P. 1
W. B. Crow - Magijske Karakteristike Trava i Biljaka

W. B. Crow - Magijske Karakteristike Trava i Biljaka

|Views: 6,118|Likes:
Published by ΑΙΘΗΡ
W. B. Crow - Magijske Karakteristike Trava i Biljaka
W. B. Crow - Magijske Karakteristike Trava i Biljaka

More info:

Categories:Types, Reviews
Published by: ΑΙΘΗΡ on Mar 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/14/2014

pdf

text

original

MAGIJSKE KARAKTERISTIKE TRAVA i BILJAKA

W. B. CROW

MAGIJSKE KARAKTERISTIKE TRAVA I BILJAKA
THE OCCULT PROPERTIES OF HERBS AND PLANTS WILLIAM BERNARD CROW (1895–1976)
D. Sc., Ph. D. by

PREVOD: G-ĐA OLJA IVANOVSKA 1988. god. OBRADA: BRAT SATURNUS 2010. e.v.

The Occult Properties of Herbs and Plants

SADRŽAJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Priroda trava ............................. 5 Trave kao hrana ....................... 8 Trave u lečenju ....................... 15 Droge i otrovi ......................... 20 Trave u alhemiji ..................... 26 Trave u astrologiji .................. 28 Trave u magiji ........................ 33 Trave u religiji ....................... 37 Simbolizam trava ................... 41 Mitske biljke .......................... 43 Kore i drveće .......................... 47 Smole i balsami ...................... 49

3

KORISTITE DROGU, ALI SAMO U MEDICINSKE SVRHE!

Savetuje se čitaocima da svojevoljno ne upotrebljavaju biljke o kojima se govori u ovoj knjizi. Čak i lekovite trave mogu biti veoma opasne ukoliko se upotrebljavaju u neodgovarajućim dozama ili ako se uzima pogrešni deo biljke.

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ PRIRODA TRAVA Ako se biljke posmatraju po obliku, a ne prema upotrebnim ili lekovitim svojstvima, mogu še grubo klasifikovati na trave, žbunje i drveće, uz postojanje izvesnih prelaznih oblika. Trave nemaju drvenu stabljiku. Njihove vlati se u jesen suše. Kod jednogodišnjih biljaka koren u toku zime umire. Od biljke ostaje seme iz koga će se kasnije, nastupanjem toplijeg perioda, razviti nova jedinica. Ostale, višegodišnje biljke imaju trajni podzemni organ koji se naziva koren, rizom, gomolj ili lukovica. Oblici nadzemnih delova variraju što zavisi od morfoloških osobina stabla i listova. Zajedničke osobine Uprkos velikoj razlici među hiljadama poznatih biljnih vrsta, postoje određene zajedničke strukturalne osobine koje se mogu uočiti na većini članova biljnog sveta. Hipokrat (460 - 377 p.n.e.), poznati i priznati antički lekar posmatrao je biljke kao složene organizme, odnosno sistematske jedinice koje formiraju koren, stabljika i list. U novije vreme, ali pre pojave darvinizma, veliki poznavalac tajni prirode, Gete (1749 - 1832), mislio je da postoji jedinstvena biljna vrsta koja je preteča složenijih oblika. Ona nije prastara u smislu evolucije, već živa forma koja ukazuje na genetsku povezanost među biljkama. U svojoj knjizi »Metamorfoza biljaka« Gete navodi da se kod viših biljaka nalaze dve jedinice od kojih je jedna vegetativna i nereproduktivna, a druga je u cvetu. Bilo je poznato, čak i u antičkim vremenima, da oblik nekih biljaka, na primer morskih trava i gljiva, ne odgovara ovom šablonu. Morske trave imaju stabljiku i lišće zaobljenog oblika, ali pažljiva ispitivanja pokazuju da nisu raspoređeni kao kod biljaka koje imaju cvet.

Vrste biljaka Veliki deo biljnog sveta nema tri osnovna nereproduktivna organa niti reproduktivni cvet. Imaju telo neodređenog oblika zvano talus. Ovoj grupi pripadaju alge, gljive i lišaji. ________________________________________________________________________________ 5

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Alge U grupu algi spadaju mnogi jednoćelijski, kolonijalni i višećelijski oblici. Najveći broj vrsta živi u morima, a znatno manji u slatkim vodama. Bentozne i planktozne alge javljaju se u velikom broju i daju organsku masu koja služi neposredno ili posredno kao hrana vodenim životinjama. Krupne morske alge, koje se nalaze u blizini obale, grade »podvodne livade«, koje se često nazivaju morskom travom. Najčešće su zelene, mrke i crvene alge. Alge se reprodukuju vegetativno, bespolno i polno. Kod jednoćelijskih oblika vegetativno razmnožavanje vrši se deobom ćelije na dve, a kod višećelijskih algi fragmentacijom talusa. Bespolno razmnožavanje se obavlja pomoću spora, a polno putem izogamije i heterogamije. Gljive Gljive, za razliku od algi, žive na zemlji. Neke vrste su paraziti koji opstaju na kopnenim biljkama, a druge se nalaze na trulim materijama, u blatu ili vlazi. Gljive nemaju hlorofil i nije im potrebna svetlost. Pečurke mogu da rastu i da se razvijaju u vlažnim prostorima. Nereproduktivni deo biljke je fino tkivo, micelijum, a reproduktivni organi se sastoje iz miliona proizvedenih spora.

Lišaji Lišaji su organizmi koji žive na zemlji. Predstavljaju zajednicu gljiva i algi koje vrše fotosintezu i stvaraju organske materije koje koriste i gljive. Lišaji se razmnožavaju vegetativno pomoću odlomljenih delova talusa. Mahovine su biljčice bez korena. Njihovo stabaoce može biti sa listovima ili pljosnato i rašireno. Ova biljna vrsta ima jasno izraženu smenu generacija. Njihovo vegetativno telo pripada polnoj generaciji, dok je sporofit bespolna generacija i živi slično parazitu na račun polne generacije. ________________________________________________________________________________ 6

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Paprati Paprati predstavljaju biljnu vrstu kod koje je došlo do potpunog razvoja vegetativnih delova - korena, stabla i listova. Najveći broj ima veoma razvijeno lišće na kome se razvijaju sporangije sa sporama. Paprati, slično mahovinama, imaju jasno izraženu smenu generacija. Obe generacije, polna i bespolna, posebno se razvijaju. Nasuprot mahovinama, kod paprati dominira bespolna generacija, odnosno biljka paprat. Iz spora, deobom, nastaje protalijum na čijoj se donjoj strani javljaju polni organi. Sa oplođenjem jajne ćelije završava se polna generacija, a njenom deobom nastaje bespolna generacija (sporofit), odnosno biljka paprat.

Golosemenjače

Kod golosemenjača dolazi do razvoja cveta. To je izdanak koji ima cvetnu osovinu i cvetne listiće. Cvetni listići se mogu razviti u dva pravca, kao seksualni listići i listići cvetnog omotača. Seksualni listići su prašnici koji vrše ulogu muškog pola, a oplodni ženski listić je tučak. Golosemenjače imaju samo seksualne listiće. Najvažniji deo oplodnog listića je semeni zametak koji je vezan za placentu i iz koga će se, posle oplođenja jajne ćelije polenovim zrncima iz prašne kese, razviti seme. Umesto jednog cveta javlja se i sistem generacija izdanaka i tako se formiraju cvasti. Postoje dve vrste golosemenjača. Jednu vrstu čine listopadne biljke koje žive u toplijim krajevima. Druga vrsta ima različito deljene i zimzelene listove koji su prilagođeni nižoj temperaturi. Ovaj tip, uključuje četinare (bor, ariš, tis i dr.). Najčešće rastu u hladnijim područjima gde formiraju šume. Biljke sa upadljivim cvetovima Biljke sa upadljivim cvetovima su brojne, raznovrsne i rastu u različitim područjima. Postoje dve grupe: monokotile i dikotile, što zavisi da li u semenom jezgru klica ima jedan ili dva klicina listića (kotiledona). Monokotile imaju lišće sa paralelnim žilama i nemaju sekundarno debljanje stabljike, a delovi cveta su dvojni ili trojni. Karakteristično je da ovojni i krunični listići nisu udaljeni jedni od drugih.

________________________________________________________________________________ 7

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Dikotile imaju listove sa razgranatim žilama, cvetovi su grupisani, a ovojni listići su mali i zeleni, nasuprot kruničnim koji su jakih boja. Krin i njegovi srodnici, kao što su šafran, crni luk, zumbul, lala, jam, narcis, iris i orhideja imaju upadljive cvetove i široke i snažne nadzemne delove. Palme imaju veliki broj malih cvetova koji su praćeni listovima karakterističnog oblika. Sve ove biljke su monokotile. Dikotile su daleko brojnije. U njih se ubraja drvo maca, zatim vrba, topola, orah, breza, jova, leska, grab, bukva, pitomi kesten, hrast, brest i neke trave iz roda koprive. Druga grupa dikotila uključuje biljke čiji su cvetovi sa upadljivo odvojenim krunicama, kao što su ljutići, makovi, familije ruža, graška, geranijuma i rodovi zelenike, pasjakovine, loze, sleza, ljubičice, peršuna i drugih. Grupa sa razmetljivim cvetovima, koji imaju skupljene krunice, uključuje vres, jagorčevinu, gorčicu, maslinu, jasen, jorgovan, naprstak, broć, tikvu, suncokret i rodove mrtve koprive i krompira. TRAVE KAO HRANA Danas hranu shvatamo kao nešto sasvim obično, kao nešto što nam je bogom dato. Hrana je samo hrana i to je sve. Međutim, umne osobe znaju da su duhovne snage personifikovane u namirnicama biljnog ili životinjskog porekla.

Lepe zeke... ________________________________________________________________________________ 8

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Sedam žitarica Žitarice su predstavljale osnovnu hranu još u doba neolita. Tada je poljoprivreda tek počinjala da se razvija, a magija je imala značajnu ulogu u postizanju dobrog prinosa. Da bi se poboljšao i obezbedio rast useva koristile su se okultne snage, a samim tim prvobitna zajednica se spasavala od gladi i izumiranja. Ove magijske operacije zadržale su se i na kasnijim stepenima razvoja čovečanstva. Njihov opstanak se zasnivao na ulasku u religiju. To nam dokazuje Ser Džejms Frejzer u svom monumentalnom delu »Zlatna Grana«, gde je duh kukuruza personifikovan na razne načine, u obliku ljudskog bića ili životinje, bilo tokom tajnih ili javnih žrtvovanja ili ponovnog oživljavanja, što je simbolizovalo obnavljanje useva. Žitarice su članice familije trava koje se razlikuju od drugih vrsta po veličini i brojnosti plodova.

Pšenica je biljka koja raste u Evropi, severnoj Americi, kao i u zapadnoj Aziji. U ceremonijama je simbolizovana pšenicom-majkom, mladom ili muškarcem, ili psom, vukom, kozom, kravom ili svinjom. Ovas se gaji u severnim delovima Evrope. Ovsena kaša je nacionalno jelo u Škotskoj. Simbolizuje se ovas-majkom ili mladom, ili.ždrebicom, kravom, kozom, svinjom ili vukom. Raž je biljka koja se gaji u Nemačkoj i Rusiji, i koristi se za spravljanje raženog hleba. Simbolizovana je raž-majkom, staricom ili psom, vukom, kozom ili svinjom. Kukuruz potiče iz Amerike gde su domoroci imali kukuruz-majke ili boginje kukuruza. Pirinač se gaji na vlažnom zemljištu. Predstavlja osnovnu hranu na jugu Azije gde su postojali obredi pirinač-mlade i mladoženje, pirinač-majki i dece. U Italiji, Nemačkoj i mnogim delovima Azije gaje se razne vrste prosa. Među božanstvima Japana postoji veoma obožavani bog pomenute biljke.

