavovima i delovanjima. Tako knjizevni nesporazum tezi da se udalji od sluzenja politickoj neslozi On ima svoju politiku, odnosno sebi svojstvenu meta-politiku S jedne strane, knjizevnost cita znakove napisane na telu, s druge, ona tela razresava znacenja koja hoce da mu natovare lstina je da u zamenu za usluge koje odbija da nam ucini, knjizevnost nastoji da nam ucmi neke druge. Ona nastoji da nas izleci od izvesnih razocarenja, a narocito od greske koja objedinjuje mnostvo stanja tela - tacka neke boje koja se krece po plazi ill pak suncev zrak na kapljici vode I vrtlog prasine - u totalitet indrvidualizovanog tela i dovodi u vezu taka totalizovano te10 sa telom u kom se mi sami totahzujerno pod znacenjem ljubav 49

TIme smo ponovo odvedeni na pocetak naseg ispitivanja 0 odnosu knjizevnosti I nesporazuma Nije slucajnoda .nesporazumi tela" tu nepovezano ilustruju razmimoilazenja u tumacenjunecijih postupakai reci. Ono cemu knjizevnost uistmu ucije da se izabere izrnedu dva tumacenja: ne dva tumacenja tudih reci iIi dela, vee dva tumacenja nasih sopstvenih opazanja i osecanja koja ih prate Jedno turnacenje mdividualizujuci osmisljava henosti na osnovu mrlja koje se krecu u daljini i menu tim licnostima izdvaja predmet ljubavi koji treba posedovati Drugotumacenje ih individuahzuje tako sto te mrlje pretvara u metamorficne elernente kakn bi se pokrenuo mehanizarn pisanja u metaforama. Na tom rnestu ce se odeliti fikcija od "reaInog zrvota", sto je potpuno suprotno ocekivanjima U tome brmogao biti uzrok nesporazuma To je one sto Anri Geon ne zna kad .stvari iz zivota" ocenjuje kao neumesne u fikciji On ne moze da shvati da je knjizevnost istinski zivot koji nas leci od nesporazurna ljubavne fikcije, kao i od politicke fikcije Nesporazum koji ona izaziva bi bio cena koju placamo da bismo se iSCistili ad drugih nesporazuma. Sve u svernu, knjizevnost nas-uei-dacinimo ono 5tO je leksikografu zabranjeno: da dobro izaberemonas nesporazum.

FIGURE

50

POGUBLJENJE EME BOVARI

Knjiievnost, demokratiia
I

medicina

Zasto je bilo neophodno ubiti Emu Bovan? U ovom pitanju nesto ne stima Ako sumnjarno zasto je neka osoba rnorala biti ubijena, to podrazumeva da ona zaista jeste bila ubijena, da nerna sumnje da je njena smrt ubistvo. A ono sto se tvrdi u pitanju je izgleda izrnisljeno Cak i om koji mkada nisu procitali Gospodu Bovari znaju barem sledece. niko Emu nije ubio, ona je izvrsila samoubistvo Oni koji su Je procitali znaju da se, pre nego sto je popila otrov, pobrinula da ostavi oslobadajucu poruku, "Ne krivite mkoga" Tako da bipravo prtanje trebalo da glasi: zasto se Ema Bevan ubila? Kao odgovor na ovo pitanje, roman nudi sva zamisliva resenja. ubila se jer nije mogla da otplati dugove; zapala je u dugove zbog svojih prevara u braku, te prevare rezultat su dubakog panora izrnedu iivota 0 kojern je sanjala na osnovu romana koje je procitala u manastiru gde je odrasla i zivota koji je morala da vodi pored osrednjeg medicinskog pomocmka u nekoj jadnoj palanci u provmciji. Ukratko, njeno samoubistvo je izgleda logican zavrsetak niza razocaranja koja proisticu lZ osnovne iluzije: usled prekomerne maste pobrkala je knjizevnost 1 stvaran zrvot Polazeci od toga, mozernodalje tragati za uzroeima te iluzije Cestiti umovi tog doba krivili su drusrveni status za neprilagodeno obrazovanje Snaini umOVI potonjih vremena bavice se posledicama drustvenog otudenja III dominacije rnuskaraca Mislice da time daju politicko objasnjenje samoubistva Aka neko, uprkos svim ovim dokazima, insistira na pitanju zasto je Ema bila ubijena, to znaci da mje zadovoljan logikom ko53

ja stoji IZa ovrh odgovora, uzrocno-posledicrum odnosom kOJ1se sadrzi u njima kao u politickom objasnjenju A zapravo se takvim objasnjenjem izaziva sumnjiv .kurcslus" izmedu dva logicka sistema Imamo fikcijske razloge samoubistva. oni cine sam zaplet romana, neophodan elemenat same fikcije, i samim tim ne zahtevaju nikakvo dodatno tumacenje A imamo idrustvene razloge koji se uvode da bi se objasnila neophodnost tih elemenata fikcije. Prvi problem je sto isti razlozi sasvim odgovaraju i bilo korn neophodnom elernentu neke druge fikcije Nisu oni ni manje ni VIse prilagodeni slucaju Erne Bevan od slucaja Efi Bnst (Effi Bnest) ili Tese Dubervil (Tess d'Uberville) i ne bi se promemli m kad bi Ema postala uzorna supruga ni kad bi tzasla na kraj sasvojim poverenicima. Ali pre svega, prelaskom sa unutrasnjih razloga fikcije na drustvene razloge, koji ne pnpadaju fikciji, propada onosto se drzi izrnedu unutrasnjeg i spoljasnjeg, izmedu fikcije i nefikcije, odnosno proizvod same fikcije. TIm prelaskom se zapostavlja one sto zasluzuje da bude rasvetljeno pre svega ostalog. zarad cega takva "soeijalna" fikcija? I zasto se ona poistovecuje sa nesrecom Jed-nag lika koji Je navodno pobrkao knJizevnost i zlvot? Sta to tacno znaci - pobrkan knjizevnost 1 zivot? Dakle, u tom spletu pitanja se zapravo krije politika knpzevnosti Prema tome, potrebno je pOC!od sledeceg: Ema umire zato sto je romanopisac Flober odlucio da napise knjigu 0 smrti jedne zene Njegov izbor svakako ne objasnjava cinjenica da je u to doba grad Ruen bio potresen samoubistvorn preljubnice. To je sarno jedna od mnogobrojruh tema kojima se on bavio u svom zivotu. A svakako nile bio privucen drustvenorn porukom tog dogadaJa Drustveni problemi mkada ga nisu interesovali, kao m moralne poruke Njegova jedina briga uvek Je bila sarno knjizevnost, cista knjizevnost Dakle, problem je otkriti kakav je odnos izrnedu Emine smrti i brige 0 cistoj knjizevnosti Upravo to je ono za cim se traga u navodno pogresnom pitanju. zasto je bilo neophodno ubiti Emu Bovari? Da bi se odgovonlo na ovo pitanje, mora se ponovo preispitan onosto se smatra glavnom greskom od koje poticu sve ne54

srece mlade zene: ona je navodno pobrkala knjizevnost 1 zrvot Objasnjenje je jednostavno, isuvise jednostavno da se ne postaVI pitanje: da h je bas tako lako pobrkati jedno s drugim? Gospoeta Boven se smatra realistickim romanom Medutim, u stvarnom ZIVotU,ko je ikada zarnenio zivot za knjizevnost iIi knjizevnost za zrvot? Cak i u fikciji gde se sve moze, tako nesto retko se desava Neko ce se sigurno senti Don Kihota. Ali i sam Don Kihot, s vremena na vreme, ume da se nasali sa Sancorn koristeci se sasvim pozmvmm razmisljanjem 0 odnosu izmedu stvarnosti i fikcije Tako je, jednom prilikorn, u Kardenijevoj svesci napisao pismo Dulsmeji i trazio od Sanca da ga, pre nego sto ga odnese Dulsmeji, prvo da nekorrre u susednom selu da gaprepise. SanCOyprigovor na to je: kako ce on rnoci da imitrra rukopis Don Kihota? Medutim, Don Kihot ga ohrabruje nizom argumenata bez rephke. Dulsineja ne poznaje Don Kihotov rukopis, ona ni ne zna ko je Don Kihot, uz to, ona ne zna ni da je ona Dulsineja. A povrh svega toga, ne zna m da etta Taka nam Don Kihot ovde deluje potpuno svestan, potpuno upucen u sve one "iluzije" cijom ga naivnorn zrtvorn mi smatramo Ema mje taka sklona paradoksima kao Don Kihot No, I kada je do nje stiglo hrsko delo koje peva 0 radostirna pnrode 1 seoskog zivota, ona je ipak znala da uporedi tu seosku idilu sa stvarrum radom za plugom ili sa blejanjem stada Ubrzo, ona se okrece i drugim knjigama Drugim recima, lOS ne zamenjuje zivot knjizevnoscu. Ona ima pozitivnu potrebu da zrvot i knjizevnost spoji u jednu jedinu stvarnost Njen hk odreduje odbijanje da razdvoji dye vrste uzivanja. culno uzivanje u materijalnim dobrima i zadovoljstvima i duhovno uzivanje u knjizevnosti, umetnosti i veIikim idealima Flober njenom ponasanju pnpisuje dve osobine. Srnatra je seniimentalnom, ali i pozitivnog duha, buduci da joj je stalo da iz svega izvuce licni dobitak Iako namse tako cini, te dye osobme msu kontradiktorne Sentimentalnost zahteva od idealnih uzitaka u knjizevnosti i umetnosti da budu opipljivi Citalac ili citateljka u tome traze nesto vise od predmeta intelektualnog razrrusljanja. tragaju za izvorom prakticnog uzbudenja, 55

Romaneskne osobine Erne Bovari tako odgovaraju glavnoj intelektualnoj opsesiji njenog vremena koju sazima rec uzbudenje. Ta rec nekada je bila sredisnji dec pozitivne poruke nove poetike, namenjene osecanjima najsiromasnijih. Upotrebio ju je Vordsvort (Wordsworth) u predgovoru knjizi Lyrical Ballads 1802. godine Ali u Franeuskoj u periodu 1850-1860, ta rec oznacava nesto sasvimdrugacije od jednako rasprostranjene poetske vrline. To je, u ocrma dobronamernih umova, ime za kobno zlo koje je jednako zahvatilo i pojedmce I celokupno drustvo, Potvrdu za taI{VU dijagnozu nalazimo I u nekoliko znacajmh tekstova, u prvom redu u tekstovima Ipolita Tena (Taine). All 0 njoj se onda govoriIo svuda pornalo: moglo se cuti da je drustvo postalo stalni vrtIog rmsli i zelja, apetita 1 frustracija. Nekada davno, u doba kada su monarhija, aristokratija 1 Crkva upravljale drustvenim telom, postojala je jasna i cvrsta hijerarhija u kojoj je svaka grupa i svaki pojedinac dobijao mesto koje zasluzuje Takav red obezbedivao im je cvrsto tIo podnogama I ogranieerie honzonte, dva dobra koja poseduju i svi ostali, a narccito 6bicari'naiCid,--Naza16sf, takav rcduriistila je naTpre~Francuska revolucija, zatim mdustnjahzarn, a posle njega i novi mediji koje donosi svako doba, au vreme 0 kojern govorimo bile su to stamps, jeftine knjige i litografije u kojima su svaka rec i svaka slika, svaki san i svaka teznja bill dostupm svakorne Zbog svega toga, moderno drustvo biloje sarno mesavma slobodnih i jednakih pojedmaca uvucenih u vehki neprestani vrtlog, u potrazi za uzbudenjern koje je za svakoga od njih predstavljalo odbrambeni mehamzam od nerrnra bez cilja i izlaza kojim je citavo drustveno telo bilo potreseno Om su tom drustvu uzbudenja davali drugo ime. nazivali su ga demokratija A zasto su ga bas tako irnenovah, treba dalje pojasmti Sa demokratijom su se najpre suocili u njenom istinskarn obhku, kaovladavma naroda nad narodom, vladavina svih i nikoga pojedinacno gde je svako u istoj men na vlasti 1pod vlascu, to je ideja koja je pokrenula mase u prolece 1848 Takva de56

mokratija vee je prosla svoju Golgotu Medunm, to je bio tek dec rata protiv nje Nije bile dovoljno potisnuti je sa ulica Bilo je potrebno pornstiti njeno politicko znacenje, svesti je na sociolosku pojavu, sIepu drustvenu silu. Tim putem je nova utvara demokratije zarnenila staru. Prerna recimaintelektualnih umova, politicka demokratija spoznala je svoje sopstvene nedostatke All sada se, pod vlascusamog eara Napoleons III i.njegovih izvanredmh zakona, digla nova dernokratska buna utoliko opasmjasto je ni vojska ni policija msu mogle ummti. Bio je to ustanak mnostva zelp i teznji koje su izbijale iz svih pora modernog drustva, ustanak beskonacnog broja drustvenih atoma pu:stenih na slobodu, zeljnih da uzivaju U svemu u ('emu se mogIa uzivati: u novcu, naravno, 1 u svemu sto novae maze da kupi, ali, utoliko gore, i u onome sto novae ne maze kupiti. u strastirna, idealima, vrednostima, zadovoljstvima koje nude umetnost i knjizevnost, To je za njih bilo z10 kcjeg suse najvise plasili. Situaeija bi bila manje ozbiljna da su obicni .ljudizeleh sarno da se obogare. Oni su poznan po tome sto imaju pozitivan duh Ali poceli su da shvataju tu pozitivnost na veoma neobican nacin. Hteli su da uzivaju u svemu u cemu .se moglo uzivati, podrazumeva se i u ideahrna Medutim, oni su hteIi da ad tih idealnih uzitaka naprave konkretne uzitke, pozrtivna matenjalna zadovoIjstva Za Floberove crtaoce, Erna Bovari je zastrasujuce otelotvorenje te .demokratske" zedi Bas 'take JU je zapravo 1 opisao autor: Erna u isto vreme zeli i idealnu Ijubavnu romansu 1 fizicko zadovoljstvo I ona svoje vreme provodi mired uzbudenja cula i duha .. Kada se oduprla ljubavi prema Leonu, smatrala je da ima pravo na nadoknadu Stoga je kupila komad narnestaja Ali ne bilo koji kornad namestaja: jedan gotski nasIon za citanje mohtava Upravo u tome su humanisti videli znak zastrasujuceg demokratskog izjednacavanja svega sa svacim: bilo ko, pa cak lIZ najprostijeg naroda i IZ najsvetijeg okrilja kucnogognjista zene, moze da zameni bilo koju svoju zelju sa bilo kojom drugom zeljorn Arman de Ponmarten (Armand de Pontmartin) 57

izrazava ovu dijagnozu nasledecinacin: "Gospoaa Bovari Je nezdravo uzdizanje cula i maste unezadovoljnoj demokratiji".' Bio bi to nesumnjivo dovoljan razlog da Je osude na smrt All od intelektualaca se ne trazi da sude Emi Njihovo je da sude njenom tvorcu Jedinaosoba u cijern je mteresu da ubije Emuje upravo njentvorac. Sudenju plSCUkoje su pokrenuli pravdoljubivi prethodio je proces liku koji je organizovao sam pisac. Osim socijalnog zla koje ih plasi, til je 1 zlo koj e je Erna nanela knjizevnosti, odnosno zlo na koje JU je pi sac naterao, zlo cije je olicenje njegov lik Ovo potonje sudenje je slozenije od onog prvog. Jer tvorac lika ne sarno da igra dvostruku ulogu sudije i dzelata, vee su taj sudija i dzelat, u velikoj men, saucesnici osudenice. Kako je to Ema zapravo ostetila knjiievnost? Ta steta proizilazi lZ dvostruke zabune: ona zeli da izjednaci knjizevnost sa zivotom, i toga radi, ona svaki izvor uzbudenja izjednacava sa b110kojirn drugim takvim izvorom No, ove osobine koje odreduju njen Iik i, navodno, .rleruokratsko" raspolozenje, istovremeno suosobine koje odreduju poetiku njenog tvorca i, sveobuhvatnije, poetiku knjizevnosti kao novog sistema u umetnosti pisanja. Upr3VO!O je knjizevnost: umetnost pisanja koja ublazava razliku izmedu sveta umetnosn i svetao bicnog zivota tako sto izjednacava sve teme U doba lepe knjizevnosti (belles-lettres), oblasti su bile jasno razgramcene - barem sto se rice ljudi od ukusa: postojale su poetske i prozaicne teme, prosti 1 plemeniti hkovi, uzviseni i trivijalni izrazi. Granicu izmedu dve oblasti predstavljala je aristotelovska opozicija izmedu poezije 1 istonje Poezija se bavila zapletima, spletom radnji koje proizilaze jedna iz druge, dok se istorija bavila samo iivotom, u kojem su stvari sledile jedna drugu bez razloga, bez potrebe da pripadaju istoj celini Takva poetska superiornost radnje nad.zivotom odgovarala je podeli covecanstva na dve kategorije: postojao je mall broj ljudi koji su deIova1i, koji su se posvecivali poteri za uzvisenim ciljevima i, sho1

A de Pontmartm, "MM Edmond About et Gustave Flaubert Causenes du samedi, op cit, p. 315

", dans Nouvelles

dno tome, suocavah se sa naklonoscu i preprekama sudbine koji su sastavni deo takvog poduhvata. A postojao je i velik broj IJudi - narocito zena - cija se aknvnost svodila na zatvoreni krug zivota, na nacme njegovog odrzavanja i njegovog produzenja .. Kada je knjizevnost preko Flobera objavila da vise nema visokih i niskih tema, ana time nije sarno prosirila sferu onoga 5tO se moze predstaviti, vee je dovela u pitanje opoziciju izmedu delovanja i zivota, kO]3 je bila nerazdvojivo poetska i socijalna. Oblast poetskih stvari i oblast 'prozaicnlh stvari nisu odvoJene Taj novi princip nije bilo ubedenje jednog autora. Bioje to pnncip koji je ulazio u sastav knjizevnosti kao takve, dec njenog dostojanstva Nije se tu radrlo sarno 0 tome da je umetnost bila spremna da, usled nernmovnosti drustvenog razvoja, sada \1 svoje okrilje pnmr likove i osecanja 1Znaroda Sarna njenacistota zapravo je primiIa odhke tenerazlucivosti, To sto VIse nerna plemenitih i prostih terna.znacilo je: cistota umetnosri je u tome da nema nikakve vezesa temama Njena je sustina cak u tomesto nistane razdvaja ono sto pripada umetnosti od onoga stopnpada prozaicnorn iIVOtU. Nije slucajno sto je isti autor mogao da bude smatran za zacetnika realizma 1 za prvaka Iarpurlartizma. Iz istih razloga danas se Urnetnost (l'Art) shvata u jednini i sa velikim pocetrum slovom 1 nista vise ne razdvaja umetnost od onoga sto nije umetnost Zbog svega toga pobornici tradicije ukazivali su s pravom ria saucesnistvo autora sa svojim Iikom, Jednakost kakvu on objavljuje medu svim temama, jednako dostuprum razlicitim snlovrma, odgovara jednakosn koja se tako uspostavlja medu svim predmetima pogodnim da rzazovu uzbudenje za kojim se traga Uzbudenje koje oseca hk, zeljan silnog uzivanja, 1 ravnodusnost autora kOJI ne zeli da sudi 0 doiivljajima i postupcima ijednog od svojih likova, dye su strane iste medaIje, to su dva oblika bolesti cije je ime demokratija. Takva je njihova presuda Sam autor- drugacije gleda na to saucesnistvo Uzimajuci slobodu da svakoj obicnoj stvari da umetnicki karakter, on ne moie da zatvori OCI pred drugom stranom te medalje. one sto vazi za nJega, isto tako van i za Emu.

58

59

NesUmDj1VO,knjizevna jednakost nezavisna je od brlo koje demokratske politike Ali ona ipak podrzava preraspodelu culnog koja ponistava razhku izmedu dva covecanstva, izmedu pojedinaca koji su predodredeni za vehka dela i Istancane strasti i pojedinaca koji su posveceni prakticnom i pozitivnom zivotu Brisanjern granica i razlika kojim se stvara nova snaga njegove umetnosti takode se definisu i neznane zrvotne rnogucnosti za bilo koga A medu tim neznamm mogucnostima koje se nude svakorn slucajnom prolazniku, narocito se istice mogucnost da svako na svoj nacin spoji umetnost i zivot Flober je slobodan da da umetnicki oblik zivotu jedne devojke sa seIa onoliko koliko je ta devojka slobodna da sarna svoj zivot pretvori u umetnost, a stvaralasrvo pisca u nacin zivljenja. Ova mogucnost dovodi do dye vrste problema S jedne strane javlja se neizbezni .socijalni" potres koji muci duhove savremenika: to je "promena staleza" devojaka i mladica lZ naroda zahvacenih knjizevnorn .sujetorn" koja ih oslobada njihovog status a Balzak je posvetio svog Seoskog popa (Le cure de villaqe; nesrecnoj sudbini kcerke jednog trgovcastarimgvoiaem,koju je zanelo otkrice knjigei kultaideala Balzak se najvise brinuo 0 tome da ukaze na drustvenu opasnost koju prouzrokuje mogucnost da se bilo kojempojedmcu da sloboda da uziva u svim zadovoljstvima, a narocito da uziva u idealu Sigurno je to razlog zbog kojeg BaIzak mje ubio svoju junakinju Napronv, od nje Je nacinio saucesnicu u zlocmu, doslovno prikazujuci simbohcni zlocm mesanja statusa 1 sudbina. Floberu su ovakve brige strane ledina njegova bnga je umetnost Tice se cvora koji povezuje umetnicku jednakost i tu novu podelu culnog koja zadovoljstva duha cim dostupna svima. U tome Je drugi problem kOJ1se vise ne tice drustvenog poretka, vee same umetnosti. aka buducnost umetnosti zavisi od novih nerazlucivih odnosa izmedu umetnosti i zivota koji ne pripada umetnosti, 1 ako je ta nerazlucivosr dostupna bilo kome, sta onda ostaje umetnosti da zasnuje svoju posebnost? Novi recept na kojern se zasmva razlicitost umetnosti dovodi i do njenog pada u neodredenost jednog zivota koji se mesa u sve onosto pripada 60

umetnosti kao sto se umetnost mesa u sve one stocim ZIVO!,Da bi se izbeg1a ovakva posledica, potrebno Je razdvojiti dve jednakosti, odvojiti dva razlicita nacina na koje se tumaci neodredenost umetnosti i neumetnosti Mora postojatr ispravan i pogresan nacin tumacenja neodredenosti Jer onda autor moze tsj pogresannacin da predstavi u svom lrku. On mora da izgradi lik kao svoju suprotnost, kao antiumetnika. Ispravan, umetnicki nacin tumacenjaneodredenosti sastoji se u uvodenju te neodredenosti u samu knjigu, u knjigu kao knjigu.Pogresan nacin, naem koji sprovodi lik, sastoji se u njenom uvodenju u stvaran zivot Tako se put kojim ide 1ik odvaja od onog kojim se krece umetnik I u tome se sastojr .pozitrvan" duh Eme:ona tumaci umetnost kao nesto pozrtivno Za nju, umetnostznaci odredeni zivotni stil koji mora prodreti u sve oblike postojanja. U tome je pnncrp izjednacavanja izmedu pozitivizma i sentimentalizma, onog izjednacavanja koje otvara put antiurnetnosti. Da bismo shvatili nacin na koji se iskazuje razlika, zadrzacemo se nakratkom odlomku u kojern se opisuju culni osecaji mlade Erne, dok prisustvuje sluzbi u svom manastiru:
I tako, ne izlazeci mkako lZ mlake skolske sredme I ziveCl stalno medu ovim zenama belih Ilea 5tO nose brojanice s bakarnim krstom, ona se lagano sve VIse zanosila onom tajanstvenom ceznjom koja se siri iz oltarskih minsa, iz svezine skropionica i iz svetlucanja sveca Umesto da prati bogosluzenje ana je razgledala u svorne molitveniku pobozne sare optocene plavom bojom, pa je volela bolesnu OVCU, sveto srce probodeno ostrim strelama, iIi jadnog Isusa koji koraca ka raspecu i pada pod krstom 1

Vee ovde se razdvajaju put lika i put autora Ali ta razlika ne sme da nas prevari Flober ne osuduje Emu zbog njene nepaznje tokom bogosluzenja, Jer 1 za.njega tajanstvena eeznjaumirisima, svetlucanju sveca i playa boja koja uokviruje pobozne sa!

Flober, G , Gospoda Bovari, prevod M S Nedica, Rad, Rei"i Misao, Beograd, 1963, str 36

61

re cinepravi sadrzaj sluzbe On kao pisac radi upravo one na sta navodi svoj 11k:svodi dogadaj - versku sluzbu ~ na obicnu igru osecaja i osecanja Tako da se i on sam prepustadaga uljuljuljkuje elegicni ntam njegove recenice isto kao sto se Ema prepusta tajanstvenoj ceznji iz oltara. Stavise, pisac citavu Eminu zivotnu pricu i njene nesrece prikazuje onako kako Ema prikazuje sluzbu: kao cisto uzivanje u osecajrmai slikama Emina greska nije u tome sto se prepustiia rnisticizmu Naprotiv, greska je u tome 5tO mu nile bila verna, Ema zapravo napusta taj .rnisticizarn" onog trenutka kada osecajima i misticnim slikama pocinje da daje konkretan oblik, kada pocinje da ih vidi otelotvorene u stvarnim Iikovima istvarima. U tome je njen smrtni greh: ona zeli da elemente tajanstvene ceznje utka u svojzivotni tok 1 U dekor svoJe kuce. Knjizevnost je za nju, pre svega, jedan lep neseser za pisanje A umetnost koju uvodi u svoj zivot sastoji se od zavesa, stitnika za svecnjake, privezaka za sat, para plavih vaza za kamin, ili kutije obradene u slonovaci sa purpurnorn kockicorn TojeEmmagreska, njenprekrsaj pronvumetnesti. Mozemo mu dati sledece ime: estetizacija obicnog zrvota Taj izraz jos uvek ne postoji, all se 0 tome i te kako vodi briga, cernu Flober jasno govori u jednom pismu upucenorn LUJzi Kale (LOUIse Coler).

tesee jeste ona koju su kntican estetike odbacih Ali sustina problema je mnogo dublja. kit je zapravo umetnost koja se ugradila u bilo tiJI zivot, koja je postala deo dekora i namestaja bilo cijeg svakodnevnog zrvota U tom pogledu, Gospoda Bovari je prvi rnanifest anti-ktca U toku romana neprekidno dolazi do diferencijacije: glavm Irk neprestano deluje U suprotnosti sa umetnickim, Flober cak pomalo preteruje 1.1 demonstraciji toga, kada se osvrce na Emma knjizevno interesovanje i privlaci joj paznjuna opise pokucstva u delu Elena Sija (Eugene Sue) Postoje jednostavniji naciru za pracenje mode u pokucstvu, od citanja rornana-reka Elena SIJa Ali Floberu je potrebno da poistoven .oseca] za estefilm" svog lika sa obicnim brkanjern knjizevnogdela 1 uredenja kuce To mu je tohko potrebno da on sam pnznaje LUJZIKole kako Je knjtzevnost nadoknada za njegov neostvareni san da ima
drvane od perja kohbnja, tepthe ad labudove koze, fotelje od abonosa, parkete u skoljci, lustere u punom zlatu, iii lampe u izdubljenomsmaragdu 1

Kohko Je sarno pametrnh ljudi koji su, do pre jednog veka, savrseno ziveli bez lepih umetnosti i kojima je sad potrebno 1 ma]0 statuica, i malo muzike i malo knjizevnosti (Kad bisrno sarno razmishli kakvu 1i uzasnu propagandu loseg crteza pravilitografija! - I sta Ii narod mish na osnovu svega toga, kada se .radi 0 ljudskim likovima ) 1

Flober ovde cilja na ana na sta ce se Adorno osvmuti u svoJOJ kritici kica. Potrebno jeodmeriti ulog: kic mje promasena umetnost Svakako, umetnost koja ulazi u zivot siromasnih naj1

To je sustma problema, teznja da se umetnost prenese u stvaran zivot mora biti ogranicena na jednog junaka i osudena na smrt u obliku lose ill lazne umetnice. Emin zlocin je zlocin protiv knjizevnosti. Zlocm je u tome sto je zloupotrebila jednakost umetnosti i zivota Knjizevnostje mora pogubiti kako bi zastirila umetnost ad njene zlokobne dvojmce, estetizacije zrvota To ruje drustveru problem, sto je tumacenje na kojese ponekad nailazi. smisao nije u tome da se umetnost zastiti ad vulgarnog. Naprotrv, rastuci problem bice zastititi umetnost od ljudi istancanog ukusa Nesumnjivo, Eminaistancanost JOs uvek je u zacetku. Ali ta istancanost ce se trideset godina kasruje otelotvoriti u Uismansovorn (Huysmans) liku Dezesenta (Des Esseintes), estete koji feb da zrvi okruzen vrsmm delima umetnosti, od stihova Malarmea (Mallarrne) do retkih mirisa Hi neverovatmh bi1

Pismo upuceno LUJzj Kale, 29 januara 1854, preuzeto izCorrespondan(e, Galhrnard, coll .Bibliotheque de la Pleiade", 1980, p 518

II,

Ibid, p 517-518 63

62

ljaka A tndeset godma nakon dela Nasuprot (A rebours), Prust (Proust) ce se okomiti na otrneno drustvo osudujuci estete koji traze da umetnost razonodi njihov zivot, dada ritma njihovoj ljubavi i da ukrasi njihov enterijer. I Prust ce izmisliti razne kazne za njihov zlocin protiv knjizevnosti i umetnosti: ozenice Svana sa priglupom polumondenkorn koju on voli zata sto lici na jedan Boticelijev hk; poslace Sen-Lua u smrt u bici zarad njegovih snova 0 novo] epopeji i pnkovace Sarlusa, za kojeg su umetnicka dela secanja na plemicku slavu, za "stenu ciste materijalnosti" u Zlpijenovoj javnoj kuci. Flober je prethodnik ovog rata umetnosti protiv .esterizma" Da bi dobio taj rat, nije dovoljno da umetnik kaznt svoje likove Potrebno je da pnkaze ispravan nacin na koji se moze ostvariti one sto su oni krivotvorili, nerazlucivost zivota i umetnosti. Pisac zeli da zatvori tu nerazlucivost u samu knjigu All sta to tacno znaci? Naravno, znamo za floberovski princip. kad je svejedno kakva Je tema, onda se umetnost prepoznaje jedino u stilu. All ako bi stil sarno znacio umetnost lepih recenica koje isticu opis situacijai obicnih likova, cin umetnikai njegovog likane bi se razlikovali ni u cemu. U metnik bi usaglasavao svoje elegantne recenice sa trivijalnim pricama bas kao sto Ema odabira .umetnicke" stitnike za svecnjake prema svojim svecarna ill priveske prema svom satu. Rad na stilu, dakIe, mora biti suprotan ovome. Taj rad se mora sastojati u brisanju stitmka 1 privezaka Tada on postaje "apsolutan nacin sagledavanja stvari". A taj nacin Ema je mogla iskusiti kada Je dozivela .jajanstvenu ceznju" u sluzbi. Uzlvanje u toj "tajanstvenoj ceznji" je zapravo iskustvo uzivanja u cistoj harmoniji osecaja, razdvojenoj od bilo kakve price ili uloge, od bilo kakvog licnog osecanja i od bilo kakve osobine koja se pripisuje stvanma. Apsolutan nacin sagledavanja stvari je zapravo nacin na koji ih vidimo, na koji ih osecamo kada napustimo sferu licncg koja nam postavlja licne ciljeve Tada su stvan oslobodene od svih veza koje su ih za nas pretvarale u korisne 1 pozeljne objekte Stvari se tada svrstavaju u skup cistih osecaja, izdvajajuci se iz skupa osecaja obicnog iskustva.
64

POStO]lsarno jedna osoba kOPJe to mogla objasniti mladoj Erm Nazalost, to je ujedno i jedina osoba koju ne mozemo sresti u manastiru Davo Pre nego sto je napisao Gospodu Bovari, Rober je napisao prvu verziju Iskusenja Svetog Antoana (Tentatumde saint Antome) Tuse Davo pokazao rnudriji 1 vehkodusniji U iskusavanju pustinjaka od starih opatica u rnanastiru. Svecu jeobjasnio prmcip .tajanstvene ceznje" tokom putovanja kroz kosmose na koje ga je poveo. Pomogao mu je da otkrije sta znaci zivot, sta nam zivot nudi kada su nasi osecajioslobodeni lanaca mdrvidualnosti. Zahvaljujuci Davolu, svetac je uspeo da otknje kako izgledaju oblici bezlicnog zivota, koji prethodi individualnom.
bezrvotne egzrstencije, nepokretne stvan koje izgledaju kao zivotmje, vegetativne egzistencije, statue koje sanjaju ipredeli koji misle 1 .

U ovom carstvu bezlrcnog, duh gubi svojidentitet,

rasparca-

va se na rnnostvo atoma mislikojt se ujedinjuju sa onim stvarirna koje su se same raznele u plesu atoma Dave podseca sveca da je vee jednom morae iskusiti taj spoj unutrasnjeg i spoljasnjeg:
Cesto ti se desavalo dazastanes, zarad mcega, zarad kapljice vode, jedne skoljke, jedne vlasi kose, uperena pogleda, otvorena srca Cimlo ti se kao da te predmet Imp posmatras sve VIse pnvlaC1, sto si se vise naginjao nad njirn, i veze su nastajale izrnedu vas; stiskali ste se jedan uz drugog, dodirivali ste se suptilnim, nebrojenim spojevima 2

Ti suptilni dodiri, te skolike, ta kosa ili te kapljice vode, kojima mozerno pndodati nekoliko zrakova sunca, dahova vetra,
1

G Flaubert, La Tentation de saint Antoine, version de 1849, Paris, Conard, 1924, p 418 (prev prev) Iind ,p 41 7 (prev prey )

65

zrna peska III prasine nosenih vetrom, upravoom tvore culno tkivo romana Gospoda Bovari. To su pravi dogadaji u romanu. Zapravo, svaki put kad se nesro desi, narocito kada se rodi nova ljubav, ani Cine stvarni sadrzaj dogadaja. .Vazduh, koji je pro sao ispod vrata, uneo je malo prasine na plocice".' Time se ukazuje na dubinu ljubavi koja se rada izrnedu Erne i Sarla. Kada Ema prepusta svoju ruku Rodolfovoj, na dan poljoprivredne izlozbe, to je manje zbag njegovog govora koliko zbog spoja culnih elemenata: sitni zlatni zraci oko zenice kicosa, miris vanile i oblak prasine koji sepodigao oko postanskih kola u daIjmi 2 A kada je u pitanju radanje ljubavi prema Leonu, radi se a vlasima kose, bubicama, suncarum zracima i kapljicama vode:
Visoke tanke travke povijale su se sve zajedno u njoj onako kako ih je struja terala i kao neka zelena raspustena kosa smle se po njenoj bistnm Ponekad bi, na vrhu trske ili na hstu lokvanja, milila iii stojala kakva buba s tankim nozicama Sunce je jednim zrakorn probijalo sitne plave loptice valova koje su Isle jedna za drugom i rasprskavale se 3

postanuasobme omh kOJ1 se rnogu voleti i koji ljubav uzvracaju Om ne brkaju umetnost i zivot Brkaju jednu umetnost sa nekorn drugorn umetnoscu 1 jedan zivot sa nekim drugim zivotom Om zarnenjuju jednu umetnost nekom drugom. zapravo, ostali su ked stare poetike .radnji, sa njenim likovima koji se bore za velike ciljeve, sa njerum osecanjima dostojmm vrednosti ljudi t njenim plemenitim strastrmanasuprot svakodnevnimosecanjima NISU U toku sa novom poetikorn, sa egahtarnom poetikom zrvota Ali om takode zamenjuju jedan zivot nekim drugim Jos uvek veruju da su u svetu subjekata i predikata, stvari i osobina, volja koje se bore za ciljeve i biraju sredstva Veruju da stvan 1 osobe rmaju stvarne osobme koje ih erne pozeljnim za posedovanje Ukratko, nisu shvatili poruku Davola: u zivotu nerna Iogike Zivot Je neprestano previranje atoma u kojem se bez prekida stvaraju novi obhci i potom razlazu Mnogo vrernena kasnije, filozof Zil Delez (Gilles Deleuze) nazvace te oblike hekceizmrma I definisace ih na sledeci nacin.
I godisnje doba, I zima, I leta, i cas, i dan imaju savrsenu mdrvtdualnost kojoj nista ne nedostaje, a koja se ne brka sa indrvidualnoscu neke stvan iIi nekog subjekta To su hekcizmi, u tom srnislu sto je tu sve cdnos kretanja i mirovanja izrnedu molekula ill cestica, moe uncanja i prirnanja uticaja 1

Eto sta je dogadaj: pl ave loptice valova pod suncem ili oblaCl prasine noseni vetrom. Eto sta osecaju likovi i sta izaziva njihova blazenstvo. cist priliv osecaja. Mnogo kasnije, Prustov pripovedac ce na sledeci nacin sazeti poruku koju takvi osecajiupucuju kao kakav izazov onima koji ih dozivljavaju: .Uhvati me u prolazu ako si smeo i potrudi se da razresis tajnu srece koju ti nudim" Ali Floberovi junaci ne upustaju se u resavanje tajni Jer oni i ne vide da bi neka sreca mogla biti skrivena u oblacima prasine iii u lopticama val ova Potrebna im je prava prica umesto tih mikro-dogadaja. Om zele da vrtlozi, zraci i talasici postanu elemenn stvarnosti, kao predmeti htenja 1 posedovanja, da
G Flaubert, Madame Bovary, op CIt, P 81 Ibid, p. 246 3 Flober, G . Gospoda Bovari, prevod M S Nedica, Rad, Rec i Misao, Beograd, 1963, str 90
!

Upravo su te ciste veze kretanja I mrrovanja u srzi romana Gospoda. Boven One nam pokazuju kakav Je zaista zivot kO]1 umetnost iskazuje. jedan CIS! bezlicm priliv hekceizama. Knjizevnost govori istinu i ornogucava nam da je osetirno tako sto te hekceizme osIobada okova individualizacije 1 objektivizacije, To je ispravan nacin na koji se moze ostvariti identitet knjizevnosti i zivota, To je ono sto knjizevnost treba da cmi, prema Floberu, i to je, u svakorn slucaju, ono 5tO on sam cini On svoj nacin tumacenja culnih dogadaja suprotstavlja nacinu na koji ih tumaci
1 Gilles Deleuze et FelIX Guattan. Mille Plateaux, MiTIUlt, 1980, P 318

66

67

njegovajunakinja Ema ne prestaje da pretvara hekceizme 11 osobine pojedinaca i stvari. Time ih ona neprekidno vraca vrtlogu zelja i prepreka Flober neprestano cinl upravo suprotno: on cistu srecu bezlicnih hekceizama izvlaci iz bure hcnih zelja i prepreka. Flober u prici 0 tim zeljama 1tim razocaranjirna busi "male otvore" kroz koje se mogu .videti citavi ponori" 1 Pornaze nam da, kroz buku tih nesreca, cujerno spasonosnu muziku bezlicnog Recenicu za recemcom, on razlicitost knjizevnosti obelezava kao razliku izmedu dva nacina identifikacije knjizevnosti i ziveta. Jednakorn pravu svakog pojedinca na sva uzivanja suprotstavlja radikalnu jednakost koja vlada na mvou pred-individualnih hekceizama. Tu se ne radi 0 licnoj filozofiji. To je zadatak same knjizevnosti kao novog obhka umetnosti pisanja koja treba da uvede razliku izmedu dva nacina na koje se umetnost i neumetnost mogu uciniti ekvivalentnim. Sustina razlike je u nacinu na koji se tumace mikro-dogadaji koji tkaju bezlicno platno na kojem .Iicno" iskustvo ispisuje svoje sopstvene seenarije. Mogu se vezati za lik jednog subjekta zelje - ito Je nacin na koji percipira knjizevnt Irk. Suprotno tome, moze SF,rra osnovu njih, izatkati platno bezlicnog culnog zivota - i to je nacin na koji percipira umetmk Flober nepnrnetno pravi razhku Njemu je dovoljno da bezIicno disanje recenice suprotstavi fikcijskom sadrzaju price. Za njegaje to moguce, posto se, kao autor, sam povukao iz price. Pola veka kasnije, Prust ce se baviti ovim problemom na mnogo radikalniji nacin: Poistovecujuci pnpoverlaca sajunakom price, poistovetice rornaneskni zaplet sa knjizevnim zapletorn. A ceo problem moci ce da svede na turnacenje jednogjedinog culnog dogadaja: opazaja mrlje u pokretu na obali. Ono sto jeglavni lik video na plazi u Balbeku bila je zapravo mrlja koju je emile pet ili sest devojaka, Hi, bolje receno, i vise i manje od tih devojaka: kolektivno bice sacinjeno od nezavisnih delova, bledog lica, zelenih .ih
1

crnih ociju - Ill, bolje receno, zeruca, jedne majice s kragnom pOdignutom preko rozih obraza, bicikla, golf klubova, sepurenja kukovirna i dye ili tri recenice uhvacene u prolazu izrnedu kojih I jedno ljutito "zivetl svoj zivot" ... Nairne, postoje dva nacina na koje se moze tumaciti ovaj promenljivi skup osecaja. Jedan je naem koji je odabrao pripovedac kao glavni hk price. on pretvara mutne konture rnrlje u pokretu u pojedmacne likove 1 medu njirna odabrra Iik Albertine, jedinog predmeta ljubavi On se prepusra zelji da poseduje sve svetove koji sjaje na obodima njenih zenica, sve svetove koje je ana presla, sve one svetove u koje ona moze da mu pobegne 1 gde ce mu konacno i pobeci A tu je 1 put koji je trebalo da odabere, put koji je odabrao njegov dvojnik, pisac, koji cini potpuno suprotno: on "nestalnoJ, kolektivnoj lepoti u pokretu" rnrlje daje osobine JOs vece nestalnosti, kolektivnosti i promenljivosti. Za njega su devojke JOs nepristupacnije, jos neljudskije jer ih gura na velikom tocku metafora na kojem one prelaze kroz sva kraljevstva prirode i kroz sve oblike umetnosti da bi se, jedna po jedna, pretvorileu Jato galebova koje sprovodi zagonetnu paradu na pesku u kojoj su jedna rnadrepora svetleca kometa, arapski kralj, povorke mudraca iz Gocolija, statue izlozene suneu na grckoj obali, I najzad, zbun pensilvarujskih ruza na jednoj Irtici:
izrnedu kojih se odvtja citava jedna plovidba nekog parobroda po okeanu, koji klizi taka lagano po horizontalnoj i plavoj liniji razapetoj ad jedne do druge stabljike, da jedan Ienji leptir, zadrzan u krunici koju je brod odavno presao, maze sacekati, pre nego sto odleti siguran da ce stici pre broda, dok samojedan jedini delic neba ne preostane izmedu pramca brodica i Iatice cveta prema kojoj plovi 1

Takav kraj scene ima dvostruku poruku On Emi pokazuje u sta sve jedan pisac moze da pretvon plavicasti okvir poboznih
j

G Flaubert, Iettre cit,p 417

a louise

Colet, 26 aout 1853, dans Correspondance,

t II, op

M Proust, A la recherche du temps perdu, t I, Galhmard, coli .Bibhotheque de Ia Pleiade", 1954, p 798

68

69

slika. Ali, da bt se postalo pisac, potrebno Je opredelm se izmedu dve price. ili za pricu a ljubavi sa Albertinorn, ili za prici a trci izrnedu jednog parobroda i jednog Ieptira ad jedne do druge krunice na ruzi Da, potrebno je opredehti se, ali Iikce uvekpogre5iti u svom izboru. U suprotnom, to vise ne bi bio izmisljeni Iik vee knjizevni stvaralac. Ipak, Prust je malo vehkodusniji ad Flobera, odnosno malo naklonjenijt dijalektici. Kazna na koju je lik osuden usled svog pogresnog izbora predstavlja istovremeno i pouku Ako vee gubi Albertinu, mozda ce najzad razumeti ispravan nacm posmatranja mrlje u pokretu na obali Mozda ce razumeti pravi identitet knjizevnosti i zivota: jedino je knjizevnost pravi zivot, anaj zaista prozivljeni zivot koji je postao jasan sam sebr. Ah za to je potrebnoda izgubi Albertinu, da je zaista izgubi kao osobu, kao ZIVO bice koje zeli da "zivi svoj zivot", odnosno da zivi lazni ZIVOtkoji smatra stvarnim. Predmet Ijubavi mora umreti, mora istinski umreti, kako bi iluzija a zivotu, a mdividualnosti bila rasprsena Istina je, pripovedac ima odredenu "odbojnost" prema prihvatanju ove surove cmjenice Ali, naravno, shvata dasu muna kraju pomogle mukekroz koje jeprosao usled svoje greske Morao je savladati tu bolest da bi sedomogao zdravlja pisca koji zna da vrhovna istina prebiva sarno u knjizevnosti Ali kako opravdati to sto Je, zarad toga, neophodno zrrvovat! predmet ljubavi ne ocekujuci nagradu? Kako opravdati tolike zrtve koje su neophodne da bi pisac dosao do svoje istine? Izgledalo rm je kao da su sva ta bica, koja su mr otknla tstine 1 kojih vise nije bile, prozivelazivot od kojeg sam samo ja imao konsti i kao da su sva umrla mene radi 1 Ako se male naci opravdanje za ta ubistva, to je zato sto nije u pitanju sarno sebicna korist jednog pisca. Nije sarno u pitanju ni povlacenje razlike izmedu umetnosti I obicnog zivota. U pitanju je istina 1, prema tome, zdravlje Istinski prozivljen ZIVOt,
1

Ibid,

t Ill, p 902

proslavljen u delu Pronadeno vreme (Le Temps retrouvet, mje IdeaIm zivot estete po ugledu na Dezesenta To je zivot u skladu sa svojom dubokom istinorn, zivot koji je pronasao svoje sopstveno zdravlje Jer, ad Flobera do Prusta, knjizevno pitanje ticalo se, u sve vecoj meri, problema zdravlja Prernasujuci price a bolestirna I poremecajima koje uznemiravaju savrememke Uismansa, pitanje knjizevnosti vezuje se za pitanje sila koje ugrozavaju zivat. Zapravo, zeli se saznati da li ih ana podrzava iIi je, naprotiv, knjizevnost medicma koja se bori protiv njih Knjizevnost kao takva rodena je u poetskom preokretu koji je na mesto logike radnji uvea turnacenje zivota Dakle, TIJen predmet je zivot u sirem smislu, ne kao ernpinjski tok stvari vee kao snagakoja vlada nad pojedmcima i zajedmcama Ako se maze tvrditi da je knjizevnost pravi zrvot, to jezato sto poseduje iscehteljske moci protiv bolesti koje ugrozavaju zivot Kakve su to moci? Jedna od njih odavno namje vee poznata To je isceliteljska moe reel Reb su ana bestelesna bica koja imaju tu moe da otmu egzistencije iz njihovog priradnog okruzenja To je ana sto dozvoljava da obicne ljude, koji bi trebaloda su pnlicno zaokupljem zivotnim bngama, zaradom za zivot i produzenjem zivota, zanesu reci kao sto su .sloboda" ili .jednakost", pa taka i ani zele da se ukljuce u poslove vladajucih koji ne spadaju u njihovu nadleznost Isto tako i mlade devojke, koje su predodredene za bngu 0 braku i porodici, upustaju se u potragu za skrivemm smislom iza reci kao sto su .sreca", "strast" i .zanesenost", uprkos opasnosti koju to predstavlja po njihovu moraInost I njihov zivot, To je stari problem,koj1 se tice reda u porodici i drustvu, i kojije ponovo aktuelan zahvaljujuci novorn nermru pred .demokratskom bujicom" Medutirn, javlja se jos jedna opasnost koja sve vise zabrinjava intelektualce XIX veka, Zivot je ugrozen odjednogpodmuklog neprijatelja, koji se nastanio u njegovorn sredistu i koji se pogresno smatranjegovorn mod. zivot je ugrozen od strane volje. Takva je lekcija koju, u Sagrmskoj koz: (La Peau de chagnn) junaku daje stari antikvar, predajuci mu magicnu i smrtonosnu kozu.