________________________________________________________________________________ 9

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Misteriozno poreklo Kao što je već napomenuto, žitarice su članice porodice trava od kojih se razlikuju uglavnom po razvijenosti plodova. To se objašnjava veštačkom selekcijom tokom niza godina. Znači da one ne bi bile ono što su danas da nije postojala ljudska delatnost. Teozofi, koji su, svesni da svaka biljna vrsta ima svoju kolektivnu dušu, objašnjavaju ovaj odnos sa čovekom kao specijalnu okultnu vezu, sličnu onoj koja postoji između čoveka i domaćih životinja. U nekim teozofskim školama postoji tradicionalno učenje da je čoveku na izvesnom stepenu evolucije pomogao »viši inicirani« koji je došao sa Venere. Navode se dokazi o postojanju ovakvih pomagača, a ideja o međuplanetarnim putovanjima potvrđuje tu pretpostavku. Navodi se da pomenuta bića nisu dala samo moralne i društvene skretnice čovečanstvu, već su sa sobom donela zrna pšenice, pčele i mrave. Raž, po učenju tih škola, proizveo je sam čovek i to selektivnim spajanjem, imitirajući pšenicu. Ovas i ječam su, po njihovom mišljenju, hibridne vrste nastale ukrštanjem sa zemaljskom travom. Spominje se i činjenica da je kukuruz najviše modifikovana vrsta žitarica. Mit i magija Sa materijalističke tačke gledišta hleb je osnova života jer na odgovarajući način održava telo i podstiče njegove aktivnosti. Sa duhovne tačke gledišta simbolizuje permanentnost čovekovog besmrtnog tela i to je, simbolično, duhovna i nebeska hrana Svedenborga, gospodara neba. Ovo je bilo razumljivo u vremenima pre Hrista.

________________________________________________________________________________ 10

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Grci su imali boginju žitarica Demetru koja se kod Rimljana zvala Ceres. Po nekim autorima, ona je jednostavno označavala boginju ječma. Demetra je dva puta napuštala Olimp preduzimajući akcije da bi zrna žitarica svuda padala. Jedan njen odlazak prouzrokovao je gubitak ćerke Persefone koju je na zemlju odveo Pluton, kralj podzemnog sveta, da bi mu postala žena. Posle toga, Persefoni je bilo dozvoljeno da se vrati na Olimp za narednih šest, ili po nekima devet meseci. Domaćica. Drugom prilikom Demetra je odsustvovala sa Olimpa kada ju je osramotio njen brat Neptun, usled čega se povukla u pećinu. Posle izvesnog vremena bogovi su održavali skup ispred pećine i bučno se dogovarali. Demetra je, privučena znatiželjom, izašla napolje i bila prinuđena da tamo ostane. Ista priča se pominje i u mitologiji Japana gde su glavni junaci boginja sunca Amaterasu i njen brat. Eleusnijski mitovi Veoma je očigledno učenje koje iznose ova dva mita: fizičko svojstvo žitarica ogleda se u održavanju telesnog zdravlja, a okultno se odražava u uzdizanju čovekovog duhovnog života. Praktična primena najbolje se postiže uz korišćenje mitova. Najpoznatiji mitovi, veoma usko povezani, su »Eleusnija« i »Tesmoforija«. Zasnovani su na najvećim religijskim inicijacijama klasičnog sveta. Čuvani su u tajnosti, ali su ih priznavali svi veliki ljudi antičkog sveta osim Sokrata. Pretpostavlja se da ih je otkrio Kadmus (1550 p.n.e.), Erehteus (1399 p.n.e) ili Eumolpus (1356 p.n.e.), a ukinuo ih je car Teodosije I (389 p.n.e.), posle čega su prenete u rimsko carstvo. Već u eleusnijskim mitovima kult boginje žitarica Demetre bio je pridružen kultu Dionisa, boga vina. Time se objašnjava upotreba hleba i vina u hrišćanskom obredu koji je detaljnije obrađen u poglavlju »Trave u religiji«. ________________________________________________________________________________ 11

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Pasulj-kralj i kraljica U mahunaste biljke spadaju pasulj, grašak i sočivo. U starom romanskom ritualu zvanom lemurija crni pasulj je sagorevan i prosipan po grobovima. Mislilo se da ova i druge grupne operacije kao što su udaranje u doboš i izgovaranje magijskih reči sprečavaju duhove umrlih da ometaju žive. Povrće se koristilo prilikom sahrana jer se njegova okultna svojstva ogledaju u povezivanju života i smrti. Pitagora je zabranio svojim sledbenicima da upotrebljavaju pasulj. To je značilo da im je zabranio vršenje javnih funkcija, jer su oni koji su ih vršili bili birani glasanjem, a za glasanje se koristio pasulj. Aristotel je govorio da pasulj označava lascivnost, te je zabrana njegove upotrebe simbolizovala čednost. Takođe se mislilo da je neposlušnost uopšte označena graškom i pasuljem zbog divljeg i neposlušnog rasta njihovih mladica. Noć uoči Bogojavljenja u srednjevekovnoj Francuskoj i Engleskoj mladi ljudi su odabirani da igraju kralja i kraljicu, skrivajući dva zrna pasulja u veliki kolač koji je celo društvo jelo. Mladićima i devojkama koji bi dobili u svom delu kolača žrno pasulja davane su određene privilegije. Na sličan način je Gospodar nereda pozivan na Dečji praznik (31.10.) da služi u Svećnici kraljevskog dvora. Bio je vrsta dvorske lude i u Škotskoj je nazivan »Opat bez razloga«. Običaj je nastao 1555. godine, ali su se tragovi sličnih aktivnosti zadržali do danas u pojedinim prosvetnim ustanovama. Period Velikog posta U Velikoj Britaniji se na dan Velikog posta ne jedu grašak i pasulj jer se upotrebljavaju u pogrebnim ceremonijama. Te dve biljke simbolizuju duše mrtvih. Pasulj su Rimljani proglasili svetim na Dečji praznik i tada je nošen do oltara. Ovu ceremoniju je praktikovala i grčka crkva. Period Velikog posta traje 40 dana. Kult jabuke Za jabuku se kaže da je, uz žir, predstavljala osnovnu hranu prvobitnog čoveka. Pored hranljive vrednosti postoje brojna verovanja i predrasude koje se odnose na ovo voće.

________________________________________________________________________________ 12

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ U Engleskoj i nekim drugim evropskim zemljama kult jabuke je bio u modi početkom ovog veka. Praktikovao se na Božić ili Bogojavljenje. Cilj obreda je bio obezbeđenje dobrih prinosa. Uključivao je posete sirotištima, šetnje među drvećem, kazivanje stihova koji se odnose na plodnost, udaranje štapovima po drveću, pravljenje buke, natapanje grana u jabukovaču, konzumiranje tosta, sira i pečenih jabuka i prosipanje jabukovače po korenju drveća. Ponekad se dečak peo na drvo i predstavljao njegov duh. U nekim slučajevima duh je bio označen pticama senicom, carićem ili crvendaćem, koje su u antička vremena često bile žrtvovane. Otuda potiče prastari običaj lova na carića i stih »Ko je ubio crvendaća?«. U nekim mestima sviralo se na violini, posle čega je svirač stavljao glavu na kolena svake prisutne devojke i izgovarao ime njenog budućeg muža. Božanska svojstva jabuka Izvesno vreme pre Božića devojke su sakupljale grane divljih jabuka i urezivale u njih inicijale svojih prosaca, jer se smatralo da oni inicijali, koji su se najbolje očuvali do praznika, predstavljaju početna slova imena i prezimena njihovih budućih muževa. Na dan Svetog Simeona i Jude jabuke su ljuštene, a ljuske bacane i smatralo se da simbolizuju muževe. Druga vrsta rituala koji se praktikovao na Dečji praznik sastojala se u hvatanju jabuka ustima. Pri tome su jabuke visile na koncu ili bile poređane u niz. Ako je devojka češljala kosu, držala jabuku u ustima i gledala se u Ogledalo, mogla je da uhvati pogled svog budućeg muža. Svi ovi obredi su u skladu sa klasičnom mitologijom. Junona je dala Jupiteru zlatne jabuke na dan njihovog venčanja. Na venčanju Peleuse i Tetisa bili su prisutni svi bogovi osim boginje nesloge koja nije bila pozvana. Ona je u svatove bacila zlatnu jabuku sa natpisom »za najpoštenijeg«. Paris je predao jabuku Veneri koja je bila uzrok Trojanskog rata.

________________________________________________________________________________ 13

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ U drugoj legendi prelepa atletičarka, princeza Atalanta, da bi se oslobodila navaljivanja svojih mnogobrojnih prosaca, obećala je da će se udati za onoga ko je prvi pobedi u trčanju. Niko nije bio uspešan dok se nije pojavio Hipomanes. On nije bio bolji trkač od drugih, ali mu je Venera dala tri zlatne jabuke koje je bacio tokom trke. Dirnuta postupkom, Atalanta je dozvolila Hipomanesu da je pobedi i postane njen suprug. Obredi sa voćem Bilo je mnogo obreda sa voćem koji su imali opšte ili specifične okultne odlike. Znalo se da postoji veza između voća i plodnosti, što se najbolje ogleda u gozbi namenjenoj mrtvima, jer smrt traži novi život za zamenu, dakle traži plodnost. Dan mrtvih slavi se u ime svih preminulih, ne samo kod hrišćana, već i kod budista i druida. Njihov praznik, koji se kod hrišćana naziva Praznikom svih svetih, bio je slava Pomona kod Rimljana. Noć veštica je bila poznata pod nazivom noć krcaljke zbog operacija sa orasima i lešnicima koje su upražnjavali Kelti, Franci i Rimljani. Među najstarijim kultovima drveća pominju se kult smokve, loze, masline i nara, koji su posvećeni Panu, Bahusu, Minervi i Junoni. Žrtvene proslave su bile brojne. Do danas se zadržala jevrejska Proslava prebivališta gde se koriste po jedna grančica palme, limuna, mirte i vrbe. Prve tri simbolizuju lepotu božjih darova, a četvrta skromnost. Ceremonija čaja u Japanu Čaj je stigao u Japan sa azijskog kopna još u VIII veku, ali nije postao popularan sve do XIII veka, kada je zen-budizam doveo do potrebe njegovog konzumiranja. Budistički sveštenici su pribavili kompletan pribor za njegovo pripremanje i serviranje. Zen-budizam proklamuje otkrivanje skrivenih ljudskih sposobnosti. Stoga se pretpostavlja da je postojao specifičan način serviranja čaja. Soba u kojoj se pio ovaj napitak bila je jednostavno opremljena, a pokreti za vreme rituala izuzetno harmonični, jer čaj poboljšava sposobnost meditacije i utiče na koncentraciju. ________________________________________________________________________________ 14

Slatka pica!

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ TRAVE U LEČENJU Na osnovu istorijskih i arheoloških proučavanja dolazi se do podataka o biljkama koje se u davnim vremenima upotrebljavale za lečenje ljudi. Neke od njih su uključene u modernu farmaciju dok su neke eliminisane. Uprkos uvođenju psiholoških momenata u savremenu medicinu, od lekova se i dalje očekuje da imaju uticaj na hemijske procese u čovečijem telu. Nar se mnogo koristio u staroj Vaviloniji i Egiptu, ali se sada znatno manje upotrebljava u lekovite svrhe. Vavilonci su upotrebljavali kurkumu koja se u današnje vreme, zbog žute boje, koristi kao sredstvo za bojenje. Nard, koji je bio najvažniji lek kod Hebreja i Indusa, sada se smatra štetnim. Imela, kojoj su druidi pripisivali čudnovatu moč u lečenju, i danas ima medicinski značaj. Okultna svojstva Ljudi su od davnina znali za okultna svojstva trava. Verovali su da imaju uticaja na nevidljive aspekte čovekove prirode za koje materijalističke nauke smatraju da su potpuno imaginarni. Svega se nekoliko osoba usudilo da govori o ovoj temi proteklih godina. Čarubel1 je objavio knjigu o lečenju pomoću trava i kamenja, što je nazivao planom duše. Nešto kasnije, dr. Rudolf Štajner, osnivač antropozofskog društva, uveo je u medicinu upotrebu lekova baziranih na psihološkim efektima, uključujući i imelu. Verovao je da duhovni elementi deluju kroz fizičke supstance, tako da njegov metod nije, suprotan, već komplementarni deo moderne medicine.