70

71

Coveka iscrpljuju dva cma koji se mstmktivno izvrsavaju 1 izvore njegovog postojanja, Dva glagola lzrazavaju sve oblike koje uzimaju ta dva uzroka smrti. HTETI i ZELETI [... J Od zelje izgaramo, od moti propadamo, medutim, ZNATI odrzava nase slabo ustrojstvo u stanjurieprekidnog mira!
1<OJI lSUSUjU

Nije se sarno od moci lutajucih reci usijao veci IIi manji broj izgubIjenih glava Takva groznica je izgleda vee postala dec bica samog zivota Njegov sopstveni nagon primorava ga da se dokopa svih reci i svih slika pornocu kojih bez predaha stvara predmete zelje: potrosacka dobra, ciljeve koje treba dostici, osobe koje treba osvojiti. Knjizevnost izranja sa ovom dijagnozom Izranja kao tumacenje takvog zivota, odnosno kao njegovo saznanje Ali i to saznanje je, u sustim, saucesnik uocene bolesti Sagrinska koza smatra se .konacnim fizioloskim sudom 0 Ijudskom ZIVOtU koji je donela moderna nauka" 2 Medutim, kriticari s pravom optuzuju lekare da su se sami proglasili epskim pesnicima ove bolesti U sledeeoj g~!1~Ti:!~ijt!TI!~!ii?;21~ ~~~Qs~~<l.j!1Q izj(lvi!_i1<.ql<Qoga ~~ njegov sopstveni ukus navodi da uziva u bolesti drustvenog tela dje orelotvorenje mozemo naci ked brace Gonkur (Goncourt) u liku izopacene devojke iz naroda, Zermini Laserte" (Germinie Lacerteux) A sarna estetika Dezesenta ce se potvrditi kao jedan nacin sirenja .sifilisa" koji izjeda moderan zivot Stoga je uloga ciste knjizevnosti, onakva kakvu mogu da odigraju Flober ili Prust, u tome da razbije osumnjicenu solidarnost bolesti i medicine, jasno razlucujuci jedno od drugoga i ponovo definisuci bolest i medicinu, pogresno i ispravno tumacenje zivota .
H de Balzac, La Peau de chagrin, edition etablie etannonce par S de Sacy, Gallimard, 1974, p 62 . 2 Felix Fr Davin, Introduction al'editron de 1834, dans Ibid, P 413 (pod ovim potpisorn, tekst jeverovatno napisao sam Balzak) 3 "Moj ukus je, ako bas zelite, izopacen, volim dobra zacinjene knjizevne rague, dec kadentna dela u kojima jedna vrsta bolesnog senzibiliteta zamenjuje ceIlcno zdravlje klasika Ja pripadam svom dobu" Mes Haines, dans Oeuvres completes, t I, op. cit, P 755
1

Dakle, uzrok bolesti mora se svesti na jednostavan prmcip kao sto je pogresno tumacenje osecaja, pogresno tumacenje oblaka prasine, kapljica vode ili saraprornenljrve boje, Princip zla je u njihovoj kristalizaciji u predmete zelje 1 ljubavi - dakle, U uzroke patnje. Ovakva dijagnoza koja se tice knjizevnosti kao takve, potvrduje njen jedinstveni polozaj u velikom metezu lekara svake vrste koji se naginju nad velikom bolesti ad koje boluju pojedinci i drustvo modernog doba. Ime te velike bolesti po jednirna je dernokratija, po drugima uzbudenje, ah se sve cesce naziva strucnim imenorn: nazivaju je .histerijom'' .Hlsterhaje klinicki termin koji je radikalno promenio znacenje u drugojpolovini XIX veka, kada se ono sto se smatralo fizioloskim poremecajem kod zene pretvonlo u psihicku bolest koja napada oba pola Ali smisao tog prosrrenja ne pripada sarno istoriji medicinske nauke Pre nego sto se ustalila u teoriji psihoanalize kao naziv za narociti psihicki poremecaj, ta rec zajedno sa pojmom koji oznacava kretala se ad nauke do knjizevnosti, ad nauke do mnenja, od knjizevnosti do rnnenja Taka se ustalila njena glavna upotreba. ta rec i taj pojam poceli su da oznacavaju nacin na koji tela boluje od bolesti koja nema organsko poreklo vee je uzrokovana preteranim razmisljanjern U tom pogledu, .histenja" je postala drugo ime za .uzbudenje" koje se smatra proizvodom prekornerne dostupnosti reci, slika i misli svojstvene .modemom zivotu". Naucnici su nastojali da daju precizno klinicko znacenje tom pojmu kretanja AIr i knjizevnost je, kao neka klinicka nauka, imala 1 teorijsko i prakticno glediste Zajednicki predlog Emmog i Albertininog tvorca tice se utvrdivanja posebne dijagnoze i posebne terapije za tu histeriju koja uveliko zabrinjava njihove savremenike ani su je vratili na jedinstvenu gresku koja se sastoji u tome da se prornenljivi i bezlicni spletovi osecaja 1 opazaja kristalizuju u subjekte i objekte koje treba posedovari. Lecenje se u to dbba moglo identifik6vati kao otkrice pravog zivota'':'" onog istinskog Z1vota koji se dozrvliava pod uslovom da se cvrste 050bine stvari raznesu u param parcad 1da imse vrati njihovidentitet cestica koje kovitla bezlicna plirna To je bilo zdravlje koje
73

72

je mogIa ponuditi knjizevnost - zdravlje u onom obhku koji je, u sustmi, vrIo blizak zlu koje ce, kao shizofrenija, postati suprotnost histeriji Knjizevna terapija, koju predlaze Flober, a kojoj Prust daje oblik teonje isprovodije u praksu, daje piscu lekaru status koji bi se mogao identifikavati sa statusom zdravog shizofremka Taj zdravi shizofrenik trudi se da razmrsi patoloske veze koje likovi romana stvaraju izmedu jedne pojave na plazi, ideJe 0 individualnosti i sna a ljubavt On omogucava prornenljivoj mrlji u pokretu da slobodno khzi azurnom lmijom na kojoj postaje Jato gaIebova, mz grckth statua IIi zbun pensilvanijskih ruza. To je pravi ZlVOt,zivot vracen cistern mnostvu osecaja. Ovde Je, naravno, upitanju veoma kontrolisanashizofrenija Pisac shizofrenik je takode dobar porodicni lekar On zna kako da ponovo spoji rasparene krajeve. On poznaje zakone metafore koji se, po njegovom misljenju, povinuju istoj racionalnosti koja stoji iza zakona pnrode Ipak, nije zaboravio m staru aristotelovsku poetiku - i medicmu - koja neznanje pretvara u znanje putem igre zapleta i prepoznavanja S takvim saznanjern, on potvrdujesvoju;'-posohnostda izleci histericne, pocenudapusti da neki stradaju kako bi spasao druge. To znaci da on ima potrebu za svojirn histericnrm dvojnikorn kako bi ocuvao zdravIje svog shizofrenika, odnosno zdravlje same knjizevnosti Da pojasnim: njernu nije potreban histerik kao sto su lekaru potrebni pacijenti Potrebna mu Je histerikova masta i njegovo lecenje kako bi odvojio "knJizevnu shizofreruju" od prave shizofrenije On oslobada vrtloge i talasice bezhcnog, predmdividualnog zivota. Ali ne dozvoljavaim da ga odvoje ad njega samog. Histerikova masta omogucava mu da drzi razgranicenorn dobru shizofreniju od one druge. To se vidi jasrnje u jednom drugom romanu, u jednoj drugoj fikciji posvecenoj odnosu izmedu knjizevnosti r shizofrenije, odnosno u delu Talasi (Les Vagues). Poznata nam je struktura romana: Virdzinija Vulf u tom romanu razbija jedinstvenog pripovedaca u sest likova osrmsljenih kao sest opazajnih centara,

sest nacma obrade osecaja Ali ubrzo postaje jasno da je jednakost izmedu tih sest likova sarno prividna Dva su Iika zapravo vaznija od ostalih Om zauzrmaju dva simetricna polozaja, pocetak i kraj niti koja povezuje svih sest hkova. Jedanod njih je Bernar, lik koji nije u stanju da dogadajima, stvarima i osobama ne dodeljuje identitete, koji Je nesposoban da ijedan osecaj, ijedan trenutak, ijednu rec ostavi nepovezane s bilo elm drugim Drugi lik je Roda koja je, naprotiv, nesposobna da b110cemu dAidentitet, makar to bio identitet iza njenog sopstvenog lica, nesposobna da ijedan trenutak poveze sa orum sto mu sledi U sustini, ova dva hka preuzimaju odnos obrnute simetnje koji je povezivao pisca i lik. No, doslo je do zamene uloga Jer ono sto Roda pokusava da uradi - 1 ono sto odreduje njenu bolest - je upravo ono sto je shizofreni pisae predlagao kao terapiju za zlo a kojem je govorio. ostaviti iza sebe .Iudost licne egzisteneije", prosinti razumevanje na sve vece i vece krugove, koji ce na kraju moci da obuhvate svet u celmi. Ona bi volela
kad bisrno mogli da naduvamo mehur tohko velik da sunce na njemu male da izlazi i zalazi, kad bismo mogli njime da obuhvatimo plavetnilo podneva i tamu ponoci, i da se udaljimo bezeci odavde i od sadasnjeg trenutka 1

Ona pokusava da uradi upravo ono cemu je Davo poducavao svetog Antoana. da otkloni ogranicenja indrvidualne subjektrvnosti 1 dode u dodir sa hekceizmima predindrvidualnog 11vota Dna oseca onu atmosferu koju je Flober stvarao oko svojih hkova, iako oni nisu bili u stanju da je osete Dakle, Roda je, u sustini, izlecena od bolesn koja je sprecavala Emu i Prustovog pripovedaca da se opredele za pravo uzivanje u zivotu All Virdzimja Vulf vise ne moze da igra ulogu zdravog shizofrenika Ona isuvise dobro zna sta znaci shizofrenija. Dna zna sta se krije iza lepog sna 0 slobodnoj asocijaciji na mrlje, oblake
1

Virginia Woolf, Les Vagues, tr fr M Yourcenar, PIon, 1957, p 221 (tr modifiee)

74

75

prasine 1 kapljrce vode: stvarnost jedne disocijacije. Ona se ne da zavaran prustovskorn igrom reci koja uttske urezane u nama zamenjuje prividom pisanja knjige. Ona ina da utisak ne pise nista. Njoj je dovoljno da udari i povredi. lana takode osuduje na smrt. Na kraju krajeva, i Roda umire, kao i Ema, kao i Albertina. Ali ana umire na zaista jedinstven nacin. ne zbog preljube, ne zbog dugovanja; ne od otrova ni usled pada s konja Roda umire u jednoj jedinoj, veoma kratkoj recemci koju, naravno, izgovara Bernar posto je, u poslednjoj prici, on postao jedini pripovedac 1 upio glas svih ostalih. .Perseval je mrtavi Rada je mrtva" 1 To nam kaze u prolazu, bez objasnjenja. Za Persevala sma vee znah: on Je umro, kao Albertina, zbog pada s konja. Najzad, on i mje nikad imao svaje sopstveno postojanje;on je uvek bio sarno jedan duh tih histenka. Ali sto se Rode tice, stvar je potpuno drugaCija. To je prvi i poslednji put da nekc govori 0 njeno] smrti. I nista vise necemo saznati a tome. Ona prosto nestaje. Ali sa pncom 0 njenorn teskornzivotu, nestao je i lik pisca kao zdravog shizofrenika Jer Roda nam se, tokom price, pokazala kaoneko ko ima oko pisca shizofrenikacula pisca shizofrenika. Ali ona se isto take pokazala i kao neko ko je, upravo zbog toga, bio uvek nesposoban da pise Zbog toga 1 ne maze da bude ru price ni peruke u njenoj smrti Ona sarno umire u Bernarovoj recenici: covek dobrog, predobrog zdravlja, koji je dobio zadatak da napise pricu umesto shizofrenog pripovedaca Takav zakljucak treba da izvuce pisac aka zeli ozbiljno da shvan ceo taj problem shizofrenije. To takode znaci da smrt lika jos uvek moze da spase pripovedaca, ali da vise ne moze da spase pisca.

NA BOJNOM POLJU
Tolstoj, knjiievnost, istorija

Ibid, p 286

Opisi bitke na koje nailazimo u Ratu I mtru mogu se rezirnirati na jednorn simbolicnom scenom, imperator, general ili oficir koji, sa uzvisice, posmatra bojno polje. Usred dima koji se podize tu i tamo, on pokusava da sagleda raspored trupa i redosled bitke koji je svojim francuskim genijern 1 nemackim umecern ratovanja odredio usmemm i pisrnemm naredenjem, Avaj! Neprijatelj za koga veruje da je na levoj strani,zapravo je na desnoj, i to ne Iukavstvom vee zato sto se jednostavno i on sam prevano u poziciju nepnjateIjskih snaga. Eva ga, dakle, kako najednom nailazi! Staresine, pornocnici u kampu i glasnici trckaraju na sve strane kako bi odrzali red. Ali njihov trud je uzaludan Sudbina bitke De zavisi od njih Dna je u potpunosti u rukarna onih kojirna se kornanduje. Da li ce neki zanesenjak viknuti: "Uraaa!" i ludo se ustrermti na nepnjatelja iIi ce neki plasljivko vristati kroz rafale rnitraljeza: "Gotovismo, ljudi!" i time dati znak za poraz, od toga zapravo zavisi pobeda iII poraz vojske Cak i neprormsljeno delovanje onaga koji napada bez reda i skoro rasejano, rnoze se ucmiti efikasnijim ad svih organizovamh strategija Taka Nikolaj Rostov deluje na bojnom polju Ostrovnija On koraca u svitanje dana kroz drvored breza rnastajuci 0 svorn ridanu i 0 Iepoj majorovoj zeni, kada mu paznju prc.ibudl vesela muzika pucnjave: "Ta ta ra ta ta!", .zatimrazaznaje mrljicu koju usred narandzastih konjanika formiraju plavi zmajevi, Francuzi, ria svojim sivirn konjima. On se haoticno daje u juris na zmajeve, sa istim uzbudenjem koje oseca u lovu 77

76

na vukove na porodicnom irnanju sa zeljom da zarobi francuskog oficira i zaradi krst svetog Donia, Ovde veliki strateg igra svoju pravu ulogu. Ako ume da svoJIm stavom ostavi utisak da je jurisanje nh konjanika koju upravo neocekivano nadiru ka njima, zapravo sam ranije predvidio, uspece da probudi taj iracronalni polet kod svojih vojnika od koga zavisi pobeda lako beskorisno u predvidanju dogadaja, umece vode je, naprotiv, veoma dragoceno u budenju elana koji preobracuje instinkt mira, nerazuman instmkt za ocuvanje po kome masa zrvi zivotom nesvesmm prirode, u ratni impuls BuduC1 da Je u potpunosti uljuljkan u opstu nesvesnost, istinski strateg Kutuzov, moze sebi da dozvoli da spava tokom ratnihsaveta ida zeva tokom izlaganja planova za napad On zna da je, kako ce to biti receno u narednom veku, masa, zapravo, pravi heroj, kao i da je ona to upravo zbog svog nedostatka herojizma Povlacec: se i prepustajuci Moskvu osvajacu, Kutuzov ce odluciti 0 pobedi. pobeda seljacke Rusije, rnalihdela i rnalih ciljeva postavljanih od danas do sutra, cijace inercija pobediti ne sarno osvalace vee i mit 0 velikom coveku. To Je ideja dela 0 kome je rcc Ideja koju, na ocaJ esteta, Tolstoj smatra vrednom deljenja na uvodna poglavlja pred svaki opis pohoda i na epilog od dvanaest pcglavlja: rat, koji je uvek pothranjivao mit 0 odlucnom delovanju vehkana, otkriva pazljivom posmatracu upravo suprotno. Velikani ne stvaraju istoriju. Napoleon nije zeleo pohod na Rusiju On je ocigledno donee par odluka kale su na kraju, malo po malo, odvele francuske trupe pred Moskvu Ni Rusi nisu unapred odlucili da se povlace pred njim U svakoj bici, predvidanja i planovi bi propadali, pred beskonacrum mzom nepredvidenih akcija i reakcija. U svakoj bici je bilo jasno da om koji predvidaju i komanduju, zapravo, sarno to ] rade, iako su to radnje koje su same sebi cilj i koje ostavljaju nekakvog efekta na bojnom polju, ali na indirektan nacin. Masa je ta koja zapravo deluje, 1 ona to cini precizno, ne dozvoljavajuci da je zanesu pnvidno odredeni ciljevi i strategije Onosto zoverno istorijskim zakonorn dolazi iz odnosa,kojem nijedna ljud78

ska racuruca ruje dorasla, medu trm serijama isprepletanog 1 uskladenog vojnog delovanja Estete koje frkcu na ave redove grese povodom jedne stvan Ta .filozofija istorije" nije kako oni veruju strano tela indiskretno gumuto na putanju maste i kniizevne urnetnosti. Ona je ta a kojoj knjizevnost pripoveda suprotstavljajuci istoriju velikana istoriji mase. To je, upravo, tacka gledista svojstvena knjizevnosti koja se po pitanju rornana suprotstavlja tack! gledista istoricara Ovi poslednji nepopravljrvo, cim se bitka zavrsi poenu da pisu 0 njoj Om imaju svoje podatke za to: planove stratega koji OP1SUjU izmisljenu brtku, onu koja je u njihovirn glavarna 1 koja se nikada nece dogoditi; r izvestaje oficira koji.rposle ~apada, uklapaju realan tok bitke u okvir strategije i pothranjuJU taka zvarucnu izmisljotmu. Nema ruceg iznenadujuceg u tome da istorija neprestano stvara mit 0 velikim Ijudima kojt cine istoriju. Njena dokumenta su uobrazilja - u buducnosti - tih velikih ljudi 1 uobrazilja - u proslosti - ornh koji su zaduzeni da: prikazu da su sestvari, zaista, desile u skladu sa njihovim prividnim upravljanjern dogadajima. Ta istorijska nauka je tautologija moCl Knjizevnost, pak, ima drugrh podataka To je, kako kaze Tolstoj, mnostvo spisa, pisama i svedocenja omh koji su proziveli, u manjoj ili vecoj meri, jedan od tih malih dogadaja cija nepredvidljiva povezanost cini ono sto nazivamo .hitkom". Ona irna svoje vreme i svoj prostor, ustolicenu sadasnjost aktera koji su zaista uzeli ucesce u napadu, povlacenju Hi sIepom koracanju: ana rma svoju istmu; istinu bezimenih ljudi cije je delovanje obojilo pravo lice dogadaja Opstoj fikciji stratega koja sacmjava nauku istortcara, ona suprotstavljaistinu, satkanu od onega sto svedoci znaju i onega sto im astaje nepoznato, od svesnog delovanja pojedinaca i od nesvesnog zakona koji ih povezuje. Ta suprotstavljenost izrnedu istonje velikana i dogadaja, koju su napisali sluzbenici viasti i istorije rnase, napisane na osnovu svedocenja 0 delovanju obicnih ljudi, otvara Dam novu polerniku Tako Mark Blok (Marc Bloch) i Lisjen Fevr (Lucien
79

Febvre) suprotstavljaju novu naucnu istonju masa 1 dugackih krugova materijalnog zrvota, oslonjenu na statistiku i geografiju, staroj .hronicarskoj" istonjr istoriji princeva, traktata 1 bitaka, napisanoj na osnovu zvanicne arhive i diplomatskih izvestaja. Moglo bi se reci da knjizevnost ked Tolstoja, preinacuje, u svojoj uobrazilji, buducu naucnu istmu Ali malo bi bilo reel. Jer njevoga polemika pokrece pravu bitku sa suprotmm taborom Knjizevnost sama po sebi, po pitanju istine, suprotstavlja svoju istoriju, satkanu od mnostva skrivenih delovanja neznanaca, izmisljotmama vlasti 1 njihovom istoriografskom prevodenju Vee su Igo i Balzak, izmedu ostalih, suprotstavljali istorijskorn sledu dogadaja svoju istoriju, sacinjenu od prozivljenih obicaja i rnracnih dubina drustva Istorijska revolucija se, pre svega, odigrala na polju knjizevnosti Onaje cak revolucija koja doprinosi opstajanju knjizevnosti Knjiievnost, zapravo, u tOJ istonji velikana 1 dobro namzamh dogadaja prepoznaje sopstvenu proslost; hijerarhija koja povezuje uzvisenost rodova sa velicinorn licnosn: jedinstvo radnje 1 zapleta koji henosti vade do krajasvojlhsnaga.lstoriografska nauka je jos uvek na nivou Iepe umetnost Knjiievnost je, pak, usla u neku drugu dimenziju gde razlike u uzvisenosn nisu vise bitne Zivot nekog neznanca je isto tako zanimljiv kao i iivot nekog velikana, i cak i vise jer otkriva tajne anonimnog zivota. Tu knjizevnu revoluciju stavlja na seenu Toistoj, kada preraduje jednu epizodu Tjerijeve Istorije Konzulaia i Carstva Istoricar je dopadljivo opisao prisan razgovor Napoleona sa jednim kozakom zabezeknutim sto je upravo shvatio da je onaj koji muse obracao sa toliko jednostavnosti zapravo imperator Franeuske. Kod Tolstoja, kozak Lavruska prepoznaje, na prvi pogled svog sagovornika, i zabavlja se pustajucr ga da igra igru kraljevske "jednostavnosti" . Ali nije samo ukidanje hijerarluje medu licnostima one sto razlikuje novu istoriju knjrzevnosti od starih mas~arija 0 uzvisenosti, vee i promena u poimanju licnosti i akcije. Cak se sam model orgamzovane akcije koja ima svoj cilj menJa Uspeh ill poraz 80

koji izazivaju radostan III bolan uzvik, reakcija na zvuk mitraljeza, na miris dima ih na obojene mrlje se u .velikoj istoriji" javljaju na isti nacin kao kod pisca koji pise 0 .provincijskim obicajima'topisujuci poljoprivredna posela, gde predstavnik vlasti 1 veda stizu do cilja kroz trke koje im donose pasivnost nezeljenih stvan; obamrlost letnjeg popodneva, dasak vetra, prasinu u daljini podignutu tockovima kocija ..Ubuduce ce generali i drzavniCl na isti nacin donositi odluke Stendal i Igo su iviee bojnog polja - tamo gde je Fabris jahao zbunjen onim sto se desavalo oko njega i gde se Tenardije upustao u pljackanje leseva - stavili naspram sredista gde se odlucivala bitka. Ali Stendalovo divljenje prema vehkorn strategu nije zato bilo umanjeno i nista manje od Igoovog postovanja te izuzente sudbine Kod Tolstoja je, s druge strane, periferija postaIa znacajnija ad grada. Ono sto je dostignuto u Napoleonovoj licnosti to je heroj volje, covek vehkih ciljeva sa nebrojeno mnogo sredstava stavljenih mu na raspolaganje Ne sarno da su velike akcije razdeljene na beskonacno mnogo malih dejstava, vee delovanje 1 pasivnost dostizu tacku u kojoj ih je nemoguce razlikovati. Evo kako Petar, U civilnoj odeci, vidi bojno polje Borodino.
"Puf! Najednom se pojavtla nabijena, svetleca lopta, u ljubicastim, sivtm i mlecno belim tonovima Bum! Bila je.to samo sekunda pre udarca Puff PuJ! Dva oblaka dtma su se dizala I prozimala Bum! Bum I Iaiina udarca po tvrdivala }e ono sto su ob videlel'"

Na ovom mestu, reklo bi se, vizija gledaoca i estete pretvara rat u vatromet. All ta usmerenost paznje na zvuk mitraljeza, sevanja detonacija i mirisa praha kojom civil pretvara rat u predstavu je takode one sto nagoni Nikolaja Rostova i njegovog brata Petju da jurisaju prema vatn I upravo se izjednacenost akcije i inertnosti sjedinjuju u licnosti generala Kutuzova, stratega koji improvizuje, onaga koji dobija bitke preziruci planove
1

Lav Tolstoj, "Rat

rmr", Galimar, kolekcija .Bfblioteka Plejade", 1945, str 1029

81

pustajuci masu 1 slucaj da dovedu stvar do kraja, da pokazu pravu snagu koja upravija istorijorn Na rusevmi velikih ambicija "ljudi od akcije" i .odlucnosti" stupa u prvi plan, sporim i neumoljivim pokretom, snaga jednog neobicnog saveza;saveza posmatraca (Kutuzov, general koji drema i posrnatra; Petar,civil sanjalica) i mahh ljudi (Pjerovi drugoviu zatvoru ili vojnici koji primaju U svoj veseli logor ovog neobicnog turistu) Intimm zrvot licnosti u romanu izlozen je istrm pravilrma kao i ratna sudbina drustva Velike zamisli princa Andreja i male mtrige porodice Kuragin gube se u pesku poput derje ratne groznice Petje Rostova i vehkog napoleonovskog sna. Tromi Petar ce ozeniti zivahnu Natasu, pretvorenu u model rnajke porodice i pcdelice sa njorn sumoran ZIVOtpostenjacine vojnika-zernljoradnika N ikolaja Rostova i pobozne 1 istrosene princeze Marile, I, vise od lukavog kozaka Lavruske, veliki napoleonovskicovek pronacice svog suparnika u coveku iz naroda, Platonu Karatajevu, koji je u potpunosti obuzet mnostvom sitnih poslova i pe1

skog, jednorn od one dece za koga ne znamo da II je istina III san ono sto govore Ovaj ovde je cuo Petra kako kaze da je potrebno stvonti, nasuprot skupini pobozrnka 1 lukavaca oko imperatera, drustvo sohdarnosti od dobrih ljudi I odrnah je protumacio stvar kao Plutarh koga mu je jedan francuski vaspitac tradicionalnog obrazovanja dao da cita: MInus Scevola je setn sagoreo ruku Zasto, dakle,)a ne bth. uanio isto u $Yom iivotu? Znam da oni zele da se obrazujem. I obrazovatu se All )ednog dana cu zavrsltl i onda iu delovati A ad Boga trazim sarno jedmc stvar, da ml se dogadi ono sto se dogodilo Plutarnovim velikanima i radicu sto 1 ani 1 Tolstoj, dakle, ostavlja crtaocu prastor u svom izlaganju da zamisli Nikolaja kao rnladog oficira dekabristu, ustalog protiv autokratske vlasti Knjizevnost je, mozda, jednaka ovaj neizvesnosti Naucna istorija, koja je sebe oblikovala, trudi se da stvori pojedinacne figure nosioce drustvenog zakona, knjizevnost mora, pak, da zivi u procepu izmedu razuma kolektivne inertnosti i delovanja pajedinaca koji tvrdoglavo sanjaju oboljem svetu za sebe i za druge All, niti istorija plutarhovski uzvisernh cinjemca, niti istonja mase ne uspevaju da predvide buducnost Tako, mudraciz Jasne Poljane ne moze ni da zamisli kraj koji ce sovjetska vlast u vreme Drugog svetskog rata nametnuti njegovoj prici. U knjizici tutnutoj 1943. Prokafjevu za ve1iku patriotsku operu "Rat i rrur", prica se vise ne zavrsava na imanju Rostov, vee sa scenom pobede velikog ruskog naroda, kolektivnog heroja vodenog junackim vodom I slavno .Llra!", cija je snaga, pred neprijateljem, razoruzala kod Tolstoja grandieznepretenzije stratega, na kraju dolazi dapozdravi samog stratega: tog marsala Kutuzova iza eije figure se nazire senka malog Oca naroda, Moe koja se u ime nauke 0 istoriji 1 mast izvrsava, neizbezno se bavi ujedinjenjem snaga koje knjizevnost pokusava da razdvoji,
1

~D1ama

~~~* cirri ih srmsli ~~~?~~V~

Svaka njeqova ree, svaki n)egov pokret bio je spol)asn)a mantfestaciJa tog nesvesnoq qelovanja kojl)e ermo njegov zivot I njegov zivot, onakav kakvim qa jeoseiao, iinio seliSen smisla izdvojen kao jedinka Dobijao bi ponovo smisao jedino kao deo celine koju ni)e prestajao da oseea NIJe sarno srmbohcna figura .ruskog naroda" one ~to Tolstoj opisuje ovde To je, takode, ideal knjizevnosti koja je promenila srnisao svojih prica i nacin ponasanja svojih licnosti kako bi ih uskladila sa dubljim nrvoima nesvesnog drustvenog zivota. Poruka price mje, pak, lisena nekih dvosrnislenosti, jer Petar nastavlja da kruzi izrnedu seoskog imanja Rostovih i prestomce sitnih intriga i velikih snova. Pre nego stcpreda citaocu dvanaest poglavlja naucnog epiloga posvecenog tastmi velikana i trijumfu mahh, medusobno povezanih stvari, pisac je ostavio krajnju rec malorn Nikoli, sinu velikog rruslioca, Andreja Bolkon82

Ibid, str 1556

83

ULJEZ
Malarmeova pohtika

Do tog trenutka je Rec (le Verbe) bila posredmk izmedu pesmka i crtaoca, sada je to stub tismekoji usamljeno cveta u nekoj skrivenoj basti Ako citalac preskoci zidme, ako vidi vodoskoke, cvece i nage zene, treba najpre da shvati da to nije njegovo, da nije stvoreno za njega 1 .

U avim redovima prepoznajemo malarmeovski pejzaz, onako kakoga je konstruisao Sartr, praveci portret Malarmea kilo e()v~l{~Q9c P~[~ !d. Q.QQ~ l~[p~rlm:tlL;rrE~, ~!I1bUrZQClZJj~{ijaI1Qbuna uzdize umetnost iznad trgovacke koristi, stvarajuci ad ovakve sakralizacije sredstvo da se nacini prividno plemstvo, koje je cuvar tog nekomunikativnog reda ..Kult knjizevnosti ga pretvara u pokusaj umstenja live reci, koja znaci, svedoci i pokrece. Umesto te reci, cisti umetnik postavlja svet tisme i okamenjenosti, . Sartr upisuje malarrneovsku pesrnu unutar jasne podele prostora i reci. Jasno je po kom principu. on pravi podelu prostora nalik na podelu svojstava izgovorene reci u "Predgovoru" koji je Malarrne napisao. za Raspravu 0 reb Rene Gila Sa jedne strane postoji osnovno svojstvo izgovorene reci, koju narod tretirakao ,,1ak1.1reprezentativnu i valutu" koja sluzi za svakodnevnu kornunikaciju, a sa druge, sustinsko svojstvo jezika ..Ako je onda asnovno svojstvo opstenarodna valuta, sta drugo ostaje osim cia se sustinsko svojstvo izjednaci sa tajnorn bastom pu1

Zan-Pol Sartr, Malarme. LUCldnost 1 nJena tamna strana, Gahmar, 1986

nom dragog kamenja koja Je namenjena tihom obozavanju elite? Medutim, avo poredenje je klimavo Sustinska rec, nije za Malarmea jezik rezervisan za ehtu To je jezik ideja Po njemu, nije crlj dase izmisli retka rec, koja je izdvojena od opsteg jezika, vee jezik, u kome se izrazava pojavnost sarmh stvari Ne treba oduzeti reci njenu funkciju posrednika izmedu pesnika i citaoea iz vrlo prostog razloga: zato sto Rec, ako je ozbiljnije pogIedamo, nikada mje ni irnala takvu funkciju Rec nikada nije ni bila sredstvo komurukacije. Oduvek je znacila Bozju rec ili rec bozanstva, mkada rec koja se koristi, vee onu koja nareduje i obuhvata, onu Rec u kojoj "mI zrvrmo i u kojoj se krecerno". Ono sto pesnik zeh da ponovo uzrrie od Reci, to su njene dye sustinske odlike. Ret je jezik kOJ1stvara umesto da sarno imenuje i sarna sebi obrazuje tela umesto da na njega ukazuje IIi da podrazava shcnost Ako vee zeh da preuzme ove odlike, to mkako ne cim da bi stvorio "pnvldno plemstvo", koje nema potrebe za tako teskim nasledstvom, vee da bi uspostavio novo prebivaliste zaJedmstva "Cisti" jezik za kOJIm je Malarme u potrazr, nije, kao sto to zeli modernisticka vulgata, .neprevodiv" jezik i nije "sam sebi cilj" To je, naprotiv, jezik kojt vee sam po sebi sadrzi snagu zajedmce, .pesmu koja je u potpunosti ljudska", receno termimma Avgusta Slegela Njegova potraga ne vodi ni razocarenju s kraja veka Ona se na neki nacm nastavlja na veliku brigu XIX veka . da svede na ljudsku meru one sto je bilo podignuto na nivo kulta unutar religije. I upravo Rasprava 0 rei: za koju je Malarme napisao predgovor, uprkos nekohkim ostnm napadima disk retno upucenihautoru, mje nikako dele estete koji izmislja zabranjene vrtove za dekadentnu elitu. To je delo pesnika koji se poziva na fiziku i sociologiju U Helmholcovoj teoriji audicije, Rene Gil je pronasao, ill je verovao da je pronasao, 'ideju o verbalnom sredstvu, koje utice na zvuk i boju vokala Pomocu ovog instrumenta, on namerava da sacini naucne pesme koje ce biti u skladu sa .evolucionistickom" vizijom covecanstva i jedne humane religije Sam Malarme ne veruje u tu nauku Medutim, 85

84

preuzimajuci pOJmove iz svog .Predgovora" u Krizi stiha, on postavlja osnove pitanja poetske "reCi" .Kriza stiha" koja je aktuelna krajem osarndesetih godina XIX veka, jednaka je poetskom .hramu" revolucije koja je, vek ranije, izbila na .javnorn trgu" Kriza stiha - u vremenskom metru pesme - povezana je sa krizorn ideja koja ima dvostruki aspekt. Ona se prvo tice "ideje" same pesme. Potrebno je znati sta je organizuje onog momenta kada napustamo reprezentativnu fikciju, onu koju je lako predociti. A neophodno je definisati i nov nacin postojanja fikcije Medutim, fikcija nijesamo ideja pesme. Ona je sam nacin postojanja idealnosti, koji treba da .bilo kakvu velicanstvenost" coveka suprotstavi nekadasnjoj .senci" rehgioznosti Kriza ideala je u tesnoj vezi sa drustvenorn krizom. cilj je, dakle - i to je velika bnga ovog veka - da se panovo definise sta sacmjava ljudsko drustvo osim prostog sistema razmene. Potraga za sustmskim, a ne numerickim svojstvom jezika, nije briga za narecje elite, vee zahtev za srmbolicnorn ekonomijoin drustva nezavisnog ad ekonomske politikeproffta.wialarme povezuje "ukidanje" pesmka sa tom obavezom Taj .bezurnni cin pisanja" koji povezujemo sa ocajnickorn ili herojskom samocom odabranog ima zapravo jasan cilj: "Sve ponovo stvoriti, sa reminiscencijama, kako bi se pokazalo da sma zaista tamo gde treba da budemo" 1 Ova "potvrda" ima dvostruki znacaj Ona prevashodno treba da odgovori potrebama kriterijuma reprezentatrvne poetike 1 publici legrtimnih govormka koji bi ih osvedocili kao dokaz jedne nove vrste. Delo mora opravdati svojim postojanjem, da zauzirna svoje mesto u veliko] opstoj pesmi Ali ova] .unutrasnji" dokaz uskoro presrece drugi problem. Pesma 0 jeziku je i sarna opet pesma koja pripada nekakvom covecanstvu. Potvrdujuci svoje mesto u zajednickoj pesmi jezika, pesnicki em, potvrduje istovremeno mesto nekakve ljudske zivotinje u prebivalistu ljudskog bozanstva,
1

Stefan Malarme, Vih)e d'lI-Adam, u Sabramm dehma

Bezumm poetski em se susrece potom sa politickorn problematikorn pisanja, sa preuzimanjern reci kao nacinorn kOJ1postavlja stozere jednog drustva (koji od njega stvara institueiju). U Malarrneovo vreme, glavna polrticka bnga bila Je da se utvrdi da Ii je bice koje govori zaista .tamo gde bi trebalo da bude". Slaveci stogodisnjicu Francuske revolucije, Republika Je dala sebi za zadatak da stavi tacku na vek koji ju Je razdvajao od nje same, osnivajuci, van obicne igre institucija, red ljudi koji je mogao da zameni staru religiju Ova Republika zna da obrazovanje omladine ne predstavlja prostu distribuciju korisnih znanja, vee da je namenjeno politickoj zivotinji isto koliko i knjizevnoj, koja je odeljena od svoJ€ .prirodne" svrhe onog momenta kada je uvedena u svet pi sane reci Pedagoge republikanske skole u Malarmeovo vreme je najvise brinulo da opismenjavanje ne otudi radnicka tela ad njihove svrhe. Ta opsesija primorava da sepo svaku cenu povezu sa ucenjem slova i recenica slike osnovnih simbola radnicke zajednice: plug, setva, zetva 1 hleb, one sto ce Malarme nazvati .pocetni snop". Om takode fanaticno obracaju pa:znjunapolozaJ tela u cdnosu na napisanu stranicu 1 daju prednost "pravom" pismu, u odnosu na "englesko" pismo kahgrafa i racunovoda, iako je avo drugo mnogo bri.e i efikasnije ad pTVog Republikanskipedagozi mu, rnedutim, suprotstavljaju odlucni argument: nagnuto pisanje za posledicu ima krivljenje tela Uzalud im se odgovaralo da je dovoljno da se nagne list hartije kako bi se ruka postavila u skladu sa osom tela. Ispravljen ili iskrivljen polozaj tela nije sarno stvar empirijskog polozaja ucenika, on definise i dva simbolicna polozaja tela u drustvu. Pisanje je nesvesni materijalni pokret koji poseduje smisao. Taj smisao ga transforrnise u nacin na koji se nesto cim ili nacin na koji postoji, te ono taka ispisuje kod jednog drustva Ono fiksira dimenzije i orijentaciju drustvenog prostora, cdnos izrnedu reda rada i reda misli, izrnedu reda ekonornskih razmena 1 opste velicanstvenosti. I zbog toga, uspravno pismo jedino maze garantovati da su tela naroda upravo "tamo gde bi trebala biti".
87

86

Sigurno da se Malarmeov stay ne poklapa sa pedagozrma republikanske skole Medunm, on se umnogome poklapa sa stavom Republike, onako kako ju Je video Platen _.,- drustvo kokao Je u osnovi ima podelu prostora, tokova i dimenzija Platonje suprotstavljao geometriju 1 aritmetiku, odnos jasnog poretka vestom rukovanju pojavnosti koja se maze doziveti 1 vertikalnu podelu funkcija honzontalnoj dernokratiji. Malarme suprotstavlja horizantalnom ekonomskom poretku razmene dobara i rec.i, vertikalni poredak jedne druge ekonornije, simbolicke ekonomiJe koja projektuje .munjevit porast'" slmbol~ op~~e velicans~enosti Video je da se uprava ta nadahnuta projekcija slavmh simbola zajednice anncipira u vatrometima stogodisnjice, ali ida se priziva bljeskorn anarhistickih bombi 2 Nesumnjivo je da su one cinile veliku nepravdu ranjavajuci prolazruke - pozrvajuci na odgovomost horizontalm red protoka - ali svetlost koju su o~e bacale oznacava prohteve vatrometa zajednickog zlata na koje cak i ~rolazmci imaju pravo Ta proslava velicine daje zajed~Ki sveti pecat, koji ne maze da joj obezbedi uprosceru red uslovljen razmenom i upravljanjem. A povlacenjeonih kojisepredaju misaonom zanosu, odgovara .drustvenoi krizi" koju ova .svetlost porvrduje Odnos izrnedu prostora pesme .i narodnog prostora je, daIde, daleko slozeniji od onogsto je pokazrvao Sartrov pnkaz MaIarmeovog pejzaza, Malarme Je prvi izvrgavao ruglu cvetne torove koji su za svetinu trebali da predstavljaju nepnstupacni vrt pesme 1boraviste elite Ukazrvao i na Dizardenovu gresku - on je posadio u staklenu bastu razvoj pozorista, pozrvajuct same prefinjene da uzivaju u slozenosti emocija njegove Legende 0 Antoniji 3 Po njemu se tako velicanstvo ove .Iazne elite" izlaze pogledima propalica, sto zapravo predstavlja najgoru kankaturu poetske izuzetnosti. Medutim, on je ovim laznim barijerama su1 2

Muzika i slova, u Sabranim dehma, str 647 Ibid str 652 3 Up Daske i listovi, u Sabranima delrma, str 325

protstavio dva tipicna susreta pesmka 1 coveka iz naroda u svojim tekstovima. Konjlikt i Suocavanje. Prvi tekst je Malarme svrstaa u Anegdote ili pesme, menu one .tncanje" koje je bio pnmoran da uvrsti u zbirku iz postovanja prema afinitenma publike One su, u stvan, demonstracije poetskog tina i njegove sposobnosti da transforrnise u pesmu materijal za anegdote: susrete ili slucajnostt Drugi tekst se nalazi u njegovim .Vehkim pncarna" u Belc; reviji koje sisternatski izlazu Malarmeovu poetiku i politiku i on jedini ima oblik price Ova dva teksta, izrnedu djeg stvaranja je proteklo par godina, napisam su gotovo simetncno U oba zaplet sacinjava upad uljeza, menja sesamo mesta i identitet uljeza U Konfliktu, upad vrse radnici koji pravebuku kao u menzi u podne 111 tokam veceri neradnih dana Oni se kao kompaktna masa postavljaju izmedu pesnika i pejzaza u korne on trazi nmu u skladu sa svojim misIirna, izmedu sanjara i zalaska sunca ili pojave zvezda U Suocavanju, sasvtrn obrnuto, pesnik-uljez se seta poljem u zoru i otkriva njegovo visocanstvo kopaca u rupi koju vee nekohko sati kopa. U njegovim ocima on vidi pitanje: "A sta n radis ovde?" Uljez menja identitet, ali se svaki put potvrduje da Je on zapravo na pravom mestu .Hrpa bede", radnik - to jest grupe radmka unistene nedeljmm pijankama sasvim su na svom mestu u odnosu na pesnika i njegovu izabranost, pa cak 1 kada je to, kaosto cemo videti, po cenu nekakvog izrnestanja Pesnik uznerniravajuci radnika ima za eilj da mu dodeli drugaoje mesto od onog u rupi, u koju se svaki dan sahranjuje da bi zaradio za pocinak i koru hleba, Da bismo razumeli OVU simetnju, pocnimo od poslednje epizode .Konfltkta", koja predstavlja ccigledan paradoks U trcnutku kada se cinilo da je upad neutralrzovan, on se ukazuje u savrsenoj radikalnosti misaonog objekta Pesnik koji se vratio u svoje usamljeno letovaliste bolno prihvata tinjemeu da je donji sprat zaposelacitava menza zeleznicara. Morao je da podnese buku njihovih razgovora i bes ovih ljudi od kojih je zeleo da sacuva svoj privatni vrt Medutim, u nedeljno vece, kadabi po obicaju vika pijaruca ometala vecernji smiraj, alkohol ihje ovaj put 89

88

sve oborio, pospale, na zemlju Pesnik bi trebalo da konacno moze da .se na rruru divi i sanjari" Trebalo bi da rnozeda svoju unutrasnju dramu .podupre" pnzonma i saglasjima po ugledu na ve1iku dramu pnrode: prozracnostposlednjih casova koji svode racun dana, pozlata suncakoje zalazi, zlatna prasina sazvezda koja se podizu. Cmi se da je konacno slobodan da na rmru vezba svoju sposobnost .proricanja" koja mu ornogucava da u spoljasnjim zbivanjima prepozna .mistenju": velicanstvenosr sopstvenog duha koji se poistovecuje sa dekorom zalazeceg sunea i nadolazece noci Medutim, suocavanje ave dye drame je spreceno pnzorom tela oborenih na zemlju, ociju zarvorenih za sopstvenu velicanstvenost koju metaforizuje zalazece sunee medudrvoredima stare sume Pesnik ne moze da nepravedno .izbegne' hrpu bede Slepa i nema gormla koja se ocrtava na horizontu odusevljenja cini, i1i bi barem trebala, sa ovim horizontom sistem aspekata, analogiju, poetsku .misteriju": prizor koji sanjar takode treba da i.podupre'' svojom "cednoseu" kako bi ga odgonetnuo .. On mora da .shvati misteriju" 1 ovih tela prostrtih po Ze'miji. Ltamisterljamu 'namece "obavezu"-da procenjuje.' Donekle, .proricanje" koje se od pesnika zahteva ovde, nalik je onorn koje je upraznjavao i u drugim okolnostima lsto taka je i u pnzoru koji prekida dresirani medved, stavljajuci sape na ramena jednog klovna, on je video citavu seriju analogija. nemo pitanje koje zivotmja postavlja klovnu 0 covekovoj moci proizvodnje hrmera To je alegonja 0 odnosu gomile prema prizoru sopstvene velicanstvenosti koja je uvecana opsenama scene Simbol duhovnog stanja koje se odrazava u pozoristu je svetli obris ovog Velikog medveda cIJi sjaj, nakon sto je zaslo sunce, srmbolizuje upravo izvor ljudske noci, a narocito crnilo na belint pisanja koje je obrnuta replika zvezdnog poretka 2 Iz istog razlogaje i pred noge nepismene balerine spustio .cvet [svog] poetskog instinkta", kako bi ona svojim nemim pokretima napisala
1 2

pesmkov san 1 U svakom od ovih polozaja tela, pesmk je mogao videti analogiju sa velicanstvenoscu duha Dakle, on je mogao da transformise njihovo nemo pisanje u zlatni snop pesme, kako bi prosvetlio zajednicu bleskorn sopstvene slave, takvom kakvom je cini "prikazivanje bilo cega i zacakljeni pogled" Z Ovde se, medutim, ta gomi1a jada povlaci pred snagom pesme koja ujedinjuje i uzdize .sve razasute pokrete". Usnuli radnici ne PlSU nista - sluze se nermm, nesvesmm znacima. U svoj svojoj zivotinjskoj bezumnosti, medved bi dao svoje tela za pisano delo, koje bi potvrdilo da su gledaoci u pozoristu i klovn na seem, tamo gde i treba da budu Ali nepormcni radnici su 1 dalje prepreka svakoj simbolici kolektrvne slave, Zadatak pesnika nije sarno da razume poeziju, veci da je stvori, da nacim sirnbolom i one 5tO se otirna svakoj stmbohci, da odvoji nejasnu masu od tela kako bi objasnio dvojnost simbola Taj simbol cebiti raskorak izmedu dva sna Radniei rade, kopaju jame, zarad svoje egzistencije, a nedelju, kad bi trebalo da se odmore, posvecuju .sarnoubistvu" od pijanstva. Inace, to trenutno .sarnoubistvo" otvara U trajanju zivota provedenog ukopanju jama jednudrugu rupu, simbolicnu TUpU ekonomskog poretka reprodukcije. Na taj nacin, radnici oponasaju pesnika, postaju proroci "u ime neke nadmod'? preciznije, u ime nadmoci koju ima zivotinja kao stvaralae opsena i himera U odnosu na onu koja je predodredena pukoj reprodukciji. Medutim, rupu koju na taj nacin kopaju odmah i zatrpavaju, posto jasno ne vide svoju vehcanstvenost "pored njil: samih", u nemoj slavi drvoreda stanh surna Taka se san pijanstva pretvara u stvaralacki san, Oni cuvaju u svom postojanju "deo svetog", ali lIne otkrivajuci od cega se sastoji i sta predstavlja ta svetkovma" 4 Treba dakle, polazeri od pesmckog prorccanstva, stvoriti misteriju cija se pukotina otvara same da bi se ponovo zatvorila.
1

Konfiikt, u Sabramm dehma, str 359 Up. Prekinut: spekiakl, u Sabramm delima, str 276-278.
.,/

2 3 4

Up Boleti, u Sabramm dehma, str 307 Skicirano 1.1 pozoristu, ., u Sabranim dehma str 296 SuocavanJe, u Sabramm delirna, str 410 Konfiikt, u Sabranirn dehma, str 359
I

90

91

Posao pesmka kOJ1predvida rnisterije i pnpisuje lucidnost bilo kom prizoru ravan je poslu politlcara sto procenjuje zadat~k k~ji povezuje mnogostrukost ljudskog delovanja .. Poetska mlster~ja, stvorenaod strane radnika koji zaklanjaju horizont, postaje amblem tog zadatka. Kako bi misterija bila potvrciena treba slaviti 1 onog ko se otima slavi, pretvonti vecnu anonimnost u :ecnost anommnog, u slavu bilo koga 1 bile cega. Treba se ozbiljno dotaci onoga sto cini politicku podelu polozaja: pode1u izrnedu radnog poretka - onog medu zanatlijama koji nisu im~hvre~ena, kako Je Platon govorio, da se bave necim drugim ~slm svoJ~m poslom 1 poretka mish onih koji upravljaju drugima I have se jedino pitanjima zajedniee Treba se, dakle, baviti podelom .izmedu rada i mislt, nalik podeli vremena medu ljudima koji rade preko dana, kako bi zaradili za pocinak i okrepljujuci san, i onih 5tO bdiju nad zajednieom i predstavljaju naslednike nocnogsaveta koji Je, po P1atonu, bio najznacajniji u gra~u. . Tako postaje moguce, a i neophodno, uvesn uljeza u pesm~ku viziju, stvoriti vezu izrnedu nesvesnag osecanja nadmoci I:o~e proizilazi iz razuzdanog ponasanja nedeliom i nebeskogp?loz~Ja zvezda koji simbolizuje velicanstvenost coveka. To uvcdenje uljeza u pesnicku viziju maze se uporedHi sa nekim ko ulazi u :imbolicni poredak bez imena, poput "proletera". Pitanje poezije se ovde poistovecuje sa funkelOnaInim politickim pitanjem: .dokazati da smo tamo gde i trebamo biti", utvrditi podelu nacina rada, postojanja i govora, kao i pode1u onoga sto osecarno, na .ce~u se gradi zajedmea Tako pesnik dobija odgovor na nem~ pitanje kopaca 1Z Suoiavanja. "Sta ti radis ovde?". Istc tako dobija odgovor na pnrnedbe koje se ticu "usamljenog zamka" i tisme baste pune dragog kamenja Upad uljeza je poput nekoga koji umesto da pomogne nanosi uvrede iz ciste dokolice prolaznika. Ta podudarnost se poklapa sa podu~arn05cu ek?~OmlJe 1 estettke, koje predstav1jaju, ne sarno dye discipline, vee 1. dva (ina prostiranja zajednice Horizontalnom poretku eko~omlJe pripada kopac koji kopa svoju rupu i u njoj se sahranjuje ..On vrsi, u stvari, apstraktnu razmenu ekvwa1enata Za neku sumu
v

r:~-

h on radi odredni brojcasova: prebacuje zernlju sa tacke a na tacku b Za istu sumu, on bi radio jednaki broj casova kako bi napravio istu tu razmenu, ali u obrnutom smeru, ili bi zakopao rupu koju je otkopao. Tako je .vertikalna" sluzba radnika povezana sa .horizonralnorn" jednakoscu raspodele posla u noveu, koja cim dec sistema sa numenckim tretiranjem jezika. Upad prolaznika prekida lanae razmena i produktivnog rada, On uspostavlja novi odnos izmedu vremena, posla i zarade, vertikala i horizontala, zivota 1 smrti, Uljez je dakle onaj ciji se rad ne meri novcern, jer je on, u isto vreme i gazda 1 radnik i nastavlja da odbija posao koji je kao radmk obavljao On je time iskljucen lZ uobicajene podele na dan i noc i svakodnevne srnrti i oZlvljavan]a. Taj prekid Malarrne naziva samoubistvom koje prekida ekvivalentnost vremena / rada / zlata i ever kOJI vezuje reprodukciju zivota u zamenu za ekvrvalente horizontalnog strukturiranja Ijudskog prostora Odbijajuci nagradu za svoj rad u1jez prekida ekonomski lanae On radikalizuje "trenutno samoubistvo" nedeljnog pijanstva povlaceci se iz vitalnog sveta razmena s namerom da zauzme specificno mesto, .sprernno za svaku igni", mesto neekonomicnog baeanja kocki koje moraju dati .jedan" broj Iako prekida sa produktivrum svetom, on se posvecuje stvaranju nekog drugog zlata, simbolickog bogatstva Jos uvek usamljene svecanosti, pes me pnpremaju sjaj i slavu zajednice: covek tu projektuje, "li munjevitom porastu", svoju vehcanstvenost, koja je nistavna, bezrazlozna, prividna 1 uzvisenost himericne zrvotinje koja sebe prepoznaje kao takvu 1 zna da premestanje sa njenog prirodnog stanista u skroviste neme vecnosti, potvrduje njenu himericnu svrhu Tako uljez postaje naklonjen zajedruci 1 najviso] jednakostt koja irna dvostruki smisao. Najpre, on potvrduje pravo - ili slavu - bilo koga, a zamera nesvesnojslavi neke indiferentne prirode i sjaju mrtvih religija njihov ugled, prestiz kako bi ga preinaCIO u sasvim ljudski Meciutim, on to, takode, radi kao uljez. doduse, bez nekog relevantnog prava na takvu podelu uloga koja je nahk Platonovoj podeli na metale i rase On je .carski Uljez koji 93

92

treba sarno da se PO] avi ", kaze uvodna pesrna lZ Slave ~ ana] koji prethodi Konfhktu - ili .Ddabrani" 0 kome govori Dvor - koji dolazi odrnah posle Suocavanja. Ovaj odabrani se razlikuje ad onog kOJI izlazi lZ glasacke kunje ("lzbon, koje hvalite, i gIasa.cki listie u rukama, lice na rad fabrike"), ali i od onog koji je izabran prorocanstvom, On maze biti .bilo ko: Ti Hi ja - u cije ime su se cdigrale promene u drustvu, revolucija iz koje SI s~ pojavio i zrveo siobodno, bez prepreka" 1 Ali uljez nije bilo koji odabram Njegov egalitaristicki zadatak je da urusti hijerarhiju, jer na njoj pociva .moderna osnova". izjednacavanje vrha 1 dna, mogucnost da odabram bude bilo ko, zato sto uzvisenost mje nista drugo do projekcija, vatromet slave onog koji uziva prestiz Novcanoj jednakosti poslova, proze i glasacke kutije, koje prati ponistenje individua 1 zajednicke slave, suprotstavlja se prava jednakost koja predstavlja nistavilo slave hrmericne zivotinje kako bi se zajednica blagosiljala jednakoscu .svetog" ili "opijenog" "Stlcanje supenornosti pocinje Slrenjem kri1a jednakosti, prelazeci preko obicnih razlicitosti koje se na raj nactn pornstavaju''." "Odatlejednakosttermirrahimere i pravde, Pravde ciji .visok let" brise .visoke staklene zgrade" 3 Pravda moze da vlada sarno u gradevmarna poput - zlatne rupe pozonsne hirnere i staklene kupole narodnih hramova - jer ona nije nista drugo do sinteza prefinjenosti i urodene velicanstvenosti koje su na opste neznanJe u sukobu sa nemim prisustvom Na taj nacin Konftik: i Suoiavanje definisu topografiju zajednice, podelu prostora, uloga 1 sistema znakova ili, ako hocete, nauku 0 zakonima - nomoloqiju: nomos zajednice u grckom nomosu prikazuje pluralitet svojih znacenja; ne sarno zakon, nego 1 podela koja ga cini i melodija zajednice u kojoj se ovaplocuje Jedinstvenost te nornologije narocito dolazi do izrazaja ako je uporedimo sa nornologijorn Platonove Drzave Na neki nacin, forma
Slava, u Sabranim delima, str 289 I Dvor, u Sabramm dehrna, str 414 Dvor, u Sabranim delima, str 413 3 Dgraniceno de/ovanje, u Sabranim delima, str 372.
1 2

podele Je ista 1 kod Malarmea I kod Platona Sa jedne strane su ljudi kOJI preko dana obavljaju svoje osnovne poslove i nemaju vremena da rade bile sta drugo do onog sto se tice posla, ljudi koji vesto stvaraju ih reprodukuju za zlato u materijalnorn smislu i koji su aritmeticki jednaki. A sa druge strane su ljudi dokolice I nocnog zivota, ljudi koji su stvarno jednaki 1 stvaraju simbolicno ziato opste pravde Tu podelu su tokorn crtavog XIX veka osporavali pobornici radmcke emancipaeije U osnovi njihovog napada bila je simbohcka po del a vremena, reci i metoda Om su hteli da noc koja bt im povratila snagu zamene za .sarnoubilacko" bdenje da time sruse poredak razmena i reprodukcije, kako bi ostali deo bogatsva misli i zajednistva 1 Identitet noci, samoubistva, misli i pesme bio Je u osnovi te simbolicke borbe koja je dramatizovala raspravu "radniCke knjizevnosti", u vreme rodenja Etjena MaIarmea. U ocima omh koji su bili protiv te knjizevnosti, pesnik-radruk predstavljao je samoubilacki kraj sna 1 emancipacije. Ti .Jjudi dokolice" msu prestajali da smatraju samoubilackorn teznju radnika da nee, posIe napornog dana, posvete pisanju Dodatm rad ugrozavao je egzistenciju radnika, ciklus dana i noci, produkcije i reprodukcije. Narusavanje tog cudesnog reda koji ornogucava radmcima da posIe napornog dana uzivaju u okrepljujucem snu, bilo je u isto vreme i ugrozavanje uslova zivota 1 temelja socijalnog poretka. Samoubrstvo nekih radnika koji su uzalud pokusavali da postanu pisci simbohzovalo je samoubistvo u sirem smislu reci: uzdizanje radmka izvan vremena i nacina postojanja, rada 1 govora svojstvenih obienim ljudima. Pesnik Suocavanja ocigledno ne zna za to radnicko .sarnoubistvo", to jest za tu knjizevnu podelu koja je u osnovt drustvene 'podele. IzgIeda da ne nalazi nista u tom simbolickom prizoru koji je sastavni deo politicke figure radnika ili proletera. Novo videnje radnika uporeduje sa starom, tradicionalnorn slikom radnika kO]1u smrraj dana zeh jedino da spava i, potpuno indiferenj

up. Z Ransijer, NOGproletera Arhive radmckog sna, Fajar, 1981

94

95

tan prema simbohckom bogatsvu, zlatu, pnhvata pretvaranje svog vremena, III pak rada, u srebro i podelu dana na radni dan i nee kada se odmara. Pospani radnik mora da se ugleda na emancipovanog radnika da bi mogao da se uporedi sa pesrukom koji bdi nad belom stramcom Pesmk zauzima mesto emancipovanog radnika koji, kao uljez, mora da zivi dva zivota. preko dana tesko zaraduje svoj hleb, kako bi noc mogao da posvti bogatsvu mish 1 pesama Dela mladog Malarmea 0 napornom radu i zeIjl da od sna ukrade malo vremena za pisanje izgIedaju kaoodgovor na stvaralastvo proletera koji teze uravnotezenju stvaralackih noci 1 naporruh dana na poslu. Pesnik mora da primeni tu raspodelu kako bi osigurao pode1u prostora i uloga izrnedu ljudi "dana" 1 ljudi .noci", izmedu materijalnog i simbolickog bogatstva Pode1a poslova moze se uporediti sa podelorn u knjrzevnosti. materijalnorn bogatstvu odgovara poetika slika i jezik proze koji je nem i, u stvari, numericka razmena, prenos materija1a; simbohckorn bogatsvu odgovaraju sustinski jezik i poetika misterije lisena jednake, dakle, produktivne razmene, analogno duhu j IdejCf kojisfavlja svoj pecat na "s've razasute.ineznane pokrete koji se krecu ka nekom bogatstvu" 1 . Malarmeova poetska podela immra Platonovu politicku podelu Kritika podrazavalacke slicnosti, suprotnostzive reci i slova ria papiru, potraga za muzikorn koja je sam ritam Ideje cine prvu poetiku (arhi-poetiku) analognu Platonovoj prvoj politici (arhe-politici), zatim prvu maternatiku koja mnostvu daje broj koji ga ureduje i taka stvara pesmu zajednistva. Analogija donosi dve kapitalne razhke. N ajpre, zanatliji se suprotstav1ja, ne predstavnik elite, vee sam uljez Malarme odbija modernu verziju Platonove hijerarhije ovaplocene u Engleskoj: s jedne strane teska usamljenost manastirskih druzina Kembridza ili Oksforda, a sa druge gusto naseljene, prasnjave provmcije.' Pravda se suprostavlja tim .retkim stanjima koja su sankcionisana od
1

strane spoljasnjeg sveta" Odabrani Je bilo ko Njegov izbor znaci potpuno odbacivanje hijararhije: to je prava slika identiteta jednakosti i superiornosti koja je u sredistu nove republike. Prava jednakost nile geometrijska jednakost koju filozof suprotstavlja aritmetici zanatlija, Pravda nije raspodela poretka vee ukidanje tog poretka, vatromet bilo koje velicanstvenosti. S druge strane, Ideja koja se suprotstavlja ogIedaIima reprezentativne hcnosn nije jedinstveni model. Ona je tohka mnogostrukost da se njem vidovi granice sa nasim zanemarivanjem 1 Ona je razasuta, sto potvrduje nas .zacakljeni pogled". Dna rnje najvisa realnost Ona Je nista koje vredi za sve, koja obelezava sve Platon bi taj paradoks izrazio ovako, Ideja koja se suprostavlja prividima shka Je i sarna prrvid Ona nije reprezentativni pnvid, vee erst privid, vestacka projekcija u prostoru slobodnom za slavu himencne zivotinje Poetska nomologija Ma1armea izgleda da podrazava Platonovu antipoetsku nornologiju, sarno zbog toga da bi je preobratila i uspostavi1a taj cudni egalitaristicki platonizarn, gde privid dolazi na mesto ideje i uljez na mesto legitimnog zakonodavca All ta .jednakost" ima svoju cenu Ideja je sarno privid i omogucuje radikalizaciju pcdele Ijudi na .dnevne" i "nocne" Oni koji spavaju ne treba da se opterecuju slavom zajednice, ostavljajuci "ulJezirna da brinu 0 simbolickom bogatstvu, cekajuci trenutak slave na svecanostima koje dolaze" Utvrdenost mesta izrazena je vise nego ikad, jer Je ideja sarno privid, a mora da se razlikuje od svojih pnvida "Novo videnje ideje mora biti zasticeno od .Iazne iskrenosti nepnjatelja" spremnog da je imitira, da na sebe navuce njen privid 2 A licemerstva ima svuda. U centru grada CIvilizacije nalazi se, kao sto se i ocekivalo, rupa, koja, kao i svaka simbolicka rupa, svetli uvcce kad prestaje rad i kada suncani dan ustupr mesto zvezdanoj nod Pozoriste je ta rupa zlatne himere, .velicanstvena otvorenost ka misteriji zahvaljujuci kojoj postoji1 2

Sveianost, U Sabranim dehma, str 333 Muzika i kn)izevnost, u Sabranim delima, str 636

Ibid, str 647 Zanr iii moderrusti, u Sabranim dehma, str 313

96

97

mo 1 koja nas navodi da sagledamo velicmu" 1 Inace, ova rupa Je zaposednuta ad strane privida. staro pozoriste shcnosti koje gledaoeima u sah predstavlja njihovog dvojnika na sceni, njihovu shku u nistavnom ogledalu predstave. Medutim, ana se bavi JOs necim - nezasitom gladi gledalaea koji zahtevaju slavu kao dug u zamenu za drustveno unizenje Jer, kako se cini, ne spavaju svi radnici, i to ne sve vrerne. Oni zele da slave boga za koga znaju da postoji. ZelJm su privtda i taj privid, koji je njima predstavljen, sarno je privid privida Jer nista ne lici toliko prividu, koliko njegov sopstvem pnvid, namenjen naletu svetine .koja se nedovoljno veseli te pnmecuje SurOVIprikaz sopstvenog bozanstva" 2 Treba zatim zaustaviti i nalet lieemerstva koje se ispreci-

10 na putu "Izabranog"

Ali, privid mje samo Iukavstvo starog pozorista koje imitira novu ideju Ono je pnsutno u samom sedistu te ideje, u sreu antireprezentat1vne poenke Suprotno predstavi, pojavljuje se Ideja u svojirn opipljivim oblicima Takva ideja maze se nazvati Logos IIi R~(. N~DE'l~l~~omanticari i simbohsucki ~l~~~l1i~am inr sistirali suna novom imenu: "mit" iii "mitologija" Mitologija je ideja vrlo osetljive forme, otelotvorenje duha naroda, zajedniee To ]e ideja vodilja "najstanjeg sistemaucnog programa nemackog idealizrna" korne su, u svojoj mladostt, pnpadali Hegel, Helderlin 1 Seling Poezija je, kao jedan od oblika svesti, morala da postane mitologija da bi se ideje oslobodile svoje filozofske apstrakcije i priblizile narodu.' I na taj nacin je predstavl]anje Ideje postalo prikaz zajednice samoj sebi. Postoje, dakle, dve forme anncipacije, dva nacina rmitacije ideje / pnvida; jedna je naslede stare poetike, a druga je uspostavljena nove. Pretpostavimo da se ijedna 1 druga podudaraju. staro pozoriste slicnosti sa svojim "gladmm" gledaocima i nova ideja pesme kao mitskog prikaza zajednici njene vlastite ideje PoIbid , str 314 Skicirano u pozonstu, u Sabrarnm dehma, str 298 3 Up. Filip Laku - Labart i Zan Lik Nansi, Knjizevni apso/ut, Prag, 1978, str 53-54 98

zonste shcnosti ce se na taj nacin razvin u nOVO]forrm hnscanske pricesti. Tako ce se uspostaviti slavljenje bozanstva koje se prikazuje na svetom brdu u Bejrutu Umetnost - ona koja ne predstavlja ~ kao sto je muzika, povezuje svoj privid cistog jezika sa stanm pnvidima predstave Ona pravi ad te veze sredstvo najviseg privida. pesma iz naroda predstavljena narodu, .tajna prikazivanja porekla", ukratko kolektrvni mrt pred kojim sedi gledalac opijen "lzuzetnom srecom" 1 Taka seena postaje mesto na kojem zajednica, narod, posmatra svoju legendu, mesto pricesti, gde se ona slavi 1 obozava u isto vreme Pesmu u buducnosti upravo treba sacuvati ad tog ujedinjenja mitskog 1 kolektivnog u pnvidu Paradoksalna logikaegalitaristickog platonizma kod MaIarmea sada postaje ocigledna Ako je ideja privid, aka je odabrani bile ko, i ako je slava pesme slava naroda koji dolazi, treba samo strozije cuvati granice. Da bi sacuvali buducnost od njenog pnvida koji joj prethodi i sprecava njen dolazak treba odrzati taj razmak koji je uspostavio pola veka radnicke borbe. tradicionalm razmak izrnedu ljudi .prvog snopa" i omh .trube znanja" koji J€ odbijaju2 Covek koji radi treba da se odmara u SVO]ojednostavnosti blagoslovenoj radom j 1 da se ne opterecuje buducim svecanostima, da se narod zadoVOI]I,po kazrvanju drugih, upoznavanjern .bezlicnog rezimea slave" koji spava u biblioteci / grobu gde blista .bogatstvo naslova"," da se zadovolji time sto ucestvuje nesvesno u muzickorn spektaklu svoje vlastite vehcine: Iskljucen se ponovo ukljucuje kako bi odmah bio postavljen na svoje mesto. All pesma sama mora platiti onu eenu koju namece radmku. ono sto bogatstvo pesme stavlja van dornasaja radnika je, u IStOvreme, i ono sto nas nagoru da rasclanjujerno pesmu, sto Je udaljava ad same sebe Pesnik, na taj nacin, postaStefan Malarme, Risar Vagner Sanjaren}t francuskog pesnika, u Sabramm dehma, str 544 1 Dvor, u Sabranim delima, str 414 3 Zastita, u Sabranim delirna, str 414
1

99

Je sluzbenik kOJ1moze "sve da igra" Medutirn, treba ga zastl? od takve uloge, odvojiti ga ad svih pnvida koji ga bespotrebno izlazu nezasitoj .gladi" Bacac kocki mora da razmisli 0 svom potezu, dase pravi da baca kocke, ada, u stvari, to ne ucim, O~ m~~ ra kao sirena u delu Na teskom obiaku, da pobegne, ostavljajuci lJ~dima izbor da veru~u ili ne veruju u ~elik1 poto~, u "rasko~" zalaska sunca koje pnprema novu zoru Zatvaranje preduzeca koje proizvodi zlato huducnostt ostavlja radnike na rubu prop~sti, a samim tim I pesnika u stanje "strajka" uperenog protrv drustva Malarmeovska "t1sina" mje povezana sa rnetafizickorn strepnjom nad belorn stranicom ili sa beskrajmm nastopnjerr: pes~ika da prenese narodu orfejsko objasnjenje zemlje Ne rad.l se TIlv? teskobi karaktera m 0 arIstokratskom odbacrvanju pesmcke reci Dna je, bas naprotiv, povezana sa pohtikom pesrne, sa poim~njem vremena i mesta pesme u republici Povlacenje pred bu~~cnoscu i neophodno odrzanje tradicionalne podele mesta 1nacma govora, nagone nas na razmisljanje 0 unutrasnjoj kontradil:~ornosh arhl-poetskog projekta Bacanje kocki bi dale broj koji ~e moze biti neki drugi; u dobro osmisljenoj knjizi, svaka pesma ce bin na svom mestu. Ali taj broj ne postoji Savrseno uredena knjiga je mit, bas kao i narod koji se pricescuje u SVO}oj pesmi Narod mora da prisustvuje predstavi, prizoru svoje velicanstvenosh. Na tej nacin postaje cuvar misterije, dok neko drugi postaje svestenik Prema logier lzmenJenog platomzma, .tuvar ~; uvek onaj koji ostaje na svom mestu 1obavlja sarno "svoJ ?osao ,ostavljajuci drugima da brinu 0 velicini zajedrustva All pesma svesteruka se time odvaja od svoje "svetosti" I ona se, takode, podvrgava zakonu dvojstva To je poruka iz Svecanosii, tek~ta koji ~ovori 0 nekom drugom radniku, kovacu Hefestu: snhovi.uvek idu u pam ill vise njih zarad krajnje usaglasenosti, a zakon rime, u UIOZI cuvara, bnne da neki od stihova ne izostane Hi, pak, tu osta1

ne trajno" 1 RIma cuva pesmu od njene vlastrte uobrazenosn, od ideje da postoji "neb VISIbrojilac nase apoteoze" Postoji, dakle, striktna analogija izmedu nme cuvara i naroda cuvara, rime, koja uskladuje stihove tako sto ih razdvaja, i drustvene podele koja obican narod odvaja od plemstva, bez imena, bez trtule, bez mesta N eophodno je, po Malarmeu, uspostaviti .reciprotet stanja" izmedu demokratije i aristokratije.isto bi isto tako mogIo da se nazove i .komplementarnoscu" Medutim, Malarme ce upotrebiti jedan novi izraz, a to je .konflikt" .. On govori 0 .reciprocitetu stanja neophodnog za nacionalni konflikt pornocu koga nesto opstaje" Uporedimo, dakle, ta dva odnosa Neste opstaje sarno zahvaljujuci konfliktu A nesto opstaje sarno zahvaljujuci rimi Uvek "rad sprecava setnju" Sukob se ne smiruje cak i kad je nepnjatelj opruzen na zemlji Primedbe radnika vracaju nas na zamerke koje se ticu propozicija u poezij1 Sarna rima je sukob Rima je .jednoglasm konflikt" koji ukida slicnost prostora i vecnosti sa samom sobom Nema rime rima Zakon kOJ1odvaja narod od svoje sopstvene velicine, odvaja i pesmu od njene apoteoze 1 transformise bacanJe koch u parodiju .. Pisanje, tj sarna Ideja na papiru zavrsava bedno, U delu Bacanje kocki Ideja postaje shka broda koji tone 1 nebeskog sazvezda Nista nije tako sveto u pesrm kao hor naroda koji slavi velicinu zajednistva Na mestu politike, pesma ne prolazi nekaznjeno Ono sto narod drzi podalje od pesme udaljava pesrnu 1 od nje same i pravi od knjige koja bt bila mesto, i od bacanja kocki, koje bi bile sredstvo, mitove, neophodne za pesmcki tin, alitaj tin ne prestaje sam sebe da odbacuje.

U vezi sa ovim prtanjern, upucujern vas na moju knjigu, Maiarme,Polltlka Slrene, Aset, 1996
1

Svecanost,

Sabramm dehrna, str 333

100

101

lovce na nermsao, Breht je los plen On mish sve - 1 suprotnost od svega Ne pravi 1apsuse - on namiguje Ne na zao nacin - ironicno - kOJ1zahteva dvostruku istinu Vee na dijalektican nacin - humoristican - koji udvaja istinu Stoga se svakako moze prosuditi da se jedna od njegovih licnosn odnosi na Hegela

VESELA NAUKA BERTOLTA BREHTA

Onohko kohko sam mogao sam da uvidim, on je imao nk: narmgivao je, jednom recju, nedostatak od rodenja, koji je zadrzao sve do srnrti I Upravo bih funkciju tog tika hteo da anahziram zaustavljajuci se na nekoliko neobicnosti teksta i brehtovske predstave. Ova istrazivanje ne maze imati za cilj da izazove Brehtovo priznanje J edan americkr sud je vee u tome izgubio brtku Bice najvise reci, u tom velikom zadatku otkrivanja istine, 0 isticanju tog ustreptalog predstavljanja gde je u igri ne samo Brehtova istina, vee i.nasa, ona koju smo nedavno stampah na prednjoj strani crvene kutije nasih dobrih misli: "Marksova teorija je svemoguca, Jer Je istinita" Kako shvatiti tu moe? Treba 111(1 pravo ka eHju? Ko JOs ovde ne zna da se 1Z velike svetlosti u poimanju rada velika sklonost ka odlucnosti? Jos nedavno su ljudi iz pozorista pronalazih nacin da adaptiraju Brehtovo ucenje u one sto smo imali obicaj da nazovemo .politicka stvarnost",