Postupak isterivanja đavola, poznat iz Novog zaveta, postizao se kod Vavilonaca, Egipćana i Indusa ubrizgavanjem klistira.2 Mnogi lekovi koji su danas poznati farmaceutima datiraju iz davnih vremena. ______________________________________________________________________________ Charubel: »Psihologija botanike«, Leigh, 1906, u kojoj su obrađene psihološke karakteristike 39 vrsta biljaka, 3 vrste metala i 11 vrsta okultnog kamenja čiji su simboli slični. 2 C. J. S. Thompson: »Tajna i umetnost apotekarstva«, Lond. 1929. ________________________________________________________________________________
1

15

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Ajur-veda Božji lekar, Danvantari, napisao je da su četiri vede najznačajniji deo Svetog pisma Indusa, a Ajur-veda je dodatak o lekovima. Predmet se tretira sa izuzetno široke tačke gledišta, tako da reč ayur jednostavno znači život.3 Zdravlje je harmonijski balans tri životne snage koje se kreću kroz telo i svojih sedam glavnih spletova. Bolest se sastoji iz tri sfere: fizičke, prelazne i mentalne, ali sve tri imaju spiritualne osnove. Postoje takođe tri vrste lekova: - mantre koje se regulišu zvučnim vibracijama. Tu spadaju i obredi, ponude, biljke i dragulji; - činjenice prihvaćene sa razlogom; - sloboda duha od povreda. Mnoge trave su uključene u zapadnu medicinu iako vode poreklo iz Indije. Primer je biljka Rauwolfia koja se dugo upotrebljavala protiv ujeda zmija i insekata. Posle pedesetih godina ovog veka počela je da se koristi u Evropi. U Indiji se pomenuti lekovi ne koriste samo zbog psiholoških efekata. Prema dr. Ramanu, uzimaju se u obzir sledeće karakteristike: - nadmoćnost pet butasa (sastavnih elemenata); - ukus; - kvaliteti kao što su tečno ili čvrsto stanje, težina, boja; - jačina. Praktičari takođe uzimaju u obzir godišnje doba, stanje pacijenta, način ishrane i svaki aspekt okoline.

______________________________________________________________________________ Mišljenje bazirano na delu »Ajur-veda ili indijski sistem medicine«, B. V. Raman, »Kružna potraga IV« I, 1934. ________________________________________________________________________________
3

16

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Moksa (biljne obloge) Akupunktura je sistem lečenja koji se zasniva na ubadanju igala u različite delove ljudskog tela. Specijalni crteži i modeli pokazuju tačke koje treba da se ubodu. Način lečenja je nastao u Kini, ali je prešao u Evropu i dugo se praktikovao u Francuskoj. Akupunktura je spomenuta zato što se ponekad kombinuje sa moksom koja se pravi od lišća biljke Artemisia i ima oblik kupe ili cilindra. Kupice se postavljaju na telo, na mesta određena moksa-šemom, a koja se razlikuju od akupunkturnih tačaka, zatim se pale pomoću zrnaca šibice ili na neki drugi način. Tako se stvara mali plik u koji može da se utisne pepeo. Moksa se koristila čak i u Evropi.

Doktrina klasifikacije prema obliku biljaka Tokom srednjeg veka raznim biljnim vrstama pripisivana su različita okultna svojstva. Tvrdilo se da pojedine biljke, koje svojim oblikom podsećaju na određene delove ili organe ljudskog tela, mogu da se koriste za njihovo lečenje. Doktrina klasifikacije je lista gde su sistematizovane opšte karakteristike i bilo je potrebno jedino pogledati u spisak i razumeti u koju še svrhu biljka upotrebljava. Kod nekih vrsta je bilo veoma lako. Kopitnjak se, na primer, koristio za lečenje bolesti jetre jer svojim izgledom podseća na taj organ. Plućnjak ima krunične lištiće koji liče na pluća i zbog toga se primenjivao za lečenje plućnih bolesti.

Utrikularija je vodena biljka koja ima podvodne krunice u vidu malih mehura na koje se lepe insekti. Koristila se za lečenje bolesti bešike. Kaćun je monokotila; biljka čiji koren ima oblik testisa, te je zato postojalo verovanje da je biljka pogodna za lečenje bolesti muških polnih organa. ________________________________________________________________________________ 17

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Vučja stopa je posebna vrsta dikotila, ima velike cvetove čiji obod liči, na matericu, te se biljka koristila isključivo za lečenje ženskih bolesti vezanih za trudnoću i porođaj. Crvena santalovina i crvena ruža upotrebljavale su se za lečenje bolesti krvi, a žuta boja šafrana odredila je da se ova biljka koristi za lečenje bolesti žuči. Herbalizam Početkom srednjeg veka lekari su koristili trave prema klasifikacijama koje su izvršili Hipokrat (460 - 377 p.n.e.) i Galen1 (cca 130 200 n.e.). Nakon Reforme, Paracelzijus je pronašao mnoge lekove na bazi minerala. U Engleskoj, Kraljevski lekarski koledž, koji je imao status današnjeg Medicinskog saveta, uveo je patent-pismo 1518. godine (u vreme vladavine Henriha VIII (1491 - 1547). Akt parlamenta je bio poznat svima koji su posedovali neka znanja o lečenju i odnosio se na upotrebu lekovitih trava. Cirkulisao je među svim praktičarima narodne medicine, odnosno među travarima koji nisu studirali anatomiju i kliničke predmete u medicinskim školama. Početkom ovog veka upotrebljavale su se divlje trave, ali je veoma malo njih korišćeno u regularnoj medicini. Sledeća lista je napravljena prema familijama:2 Familija Loranthaceae: imela (Viscum); Familija Polygonaceae: troskot (Polygonum); Familija Caryophyllaceae: mišjakinja (Stellaria); Familija Rosaceae: petrovac (Agrimonia), kupina (Rubus); Familija Leguminosae: žutilovka (Sarothamnus); Familija Linaceae: planinski lan (Linum); Familija Lythraceae: vrbičica (Lythrum); Familija Umbelliferae; vetrovalj (Eryngium), divlja mrkva (Daucus), milogled (Sanicula); Familija Boraginaceae: gavez (Symphytum); Familija Labiatae; modri tetrljan (Ballota), tetrljan (Marrubium), dobričica (Glechoma), metvica (Prunella), šišak (Scutellaria), ranilist (Betonica), dubačac (Teucrium), žalfija (Salvia), nana (Mentha), miloduh (Hyssopus); ______________________________________________________________________________ Lekovi se nazivaju galenike, po Galenu. 2 W. H. Webb: »Standardni vodič neotrovnih lekovitih trava«, Southport, 1916. ________________________________________________________________________________
1

18

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Familija Plantaginaceae: bokvica (Plantago); Familija Valerianaceae: macina trava (Valeriana); Familija Compositae: čičak (Arctium), podbel (Tussilago), maslačak (Taraxacum), žablja trava (Senecio), hajdučka trava (Achillea). Hodočasnici su preneli herbalizam u Ameriku gde su se koristile sasvim drugačije vrste trava: Familija Orchidaceae: gospina papučica (Cypripedium); Familija Araceae: kozlac (Arum); Familija Myricaceae: voskovnik (Myrica); Familija Aristolochiaceae: vučja jabuka (Aristolochia), kopitnjak (Asarum); Familija Nymphaeaceaa: vodeni krin (Nymphaea); Familija Ranunculaceae: steničarka cimifuga (Cimicifuga), hidrastis (Hydrastis); Familija Berberidaceae, žutika (Berberis); Familija Hamamelidaceae: hamamelis (Hamamelis); Familija Oxalidaceae: zečja soca (Oxalis); Familija Rutaceae: bodljikavi jasenak (Zanthoxylum); Familija Pyrolaceae: zelenika (Pyrola); Familija Solanaceae: paprika (Capsicum); Familija Labiatae: nana (Mentha), gagamija (Lycopus); Familija Lobeliaceae: lobelija (Lobelia). Mnoge od ovih biljaka preuzete su iz indijanske narodne medicine. Lobelija i paprika su bile glavne biljke u Tomsonovom sistemu, nazvanom po Samjuelu Tomsonu (1769 - 1843) koji ih je predstavio svetu. Homeopatija Sistem medicine koji se naziva homeopatija sasvim je različit od ordinarne medicine, alopatije. Razlike su sledeće: - svaki lek upotrebljen u homeopatiji treba da se ispita na zdravoj osobi; - lek mora da izazove simptome određene bolesti; - u jednom vremenskom periodu koristi se samo jedno sredstvo za lečenje; - lek se upotrebljava u najvećem mogućem razblaženju u kome može da deluje. Različiti stepeni razblaženja nazivaju se potencijali.

Tvorac homeopatije je Samjuel Hajneman (1755 - 1843). Dok je prevodio Kulenovu knjigu »Medicinske materije« primetio je da određene vrste lekova deluju samo na izvesne bolesti. Jedan od njih je kora sa peruanske biljke Cinchona, iz familije Rubiaceae, koja je svojevremeno bila popularna u lečenju malarije. ________________________________________________________________________________ 19

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Pošto je imao istraživačkog duha, Hajneman je probao lek na sebi i otkrio da izaziva simptome slične simptomima malarije. Potom je, uz pomoć prijatelja, isprobao veću grupu lekova i otkrio iste karakteristike. Velebilje (Atropa Belladonna) izaziva simptome šarlaha, otrovni ruj (Rhus toxicodendron) simptome crvenog vetra, a kužnjak (Datura stramonium) simptome pražnjenja creva uz grčeve. Lekovi se uvek koriste u malim ( količinama rastvoreni u graničnim razblaženjima sa vodom ili pomešani sa neutralnim rastvorom kao što je rastvor mlečnog šećera. Neki od ranih homeopata koristili su granična razblaženja. Ako se radilo o najslabijoj koncentraciji upotrebljavalo se samo nekoliko molekula delujućeg rastvora ili čak ni jedan. Takvi lekovi su se bazirali na sugestiji jer, kako je dr. Rudolf Štajner tvrdio, okultna svojstva biljaka sadržana su u njihovom delovanju. Poznato je da je neka istraživanja u tom pravcu vršilo i antropozofsko društvo. DROGE I OTROVI U grčkoj mitologiji boginja žitarica Demetra bila je udružena sa Dionisom, bogom vina. Sa okultne tačke gledišta vino nije samo alkoholno piće već sredstvo koje se upotrebljava u spiritualne svrhe. Najniži nivo se primećuje kod domorodaca sa Zapadno-indijskih ostrva i Kariba gde pijanci padaju pored grobova i primaju poruke od mrtvih. Na najvišem nivou upotreba vina simbolizuje sjajnu ekstazu koja naginje ka mistici. Mada islam zabranjuje korišćenje alkoholnih pića, mnogi pesnici su pisali poeme u slavu vina služeći se njime kao simbolom. U današnje vreme sve veći broj ljudi upotrebljava lekove, drogu ili alkohol. Ova ideja je povezana sa antičkom upotrebom vina. Postupno se kult Bahusa (u grčkoj mitologiji Dionisa) u rimskom carstvu pretvorio u seriju orgija. Korišćenje vina u okultne svrhe prvo je bilo zabranjeno, zatim ponovo dozvoljeno, jer se došlo do zaključka da njegova pravilna upotreba ima veliki hermetički značaj. No Bullshit!

________________________________________________________________________________ 20

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Alkoholna pića Na opni ploda grožđa žive gljivice mikroskopske veličine koje posle ceđenja voća izazivaju fermentaciju i pretvaranje grožđanog šećera u etilalkohol koji ima omamljujuće dejstvo. Alkoholna pića mogu da se prave i od raznih trava koje sadrže šećer ili skrob. U kasnijoj fazi skrob se pretvara u šećer uz pomoć mikroorganizama.

Šećer u prirodi

Evidentno je da se vino koristilo još u ranim periodima pisane ljudske istorije i o njemu se znalo u celoj Evropi, mada vinova loza nije uspevala u severnim zemljama. Poznata alkoholna pića su medovina koja se pravi od meda, jabukovača od jabuke ili kruškovac od kruške. U Britaniji se lokalne biljke upotrebljavaju u ove svrhe još od pradavnih vremena, tako da se vino proizvodilo od gloginja, ribizli, kupina, borovnica, rabarbara, pa čak i od repe.

Narodna medicina...

U tropskim predelima koristile su se druge vrste useva. Šećerna trska je verovatno poreklom sa Istočno-indijskih ostrva, a u Africi se upotrebljavala za proizvodnju vina pod imenom masanga. Upotreba vina od banana bila je jedno vreme u modi u istočnoj Africi. Palmino vino se proizvodilo u zapadnoj Africi, Indiji, Šri Lanki, na pacifičkim ostrvima, u južnoj i centralnoj Americi. U ovim regionima koristili su se i kaktusi za spravljanje vina. Pivo iz skroba Smatra se da je skrob osnovna materija koja služi za pravljenje piva, te se žitarice često koriste u te svrhe. Proizvodnja je počela u zapadnom Egiptu i odatle se proširila na Evropu, Aziju, a zatim i na ostatak sveta. Pivo se pravilo od slada. U početku se nije koristio hmelj ali je kasnije dodavan zbog arome. Proso se upotrebljavao za dobijanje pojedinih vrsta piva u Indiji, Africi i na Tibetu, a i sada se koristi u mnogim delovima zapadne Afrike. Pšenica je bila glavni sastojak u proizvodnji svetlog piva u Nemačkoj. ________________________________________________________________________________ 21

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Od pirinča su se pravila pića na Borneu, u Kini i Japanu, a od kukuruza u centralnoj i južnoj Americi. Treba napomenuti da proizvodnja i upotreba alkoholnih pića nisu bile vezane samo za striktno propisana pravila u pripremanju i konzumiranju, već i za određene kultove, proslave, plesove i sl. Duvan Duvan je poreklom iz Južne Amerike, a sada se gaji u toplijim predelima celog sveta. To je biljka koja se upotrebljava kod svih naroda (osim Sika, Parsa i nekoliko drugih). Koristi se: - za žvakanje; - za ušmrkavanje; - kao duvan za lulu; - kao cigara; - kao cigareta. Ovi metodi konzumiranja razvili su se još u srednjem veku posle putovanja Kolumba i drugih ranih putnika-istraživača. Uživanje u duvanu se nesputano širilo i pored velikog broja protivnika. Veoma je interesantan kult uživanja u duvanu kod domorodaca Amerike. Po Levinu, duvan odstranjuje duhovnu prazninu i agresivne instinkte i dovodi do blage napetosti, tako da se njegovo okultno svojstvo ogleda u stvaranju duševne stabilnosti. Iz istih razloga su severno-američki Indijanci pušili lulu mira. Opijum Prilikom seče stabljika iz mnogih biljaka curi mlečni fluid, lateks, koji se posle izvesnog vremena stvrdnjava. Opijum je stvrdnuti beli lateks dobijen iz maka. Sadrži mnogo alkaloida i usled stajanja dobija smeđu boju. Glavni alkaloidni sastojak je morfin. Dok su u medicini veoma korisni za privremeno suzbijanje bolova, alkaloidi opijuma su veoma opasni ako se upotrebljavaju kao droga. Narkomani ih koriste na sledeće načine: - oralnim putem; - pušenjem; - ubrizgavanjem. Drogiranje se teško može nazvati kultom, osim ako nije u pitanju spavanje ili smrt. ________________________________________________________________________________ 22

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Naši preci su bili veoma dobro upoznati sa efektima maka, a ženske statue su često bile krunisane vencima napravljenim od ove biljke i predstavljale su boginju noći, Noks. Krunisane mitske figure simbolizovale su Morfeusa, boga mašte, koji je bio sin Simnusa, boga sna. Meskalin Pejotl, vrsta malog loptastog kaktusa, sadrži veći broj alkaloida, a glavni se zove meskalin. Meskalin se smatra specifičnom drogom jer izaziva veoma čudne efekte koji zavise od individualne reakcije, a sastoje se u audio-vizuelnim halucinacijama uz velike poremećaje u prostoru i vremenu. Osoba koja konzumira ovu drogu stiče utisak da se nalazi u nekom drugom svetu.

Pejotl je rasprostranjen u Meksiku i nekim delovima SAD. Američke vlasti su zabranile upotrebu, ali domoroci imaju svoj kult konzumiranja koji uključuje okupljanje oko vatre, sviranje, pevanje i druge, manje poznate rituale. Indijska konoplja Drogu čine osušeni vršni delovi ženskih biljaka indijske konoplje u cvetu. Puši se pod s nazivom marihuana. Hašiš predstavlja smolu sakupljenu na različite načine sa ženskih biljaka u cvetu. U širem smislu označava prerađenu smolu koja se puši, žvaće ili konzumira kao napitak.

Ne gazi travu! Ova droga je bila poznata još u starom i srednjem veku. Kasnije se pokušalo sa zabranom njene upotrebe, ali se u tome nije uspelo. Hašiš su najviše koristili članovi sekte Asina čiji je vođa nazvan Starac sa planine. On je koristio ovu drogu da bi naveo svoje sledbenike da po njegovom nalogu vrše politička ubistva. Reč atentat vezuje se za ovu sektu i upotrebu hašiša, a samo njihovo ime asocira na ubistva. Neke druge vrste biljnih droga Kokain se dobija od biljke koke koja je poreklom iz južne Amerike, a gaji se u Peruu i Boliviji jer se iz tih zemalja najlakše iznosi. ________________________________________________________________________________ 23

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Domoroci su žvakali suvo lišće koke mešajući ga sa gašenim krečom ili biljnim pepelom. Verovalo se da koka pojačava snagu i izdržljivost, otklanja umor, glad i bol. Na obalama Amazona raste drvenasta lijana paulinija čiji su plodovi veličine lešnika sa jednim semenom koji se prilikom upotrebe stružu ili melju, a zatim mešaju sa vodom i piju kao napitak. Kava-kava je piće koje se konzumira u Novoj Gvineji i na mnogim ostrvima Polinezije. Njeno pripremanje uključuje i žvakanje, te se ranije mislilo da se alkoholna fermentacija odvija samim žvakanjem, ali je Levin dokazao da su postojeći efekti direktno povezani sa smolom koju sadrži biljka.

Evo sad' će kafica! U Australiji se upotrebljava droga pituri koja se žvaće ili puši. U toplijim delovima Azije žvaću se plodovi pojedinih vrsta palmi. Kamfor: Opasno razdražujuće sredstvo U Kini, Japanu i na Formozi kamfor se dobija preradom drveta Cinnamonum Camphora. Iz pojedinih delova biljke destilišu se etarska ulja, a potom se izdvajaju kristali kamfora. Kamfor ima veoma razdražujuće dejstvo i koristi se u vidu tinktura. ________________________________________________________________________________ 24

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Kola-orah je poreklom iz Sudana, ali se njegovo uzgajanje proširilo i na druge zemlje. Postoji još mnogo sličnih vrsta oraha, ali svi ne izazivaju uzbuđenje kao žvakanje kole. Hotentoti u južnoj Americi konzumiraju drogu kanu zbog njene sočnosti. Sve ove droge utiču na razne načine na društveni život ljudi koji ih upotrebljavaju. Njihovi psihološki efekti su poznati u savremenom svetu, ali psihološka i sociološka istraživanja još uvek otkrivaju mnoge čudne fenomene zbog kojih ove biljke privlače pažnju okultista. Afrodizijaci Afrodizijaci su lekovi koji se upotrebljavaju za stimulaciju seksualnog nagona. Naziv su dobili po grčkoj boginji Afroditi koju su u rimskom carstvu nazivali Venerom. Njih ne treba poistovećivati sa ljubavnim napicima. Afrodizijaci su medicinski preparati koji deluju, na fiziološkoj osnovi stimulišući opštu seksualnu želju, a ljubavni napici su magijska sredstva koja deluju kroz okultne snage i usmerena su ka određenoj osobi. Moderna nauka ne priznaje afrodizijake, mada odobrava postojanje hrane koja poseduje ova svojstva. Tvrdi se da dijeta prigušuje opšti seksualni nagon, kao i druge životne funkcije. Ukoliko se otrovni alkaloid, strihnin, upotrebljava u izuzetno malim količinama utiče na jačanje mišićnog tkiva, te olakšava vođenje telesne ljubavi. Johimbin direktno utiče na seksualnu mišićnu strukturu. Na osnovu psiholoških istraživanja došlo se do zaključka da su seksualna privlačnost ili odbojnost pod direktnim uticajem ljudskog uma. Materijalisti smatraju da mozak reaguje u skladu sa radom endokrinih žlezda: tridesetih godina ovog veka radilo se na tretmanu tzv. »majmunskih žlezda«, ali su rezultati bili nezadovoljavajući, te su pokušaji u tom pravcu potpuno napušteni. Neki od poznatih afrodizijaka Interesantno je spomenuti neke od renomiranih afrodizijaka uz napomenu da uspeh zavisi od pravilnog doziranja. Iz životinjskog sveta koriste se mošus i ambra, mravi i pojedine vrste buba. Smatra se da mnoge biljke kao što su beli i crni luk, artičoka, asparagus, pasulj, sočivo, kupus, mrkva i celer imaju svojstva afrodizijaka, kao i sve vrste voća i povrća koje imaju stimulativni miris ili ukus. Tu se ubrajaju i začini oraščić, biber, vanila, kurkuma, anisovo seme, kim itd. ________________________________________________________________________________ 25

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Strihnin, johimbin, damijana i palmica su supstance koje se koriste u minimalnim količinama. Otrovne biljke Upas-drvo sa Jave poznato je kao najotrovnije drvo na svetu. Veruje se da pare ovog drveta uništavaju kompletnu floru i faunu u krugu od više kilometara. Ovo je samo verovanje zasnovano na činjenici da ova biljna vrsta vrlo često raste u kraterima živih vulkana, te okolnu vegetaciju uništava otrovna vulkanska para. Ipak, od isparenja upas-drveta pravi se otrov za strele. U istu svrhu koriste se i druge biljne vrste koje rastu u Africi, Brazilu, Gvajani i centralnoj Americi. TRAVE U ALHEMIJI Alhemija je bila antička i srednjevekovna nauka koja je proučavala: - pravljenje zlata; - pronalaženje eliksira života; - pretvaranje mrtvih u žive stvari. Najraniji zapis o alhemiji nalazi se na vavilonskim pločicama. Najstarija od njih potiče iz II milenijuma pre naše ere i opisuje kako je junak Gilgameš, posle smrti svog prijatelja Enkida, krenuo na dugo i komplikovano putovanje da bi našao travu besmrtnosti.

Posle velikih teškoća Gilgameš je stigao do raja Uta-Napista, vavilonskog Noa, kome su bogovi nakon potopa podarili besmrtnost. Tamo je saznao da je smrtnicima nemoguće da postanu besmrtni uz korišćenje zemaljskih stvari, ali mu je dozvoljeno da podeli saznanje o toj velikoj tajni jer na dnu mora, na određenom mestu, raste bodljikava biljka koja starim osobama, kada je pojedu, vraća njihovu mladost. Uz dalje teškoće Gilgameš je uspeo da nađe pomenutu biljku i ponese je sa sobom. Na povratku se zaustavio da se okupa, a biljku je ostavio na obali. Nakon izlaska iz vode ugledao je veliku morsku zmiju kako je odnosi i time je sav njegov trud postao uzaludan. Eliksir života U indijskoj filozofiji duhovna i telesna regeneracija postižu se joga-vežbama, dok su srednjevekovni recepti ukazivali da su trave bile šadržaj elikšira života, ali samo kao dodaci, dok je osnovni sastojak bio nepoznat. ________________________________________________________________________________ 26

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Još u srednjem veku pojavila se ideja o postojanju jedinstvene supstance koja bi predstavljala univerzalni lek za sve bolesti. Na latinskom jeziku se nazivala panacea, tj. univerzalni lek. U bajci »Hiljadu i jedna noć« govori se o jabuci iz Samarkanda koja je imala ova svojstva. To je verovatno bio jedan od razloga što su neke vrste voća upotrebljavane za lečenje. Razne vrste jabuka Pored opšte poznatih vrsta jabuka postoje i druge vrste voća koje se nazivaju tim imenom. Među njima se ističu kustaro, šećer i aligator jabuke koje su jestive, a paradajz-jabuka ima ljubavna svojstva. Slon, drvo, ruža, malajska i zvezda-jabuka takođe su jestive, a majska spada u narkotičke biljke. Ananas je delotvorna za probavu proteina, a bodljikava jabuka je otrovna, osim kada se upotrebljava u minimalnim količinama. Prometejeva krv Eliksir života sačinjen od trava na koje je padala Prometejeva krv nosi istoimeni naziv. U mitologiji, taj napitak je veštica Medea dala svom ljubavniku Jasonu da bi ga zaštitila od vatre i ranjavanja. U romanu »Pirat« Valtera Skota vodena trava štiti organizam od svih vrsta bolesti sem kuge. U Kini se žen-šen i slonovostopalo smatraju univerzalnim lekovima koji utiču na jačanje organizma. Tridesetih godina ovog veka zabeležena je smrt Kineza koji je umro u dubokoj starosti od dvestotine godina, a konzumirao je ove biljke.

Paligeneza Sredinom XVII veka neki autori su smatrali da je postojala materija koja je oživljavala biljke iz pepela. Biljke su bile spaljene, a njihov pepeo pokupljen i podvrgnut specijalnom tretmanu sa pomenutom materijom. Rezultat tog postupka bio je plavi prah koji je stavljen u posudu koja se blago zagrevala.