U svetlosti izborne kampanje u koju je usla nasa zernlja, .Bucoqlavi 1 sil)ogZavi" zauzele su istaknuto mesto Zemlja Jahu je u knzi Ne maze se VIsenastaviti kao u proslosti Njen narod je postavljen pred strasan izbor: socijalizam IIIvarvarstvo Izdaja Kalasa, koji odbija tajizbor i mish da pronade srednji put izmedu eksploatatora i eksploatisanih, dakle dobija danas vrednost obavestenja za sve one koji teze realnim promenama ne znajuci tacna kom taboru da pristupe 2
Dija/og izgnamh, Lars, 1972, str 34-85 Pozorisni ansambl Zenevljana, 0 "BuGogiav,m I sl(Joglavlm" od Brehta, Sveske pozoriSne produkcije, br 6. Fransoa Maspero, 1973, str 55

Ove napomene su sacmjene sa osecanjem da smo sa njima na pocetku nove ere, kao primerima vesele nauke, sa zadovoljstvorn da se uci i pokusava

.Dnevmk rada" Kod njega ideje ne prestaju da se ljuljaju na

stolicama, sto proizvodi najpre veorna prijatan utisak sve dok se stolica ne srusi I 1 nikada nisamsreo coveka bez srmsla za humor koji je razumeo Hegelovu dijalektiku. "D1]alog lzgnamh"

Zastoda govonmo 0 Brehtu kada Ii.epnpadamo tOJ profesiJ1 Posto]e strucnjaci a za ostale, kazemo da smo 0 njemu vee dosta (uIi Upravo Breht predstavlja tu veoma retku osobinu. uzeo Je marksizarn za- ozbiljno - marksizarn i njegovo hegelovsko sree, jedinstvo suprotnosti lake mu nikada mje bio profesija, iako nikada ad njega nije dobijao platu (profesorsku, stalnu, predsednicku) on se borio sa njim: oruzje za prikazivanje i materija koja se odupire prikazivanju Po verovanju rnarksista 20-og veka, nile bilo mceg interesantnijeg da se nauci osim jedan od bezbrojnih komentara Lenjmovog govora 0 elektrifikaciji Rusije! N e postavlja se pitanje da li reb istinu 0 Brehtu, Posebno ne onu koja izbija iz pogresaka ili Iapsusa njegovih govora. Za
102

103

Snaga istine bi jednostavno dermsnfikovala iluzije posmatraca malogradanina predstavljajuci mu u obliku apologije na koji nacin vladajuca klasa mampulise rmshma sebi ravnih Potrebna je ipak jedna ispravka ~ ukidanje prologa - da bi se ovo delo iz 1933 priblizilo francuskoj publici iz 1975.
Zadrzavanje prologa bi znacilo zatvaranje dela u potvrdivanju samog rasizma Publika nece vise videti upozorenje njoj upuceno Za Francuze vaznost spektakla danas nestaje 1

danas, mjedan spanskt rat, rujedan snazan pokret ove vrste u kame se materijalizuje teznja ka konstrukciji jednog drustva, sa njegovim mitologijama koje su nekada bile cinjenice, mjedan pokret te vrste nije vise moguc 1

Izvanredan Je odgovor potornstva kom se on obratio slede-

cim recima.
ISh smo, menjajuci cesce zemlju nego cipele Kroz borbe staleza, ocajru, Karia je bilo sarno nepravde a ne revolta 2 Danasnje deziluzije vode ka blagom ulepsavanju rrusljenja 0 prognaniku, isto taka ka zaboravu da je Breht, u .velikoj antifasistickoj borbi", zakasnio na metro; tvrdoglavo zaustavljen, U vremenu Narodnog fronta, na stanici .stalez protiv staleza": pnpadmk sekte, dakle, all jednog sektastva mazda neophodnog da bi shvatio da se moralo, u novorn obozavanju coveka iznad klase koji je proklamovan u Moskvi, dobiti nekohko udaraea za okrugle ili zasiljene glavei dadesna ruka pruzena ka njegovorn neprijatelju Tornasu Manu nije bila nepovezana sa levom koja je ubila njegovog prijatelja Tretjakova Aktualizovati uistinu brehtovsku snagu III je odbacm u ponor velikih mislilaca. dva simetricna nacina da se ne vidi da zaista postoji nesto sto ne funkcionise u predstavljanju istine ad "Opere za iettri qrosa", gde su ocaravajuce predstavljem am koje je hteo da kudi, do dela "Majka Hrabrost", gde su raznezeru oni koje je trebalo rasrditi, uz njih i dele .Odtuka", koje je odbaceno od Partije koju Je uzdizalo, Breht nije prestajao da ne postize zeljeni efekat Njegova borbena ortodoksija je uvek padala kako pred njegovim Iicnrm ciljevima isto taka i interesima pokreta kojim je pretendovao da sluzi Ponsnuti ked Brehta ono sto zvuci suvise ortodoksno, nile li to najbolji nacin da se izbegj

Problem. sta uciniti sa Brehtovom istmom da bismo aktualizovali njenu korisnost? Odgovor. menjajuci specificno otkrivanje rasisncke ideologije cuvajuci se od vecne teznje velikih da mampuhsu malim, u Parizu iz 1975 postizerno isti efekat koji gde 1 kada? Tu lezi zee kog se adaptaton nisu trudili da otkriju, prvo dele 0 progonstvu .Buccqtav: 1 siVoglavi" rnje irnalo nacina da proven svoju korisnost u borbi protiv nacistickog neprijatelja koji je vee pobednik Da je i pronaslo pnliku, upravo bi njegova istinitost ~~I~ ?!D:~~~Clnaudnorn. ne pokazuje E Il~I11 ovo dele c jednostavno lukavstvo u rasizmu koje dozvoljava posednicimaArijevcima IIi Jevrejirna - da obavljaju svoje poslove na radnickim ledima - Jevreja ill Anjevaea? To je istinitost koja odgovara marksistickoj ortodoksiji ali pornalo izrnisljena U nacistickoj Nernackoj Treba aktualizovati brehtovsku istinu da ne bismo morali da se susretnerno sa njenom neprikladnoscu Uzevsi to u obzir Breht dobro ilustruje Isuvise dobra Dolazi vreme otkrivanja .velikth-mislilaca i teznja da se postavi distanca prema tOJ kornpromitujucoj pedagogiji Medutim ta distanca koristi isto oruzje kao jucerasnja osvajacka upotreba - ona koja ponovo salje Brehtovu istinu u "njegovo" vrerne.
U vreme kada Breht pise, odvtja se vehka antifasisticka borba, spanski rat, i to cmi osnovu njegovog dela Ja imam utisak da
1

Isto., str 27

Bernar Sobel, Javno pozonste, br 16-17, str 3 "Onima kaji ce se roditi posle nas", u Poemama, Lars, t 4, 1966, str 139

104

105

ne ana sto, u njegovorn stvaralastvu, predstavlja ortodoksiju kao problem. istinitost gubi od svoje ociglednostl ukolikoje predstavljena? Mazda bi, umesto prostiranja na sceni, vise vredelo ostaviti je na mestu gde nije izlozena. masmeriji? Izmedu misli veIikih umova i vladanja mislima, doslednost nije tako prava kao sto se poklonici ideje i strucnjaci heterodoksije danas slazu da u to veruju?

All ta ljubav rnje mogla da prezrvi Dolazila je iz prevelike hladnoce. Borba dece, 1939

Osnovna rec brehtovske ortodoksije je "proizvodnja". Tu svakako nema nicega sto bi moglo da iznenadi modernu kritiku velikih-mislilaca, ostroumruh u prikazivanju kako marksisticki cogito unistava plebejski otpor i slobodno stvaralastvo umetnika u njihovompokusaju planetarne dorninacije. Ali ta -predstava rnarksisticke proizvodnje koja sprecava svojim pruskim autoritetom podsmesljivo izmisljanje naroda i umetmka, ne pnknva 11 ona prikladno problem. a ako je veliko suzbijanje, one koje je smrvilo na primer estetsku avangardu Rusije, bilo isto tako - }ie iskljucivo, svakako, ali isto tako - jedno veliko samoubistvo? Sta ukoliko Je jedna znacajna partija velikog poretka bila konstituisana ne ad nekakve tezine "nemackog" drzavnog razuma vet od obi1ja iskustava, zive ze1je osvajaca, od anarhijskih,futuris~ickih, tehnoloskih zanosa, od snova novog coveka, od sveta brzine i struje, od masina za zrvot, od ekonomije pokreta i efikasnosti predstavljanja? Ova velika tema proizvodnje koja prozirna, u razlicitim oblicima i na razlicitim nivoima, celokupno Brehtovo delo, jedno ishitreno citanje moze tu videti nastavak kogita marksisticke radrucke partije u osvajanju sveta Ipak tesko je ne znati za taj veliki prelom nastao usled nove etike/estenke velike proizvodnje koja ornogucava 20-ih godma 20-og veka sIobodmm 106

umetrncima da susretnu orgamzatore nove rnarksisticke drzave Kod Marksa, vrednovanje velike proizvodnje oscilira zapravo izmedu dva pola. misao 0 korisnosti koja defirnsu optimalna sredstva od nuzne proizvodnje do drustvenog preobrazaja i misao 0 radu koja razmatra proizvodnju sa gledista gubitka III prepoznavanja smisla u proizvodu Smisao rada i kraj bogatstva zahtevah su misao 0 proizvodnji i definisah kao temeljnu izopacenost otudenje proizvodnje u razment. Medutim Brehtova problernatika istice porernecaj te ravnoteze: u trenutku Sovjetske revolucije i novih umetmckih raskida, avangardna estetika objektivnosti r politika efikasnosti prethodile su etici rada i metafizici prepoznavanja Ml svakako mozerno diskutovati da It je bilo bolje prevesti Verfremdung requ "odsto]anje" ili recju .udaljavanje", sustina ostaje bhzu vrednosti pojrna jremz', blizu tog postati stranac koJe je negativno turnacen kod Marksa, gde je bio sinonim sa otudenoscu, sa gubitkorn coveka u svom proizvodu. Ta pukotina je mogla biti popunjena urrurujucim govorom "osvesClvanJa" koje oslobada gledaoca od efekata iluzije mracne ideoloske sobe da bi je zamenila pravom slikorn sveta koji je trebalo rnenjati Ali dijalektika se pomenla ka vrednovanju ne-identitnoq sebi, ubuduce privilegovanom predstavljanju ne-prepoznavanja, i misao 0 proizvodnji vidr sada temeljnu izopacenost manje u razmeni nego u potrosnji Neobicna dvosmislenost sa kojom je Breht opisao ikomentansao razmenu od de1a "Covek je Covek", sprovedenu od strane tri .Inzenjera duse",' suprotstavlja se zapravo jednostranosh neobicnih opisa gledalaca "kulinarskog" pozorista, koji su hipnotisani kroz identifikaciju sa licnostima sa scene Kulinarska kritika identifikacije nas stavlja daleko od euharistije coveka koji prepoznaje svoju otudenu sustmu u svom proizvodu Pozoriste proizvodnje dolazi u jednom smislu da bi resile enigmu poslednje Teze 0 Pojerbahu anulirajuci prostor izmedu interpretacije 1 transformacije, izmedu pedagogije 1 produkcije Ono angazu1

1 modermm

Ref Razgovor sa Bertoltorn Brehtom, u

SpiSl 0

pozoristu, Lars, 1963, str 18

107

je .pionirki pokret, entuzijazarn za vek kojt dolazi, zadovoljstvo u istrazivanju, zelju da se svi oslobode proizvodnje".' Ali distanca se odmah uspostavlja i, pre jednog radosnog sveta umverzalne proizvodnje, to je figure vaspitaca koja se ponovo pojavljuje. I umesto stare ideologije 0 radniku pronadenom u svom proizvodu, dolazi verovanje u novog coveka kog su proizveli moderni

inzenjen duse
Prelazenje sa marksistrckog verovanja na tehnokratski utopizam koji je uspostavio tejlorizam? Breht je opsednut tom idejom tokorn Drugog svetskog rata On 0 njoj razmislja dok cita kritiku funkcionalizrna Gorelikovih analiza 0 epskom pozoristu koje bi angazovalo gIobalnu tehnckratsku koncepciju kornunizma:
Gorehkcirn gresku teoreticara, jer previse naglasava funkcionalnost epskog pozorista On u njemu pronalazi nesto tehnokratsko i covek se nalazi sveden na pojedinacan primer citavog kolektiva Velika eksproprijacija naprednog kapitalizma je predstavljena (ill obelezena) kao komunisticki ideal 2

da je njegovo resenje, u prmcipu, vee dugo poznato - 1 aplicirano - Brehtu: da ne bi hila tehnokratska, misao 0 produktivnosti mora se potcmiti misli 0 istinski korisnom ana se mora potvrdin u isto vreme u forrru predstave (primatom razumai izlaganjem drusrvenih resora 0 emociji 1 prepoznavanju) i u svom sadrzaju (kritika privida dobrote i isticanje kljucnog pojma. transformacija odnosa produkcije, koja je imala za uslov politiku klase 1 disciplmu partije). Ali problemje sto se to korisno,eimje postavljeno, dell na dva. Take da, u Knjizi 0 preokretima, Me-ti smatra Ni-en-a (Staljin) kao .korisnog coveka" zato sto uspostavlja ekonomske osnove .velikog poretka", ali da bi zatim suprotstavio antiprodukciju drzavne discipline, produkciji zasnovanoj na neposlusnosti.
Polazeci od same proizvodnje 1 uzimajuci u ObZlT sarno nju, moglo bi se snci do savrsenije discipline, takoreci prcduktivnije, uz pornoc snazne neposlusnosti j

Breht se ovde odvaja od gIediSta kritike Ali drugi put, Breht ce se naci u situaciji da kritikuje svoje hcne koncepcije,
Ajsler podvlaci s pravom opasnost kOJoJ se izlazerno kada smo stavili u opttcaj cisto tehnicke inovacije bez njihovog povezivanja sa drustvenom delatnoscu. Postojao je zahtev za muzikom koja podstice Sto put a na dan se ovde na radiju moze cuti aktivisticka muzika. horovi koji podsticu na kupovmu koka-kole Mi beznadezno zahtevamo umetnost radi umetnosti.'

Pozoriste komunisncke produktrvnosti rizikuje da podrazava reklarnu za kapitalisticku potrosnju ukoliko propusti da uzme u razmatranje funkciju drustvenoq u predstavljanju Ono sto tu primedbu cini cudnom, to je cinjenica da taj problemnije nov i
! Dnevnik rada, 15. mart 1942, Lars, 1976, str 256 z Isto, 16 april 1941 str 182 3 Dnevnik rada, 9 rna] 1942, str 282

Kako shvatitI ovu preporuku? Me-ti prigovara Ni-en-u da nije orgamzovao od planiranog posla politicku aferu 2 Jedino politika, koju je Breht smatrao mestom odluke, ostaje ked njega prazno mesto .. Ne sarno da nam nije rekao sta bi Staljin morao da uradi, vee, JOs radikalnije, politika se ked njega pojavljuje kao nernisleca, jednostavno mesto protivurecnosti, prazna seena gde se smenjuju ekonomsko i ideolosko, nauka I moral, individualna milostinja i klasna pravda. Cvrsta ortodoksija koja se konstituise izmedu "Mahagomja" i .Svete Jovane Klanickc" (nije potrebno pnmenjivati spas - egoisticki ili altruisticki - vee voditiborbu klasa da bi se promemh odnosi svojine) ne govori prvu rec 0 konkretnim nacimma za vodenje te borbe Didakticka dela ~ "Odluka" i "Ond) koji kate da i ona] kOJi kate ne' .; su ona koja imaju ulogu otkrovenja u tom pogledu Sta bi sarno morae da uradi mladi drug 1Z dela "Odluka" u prisustvu policije i zutih? Odgo! Me-ti iii knjiga z Isto, str 121

preokretima, Lars, 1968, str 117

108

109

vor je jednostavan; da ubedi zute da se udruze sa strajkacima 1 da ubede pohciju ill vojnike da se pridruze proleterskoj klasi koja je bila suzbijana, ukratko, kao stosu to pametno rekla cetm agitatora, "Ciniti ono sto je trebalo" i ne ciniti "opo 5tO nije trebalo". Svakako Ali ti agitatori taka precizni u svojim recenicama kao u posmrtnoj besedi, sta su dakle cinih tokorn tog vremena? Zasto ih ne vidimo nikada upravo na mestima na kojirna je trebalo delovati? Znamo zapravo kako Dnaj koji kaze da postaje Dnaj kOjl kate ne Prvo delo pokazuje zasto su tri studenta imala pravo da prepuste smrti bolesno dete koje ih je zadrzavalo u odlasku u potrazi za neophodmm lekom za celo 5e10. Revolt ucenika kojima je pnkazana predstava, ubedio je dramaturga da izmem redosled raspleta Dajuci prvenstvo zivotu deteta u odnosu na spas celokupnog stanovnistva, ti ucenici su nesumnjrvo snazno uticah na kasniju misao Brehta Ali ni oni nisu imali vise od njega smisla za prakticno Od ta tri ucenika, zar se ne bi mogao izdvojiti jedan koji bi odveo dete dok bi ostali nastavili potragu za lekom? Sve se odvija kao da Je odredivanje cilia u sustini onoliko beznacajno, koliko i izbor nacina, kao dase dilema morala odrzati u svojoj cistoti - zivot bez leka ili lek koji znacismrt kao da dete 11i mladi drug - nije nevazno to da sudbina, kao u pesmi Mala lada, padne uvek na najmladeg, na.onog za koga se u principu planira rnenjanjesveta - mora jednostavno umreti zato sto Breht to tako hoce, kao da se ta nauka, koja se suprotstavlja moralu, pojavljuje U svojoj sustmi kao etika i ta etika kao nista drugo do pnstajanje na srnrt. krajnje poistovecivanje odbijanja i pristanka zakonu sveta koji ujedinjuje mladog drugakomunistu 1 sa Baalovim anarhistom. Teske je zamisliti neobicniju pedagogiju Delo "Ddluka" je, za Adorna, unapred opravdalo Moskovskrproces Moze se takode red da je ono predstavljalo prevremenu objavu. Ta apologija ortodoksije je bila neprihvatljiva za ortodoksne zato sto je predstavljala ono 5tO mje smelo bit! predstavljeno Moskovski proces nije mogao pronad opravdanje u predstavljanju partijske discipline kao ciste moci osude na smrt. Veliki procesi rnnogobrojna 110

ubistva bi bili moguci sarno pod uslovom da su praceru vehkorn epopejom novog zivota, srdacnog covecanstva i "najdragocenijeg
kapitala" Ali vee same reakcije gledalaca dela "Odluka" iz 1932, pokazuju odbacrvanje brehtovske "surovosti"
Kornumstr su iznad svega odbijali da pnznaju da je osuda na smrtjednog druga bila komunisticki obicaj. Na isti nacin, uobicajena kazna je iskljucenje iz partije, a ne fizicko nestajanje okrivljenog. Predsedavajuci je uostalom dokazivao da bi fizicka smrt bila manje tragicna za druga od iskljucenja j

TaJ predsedavajuci je imao dara ZCi predvidanje; unapred Je nacmio Buharinov plan govora pred njegovim sudijama, smrt nema rnkakvu vaznost, ono sto se uzima u obzir to je ostati IIi ne u zivotu Partije Cini se da se sam Breht seca reci njegove kritike u neobicnorn delu .Turandot" gde je kritika burzoaskih intelektualaca preterana, da se ne bi doveli u pitanje .proleterski" intelektualci:
- Jucerasnji buntovnici, jesu li om bili iskljuceni iz Asocija-

cIJe TUlsa?
- Bill su pogubljem - Bez interesa Pitao sam da 11su bill iskljucem
2

U srzt vesele nauke, nauka se pojavljuje pod cistorn figurom

smrti Na mesto drske zapovesti .Hrana dolazi najpre, a zatim moral",": pod ociglednom prelaznom ortodoksijom od kuhinje
Pelagije Vlasove do proleterske revolucije, pojavljuje se dilema izmedu zivota koji je proracun, prohtev, prihvatanje, i nauke koja je moral i smrt Odbijanju ortodoksnih da priznaju moral u delu "Odluka", odgovara, oko 1937, Brehtovo odbijanje da odobri taj .reahzam", tu repnzu nasleda r to slikanje bica "od krvi i
"Izvestaj Martina Eslma, Bertolt Brehi liz zamke angazovanJa, 10/18, 1971, str 228 .. Tllrandot ill Konqres peraca, U Pozonsnom opusu , t 9, Lars, 1968, str 43. 3 Opera za cetiri qrosa, U Pozorisnom opusu, t 2, Lars, 1974, .Drugo finale od cenn gross", str 65

111

mesa" koje predstavmcr socijahsticke knjizevnosti zahtevaju U vreme u kom predstavnici socijalisticke politike prave svoJe de10 srnrti. Oni sknvaju smrt pod velom zivota, strah iza zalosti, koncetracionu hladnocu izahumamsticke topline "Vojskom spasa", Breht naziva. u trenutku kada su mu pruzili ruku prijateljstva, vojsku lukacevskih zaljubljemka u rea1izam 1 Da li se moze reci da su oni u poredenju sa vladarima lZ Kremlja, igrah ulogu koja se moze porediti sa onom koju su imali Crni sesiri Dzona Darka kod kraljeva stoke lZ Cikaga? U svakom slucaju, Breht odbtja prihvatanje ideologije slavnog socijalistickog tela za zeljom za smrt koja produbljuje shku korisnog Korisno nije vise mesto osvescavanja koje hijerarhizuje, one se nalazi slomljeno na dva dela. izmedu krajnosti gde smrt mje sredstvo vee cilj (sa naucne strane) r jedne konsti koja je jednostavan nacin da se prezivi (kuhinja .velike kapitulacije")

plasljrvi Galilej, 1 na onaj kO]1oslobada bombu Hirosirne Zna se kako je Hirosima vodila Brehta da preinaci sarno znacenje price o Galileu Galile)u, transforrmsuci vest gavor (odricanje Gahleja da nastavi sa radom naucnika u sluzbi ljudskog napretka) u nedostojnu izjavu. Iznad svega, Breht se drz! cvrsto, uprkos komentanrna koji bi hteli da upute moralnu osudu koja se nadvija nad Galilejom kroz analizu qresk» procene.' los neobicnije: dok postavlja kornad, u punoj izgradnji naucnog socijalizma u lstocnoj Nemackoj, Breht mu jos dodaje besrarnnost Galileja, kog savetuje da bude predstavljen kao .savrsern lupez" Sve se odvija kao da odvajanje nauke od naroda i statuta intelektualca prodanog vlasti doseze jos osetljiviju tacku 1955 nego 1945 Kao da Breht ne moze da se oslobodi pitanja u kojima je sam video trazenje objasnjenja koja su mu dolazila sa Zapada: Sva ta pitanja u sustim cine jedno, da Ii sam dozvolto da budem kupljen " Sledi odlucan odgovor:
Ne zbog toga sto sam ovde.ja Imam svoJe rrusljenje to sto Imam svoje misljenje, ja sam ovde 3 Vet za-

*
Kombinacija je 'leoma. Jed!Ybstavna: sajedne strane imamo gusCiju pastetu koju Galilej zahteva upomo, sa druge strane nauku, za koju se zalaze nista manje upomo Tako se on nalazi podeljen izmedu te dve veltke slabosti, nauke i prozdrljivosti 2

Nauka, buducnost naroda, takva je vesela pesma koju Calileo Galilej na pocetku peva Andrea Sartu r koju mu taj debar ucenik uzvraca na kraju; nauka, jedinstvena slabost, takvaje lekcija koju su Galilej i Breht zapamtili iz istorije susreta te nauke sa nekoliko moci, Ta .slabost kao i druge" nije uprkos svemu, u potpunosti slicna drugima Specificna je po tome sto komunicira na dva nacma sa smrcu, na onaj pred kojim se U pocetku povlaci
"Lukac jepozdravio delo Spijun kao da je gresnik kOJI se vratio u knlo vojske spasa" Dnevnikrada, 15 avgust 1938, str 19 Z Citirane reci K Ruelika u delu Sinn und Form, specijalm bra] Breht, 1957, str 287
1

Odgovor je odlucan, ali ne 1 veoma marenjalistican, ne veoma konsekventan sa objavom njegovih TUlsa koji veruju da svest odreduje drustveno bite On je u svakom slucaju simptomatican u istrajnosti te ideje koja pohodi Brehta od prve scene jednog dela 1Z mladosti, "U diunqli gradova", gde bogati Slink dolazi da trazi od Garge, bibliotekarskog sluzbenika da mu pro:Zivot Galileja je dermsnflkacija rnorala Moralna qretka je u stvan pohncka greska, tome nas Breht uci Drustvena struktura u tom trenutku, deqi statut nauke, slabost Galileja ~ao coveka, Cine tu gresku mogucorn" Moris Renjol, citiran ad Bernara Dora u Citanju Brehta, Sej, 1960, str 158 . 1 .Odgovori na pitanja jednog pisca" u Umetnosii i revoluClJa, Lars, 1970, str 125 3 Isto.
1

112

113

da njegovo rnisljenje. FIgura prodavca rrnsljenja kao udvojenog umetnika stvaraoca, proizvcdacka razvratnost u razmem, ta terna posebno progoru Brehta od boravka u Holrvudu gde ernigranti koji su uspeli, govore sarno sa "cekorn u ustirna" 1 gde progresivni umetnici znaju da ne rnogu vise ziveti ukoliko ne postanu trgovci lazi. Svako jutro da bih zaradio za hleb Uputirn se na pijacu gde se kupuju lazi.' Tuisorn Je Breht nazvao hcnost mtelektualca prodavca mislJenp Iako Breht razrnislja tokom skoro dvadeset godina 0 .Romanu 0 Tutsima" gde zeli da predstavi licnosti posrnatrane u ernigraciji 1 kasnije prepoznate kod filozofa Frankfurtske skole, tek na kraju svog zrvota, u Istocnoj Nemackoj, pise jedino delo koje je skoro u potpunosti u skladu sa njegovorn idejorn, .Turandot iii Konqres peraca" Upravo je tu najbolje istaknuta dvosmislenost figure TUlsa Breht mu zapravo dale dve osnovne karakteristike , Tuis je mtel~1~!~Cl1<:1~ veruje da misao odreduje realnost (stakoji ra definicija ideologije prema d.eluNemacka ideologijara1i on je takode covek kOJ1trguje rmsljenjem Medutim te dve definicije se ne preklapaju Prva upucuje na klasicnu figuru iluzije malogradanina i zahteva istmski posao koji razotkriva iluziju Ali u drugoj, istma nije VIse jednostavno druga strana iluzije, ona je predmet trgovme gde njena razlicitost sa iluzijom nestaje Ta trgovina misljenja oznacava novu epohu funkcionisanja ideologija kojt cmi prevazidenorn staru defimciju ideologije-iluzije: Ta zemlja rust rnoj Roman 0 Tuisma Tu ne mozemo otknti prodaju misljenja Ona je sva ogoljena Vehka komika misljenja za koju su verovah da ih vodi kada smo ih mi vodili, donkihotizam savesti koji zamislja da odreduje drustveno bice, to je bilo vaieee samo za EVTOPU 2
!

Istmu govoreci, srnrt donkihotizma upucuje malo dalje u istonju, preciznije u vrerne Galileja, vreme u kom, prerna planu prologa napisanog 1945 za Galilea Galileja, .rstina jos uvek nije roba (noch 1St das Wahre nuhi die Ware)" 1 Galilee je taj koji je, odvajajuci istmu od naroda da bi je prodao vlasti, pripremao prelazak istine u robu. Ubuduce, istina nije vise Dna koja razotkrrva robu, ona sarna je roba. Tuis, prodavac rmsljenja, tako se pojavljuje kao poslednja figura burzoaskog razurna. Zar ne bi bi10 logicno da se pronade njegova suprotnost tu gde je uklonjena moe novca, u suprotstavljanju novog drustvenog intelektualca poslednjoj figuri liberalnog intelektualca? Medutim, Me-ti nas uci da, ne samo da su Tuisi nesta1i u zemlji Su (SSSR-U), vee su i odgovorni za skretanje toka revolucije. Su, drzava radrnka 1 seljaka, pasce takode, petnaest godma posle njenog osnivanja, pod utica] Tuisa Ogroman zadatak koji se sastojao u osnrvanju velikog poretka prouzrokovao je velike divergencije rmsljenja koje su imale za posledicu pocetak borbe

TUlsa 2

Tuis ovde TIlJeVIse neodgovorm intelektualac malogradanin vee mtelektualac koji predstavlja temelj proleterske partije. Ta dvosmislenost prelazi ocigledno u satiru bez razlike koja konstituise delo .Turandot" Na prvi pogled, prica 0 Turandotu je 0 jednoj ortodoksiji koja prelazi u banalnost Taka se prodavci karfiola obracaju banditu zvanom Arturo UI da bi rnogli da nastave njihove poslove Vladar, posednik pamuka, zaposljava Tuise (perace) da bi ani narodu prikrili istinu 0 nestasici pamukakoju on organizuje Tuisi se pokazuju nesposobnim da prevare narod, Vladar poverava brigu 0 poslovima sefu bande Gogeru Gogu, bratu b1izancu Artura Uia Ali ako je struktura price slicna, promena podataka joj menja smisao: zapravo sada je sef drzave taj koji zauzima mesto kapitalista Jedan od Tuisa pozvan u Kon!

.Hohvud" u Poemama, Lars, t. 6, 1967, str 9 "Dnevnik rada", 18 april 1942, str 274

Isto ,1 decembar 1945, str 438 Me~tl ,str 106

114

115

gres, platice svojom glavom zbog nejasnog govorenja

pitanju

vlasmsrva:
Dobro! SVl mi znamo, dragi pnjatelji, da pamukom raspolaze Vladar (zamor u skupstini), ne u smislu posedovanja, vee odluke, administracije, organizaoje 1 Evo ko podseca na nedavna 1 strasna teonjska otkrica 0 razlici izrnedu odnosa proizvodnje i odnosa vlasnistva Prelazak od klasicnog problema (kako prodati karfiol) ka novom problemu (kako uciniti ljudima prihvatljivu cinjenicu 0 nedostatku pamuka) odobrava prelazenje sa retonke burzoaskih intelektualaca ka retorici proleterskih intelektualaca. Ti TUlSi krojaci odela i bez odela koji se bore udarcima tomova Ka-rneha (Marksa) oko ujedinjavanja od baze do vrha i od vrha do baze, ne nalazi 11se od njih nekohko u upravljackorn telu Istocne Nemacke?? Da h je Frankfurtski institut meta u grozmcavim istrazivanjima citata iIi u skolama preokupiranim velikim pitanjem 0 postojanju stvari izvan nas? Nije li to pre dobra tema za ispit dijamata? Ti Tuisi, pretpostavljem peraci kapitalizma u propadanju.rusvakorn slucaju pozajmljuju vise od jednog rasudrvanja iz retorike odgovornih socijalista Zasto nam nedostaje pamuk? .Isuvise iii premalo sunea Premalo iIi previse kise" 3 Objasnjenje cinjenica funkcionise svaki put, cak iako cinjenice budu odbijene, zastava na vetru i statistika u ruci. Jedan nedostojan govormk je tvrdio da Kina nije proizvela pamuk To je uvreda za kineski narod [ I Ja sam ovlascen da Yam kazem da mje bilo proizvedeno manje od milion i pet stotina hiljada pakovanja 4
,U Pozorisnom opusu, t. 11, str 36 Ref Me-ti .Partije se kvare U inostranstvu Clanovi msu bih tr kOJI su brrah sekretare, vee sekretari oni koji su birali clanove" (str 121), i Turandoi "Drugi Tui: sjedmjavanje od baze ka vrhu Pm TUI. od baze do vrha Peste je kod nas pravac izabran od baze (Drugl Tui)e prasnuo u smeh)" 3 Turandot ,U Pozorisnom opusu, t 11, op Cit, str 36 4 Isto., str 39
1

Zbag ucmjene pocasn .herojskim proizvodacima odece", jedno novo objasnjenje nestasice se namece, sa strane novog zivota koji dugujemo dobrobitima nacionalizacije. Ah! Gospodo, preuzimanje proizvodnje od strane kraljevske knee je iznenada sve promenilo U nasim selima se poj avila umetnost zivljenja: Umetnost zivljenjal Nestajanje naseg pamuka [ I se objasnjava napretkom umetnosti zivljenja. stanovnistvo ga je kupilo i odnelo 1 Kontrohsano menjanje shke TUlsa. ne vidimo 11kako se u kadru pojavljuje slika socijalnog umetnika Bertolta Brehta, placajuci uredenje jednog pozorista stihovima u cast kulture zitarice proso u SSSR-u, to Jest u cast micurinovske agrikulture? All porneranje slike 1 treperenje pogleda su vise od vezbe dvostruke istine Ne radi se 0 skrivanju heterodoksije pod ortodoksijom Upravo osobenost te nepokolebljivo odrzane ortodoksije je njeno beskrajno razdvajanje Velika Brehtova vera da se nista nikada nece promeniti dok ne budu promenjeni odnosi proizvodnje, potvrduje u isto vreme Iucidan pogled na cinjenicu da nigde jos nisu realno promenjeni -1 da svuda, dakle, vIada jos uvek podmitlnvost - i pokoravanje onima koji, uostalom, sebi postavljaju za cilj tu transformaciju i u tom smislu postavljaju prve oznake. To razdvajanje abavezno kornplikuje misao 0 korisnom. Lukavstvo ne proizilazi iz jednostavne individualne snalazljivosti, vee iz cinjenice da prodavae misljenja, Bertolt Breht, placa u domenu razmena, mogucnost za umetnika-proizvodaca Bertolta Brehta da doprinese pocetku jedne velike produktivnosti svih Ono ucestvuje u tom obrtu u kom podrnitljrvost, u kojoj se izgubila proizvodnja istine, postaje produktrvna Ta dijalektika je neizbezna od prvobitnog greha kojorn je nosilac istine (Galilej) nju razdvojio od naroda, konstituisuci nauku u obliku novcaza razrnenu istine u moe i zarnenjujuci istom prilikorn pohticku etiku koristi, ekonomskom etikom upotrebe.
1

Turandot

Isto ,str

40

116

117

Staru .tehnokratsku" suprotstavljenost proizvodnje 1 potrosnje, Breht zamenjuje u vreme egzila i povratka dijalektikom proizvodnje i razmene. Razmena, u kojoj se gubi smisao proizvodnje, mora postati rnesto nove proizvodnje Istinitost, postajuci vrednost razmene, mora prcnaci svoju upotrebnu vrednost paradoksalnim putevrma lazi Ponovo uvesti proizvodnju u razmenu, upotrebu u istinu, to je funkcija dijalektike nereda, parazrtizma, korupcije

zbog same cmjemce sto je potkupljiv, vrlma ocigledno konsmja nego ikada u vrernenima kada je drzava potresena revolucijama All kojim revolucijama? Ocigledno, kontekst iznenadujucih odluka Azdaka je onaj drzavnih udara, u kame srednjovekovni feudalci ili istocnjacki despoti ill sizereni (radmci) msu imali nista da ocekuju Ali kako u tom slucaju razumeti cudnu Brehtovu opasku koja otkriva drustveni uzrok Azdakovog ponasanja:
Pronalazirn ga U njegovoj razocaranosn uslovljenoj cmjemcom da sa padom stanh vladara dolazi ne nova epoha vee epoha novih vladara On nastavlja da sprovodi burzoasko pravo all iskvareno, sabotirano, potcinjeno apsolutnom egoizmu onog koji sudi 1

*
U vremenu koje protice, ne mozete odrzati malo covecnosti bez nesto korupcije, sto je jedan oblik nereda Ima covecnosti tamo gde se nade jedan funkcioner koji dozvoli da bude potkupljen Mozete sa veoma malo korupcije pndobiti pravosude [ I Ako fasisticki rezimi sprecavaju korupciju, to Je svakako dokaz da su necovecni .Dijalozi izqnamh"

Upravo kroz upotrebu potkupljivosti kao protrvteze novim snagama i njihovim smrtnim posledicama, Brent vee razrnislja 0 HoIivudu, ulazuci ocigledno vise nade u veliku arnencku potkupljivost nego u cistotu Crvene vojske.
Parlament je manje ih VIse otvoreno jedan ured 1 kao takav reaguje i govori To je jedva jedna korupcija posto nema i1uzije u vezi sa tom temom [ .J i upravo iz tog aferizma mogu se ocekiva11 izvesni Hitlerovi neuspesi, SkUPl neuspesi, all ipak neuspesi 1

Teske ]e prevarrti se u pogledu identiteta tih novih vladara u epohi u kOJoJ treba nastaviti sa sprovodenjem burtoaskot; prava Takode Je tesko ne videti u Azdakovom amoralizmu, koji svodi zakon burzoaskog sveta na njegovu sustmu, radikalni egorzam -onaj plebejski iliumetmcki - upravo .irrverziju borbenog funkcionahzma dela "Covek je covek" 1 "Odluka" Da bI dozvolio da bude uhvacen u prodaji laznog slona, nesrecni Gali Ge bi moran da dopusti inzenjerima duse da uzmu njegov identitet Azdak predstavlja jednog Gali Gea koji se ne bi prepustio toj borbenoj pravdi 1 pretvono u regruta bez imalo dobre namere Njegova pravda se udruzuje sa prodajom laznih slonova i njegova potkupljivost oznacava jednu vrstu plebejske volje za zivotom kao neophodna protrvteza novim drzavnim enkama, bila to i proleterska

drzava.
Optimizam I pesmuzam su jednako nepokolebljivi kod Brehta Tacnije, njegov optirnizam izgleda sacinjen reciprocnim ponistenjem dva pesimizma. poverenja u porocne vrline plebejaca da se zapocne logika novih vladara i poverenja u disciplmu jedne drzave kojom vladaju om koji su znah da se odupru nacistickoj
1

Ali upravo u liku Azdaka lZ dela .Kavkaski kruq kredom" ta korisna podmitljivost ce pronaci svoju dramatizaciju. Azdak 1Spravlja nepravdu prema narodu ne iz sazaljenja (stara ortodoksija), ne VIse zato sto ce irnati pravu svest 0 odnosima klasa, vee
1

Dnevnik rada, 18 februar 1942, op ctt, str 246

Isto ,8 maj 1944, str 384

118

119

zavodljrvosn da bi sprecih U nemackim masama posledice dvanaestogodisnje poslusnosti nacistickorn poretku Dva pokreta se
jasno uocavaju kod emigranta zatim kod dramaturga Istocne Nemacke Zasto toliko nestrpljivosti kod Brehta pred ponovnim postavljanjem pitanja njegovim drugovima iz izgnanstva: zasto se nemacki radnici bore do kraja, u fabrikama kao i na frontu, za odbranu Rajha, vee osudenog na smrt? Postoji jedno staro istupanje koje kaze da tr radmci nisu zaista radnici Breht se takode prepusta tom pnkrivanju okrrvljujuci .rnladost sitne burzoazije".
Blazenstvo rata u mladosti srtne burzoaztje predstavlja cesto taj pseudo-komumzam koji se manifestuje U ogromnim narodnim vojskama velikih burzoaskih ratova. ogroman zadatak u nacionalmm razmerama, veliki kolektiv, ekonornska sigurnost, of icijelno opadanje profita, fizickt rad, kontakt sa rnasinskim po-

strojenjima, higijena

ObJ<3.~pJ.~J:1j_(;~9JllQ smiruje, ako je fi:l.sjz:amzavodIJlv, b~ag9. to Je zato sto toliko lici na komunizam! Reklo bi se u ocima sitne burzoazije Ali upravo, kraj teksta, insistirajuci na tOJ slicnosti, klizi otvoreno ka radnickim masarna:
U slucaju Nemacke, vredelo bi truda otkntijednog dana elemente socijalizma kojima se nacionalizam sluzio okrenuvsi njihov smisao Nema drugog nacina da se objasni njegov uspeh medu velikim masama 2

izbegava da bi se bolje radikalizovao problem posledica. kakobi om koji nisu mogh da se odupru destruktivnim snagama starog sveta mogIi da konstruisu novi? .Kako ostaviti proletenjatu pravo da upravlja i njemu pripisati neodgovornost'T' Ta politicka dilema primorava da se iskrivi uloga predstavljanja Epsko pozonste Je nedavno zelelo da se posvett "gledaocu koji menja svet" 2 Smatralo se nerazumljivim za onog koji nije shvatao publiku kao "simp onih koji menjaju svet (Weltanderern) koji primaju izvestaj 0 svetu".' Ako epsko pozoriste, u trenutku povratka u Nemacku, vise voli da se naziva dijalekticko pozoriste, to nije sarno da bi se naglasila cuvena .drustvena uloga" predstavljanja To je zato sto se ta drustvena uloga mje vise mogla poistovetiti sa destruknvnim delovanjem starog sveta ni odrzati se u nadi "u novi milenijum" 4 I zato sto su Nemci prihvatiIi socijalnu revoluciju na isti nacin na koji su Hegel i Gete prihvatih Francusku revoluciju, dolazak ruskih kola u nizu iza vladara na konju kao dolazak dijalektike "los jednom ta nacija uspeva da prevari Revoluciju jednostavnorn asimilacijom" 5 Od "proklete epohe", koja je dosla' na mesto milenijurna.xiijalektika predstavlja istancan izraz:
Dijalektika koja sve uzdrma da bi sve ummla, koja pretvara u cvrst oblik prihv sarnih stvari, koja .podize" matenju u ideju, ispunjava takoreci opsenarsku torbu te proklete epohe U isto vreme ta Nemacka ne moze biti shvacena bez dijalektike, jer ]0] je potrebno da postigne jedmstvo, otezavajuci razdore, ana dobija slobodu U obliku diktature, itd."

Naravno, u tOJabdikaciji sirokih masa, ortodoksija jos uvek moze pronaci svoju potvrdu; nije Ii to dokaz da nema izlaza lZ kapitalistickog kruga? "U jednoj recernci: N emcr se bore jos jer vlada dominirajuca klasa".' Ali problem uzroka se samo vesta
1 2
3

Takvaje sadrzina opsenarske torbe koja se predstavlja u dijalektickom pozoristu. njegov efekat nije vise okrenut ka revoluIsto ,9 maj 1942, str 282 Isto., 1 novembar 1940, str 143 3 Isto , 15 mart 1942, str 256 4 Isto, 10k, cit 5Isto,6 januar 1948, str 465 6 lsto ,10k cit
1 2

Dne~ik rada, 24 mart 1947, op

Isto., str 445-446 Isto , 18 avgust 1944, str 399

Cit

str 445

120

121

ctji koju treba podtci, all rn onoJ koja Je bila podignuta cija nije sprernna za organizovanjea nije je ni bilo:

Revolu-

Nemackoj mje bilo dato da upoznaprociscavajuci proces revolucije Ovde, velika promena koja obicno sledi posle revolucije, dogadila se bez revolucije 1

Odatle sledi obaveza da se pomen pionirsko pozonste ka pedagogiji drzave i da se ponovo pristupi sa nesto grubosti opeziciji razuma i emocije, pokrenutoj u vreme prognanstva Ta opozicija irna manje za cilj da promovise novu mteligenciju onih kOJImenjaju svet a vise da osudi stare demone tdentifikacije sa velikim nacistickim pozoristem.
Kako bi umetnost mogla da se zadovolji podsticanjem stikta i osecanja taka raznavrsne pub like ?2 in-

All ta pedagogija, u sluzbi nove vladajuce klase, ne moze se

izolovatiodsvoje suprotnosti. misao odvosmislenostiklasne svesn koja je, od-"Vellkog-straha i Nesrete Treceg Rajha" do "Kavkaskog kruqa kredom", preko dela "Majka Hrabrost", "Gazda Puniila i njegov sluqa Mati" i "Svf]k u Druqom svetskom ratu",
obelezila dela a egzilu U ovim delima ipak se pnmecuje da je radnicka klasa, retko pnsutna na brehtovskoj sceni, bila radikalnije odsutna nego ikad Ali u predstavljanju tih plebejskih licnosti, istrazujuci puteve prihvatanja III odbijanja, kako ne prepoznati veliku zabrinutost za prognanika. zasto se nernacki radnici potcinjavaju? Da li se njihova tisina moze pretvoriti u otpor kao sto se njihova klasna disciplma pretvonla u prihvatanje? Sta sadrzi, u novim uslovima "gestikuliranJe pod diktaturom" , osnovni gest odbijanja ? Metamorfoza klasnih odnosa na dornacoj sceni (porodicni ili potcinjeni odnasi) vodi sve visei vise ka izo1 Spisi 0
2

pozoriStu, op

Cit

str 331

lsto. 10k cit

lovanju u svojoj sustinskoj fermi, odnosa vladanja i potcinjenosn Nauka klasmh odnosa Je usmerena na posmatranje ponasanja pojedinaca tamo gde ih trazi vladajuca sluzba Ta rmsao stavlja u pitanje jednu od najosetljivijih tacki ortodoksije. odnos nauke i morala Od Majke Hrabrosti, dajuci svojudecu u rat Velikog Kapetana, koji je takode njen rat, do Grusa, koja u gradanskom ratu pronalazi svoj Iicni zadatak usvajajuci guvernerovo dete, misao 0 odnosima majcinske ljubavi u borbama za moe, pokazuje dvosmislenost koja se razlikuje od surovosti koja je nedavno suprotstavljala rnajcinske iluzije svete Jovane Klanicke i drustvene svesti Pelagije Vlasove Pelagija Vlasova je dosta rano shvatala znacaj ucestvovanja u borbi dok je Dzoana Dark to razumela u casu smrti Po recima njene price, Grusa ne razume bolje od Majke Hrabrosti klasne odnose, izazivace ratova i revolucija Njena superiornost je cisto moralna. ona se suprotstavlja Majci Hrabrosti kao prirodna majka nepnrodnoj rnajci Pedagogija, koja je nedavno suprotstavljala politicko shvatanje moralnim zamkama, zahteva ubuduce sudenje na osnovu dostojanstva pojedinaca radije nego na osnovu drustvenih okolnosti koje su ih takvim ucinile Nema sumnje da istonzacija ponasanja uvek sprecava da smatramo njihovo ponasanje kao priradno ali vise ne dozvoljava da objasnjavamo nedostojnost zaslepljenoscu Paznja koju Breht pridaje ispravljanju jednog prikazivanja dela "Majka Hrabrost" koje se isuvise pozivalo na sazaljenje, ima manje za ciIj da zameni osecanje poistovecivanja sa razumevanjem drustvenih okolnosti njegove radnje, nego da zabrani svako saosecanje koje bi uravnotezilo osudu njegove podlosti, Zbog toga sistematizacija govora 0 posledici udaljavanja kao faktora osvescavanja prikriva jednu zamku. ana skriva novu ambivalentnost mis1i 0 .okolnostima". Nema sumnje da one relativizujuci ponasanje Majke Hrabrosti i Ajhfa, upucuju na viziju prornenljivog sveta i na revolucionarno zahtevanje, bilo to po cenu diktature "nad" proletanjatorn All misao-izvinjenje 0 okolnostima je takodeono sto iskljucuje svaku samotransformaciju pojedinaea, svaku nadu u 123