________________________________________________________________________________ 27

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Pod uticajem toplote iz praha se stvarao sablasni izgled spaljene biljke. Po prestanku zagrevanja lik biljke se gubio, ali se ponavljanjem procesa postizao isti efekt. Slični eksperimenti su vršeni sa ljudima i životinjama.1 Spontano stvaranje Ranije se verovalo da biljke i životinje, pored normalnog procesa razmnožavanja, mogu da nastanu i iz nežive materije. Čak je i Aristotel, koji je bio veoma precizan u svojim proučavanjima živih stvari, bio ubeđen da pojedine vrste kičmenjaka, kao što su jegulje, žabe i zmije, mogu da nastanu iz blata ili mulja. Moderna nauka tvrdi da se žive forme (uključujući i mikroorganizme) uvek stvaraju iz žive materije iste ili slične vrste. To mišljenje nije bilo u potpunosti prihvaćeno sve do radova Luja Pastera (1822 - 1895), te nije čudno što su alhemičari verovali da svi oblici žive materije, uključujući i ljudska bića, mogu da se stvore na veštački način. TRAVE U ASTROLOGIJI Po jednoj od mnogobrojnih definicija, astrologija proučava pojedine ritmične tokove2 vezane za prirodne pojave i život čoveka, obuhvatajući mnogo više elemenata nego što materijalisti mogu da pretpostave. Biljni i životinjski organizmi različito su se razvijali tokom različitih epoha. U najstarijim stenama (pre-kambrijskog i kambrijskog perioda) nađeni su fosilni ostaci algi i bakterija. Proučavanjem nešto mlađih (ordo-vijskih) stena nailazi se na organizme životinja ribolikog oblika, ali biljke izazivaju nedoumice. U sledećem (silurijskom) periodu javljaju se različite biljne vrste, ali ne mnogo razvijenije od mahovina, i vodeni organizmi slični ribama. U devonijskom razdoblju dolazi do daljeg razvoja riba i mahovina, a ugljenični period karakteriše pojava papratolikih biljaka i insekata, pauka i amfibija, među životinjama. U permijskom periodu razvijaju se reptili i biljke sa cvetovima. Ovi periodi su bili karakteristični za paleozoik. ______________________________________________________________________________ Za bliže detalje pogledati Lewis Spence »Enciklopedija okultizma«, London, 1920, odeljak »Paligeneza«. 2 W. B. Crow: »Biološki ritmovi - osnova naučne astrologije«, Proteus, 1931, i »Novi biološki ritmovi«, Proteus, 1931. ________________________________________________________________________________
1

Nema papira...

28

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ U mezozoiku dolazi do duge vladavine reptila koja je prouzrokovana obiljem cvetnica. Različite biljne i životinjske vrste doživljavaju dalju evoluciju u tercijeru. Godišnja doba Dok je u tropskom pojasu promena godišnjih doba manje primetna, u oblastima gde su izraženije temperaturne razlike prirodni ciklusi znatno utiču na život biljaka i životinja. Postoji vreme za klijanje, rast, listanje, cvetanje, rađanje plodova i stvaranje novog semena. Prikazani kalendar ilustruje cvetanje pojedinih biljnih vrsta po mesecima u Britaniji: Januar: razgon (Veronica), titra (Eranthis); Februar: žuta trava (Ficaria); Mart: kopitac (Caltha), breberina (Anemone); April: niksica (Scilla), režuha (Cardamine); Maj: milogled (Sanicula), glog (Crataegus); Jun: divlja ruža (Rosa), majčina dušica (Thymus); Jul: ladolež (Convolvulus), pavit(Clematis); Avgust: bršljan (Hedera); Septembar: mrazovac (Colchicum); Oktobar: lala (Sterhbergia); Novembar: himalajsko ukrasno bilje (Leycesteria); Decembar: kukurek (Helleborus). Slična tabela može da se napravi za klijanje, rast i rađanje plodova, kao i za druge procese. Biljke i mesec Dugo se verovalo da rast vegetacije zavisi, od mesečevih mena. Naučnik L. Kolisco1 objavio je rezultate pojedinih eksperimenata koje je izvodio tokom godina. Oni su pokazali da je kod biljaka rast povećan u toku novog meseca, ali da postoji i godišnji ciklus, te oba faktora treba uzeti u obzir. Rast se smanjuje tokom zimskih meseci.

______________________________________________________________________________ O uticaju lunarnih ritmova na biljke, životinje i ljude, videti W. B. Crow: »Lunarni ritmovi«, Proteus, 5, 1932. ________________________________________________________________________________
1

29

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ U decembru dolazi do uobičajenog rasta u vreme novog meseca, ali se javlja vidljivo ubrzanje pre pojave punog meseca uoči Božića. Tokom dve sedmice pre pojave poslednje četvrti dodatni rast je veći od kontra-ravnoteže nastale uobičajenim efektima opadajućeg meseca. Slični zaključci su dobijeni ispitivanjem semena kukuruza. Od tada su objavljeni mnogi značajni rezultati do kojih se došlo radom antropozofa. Cvetni sat Činjenica je da se cvetovi otvaraju i zatvaraju u različito doba dana i noći. Lineus (1707 - 1778) je predložio da se u botaniku uvede termin tzv. cvetnog sata, po kome bi se, približno, na osnovu posmatranja otvaranja i zatvaranja, moglo odrediti vreme. Međutim, postojale su određene teškoće: - cvetovi se otvaraju i zatvaraju u različito vreme različitim ritmom; - svaka vrsta cveta koja je upotrebljiva za formiranje ovakvog sata ne cveta tokom cele godine. Bilo je pokušaja da se u parkovima i javnim vrtovima naprave ovakve vrste satova. Lineus je sastavio originalnu tabelu po vrstama cveća za grad Upsalu (60° s.g.š.). a Kerner za Insbruk (47° s.g.š.). Brojer je objavio pregled sa engleskim nazivima. Trave planeta Cveće ne odgovara samo planetarnim satima koji se baziraju na dvadesetčetvorosatnom vremenskom periodu, već zavisi i od sedmičnog ciklusa. Svaki dan u sedmici odgovara jednoj planeti te se radi o sedmodnevnom ciklusu. Polazna osnova je dvadesetosmodnevni lunarni period podeljen pomoću četiri elementa, a to su vazduh, vatra, voda i zemlja. Ovi elementi imaju značajnu ulogu u astrologiji. Da bi se razmatrala tradicionalna vladavina trava prema uticaju sedam planeta, neophodno je saopštiti čitaocima koji ne poznaju astrologiju da se sunce i mesec, kao svetleća tela, ubrajaju u pomenute planete.

________________________________________________________________________________ 30

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Solarne biljke Sunce vlada nedeljom i prolazi kroz krug zodijaka za godinu dana. Solarne biljke, koje uglavnom imaju jednogodišnji period razvoja, u svim starim priručnicima obeležene su sunčevim simbolom. Ovo bilje je: - zlatne ili narandžaste boje (npr. šafran ili narandža); - ili kružnog oblika; - ili znatne veličine; - ili zračnog izgleda (npr. suncokret); - ili aromatičnog mirisa; - ili je delotvorno za srce (npr. izaziva srdačnost kao cimet); - ili pokazuje tendenciju okretanja ka suncu (npr. suncokret ili drugi heliotropi). Lunarne biljke Mesec vlada ponedeljkom i prolazi kroz zodijačni krug za 28 dana. Njegovo bilje karakteriše: - sočno lišće; - ili boravak u svežoj vodi; - ili su cvet i plod bele ili bledo žute boje; - ili su velikih dimenzija; - ili su vodenasti i bez ukusa (npr. dinja, tikva, bundeva); - ili obeležavaju mesečnu periodičnost; - ili poseduju lunarne znake, tj. oblik mesečevih mena (npr. kruškasto voće za pričešće, lišće u obliku mesečevog srpa ili srpaste kupe). Dvogodišnje biljke marsa Planeta Mars vlada utorkom. Prolazi kroz krug zodijaka za približno dve godine. Njegov znak je ranije simbolizovao dvogodišnjake. Marsove biljke: - poseduju trnje, bodlje ili boce; - ili žive na suvim mestima, čak i u pustinjama; - ili imaju oštre mirise ili stimulativna svojstva; - ili su crvene boje; - ili imaju koren konusnog oblika, tzv. glavni koren (koji može biti crvene boje, npr. mrkva ili cvekla). ________________________________________________________________________________ 31

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Planeta Merkur vlada sredom i prolazi kroz zodijački krug za 3 meseca. Njene biljke: - imaju nežno ili grubo podeljeno lišće ili stabljiku pokazujući vazdušastu prirodu ove planete; - ili fino mirišu (npr. anisovo seme); - ili lekovito deluju na pluća i nervni sistem; - ili su važne kao hrana, posebno žitarice. Višegodišnje biljke Planeta Jupiter vlada četvrtkom i prolazi kroz krug zodijaka za 12 godina. Bilje koje pripada ovoj planeti: - ima oblik kruga ili krsta, kao što bog Jupiter vlada preko 4/4 lopte; - ili je veliko i upadljivo (npr. smokva, maslina ili grožđe); - ili je jestivo i dijetetsko (npr. bukov žir); - ili ima prijatan ukus (npr. dud, karanfilić, oraščić).

Planeta Venera vlada petkom i prolazi kroz zodijak za 9 meseci. Njeno bilje: - ima divne cvetove bele ili bledo crvene boje (npr. ruže1); - ili je prijatnog mirisa (npr. ruže, ljiljan); - ili ima glatko, zeleno lišće i plodove bledo crvene ili crvene boje (npr. jabuka). Višegodišnje šumske biljke Planeta Saturn vlada subotom, a ciklus kretanja kroz zodijak traje 30 godina. Njen simbol se upotrebljava za označavanje višegodišnjih šumskih biljaka koje žive tridesetak ili više godina.

______________________________________________________________________________ Bledo crvena boja je ženska kontrateža crvenoj, kao što je Mars (crvena boja) ljubavnik Venere. ________________________________________________________________________________
1

32

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Biljke Saturna: - imaju godišnje prstenove - godove jer je Saturn bog vremena; - ili poseduju lišće ili stablo sive ili tamne boje; - ili imaju cvetove beznačajnog oblika; - ili su drvenaste, čak iako nisu u obliku žbuna ili drveta (npr. kornjačino drvo); - ili su neprijatnog ukusa i mirisa; - ili su otrovne (npr. čemerika, kukuta). Biljke zodijaka Na osnovu tradicionalnih shvatanja prikazana je klasifikacija trava u zodijaku: Ovan označava pionira i utiče na rast lišaja i drugih primitivnih biljnih oblika. Bik simbolizuje zemlju i gljive koje rastu na vlažnom terenu. Blizanci vladaju mahovinama koje žive na drveću. Rak simbolizuje paprati, rastaviće i simbioze primitivnijih biljaka koje žive na vlažnoj zemlji. Lav vlada četinarima. Devica simbolizuje žitarice, travu i šašu. Vaga utiče na rast najlepših vrsta cveća kao što su perunika, ljiljan i orhideja. Škorpija označava agrume i palme. Strelac vlada velikim šumskim drvećem kao što su hrast, bukva i brest. Jarac simbolizuje bilje koje ima cvetove sa izdvojenim krunicama. Vodolija vlada biljem koje ima cvetove sa sraslim krunicama. Ribe vladaju pretežno algama i drugim morskim biljem. TRAVE U MAGIJI Po egipatskoj i hindu mitologiji prvi objekat koji se pojavio na zemlji bio je zlatno jaje ili lotos koji je plivao po pravodama. On se širio pokazujući nadmoćnost boga. Jamblikus (333. p.n.e.), neoplatonski filozof, objašnjavao je krupna prolistavanja i sferično širenje lotosa kao simbol intelekta koji izlazi iz mulja. Većina egipatskih skulptura predstavlja lotose.