122

promenu sveta.' Govor otknvanja pnkrrva rastuce razdvajanje izmedu poznavanja uslova i etike transformacije Ta dvosrnislenost je duboko obelezila prvobitnu recepciju Brehtove dramaturgije u Francuskoj, koja se moze rezimirati u Bartovom misljenju 0 delu "Majka Hrabrost": "MaJka Hrabrost" se ne obraca m izbhza m izadaleka omma kOJ1 sticu bogatstvo u ratovima Otknvati njima merkantilni karakter rata bi bio smesan kiproko 2 Ah za koga Breht, dakle, pise, zatim za koga izvodi svoje de10, ako ne za kopatriote koji izvlace - Hi su izvukli ~ izvesnu korist iz hitlerovske ratne rnasine? Nema potrebe otknvati vojnikovOJ zeni .merkantilni karakter rata" Pokloni, koje joj muz salje lZ svake osvojene prestomce, dovoljno 0 tome govore Radi se samo 0 stizanju jednog paketa malo drugacijeg od drugih, mrtvackom sanduku njenog muza 3 Nema potrebe prosvetljavati publiku ,,Majke Hrabrosti" insistirajuci na zaslepljenosti gIavne junakinje GI~q§:Q~LkCiQ !lienosti, znaju daje rat iP.rQI llQ§l(lva I to ne sarno za Velike. Ono sto publika mora da nauci od Majke Hrabrosti, koja ne uti nicemu, nije da se zameni neznanJe znanjem, vee proceniti to znanje koje ona deli sa glavnom junakinjorn. znati .nbjektivne ckolnosti' ovog sveta, slepog jedino pred rnogucnoseu da se realizuje jedan drugi gde ce deca biti vaznija od poslova Nije nam prikazana zaslepljenost, vee znanje, iz tog prikazivanja mogu se izvuci dye kontradiktorne lekcije. nuznost partijske diktature ili prim at transformacije pojedinaca, ali usvakom slucaju nerna ni najmanjih poznavanja te transformacije Kiproko" je dakle pre za one koji ne zrraju za obrtanje odnosa nauke 1 dobrote, klasne svesti i domace poboznosti. Nema sumnje da radmk Kale moze uvek da predstavlja intelektualcu
Ref Dnevnik rada, 24 novembar 1942, op cit str 333 Roland Bart, "Majka Hrabrost slepa", u Kriiiikim esejima. Sej, 1981, str 48 3 Ref "I sta je dobila zena od vojnika?" u Poemama, t 6,op cit, str 37 4 Kiproko - receno u smislu zabune, nesporazurna
1 2

Zifelu proletersku

ortodoksiju,

govoreci mu

tom pnjatelju

he-

, micaru, strastvenom

rmrotvorcu i proizvodacu zagusljivog gasa,

tlje on ponasanje opravdava.

Irnao je pravo da potvrdi da nema rukakve veze sa omm sto prorzvodi, ne vise od bilo kog radnika neke fabnke bicikala sa biciklima Onje bio protrv cinjenice, kao i svi mi, da covek nerna veze sa omm sto proizvodi 1

All njegov brat lZ staleza, radnik .zaposljavanja radne snage" ne uspeva da ucmi razumljivim to rasudivanje za mtelektualee zeru koja mu saopstava smrt njenog devera.zrtve ratne masine koja mu je ponudila posao.! Njegovoj pokornosti se suprotstavlja otpor zene, odlucne uprkos misljenja drugih da nosi crninu za njegovim bratorn. Ta Antigona radnica, koja se usprotivila moci smrti, ne vise kroz zakon roditeljske prekore, vee kroz zanesenost nJenog supruga potpunom zaposlenoscu svih radnih ljudi, definise novu rrusao 0 otporu koja, u OVOID "gestlkuhranju poddrktaturom" dobija nevi izraz za primer. Izvesna zenska poboznost predstavlja vecu mogucnost otpora nego obasjana svest onih koji pornazu nacisticko delo, preteridujuci da mu ospore klasnu misao. Istaknuto jekoliko je Brehtovo dele 1 ponasanje bilo obelezeno, u godinama izgnanstva, izmisljenim likorn Jaroslava Haseka: taj vojnik Svejk kOJ1, samom svojom potcinjenoscu, rerneti mehamku ugnjetavanja Propast velikih ociglednosti klasne svesti, ucirula je da prepozna put subverzije u torn obliku poslusnosti, obaznvom na moe vladara a mdiferentnom na njegove uzroke. Svejkova ambivalentnost ne upucuje vise na ekscentricnost boemskog junaka, ona se identifikuje sa klasnomsvesti njegovih radmka koji .nemaju nista zajednicko" sa vojskom koju savesno proizvode u fabrikama Rajha Ma kako bio fasciniran tim izra1 Z

Dijalog izqnanika, op CIt, str 55 Veliki-strah i Nesreca Treceg rajha, u Pozortsnom opusu, t 2, op cit, str 321-325

124

125

zorn pnhvatanja-odbijanja, Brehta ne maze prevariti mala plebejska muzika koja suprotstavlja destruktrvnorn pozitivizmu Bardama i Svejka, totalitarni nihilizam. U trenutku kada je otac Bardama pnstupio hitlerovskom principu, vojnik Svejk rnoze se dobro posluziti, da bi presekao Firerov govor, .malorn sposobnoscu bednog lenjivca", koja se naziva "sloboda prekidanja", 1 ne trceci nista manje pred Staljingrad dabi se pndruzio njegovoj vojSCI Kao sto su to cinih radruci-vojruci sa Istocnog fronta, kojima se Breht obratio u jednoj dugoj poemi 2 Kao 5to bi to mozda utinili sluga Mati 1 crveni Surkala, oni koji postavljajukaopitanje casti da odbiju saradnju sa njihovim gazdom ali ne 1 odbijanje najamrnstva Da je Pmtila prodavao bombe, ne bi liih on proizvodio za njega, sarno pod uslovorn da ih tretira bez prisnosti? Sindikalna logika .jnsta zajedmcko" i Svejkov destruktivni individuaIizam finalno ocrtavaju isn izraz jednakosti suprotnosti, i cini se najpre da je uzaludno traziti, za nastajanje buducnosti, spoljasnje mesto te kontradikcije:
cnaJUCllznovauvozu starog Svejka, ponovese osecam op-· cmjen tom neizmernom panoramom Haseka.tim potpuno apozitivnim gledistem naroda kOJ1 je upravo jedini pozrtivan i ne moze se pokazati "pozitivan" ni prerna cemu drugom ( ) Njegova neunistivost ga je ucimla neiscrpnim predmetom zloupotrebe 1 u isto vreme prirodnim zemljistem oslobodenja.'

de, kO]1 bi rado skrenuli, trazene kamione za prevoz izbeglica, pod uslovom da im on da da rucaju 1 pobrine se 0 utovaru. Ni oni nemaju .nista zajednicko" sa onim sto prevoze Tako da ne iz njihove mudrosti, vee Simonine nevinosti, cak ludila, dolazi znakotpora okupatoru. vatra u hotelijerskom depou benzma Ta druga inkarnacija Jovanke Orleanke preokrece odnos koji je uspostavila Sveta Jovana Klanicka izrnedu klasne svesti i sazaljenja za nesrecne, Jos radikalmja provokacija je predstavljena kroz divnu pricu dela .Kavkavski krug kredom" Sacuvavsi i usvojivsi guvernerovo dete, Grusa predstavlja maksimalno udaljavanje ad Iogike Pintihmh sluga koja smatra da ne treba imati nista zajedmcko sa gazdom izvan vremenasluzenja Azdakovo spasavanje zivota Vehkog- Vojvode doprmosi neobicnosti te price gde mali ispoljavaju njihov neposlusni subverzrvni duh kroz ucinjene usluge Velikima Breht je dosta svestan te prcvokacije da bi msistirao na zaostalosti glavnih junakinja, da bi napravio od Simon Masar jedno dete i ispravio suvise pozitivnu licnost Gruse:
Trebalo bi da ana bude neposlusna a ne buntovnifki nepokorna, pokorna ali ne i dobra, istrajna ah ne i nepodmitljiva ( ,) Grusa bi trebalo da, nosed oznake zaostalosti svoje klase, manje dopusta poistovecivanje 1

Ipak cmi se da se hijerarhija dobro uspostavila koja, iznad subverzije musko-sindikalne poslusnosti, smesta jedan drugi izraz prihvatanja-odbijanja, izraz domace-zenske neposlusnosti kroz preteranu porodicnu revnost Upravo zbog toga ona misli na njegovog brata vojmka i zbog toga sluzavka dete Simon Masar krsi sindikalnu logiku sofcra, koji transportuje gazdino posu"Vel1k!~mlsllOC1", Graset, 1977, str 72 Bardamu je protagonista Selinovog dela "Putovanje na kraj noci" 2 .Nemackim vojnicima sa lstocnog Fronta", u Poemama, t 6, op CIt, str 31 3 .Dnevnik rada", 27 maj 1943, op CIt, str 345
!

Ref Andre Gliksman,

All sa koje se to .napredne" tacke gledistasudi 0 Grusmoj zaostalosti? Sa gledista nestale radnicke klase koja 1945, kako Breht Iakonski zapisuje ne daje .nikakav znak Zivot~"?2 IIi sa gledista .razlicite" pub like ciju vecinu Cine "malogradani" Berlinskog ansambla? Sa gledista novih vlasnika i novih Tuisa? Pred znanjem Tuisa, prica 0 zaostaloj Grusi nudi, ako ne jedan model, onda u svakom slucaju zaustavlja fikciju ' Breht ne moze ostati u odnosu jednostavne suprotstavljenostikoju danasnji ideolozi uspostavljaju izmedu "neznanja" Bar"Isto , 15 jun 1944, str 391 lsto , 10 mart 1945, op. cit, str 423

126

127

damua (l'mscience des Bardamu) 1 teronstickog znanja vehkih mishlaca Pred znanjem TUlsa, on je podelio razlicite oblike plebejskog znanja i ne-znanja. kolaboracionisticko znanje Majke Hrabrosti, Svejkova zelja "da nista ne zna", majcinsko znanje Gruse Logici distance, onoj koja kaze da i ne naredbama posedruka 1 njihovoj proizvodnji, Grusa suprotstavlja moral novog pnsvajanja gde ne treba videti ni apologa koloruzacije {"svaka stvar pripada onom ko je ucmi najboljom"} ni Brehtovo prihvatanje teorije nasledivanja preuzete od stanh vladara Novo majcinstvo simbohzovano u Grusi, kao 1 vaznost data arnstickom izrazu 1 sve jace 1 jace insistiranje na vrhru .prijateljskog bica" iFrcuruilichkeu), ocrtavaju novu etiku upotrebe, suprotstavljenu kako moralu pionirskih osvajaca tako i moralu nasledmka. Ta etika se precizira kroz stotme sicusnih napomena. vaznost predmeta koji su sluzih za covecanstvo Iii za Vajglove dodatke, zadivljenost pred nacinom na koji Je Zan Renoar sebi konstruisao francusku "kulturnu" sredinu sa primitivnim americkim pokucstvom, insisttranje na kulturnoj vrednosti posluzavnika sa sirevirna Iza preobracanja odnosa nauke i morala, jedna druga ideja proizvodnje se postavlja J edna zabeleska iz .Dnevnika rada" je dobro ilustruje Breht tu kritikuje poistovecivanje socijahzrna sa "Velikim poretkom":
treba ga defimsan mnogo pnkladmje kao veltka proizvodnja Proizvodnju treba uzen prirodno u najsiremsmislu, i borba ima za cilj da oslobodi od svih veza proizvodnju od svih IJudL Proizvcdi se mogu zvati hleb, lampe, sesrri, delovimuzike, neuspeh, navodnjavanje, ten, karakter, igre, itd 1 Naprotiv,

veka moderm umetnici mogh da poistovete njihov ideal sa idea, lorn marksisticke politike Zanatska kultura, umetnost, igra, srninka i qestus su danas dominantni elementi idealnog proizvodaca Ta zanatlijska, zemljoradnicka, umetnicka, igracka.zenska proizvodnja postavlja jednu etiku odnosa izrnedu pojedinaca umesto koje je zauzimala .nbjektivna baza" socijalizma, velika industrija Posle Spanskog i Drugog svetskog rata nije rnoguce zamisliti veliku tndustrtju bez velike destrukcije Didaktickoj epohi avijaticara kOJ1 prelecu Okean, noseci nauku i napredak, suprotstavlja se kratka elegija posvecena tom bratu avijaticaru koji je, u Sijeri Gvadarame, zauvek osvojio prostor ad jednog metra osamdest duzine 1 Misao 0 zanosu nacistickom ratnorn rnasinom 10 posledicama primata vojne proizvodnje u SSSR-u se jos pojacava gadenjem koje podstice holivudska industrija Zanesenost pred Zan Renoarovim kulturnim covekom, onim ked kog "cula dobro rade" i koja uzdize .civilizaciju ruke'" dolazi istovremeno uz sliku klonulog umetnika u velikoj potrosackoj filmskoj industriji, koju Breht vidi u Fricu Langu 3 Proizvodnji velike industrije i pclrtici konsnog se suprotstavlja vizija proizvodnje kao moraIne i morala kao proizvodnog Tako se ta kntika filozofije Engelsa nadovezuje na misao 0 likvidaciji zanatIija poslatim da provedu dan od deset sati u fabrikama:
Nema enke bez zadovoljenja matenjalnth potreba, ta tacka je dosegnuta, all erika da bi se dobilo zadavoljenje tih potreba nije dosegnuta Mi ne razumemo materijalnepotrebs kao encke, m eticke potrebe kao materijalne'

Lampe su ovde uzete u pomalo devijantnom nizu u odnosu na veliki boljsevicki govor 0 elektrifikaciji. Velika proizvodnja ostaje i ostace poslednja rec ali vise nile rec 0 velikoj epohi masina, struje, brzme, calc tejlorizma, kada su 20-ih godma 20-og
I Isto,

Breht iznenaduje ortodoksiju pred njenom najjacom kankern: primat zadovoljenja ekonornskih potreba Jos jedanput te"Moj brat je bio avtjaticar", u Poeinama, t 4, op cit , str 30 .Dnevnik rada", 2 oktobar 1943, op cit, str 374 30 Brehtovim razocarenjima u saradnji na scenariju "Die/ati takode um[ru", videti .Dnevnik. rada", op cit, str 320-339 4 Dnevnik rada, 25 maj 1939, op cit, str 40
t 2

7 mart 1941, op.

CIt

str 174-175

128

129

ren konsnog lscezava lednostavna OpOZlClJa etike 1 pohticke korisnosti se okrece: ne VISe u potstovecivanju etike i politike (zrtvujuca erika "Odluke"), vee u misli 0 neposrednorn jedinstvu eiike 1 ekonomije. svet korisnog koji ponovo stavlja politiku vanigre. To obrtanje koje se odvija u cvornoj tacki potvrdene ortodoksije (pnmat .ekcnomskog") usmerava u isto vreme ulogu predstavljanja Usmerena U osnovi ka obrazovanju konsne savesti, ona sarna tezi da postane model jedne druge proizvodnje, IIi, jos preciznije, drugih odnosa proizvodnje Ona ubuduce zahteva ad gIedaoca objasnjenje, manje da bi ga stavila, kroz "osvescenje" u POZiclJU borbene akcije, nego da bi u njemu podstakla ucestvovanje U velikoj igri produktrvne razmene. "Umetnost radi umetnosti" protiv .rnuzike koka-kole",' to je malo iznad kontradikcije znanja 1 morala, .ta konacnost bez kraja" velike proizvodnje koja definise brehtovsku sliku sccijalizma. Izmedu morala novog majcinstva, upotrebne ekonomije i estetike predstavljanja, ocrtava se konfiguracija koja neizbezno ukrsta pray put korisne umetnosti sa raspevanom buducnoscu

ge Ali taj represrvni aparat predstavlja antiproizvodnu snagu ci, ji efekti ne mogu biti pobedeni pravedmjom teorijom ili politikom vee razvojem jedne druge proizvodnje Elementi socijalizma su uvek iznad i moraju tu i ostati Daleko od srecnih pedagogija derrustifikovane savesti kao i objavljivanja teroristickih nauka velikih mislilaca, Breht vrsi ogled sa necim kao sto je nemoc istine
I

*
Ortodoksija iscezava ne na njernm marginama vee u sredistu samog verovanja. u shvatanju nuznosti promene odnosa proizvodnje U treptaju prikazivanja, velika proizvodnja se zamenjuje velikom robinzonijadom i naucna svest sa glupom dobrotom Igra jedinstva suprotnosti rust u isto vreme kaoi 5tO dokazuje velike ortodoksne teze (savest, znanje, klasa, partija, proizvodnja). ledinstvo suprotnosti je one sto, u svakom trenu, manifestuje istinu i, U isto vreme, ono sto sprecava svaku politiku istme Nema razumevnja sveta koji TIlJedijalekticki Pad upotrebe U korisno je u jednom pogledu nesavladiv Novi socijalizarn velike upotrebe propusta kroz drzavnu represiju destruktivne sna57

Ref isto, str 282

130

131

BORHESI FRANCUSKIBOL

U jednom svom poznatom tekstu, Borhes kritikuje onaj deo argentmske knjizevnosti zasnovan na narodnoj tradiciji i poeziJi gaucosa Argentmski kult lokalne boje nije, kaze on, evropski kult Argentinska knjizevnost nema druge tradicije do univerzalne Cak u momentu kada je vidimo ukorenjenu u govoru argentinskog sela, kao u Don Segundo Sombra, ona cdise metaforom pozajmljenom od savremenih krugova sa Monmartra.' Aluzija na pariske krugove u ovom tekstu mje uopste pezoratlvnog karaktera Savremena franeuska poezija, koju argentmski pisci nastoje da prikazu kao nacionalnu knjizevnost, svrstava se u rang umverzalne knjizevnosti, pored slavmh imena Marka Tvena i Radjarda Kiplinga Ipak, lako je pnbliziti ovu skrivenu aluziju drugim Borhesovim tekstovima gde su pariski krugovi prikazani kao specificna mesta na kojima je knjizevna tradicija unizena, kao mesta starog sveta koji udaljava nevi od sebc, jer slama samu tradiciju u kojoj pocrva njegov novitet Mislim, pre svega, na tekst koji nosi nazrv .Drugi Vitmen'v' Taj .drugi Vitmen" koga spominje Borhes je pesnik jezgrovitosti i
j

Horhe Luis Borhes, .Argentmski pisac i tradicija", u Razgovonma, prevod na francuski K Stab, 1966, str 131-147 Don Segundo Sombra, roman Rikarda Guiraldesa, objavljen 1926 Pnca pricu a mladom sirocetu koga jedan gaucos vaspitava postajuci tako poput heroja kakve legende Borhesovprijatelj, Guiraldesje takode bio povezan sa franeuskom knjizevnorn sredincm, sa Valeri Larboom i Zilorn Sipjervilom Diskusije, crtat str 26-32.

~luziJe, sasvim suprotno od onoga sto se obicno vezuJe za njegovo nne: hvalospevae dernokratije kOJ1neprekidno pozdravlja stroke puteve, radne luke, dimnjake fabrika i nepresusne reke ljudi novog kontmenta Ako drugi knje prvoga, to je stoga, kaze on, zato sto je Amerika podeljena sarna po sebi. Severna Amerika Amerika pionira otknva se Juznoj sarno kroz evropski filter Ali' Evropa, sa druge strane, prica sama 0 sebi kroz posebnu prizmu zvanu Pariz Pariz je taj kOJIje stvorio loseg Vitmena, dragoeenog unammistima i futuristima, obozavaocima Ajfelovog tornja, radija, neonskih reklama i brzme I za to postoji poseban razlog. Pariz se zamma manje za umetnost nego za politiku i ekonomiju urnetnosti. Pariz je srediste tih skola i tih mamfesta koji se kite.politickimi vojnim simbolima avangarde i koji zbog toga guse sarnu umetnost viskom .demokrarskih" stvari Isti razlozi koji u njemu pothranjuju pomodarstvo unarumizma 1 futunzma, ustanovljavaju podelu teritonja i duznosti koja namece Latinskoj Americinarodnu i seosku tradiciju kao omiljenu knjizevnu temu .. I~nJIzevna Francuska predstavlja prepreku izmedu novog sveta 1 sveta samog, jer ometa harmorucan toktradicije koja ide ad starog ka novom Nasuprot tome, u knjizevnosti engleskogjezika on postoji Uprkos detaljnosti u sekundarnim opisima, koliko rnoze biti dablinski dan u Ulisu, 1 neresivosti zapleta i vremenskog toka Lorda Dzima ili Absalon, Absalonl, Borhes tim delima, ipak, pnpisuje ubojitost velike tradicije J3snog stivensonovskog pisanja i suprotstavlja im detaljisanje 1 nelogicnost kOJI se javljaju, kako kod Balzaka tako kod Prusta, Flobera ill Apolinera Zapazarno istovrerneno da on Francusku smatra zemljom porekla svih raskida sa knjizevnorn tradicijom. Take kod njega futurizam postaje francuski izum. '. Bilo bi prilicno dosadno razglabati 0 nepravednom ophodenju 1 predrasudama prema jednoj naciji i njenoj knjizevnoj tradiciji. Pametnije bi bilo pokusati razumeti zasto je knjizevna nacija predstavljena kao tacka razrnimoilazenja od knjizevne tradicije. Zato treba videti sta je zajednicko zamerkama koje Borhes upucuje knjizevnoj Francuskoj .
133

132

Pn prvoj anahzi, tTl argumenta podupiru ovu presudu. Na prvom mestu, knjizevna Francuska se rnanje brine 0 umetnosti nego 0 pohtici umetnosti Ovo je sustmska nenormalnost. Ali oblici ove nenormalnosti se javljaju 11a dva nacina koji su, na prvi pogled, protrvrecni Sa jedne strane, franeuski greh bi bio .vitmenizam" - pariski vitmenizam, naravno. unanimisticko i futunsticko izobilje nabrajanja, koji su suprotni selektivnosti i preciznosti svojstvenih umetnosti. Ali ove dve karakteristike ubrzo bivaju videne kao poseban izraz nacionalnog nedostatka. realizma Kako ga Borhes vidi, on se nedefinise nikakvim posebnim socijalnim okruzenjern Realizam je zrtvovanje savrsenstva intrige zarad izobilja detalja, To je one sto tajno ujedinjuje prustovske psiholoske skretnice sa balzakovskim putovanjuma u dubmu drustva Prust nas zasrpa detaljima koji se ne mogu smatran novitetom, niti rezultatom umetnickog izbora 1 koje rni prihvatamo kao sto se mirimo sa "bljutavom i praznom svakodnevicom" 1 Francuski greh lez: u vulgarnosti realizma, uvodenju u knjizevnost detalja kO]1se ne mogu smatrati novinama To je pnrcdna poslediea francuskog nerazhkovanja umetnosti-od onoga sto ona nije Ali, sa druge strane, francuski greh je otmenost, trazenje retkih feci IIi sujeverje stila "Omiljena greska sadasnje knjizevnostije ernfaza".' receno narn je u tekstu "I<OJa dolazi iz sujevernog morala citaoca" Ali to sujeverje je franeusko par exellence Ono je u skladu sa upotrebom jezika u kome se govon: .Jako mi je zao" kada se zeh reci "ne mogu dod na caj kod vas" 3 Ona je u skladu sa kanonom knjizevnog savrsenstva rezimiranog u floberovskoj ideji 0 reci koja pnanja za ideju, 0 recenici koja je jedin-

stven izraz rrusli

To su dve, naizgled, protrvrecne zamerke. sa jedne strane, sve vece nadiranje svetske proze; sa druge strane, sujeverje stila,
1

proganjajuca teznja za savrsenirn izrazorn Lako Je, pak, uocrti sta ih sjedinjuje, sta vezuje realistickinedostatak za estetski I jedan i drugi preteruju. Visak stvari Ide u korak sa viskorn reci Oba protivrece onomesto bi trebalo bit! sree knjizevnosti: smisljanju fabule i harmonicnom odvijanju njene radnje i njenog toka. U izvesnorn smislu, dovodenje u pitanje ovog viska stvari nije novo Argenstinski pisac upucuje herojima francuske knjizevnosti dvostruku kritiku zbog ponavljajuceg proeesa kojemsu ovi bili podvrgnuti vee citav vek ad strane lokalnih cuvara dobre stare tradicije Floberu kao I Prustu su njihovi obrazovani sunarodmei prebacivali dve stvan. da unose u svoje knjige previse stvari, previse beskorisnih detalja iz svakodnevlce r da se iscrpljuju trazeci izraz koji recemci daje cvrstinu mermera Onisu, isto take, osudili njihovo upiranje da sve opisu, do noza 1 lavora koji krase vee ionako SUVIsnuepizodu kravrenja Rodolfovog sluge u Gospodi Bovari IIi kutiju kolaca na molitveniku dosadne gospode Sazera u crkvi u Kombreju u delu "U Svanovom kraju". To izobilje stvan ired pretvaralo je knjige u debele sume kojima je nedostajalo ono sto je potrebno za radost citanja: crtez perspektiva, "zivotno zadovoljstvo koje kod nas izaziva dele Cije likove grlimo pogledom" 1 OVI sudovi rezimiraju ostaIe koje su savrememci izneh 0 Balzaku, Zoli i ostalima Visak stvari i visak reel je ovde viden kao zajednicka preopsirnost za razliku od osnovneg ideala lepe knjizevnosti. dela koje je, kao platonovski logos, lepa zivotinja sa jasnoizrazenim udovima Jedno takvo dele zahteva dva sustmska uslova, prvi, odabir izrnisljene matenje oslobodene od izobilja zrvotmh zapleta dobro izgradene po shemi kauzalnosti koja je istovremeno logicna 1 iznenadujuca, drugi, izbor jezika pogodan da osigura odredeni stil teksta i izrazavanja emocije, koji je protivankoriscenju retkih reci. Takvo delo, ukratko, zahteva hijerarhiju koja potcinjava izraz pravihrna kompozicije teksta, a kornpoziciju izmisljanju fabule
1

2
3

Borhes, predgovor .Jzrmsljanju Morels", Adolfa BJOJKasaresa, 10/18, 1973 str 8 Razgovori, CIt, str 24. Ibid, str 25

Anri Geon, Novi francuski casoprs, br LXI, 1 januar 1914, cinran kod M. Prusta u Prepiska , tekst XIII, str 29

134

135

OVISUdOVI ide kao krsenje norme ono sto je, zapravo, prov mena paradigme. od Balzaka do Prusta, je, u sustinicitava jedna revolucija koja se odigrala pod razlicitim imenima 1 pod zastavama razlicitih skola Ta revolucija je zamenila stari retoricku red inveniio, dispositio i elocutio novim nacinorn pisanja koga karakterisu dva principa jasno suprotstavljena logici predstavIjenog sistema To je, na prvom mestu, ponistavanje svakehijerarhije tema iepizoda. citav zivot je materijal za pisanje i svaka beznacajna pojava ili svakidasnji predmet jednako su pogodni za opisivanje jacine njihovog smisla i izraza Sa druge strane, javlja se novi odnos izmedu delovai eeline Celina nije vise mzanje uzroka 1 posledica, redanje dobro uklopljenih delova. Ona jezajednicka snaga koja se nalazi u svakorn detalju 1 svakoj recenici Ova dva principa, povezana medusobno, dovoljna su da se rastun klasicm redosled genijalnih ideja, dobro utabanih perspektiva i izraza potcmjenih izrazavanju osecanja i ideja. Oni su, cak, dovoljni da se ponisti one sto Je nekada bilo sree mrmeticke logike: postojanje sistema pravila koji je razdvajao fikcionalnu uredenest od haosa empirijske stvarnosti. Realisticki "vlsak'! stvari i .estetsko" sujeverje reci cine sistem. A vlastito ime ovog sistema je knjizevnost: knjizevnost koja namece svoje nne pocev od XIX veka kao naziv novog rezima umetnosti pisanja Na prvi pogled, Borhesova kritika obnavlja kntiku pristaliea lepe urnetnosti lZ prethodnog veka povodom nove knjizevnosti. Kada kaze da Balzakove intrige nisu vise zadovoljavajuce kao ni njegova psthologija ili da se odredem Prustovi opisi ne mogu vise smatrati invencijom, kada im suprotstavlja .savrsen" zaplet .Morelovog izuma", cini se da ponovo potvrduje staru paradigmu "lepe zivotinje" ,i daje u zadatak argentinskoj knjizevnosti da nastavi, protiv knjizevnog nereda i francuske izopacenosti, tradiciju univerzalne knjizevnosti zasnovane na primatu inventus .i

despositia.
Ubrzo se stvan komplikuju Savremeni kntican Balzaka 1 Flobera Jasno su povezrvali postovanje poetskih perspektiva Sp, postovanjern drustvene hijerarhije Vee sam spomenu? nacm na 136

kOJ1 Pcnmartm, pred tnvijalnostima .burzoaskog" romana ceje znjivo sporninjao doba .Prmceze de Klav" kada su velika gospoda baeala pogled na narod i na selo sarno sa terase svog zamka ili kroz prozor svoje kocije, sto je ostavljalo pnlicno cist teren za finu analizu plememtih osecanja svojstvenih dusama elite Jasno je da Borhesov problem ne lezi u ponovnom uspostavljanjusirokih perspektiva potrebmh za izrazavanje osecanja princeze De KIev IIi gospodina Nemura Mora da ih on smatra onoliko stranim narativnom poretku, kao 1 psiholoske ekstravagancije Dostojevskog Niti on nastoji cia obnovi, pred knjizevmrn neredom demokratske Francuske, dobar poetski poredak francuske monarhije Ono sto on suprotstavlja demokratskom n@:t:@du-sv:akodnevnog, jalovog zivota nije stara logika sukoba volja i osecanja, To je nesto sto Je ta logika vee odbila. jedmstvenasnaga price Ali snaga price je sarna po sebi nejasna jer je karakterisu dve protivrecne crte. Sa jedne strane, ona je snaga kornbinovanja, snaga ciste kreactje, oslobodena balasta realnog i psihologije. Prica je rezultat proracunatosti Ona bira temu koja dozvoljava poboljsavanje efekata, koja se bori protiv obilja prozrvljenih detalja I prornenljivih psiholoskih motiva svojstvemh romanesknoj formi. Prica takopostaje trijumf urneca nad malo verovatmm realizmom romana Taj trijumf umeca odgovara radikalizovanorn aristotelizmu. pnca je takoja gradi pesmu, pnca striktno uzeta u aristotelovskorn smislu reci. gradenje zapleta tiJl se rasplet javlja kroz broj.ne penpetije 1 prepoznavanja Predgovor "Morelovom izumu" koji se podsmeva psihologiji Prusta, Balzaka iii Dostojevskog, zavrsava se znacajnim sudom 0 knjizi Bijoja Kasaresa: " diskutovao sam sa njim 0 detaljima drame, ponovo sam procitao knjigu i video da je savrsena", Izraz je neobican; Sta znaci procitati dramu jedne knjige? Cini se da je celokupna snaga knjige u savrsenstvu njene teme Knjizevnost predstavlja, dakle, cistu moe izrnisljanja Njena forma je tako idenncna njenoj sadrzini Izmisljena prica za primer je ona koja ima za sadrzaj isticanje sopstvene rnoci To je onosto treba, ili je barem trebalo da se dogodi klasicnom poretku; nesto poput aristotelizma sa posebnom 137

snagorn: nepnkosnovena potvrda slobode stvaranja ubuduceoslobcdena ad pravila, koja za jedini predmet ima samu sebe. Takay bi bic.dobar" modernizam tekstova po jasno utvrdenom sablonu, kOJ1 proslavio Edgara Poa ili Henri Dzejmsa u "Slika na je tepihu", pisca dobrih intriga lisenih psihologije, za razliku ad autora rasprostranjenih romana. Taj .dobri" modernizam bi zastranio, otisao pogresnim putem romaneskne francuske obiInosti, nagomilavajuCi reci i dogadaje, I zadatak latinoamerickog pisea je da ga oslobodi kao modernu formu knjizevne tradicije. To je jedan nacin tumacenja snage price. Taj nacin se maze i sam uciniti varijantom modernisticke paradigme. oslobadajuci se ad .bljutave i prazne svakodnevice" kako bise pasvetila cistoj logici stvaranja, knjizevnost bi bila poput slike koja ostavlja po strani nage zene i ratnicke konje kako bi ispitala mogucnosti svojih sredstava All nije tako lako izbrisati francuski greh. Tacno planiranje zapleta price zasigurno osIobada umetnost gomilanja stvari, ali, cineci to, on uvodi neku vrstu svernoci pisca, koja je opasno bliska teznji ka .autorizmu'o kome svedoci "francuski' kult reel. Kako bi seeliminisaoovaj "estetski" visak reci koji ide u paru sa "realistickim" viskom stvari, treba se, dakle, osloniti, ne na stnktno planiranje price pisea, koji je savrseno svestan svojih eiIjeva i sredstava kojima raspolaze, vee naprotiv, bezlicnost price, njen karakter prenesenosti cije je poreklo zagubIjeno Pricaje ta vrsta teksta za koju se podrazumeva da vee ima pripremljenu fabulu .. Ona je one sto ispncamo, jer je ispricano vee rnaterijal za tekst. Onaje, u sustini, ana sto nile napisalajedna odredena osoba, manifestacija impersonalnog. Nije, dakle, cudno sto Borhes, posto je izrazio postovanje prema Poovoj izvestacenoj tradiciji, kntikuje poetsku umetnost koju je ovaj razvijao u svojoj .Genezi pesme".' Po se predstavIja kao poptuni majstor, koji izmislja fiktivnu materiju u skladu sa teznjom da sto boIje iskoristi efekte koje treba izazvati, Ali taj nacin predsta1

vljanja moci maste je, zapravo, apsolutizacija odredenog tipa formalne situacije. Po prisvaja sveopstu moe zakljucrvanja koju pripisuje svom liku, detektivu Drpenu. Dipen je, naravno, Francuz. Autor "Geneze pesme", koga su Bodler i Malarmejako cenih, je, dakle, t sam zrtva ideologije 1 francuskog "sujeverja" U svojoj knjizi koja govori a pitanju latinoamerickog pisca, Arnelija Barih kaze da U .Srnrti 1 busoli" treba videti knjizevnu 1 alegoriju .. U pnci koja je uzeta za primer, detektiv Lonro, koji igra Dipenovu ulogu na svoj nacin, upao Je u zamku sopstvene strasti za zakljucivanjern. UbICa kOJ1uhvati detektiva maze alegorijski predstavljati latinoamenckog pisca. Ovaj koristi to sto zna kod, upoznat je sa .francuskim sujeverjem",kako bi ga unistio Ovde mozemo naci znacajnu alegonju Ali se treba odmah upitati sta znaci .unistrti kod" To, zapravo, mozemo razumeti na dva suprotna nacina: najpre, a to smo cesto cinili, u smislu "price unutar price". Ali u tom slucaju, Iogika Dipen- Lonro trijumfuju naustrb samog lika i Borhes nudi vise ad Poovog formalizrna. Tu prepoznajemo izvesnog Borhesa, onaga kome smo se narocito divili, u Franeuskoj, naravno, uvrerrie 'strukturalizmaautora lavirmtskih tekstova, koje ce vremenom osuditi kao "potpuno cudne" kao .Vavilonska biblioteka" ili .Vavilonska lutrija". PraviIno tumacenje alegorije mora, dakle, biti daleko od tog franeuskog prisvajanja Poraz pisca-detektiva oznacava potrebu da se igra preokrene, da se povuce teznja za vIadanjem knjizevnoscu kako bi se moe izrnisljanja vratila bezlicnoj snazi maste, tOJ snazi koja zivi u piscu i koja ga poseduje Snaga price koju knjizevni modernizam mora i treba da dovede do savrsenstva je snaga univerzalne rnaste bez gospodara. A poetska forma koja sluzi kao primer te bezlicne i vajkadasnje maste je epopeja Jedan ad osnovnih ciljeva knjizevnosti, kale Borhes, drzeci lekciju francuskom novinaru koji ga Je intervjuisao i koga ocigledno smatra zarazenim nacionainim sujeverjem, je da treba "spasiti

on

Razgovori sa Zorzom Sarbonijeom, Galimar, 1976, str 64-65

Amelija Barili, Horhe LUIS Borhes I Alfonso Rejes, Pitanje identrteta latinoarnerickog pisca, Meksiko, Fond ekonomske kulture, 1999

138

139

epopeju" Aka je Lord Dzim osloboden osude koja je usmerena na bezoblicne Balzakove 1 Prustove romane, to je zato sto njegov obhk romana moze da se poistovetisa prezrvelomepopejom, zato sto Je to lazni roman, roman koji jos uvek nije postao roman. Dobar knjizevni modermzam se ne maze jednostavno POlstoventi sa nepnkosnovenom sposobnoscu za izmisljanje prica. On je istovremeno I pokret koji vraca tOJ sposobnosti izmisljanja prastaru snagu kolektivne maste On na neki nacin dovodi Poa do Vikoa, "aristotelovsko" savrsenstvo izmisljanja intriga do bezhcne snage koja cirn Homera pesmkom, iako on, uopste nije pesmk, run stvaralac pnca, likova 1 slika, vee svedok jednog doba gde je realnost tesko odvojiti ad maste Dobra tradicija - iliti, dobar knjizevni modermzam - bio bi tako veza medu suprotnostirna: stroga invencija koja je suprotna haoticnosti realnog i potpuna bezlicnost nasuprot teznji za vladanjern. Ah ovakva formulacija dvostruke snage price ostaje, svejedno, bhska dvostrukom principu kOJ1definise .francusku" formulu knjizevnost; ikojatumaci pisca.kaonjenu inkarnaciju, Flober set dakle, javlja kao apsolutm predstavnik reahzma 1 sampion lartpurlartizma Borhesovi zahvati u knjizevnosti mogu se protumaciti kao dug dijalog sa autorom koji predstavlja oprecnu ideju knjizevnosti, all oprecnu tdeju koja je zasnovana na skoro identicnoj osnovnojrormuji, dakle, slucaju loseg saveznistvakakvo sam ramje defimsao. ne spar izrnedu onaga koji tvrdi da je nesto bela i onoga kOJ1tvrdi da je to isto erno, vee izrnedu onoga koji kaze bela i onoga koji to isto kazene podrazurnevajuci pod tim belim istu be1inu Ova] nesporazum mje upotpunosti 1Zrazen u tekstu u kame Borhes direktno govori 0 Floberu. On se moze naslutiti u nacinu nakoji svako ad njih suprotstavlja FIobera sebi U .Floberu i njegovo] sudbini", Flober se javlja kao ustanovljrvac nove shke pisca svestenika-mucenika i eminentnog predstavnika .jezickog sujeverja" koji poistovecuje precizan izraz sa muzikalmm izrazom AIr osuda doktrine biva odmah praceria oprezom~"pristojnost" svojstvena njegovom karakteru sa-

cuvala Je Flobera od posledica njegove doktnne 1 Na istorn raskoraku zasnovana je i "Odbrana Buvara 1 Pekisea" Ako ova] roman zasluzuje da bude odbranjen, to je zato sto, je poput Lorda Diima, koji JOs uvek TIlJeroman, Buvar 1 Pekise to jos manje. Flober koji ovde osuduje, kroz Pekiseova usta, Balzakovo gormlanje socioloskih i statistickih elemenata, stavlja na scenu realisticki roman koji je sam izmislio 2 lake se pisac gubi u detaljirna 0 dogodovstmama svoja dva hka, realisticka naivnost se virtuelno ukida u dokazrvanju nepoznatog, a romaneskno detaljisanje u jednostavnosti filozofskog teksta. To sto Borhes suprotstavlja sebi Flobera, izlazuci se opasnos11koriscenja malo zadovoljavajucih moralnih kategorija kao sto su .pnstojnost" i .cestitost", je zato sto Flober predstavlja jedinstvo suprotnosti koje je istovremeno i blizu i daleko od Borhesa. Postojalo je, zapravo, u Madam Bovari, izvesno prepoznavanje odnosa romanesknog modermzma 1 tradicije epopeje Epopeja pripada jednoj umetnosti, grckoj, koja - citiram Flobera - .nije hila umetnostvec radikalna konstrukcija zivota jednog naroda".' Modema tradrcija je tradicija Homera, Sekspira, Rablea i Servantesa koji nisu bih pisci, vee "slepi instrument teznje ka leporn, Bozije sredstvo kojim se on sebi samom dokazivao" 4 Vreme te bezlicne umetnosti je proslo Ali problem je shvatiti sta moze i treba da se dogodi sa njom Ova nas vraca na suprotnu stranu - na silerovsko naivno i seniimentalno kojim je zapocela citava problematika romantizma i hegelovska konceptualizacija kraja, umetnosti uopsteno i poezije posebno. poezija ce ubuduce biti odvojena od svetske proze. Flober predlaze resenje dileme. ako odredena umetnost, ona koja se moze rezimirati kenceptom "poezije", pripada proslosti, nova umetnost, umetnost proze je jos uvek u povoju. Roman ceka svog Homera, svog noH L Borhes, Istrazivanje, PIS Bemsu, Gahrnar, 1986, str 129 Ibid, str 122 3 Pismo Lujzi Kole, 24 apn11852, u Ptepiska. tom II, str 76 4 Pismo Lujzi Kole, 23 avgust 1846, u Prepiska tom I, Galimar, kolekcija .Biblioteka Plejade", 1973, str 283
1 2

141

vog Homera Svetska dela, koja su napisali umetnici kOJ1msu bih umetnici, nisu vise moguca Ali je moguce stvoritinesto slicno. delo "ni 0 cernu", delo koje se bazira 'samo na sebi, koje ima sarno snagu svog stila Snaga stila je upravo ono sto Borhes dovodi u pitanje: taj zahtev za podudaranjem ideje i reci koji Flober na srecu nije prano do kraja, ali koji je mspirisao kaciperstvo iz doba simbolizma, Jer stil za Flobera nije autorov hcni pecat koji se ogleda u trazenju neobicnih reei Upravo suprotno, to nije nacin pisanja, vee nacm videnja - "apsolutm nacin videnja stvan" Sti1 nije potvrda autorove slobodne subjektivnosti, vee, naprotiv, nacin videnja koji porustava sve pojedinacne Tacke gledista i pretvara ih u bezlicne, gde se mdrvidualizacija javlja sarno kroz slucajne i trenutne osecajnosti Snaga stila, koja .drz;" jednu knjigu, je za Flobera sposobnost docaravanja te vibracije, te moci obezhcavanja koja dovodi citavu pncu i say sukob volje do igre atoma koji lIse preplicu, rastavljaju i ponovo sastavljaju u stalnoj vibraciji" 1 To sto poetika reci koja prianja za Ideju nema nikakvu posebnost kojaje simbolistima bila tako vazna, to nije zatostoje "pTistoj~_ nos!" sacuvala ovog obozavaoca Boaloa i Labrijera od fatalnih posledica sopstvene doktrine, vee zato sto rec, kod Flobera kao kod Borhesa, mora da nestane, da se zaboravi Ali, to sto treba zaboravin rec, nerna za razlog bacanje svetlosti na gemjalnost price vee, naprotrv, miniranje iznutra taka intrige, njene zelje da ide do kraja 1 njena tumacenja koja zele da budu smislena Visak reci je identican toj snazi dezmdividualizacije koja cini da se usred price oseti dah velike Praznine jednake velikorn preminulorn Panu Ovim je .visak reci" povezan sa .viskom stvan". .Izbor reci" je stnktno povezan sa odsustvom biranja .stvari". .Apsolutni stil" je onaj koji ne bira Ono sto se dogada izmedu nozica i lavora Rodolfovog konjusara, Emine haljine i Rodolfovog pogleda nije, uistinu razlicito od onoga sto se desava izmedu Emmog po1

Flober Pismo LUjZl Kale, 16 januar 1852, u Prepiska, torn II, str 31

gleda na rasturene stabljike pasulja 111 sagnutog SarJa kOJIpodiI.e svoju sibu, ili pale, izmedu Rodolfove ruke, reci savetnika prefekture 1 prasme koju je podigla Lastavica. To sto gomilanje trivijalnih stvari ide u korak sa samopotvrdivanjem knjizevnosti, nije zbog fatalnostr dernokratskih vremena kao sto misle kriticari; vee zato sto su, upravo, najbeznacajnije trivijalne stvari tacka kontakta izrnedu dva univerzuma. univerzum sukoba volja i tumacenja i "apsolutnog" univerzuma nerazumnih osecanja su~stance Ako je sampion latrpurlartizrna istovrerneno i prvak OPlsa seoskih drama, znaci da Je "tema" koja tacno odgovara snazi dezmdrvidualizacije sti1a konscenje tih zivota, na ivici individualizma, zrvota pnvucenih istovremeno unutrasnjirn pozivom praznine 1 drustverum igrama volje i tumacenja Ali ono sto se odigrava oko Erninih prstiju, Sarlovog nozica ih prasme koju za soborn ostavlja Lastavica nije razlicito ad onoga sto se odigrava pri zveckanju kasicice ili suskanju salvete u salonu Germantovih Ekvivalent izgubljene epopeje koja je bila - iIi koja bi bila identitet jednog glasa i prozrvljenog sveta, to je snaga praznine i soka kojim se prozivljerri svetsuprotstavlja nekorrr drugom. Ali snaga koja razdvaja prozivljem svet ad nekog drugog je, takode, snaga koja, razdvajajuci mastu od nje same, istovrerneno je odvaja ad svog prozivljenog sveta koji je bio u sk1adu sa njorn. Roman uzima mesto epopeje iskljucujuci je. To je ono sto .Pronadeno vreme" alegorijski predstavlja ,-tnvijalnost Zupjenove kuce gde heroji naciona1ne epopeje dolaze da se igraju, na veliko uzbudenje esteta, apaca lZ Belvila. Lokalna boja "pansklh krugova" je, zapravo, nesto drugo od div1jenja esteta za narodno poreklo Ona znaci upravo suprotno: prekidanje svakog kontinuiteta izrnedu narodnog pevanja ili pripovetke i usamljenosti knjizevnosti, pa bila ta knjizevnost preplavljena ljudima iz naroda i trivijalnirn stvarima. "U potra~i za izgubljenim vremenom" i .Buvar i Pekise" prenose na razlicite naciine istu poruku: nema srecnog nadovezivanja knjizevnosti na zivot. Zajedrucka greska gospode Bovan i Sarla, Buvara i Pekisea ill Svana 1 San Lua je verovanje da se umetnost ostvaruje 143

142

u zivotu Zato su Buvar I Pekise vraceru za katedru da prepisuju besmislice, a San Lu i Sarl se ponovo nasli u Zupjenovoj kuci gde prvi gubi orden za herojstvo, a drugi biva prepusten placenicima kojise s njim rgraju apaca iz predgrada Umesto bilo kakvog srecnog kontinuiteta postoji napeti odnos suprotnosti: s jedne strane, cista volja knjige nad prazninom III "u potpunosti izmisljena knjiga sa ciljern da pokaze" asketizam slova, sa druge strane duboka prljavstina sredina u kojoj se desava - velika prostitucija stvari i tela koje se beskonacno dodaju i zarnenjuju Linija koja razdvaja ClStOknjizevno delovanje od velike prostitucije stvari mora proci kroz ovu posIednju. u tome Iezi snaga floberovske recenice koja rascinjava, jos dok ih stvara, veznike price da bi ih poslala u ravnodusan pIes atoma prasine.rpo eenu jednog isto tako nedovrsivog posla kao prepisivanje dvojice knjiskih crva Prust Je snagu platonovske Ideje pripisao nekirn culnim dozivljajima "utisnutIm" u roman, po cenu protivrecenja sopstvenoj ideji 0 knjizi u poptunosti prilagodenoj .riokazivanju neke ideje" U oba slucaja, sarna knjiga, u neodvojivosti svojih deIovanja, stvara razliku izmedu ova culna sveta. Khjiievnos'Cje .zaista prozivljen zivot" Ali taj .zeista prozivljen zivot" pray! razliku sarno razdvajanjern zivota na dva deIa To Je taj raskid koji Borhes odbija Ion, naravno nije prvi kO]1to ciru Jer raskid ne doIazi bez nostalgije Mozemo pomisliti na Benjaminovu sanjariju koja evocira, povodom LeskovIjevog dela, izgubljenu tradiciju naratora. Ta tradicija Je mogla bitt tradicija reci urezane u iskustvo Iskustvo, tako dozvano, znacilo bi izvestan odnos nadovezivanja reci na zrvot. kao tokzivota koji se svodi na delovanje reci sposobnih da go,rasvetle i uprave ka homogenoj temporalnosti gde bi novajhja mogao da se integnse u vee spremne sheme poimanja 1 u prenosive forme razumevanja Novi uslovi tehnoloske ere i traumaticno iskustvo Prvog svetskog rata izbrisah su odnos poverenja izmedu reci i zrvota 6 cemu jos uvek svedoce Leskovljevi tekstovi. AIr da bi pothranio tu retrospektivnu viziju nadovezrvanja zivota na reci, Benjamin Je morae dati Leskovljevoj fermi price
144

jednostavnost ad koje Je ana daleko Jer nacin na koji on konsti shku narodnog pripovedaca jasno odgovara antrprogresrvnoj strategiji povratka na forme narodne price 1 umotvonna ..I ima u tim pricama izvesnog umnozavanja pripovedaca koje, zapravo, vodi do sarnoporicanja pojma pripovedaca: taj pripovedac prica pricu koju je njemu ispricao covek, koji, pak, sam prepricava razgovor koji Je CUO pre dvadeset godina kroz pregradu u korne jedna zena prica drugoj svoj zivot 1 Masta pripovedaca ukorenjena u iskustvu ne razlikuje se od prustovske masme koja ukljucuje "Jednu Svanovu ljubav" u meditacije koje narator, u svorn krevetu, posvecuje secanjima na svoju sobu u Kornbreju. Nacm na koji Leskov koristi pricu pripada u potpunosti ovom obliku pisanja koji prekida sa svakom harmomcnorn vezom izrnedu zivota i reel, pa bila ona upravo knjizevnost Zapravo Je beskorisno pnpisati Prvom svetskorn ratu i njegovorn traumaticnom uticaju razlog ovog "gubitka iskustva" Knjizevnost je vee sarna po sebi gubitak tog iskustva, gubitak tog kontinuiteta izrnedu zivota 1 reci eiJa bi epopeJa - knjiga iz naroda bila poeticno ispunjenje All reci da je ona njen gubitak.to nesto znaci: sa jedne strane, ona je osetan prekid umetnosti pisanja sa uredenjem prozivljenog iskustva; ali isto tako, nerazdvojivo, ona je njegova zalost. Jer tu proslost sa kojom ona bespovratno prekida, i nju Je knjizevnost izmislila kao izgubljeni kontmuitet izmedu reel i zivota kojidaje smisao njihovoj odvojenosti Kojizevnost se rada pod znakorn tog mila koji ne uspeva da se privede kraju. Onaje pracena snom o knjizi koja vise ne bi bila napravljena od reci, knjizi koja bi bila sarno pismo stvari, muzika buducnosti, glagol prijemciv svakom znacenju. Pre pisanja jedne .u potpunosti proracunate" knjige Prustje sanjao 0 knjizi cije bi stranice bile ispisane na "jeziku svetlosti" srecnih momenata To je taj unutrasnji razdor koji cini .francuski bol", tj knjiievnibol nasuprot koga biBorhes voIeo da uspostavi, mitsko jedinstvo price. On ne prestaje da
1

Nikolaj Leskov .Ponocm pnpovedact", N a kraju sveta I ]OS dve pnpovetke, preveo na francuski sLmo, Covekovo doba, 1986, str 135-236

145

polemise protrv Malarmeove recemce prema kOJoJJe svet SNOren da bi vodio do lepe knjige All pravo zlo za njega nije toliko sujeverje lepe knjige, koliko protivrecnost nje same koja naginje ka sopstvenom ponistavanju u nernogucem snu 0 jeziku svetlosti i u beskonacnom dodavanju trivijalnosti usred kojih je njena razhcrtost uocljiva i u svakom momentu JOJ preti da bude progutana. Otmenost umetnosn se ne gub: u prostituciji reci i visku stvan Kako bi istovremeno spasio snagu maste svojstvene umetnosti i bezlicnost koja paradoksalno cini njen nerazdvojivi dodatak, Borhes mora da primeni specifican obrt. sam tok maste mora da probudi .realno" iz koga ana sarna proistice, rnorada izazove kratak spoj izmedu iskustva putem koga sadrzina price postaje stanja od samog glasa pripovedaca, nezavisna od nJegove namere AristoteI je savrsenstvo tragedije video u vracanju, nakon koga se istina, koju je Edip tako svojeglavo trazio, pojavljuje na njegovu stetu Borhes pretvara taj povratak u samu narativnu strukturu, u odnos pisca i njegove mvencije. To je onaj skok koji sedogada tokom "price unutarpriee' u keme-se autor·· -~'.. ","""'''-''I uverava da je u potpunosti san svog lika Oni koji su se divili njegovoj virtuoznosti izgleda nisu pnrnetili ovu jako vaznu stavku: "prica unutar price" je pre svega sredstvo za ispunjavanje praznine Stalna transformacija iz pisca u lik, iz citaoca u autora, iz manipulatora 1 izmanipulisanog ili iz izdajnika u heroja, ima J3~ sno odredenu funkciju: vracanje iskustava, to je upravo potvrda, cak I u samoj rnasti, kontinuiteta iskustava, famozm kontinuiret silerovske .naivne poezije" ili epopeje - biblije ili knjiga 0 Hegelovom zivotu Na ove manevre, sve vidove vracanja koji naseljavaju Borhesov svet, moze se gledati kao na odbijanje da postoji sarno jedan artefakt I jedan par likova Oni predstavljaju beskrajno odbijanje katedre na kome Buvar i Pekise - i Flober zajedno sa njima - prionu na besomucno prepisivanje Ako Buvar i Pekise grese sto veruju u mogucnost ostvarivanja romana u zivotu, Flober isto tako gresi, po Borhesovom misljenju, sto veruje u realizaciju rnoci nekakvog uzvisenog zivota u bezlicnosti sa146

vrsene knjige koja prica 0 iluzornostr svojih hkova Dajuci svom Don Kihotu i svom San co Pansi da sluze ideji knjige, on blokira neprekidanu razrnenu koja Je, za Borhesa, srce knjizevne snage. razmena izmedu Servantesa i Don Kihota, izrnedu Don Kihota i Rolana , izmedu naratora Kihota i Sida Hamet Ben-Enzelija, izmedu Pjer Menara 1 Servantesa, ih izrnedu Don Kihota i njegovihi.nernackih, slovenskih ili hindu"! duhova, izmedu vojnika Servantesa i bilo ked citaoca avantura njegovih duhova. Kod Borhesa, kao 1 kod Platona, postoji dobar i los tok reci. Los Je cnaj tok reci koje se krece sarno da bi blokirao razmenu: nedovrsiva knjiga, rec koja hi sve rekla Dobar tok nije vise, kao kod Platona, rec ucitelja On je rec podeljenog sna. Stenlna imagmacija, to Je rmagmacija sna kOJ1rnko drugi ne maze sanjati Flober, koji uziva da ulazi u .snove mlade devojke" Eme, odbija da ga ona sanja, kao sto prustovska naracija odbija da to cine Sarl ili Svan. Dobar tok, je tok sna koji moze bin sanjan, 1 koji je to bio bezbroj puta, jer Je on sam dec sna koji cini svet. Povratku dvojice cinovnika za njihovu katedru, koje potvrduje nevidljivo prisustvo autora, sveprisutnog 1 nevidljivog poput Boga u svom stvaranju, suprotstavlja se jedna sasvirn razlicita poetika bezlicnog, druga knjizevna teologija kO]3 ide u drugu krajnost: "everything and nothing", gde se heroj, koji je bio svako i niko, zah Bogu da nije nikada mogao biti ono sto jeste, na sta Bog retoricki odgovara da ni on mje u potpunosti ono sto jeste, daje on sanjao svet kao sto je njegov sagovornik, Vilijem Sekspir, sanjao svoje delo.! U tome se, naravno vidi jasan obrt onaga sto je bID Floberoy program i ideja 0 knjizevnosti. stranica urezana u mermer nasupot .poetskorn'' nestajanju sna i projekcijarna magicne lampe u decJo] sobi Borhes se beskonacnorn zamenom mesta sanjaca i sna suprotstavlja stalnom ponavljanju On to cini i stalnim ponavljanjem sna u koji roman treba da se dekomponuje kako bi
1 2

H L Borhes Razgovori, citat str 23-24 H L Borhes Autor, prevod na francuski R Kajoa, Gahmar, 1982, str 93

147

odrzao svoje obecanje da on u stvari predstavlja svet. Jedna knjizevnost protrv druge znaci jednu bezlicnost protrv rreke druge, AIr to isto taka znaci samoponistavanje jedne knjizevnosti pred drugomClanak koji govori 0 praznovernom moralu citaoca zavrsava se paragrafom, koji je na prvi pogled pomalo rasejan. obecanje jedne knjizevnosti koja ce biti .sposobna da predskaze buducnost IIi ce se, ostavsi nema, obrusiti na samu vrlinu, zaljubi11 se U svoje nestajanje i udvarati se svom kraju".' Ova buducnost se, kaze Borhes, nagovestava u praktikovanju citanja u tisim Mi dobro razumemo da je ta tisinasuprotna od francuske emfaze i nadasve, iako to nije receno, od previse poznatog floberovskog mrmljanja All se ona, takode, suprotstavlja analizinekog drugog teksta, iznoseci istovremeno .kult knjiga", gde je floberovsko i malarmeovsko sujeverje knjige videno kao ishod samrtne novme svetog Ambrozija.f'itanje u tisini, pogled bez reci na knjizi nasuprot tradicionalne usmene komunikacije iskustava i tekstova.' Ipak, ne postoji protivrecnost izrnedu dye analize. za Borhesa postoji dobratisma kao sto postoji dobra btika.c~1fozemo dodati. poston dobra ideja knjige kao sto postoji 110sa. Tekst koji govori 0 kultu prema knjizi objasnjava taj kult, ostavljajuci jednom atrpicnom F.rancuzu Leonu Bloju, brigu da pobije sujeverje svojih savremenika Ovo pobijanje treba da probudi ideju da svet rnoze da se svede na jednu knjigu, jer on nije, t nije nikada ni bio nista drugo sem jedne knjige. Tako da su u tom srnislu los raskid i los savez sveta i knjige, takode, odbacem Knjizevnost se vise 'ne razdvaja od zrvota bivajuci oslobodena cd nozica i lavora, sustanja salveta i zvukova katanaea u bordelima Ona mje nista drugo sem prastara moe stvaranja sveta iopste deljenje te moci Knjizevna svada koju Borhes pokrece sa knjizevnom Francuskorn suprorstavlja, dakle, davni nacina razumevanja odnosa
v

1 Z

Razgovori, citat str 2 ,;0 kultu knjiga", Ankete, crtatstr

162-170

koje je knjizevnost, kako bi se razdvojila od lepe umetnosti, ustanovila sa ponovo izrnisljenorn prosloscu rmta i epopeje. Sajedne strane, poremecena ravnoteza izgubljene eeline: samoca pisanja koja pnpada pisrnu koje je upuceno nikome ili bile kome, pisma koje neodredeno podvlace razliku usred ravnodusnosti iskustva: sa druge strane, ponovo pronadena veza izmedu mastovitog eksperirnentisanja sa knjigom zivota naroda. To neslaganje sve deli na dva dela: za Borhesa, postoji losa bezlicnost koja Cirri sve stvari jednakim jedne drugima i dobra bezlicnost koja dozvoljava zamenu mesta Postoji los citalac koji pothranjuje sujeverje stila 1 dobar citalac koji postaje kreator knjige koju cita Postoji lose samopomstavanjeknjizevnosti koje prianja na beskrajno prepisivanje bilo cega 1 dobra samoporustavanje koje cmi da nestane opstenje reci u opstenju iskustava Polernisuci protiv viska reci, Borhes smislja radikalno resenje - .nemu, knjizevnost, knjizevnost koja je sarno zivot podeljene uobrazilje Polemisuci protiv viska stvari, on, takode, smislja radikalno resenje: svet u kame nema stvari, vee sarno stanja, ali isto tako, gde su ta stanja sarno san i uobrazilja Kako bi kontmuitet izrnedu zivota i knjizevnosti bio ocuvan, potrebno je da knjizevnost bude sarno san, all Je takode bitno da, svet, ad koga je ona neodvojiva, bude takode sarno san All treba dodati da je ova neslaganje povodorn knjizevnosti, zapravo knjizevnost sarna, kao odredeni rezim umetnosti pis anja Ukidanje odvajanja reci od stvari je sustinski san u CiJoJsenei se postavljaju beskonacne putanje mtervala koji ih razdvaja .. Zar to nije istina balzakovskog realizrna da su stvan sarno protkane fikcijom i znaeima u kojima se volja potvrduje i samounistava? Zar nije Floberov i Prustov san da su stvari sarno stanja materije? Borhes sarno uvodi "san" Francuza u mastu i u teenju On sam vodi do bitnog ishoda njihov nedosledan svedenborgizarn 1 sopenhauenzam Ali stvar takode moze biti prikazana na suprotan nacin: ta .nedoslednost" je sustinska logika knjizevnosti Onaj koji zeh da pobegne od toga, sarno mdirektno upisuje u knjigu san, dok drugi upravljaju njime pisanjern To znaci da oni 149

148

delovi sveta, san 0 Bogu, u kome se gube reci, su uvek njihovo nagomilavanje Borhes ne pise ni manje ni vise ad Flobera. On otrze Buvara i Pekisea od njihove zajedrncke katedre kako bi ih naterao da citaju jedan drugoga. Ta beskonacna mogucnost promene mesta, to je nacin da se pobije Flober. To je nacin da se sanja onaj ko nije zeleo biti sanjan Ali taj Borhesov san u kome sanja Flobera je, takcde, i Floberov san Slepi pisac kO]1 zeli vratiti knjizevnost na epopeJu 1 mit, po cenu pretvaranja sveta u bozijl san, sta je on, ako ne "sIepi instrument" a kame je pncao Flober, "bozje sredstvo pornocu koga se samsebi dokazuje"? Ako je Borhes u pravu protrv Flobera, to, takode, znaci da Je Borhes sarno Floberov san Nisu ni svi Kricani, izgleda, lazljivci, Ali nijedan pisac ne moze pobeci od polozaja pisanja

PREPLITANJA

150

ISTINA ULAZI KROZ PROZOR

lstina u knjiievnosti,
istina

po Frojdu

Odjednorn, prozor se sam otvori 1, na moje veliko zaprepascenje, ja videh kako .na vehkom orahu preko puta prozora, sedi nekoliko beIih vukova Bile ih je sest IIi sedam

Jedan prowr. istina ulazi Najpre uocavamo tn vazne osobme koje je obelezavaju Kao prvo, ulazi iznenada. Kao nesto neocekivano, nesto 0 cemu nismo ill razrrusljali, nesto sto uliva strah. to je u suprotnasti sa istmom za kojom treba tragati, premil ucenjima filozofa,putem rnetode ili askeze, sa istinorn do koje se dopiralo na kraju nekakvog uzdizanja, sa istinom kao nematenjalnorn svetloscu koja obasjava culm svet Kao drugo, ova istina pojavljuje se pod plastom bajkovitog. vuk iz prica, proizVQdmaste i straha, utoliko strasniji sto njegovo prisustvo u pricama prevazilazi susrete s njim u stvarnosti Kao trece, to Je istina u obliku broja Ali to VIse nije zlatni broj starih pnjatelja istine, geometrijska proporcija kojaje culno podredivala neizrnerljiYost razumnih odnosa Nasuprot tome, ovde se radio jednostavnom artimetickom zbiru Bilo ih je sest ilisedarn. broj ima smisIa, pa cak i nesigurnost u pogledu broja, u pogledu Cinjenice da u celmi irna jedan vise IIi manje Tako je istina usla u sobu Coveka s vukovlmaPovrh toga, potrebno Je umeti prepoznati nacm na koji ona postoji Prema Frojdu, da bismo to utvrdili potrebno je slediti dva sustinska pravila. na prvom mestu, shvatiti svaki element tog neposrednog prisustva kao ekvivalent neke udaljene stvarnosti Na drugom 153

mestu, uzeti da ]e svaki od njih zamena za sebi suprotan element Deka je nedavno procitao pricuo vukovima, sestra se zabavljala pokazujuci svom strasljivorn bratu vuka iz Crvenkape All ako OVl vukovi postoje, ako su pogodni da objasne sarno san, onda postoji i jedan drugi vuk, stanji, pritajeniji: neki drugi vuk lZ pnca, onaj pravi kojeg sknvaju ova druga dva vuka. 1ma sedam vukova: ima ih toliko zbog sedam jarica kojima preti sarno jedan vuk Vukovi su beli. beli su zbog ovaca koje cuvaju ovcarski pSI koji lice na vukove, svoje neprijatelje Miruju na drvetu To znaci da su u pokretu Uperili su pogled u spavaca. To znaci da je on nekada gledao - zapravo, ne nekada, vee odredenog dana: kada je imao godinui po dana r vrlo verovatno okopet san poslepodne - oslobodenog oca-vuka kako skace na majku s leda Takav Je put istine Onome ko nalazi da Je cudan, Frojd i njegovi sledbenici cdgovorice da to sto je cudan mje u suprotnosti s njegovim postojanjem I dokazace to postojanjenespornim obelezjern, novim obhkom usaglasavanja duha i stvari, odnosno patnjom Ipak, potrebno je ponekad obmuti argumenLal<8uesto postoji, mje rskljuceno da bude cudno Aka istina i ulazi kroz prozor umesto da moramo da se uspinjerno do nje, aka i jeste sva u materijalnosti i u celosti proizvod maste, ako se i sastoji od culnih dogadaja i aka su ti culni dogadaji upotpunosti razumljivi, 1 to razumljivi akose svaki njihov sastavni deo sagleda obrnuto, ako njena spoznaja I jeste udruzena ne sa radoscu vee sa patnjorn, sve to maze da postoji To nas ne sprecava da se zapitamo kako je to sve jednostavno zamislivo. .Pravi izazov razmisljanju daje spoj dye stvan. istma se po-

malja kao radikalnaprovala koja unosi zbrku u obicne razloge, a ipak se ob1ici te provale podvode pod pouzdanu logiku uzrocno-posledicnih veza Po nekirna, osnovm zadatak nauke je da izrrusljene uzrocnosn zamenjuje pravim uzrocno-posledicmrn vezama. Ipak, Demoguce je, u korist nesvesne istine, jednostavno pomeriti staru Galilejevu izreku u kojoj se kaze da se zemlja okrece uprkos An-

stotelu i okultmm razlozima Jer Frojdava nauka vodi bitku na spustenim frontovima Ga1ilejevi naslednici razumeju se isuvise dobro u ta vremena, kada se radi 0 progonu okultnih razloga. oni ruse metafizicke razloge u korist zakona fizike, stare teorije 0 dusi u korist fizioloskih refleksa, istinu u korist nauke. lstine koje ulaze kroz prozore, okultne rrush od kojih oboljevaju delovi tela, nista od toga nema smisla: sve su to "bajke", kako kaze blagonakloni profesor Kraft-Ebing (Kraft-Ebbing). Protiv njih vazi pre svega ono sto "nije u suprotnosti s postojanjern". Frojd suprotstavlja njihovim zakonima one razloge koje otknvaju sarno .rnastanje" bajki i snova, putem samog njihovog prerusavanja. Istma koju on zahteva je istina iz prica, jedna odredenaistina iz prica koja je istovremeno i istina koja ulazi kroz prozor. lstina uokvirena prozorom. tako hi se mogao sazeti slucaj coveka s vukovima J er prozor je odredena struktura, odnos sa cetin clana: jedno unutrasnje i jedno spoljasnje, jedan pavezani niz i jedan prekid Taj odnos ima dvostruki srnisao: spoljasnje moze imati vrednost stvarnog nasuprot zatvaranju unutrasnjeg u sebe, ali isto tako unutrasnje rnoze imati vrednost kao hie i nunc nasuprot varkama bega ka spoljasnjem Povratna podela prostora je takode dvoznacm vrernenski prekid koji povezuje Hi razdvaja. ulazeci kroz prozor, smisao kruzi iii se umiruje. Nije to prvi put da se susrecemo sa ovakvim prozorima U kojima se pornucuje graruca izmedu unutrasnjeg i spoljasnjeg, sna ijave, prohodnosti i prepreke Jer romani veka na cijern svrsetku se rodio covek s vukovima, vee su se u velikoj meri posluzili njirna. Balzakovi prozori kroz koje sanjar nei.rnansardi ill znatizeljni prolaznik krisorn uzrmajuumetnicku sliku u kojoj uotavaju lik voljene device i ispisuju scenario svoje zelje (Une double jamille, La Maison du Chat-qui-pelote), Floberovi prozori s kojih se pruza pogled na ravnodusne predstave ~ ogavna reka bojadisara, kolei za pasulj prevrnuti vetrom - drugim recirna, pogled na veliku pasrvnost stvan c1]i se priliv pretvara u Ijubav bez razloga (Gospoaa Bovan), dOZI iz romana Na radostdama u kojem vodopadi belog i vatrene boje vehcaju kultzenskog bozanstva, itd 155

154

Nema surnnje da se istina koja ulazi kroz prozore u Coveku pojavljuje kao .arhaicna" isnna price, bezvremena istma straha koju skriva vuk, onakva kakvu je vracaju ustanovljene procedure tumacenja, Najzad, kako ne razmisljati 0 njoj u okviru istorijski utvrdenog kontinutteta ovih romanesknih prozora? Ne mozemo li pretpostaviti da se ta bezvremena istinanamece po eenu prolaska kroz prozore ovog novog oblika istine u pricama, ovog novog nacina spajanja unutrasnjeg i spoljasnjeg, stvarnog i fikcijskog, povezanog niza i prekida, koji se nazrva knjizevnoscu? Da bismo razumeli tu vezu, potrebno je izdvojin mogucetipove odnosa izmedu is-tine i price. Najpre irrtamo istinuprice. Time oznacavam istinu koju slusalac ili citalac saznaju preko fikcue u prici Ova istina se deli na dve vrste Postoji rnoralna istina koja propoveda srecu IIi nesrecu nekog lika iz fikcije A postoji i naucna istina koju alegorijski yeo fikcije skriva od neukih, a ucenima omogucava njenu spoznaju. To je istina sa dva lica koju je otkrio Platon On odbacuje nosioce alegorijske istine u basnama, U irne jerlnostavne upotrebe prmeipakontradrkeije: nemoguce Je da iz jedne ne-istine - iz jedne fikcije - proizilazi pouka istine Potrebno je dobro utvrditi u cemu se sastoji problem u fikciji na kojion ukazuje Taj problem je u vladavrni duplikata .. Problem nije u tome sto je Agamemnon izmisljeni Iik Problernje u tome sto mu jedno bice od krvi i mesa daje fizicku realnost, sto neki pesnik ili glumac svoj glas ili telo pozajmljuju tom liku. A problemje 1 u tome sto iz dubokog razdora u njegoVO] patnji zelimo da izvucemo jedno istine (mathos paihei: lekciJe iz patnje, lekcije iz onoga sto nas pogada i sto vidimo da nekoga pogada, kao sto kazu tragicari). Pseudo-istina price narnece zakon duplikata Ona ga cak prosiruje na bozanstvo, taka sto oslikava bogove varalice, koji su kontradiktorni pojmu bozanskog. Istma je da uceni predstavljaju svade i neverstva rnedu Homerovim bogovima kao alegonje kosmoloskih istma All koja se to istma a kosmosu moze pnkazati u prici 0 dva lazova? Varanje poducava sarno varanju, predstava 0 bolesti sarno bolesti pred-

s vukovima

stave Nijedna pnca ne vodi isnm, ne skriva Je run poducava bi10 kakvoj istim Jedino pesma koja imitira istinu moze proizvesti utisak 0 istmi - pod pretpostavkom da smo upoznati s istinom pre pesme, da postoji istma 0 stvarnom kOJa ima svoj sopstveni put Nasuprot ovoj lazljivoj istim price stojt verovatnost fikclJe. U tome je aristotelovski mimezis. dvostruko izuzimanje fikcije i od istine 1 od stvarnosti. Fikcija TIlJeprivid Fikcija je preraspodela. Preraspodela uzroka ~ muthos - otima fikciju od istorije, shvacene kao najobicruje empirijsko mzanje dogadaja Preraspodela takode otima fikciju od suda istine Zapravo, fikcija ne izlaze varljive shke srecruh ili nesrecnih ljudi, vee ureduje racionalne prelaze od srece ka nesreci ill ad nesrece ka sreci Ona time ne zeh da propoveda sta je sreca III nesreca, vee kako se moze doh do jedne, a izbeci druga Ona poducava smislu 19re uzroka i posledica, igre iscekivanja, postignuca 1 iznenadenja A osecanja koja ona podstice nisu rukakvo zadovoljstvo, rukakva patnja koji bi bili shcru prikazanom zadovoljstvu i patnji U pitanju je cisto zadoyoljstvo koje nalazimo u otkrivanju prave veze medu uzroerma iIi u iznenadenju vezom koju nismo mogh TIlzamtslm. Igra verovatnosti tako suprotstavlja svoju imanentnost honzontalnost svcjih uzrocno-posledicnih veza - vertikalnosti odnosa izrnedu modela i kopije, stvarnog i prividnog Ali ova igra verovatnosti moguca je sarno pod odredenim uslovima, koji defimsu dvostruki odnos prema istini i ernipirijskoj stvarnosti. Ta igra najpre pretpostavlja daje ulancavanje dogadaja predvidivo, bez obzira sto predvidanje maze biti odbaceno. Ada bi bilo ulancavanja dogadaja, potrebno je da postoji dogadaj, da Fortuna ohrabruje III sprecava radnje. All Fortuna ohrabruje i sprecava sarno one koji zive u njenoj sferi. one koji se usuduju dadosegnu velike ciljeve ill da se upuste u velika dela. Red radnji, red velikih i neostvarenih teznji suprotstavljaju se redu zivota: redu dana koji idu jedan za drugim 1 bnga koje se ponavljaju, obicnih ljudi Cija dela ne pripadaju racionalnosti ciljeva i njihovih prepreka Klasicisticki red izgradice na osnovu tog neophodnog us157

156

lova verovatnosti citav jedan sistem pristojnosti hkova, situacija i obhka izrazavanja Defirusace kategorije licnosti koje su pogodne da se nadu u predvidivom laneu ciljeva i sredstava; definisace 1 narocite obhke koje mogu da imaju ti nizovi, narocita osecanja (cast, slava, ambieija, ljubomora ...) u cljlm okvirima se radaju ciljevi dela 1 zbog kojih trpimo posledice ili uspehe tihdela; 1 najzad ekspresivne znake pomocu kojih se odaju misli istrasti koje vode te radnje ideluju u njihovu korist Prema tome, pravilo verovatnosti rnoze da usavrsi SVOJSlstem sarno ako ponovo uvede citav jedan sistem shcnosti. kodifikacija likovaod kojih se mozeocekivan takva i takva teznja III nacm reagovanja, nacini delovanja pornocu kojih seisricevelicina iIi mskost, izrazi kojirna se konotiraju radost, tuga, strah, IJubomora Iii bes N a taj nacm, verovatnost uspostavlja dvostruku igru Ona omogucava .pnrodi da prica" jezikom prirodruh znakova pornocu kojih se prepoznaje u istmi Ali igra tih znakova odvija se sarno pod uslovima antipnrode Ako nam umetnost dozvoljava da uzivarno u prepoznavanju strasti koje poznajemo, onda jeto zato stejeumetnost otvoreno pretvaranje-bez potrebe da se opravda pred istmom Ali to je 1 stoga sto se to pretvaranje lako da zameniti za istinu, a da pri tom ne kaze da nije istina Kako kaze Bate (Batteux), "to je stalna laz koja ima sve osobine istme", 1 Medutim, dvostruka igra te lazi koja nalikuje istini zasmva se na pretpostavci da Je poredak fikcije odvojen od poretka stvarnosti. To se verovatno oslobada suda istme U onoj meri II kojoj oslobada logiku svog pretvaranja od neodredenostiobicnog ZlVOta, zivota bez pretvaranja i Iogike Sistem verovatnosti odreduje jedan oblik racionalnosti koji je nedostupan obicnorn zivotu On ispunjava i cuva odstojanje izmedu logikeobicnog zivota i istine Istina ne moze biti sastavni deo patnji 1 snova obrcnog zivota, ona moze da ude kroz prozore koji razdvajaju i ujedinjuju te
1

patnje

Charles Batteux, Les Beaux-Arts redwts Ii un meme prtnctpe, Aux Amateurs de hvres, 1989, p 87

sarno ako se razbije poredak verovatnosn kOJIrazdvaja dva logicka sistema Nairne, upravo je taj slom SIstema verovatnosti u poretku pisanja one sto nazrvamo knjizevnoscu. Knjizevnost mje novo ime koje je preuzela lepa knjizevnost u XIX veku Knjizevnost je ime jednog novog sistema istine To je naziv za onu istinu koja je najpre porustenje verovatnosn: istma koja ne deluje verovatno. Izraz "ponistenje verovatnosti" moze biti predmet prezira. Cesto ga tumace kao jednostavno odbacivanje sopstvenih ogramcenja i kodova Novi pisac bi bio neko ko moze sve da uradi, pripovedac koji irna slobodu da poveze bilo koji uzrok sa bile kojom posledicom ih sa nedostatkom posledice Hegel takvu mastu zigose i na nju ukazuje u Zan-Polovim (Jean-Paul) pricama bez glave 1 repa Takvu mastu neki pozdravljaju kod Hofrnana 1 nju Jensen trazi umesto Frojdovog ocaja "Mastar" je onaj koji shvata .mastu" ~ odnosno nerazhkovanje obicnog zivota od neobicnosti snova ~ kao Igru kojom on rukovodi po svojoj volji U delu Gradiva (Gradiva), Jensenu je dovoljno da susret Norberta Hanolda (Norbert Hanold) sa prezivelorn iz pepela Pompeje ne bude nista vise od prevare koju je izveo pakosnik Zoe, odnosno, sam autor koji je tvorac i jednog 1 drugog lika Izgleda da sistem verovatnosti tako ustupa svoje mesto precutnom dogovoru izmenu onog koji izmislja pricu i onih koji pristaju na pravila njegove igre Medutim, tom snu 0 slobodnom dogovoru kOJ1zamenjuje logiku verovatnosti nedostaje radikalnost knjizevne revolucije. On i dalje zavisi od rmmetickog prmcipa koji fikciji daje njenu sopstvenu 10gHm Jos uvek logika verovatnosti upravlja Jensenovom fikcijom, onako kako je Jensen vidi. ako bilo koja obmana moze da zavede Norberta Hanolda, onda je to zato sto Je on arheolog i zato s10 arheolozi zive u vremenima kojasu prosla, a osim toga i zato sto je on sanjar i zato 5tO je karaktensticno za sanjare da veruJu u proizvode svoje maste Svi ovi pojedinacni razlozi UPUCU]U na jedan sustmski, bilo sta moze da se dogodi Norbertu Hanoldu buduci da on ne postoji, buduci da se bica iz

1 snove

158

159

fikcije povmuJu 10g1Cl oja nema veze sasrvarnoscu k

1ne VOd1 ra-

cuna

istmi

Nasuprot to] ideji 0 slobodnom izrmsljanju Frojdpostavlja zahtev da sekaze istina 0 detinjstvuNorberta Hanolda ili.o pravern predmetu straha malog Natarujela Takav zahtev moze da deluje neozbiljno. kako da 1Z egzistencija koje ne pripadaju stvarnosti sem preko recernca Hofmana ill Jensena izvucemo istmu 0 njihovoj proslosti koja je navodno ostala nepoznata za ovu dvojicu? Ali i u vom paradoksu ima neke logike. kraj Iogike verovatnosti nije u vladavini oslobodene fikcije; naprotrv, ana se zavrsava sa krajem te .slobode", sa krajem principa odvajanja fikcije i istorije Norbert Hanold zaista De postojiali to m njemu, a narocrto De njegovom tvorcu, ne daje nikakve pnvrleglJe Proslost bica 1Zfikcije i stvarnih osoba - velikih IIi obicruh +logika cinjenica i logika fikcije, prozete su istim prmcipom razumljivosti One od sada pripadaju sarno istinitom - iIi laznom Da bi se pravilno tumacila pnca 0 N orbertu Hanoldu, potrebno je iz korena promisljati novi rezim .istine karakteristican za knjizevnost Ova] rezimnije izbrisao verovatnost u korist slobodnog izmisljanja .. Izbrisao je okvir 1<Oj1 jeornogucavao postojanje verovatnosti To je najpre okvir razdvajanja uzrocno-posledicne logike radnji od sukcesivne i repetitivne istorije zivota Sada se privilegovanim dogadajima, radnjama, eiljevima 1 strastirna suprotstavljaju opazaji, stanja i masta koji su zajednicki za sve. Knjizevna istma sastoji se u tome sto se bilo sta moze dogoditi bilo korne. Ali ovaj odnos bilo cega prema bilo 'korne ne omogucava vladavmu stvaralacke maste koja izmislja neverovatne dogadaje, TaJ odnos znaci da je masta uhvacena u obicnu mrezu stvarnosti u kojoj se obicno i neobicno vise ne razhkuju. .Unutrasnji" zivot, savrseno ravan, savrseno blizak ZIVOtuiz casopisa, zivot kcerke jednog paora nije ni manje ni vise stvaran, ni manje ni VIse svojstven fikciji od izvanredmh dogadaja u zivotu velikih licnosti ili dozrvljaja neustrasivih pustolova To sto se bilo sta dogada bilo kome najvise potvrduje jednakost .onoga sto se desa160

va", razdvajanje logike toga od svih lujerarhija koje postoje melikovima I zivotima. Sa odbacivanjem logike radnji i hijerarhije medu omma koji delaju, urusava se takode logika izraza Sistem verovatnosti vezivao Je za sebe skupstabilmh odnosa izrnedu izraza i znacenja, izmedu besa i straha, ljubavi i mrznje i znakova pornocu kojih su se ova osecanja izrazavala 1 prepoznava1a Lebrenovi (Le Brun) modeli fizionomija ostaju najbolji pnmer tih odnosa. A kada je Didro zeleo da pokaze ucinak jedne izmenjene reci u Homerovom tekstu koji nam prenosi reci Ajaksa (Ajax) obavijenog maglom, posluzio se sasvim prircdno gravirom kako bi nam pokazao da se ta pogresno shvacena rec, koja je od pomirenja nacinila prkos, odrazavala na jedan hk na kojem se izmerno ne sarno izraz liea vee i stav citavog tela Knjizevna istina stavlja vansnage upravo taj paralelizam odgovarajucih izraza. Posto radnje vise nisu suprotne stanjima, kao rn masta stvarnosti, tako se m znacenja VISe ne izrazavaju putem jednog SIstema odgovarajucih odnosa Srmsao se vise ne izvlaci iz posmatranja jedne crte u izrazu lica Od sada su sami znakovi stvari Hi stanje srvan. Smisao se cita u teksturi stvari iii se cuje u gluvoj muzici teksta Balzakov posmatrac vidr istonju jednog doba IIi drustva zapisanu na nekorn lieu, odeci iIi fasadi. Zolin slikar ume da uhvati na samim tezgama Leala ili u delu N a radost dama veliku poemu modernog zivota Igoov posmatrac sici ce u panske odvode u potrazi za istinorn koju sakuplja taj "vehki cinik". istma spustenih maski, ukaljanih odora ili lujdora' koji se izjednacio sa bilo kakvirn komadorn gvozda Poretku verovatnosti, njenirn predvidivim radnjama I ustaljemrn izrazima ovde se suprotstavlja poredak istine ispisane na sarrum stvarima U nemim recima neke fasade ili nekog odvoda ima vise sadrzaja nego u bilo kom govoru, zato sto one ne zele nista da saopste, zato sto ne mogu da lazu, zato sto su one cist natpis nastvanma koji svedoci 0 njihovoj sopstvenoj istoriji. Is-

au

Louis d'or - zvamcna moneta u Francuskoj u XIX veku (prim. prey )

161

tma se saopstava na nacin na kOJI to cine 0plpIJ1VI hijeroglifi Ona je zapisana u beznacainom detalju Pisac sakuplja znakove istrazujuci po leproznim fasadama i izhzanoj odeci ili silazeci u odvode koji odnose sve sto drustvoodbacuje, sto sknva i sto podzemna reka priznaje u ime tog drustva On razotkriva te znakove i take iscrtava anatomiju jednog drustva ili jednog doba koje je zasenjeno sjajem vehkih dela 1 zvucnih reci Nazalost, I ta viseznacnost ima drugu stranu medalje Sve govon Znacenja se vise ne uspostavljaju prema verovatnoci namera i izraza. All IStOtako, sve jednako govori Nijedna stvar ne govori vise od neke druge Takose bogata razlika medu znakovirna gubi u jednakoj beznacajnosti stanja stvari. Napisani znak postaje obican otpadak ili cista razlika u mtenzitetu kako bi dostigao tacku iz koje se moze iscitati samo ravnodusna vibracija atoma III njihove slucajne promene Ove promene uvek dovode do dogadaja Kod Flobera, pogled uperen U sjaj nekog nokta ili kap otopljenog snega u polusenci I dalje dovode do dogadaja kao sto je ljubav, all takvi dogadaji VIse ne omogucavaju nikakvo desifrovanje: rrokat Je skoljka kO]3 utice ali se nedaCitatLAko je knjizevnost nekada bila desifrovanje hijeroglifa ispisanih po kozi, karnenju i tkamnama, ona Je sad postala gluva muzika atoma Flober u svojim recenicama ne vidi VIse nista i mora naglas da ih procita da bi u njirna uocio nesto, da bi u njima prepoznao buku pravog ili laznog On kaze da se lazno cuje po zvuku "lose asonance" Pnznanje nema nikakve veze sa purizmom stiliste, Ill, drugim recima, ako Je sve u stilu, to je stoga sto je sam stil ntam oslobodenih stvari, stvari vracernh u stanje nedostatka razuma. A to oslobodenje ne dopusta da se vidi, ono se moze sarno cuti Takav je dvostruki ststem istme u knjizevnosti: ona je najpre sistem istine ispisane po stvarima A izgleda da je i knjizevnost pre svega takva. svet prica potopljen usled viska stvari, svet pisma preplavljenog slikama S druge strane, psihoanaliticari ce u tome prepoznati nesto drugo: pomeranje rnesta i nacina pornocu kojih se istina otknva i dopusta da bude primecena All ubrzo potom oni ce se susresti sa nalicjern ove promocije detalja 162

u vladavim istirutog: u knjizevnorn poretku, vladavina opste razlike i stvari koje pricaju izokrece se u nesto sebi suprotno: u buku jednake beznacajncsti svih onih reel koje sacinjaveju jednu jedinu muziku, Rec koja Je svuda napisana odgovara reci koja Vise nista ne kazuje, koja sarno prenosi ntam stvari bez razloga Hermeneuticko putovanje knjizevnosti je prelaz koji vodi od hijeroglifa smisla ka bud nonsensa. Ovo putovanjeizmedu dva pola podvrgava se jednom jedinom prmcipu Tajprincip je razdvajanje izmedu znacenja I volje Reprezentativna rec bila jeizraz jedne volje koja se obracala nekoj drugoj volji. Upravo je ova veza volje sa recju 1 delom prekinuta od strane istme u knnzevnosti. Sustinska rec je od sada Dna koja ne ieU nista da prenese, nema rec, koja se pokazuje u samom tkivu stvarnog III se podvodi pod neravnodusnost svoje buke Hermeneuncko putovanje knjizevnosti izrnedu oshkavanja obilja stvari koje govore 1 ravnodusne buke beskrajno malih stvari je istovremeno povlacenje mcci koja je upravljala znacenjem, to je zapravo silazak volje u pakao Romani istine u knjizevnosti bave se, zapravo, same Jednom temom. bolescu volje, bolescu misli koja beskrajnu dostupnost predstava I znakova izvodi iz njihove mogucnosti da se ostvare u tkivu stvari Zeleti I moci su dva velika zla, red su antikvara u Sagnnskaj katz koji strucnjaku za orijentalna pisma 1 sanjaru s prozora nudi pergament na sanskritu uz obecanje da ce rnoci da ostvan sve svoje zelje naustrb svog zivota Pisac je novi desifrant znakova skrivemh iza drustvenog S]3Ja Ali pisac takode osporava ucinak te mod Specijalista za kriptograme videce dale na pergamentu ispisana sarno smrt obecana onima koji budu hteli da ispune obecanja reci A strucnjak koji kao Votren cita znakove na povrsini drustva 1 pretrazuje njihove tajne dubine, bice na kraju promovisan u sefa policije Sudbma ovog lika pomaze nam da razumemo sudbinu detektivskog romana. u doba knjizevnosti detektivski roman biceostrvce smisla po starinskorn modelu u kojern su se odrzale cvrstina uzrocno-posledicmh ulancavanja 1 mogucnost izvodenja radnji iz ciljeva za koji163