U Indiji, Kini i na Tibetu ova biljka se smatra svetom. U Egiptu su postojale tri vrste lotosa: beli lotos (Nymphaea Lotus) sa klinastim listovima i okruglim pupoljcima, plavi lotos (Nymphaea Coerulea) i crveni ili roze lotos (Nelembium Speciosum). Poslednjem je ime dao Herodot (5. vek p.n.e.), ali on više ne raste u dolini Nila. Plavi lotos ima veoma prijatan miris, te je prinošen mrtvima kao vrsta spiritualnog kulta. ________________________________________________________________________________ 33

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Druidi i imele Druidi su bili sveštenici keltskog naroda Gala u Engleskoj i Irskoj. Narod ih je prihvatao kao superiorne sudije, lekare i učitelje. Diskutabilno je da li su koristili kamene hramove kao što je Stounhendž. Izvesno je da im je kult bio biljni, relikvija hrast, a još više imela koja se nalazi na hrastu. Imelu je na drvo donosila ptica. Imela je simbolizovala Mesiju, a hrast oca Davida. Druidi su sekli grančice zlatnim oruđem i delili ih svojim družinama. Dodirivanje zlata svetom biljkom podseća na hrišćansku euhaustiku. Druidi su obraćali pažnju na ostale vrste biljaka i imali su pismo u kome je svako slovo bilo predstavljeno jednom vrstom drveta ili grma. Rozenkrojceri i ruža Rozenkrojceri su privukli pažnju javnosti jednom anonimnom publikacijom koja se pojavila u Nemačkoj 1614 - 1616. Tvrdili su da je začetnik njihovog učenja izvesni Kristijan Rozenkrojc, za koga se pričalo da je rođen u XIV ili XV veku i da je živeo 106 godina. Njegov grob je otkriven neposredno pre objavljivanja navedene publikacije. Javnost se zainteresovala za tajno bratstvo Rozenkrojcera, te su mnogi autori pokušavali da prikupe i objave zanimljive činjenice. Članovi društva su bili protivnici papinstva, zagovarali su svetske naučne reforme i poznavali su tajne alhemije. Kasnije se govorilo da su bili povezani sa masonima. Osnovna zagonetka vezana za Rozenkrojcere je pokušaj da se objasni na koji je način ruža na krstu postala njihov osnovni simbol. Za to postoje tri moguća odgovora:

(1) da je ruža povezana sa imenom njihovog osnivača; (2) da je u vezi sa oznakom koju su na ogrtačima nosili protivnici papinstva; (3) da je to cvet koji od pradavnih vremena predstavlja simbol tajanstvenosti. Ovim mogućnostima dodaje se još jedna: ruža je kraljica cvetova te simbolizuje aktivnost ljudi, a kombinacija sa krstom podseća na lotos aktivirane kundalini u jogi.

________________________________________________________________________________ 34

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Ljubavni napici Ljubavni napici su složenog sastava i spravljeni su od materija životinjskog porekla, mada ponekad mogu da uključe i cele životinjske organizme (na primer pauke). Takođe se upotrebljavaju telesne sekrecije, dlake i krv, koje se najčešće mešaju sa pojedinim vrstama biljaka.

Za ljubavni napitak koji je pobudio ljubav Tristana i Izolde kaže se da je bio samo biljnog porekla. Jedini napitak prijatnog ukusa dao je Oberon Titaniji sa ciljem da se devojka zaljubi u prvog muškarca koga vidi posle buđenja iz sna. Ljubavno bilje Biljke i njihovi plodovi koji se koriste u ljubavnoj magiji nazivaju se ljubavnim biljem. Tu se ubrajaju izdanci paprati, crne čemerike, razno semenje, majoran, duvan, mandragora i valerijana. Navedene biljke su uglavnom neukusne ili otrovne. Za spravljanje napitka najčešće se koristi mandragora. Njen koren podseća na ljudsko telo u celini, bez glave. Na mestu gde bi trebalo da se nalazi glava razvija se zeleni deo biljke. Po predanju, kada se mandragora vadi iz zemlje jedan život se gasi uz vrisak. Zbog toga se najčešće žrtvuje pas. Njemu se oko vrata stavlja uzica čiji je drugi kraj vezan za biljku. Životinja se mami hranom i kako se približava jelu uzica se steže oko njenog vrata. Tako dolazi do gušenja. Često se dešava da pas vođen instinktom izvadi mandragoru iz zemlje. Trave za proricanje Postoje stotine različitih metoda proricanja. Proricanje uz upotrebu biljaka naziva se botanomanija. Taj metod se često koristio za predviđanje ljubavnog života. Jedan od najpoznatijih načina je da se mladići i devojke podele u dve grupe i traže jasenove grančice. Savetuje se prvom paru koji ih nađe da sklopi brak.

________________________________________________________________________________ 35

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________

More turci ne gaz'te oranje! Još jedan metod proricanja sudbine vrši se pomoću oraha koji se nazovu imenima osoba, a nakon toga se bacaju u vatru. Način i brzina njihovog gorenja, poskakivanje ili dimljenje dovode do određenog proricanja. Različci Muškarci koji nose različke sa sobom imaju uspeha kod žena, te ih u Engleskoj nazivaju »cvetovima koje neženje nose u reveru«. Često se venčići od različaka stavljaju oko odžaka da bi označili skorašnje venčanje u kući. Upotreba bilja u kultu veštica Veštice su pripremale ljubavne napitke i otrove, i izazivale »snagom sugestije neizrecivu patnju nedužnih ljudi, posebno dece«. One su održavale sastanke pod imenom »veštičje subote« ili pravilnije »sabate«.

________________________________________________________________________________ 36

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Da bi se pripremila za sastanak veštica je celo telo premazivala mašću. Postojalo je nekoliko vrsta masti koje su se koristile za letenje. U sebi su sadržavale masnoću iz tela ubijenog nekrštenog deteta koja je pomešana sa listovima topole i kukute, i sa sokom kukute, trubelike, kužnjaka i osušenog velebilja. Neke od navedenih biljaka su opasni otrovi. Izvesni priznati medicinski stručnjaci veruju da je ova mešavina mogla da se apsorbuje kroz kožu i izazove stanje transa, kada je subjekat uobražavao da leti i bio u stanju da učestvuje u izopačenim i kriminalnim radnjama. U svakom slučaju, sastanci veštaca su se zaista održavali. Sredstva protiv čini Ljudi su se štitili od zlih sila posvećenom vodom, osveštenom solju i svećama koje su blagoslovene na Cveti. Zaštita je obavljana i vrbenom, maslinom, palmom, belom tikvom, ružom i drugim biljkama. Zle sile su se držale na distanci isparenjima tamjana i mirte.

Drveće kao sredstvo za proricanje U određeno vreme drveće deluje kao sredstvo za proricanje. Mojsije je dobio uputstvo od boga preko žbunja koje gori. U Starom zavetu ima i drugih podataka o drveću koje predskazuje. Sveštenica Debora je proricala ispod palme u blizini Betela. Davidu je dat znak za napad na Filistince sa kruškovog ili dudovog drveta. U Epirskim planinama proricanje su vršile sveštenice zvane golubice primanjem poruka sa velikog hrasta uz pomoć zveckanja oružja i predmeta spuštenih sa grana. Bilo je mnogo drugih proročišta u Grčkoj, Rimu i drevnom Egiptu. TRAVE U RELIGIJI Grčki bogovi su živeli na Olimpu. Njihova besmrtnost se bazirala na ishrani: jeli su božansku hranu ambroziju i pili božansko piće nektar. Određeni autori su smatrali da je ambrozija bila halucinogena droga koja se tajno koristila pri eleusnijskim mitovima, ali najnovija mišljenja ističu da se radilo o običnom hlebu. Epopteja je u mitovima odgovarala hrišćanskom bogosluženju, osim u slučaju kada je hleb u ritualima simbolizovao telo boginje Demetre, a vino krv boga Dionisa. Rimski pisac Ciceron (106 p.n.e.) nije odobravao mišljenje da hleb može da se pretvori u božanstvo jer nije shvatao simboliku. U egipatskoj mitologiji ječam je simbolizovao boga Ozirisa, a stabljika njegovo telo. Isti je slučaj bio i sa simboličkim predstavljanjem boga Adonisa. ________________________________________________________________________________ 37

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Kod Teutonaca hrana bogova je bila jabuka, a medovina piće. Asteci su u istu svrhu koristili kukuruz i krv. Nektar Za Grke i Rimljane crveno vino je bilo nektar. Isto piće su upotrebljavali druidi, Jevreji, Egipćani, Kinezi i Tibetanci. Za Induse je božansko piće bilo soma, iako je taj napitak poznat kao biljni sok. Zoroastrianci su koristili haomu. Hrišćanski mitovi U Evanđelju po Jovanu (XV, 1) Isus sebe opisuje kao čisto vino. Za vreme Tajne večere rekao je da su hleb i vino njegovo telo i krv (Evanđelje po Mati XXVI, 26, 27; po Marku XIV, 22, 24; po Luki XII, 18, 20). Te reči prenose sveštenici na bogosluženju. Tokom bogosluženja hleb se postavlja na posudu koja se zove patena a vino se sipa u čašu pod nazivom putir. Vino se meša sa vodom po starom jevrejskom običaju pri čemu vino predstavlja božju, a voda ljudsku prirodu Isusa Hrista. Jermeni, nasuprot ovome, ne mešaju ove dve tečnosti jer ne veruju u ljudsku prirodu Isusa Hrista, te se zato nazivaju monofistima. U nekim orijentalnim katoličkim ritualima vino se zamenjuje jednostavnim nefermentisanim grožđanim sokom.1 U najvećem broju slučajeva vino je fermentisano. Hleb je beskvasan u rimskim, maronitskim i jermenskim ritualima, dok se na istoku pravi sa kvascem. Hleb koji koriste svi hrišćani načinjen je od čistog pšeničnog brašna i ispečen kao u prastarim vremenima. U istočnjačkim ritualima takođe se peče, ali taj proces vrše sveštenici ili device. Pogača je okruglog oblika i na sebi ima ucrtane svete znake, krst ili slova IHS. Smatra se da je ovim slovima označena grčka reč ichthys, odnosno riba, koja je simbol Isusa Hrista. 2

______________________________________________________________________________ E. S. Drower: »Voda u vinu«, London, 1956. To je standardno delo o upotrebi hleba i vina u hrišćanskim i nehrišćanskim ritualima na istoku. Navodi se da Mandaeni koriste nefermentisano vino. 2 Veruje se da su neki od hrišćana ribu smatrali svetinjom. ________________________________________________________________________________
1

38

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Komplikovane šeme Hleb koji koriste katolici na istoku većih je dimenzija od opisanog. U sredini se iscrtava kvadrat koji se naziva »Sveto jagnje« (jagnje je još jedan od simbola Isusa Hrista). On se iseca i posvećuje, a ostatak hleba se koristi kao antidron, odnosno deli se vernicima tokom bogosluženja. U ritualima na istoku i zapadu posvećeni deo se potapa u vino. Na istoku se naziva perla.3 Nestorijanski hrišćani Kod nestorijanskih hrišćana postoji veoma čudan običaj. Na Veliki četvrtak prave mešavinu od brašna, soli i prošlogodišnjeg posvećenog hleba. Ovaj ritual obavljaju sveštenici, a mešavina se naziva melka. Svaka nova mešavina ima primese prethodnih, te postoji verovanje da melka vodi poreklo od Tajne večere. Tako se za njihov hleb može reći da ga je u pradavnim vremenima jeo i sam bog. Pričešće na istoku Istočnjaci i zapadnjaci veruju da hleb i vino predstavljaju Isusa Hrista. Zbog toga se obred pričešća vrši sa ove dve materije. Na istoku se pričešće obavlja tako što se posvećeni hleb meša sa posvećenim vinom. Mešanje se često vrši kašikom ili labisom, mada se negde njena upotreba izbegava. Na zapadu se pogačice čuvaju u posudi ciborijumu, koja podseća na putir sa poklopcem, i odlaže se na mračno mesto ili u kovčeg. Ciborijum mora da bude napravljen od takve materije da relikvija može u njemu da opstane do upotrebe. Mnogi hrišćani na istoku ne čuvaju posvećen hleb, već posvećenje vrše po potrebi. Rimski katolici ga čuvaju da bi njime blagosiljali narod na bogosluženjima, a koriste razna pomoćna sredstva da bi svi mogli da ga vide tokom obreda. Tamjan Tamjan se na zapadu koristi na bogosluženjima, za Benediktinski praznik, prilikom sahrana, a na istoku u skoro svim prilikama. Kod katolika je upotreba sveće ili kandila ograničena na Uskrs, a kod pravoslavnih gori 40 dana za isti praznik. Kandila imaju pet zrna tamjana koja simbolizuju pet Isusovih rana. ______________________________________________________________________________ U vezi legende koja se odnosi na perlu videti: W. B. Crow: »Drago kamenje: njegova okultna moć i sveto značenje«, London, 1968. ________________________________________________________________________________
3

39

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ U drugim prilikama tamjan se koristi u specijalnim posudama, gorionicima, kojima sveštenici blagosiljaju. Postoje posebna pravila o korišćenju kandila koja vise na lančićima.4 Sveta ulja U hrišćanskim mitovima sve sveće su napravljene od pčelinjeg voska, a kandila moraju da gore sa maslinovim uljem. Maslina je biljka koja se kultiviše u mediteranskom regionu, a ulje se dobija presovanjem plodova i koristi se kao dodatak za salate. U hrišćanskim crkvama na istoku i zapadu maslinovo ulje i balsami posvećuju se na Veliki četvrtak, jer je na taj dan održana Tajna večera. Sa posvećenim uljima postupa se veoma pažljivo, uz veliko poštovanje, jer se veruje da ona predstavljaju telo i krv Isusa Hrista.