rna se juri 1 Iikova kOJI delaju. zemlja racionalnosti za kojomceznu svi oni koji u knjizevnoj revoluciji VIde sarno osavrernenjivanje 1 odstranjrvanje reprezentativne verovatnosti, Tu ce se takode zaceti i ideja 0 drustvenim naukama. ideja 0 nauci koja demistifikuje nalazeci objasnjenje za citanje znakova ispisanih po stvarima u drustvenoj prevari koju treba razotkriti Za one koji nisu pnstaliee detektivske racionalnosti, roman volje ne moze biti nista vise od romana porazene volje. On se javlja u dva obhka To je najpre katastrofa volje porazene svojim obiljem, porazene nesagIasjem sa svim zaertamm ciljevima i sa svim prihvacenim tumacenjima znakova sto je primorava da kao objekte odabere samo varke koje se nude u izobilju kroz sve prozore. Potom, to Je ponor volje ubedene u jednakost svih varIjivih predstava - plavo, zeleno, crveno ili zuto selo koje je Ema posmatrala kroz prozore kocije u Gospodi Bovari Izgleda daje u tome dobra to sto se ne zeli msta osirn izjednacavanja voIje i nevolje, izjednacavanja istmitog i Iaznog; .konacna i vecna radost" Buvara i Pekisea koji su se vratili svom prepisivanju, jednakosti buke u recenicama.ukljucujucicak i recenicu Iekara-koji TvF'r;:)··-·····c..,,;,...~+ va nacelnika policije da se radi 0 bezazlemm ludacima U tome je knjizevna istina: .svemoc misli" i to svemoc Jednog narocitog zanra: svemoc onjentalnog pergamenta koji beleZI tragove svake upotrebe njegove moci Misao moze sve Ali onaj koji moze sve ne pravi razliku izmedu sredstava I eiljeva, uzroka i posledica, znakova i tumacenja. Misao se vise ne ostvaruje putem odredivanja ciljeva, odabira sredstava 1 razrrnsljanja o znakovima Ona se vise ne ostvaruje u netelesnoj radnji.Dna se sprovodi neposredno na telima. A tela vise nisu sredstva u sluzbi mish vee seena na kojoj ona deluje Jer ono sto svernoguca misao sustinski moze, misao koja vise ne odabira zasebneeiljeve, to je da prouzrokuje patnju tela Lek za OYUbolest je u tome da se nista ne moze, da se nista ne zeli Uhvacen izmedu dva veka 1 dva SIstema istine, Balzakov antikvar veruje da je za to dovoljno uzivati u predstavi stvan "sarno putem misli" ..Ali u nastavku price mi vidimo da on vee pri-

znaje svoju "gresku" ruci jedne mlade lepotice U Floberovo vreme, sreca u razlicinm predstavama svela se na muzicku srecu u oslobodenoj recenici, koja reda opazaje jedan do drugog i kazuje sarno jednakost istimtog 1 laznog - isto tako i recenica koja se pridobija samo krajnjom patnjom, okovanih ruku i tscupanih noktiju 1 U Ibzenovo vreme saznajemo da misao ne moze da se ne ostvan: Solnes ce se popeti na vrh krova da bi se stropostao na zemlju (Le Construcieur Solnessi; Ejolf, dete uskraceno zbog toga sto njegov otae ne voli njegovu majku vee onu Astu za koju veruje da mu je sestra, prepustice se da ga nose talasi u potrazi za gospodicom sa pacovima (Petit Eyolj) , Rebeka 1 onaj kojeg ona voli - onaj ciju je zenu ona ubrla mislju - bacice se u bujicu (Rosmersholmi Jedmi lek za misao koja se ostvaruje u telimaje misao koja VIse nista ne zeh, koja samo rnsta 1 zeli Svejedno je da h je Rebeka .zaista" ubila Rozmerovu zenusvejedno da li je ona .zaista" spavala sa svojim sopstvenim ocem, svejedno da li je Asta Almerova sestra ill ne. Jedina sustinska istma je tok onog zeletijednako sa onim ne-zeleti u kojem se ponistavsju svaka zeIja i svaka greska Istina koja ulazi kroz prozor coveka sa vukovima je istma ove vrste, istina u telrma Ta istma se cita u beznacajnom, onda kada se prevazide svaka verovatnost predstave Upravo ova knjizevna jednakost pojava omogucava nauci 0 .masti" da prodre u ono sto je u pozitivnoj nauei zabranjeno. Medutnn, da bi citanje postalo tumacenje i da bi tumacenje postalo sredstvo izlecenja, potrebno je razmrsiti odnos sve-znacenja sa opstom jednakosti; potrebno je odvojiti istinu prisutnu u detaljima tela od ukrasa koje jojdodaje knjizevni sistem istine u pricama: konacna neodredivost istinitog u odnosu na Iazno, necdredivost smisla od nonsensa u pricama Vazno Je odvojiti misao od nesvesnog u filozofiji koja Je neguje. filozofija jednakosti varljivih predstava, iluzije 0 uzrocno-posledicmm vezama, svernoci volje koja, na
1

G Flaubert, lettre
cit, P 140

Louise Colet, 26 juillet 1852, dans Correspondance, t II, op

164

165

kraju krajeva, msta ne zeh, I najzad napustanja volje radi izlecenja tela koja su zahvacena mislju kao bolescu Moglo bi se reci da je pravi predstavrnk ove filozofije Sopenhauer, ali vrednost njegove doktrine lezi u tome sto seu njoj moze prepoznati citav sistem istme kOJIJe svojstven novom naemu pripovedanja i koji se zove .knjizevnost". Da bi se istina rnisljenja tela odvojila od ove filozofije, potrebno je odvojiti knjizevnu istinu od nje same To je eilj prepravljanja prica u koje se upusta Frojd Ne smemo pnhvatiti da se zabrmjavajuce cudenje koje oseca covek u pesku izjednaci sa odusevljenjem automatskim masmama, sa nihilistickim pokusajern vracanja na neorgansko, potrebno Je naci pravi razlog tome, prihvatiti dato zaviSI od straha od kastracije tIJl je ocigledan srmbol gubitak vida Odusevljenju malog Ejolfa gospodicom sa pacovima treba suprotstaviti cudesne kazne kojima se covek s pacovima kaznjava jer jos uvek zeli smrt oca kastratora koji je vee mrtav, U Jensenovom tekstu treba dokazati da je Norbert Hanold prema mladOJ Zoe osetio pnvlacnost koju je morao da otkloru, u Ibzenovorn tekstu treba izvuci priznanje da jeRebekabila IjllbavriiCa svog navodnog svekra Vazno je utvrditi da tela koja oboljevaju od mish, to Cine zbog nekog stvarnog dogadaja U tom smislu jedmo se do tumacenja dolazi preko opsteg izjednacavanja U tom smislu 1 rmsao kao uzrok patnje moze da postane uzrok radosti. .Prijamova riznica'', koju Je otkno Sliman,' riznica ostvarene decje zelje moze da zameni mstavnu srecu onih koji, poput Frederika I Deslorijea, u sumrak svog zrvota ne mogu da se sete niceg boljeg od propustene prihke za cdlazak u javnu kucu podprefekture Ovde nailazimo na srz problema: nova nauka 0 .proizvodirna rnaste" moze izbeci zabrane fiziologa sarno aka se oslanja na knjizevnu istmu kO]3 logiku prica izjednacava sa Iogikom pojava All knjizevna istina prihvata levom rukom one sto pruza de1

snom Zbog nje je nezarmslrvo da mz tzmastanih stvarizavisi od stvarnosti jednog dogadaja Razlika medu afektima zasniva se na radikalnoj homogenosti Patnja homogenog naziva sa dosadorn, a ta dosadarnema vidljivog uzroka", 1 nepodleze nijednom zakonu dogadaja Potrebno je na osnovu knjizevnog identiteta stvarnog i izmisljenog ponovo dod do istineo nekom dogadaju 1 stvarnog postojanja uzrocno-posledicnog lanca vezanog za taj dogadaj. To Je uslov nove nauke i medicine koje moraju da suociti paradoksalne zahteve i stranputice zelje sa katastrofom voIJe IIi njerum odustajanjem Za sada, poduhvat doktora Frojda nalazi sVOJU paralelu unutar knjizevnosti Zapravo, istim prmciporn vode se Marsel Prust pisac i Marsel Prust pacijent: do izlecenja od sopenhauerovske patnje zbog varljrvih uzrocno-posledicnih veza izmedu predstava dolazi se po cenu stvarnosti jednog istmskog dogadaja -dogadaja koji je heterogen u odnosu na poredak predstava i koji se bez problema prihvata kao stvarnost, oduzet od vremena te stvarnosti, ali 1 dogadaj koji se namece provalom u svoj sopstveru jezik - jezik kojegje neophodno prevesti. Dogadaj koji se dokazuje a contrario: ked Frojda, putem kontradikcije koja svakim pojrnom oznacava njemu suprotan pojam: crno belim, jagnje vukorn, predstavu gledaocern, skrivenu zelju otvorenomodbojnoscu, kod Prusta, putem apsolutne beznacajnosti metalnog zveckanja, dodrra ustirkanog izlomljenog rublja, IIi bledog mirisa, koja otvara riznicu .duhovnog zivota". Do istine se dolazi ako se ravnodusne predstave pretvore u znakove koji obelezavaju heterogenost dogadaja Do nje se dolazi ako se protiv reci nicega okrerie rec napisana u stvanma, dostupna putern igre suprotnosti Na taj nacin prustovski dogadaj odgovara floberovskom nedogadaju putein beskrajno malcg zakrivljenja koje je odlucujuce za odnos izmedu oznacitelja i ravnodusnog Nairne, to sto je zveckanje viljuske iIi dodir pregiba na peskiru "beznacajmji" ad
1

Sigmund Freud, Naissance de la psychanalyse, tr fr A Berman, PUF, 1956, P 250

G Flaubert, lettre ~t.P 264

a Maxime

du Camp, mai 1846, dans Correspondance, t I, op .

166

167

posete Javno] kuci Turkinje, razlog Je da to sve budu nesporni hijeroglifi istinitog koji nam pomaie da iskoeimo iz jednake ravnodusnosti predstava i koji nam otvara heterogeni lanac pisanja, zlatni Ianac onog istinski prozivljenog zivota koga nazivamo .knji-

zevnoscu"
Frojd ne nap ada ovu jacu stranu knjizevnosti On ce se, umesto na prvake istine, koja se ne moze razlikovati od laznog u zivotu, okomiti na i.one naivne" koji su pobornici maste, koji, poput Jensena, veruju da pi sac slobodno izmislja neverovatne osobine koje pripisuje stavovima i mislima svojih junaka. Ali i on primenjuje strategiju tumacenja pornocu suprotnosti On .postavlja zamku" masti pisca na njenoj krajnjoj tacki: snovimanjegovih rzmisljenih likova Jensen glumi madionicara koji uobrazilju svog junaka salje u prostu prozaicnu stvarnost - stvarnost prozora kroz koji sanjan izgubljenih svetova, po pravilu, ne vide Ali navodni mastar ne zna da postoji nesto sto uobrazilja ne moze da mu pruzi, a to je san San u cetm hruje, prica 0 gusteru sa ogrlicom, neumesna recenica 0 zooloskoj metodi, kolega koji je postao koieqinica, a istina se najavljuje: N orbertnije neki neiskusni sanjar kOJ1- zarad jednog vestog autora - vuce za nos zlobu jedne devojcice kojacvrsto stoji na zemlji Norbert je zaljubljen i ne zeli da prizna da nile prestao da voli svoju drugaricu U ign, a tu ljubav zaklanja plastom duha devojke iz Pompeje kO]3 cudesno izranja iz pepela grada i hladnoce mermera Istina se oslobada iz kandzi svoje nejasnoce pomoculaznog, zato sto se nesto dogodilo Ona se oslobada jer postoji kraljevski put ka dogadaju, put na komecmastablva istisnuta stvarnim koje ne zavisi ni ad elje .namere. Dogadaj se desio i proizveo je uzrocno-posledicm niz .. Kod Prusta imamo radost raskida koja se oseca prilikom obicnog u asocijacijama ("lanae nepreciznih izraza") 1 mcgucnost ulancavanja dogadaja u nekom tekstu 0 istmi. Kod Frojda imamo mogucnost da pronademo dogadaj preko niza njegovih posledica i da izazovemo katarzu putem tog otknca. .Knjizevna istina" moze se stoga izuzeti od svoje nihilisticke entropije, ako se vratina pocetak. istina napisana u obli168

ku hijeroglifskih znakova u telu stvan 1 koja Je otkrovitelj jedne istorije Prema tome, dogadaj mje sarno raskid sa uzrocnom verovatnoscu predstave. On definise cist uzrocni poredak Naravno, pod uslovom da bude prepoznat preko igre njegove sopstvene retorike (Frojd) ili preveden u odgovarajuce pisanje lanca metafora (Prust), Ali problem se vraca u novom obliku: heterogenost dogadaja istine moze biti prisvojena sarno preko homogenosti cistog poretka verovatnosti, poretka predvidivih ulancavanja: Kako bi se izbegla beznacajnost, istimto mora da sklopi novi savez sa verovatnoscu Da Ii je istinito istovremeno 1verovatno? Ovo je stan problem za kO]1 su ponudena rnnogostruka resenja. Platen je suprotstavljao ekstazu istmitog retorickim strategijama verovatnosti, Aristotel je tvrdio da se istinitom mora dati oblik verovatnog kako bi bilo prepoznato, u klasicistickoj poetici zahteva se da se istinito odbaci svaki put kada nije verovatno; knjizevna istina porustavala je verovatnost, nekad radi materijalnog pisanja istinitog, nekad radi ntma koji ga je izjednacavao sa laznim u zivotu Kako bi se knjizevna istina uzdigla, psihoanaliticari, kao i piSCI, moraju da ujedine heterogeni otisak istinitog sa predvidivoscu verovatnosti Oni moraju da uspostave kruzni tok istme u kojem ce dogadaj da upravlja tumacenjern, a11ce zauzvrat biti upravljan istim tim tumacenjern. To je sri problema 5ta znaci tumaciti heterogeno u dogadaju? Prustovski dogadaj istine mora biti preveden u stilsko ulancavanje analogno ulancavanju zakona nauke. .Istma ce poceti tek onda kada pisae uzme dva razhcita predrneta, uspostavi medu njima odnos koji je u svetu umetnosti analogan onom jedinstvenom odnosu kauzalnog zakona u svetu nauke i obuhvati ih prstenovima lepogstila" 1 Medutim, jednakost prstenova stiia i zakona nauke ostaje prividna metafora koja, istma, odgovara jednoj drugoj pnvidnoj metafon: metafon knjige .odstampane" u duhu putem otiska cpazaja Nema sumnje, opazaji se otisku1

M Proust,

A la Recherche du temps perdu,

t III,

op

CIt,

P 889

169

all om pisu sarno u metaforama A ne postoji povezam nIZ koji bi bio svojstven epifamjama istinitog Epifamje dobijaju smisao sarno zato sto se njihova .istina" desava na nacm aristotelovskog paradoksa, kao posledica i protivrecnost puta na kojern se pripovedac izgubio, trazeci umetnost tamo gde je nema Istimto se desava sarno na anstotelovski nacin, u paradoksalnim ulancavanjima iznenadene verovatnosti. Nova Iogika heterogenog otiska mora biti udvostrucena klasicistickom logikom prolaznosti iluzija Knjizevna istina se oslobada nihi1izma po cenu dvostruke istine. istine procesa i istine onaga sto prekida taj proces: Dogadaj i njegov povezarn niz ostaju odvojem, jedino sto ih povezuje Je duga metafore Ista napetost pokrece frojdovsku istmu kao istinu dogadaja koja se ne rnoze protumaciti. Ona se pokazuje u desifrovanju retorike snova Aka bela moze da zameni crno, vuk psa, jagnje vuka, odbijanjezelju, onda Je to zato sto jezik sna maze da se tumaci sarno kao jezik verovatnosti heterogenog S jedne strane, san moze bin tumacen Jer koristi pomeranja i kondenzacije, daIde isto kao sto anstotelovski pripovedac sVE'SnCf redaefekte verovatnosti svog diskursa S druge strane, kondenzacije i pomeranja mogu da imaju znacenje otiska istinitog - heterogenog - sarno ako preuzmu obhk oznaciteljskog ulancavanja koje iskazuje suprotno od onoga sto se cini da iskazuje Medutim, tumacenje uvek desifruje igru uobrazilje Kako sad ta igra moze da dokaze stvarnost dogadaja koja zauzvrat sarna dokazuje lanac "maste" kao povezani niz posledica istine? Tu lezi jedan od glavmh zaloga rasprave sa Jungom NIJe to sarno pitanje zastite seksualne etiologije bolesti ad duhovnih tumacenja Mnogo je vaznije da se tu radi o trazenju odgovora na pitanje kako istma moze da se oslanja i na dogadaj 1 na tumacenje: Moze 11lanac tumacenja da bude verovatm lanac istine? Nije li istina, na kraju krajeva, nesto 5tO se ne maze turnaciti? All ako Je istina ono sto Je u dogadaju nedostupno tumacenju, obecanje zelje - i zelja za novom naukorn - msu postedene nihilisticke logike volje koja ne zeli nista, volje koja obezlicava svoje ucmke
]U,

Aka Je istma, nasuprot tome, zalog tumacenja, onda je bitna jasnoca desifrovanog sna. jasnoca onoga 5tO covecanstvo sanja iz epohe u epohu i jos ad postanka vremena izrazava kroz dvostruki smisao reCII kroz jednakost scena koje je svaki pojedinac proziveo i onih koje je sam izmisho i koje su slicne svim pricama te vrste Moze li istina koja ulazi kroz prozor Coveka sa vukovima da izbegne drugaciju sudbinu? Ona se maze citati jer svaki pojam u njoj zamenjuje SVOJU suprotnost Igra suprotnosti je igra novih verovatnosti koje omogucavaju crtanje istme koja deluje u telirna Ostaje nam da saznamo sta dozvoljava crtanje u toj scem decIJeg sna prenesenog kroz reci jedne odrasle osobe. uobrazilja III potres dogadaja. Projd ostavlja to pitanje u stanju neobicne napetosti Nekoliko godina nakon sto je tvrdio da je utvrdivanje istine primitivne scene kamen spoticanja koji izdvaja prave psihoanaliticare, on ponovo unOSI sumnju: najzad, nije neophodno pretpostavljati da je dete od godmu i po dana videlo snosaj svojih roditelja Dovoljno Je da Je dete ad tri godine videlo snosaj pasa i da poveze tu scenu sa prirodnirn iskazivanjima neznosti izrnedu roditelja: To ne menja sustinu stvari, kaze Frojd. Da h on U to zaista veruje? Nema sumnje, to msta ne menja u vet resenom pitanju saznanja da h "uobrazilje" zavise od seksualne etiologije ill reprodukuju velike simbole ljudske sudbme, kao sto to rmsli Jung Medutim, to 1Z korena menja rmsao 0 samoj toj etiologiji To pretvara dogadaj-izvor u cinilac jednog asacijativnog lanca koji radi na principu metafore i povratne reakcije Dva dogadaja umesto jednog, to su takode dye istme umesto jedne jedine Tako se na scenu vraca sledeci problem. mozerno li istovremeno potvrditi istinu heterogenog dogadaja i tumacenje verovatnosti sna? Mozerno li ikako izbeci nihilizam beznacajneistine i volje koja nista ne zeli, a da u tragovima dogadaja ne citamo bezvremenu istinu simbola? Frojdova istina mora pronaci svoj put izmedu okeana nonsensa 1 okeana simbola Moze 11ana to da uradi, a da pn tom ne bude dvostruka istina, kao istina romanopisea, odvojena ad sebe same tacna tamo gde tumacenje mora stegnuti svoju orncu oko dogadaja?
171

170

ISTORICARI, KNJIZEYNOST I BIOGRAFIJA KAO ZANR

pnrodno Nuzno Uostalom, kad je on uopste ostajao sam? Ko Je uopste 1 vi den sam, na pocetku XIII veka, ako ne bezummci, zaposednuti, otudenici koje drustvo progoni? Poredak sveta zahteva da svako ostane umotan u platno solidarnosti, prijateljstva, da bude deo tela GIJom saziva one koji su deo tela cija je on slava Grupa muskaraca Njegovi ljudi. vitezovi njegove kuce, a tu je i njegov najstanji sin Potrebno mu je to brojno okruzenje da bi se pripremio za vehku predstavu koja ce poceti, predstavu plemicke

smrti ' Biografija se vratila u nauku 0 istoriji Nakon dugog perioda podozrenja koji je zapocela skola Anala, istorican su ~onovo pnhvatili biografiju 1 u poslednjih tndeset godma mnogi medu njima su Joj se posvetih u svom radu Zajedno s tOI? novo~ ~aklonoscu, pruzeru su i brojni dokazi koji potvrduju legitimitet ovog zanra medu radovima nauke 0 istoriji lpak, kada tvrdimo da je sasvim legrnmno da se naucnik takod« posveti zanru price o zivotu, onda takva argumentacija zaobilazi sustinu problema Moglobi se cal desiti da narn b-as bavljenje .pricom-ozivotu", ne pristupajuci m u najmanjoj men strogim postupcima nauke 0 istonji, preda samu sustinu njihove racionalnosti ~o Je, u najmanju ruku, pretpostavka koju bih zeleo da odbranim. Ra~l toga, pod cu od kratkog odlornka 1Z biogra~ije Marsala Gijoma (Guillaume Ie Marechal) koju.je napisao cenjem francuski istoncar lori Dibi (Georges Duby). Evo kako nam, na pocetku svog dela, pisac pripoveda 0 pnpremama za smrt marsala.
Sedmog marta zatice se u Londonu 1 odatle, .jasuci sav U bolu" dolazi u londonski Tauer, kao da zeh da se skupi iza zidova sta~og kraljevskog sklonista Leze u krevet .Upravo pocinje Vehk~ post M6z.ete Ii zamisliti bolji trenutak da covek pati, da prihvati svoju nesrecu, da je podnese radi oprosta svojih grehova, da se polako i dostojanstveno ocisti i pripremi pred vehki prelaz? Grofica je liz njega, kao i uvek Kada bolest uzme zamah, kada lekan otvoreno odustaju, Gijom zove k sebi sve one koji su, tim bi izasao iz pnvatnosti svojih prostorija, cmili njegovu pratnju: To je

Odmah na pocetku, nasu paznju privlace tn pojedmosti u ovom tekstu Kao prvo, objavljen je u zbirci koja nasi naziv "Nepoznate istonjske licnosti" ..A pisac nam kao licnost predstavlja regenta Kraljevstva Engleske Kao drugo, to Je prica 0 zivotu A pocinje srnrcu Kao trece, to Je prica iz istorije A napisana je u potpunosti U prezentu Ocigledno, te trineobicnosti dec su sistema Bilo bi mnogo logicnije, kad se vee govon a nekoj .nepoznatoj istonjskoj licnosti'', poceti pncu relativno nepoznatitn TOdenjem Marsala Gijoma nego ceremonijom njegove smrti, Ali ondabi bilo nernoguce poceti pneu prezentam. Tacmje, taj prezent ne bi rnogao biti prezent junaka Sarno u ociglednoj fikciji, kao kod Tristram Sendi (Tristram Shandy), jedan Iik moze da bude svedok svoje smrti, a. cak i njene pripreme Ako neko vee zeli da prikaze zivot ili smrt kao pocetak ili kraj zivota junaka, a da Je junak pnsutan, onda treba da odabere smrt Prezent kao gramaticko vrerne pre svega izrazava to uporedno prisustvo uzorne sudbine I svesti 0 sadasnjosti neke osobe All zasto Je to koprisustvo neophodno? Neki na to gledaju kao na jedan nacm prikazrvanja koji se vezuje za kontekst biografije Zbirka "Nepoznate istorijske licnosti" potice ad senje emisija na radiju lima za cilj da pobudi interesovanje "slroke publike" za istoriju Prema tome, izgleda da u takvoj adaptaciji istoricar popusta direktnom stilu reportaze i njenoj prednosti .dozrvljenog"
1

Georges Duby, GUIllaume Ie Man~chal ou Le mellleur chevalier du monde, Fayard, 1984, p 8

172

173

To je malo uverljrv argument Nema nicega sto dokazuje da );lroka pub1ika" VIse voli pripovedacki prezent 1 price koje peernju od kraja 1 da je vise interesuje ceremonija smrti jednog generala od njegovih bitaka Stavise, mozerno lako oboriti takav argument Prednost je data prezentu nad pnpovedanjem, kraju nad pocetkorn i instrtucionalnom nad dogadajima da bi se izaslo u susret tradicionalnim potrebama price namenjene slusaocima iz naroda Ako se danas 1 moze identifikovati sa novinarsldm sti10m 1 stilom narodnog pnpovedanja, to je zato sto se uticaj odvijao u suprotnom smeru. standardna novmarska prica nastala je banalizacijom postupaka preuzetih iz .velike" knjizevnosti od strane nauke 0 istonji, i to onih postupaka pomocu kojih se ruvo znacenja pretpostavlja lmearnorn sledu radnji Igo (Hugo), Mlsle (Michelet) i Ten (Tame) pisu takve price A predstavljanje scene smrti marsala ne podleze nikakvoj nametnutoj vulgarizaciji, vee unutrasnjoj strategiji tstorijskog diskursa Upravo taj diskurs stavlja smrt u prezentu ispred hronoloskog reda i perioda s bitkama All raj prezent nije bilo koji trenutak dogadaja, vee institucionalnorepetitivno vreme Smrt Jedfiog generala ilikralja u brei je nesrecm slucaj Nasuprot ovorne, priprema njegove smrti i njena pazljiva izvedba izrazavaju bice jednog nacina hvota. To je jedan rmkrokosmos u kojern se pnca 0 necemu jedinstvenom sto se dogada nekom pojedmcu podudara sa otkrrvanjem veza u jednorn drustvu 1 nacina na koji se te veze dozivljavaju, na koji one postaju uvrezena verovanja i osecanja Pojedinacno ovde TIlJesamo potvrda univerzalnog apstraktnog zakona, To je ogledalo drustva, njegovog odnosa prema sebi i prema onome sto mu Je U osnovi To je ono sto izrazava pnpovedatki prezent To je takode razlog zbog kojeg pojedinac, koji je uzet kao primer, mora da bude pnsutan u tom prezentu, i najzad, zbog kojeg ta .nepoznata licnost" ne treba da bude potpuno nepoznata, mora sarna da bude dovoljno vidljiva da zajednicu ili vreme cije je otelotvorenje ucmi vidljrvim Drugim recima, ta l1nepoznata istonjska licnost" defiruse, u sustmi, jednu odredenu ideju 0 poznavanju istorije Da bismo

je razumeli, mozerno da podemo od razmatranja koja prethode knjizi 1 uvode ideju "N epoznatih istorijskih hcnosti". .Ko su oni? Oni msu zvezde istorije koje su cesto postajale deo mita zahvaljujuci stalnom velicanju Om su bill nosioci, ako ne 1 idejni tvorCl intelektualmh struja, naucnih otkrica, drustvenih promena, politickih dogadaja Prernasujuci svoje hcne sudbine, oni nam otkrivaju svoje doba Suprotnost izrnedu .zvezda koje su postale deo mita" i .otkrovitelja jednog doba" naocigled je jednostavna. mrt nasuprot stvarnosti, izuzetan covek nasuprot .osrednjem" pojedincu ill odrazu svog doba Ipak, to sto je cudno da se jedan regent Engleske nasao medu .nepoznatim licnostima" lStorije, govon nam da se radi o necemu sasvim drugacijern: ne suprotstavlja se vehko 1 malo, mitsko i stvarno Suprotstavljaju se dye ideje uzornog Biografija Gijoma nije biografija nekoga ko .nema titulu" To je biografija jedne izuzetne hcnosti Ali glavni problem je utvrdin sta .izuzetno'' znaci Ono 5tO istoricar treba da uradi je da promeni ideju 0 izuzetnosti taka 5tO ce prorneniti srmsao price 0 zrvotu Upotreba biografskog zanra mje rezultat izbora u OlZVlTU alternative kO]3 bi suprotstavila pojedinacno opstem, mdividualno kolektrvnorn, kratke periode dugim, nisku visokoj lestvici ih kulturu ekonormji Nije tu ret 0 izboru u okviru alternative Rec je 0 nacinu na kO]1 se postavlja alternatrva. Ali to je takav nacin kOJI odmah razresava tu alternativu, spajajuci suprotnosn, dodeljujuci pojedmacnorn, mestu i trenutku vrednost opsteg. Nije problem utvrditi da 11 istoricar ispunjava zahteve nauke koristeci se biografskom pricorn, vee zasto 1 kako se afirmacija nauke vrsi preko oblika izuzetnosti u biografskoj prici, U ovom prtanju sadrzi se nekoliko potpitanja Sta inace povezuje pncu 0 zivotu sa ulogom izuzetnosti i sa kojom vrstom izuzetnosti? Kakav odnos postoji izmedu ogoljeruh cinjenica iz zivota i redosleda u pnci 0 zivotu? Ima Ii odnosa izmedu .zivota i saznanja, izuzetnosti 1 istine? Najpre, to nisu .rnetodoloska" pitanja svojstvena istoriji kao disciplini Ta pitanja deo su sire poetike, koja prethodi svakoj drustvenoj nauei, poetike koja utvrduje gra175

174

mce mogucnosti takvih nauka defimsuci nacm na koji se dogadaj lZ zrvota moze iskoristiti u stvaranju racionalnog diskursa Prema tome, problem je utvrditi na koji nacin se upotreba biografskog zanra u istorijsko] nauci uklapa u teonjski 0PlS zivota pretvorenog u diksurs Radi toga posluzicemo se dvema polazrnm tackama Prva je deveto poglavlje Aristotelove Pesniike umetnosti c1ji znacaj sam vee isticao 1 u kojem se zasmva prednost poezije nad istorijom, Istorija mora da izlaze dogadaje u nizu, jedan za drugim, dok poezija pravi izbor 1 zadrzava od elemenata zivota sarno one sto je pogodno da upotpuni uzrocno-posledicni poredak Poezija ne izlaze zivote, ona gradi intrige, neophodnu 1 verovatnu povezanost radnji Predmet poetske nauke nece biti Odisejev zivot, od rodenja do smrti, vee sarno odredene scene 1Z zrvota, koje su pogodne da se povezu u niz radnji koje proizilaze jedna iz druge Tako se razdvajaju fakticitet zivota i sistem racionalne spoznaje Ovo razdvajanje u redos1edu prica prethodi opoziciji izmedu nauke i iskustva kojem ce nauka 0 istoriji dati pun znacaj u moderno doba. All onounapred prerspitujei sameteznje teistorijske-nauke Svrstava istoriju na pogresnu stranu, na stranu diskursa koji ]e infenoran u odnosu na stvarnost zivota kao predmet njenog izucavanja Upravo zbog toga, a 1 kako bi zadobila dostojanstvo nauke, istorija je najpre morala da ispuni jedan uslov: morala je da se dokaze sposobnorn da gradi .fiiozofske" uzrocno-posledicne veze, dovoljno uver1jive kao uzrocno-posledicne veze u fikciji Znamo da je Polibije, dva veka nakon AristoteIa, dao prvo resenje problema; potrudio se da dokazeda je istorijski TIlZ sacinjen od uzastopnih pobeda Rim1jana nad Kartaginjanima 1 Makedoncima bio zapravo uzrocno-posledicm sled radnji koji se moze pnpisati .autoru" identifikovanorn kao providenje koje upravlja svetom. Zbog toga je istorijsko dostojanstva sledecadva milenijuma bilo pod teretorn uzrocno-posledicnog modela providenja U doba moderne nauke, to providenje ustupilo Je mesto sili zakona, Ali ova zamena nije bila dovoljna da istoriji obezbedi naucnistatus Jer nije dovoljno da njen predmet izucavanja bude 176

podlozan delovanju zakona Najpre se mora izdvojiti njen sopstveni oblik price Sudbina istorije kao nauke zavisi od pitanja dostojanstva koje prethodi bilo kojoj narocitoj metodi. Njena sudbma zavisi od uredenja poetske opozicije izrnedu empirizma "zivota" i izmisljene logike .radnj!" Kada se na pocetak price stavi smrt Marsala, onda se na taj nacm izlazi u susret Aristotelovom zahtevu, taka sto se iskustvo dogadaja kao sto je svrsetak zivota pretvara u scenu od znacaja, pocetni dec jednog uzrocno-posledicnog mza Jednostavno, ta .kauzalnost" VIse ne pripada linearnom vezrvanju radnji Ona odreduje uplitanje skupa usIova ujedan jedini dogadaj Scena nije vredna zbog radnji iz kojih sledi 1 zbog onih koje uzrokuje Ona vredi buduci da, usledsvoje neobicnosti, ornogucava da se predstavi unutrasnja povezanost citavag skupa opstih odlika koje odreduju vitestvo kao strukturu u zivotu u zajednici Drugim recima, pojam kauzalnosn vezuje se za pojam uzornog model a A pojam uzornog modela mora se sag1edati u okviru druge diskurzivne/deduktivne tradicije - tradicije .uzornih zivota". Tu nailazimo na drugu polaznu tacku koju smo najavili: knnka .zvezda koje su postale deo mira" upucuje, na kraju krajeva, na diskurzrvm pnmer, na Plutarhove Uporedne biograjije, Ove brografije pnmer su dobro poznate ideje koja se nee uzornog model a Prema Plutarhu, zrvoti su uzorni u onoj men u kojoj ilustruju odredene moraIne zakone III daju primere nekih vrIma - ili, suprotno njima, poroka Tako u tim biografijarna nije vazan ni zivot kao bioloska IIi kulturna stvarnost, ni veza izmedu jedne i neke druge radnje, vee sposobnost scena da prikazu neko pravilo ponasanja IIi neku veliku moralnu vrlinu. Zbog toga su cak i legendarne price 0 ZlVOtU junaka kao sto su Tezej ili Romul prikladne za pnpovedanje Sustina je u tome sto te scene daju modele ponasanja i lekcije iz morala upravo onima koji su sami pozvarn da ispune veliku sudbinu Pricanje 0 scenama iz Z1vota Salona, Kleomena ih Nume ili bilo koga drugog vredi pre svega kao ilustracija pojma dobrog vladanJa iIi opasnosti koja ~e krije u popularnosti Zivoti su ispricani kako bi se iz njih izvukla

171

lekcija Naravno, svodenje pnce na pouku koju nosi je varka Jer pouke prethode zivotima IZ kojih treba da ih izvucemo Plutarhova ravncdusnost prema tacnosti cinjenica naglasava ovu karakteristiku. Ali ta osobina zajedmcka je svim vrstama prica 0 uzorima, bilo da se radi 0 moralnom ili naucnom uzoru, bilo da se oslanja na sumnjive III tacne cinjenice Prica 0 uzorirna uzirna iz zivota jedan broj zivotnih pouka ili pouka 0 zivotu sarno ako te pouke vee postoje .. Uzorni pojedmci - bilo da su to junaci ill antiheroji, legendarni kraljevici ili .nepoznate licnosn" pre svega su nosioci Oni pokazuju ono sto postojipre njih, samostalno, ali sto ne moze biti prikazano bez tela koje mu pozajmljuju Vratimo se smrti Marsala Pnrnecujemo da njegova prica tezi pornirenju dve vrste zahteva, S jedne strane, povinuje se Aristotelovom zahtevu za pretvaranjem ernpirijskog sleda u uzrocno-posledicnu povezanost S druge strane, odgovara na zahtev za uzornim Ipak, kauzalnost je drugacije pnrodeekspresivna Je inelinearna Isto je i sa pojmom uzornog Uzorno ovde ne nagmjemoralnom vee naucnom, Srnrt Marsala nepoucavavitezove tome kako se umire Dna pokazuje sta Je bilo vitestvo kao obhk zrvota Ovo transforrrnsanje zahteva za kauzalnoscu i uloge uzornog oznacava promenu odnosa prerna cmjenicama Arb stotel je davao prednost izrrusljenoj logickoj vezi nad odvijanjem ernpirijskih dogadaja. Plutarh je smatrao da pricanje uzornih radnji nerna veze sa preciznoscu cinjenica Dibi staje na stranu price za koju nikakva kauzalnost niti uzorno ne vrede ako se oslanja na sumnjive cinjenice A1i takav stav mje stvar .modernog" naucnog osecanja Dibi nam predlaze pncu 0 uzoru koja ne govon 0 vitezu koji je poginuo u bici vee a vitezu koji ]e umro pnrodnorn smrcu. To je ono u cernu se on pre svega razlikuje od Aristotela 1 Plutarha Za tradicionalnu poetiku uzrocno-posleditrie povezanosti radnji kao i za tradicionalnu retoriku zrvotnih uzora, pnrodna smrt nema nikakvog znacaja To je same kraj zivotnog toka kOJIne moze biti deo nikakve zanimljive intrige I m po cemu ne maze biti uzoran On sto se u pesrni povezuje 1 sto 178

se u pnci 0 uzonma pnpoveda su radnje One odlucuju 0 pnrodnom toku zivota i prevode jedan poseban nacm postojanja Radnje su stvarnost osoba koje zrve u sferi delanja, uzora, secanja, za razliku od omh koji zrve u mracnoj sferi obicnog produzavanja zivota Ono sto zasluzuje da se pretvori u diskurs je .zivot" kao skup radnji, suprotstavljen mracnom zivotu, pasivnorn zivotu, zivotu kao beskonacno produzavanorn toku od rodenja do smrti Da bi se doslo do nauke 0 istoriji, rnje dovoljno sarno uvesti stroze kriterijume u utvrdivanju cinjenica i vrednovanju uzroka Potrebno Je ponistiti tu razdvojenost izmedu dve vrste IIzivota" Dokle god je ta razdvojenostna snazi, istorija, rna koliko da Je dobro dokurnentovana, ostaje zarobljena jednom dilernom. ill se radi o istonji .dogadanja", vezanih za one sto poetska i retoricka tradicija oznacavaju kao likovi 1 radnje dostojni interesovanja. IIi ta istorija, da bi izbegla tu tradiciju, mora da se posveti istrazivanju zakona istorije, kao sto su to zakoni drugih nauka, nekada teologije, au moderno doba sociologije i ekonornije Ipak, to razdvajanje dye vrste zivota mje sarno stvar anticke predrasude koja se sklanja pred suneem modernog razuma ill pred srcanoscu dernokratskih masa To je stvar poetike. Dna je deo iste celine sa odredenim poretkom diskursa i tako odreduje uslove pod kojrma zrvot moze da bude stavljen u uredenu pricu Dna Je dec reprezentativne logike koja upravlja klasicnim svetom i uskladuje poetske sa socijalmrn hijerarhijarna Da bi pnrodna smrt dala povoda za nauku 0 istoriji, potrebno je razbiti ovakvu logiku na njenorn sopstvenorn terenu, potrebno je omoguciti obicnom zivotu da bude ne sarno jedan od predmeta pesme vee vrhunski poetski predmet Takva revolucija irna svoje ime Dna se zove "knjlzevnost". Knjizevnost kao moderm sistem u umetnosti pisanja koji je ukiDUO razliku izmedu visokih i niskih tema, aktrvnih zivota dostojnih da udu u price I mracmh pasivnih zivota Sada 0 bican zivot i obicna smrt pocmju da vrede kohko i herojski zivot i herojska smrt Cak vrede 1 vise, jer nikakva herojska izuzetnost ne pokri179

va one sto se od potajne poetske snage sadrzi usamoj banalnosti TaJ novi pnncrp dovodi nas do sledeceg zakljucka: Da bi zivot bilo kog "obicnjaka" bio vredan koliko i zivot slavnih licnosti, potrebno je ukinuti razdvojenost izmedu dornena nemog zivota i domena upecatljivih reci i dela Potrebno je navodno "nemom" zivotu dodeliti njegov sopstvem govor, koji se ne izrazava putem ustanovljenog diskursa i retorike, nego se nalazi ispisan na telu samih stvari Ovaj prmcip nemog jezika stvari nalazimo u sledecim recima Avgusta Slegela:
Svaka stvar najpre nam se sarna predstavlja, odnosno otknva svoJu unutrasnjostsvojim spoljasnjirn, svoju sustinu svojom pojavorn (sarna je svoj simbol), potom predstavlja ono s cim gradi najprisnije odnose i sto na nju deluje, najzad ona postaje ogledalo Univerzurna 1

stotu radnji od sumraka zrvota. I zbog toga Je istonja mogla da se pokaze kao .prava poezija ", kao .stvarnost koja se ispravno tumaci" kao .veca od fikcije" Ovde navodim reci Karlajla, koji se smatra pesmkom novog obhka heroizma i koji nam, uprkos tome, mnogo pre profesionalnih istoricara, govori sledece: predmet istorije nisu .novosti s dvora" vee
zivot coveka u Engleskoj, ono sto su ljudt radili, rrushli, trpelt, u cemu su uzivah, oblik, a narocito duh njihovog zernaljskog bica, njegovo spoljasnje okruzenje i njegov unutrasnji princip; kakvo je i ita Je bilo njihovo bice 1

Slegelove reci deluju pomalo rmsticno 1 romanticno Ipak, one nam ne govore, u sustini, nista vise ad recenice iz uvoda u "HepoznC!t~ !?~2nJske licnosti": .Premasujuci svoje hcne sudbine, oni nam otkrivajli sv-o}e-doha"~Pfir-6ana" smrt Marsala pokazuje nam, sarno svojim opisom, ono sto ne cini nijedna prica o njegovim herojskim delirria: skup rodbinskih odnosa 1 odnosa pcdredenosti, stavove prema zivotu i smrti, osecanja zivotne egzistencije i zagrobnog zivota koja definisu vitestvo kao ustanovu i kao ideal Prema tome, biografija mje neki phtak zanr kojem bi se ozbiljm istoricari prepustali u doba kada je njihovo naucno dostojanstvo cvrsto ustanovljeno i pornocu kojeg bez stida mogu da populanzuju istorijsku nauku i tako prosire SVOJulicnu citalacku publiku Biografija je oblik vidljivosti uslova koji ornogucavaju istorijskoj nauci da bude oblik diskursa 0 "zivotu" Nova naucna istonja postala je moguca kada je novi sistern u knjizevnosti svrgnuo klasicm red predstavljanja stvari, kOJIje odvajao ciI

Kao sto sam gore napomenuo, problem biografije mje u odabiru mdividualnog nad kolektivrnm, kratkog nad dugim penodorn, mikrokosmosa nad makrokosmosom Nova biografija usput resava te opozicije Njen princip je prikazivanje opsteg kroz pojedinacno, veka kroz trenutak, sveta kroz sobu I to uspeva u ime onog filozofsko-poetskog principa koji kroz odgovor na pitanje kako? odgovara na pitanje sta], otknva sustinu kroz po.javno. Manje Je vaino da li istoricari ponekadpopustepred iskusenjem koje predstavlja biografija Bitno je da je biografija amblem knjizevne revolucije koja je omoguCila istoriji da postane nauka Nekom punsti koji bude citao Zorza Dibija, mozda ce se VIse svideti Les Trois Ordres ou l'tmaqinaire du jeodalisme (Tri staleia ili imaqmarno u Jeudalizmu) od Marsala Gijoma Mectutim, logika prikrivena u naucno nespornoj tezi ista je kao ona koja stoji iza dela osurnnjicenog za povladivanje "slrokom krugu citalaca'' Podozrenje prema popularnom zanru je sarno pogodan nacin da se pnkrije dublji problem s kojim se suocavaju naucni

postupci
To je stoga sto biografski zanr istice paradoks kOJI se sknva u knjizevnim uslovima diskursa istorijske nauke Taj diskurs mogut je ako se ukine anstotelovski sukob izmedu logike radnji I
1

August-Wilhelm Schlegel, Lecons sur l'art et la litterature, cite dans Philippe Lacoue-Labarthe et Jean-Luc Nancy, L'Absolu iztteraire, op CIt, P 345

Thomas Carlyle, "Boswell's LIfe of Johnson", Critical and MIscellaneous Essays, vol III, Londres, 1899, p 81

180

181

toka zivota, odnosno izrnedu poretka fikcije I poretka empinjske stvarnosti Biografski zanr Je izvanredno polje gde seodvija ta dvostruka nejasnoca: izrnedu radnji i stanja, all iizmedu stvarnog 1 fiktivnog .. NlSU dogadaji ti koji su nejasni. Nejasno je one sto ih obj asnj ava, one .prozivljeno" cija su oni manifestacija. Ovde dajem primer iz knjige koja sesmatra prvencem renesanse biografskog zanra, a to je Lu) Xl Pola Mareja Kendala (Paul Murray Kendall) Knjiga pocinje oslikavanjem zivotnog konteksta junakovog doba: N avescu svega nekoliko recenica:
U doba LUJa XI ljudsko ponasanje kretalo se izrnedu sarmh krajnosti, od vrhunskog zadovoljstva dokrajnje patnje, od vrhunskog uzivanja do potpune bede, od besa do pokajanja, od nasilja do trornosti Ljude XV veka prozimalo je snazno osecanje zivota sa burrum kontrastima [ 1 Pod svetloscu tog doba svaka stvar dobijala je upadljiv izgled

Na prvi pogled, ovaJ odlomak opisuje zrvotno iskustvo u doba LUJa XI No, bez upozorenja, ovaj 0PIS jednog .predela ZlVOta"-pretvara se -u raspravii 0 postiipcima monarha U 'fiastavku teksta stoji:
Zarad jedne uvrede, jednog zalogaja hleba, pocmjavam su uzasni zlocmi, kOJI su bili kaznjavani josstrasnijim kaznama Pognut pod teretom praroditeljskog greha, pun bunta i surovosti, covek je mogao biti ukrocen jedino nasiljem, a surove kazne koje je trpeo zbog svojih grehova sluzile su kao pnmer njemu shcnima [ J Brojni romanopisci i rstorican XIX veka, u navodno istorijskim delima, pozabavili su se opisivanjemjezivih mucenja kojaje osmisho Luj XI, ali njihovi opisi nisu ni na koji nacin odgovarali stvarnosti Kralj Luj sprovodio je cmpirijske metode koje su bile na snazi u njegovo doba, a da pri tom nije iskazivao nikakvu originalnost

Tako se 0PIS zrvotnog iskustva pretvara u objasnjenje IOgIke radnji, grozne kazne koje je Luj XI nanosio svojim nepnjateljima i koje su u skolskim udzbenicima ranijih vremena predsta182

vljane kao odraz surovosti jednog monarha, postaju sarno odraz , zivotnog iskustva koje je zajednicko i kralju 1 njegovim zrtvama. Ako se posluzimo pojmovima Karlajla, sta? u delima kralja jednostavno i ocigledno se pornesalo sa kako zrvota onakvog kakav je bio u njegovo doba. Ali kako je pnkazano to .kako"? Odredeni broj objektivnih odlika epohe upotrebljen je radi oslikavanja subjektivnog lika zrvota, koji se potom sprovodi u dela, na nacin na koji zalazak sunca oblake pretvara u planine i magicne zamkove Ukratko, upecatljiva svetlost epohe je podloga na kojoj se pojavljuju plemici Problem Je u tome sto sarna ta svetlost, ta .realnost" zivotnog iskustva kO]3 objasnjava dela monarha, dolazi neposredno iz knjiga N espomc Je da je to osecanje kontrasta zivota, na koje se osvrce biograf Luja XI, vee otkriveno U jednorn cuvenom klasiku IZ istorije mentaliteta. u Ieseni srednjeg veka Hojzinge (Huizinga) Zivotno iskustvo neprestano sarno sebe krivotvon Ono vee postoji kao apriorni predeo svih oblika koji pokusavaju da ga otelotvore Ovde se uzorno u naucnoj biografiji pridruzuje uzornom IZ biografije po Plutarhu Kod Plutarha, "zivotne lekcije" prethode samim zivotrma Imena slavnih licnosti su tu da bi ih otelotvorila U ovom slucaju, zivotno iskustvo, .kako zrvota", prethodi zivotima koje treba da ispum Posledica toga je, kod Plutarha, jedan vid nemogucnosti da se utvrdi sta Je stvarno, a sta fiktivno, odnosno ravnodusnost prema stvarnosn dogadaja U naucnoj biografijt ova nemogucnost razlucivanja ne tice se dogadaja. Ona se tice "zIvotnog iskustva ", odnosno onog "kako" zivota, iz kojeg bi dogadaji trebalo da proizilaze i sto bi trebalo da ih objasnjava Taka u centralnom delu istonjske nauke nailazimo na biografsko kao manifestaciju uslova koji je ornogucavaju. Ali isti ti uslovi urusavaju kredibilitet koji ona trazi Istorijska nauka moguca je na osnovu knjizevnog preokreta cija je glavna osobina ponistavanje razhke izrnedu logike cinjemca i logike fikcije Ovaj temeljni paradoks sadrzi se u kategoriji "Zlvotnog iskustva" kao centralnoj kategonji biografije U okviru biografije sprovodi se
183

pretvaranje objektrvnog u subjektrvno i subjektivnog u objektivno koje ce uvek biti zajednicko istoncarima i romanopiscima. Naravno, razhka je u tome sto romanopisac ne dokazuje, dok istoricar to cini ..Prema tome, problem nije prognati biografiju lZ oblasti nauke Problem je kontrolisati njenu dvojnost koja se moze sazett na sledeci nacm. naucna biografija zasniva dokaze na logici cinjemca i to pomocu postupaka svojstvenih pisanju i zasnovanrh na nemogucnosti razlucivanja logike cinjenica od 10gike fikcije. Da bi se prevazisao ova] pnrodni zaplet biografske forme, potrebno je u biografski zanr uvrstiti kntiku biografske logike, pre svega kritiku kategorije "zlVotnog iskustva" koja je sastavni deo postupaka za stvaranje tema, gradenje pnca 1 pisanje scena Kritika se mora odnositi na cvor koji povezuje pisanje zivota sa odredenom idejom onog ,,kako" zrvota, sa odredenorn idejorn subjektivizacije objektivnih vrednosti i objektivizacije subjektivnog zivotnog iskustva Ova kritika moze se dalje odvijati u dva glavna oblika Smisao jednog Je u otpustanju cvora, u udaljavanju pojedinaca odobjektivnih cmjenica naosnovu -keJlflse gradi njihovo "zlVotna iskustvo" Smisao drugog oblika je, naprotiv, u stezanju cvora, u priblizavanju zivota i pisanja Primer prvog poduhvata moze se naci u dirljrvoj dernonstracijt koju je izveo Alen Korben (Alam Corbain) u svojoj knjizi Le Monde retrouve de

Louis-Francois

Pinagot iProruuleni svet Luja-Pransoe Pinagoa)

Ovaj istoricar posluzio se pravim .strancem", ne nekimobicnim covekom koji je ispncao SVO] zivot, vee pojedmcem koji nam se otkriva sarno mmimalnom kolicmom podataka 0 svom socijalnom statusu - rec je 0 obucaru iz XIX veka koji zivi na obodu sume u Normandiji S jedne strane, on je sakupio sve informacije koje socijalnt status maze da nam otknje 0 njemu 1 njegovoj porodici, a sa druge, sve informacije kojima raspolazerno u vezi sa stanjem i propratnim promenama te surne, tog sela i materijainog, drustvenog i politickog zivota tog zabacenog kraja francuske provmcije On ce pokusati da narn sarno pornocu tih podataka pnkaze .svet" Luja-Fransoe Pinagoa, predeo kojije posma-

trao 1 atrnosferu koju Je mogao da oseca, njegov radni dan I osecanje protoka vremena koje je mogao imati Ovaj poduhvat zapravo je kao mac sa dve ostnce Njime se zeli dokazati da se moze oslikati .predeo jednog zrvota" sarno na osnovu objektivnih podataka, a da se ne koristi nesigurna knjizevnost pnca a zivotuna Ali istovrerneno, time se ogoljavaju elementi biografskog sredstva. s jedne strane, jedno licno nne iz maticne knjige, a s druge gonula objektivnih podataka; ogoljavaju se i operacije neophodne za izgradnju tog "zivotnog iskustva", koje daje pojedinacno otelorvorenje podacima, a licnim imenima lice i pricu koji stoje iza njih Drugi poduhvat bavi se, naprotiv, nerazmrslvirn cvororn koji povezuje zivot i pisanje Prevazilazeci oblike pisanja zivota koji ulaze u sastav biografskog zanra kao vrste price, ovim poduhvatom zele se ispitati dva osnovna obhka odnosa izrnedu ZIVOta 1 pisanja. najpre oblici 1 mstitucije pisanja na osnovu kojih gradimo nase istonjsko saznanje 0 zivotima, a zatim, znatno snaznije, oblici u kojima se bilo koji zivot susrece sa pisanjem, i njime biva obelezeni pretvoren u istoriju. Posredovanje I1zivotnog iskustva" preispituje se na drugi nacin, na osnovu nerazrnrsivosti cvora izmedu objektrvnog 1 subjektrvnog, izmedu cinjenica jednog zivota koji se pripoveda i postupaka pisanja Ovde mislim na ono sto MiSel Fuko kaze 0 "Zlvotu bestidnih ljudi": njihovi zivoti poznati su nam zahvaljujuci arhivarna na koje slucajno nailazimo - apologija oceubice Pjera Rivijera, prica 0 Herkulim Berben, hermafroditkinji U ovim zrvotirna ne suprotstavlja se jedna vrsta uzora drugoj, mracni uzori nasuprot slavnima U njima se biografijarna koje su sastavljene od "odlika zivota sa iskustvom" suprotstavljaju zivoti gde nema nikakvog .Jskustva" koje bi se moglo postaviti izrnedu jednog stanja stvan i dela jednog pojedinca, zivoti koji nisu nista vise od zapisaruh tragova kojesu ostavili za sobom: zivoti-poeme, kako kaze Fuko. Ipak ovde nam se otvara jedan nov put Fuko povezuje ovu neraskidivu vezu izmedu zivota 1 pisanja sa mehanizmom pisanja koje je mehanizam moci. mehanizam bio-moci koji osigurava njegovu
185

184

kontrolu nad obicnim zrvotima pnmoravajuci ih da pncaju 0 sebi, zamenjujuci sjaj kazni sredstvima koja .omogucavaju pricu Iza ovog odnosa zivota prema pisanju krije se jedan drugi, u istoj meri odlucujuci Jer ni sudija rii psihijatar ne ornogucavaju Pjeru Rivijeru da prica Ono zbog cega on prica je zeIja da dokaze da Je morao da uradi one sto je uradio, daje bio, rehgijski receno, "Izabran" za to. On prica zarad prvog susreta sa pisanjern u obliku Svetog pisma do kojeg je doslo kada je jos bio .maloumno" dete Prema tome, rnoguce je pornenu pitanje i tumaciti susret zivota sa pisanjem ne sarno kao rezultat institucije pisanja vee kao iskustvo odnosa izrnedu .dva zivota" aka kojeg se odreduju pomirenja - a samirn tim I moguca neslaganja - izrnedu poetskih i socijalnih hijerarhija. prirodan zivot posvecen jedmo svom produzenju i istorijski zivot, obelezen pisanjem i Cijl je trag sacuvan u pisanju Istoricar biograf cesto smatra da je problem resen. istorija ornogucava nernima da pncaju u rstorn potezu u kojem ona usmerava dogadaje ka i.zivotu" koji oni izrazavaju 310 se "nemih" tice, stvar je manje jednostavna. Jer enii nisu nemi Njihova pnca je zapravo sukob izmedu dva zrvota, a taj sukob je istovremeno sukob izmedu dva nacina pncanja. nacm koji odgovara produktivnorn i reproduktivnom ZIVOtui nacin na koji se deca naroda poigravaju sa recima, recenicama i pricama koje su dosle izdaleka, iz svetog teksta, sa govornice ili iz pesme a tom susretu ja sam pokusao da govorim u NOCl proletera (La Nuit des proIetaires) Istoricari su vecmom mishli da sam time hteo da vrednujem zivotno iskustvo i privatan zivot radnika ispod javnog zivota "radnickog pokreta" A zapravo se radi 0 tome da se odgurne ta podela, da se odbaci biografska tradicija koja stavlja javnu rec 1 cinove u narodno zivotno iskustvo, koje je istovremeno i individualno 1 kolektivno i ciji bi trebalo da budu izraz. Trebalo je suprotstaviti vee napisanorn ustaljenom "zivotnom iskustvu" putanju jednog prodora u pisanje, od susreta sa recima drugih do sastavljanja jednog diskursa svojstvenog radnickoj temi 186

Upustiti se u plsanJe takve istorije znaci uhvatm se u kostac is necim neodredivim. susresti se sa nizom reci supljeg karaktera i odluciti se za tumacenje te praznine ne kao nedostatka izvora vee kao odredenog odnosa zivota prema pisanju Isto tako, to znaci baviti se tekstovima ciji je fakticki sadrzaj u jednom delu neodrediv Price 0 ulasku radnika u pisanje i same su price 0 uzorima, koje upucuju jedna na drugu i preuzimaju neke od vee postojedh modela. Oni iskazuju susret izmedu zivota i pisanja ne putem preciznih cinjenica 0 kojima pricaju vee pornocu njihove same .neistinitosti": ne putem neprecizmh cmjenica, vee putem njihovog pozajmljrvanja, premestanja, sto svedoci 0 prelasku s jedne vrste iskustva jezika i zivota na nekudrugu Biografija ne moze da postoji bez odredene mere nerazlucivosn stvarnog i fiktivnog. Prema tome, pre ce biti da je problem znati gde Je smestiti, kako je odrediti, nego kako je poricati Jer, poricanjern biografije mi, na kraju krajeva, u 10gIClkoju vidimo u tim cinjenicama, nalazimo fikciju za koju smo verovali dasmo Je prognali iz samih cinjenica Nedoumiceu vezi sa biografijom ne ticu se sarno metodologIje svojstvene jednoj disciplini One se ticu sistema u pisanju koji omogucava istorijsku nauku, odnosno knjizevnost Ako neko kaze da se istonja ne bavi knjizevnoscu, onda to znaci da neko odbija da to pnhvati Istoricari bi voleli kad bi mogli da se oslone na mudrost ucitelja filozofije gospodina Zurdena koji smatra prozom sve sto nije u stihu Medutim, od kada knjizevnost postoji, recenica. "Nlkol, donesite mi papuce i dajte mi kapicu za spavanje", takcde se tice pesnicke umetnosti,

187

PESNIK KOD FILOZOFA

Malarme
1

Badju

Kako knjizevnost radi izvan sebe same? Kako radi posebno u filozofskorn tekstu? Postoje dva nacina na koja mozemo da obradimo ovo pitanje Mozerno krenuti od funkcije koju filozofija, u nekorn rnomentu svoje elaboracije, dodeljuje knjizevnosti i od primera kojeg 0 tom daje citanje nekog dela. Cmecl to, potvrdicemo za sustinu ne sarno mterpretaciju filozofa nego i sam status koji je dodeljen mterpretiranom, podelu U okviru koje se filozofija obraca jednorn drugom diskursu ili, bolje receno, konstituiSe ga u SVi5jO) neidenttcnostida hi se felda istinaonjentu.Ah, moguce je posmatrati stvari u obrnutom smeru. ispitacerno, daIde, kako izbor nekog del a i metode citanja odrazavaju konstituisanje odredene topografije filozofskog diskursa, ali, isto tako, kako formule i fikcije knjizevnosti i same namecu odredeni tip dramaturgije, kako ta dramaturgija nailazi na probleme koje filozofija pokusava da elaborira I pozajmljuje svoje elemente tOJ elaboraciji NIJe problem obrnuti uloge tako da pisac postane mterpretator filozofa koji ga interpretira Problem je ponovo dovesti na scenu i u pitanjepodelu uloga, nacin na koji se srecu 1 razilaze iskazi i argument; ukljuceni u registar filozofije, knjizevnosti ili neke druge discipline. Problem je pornoci da mislimo plan tih zajedruckih operacija rrusljenja od kojih pocinju da se stvaraju podele 1 koje nastoje da te podele potisnu, pornoci da rruslimo sta ima od pohtike u tim susretima koji mesaju uloge i u gestu koji svaku formu diskursa vraca na svoje mesto 188

Sa te tacke gledista, ispitacu ulogu koju pesrnk, Malarme, ~gra kod jednog savremenog filozofa, Alena Badjua Izbor, ocigledno, mje nevazan Malarme je, pre svega, dvostruko privilegovan pesnik On u isti mah olicava prastaru figuru pesnikai figuru moderne knjizevne revolucije On je prvo pesnik, to jest figura meduprostora, nosilac reci koju tradicionalno karaktrise dvostruka distmkcija: sa prozom sveta 1 sa razlozima filozofa U tom smislu, on se dobrovoljno prepusta filozofskoj igri hijerahije diskursa On tu predstavlja nosioca sustinske reci, reci koja cuva tajnu nepoznatu prozi sveta, ali za koju ona ne daje objasnjenje, vee prepusta, dakle, fiIozofu da je objasni Malarme je 1 paradigmarska Figura knjtzevnerevolucije Pitanje jesamc kako shvatamo tu samu revoluciju Onakva kakvu sam pokusao da rmslim, ta revolucija dovodi U pitanje distinkcije diskursa, predstavlja rusevinu opozicije izrnedu sveta poezije i sveta proze. Ta interpretacija je nezgodna jer mesa podelu mesta i diskursa gde je osigurana tradicionalna pozicija fiIozofa Ova] je, takode, sklon da daje doprmos modernisnckoj paradigm! koja izjednacava modernu knjizevnu revoIucijusa pokretorn raskida kojim se jezik odvaja od svojih reprezentativnih funkcija Takoviden knjizevni raskid cvrsto smesta poeziju u njen sopstveni svet, dakle, u meduprostor povoljan za filozofsko prisvajanje. Ali, problem se opet pojavljuje, jer rnodernisticka paradigma pretpostavlja paralelu izmedu umetnickih 1 politickih revolucija Kako gledati na taj odnos? Izmedu struktura1izma sezdesetih godina, nadanja iz '68 I kasnijih razocarenja, Malarme Je igrao nekoliko politickih uloga. hero] u vreme Tel Quela strukturalisticke revoIucije pretpostavljene u harrnoniji sa drugim, proglasen je za "druga" 1968, po cenu nekoliko polermka, u jednom casopisu, .L'Humanlte", kojeg su i samog odhacivali pobornici ondasnjeg .pokreta", ponovo je prizvan ugodinama povlacenja kao mislilac pogodan za istrajnost koju Je to vreme zahtevalo Da bi se ispitalo sta .raskid" oznacava, tokom sedamdesetih godma, Malarme je bio privilegovani prijatelj, kao sto Je to bio i Helderlin, neposredno naken 1933, za fiIozofa koji se brinuo kako da se sa zadatka moder'189

nih vremena vran na ono sto Je pozivanje na germanstvo moglo da znaci. Bio je to jos vise za filozofa koji je ucestvovao u ta tri momenta i koji je narocito poistovetio svoj zadatak od sredme sedamdesetih .godina sa elaboracijom fiIozofskog sistema pogodnog da u tim vremenima koja su ponovo posta1a mracna, bez orijentacije, ucini da zasvetle tacke jasnoce koje osvetljavaju puteve moguceg raskoraka sa kretanjern sveta Necerno se, dakle, zacuditi sto se duge analize Malarmeovlh pesama provlace kroz filozofski put Alena Badjua, od Teonje subjekta iz 1982 do Malog priruituka neestetike iz 1998, preko Manifesta za ftlozofiju ili Uslova Ceo problem se sastoji u tome da im odredimo status, da vidimo koju ulogu igra poezija, ne sarno kao objekat filozofskog razrnisljanja nego kao model racionalnosti Metodoloski izbor koji smo spomenuli na pocetku ovde se jasno postavlja Badju je, zapravo, definisao pceziju kao jedan od cetiri postupka istine koji pravi proboj u enciklopediji znanja pokrecuci istrazivanje 0 dogadaju i odlucujuci, ustanovljavanjern pouzdanosti, 0 neodlucrvosn tog dogadaja. I nekoliko njegovih analiza: tICe se 'pesarna u kojimaje prrsutanneki nejasandogadaj. urustena lada ili nestala sirena u A la nue accablante tu ill nocna enigma Soneia na xi njegovog ptyx nepoznatog recnicirna Dakle, Iako je uneti Badjuovo malarrneovsko citanje U okvir koji je sam postavio, kao anahze pesnickih formi istrazivanja 0 dogadaju Tako pesrnka postavljamo na njegovo mesto u okviru statusa kojeg je filozof defimsao za poeziju. status jednog postupka istine koji je odvojen cd ostalih ali koji izuzima 1 svoju sopstvenu rrusao, jedan odomh postupaka sa kojeg se, prema tome, vraca na jedan drugi diskurs, na filozofiju, kako bi iskazao izuzetu rrusao i defimsao samogucnost sa drugima. Takvo citanje zaboravlja da Badju, da bi pozvao Malarmea, nile sacekao da ustanovi klasifikaciju postupaka istine koji utvrduju mesto pesme. Prva citanja Malarmea koja on preduzima nimalo mu ne dodeljuju specificni prostor pesme. Teonja suojekta ga poziva kao predstavnika "strukuturalne dijalektike" koji uvodi lakanovske defilee u koje treba prodreti kako bi se nacinio 190

korak od Hegela do Maoa Bice l dagada) ga zovu u momentu u kojem nije rec 0 misljenju 0 poetskom postupku vee 0 uvodenju koncepta dogadaja kojeg matematika mnogostrukog bica iskljucuje Ukratko, MaIarme Je radio u Badjuovoj misli 1 pre nego sto je u nJu dosao da prikaze posao pesnika. I ta sarna dodela pesnickog mesta je, dakle, etapa u odnosu od rmslioca ka misliocu: jedna od onih intelektualnih avantura koje ne znaju uvek bas najbolje da li ono sta im se dogada i ono sta od toga zadrzavaju pripada pceziji, filozofiji, poIitici ili Bog zna cemu drugom. Postavicu, dakle, hipotezu da vredi cekati operaciju kO]1 otvara Malarmeovo citanje ka pnpadanju kategoriji odvojenoj od poezije, koja ga upisujeu ravan sa postupcima rnisljenja i jezickih inovacija, zahvaljujuci cemu su pesme, filozofija i politicke inovacije moguce i u topografiji rumalo neodlucivoj, vee jos uvek neodlucivoj, mesta kroz koja pro1azi onaj ko trazi da misli moe kojom novo dolazi u red filozofije, kao i pohtike 1 pesme, postavicu hipotezu da takvo otvaranje gramca rnoze da nam pomogne ne sarno da mis1imo one sto kaze Badju vee one sto ukazuje na istonju i zajedrucku misaopreko specificnih resenja U kojima poziva pesmu uopste i Malarmea posebno Uopste nece biti rcci da mislrmo ne-receno 111 nernisljeno Badjua, vee da vratimo DJegova citanja na one 0 rrusli za sta je jedno vreme moglo da ucini da kruzi rnedu omma koji su ziveli i mislili u funkciji radikalnog egahtarnog predloga. Imacu, dakle, nameru da vratim interpreracije Ma1armea ne u registar Badjuovog plsanJa 0 poeziji, vee na mesta neodluCIVOStl a kojima njegove knjige pozivaju Malarmea J er ta neon dluciva mesta su istovremeno i strategijska mesta na kojirna treba da znamo da li prelazimo ili se zaustavljamo: da 11prelazimo, lenjinovski receno, sa metafizike na dijalektiku, sartrovski receno, sa pnrode na istonju, IIi da li savladujerno, platonovski receno, aporiju ne-bica MaIarme je pozvan kada treba misliti neku potporu i nacine da se prede preko ili, naprotrv, neophodnost da je postujerno Pozvan je, dakIe, zbog zadatka koji se tice ne definicije uloge poezije nego orijentacija misli uopste i njihovih po191

litickih implikacija Tako CU ispitatispecificnost Badjuovih interpretacija u odnosu na mesta na kojirna ijialarme intervenise u njegovom diskursu 1 u odnosu na probleme za koje pravi prolaz ill potporu. Primetimo prvo da se ta citanja obracaju ogranicenorn broJU pesama (ukupno pet) cija dramaturgija pnziva dva slikarska zanra Postoji pesma-slika istorije, dramaticni scenario bra dolorna, nejasnog dogadaja 0 kojern treba odluciti da ~e dogodio izdvajajuci njegov trag iz morskog nerazlikovanja. A la nueaccabtanie tu 1 Un coup de dis n' abotira jamais l'hasard (Bacanje kocke nikada nece ponistiti slucaj) Badju ce te morske slike malo po malo zamenjivati mitoloskim pejzazima La Prose pour les Esseintes i Prelude 0. l'apris-midi d'un [aune (Preludijum za popodne jednog fauna) Ta zamena ce nas prevesti sa dramaturgije d~gadaja na lirizam bica Izmedu ta dva, naci cemo petu pesmu, Jednu pokretnu sliku, shku Soneta na x, cije sazvezde oscilira izmedu dva scenarija, praveci potporu za jedno iIi prelaz ka drugom Ah, ta promena dekora ostaje uredena prema pocetnoj dramaturgiji koju je.utvrdilo citanje Ala nue accablantttuc~Jiko ova pesma ima nekoliko verzija, sve se one podudaraju kako bismo ad pesme napravili scenano neodlucivog Ali, treba dodati da se neodlucivo ne poistovecuje sa izborom izmedu dva scenarija (lada u opasnosti od brodoloma ili sirena koja se igra) Ono se defimse kroz proces dvostrukog izuzimanja Brad i sirena koje Malarme povezuje pornocu jednog "iIi ono sto" rusu sarno dve interpretacije trag a u peni. Om predstavIjaju dva termma k0J11SeeZavaju pn cemu drug! ponistava prvi Brodolom lade je nestanak njegovog uzroka Pogreb sireneje nestanak tog nestanka, iZUZ1manje njegavog izostanka Srnisao druge operacije izaziva kod Badjua razhcite I, napokon, aniteticke interpretacije Ali, osnov1

la nue accablante tu/ Basse de basalte et de laves! A meme les echos esclaves/ par une trompe sans vertu!1 Quel sepulcral (tu/ Le sais, ecume, mai~ y bavesl/ Supreme une entre les epaves/ Abolit Ie mat devetul/ Ou cela que f~nbond fautel De quelque perdition hautel Tout l'abime vain eployel/ Dans Ie 51 bleu cheuveu qui tratne/ Avarement aura noyel Le flanc enfant d'une sirene

m scenano - onaJ a dvostrukom izuzimanju - ostaje identican. ,On dozvoljava da ad malarmeovske fikcije nastane prica 0 neodlucivom dogadaju koji je alegorija opsteg statusa dogadaja kao neodlucivog 0 kojem misao treba da odluci Medutim, takva shema nema nista ocigledno U citanju koje sam Iicno predlozio,' alternativna struktura pesme ne definise rnisao dogadaja uopste i njegove neodlucive strukture. Malarrneova pesma, zapravo, predstavljajednu odlucivu i odlucenu alternativu Hipoteza a sireni jasno dolazi da opozove hipotezu a ladi i 0 brodolomu Ovde je moguce bez dvosmislenosti titan i alegoriju a poslu pesnika. Malarme reprezentativne drame i njihave enigme zamenjuje praktikovanjempesme kao pokreta pojavljivanja i nestajanja Taj pokret doveden je u analogiju sa svakodnevnim nestajanjem/ponovmm pojavljivanjern sunceve svetlosti koja donosi velicanstvem suplement monotonji .prostora slicnog sebi" Cineci to, on se upisuje u metapoliticki projekat, u stvaranje ljudskog reda fikcije ili artefakta koji dolaze na mesto religiozne zrtve Kao sto pokret pojavljivanja i nestajanja dopunjava slicnost na realnog sebe, projekcija tih umeca dopunjava dernokratsko kruzenje novma, novcica iIi izbomog glasa. Pesma ispunjava tu ulogu posto izuzima sjaj tih artefakta, u iscekivanju gomile koja dolazi, u okeanu uzaludne gladi mase koja ceka sunce, bogove 1 nove mitove To nam, takode, govon da ana zamenjuje sVOJU zlatnu prasinu starim suncem Ideje Sve te operacije zajedno cine ana sto sam nazvao .jiolitikom sirene". Podsecam na to citanje ne da bi ana bilo konkurentno citanju Alena Badjua vee da bih oznacio specificnost dramaturgije dvostrukog izuzimanja koju on koristi, da bih, dakle, ukazao na pitanje razloga te specificnosti, pitanje koje je utoliko vise istrajnije sto kao da ta dramaturska struktura ostaje identicna, ana potpuno menJa pravac sa evolucijom Badjuovih malarmeovskih crtanja, sve dok ne postane scenario autokritike 1autoporustavanja prethodnih interpretacija
1

Ransijer, Malarme

Politika

SJrene,

op

CIt, p 15-25

192

193

Prvo tiitanje, pesrnk zebnje

Prvo Badjuovo citanje Malarmea u Teorij: subJekta pod znakorn je susnnskog koncepta, koncepta dijalektike, To citanje treba da oslobodi tajnu stukturalne dijalektike S jedne strane, one treba da u okviru onog 5tO je rnisao sezdesetih godma nazrvala strukturalizmorn istakne jezgro dijalektike, to jest jezgro misljenja aktivne destrukcije, as druge strane, treba da oznaci tacku u kojoj se ta dijalektika strukturalno zaustavlja, to jest da u isti mah oznaci njenu gramcu 1 nacm na koji ona, svojim zaustavljanjem, obelezava pre1az koji treba forsirati Uzani prelaz kojim treba proci na Iatinskom se kaze angustta, prevedeno na francuski anqoisse (zebnja). Malarme se prvo kod Badjua pojavljuje ne kao pesnik dogadaja i zvezdane hrabrosti, sto ce kasnije postati, vee kao pesruk .Iampadoforne" zebnje, one koja u Sonetu na x podrzava. Mamtre::v:e vesperal brule. par

Ie phenix

Spaljem san kOJIJe rasvetljen uz pornoc zebnje, tokorn sedamdesetih godina, spaljeni Je san revolta iz Maja 1968. Taj revolt je pre svega njegova repriza i negacija u isti mah. san sovjetske revolucije izbrisan od strane onih koji su ga pretvorili u 10giku policijske drzave U momentu kada sravnjeni racuni sa pobederum pokretom iz 1968 i degenensana revolucija iz 1917 slobodno vode ka prostom ponistavanju zapadne revolucionarne tradicije, malarrneovska "ponoe", koja lebdi izrnedu praznine kojuje ostavio nestali Ucitelj i sedam zvezda Velikog medveda, nudi najbolju analogiju revolucionarne alternative Ona dopusta ne sarno da prosto ilustrujerno tu alternativu vee 1 da je postavimo kao alternatrvu, da izuzmemocak i njenu neodlucivost, dakle njen potencijal za buducnost, od prostog ponistavanja proslosti. Tamo gde postoji zebnja, postoji 1 mogucnost za hrabrost kojajo] ponovo uzima i rust osnove.

Izabrati u Malarmeu pesmka zebnje znaci, dakle, napustitt hk koju su mu dodehle sezdesete godine. pesnik neprelaznosti, cuvar materijalnosti oznacitelja, garant saveza izrnedu strukturalistickog primata oznacitelja i objektivnosti marksisticke revolucionarne nauke, to Jest zapravo alijanse radnickog pokreta vezanog za partije 1 Drzave istog imena Sezdestosma je razonla savez izrnedu naucnog pozitivizma 1 podrzavljenog radnickog pokreta Uloga zebnje je bilada izmeri taj razdor. Zebnja se pojavljivala kao uzani put izmedu lepog uverenja 0 materijalistickoj istini ~ oznacitelja 1 revolucije ~ i pojave jednog novog subjekta Da bi se sa Malarmeom ponovo postavilo pitanje 0 revolucionarno] buducnosti, trebalo ga Je otrgnuti odonog (iJl jeon.garant bio Trebalo jesuprotstaviti njegovu alternatrvu zebnje strukturalno-marksistickim izvesnostima bliske proslosti, pokazati im na delu moe subjektakoji nadmasuje strukturalisticku plitkost kornbinatorike i rotacije mesta Strukturalisticka doksa je od tog subjekta nacimla, zapravo, iluziju, jedan efekat strukture. Altiserovski "proces bez subjekta" svodio ga Je na rang imaginarnog insistiranja u strukturi koja je videna prema modelu lakanizma poistovecenog sa mislju onoga sto je Zak-Alen MIler nazvao "defilei oznacitelja". misao neizbezne prisile simbolickog reda Tragati za teonjom subjekta znacilo je ponovo dod do insistiranja revolucioname akcije na dvostrukoj podeli strukturalnog/simbohckog i imagmarnog/ideoloskog. Od tada je put tog subjekta bio put treceg termina lakanovskog trojstva, ona stvarnost na koju se koncentrisalo ucenje Lakana posle 19 68 ~ ali, koja se kod njega predstavljala u privilegovanoj formi ~ formi traume ~ i u jednom privilegovanom iskustvu, iskustvu zebnje. Da bi se izaslo IZ altiserovskog politickog kvijetizrna 1 da bi dijalektika bila otrgnuta od strukturalizma, trebalo je proci kroz stvarnost zebnje Ciji je teorencar bro Lakan a kanonski pesnik Malarme Ovde dramaturgija dvostruke negacije dobija svoj smisao Ona ponovo pokrece koncept prisutan u sreu strukturalistickog modela, koncept odsutnog uzroka To je upravo ono sto stvara nit pesme A la nue accablante tu. Pena je efekat uzroka
195

194

koji je nestao All, taj odsutm uzrok mJe vise za Badjua zakon ropske strukture To je akcija onoga 8tO ga unistava, delovanje pokreta mase nad samom situacijorn koja ga negira Problem je, onda, obraditi efekat tog lscezlog uzroka Ako se interepretacija ternelji na logici dvostrukog izuzimanja, to znaci da i u politici, kaze Badju, irna ne jedno vee dva ponistavanja. proleterska partija 1 Drzava su nestanak pokreta mase - nestanak protiv kojeg su ustah.pokreti 1Z 68. godine. Medutim, rec je 0 tome da saznamo da li prosto potvrdujerno nestanak tog nestanka proglasavajuci u duhu vremena .smrt marksizrna", iIi je unistavamo drugom snagom, novim ustankom Zebnja u src:u malarmeovske pesme analogna je zebnji revolucionara koji se uhvatio u kostac sa brkatim srrenama podrzavljene revolucije i sa nesigurnoscu vremena posle-68 iIi posle-kulturne revolucije kada je svetlost novog, svetlost pokreta rnase, ponovo utonula u noc drzavne uobicajenosti Dramaturgija zebnje preuzeta ad Malarmea je, dakle, dramaturgija neodlucnog meduvremena, istovremeno uspelog i propalog prelaza s jedne negacije na drugu, prelaza u kojem sija "bIgesak" subjektivnog efekta, Interpretacija pesme je, dakle, izgradena na osnovu posebnag dispozitiva koji pnkazuje svoju drarnaturgiju u isti mah 1 kao analognu revolucionarnoj dramaturgtji 1 kao njeno nalicje, pesma, zapravo, organizuje zaborav onog cije neophodno insistiranje, to jest subjekat, pokazuje revolucionaru. Nestanak broda u laneu njegovih zamena, onakvim kakvirn ga pena u isto vreme kazuje i precutkuje, delo je pokreta mase nastradale u brodolomu. "IIi ono sto+koje daje pesmi oslonac pomstavataj nestanak, obelezava put njegovog ponistavanja Ali, postoje dva nacina na koja se moze misliti to ponistavanje: kao nova negacija reda stvari iii kao povratak na pocetnu situaciju Malarme, koji otvara put prvom, za sebe bira drugi nacin. "IIi ono sto" cini da zasija insisnranje subjekta koji prekida monotoniju nestanka uzroka u njegovim efektima. Ali, pesruk odmah ponistava to delovanje VIas sirene, koja je potpuno slicna pocetnoj peni, cini da nestanesubjekat koji je za trenutak zasijao na pozi196

CIJIalternative On vraca efekte heterogene mod u strukturalnu igru mesta Dramaturgija pesme Je, dakle, odmah analogna dramaturgiJl pohtickog izbora koji nareduje potragu za teorijorn subjektao U malarmeovskoj pesmi, nesigurna sadasnjost maze da se ogIeda. pri tom ona vidi kako sija subjektivno msistiranje novog unistavanja all posmatra, takode, 1nacin na koji pesma tim da ono nestane, nacin na koji mu oduzima efekat pri izradi sopstvene postojanosti To rezimira Sonet na x. On se ponovo zatvara nad simbolickom nekonceptualnom trojkom amfore, ptyxa i odsutnog ucitelja. Ali, pokazujuci nebesko sazvezde, on poziva i dijalekticku hrabrost koja treba da preuzme baklju u vreme koje drzi lampadorfna zebnja i da nacini korak koji sarna pesma odbija To prvo crtanje Je, dakIe, direktno politicko, to Jest onjentisana pitanjima kolektivne akcije pnstalica Forma diskurzivne racionalnosti, koja je ulog njegove istrage, je dijalektika, to jest forma koja pravi prelaz izmedu zanrova diskursa (filozofija ~ Hegel, psihnanaliza=- Lakan, poezija - Malarme i politika - Marks) Taj prelaz je okrenut ka politickom prelazu par excellence koji se zove revolucija Na tom kraju, citanje obuhvata Malarrneau tacki nerazlikovanja prelaza 1 ne-prelaza koji se zove zebnja, na tOJ polovmi puta koji prelazi prvu negaciju ali zaustavlja to kretanje, zadrzavajuci tako, marksisticki receno, dijalektiku u mrezi metafizike Kasniji citaoci ce pokusati da poremete tu OPOZiclJUtzmedu dijalektike i metafizike, prelaza 1 ne-prelaza, pri cemu ce Malarme skliznuti sa statusa dijalekticara koji upravlja prelazirna na status pesnika na svom mestu, koji osigurava postovanje granica i etapa. Ta citanja ce uvek pokusavati da transforrnisu nejasnu svetlost zebnje u platonovsko sunce Ideje, I dijalektika ce se sve VIse 1 vise udaljavati od svoje interdiskurzivne funkcije, uvek VIse izjednacena sa onim sto je Platon podrazumevao pod tim terminom, to jest sa uzlaznim putem ka bezuslovnom

Ideje:
197

Drugo tl tan) e..trag dogaaaJa Prva etapa na tom putu Je citanje pesme prerna kategonjarna dogadaja i polozaja dogadaja To cltanje, usrnereno na Coup de des (Bacanje kocke) predstavljeno je predavanjern. .Da li je tacno da svaka misao izrazava bacanje kocke?", pre nego sto je postalo .rneditacija" u Biie i dogaaaJ Njegov sistern je u isti mah i nastavak i raskid sa prethodnim sistemom Nastavak je jer je Malarme i da1je pozvan kao dijalekticar u drustvo drugih .francuskih dijalekticara" - Rusoa, Lakana i Paskala. Ta cetiri dijalekticara su nazvani tako kao mislioci van-bica dogadaja kOJ1se dodaje na bice, Malarme je tako.pozvanu srediste globalne pode1e - na bice i dogadaj-. za koju se cmi daje naslednik stare podele na pnrodu 1 istoriju, rnetafiziku i dijalektiku Ovde JOs uvek podela pozicija prevladava nad podelom zanrova diskursa Kategonja .dijalekticar" porustava ono sto bi rnoglo da odvoji pesnika od psihoanaliticara, od politickog mishoca ili mislioca vaskrslog Isusa Malarrne nije pozvan kao predstavnik poezije. premaBadjuu.on je pozvan jerJeGoup de des llnajveeiteoretski tekst koji postoji a uslovima misljenja dogadaja" 1 Ni .meditacija" 0 Malarmeu nemamanjecudan status. Ona Je smestena na strategijsko mesto u arhitekturi knjige, na rnesto gde se prelazi sa misli visestrukog bica, onakvorn kakvorn raspolaze teonja celina, na misao dogadaja, preko odnosa tn termina - situacije, polozaja dogadaja, dogadaja Ali, u isto vreme, ona je tu bacena bez tranzicije, skoro kao dodatak, bez ikakvog opravdavanje cmjernce .da je upravo Malarme onaj koji trebadabude pozvan na to mesto TaJ poseban status se ne objasnjava prostom cmjerncom da taj prelaz preuzima elernente prethodnog predavanja 0 Coup de des vee radikalnlje, cinjemcorn da sarna dramaturgija malarmeovske pesme cini koncept polozajadogadaja mislivim
!

.Polozaj dogadaja" Je, zapravo, malarmeovsko "mesto", ono mesto na kojem je pitanje da saznarno da 11se lOSnesto dogodi10, gestom onog koji okleva "da ne bad kocku" Dramaturgija polozaja dogadaja, preuzeta od Malarmea, lici na dramaturgiju teskobne nod iz Soneta na xi mucne alternative iz A la nue accablante tu All, oklevanje vise nije delo pesnika, one definise samu strukturu dogadaja, u njegovom dvostrukorn raskoraku sa stvarnoscu oznacavajuce prisutnosti i sa objavom njenog ne-mesta. I svetlost dekora se promenila To sad vise nije nestanak koji zamracuje mesto vee pojavljivanje koje ga osvetljava Pozoriste zebnje se dell unutar sebe, ono postaje pokrer "iskrsao 1Z sapi i iz skoka" koji se otkida od rna kakvog donjeg zapljuskivanja Odsutm uzrok se od sada zave dogadaj, pojavljivanje neceg novog sto treba identifikovati A na mesto njegovog ponistavanja sada dolazi istrazrvanje, pozitivan posao po tragovima dogadaja 1 potraga za imenima u kojoj cerno obuhvatiti cistu moe "lskrsavanja" Dijalektika, dakle, gubi svoju trasgresivnu funkciju Ona ima, kaze nam Badju, sarno operacionalnu vrednost Ona organizuje igru u kojoj obuhvatamo "eistu odsutnost onog-sto-se dogada" 1 Pesma se otkida od dramaturgije zebnje, ad dramaturgije fiksiranog nestanka organizujuci se prema aristotelovskoj login enigme Ret je 0 interpretiranju tragova dogadaja, tragova onog sto nestaje izmedu praznine i jednog, izrnedu koristi za jednog od mnogostrukog predstavljanja i onog sto ga cini nepredstavljrvirn Ono cernu se pesma posvecuje, u redanju imena i pornstavanjima imena, mje vise disimilacija vee, naprotiv, imenovanje dogadaja, .ono visestruko za koje ne mozerno ni da znarno ni da vidimo da li pripada struktun svog polozaja''." Zbog toga, odbijanje izmucenog pesmka da zna postaje odgovarajuci nacin za vodenje aristotelovske igre znanja, ali isto tako i nacin za vodenje te igre ka onom sto Aristotel odbija, tj ka proboju dogadaja istine .Oklevati da se ne bad kocka", ponistilIbid, P 6 Alen Badju, Bite

Alen Badju, Da 11 Je tacno da svaka mlsao lZrazava 19ru stucaja>, Le Peroquet, .Les conferences du Peroquet", n? 5,januar 1986, p. 10-11 '

dogaaa), Le Seuil, 1988, p 215

198

199

ti izuznnanje jednim drugrrn izuzimanjern, he znaci VIse sledrti se U zebnji hladnog sazvezda To znaci objaviti, preko ekvivalentnosti dva gesta, neodlucivost dogadaja, neodlucivo uslova njegovog dogadanja, koji pnmorava da se kladimo na njega, da odlucimo sa tacke neodlucivog Dramaturgija pesme A la nue accablanie tu nije vise dramaturgija aktivne negacije zebnje, vee ekvivalentnosti hipoteza Ona VIse nije teskobna neutralnost Naprotiv, onaje cak svetlost suplementa ili izuzetka Ono sto pesma pokazuje je svetlucanje sa tacke neodlucrvog dogadaja koji obavezuje da odlucimo da se on dogodio Sazvezde ispisano .na visini mozda" od sada sija kao sustina neodlucrvog/odlucenog dogadaja, iznad pera koje leprsa na ivici panora U izgradnji koncepta 0 polozaju dogadaja, dramaturgija malarrneovske pesme je promenila srmsao Zvezdano sazvezde koje je projektovalo zebnju nestanka postalo je pozitrvna svetlost onoga 5tO ostavlja trag dogadaja istine Ali, ta promena interpretacije Je, takode, i promena u rasporedu filozofske igre Zebnja je bila raskrsce puteva izmedu dve negacije. Polozaj dogadaja je prelaz' izmedu dva statusa "onoga sto se desava" ,rnesto gde se putanja dogadaja moze odvojiti od uobicajenosti realnosti. Dramaturgijapolozaja i dogadaja odgovara na pitanja zebnje 1 daje svoj temeljhrabrosti potrebnoj za prelazak preko reda stvari u koji se survalo revolucionarno nadanje Ali, ona tako stavlja dijalekticki eksces aktivne negacije pod zastitu novog rnetafizickog neba Dogadaj je zapravo dvostruko dopunski Dopunskije u cdnosu na uobicajenost situacija ("rna kakvo donje zapljuskivanje") Ali, dopunski je i u odnosu na svetlost Bica U dramaturgiji dogadaja, izvucenoj iz Coup de des, traumaticna stvamost zebnje postaje zvezdana stvamost Ideje koja nas od nje oslobada Red da se dogadaj dodaje na bite znaci zapravo red da on situacijama dodaje velicanstvenost oslobodenu iz clStog Bica Taka ce platonovska dijalektika moci da zameni marksisticku dijalektiku 1sartrovsku volju za njenom obnovom Promena interpretacije pesme izrazava prelazak S Jedne dijalektike na drugu All, problem moze da bude obrnuto 200

postavljen. permanentnost pesme, permanentnost njenog seemarija je, zapravo, one 5tO dozvoljava da jedna filozofska dramaturgija prede u neku drugu Misao rrush kao .bacanje kocke" daje odgovor zebnji Tacke jasnoce, koje je Malarme zeleo da zameni platonovskim suncem, omogutavaju elaboraciju teonje istma koja ce, na kraju, ponovo videti dogadajne raskide pri penjanju ka platonovskom Suneu Treca etapa na malarmeovskorn putu Badjua podizace bljesak pesme uvek blize Suneu platonovske ideje Dobra, ali pod uslovom da ga uvek drzi sto S1gurnije zatvorenog u okvirima pesme - okvirima koji ce mu nadalje radikalno zabraniti da bude teonja dogadaja koju on osvetljava

Trece cltanje. lirtzam blca ma vraca se na pocetni diptih A la nue accablante I Sand na x
Trece citanje malarmeovske poezije predstavljeno u
US10V1-

All, ono to cmi pre rna veoma specificnom rasporedu zaduzujuci prvu pesmu da obelezi grantee pesme a drugu da da prmcip te grantee. Tako ce manifestacija same dogadajnosn pesme biti rezervisana za trecu pesmu. pesmu bez noci, zebnje i izbora, La Prose pour les Essemtes koja sada izjednacava dogadajnost sa putovanjem ka ostrvu od sto cvetova koje hci na dolinu platonovske istme Dramaturgija dvostrukog nestanka srece se sa jos jednom promenorn svog smisla. Nestanak nestanka lade u nestanku sirene sada se maze tumacin ovako. pesma kao vezba miS1jenja izuzima misljenje te misli Ne sarno da se pesma ne misli vet i njena vlastita rnisao je misao koja se sarna izuzima Razlog tome daje anahza Soneta na x. za njega nema ni amfore, ni ptyxa, ni ucitelja Ta trostruka odsutnost u Teoriji subjekta zvala se odbijanje To odbijanje je zaustavljalo pokret dijalektike, spoticalo ga 0 nekonceptualnost subjekta, smrti 1 jezika. Tad je bila hrabrost nacmin korak nekonceptualnosti, porvrditi .postoji" tog ptyxa bez koncepta koji se zove revolt Interpretacija je sada obr201