Postoje tri vrste ulja: 1. Ulje Katakumena: dobilo je ime po baptistima koji su ga pripremali. Koristi se za blagosiljanje pisanih dokumenata, oltara i hramova, posvećenje sveštenika i krunisanje kraljeva i kraljica; 2. U l j e Sika: naziva se molitvenim uljem na istoku. Upotrebljava se kao relikvija za lečenje, blagosiljanje i posvećenje zvona. 3. Ulje Krisma: je mešavina ulja i balsama. Koristi se za blagosiljanje pisanih dokumenata, putira i patene, posvećenje biskupa, krunisanje kraljeva i kraljica. Laneno platno Lan je biljka koja zauzima zapaženo mesto u mitovima. Egipatske mumije su bile umotavane u laneno platno. Ono se u hrišćanstvu koristi za obavijanje relikvija, jer je Isus bio sahranjen na egipatski način. Prekrivke za oltar su od istog materijala. Prvi prekrivač je korporal na kome stoje putir i patena, a pal se nalazi preko njih, dok purifikator služi za njihovo brisanje.

______________________________________________________________________________ Priroda tamjana je opisana u poslednjem poglavlju. ________________________________________________________________________________
4

40

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Na, istoku običan laneni prekrivač poteriokaluma ima sve funkcije pala i purifikatora. Istočnjaci imaju još jednu prekrivku koja se postavlja preko patene, od finog je materijala i naziva se diskokaluma. U savremenom hrišćanstvu, na primer u Rusiji, ne koristi se uvek lan. Istočnjaci upotrebljavaju asterisk kojim se prekriva hleb. Svi ovi predmeti imaju simbolično značenje.

SIMBOLIZAM TRAVA Amblem se razlikuje od simbola po tome što predstavlja određenu stvar ili pojavu. Simbol označava nešto nepoznato, tajno, dostupno samo iniciranim osobama. Nekada je veoma teško razlikovati ova dva pojma jer su oni u biti povezani. Pojedine trave, ako se nalaze na određenim mestima, mogu biti simbolične, ali se može dogoditi i suprotno. Među najpoznatijim svetskim amblemima su ruže u Engleskoj, praziluk u Velsu, detelina u Irskoj, lipa u Nemačkoj, ljubičice u Grčkoj, javor u Kanadi. U SAD svaka federalna država ima svoj biljni amblem. Simboli bogova Biljke su direktno povezane sa bogovima, bilo mitološki, bilo žrtvovanjem ili putem nekog drugog rituala. U starom Egiptu akacija je bila posvećena Ozirisu, pelen Izidi, breskva Harpokratu. U Vaviloniji kedar je simbolizovao boga Ea, a u Persiji čempres boga Mitru. U Indiji je presto Brahme načinjen od lotosa. Sve vrste fikusa bile su posvećene bogu Višni, a jabuke Šivi. Budisti su koristili, više vrsta drveća za rituale. Kod Kineza šljiva simbolizuje boga Lao-Cea, bambus Konfučia, a bor Budu. Ove tri vrste biljaka nazvane su bratskim drvećem, a bile su povezane sa breskvom. Simbolizam biljaka kod Grka i Rimljana Kod Grka i Rimljana najčešće se sreće simbolizam biljaka. Već su pomenuti Vino i pšenica koji su označavali Demetru (Ceres) i Dionisa (Bahusa). Bahusu su još pripadali bršljan i smokva, koja se odnosila i na Pana, boga šuma. Smatralo se da smokva simbolizuje i Saturn, ali se verovatno radilo o kupini. Palma je bila posvećena Jupiteru. Sviba je pripadala Marsu, lovor Apolonu, jabuka Veneri, dud Merkuru, jasenak Dijani. ________________________________________________________________________________ 41

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Maslina je simbolizovala Minervu, šećerna trska Kupidona, topola Herkulesa, čempres Plutona, nana Persefonu, različak Kirona, jedić Kerbera, dunja Junonu, suncokret Sola, tamarisk Lunu, platan Helenu, zlatna jabuka Hesperida, bukva Zlatno runo, narcis Fatesa. Simboli svetaca U hrišćanskoj religiji sam bog je predstavljen biljnim simbolom. Detelina označava Sveto trojstvo, a hleb i vino predstavljaju Spasitelja. Više vrsta cveća je posvećeno Devici Mariji. U srednjevekovnoj Litvaniji Svetoj Mariji su pripadale ruže, ljubičice, margarite, majoran i ruzmarin, pri čemu je svaka vrsta cveća simbolizovala drugačiji vid nevinosti. Bogorodica je često predstavljena belim ljiljanom koji se vidi na fresci Blagovesti. U ovom slučaju cvet pripada Svetoj Mariji Magdaleni. Neke biljne vrste su kasnije pripisivane određenim svecima, kao što su cvet Svetog Jovana, stručak Svetog Barnabila i Kristoferova ili bogorodičina trava. »Imperijalna kruna« je cvet koji je dobio ime po Svetom Edvardu Osvajaču, kralju Engleske (1002 - 1066). Simboli nevinosti Kod hrišćana ruža simbolizuje milosrđe, maslina mir, mirta sažaljenje, lotos čednost, a cvet narandže nevinost. Poroci, takođe, imaju svoje simbole. Bosiljak predstavlja ljutnju, trn proždrljivost, čemerika klevetu, drač ljubomoru i zavist, mak lenjost i kedar ponos. Smrt je šimbolizovana tisom koji raste po grobljima. Uskrsnuće je predstavljeno lišćem šimšira, besmrtnost štirom (koji ne vene). Zbog svoje izrazito male veličine, a ogromnih plodova, gorčica simbolizuje svemoćnost (Evanđelje po Mati XIII, 31; po Marku IV, 31 i po Luki XIII, 19). Pobeda je predstavljena palmom koja je vrlo često povezana sa mučeništvom. Heraldičke trave i biljke Za grbove se koriste svi simboli, ali su biljke najčešći. One imaju svoje uobičajeno značenje, ali i posebno, koje u individualnom ili familijarnom pogledu karakteriše vlasnika grba. Najpoznatiji simboli su orah, palma i maslina, mada su zastupljeni badem, jabuka, trešnja, kruška i bor. Najviše se koriste biljke sa upadljivim cvetom, a to su ljiljan, ruža i zumbul. Često se upotrebljavaju detelina, nar, ljiljak i čuvarkuća. ________________________________________________________________________________ 42

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Heraldika, pored simbola za grbove, proučava i simbole za počasti. Najvažniji je Zlatna ruža koju dodeljuje Papa. Uručivanje Zlatne ruže prati i dodela jednog cveta od zlata koji se kasnije pretvorio u grančicu sa nekoliko cvetova, bogato ukrašenu dragim kamenjem i crvenim emajlom koji predstavlja stradanje Isusa Hrista i parfimiše se mirisom od ambre i mošusa. Model se pravi i posvećuje na dan Nedelje pomoći. Ruže se uručuju kraljicama, iako je kralj Henrih VIII primio ovaj cvet pre prekida odnosa sa Vatikanom. Ruže su dobile kraljica Španije (1861) i carica Francuske (1862). MITSKE BILJKE Materijalistička nauka XX veka prikazuje univerzum u obliku lopte koja rotira i kreće se u prostoru i vremenu. Njen jezik je matematički. Duhovna nauka antičkih i srednjevekovnih vremena, čiju istinitost sada otkrivaju tragači za dubokom istinom, shvata univerzum ili duhovnu celinu kao hram, drvo ili planinu, ili kombinaciju tri pomenuta elementa. Naravno, ovo je predstavljeno mitološkom simbolikom. Kod Grka drvo je raslo na planini bogova, Olimpu, gde je bio njihov hram i dom. Bilo je smešteno »u sred raja«, ali je u mnogim mitovima dosezalo do krajnjih granica univerzuma. U mitovima Egipćana, Hebreja, Feničana, Persijanaca, druida, Skandinavaca, Indusa, Kineza, Japanaca, Maora sa Novog Zelanda, Asteka iz Meksika, Maja sa Jukatana i Inka iz Perua govori se o pomenutom drvetu. Kabalističko drvo života U hebrejskoj mitologiji drvo se razvilo u filozofski kabalistički dijagram - drvo života - koji se sastoji iz deset sefirota, a svaki od njih je predstavljen loptom posebne boje. Postoji iscrpna literatura o Kabali sa kojom će se neki čitaoci upoznati.

Skandinavsko drvo života Skandinavska verzija ovog mita definisana je i ponovo spomenuta u Prozi ili Mlađoj Edi. ________________________________________________________________________________ 43

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Drvo sveta je džinovski jasen, smešten na vrhu planine gde se održavaju savetovanja bogova. Ogranci jasena dosežu »iznad neba«. Tri velika korena drveta, vidno razdvojena, odlaze na tri strane tako da: - jedan ide u Niflheim, hladan, taman pakao gde živi vuk Fernis. Ispod korena je izvor reke Hvergelmir, a u blizini živi zmija Nidhug; - drugi ide u zemlju ledenih džinova, Jotunheim, sa glavnim gradom Utgardom. Ispod ovog korena je bunar želja koji čuva džin Mimir; - treći ide u zemlju bogova, a ispod njega je sveto vrelo Urd koje posećuju tri boginje sudbine. Na granama drveta četiri jelena glođu izdanke. Oni simbolizuju četiri vetra ili elementa. Orao stoji na vrhu najviše grane, a između njegovih očiju je jastreb.1 Veverica se kreće gore-dole po drvetu noseći poruke koje izazivaju konflikte između orla i zmije Nidhug. Ovo drvo se naziva Jgdrasil, što znači vešala Jga ili Odina, kralja bogova, jer se pretpostavlja da je 9 dana bio obešen na ovom drvetu. Budističko drvo Za budiste je svako drvo povezano sa budom, kao što je za Grke i Rimljane svaka biljka u vezi sa bogom. U istočnjačkoj umetnosti najpoznatiji je višegodišnji džinovski fikus ispod koga je Gautama, istorijski buda, stekao prosvetljenje. Pomenuti fikus je jedna od najviših biljnih vrsta jer same njegove grane dostižu rast koji je mnogo veći od okolnog drveća, a podupiru ih niže grane formirajući nova stabla. Tako jedna biljka izgleda kao cela zemlja prekrivena šumom. Nije iznenađujuće da je ovo budistička verzija drveta sveta. Tri semena Kada su Adam i Eva odlazili iz raja, po legendi, poveli su do kapija svog trećeg sina, Seta, da bi dobio tri semena drveta života.

______________________________________________________________________________ Ptica na drvetu se pominje i u nekim mitovima drugih naroda. ________________________________________________________________________________
1

44

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Iz semena je izraslo drveće koje je upotrebljeno kao: - drvo za Mojsijev štap; - grana koja je zasladila vode Maruha; - drvo koje je služilo za konstrukciju Solomonovog hrama; - drvo za pravljenje klupe na kojoj su sedele Sibile kada su prorekle dolazak Hrista; - drvo od koga je načinjen krst za samog Hrista. Ova legenda je naslikana na oltaru crkve u Lejdenu, u Holandiji.

Arhetipski čovek Kabalisti često slikaju arhetipskog čoveka na svom drvetu života, a Hristov krst nazivaju drvetom. Zoroaster je bio spušten na drvo i stvarao je divno, svetlo na njemu. Kao žrtveni bogovi, Adonis iz Sirije i Atis iz Frigije bili su povezani sa vegetacijom. U Egiptu je Oziris, bog vegetacije, ubijen upotrebom tamariskovog drveta, a u Indiji je bog Krišna ubijen strelom koja ga je prikovala za drvo. Već je spomenut mit o Odinu. Mnoge druge priče o inkarnaciji žrtvenih bogova povezane su sa drvećem. Duhovi drveća Većina okultista zna razliku između elementarnih snaga i elementala. Prve su sablasti ili senke umrlih čiji besmrtni duh izvesno vreme luta pre no što pređe u više sfere. To su duhovi sa groblja i aveti koje nastanjuju stare kuće. Elementali su prirodni duhovi. Oni su na nižem nivou od anđela i veruje se da mogu da žive sa ili u ljudskim bićima.

Klasifikovani su u šest osnovnih grupa: gnomi - duhovi zemlje; undini -vode; silfi - vazduha; salamanderi - vatre; driadi - vegetacije i foni - duhovi životinja. U ovoj knjizi obrađuju še samo driadi. ________________________________________________________________________________ 45

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ U folkloru pojedinih zemalja očuvao se običaj da se ovim duhovima nudi mleko, ulje ili med, dok su veštice žrtvovale kozu. U davnim vremenima verovalo se da svako drvo nastanjuje duh ili nimfa koji umiru zajedno sa biljkom. Nazivani su hamadriadima. U driade se ubrajaju i duhovi trava koji su različiti od duhova drveća, zatim oreadi - duhovi planina i napaee - duhovi brda. Metamorfoze U klasičnoj mitologiji ljudska bića se ponekad preobražavaju u životinje ili biljke. Ovo se bez sumnje odnosi na promene u psihologiji i načinu življenja, kada metamorfoza žrtve odgovara prizvanim okultnim svojstvima.

U Ovidijevim »Metamorfozama« ima mnogo ovakvih promena. Nimfa Dafne preobražena je u lovor da bi umakla udvaranju Febusa, a Sirinks u trsku zbog žudnje Pana. Mladi Narcis, da bi izbegao druženje sa suprotnim polom, posebno sa pričljivom nimfom Eho, pretvoren je u istoimeni cvet. Kliti, nimfa koju je napustio bog-sunce, preobražena je u suncokret koji stalno okreće glavu ka suncu. Adonis, Venerin ljubavnik, pretvoren je u mirisavo drvce. Pretpostavlja se da postoje zaštitna sredstva kako bi se, izbegle ovakve transformacije. Na primer, u »Odiseji« junak koristi moli, biljku specifičnih karakteristika, da bi vratio ljudski oblik svojim drugovima koje je Kirka pretvorila u svinje. Beli luk, druga biljka iz istog roda, upotrebljavala se za žaštitu od vampira. Guske iz školjki Metamorfoze u mitovima nagoveštavaju pojave koje se, dešavaju u prirodi, na primer pretvaranje punoglavca u žabu.

________________________________________________________________________________ 46

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Bilo je nekoliko imaginarnih metamorfoza, kao verovanje koje se očuvalo do XVII veka, da na četinarima u blizini severozapadne obale Škotske i Irske rastu školjke iz kojih se izležu posebne vrste veoma krupnih gusaka tzv. baranakile guske. Postoji, stvarna, mada površna sličnost između školjki i ptica. Za okultiste nema razloga zašto takva sličnost ne bi postojala, iako se radi o sasvim različitim vrstama. Druidski alfabet drveća U mitologiji je svaka biljka bila posvećena bogu. U keltskoj mitologiji postojao je poseban spisak bogova i odgovarajućih biljnih vrsta, mada su pojedine vrste drveća smatrane za toteme plemena. Originalni galski alfabet odgovarao je popisu drveća. Šastojao se od 17 slova, a H je kasnije dodato. Nekada je izgledao: BLNFS(H)DTCMGPRAOUEI pri čemu je svako slovo bilo predstavljeno imenom drveta, a danas: Ailm, Beite, Coll, Dur, Eagh, Fearn, Gath. Huath, Togh, Luis, Muin, Nuin, Oir, Peith, Ruis, Suie, Teine, Ur. Odgovarajuće vrste drveća su: brest, breza, leska, hrast, jasika, jova, vrba iva, trnjina, tis, oskoruša, loza, jasen, žbunasto drveće, bor, zova, vrba, zimzeleno bodljikavo žbunje sa žutim cvetovima, vres. KORE I DRVEĆE Neke od biljnih kora koje se koriste u medicini svoju sposobnost za lečenje zasnivaju na aromatičnim sastojcima. Biljke koje imaju takve kore uglavnom potiču iz zapadne Indije, Indokine, Sjedinjenih Država, Šri Lanke ili sa Bahamskih ostrva, i pripadaju različitim rodovima. Bezmirisne kore U biljne vrste čije kore nemaju miris spadaju nar, vunasto drvo, crni glog, divlje trešnje i druge. Hamamelis se naziva veštičjom travom, jer se njegove račvaste grane koriste kao rašlje. Predviđanje se bazira na obliku, a ne na vrsti drveta. Materijal od koga se prave rašlje može biti mineralnog, biljnog ili životinjskog porekla, jer vidovita svojstva zavise od nesvesnog kretanja ljudskih mišića. Smatra se da brezov prut štiti od zlih čini, a vrbov sprečava vizije obmane. Prut od eukaliptusa naziva se gvozdenim štapom.

Drveće Po legendi, krst za koji je Isus Hrist bio zakovan napravljen je od jasike, jer se grane tog drveta tresu »sa strahom«. ________________________________________________________________________________ 47

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Još jednu ideju o tome izneo je Ser Džon Mandevil (1372.) u svojim putopisima iz 1371. godine. Tvrdio je da je taj krst sastavljen od četiri različite vrste drveta: gornji deo je bio od čempresa, kraći od palme, osnova od kedra, a tabla sa natpisom od masline. Smatrao je da je takav izbor učinjen zbog dugotrajnosti. Postoji još jedna ideja o vrsti tog drveta. Po predanju, drvo je uzeto sa četiri strane sveta tako da krst predstavlja jedinstvo vremena i prostora. Postoje različita mišljenja o vrsti tog drveta. Neki su mislili da je to bila imela, a drugi da se radilo o vrsti veoma razvijenog drveta koje je ispošćavanjem postalo kržljavo. Mnogi rani pisci, uključujući i Šekspira, smatrali su da se Juda Isariot obesio o zovu. Ta biljka je rasla u vrtovima da bi upozorila veštice i vešce, jer ukoliko bi bili otkriveni, stavljan im je venčić od zove na glavu. Drvo graba, leske, hamamelisa ili žalosne vrbe, zbog svog »Y« oblika, najpogodniji je materijal za pravljenje rašlji. Otporno drveće Pojedine vrste drveća su veoma otporne. Kržljavo drvo venje je imuno na crve, kedar na moljce, a mirta i tis služe za odstranjivanje buva. Sve vrste drveća sadrže u svojim stablima živu beljiku i mrtvu srž. Srž je važna za biljke isto koliko i skelet za životinje, te se zbog svoje jačine i otpornosti upotrebljava za proizvodnju mnogih artikala. Bambusi su monokotile od kojih se prave mnogi proizvodi. Kao ostale vrste trava i oni sadrže mineralne silikone koji se pod imenom tabašir koriste kao narodni lekovi prilikom lečenja raznih bolesti na istoku. Duvan je svojevremeno čuvan u tabakerama od kedra jer je to vrsta drveta koja zadržava aromu. Drveće sa lekovitim svojstvima Korišćenje drveća u lekovite svrhe uključuje upotrebu aromatičnih, gorkih i obojenih vrsta koje se najčešće kultivišu u zapadnoj i južnoj Indiji, centralnoj Americi, na Filipinima i Malajskom arhipelagu.

________________________________________________________________________________ 48

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ SMOLE I BALSAMI Prirodni lepak nastaje isparavanjem soka povrća i nerastvorljiv je u alkoholu i etru. Poznat je po svojim adhezionim svojstvima i stvara lepljiv rastvor u vodi. Reč guma, u užem smislu, upotrebljava se za supstancu koja sama od sebe iscuri sa stabla nekih stepskih afričkih biljaka posle prirodnih ili mehaničkih ozleda (npr. dejstvo vetra, napad insekata i sl.). U medicini se upotrebljavaju arapska i tragantova guma kao blagi melemi. Ostale vrste se koriste u magiji. Na primer, guma dobijena iz višnjinog drveta upotrebljava se u magijskim kađenjima pod tajnim nazivom »mozak«. Kinoici Kino je osušeni opori sok dobijen iz drveća raznog botaničkog i geografskog porekla. Poznate vrste su malabar ili istočnoindijski kino iz biljnih vrsta Pterocarpus, zatim tzv. crvena guma ili eukaliptusov kino i bengalski kino dobijen iz biljne vrste Butea. Jedini koji se upotrebljava u magiji je sok aloje dobijen iz ogromnih listova ove biljke. Koristio se u ritualima gde su bila uključena dejstva Sunca, Meseca, Venere i Jupitera.

Gume-smole Gume-smole su materije prelaznog oblika između guma i smola. One obuhvataju: - galbanum1; - olibanum ili frankenson2; - miru; - euforbijum; - amonijakum; - gambrodžijum3; - asa fetidu. Asa f e t i d a ima prodoran miris i dobija se iz biljke Ferula foetida, iz familije Umbelliferae. U Persiji se upotrebljava1a kao začin. Dugo vremena se smatralo da ima značajna okultna svojstva i nazivana je »hranom bogova«. Mira potiče iz severoistočne Afrike i Arabije, ima aromatične sastojke i upotrebljavala se za balsamovanje. Bila je simbol smrti i koristila se u magijskim ritualima povezanim sa Saturnom, planetom koja izaziva velike nesreće. ______________________________________________________________________________ Žućkasta, zelena ili mrka aromatska smola dobijena iz nekoliko azijskih biljaka. 2 Guma-smola iz istočno-afričkog i arapskog drveća iz familije Burseraceae. 3 Oranž do smeđa guma-smola iz jugoistočno-azijskog drveća iz familije Juttiferae. ________________________________________________________________________________
1

49

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Euforbijum takođe potiče iz zemalja severne Afrike i upotrebljavao se u magijskim ritualima povezanim sa Marsom, planetom koja izaziva manje nesreće. Persijanci su u svojim magijskim radovima koristili haomu, palmine listove i grančice nara, kao i svežnjeve smolastih grančica koji su u današnje vreme zamenjeni žičicama. Nisu ostavili podatke iz kojih biljaka je poticala smola, ali izgleda da su pripadale familiji Burseraceae. Darovi maga Mag, mudar čovek koji je posetio malog Isusa, ponudio je zlato, tamjan i miru. Zlato je simbolizovalo njegovo kraljevstvo, tamjan sveštenstvo, a mira smrt i vaskrsnuće. U drevnim vremenima vladari i sveštenici od Kine do Perua koristili su zlato i tamjan. U Egiptu, mira se upotrebljavala za balsamovanje da bi se telo pripremilo za vaskrsnuće. U davnim vremenima Jevreji i hrišćani su praktikovali mumificiranje. Sveti Josip i Sveti Nikola su Isusovo telo, skinuto sa krsta, premazali i pripremili »da bude spaljeno po običaju Jevreja«. Ovakav rad je zahtevao upotrebu mire i aloje u velikim količinama. Aloja verovatno nije upotrebljena u vidu osušenog soka, već kao guma-smola dobijena iz indijskog drveta Aquilaria Agallocha, biljke sumnjivog dejstva. Smole Smole su proizvodi rastvorljivi u alkoholu, etru i etarskim uljima, ali ne i u vodi. Sandarak, izmirna, zmajeva krv i mastiks dobijaju se jednostavno zasecanjem stabala i krupnijih grana biljaka, a kolofonijum nastaje posle destilacije terpentina od raznih vrsta bora. Mastiks potiče od biljnih vrsta Pistacia koje rastu na obalama Mediterana, a upotrebljava se u magijskim operacijama povezanim sa planetom Merkur. Jedna vrsta zmajeve krvi dobija se iz plodova palme Daemonorops u obliku jasnih, tamno crvenih komada veličine nekoliko centimetara, a druga vrsta je u obliku manjih kapljica i potiče iž drveta Dracaena. Obe biljke su tropske, a u magiji su se koristile pod tajnim nazivom »krv«.

________________________________________________________________________________ 50

Magijske karakteristike Trava i Biljaka ________________________________________________________________________________ Tamjan u bogosluženju Izmirna je balsamična smola dobijena iz zasečenih stabala raznih vrsta biljke Styrax koja potiče sa Sumatre i Sijama. To drvo je slično abonosovini. Tamjan - sredstvo za kađenje - nastaje mešanjem tamjana, izmirne, mire, sandaraha ili nekih drugih mirisnih smola. Tamjan se upotrebljava u svim religijskim bogosluženjima, osim kod protestanata i nekih muslimanskih grupa. Za Jevreje ga je propisao sam bog, a postojao je i poseban oltar za dnevnu upotrebu. Prema »Apokalipsi« Svetog Jovana i radovima Origena ranohrišćani su odbili da daju tamjan rimskim božanstvima, mada su ga upotrebljavali u svojim bogosluženjima. Materijalistički pisci, kao Maimonides, ističu da je tamjan bio upotrebljavan u ritualima sjedinjavanja da bi neutralisao mirise tela. Po Lidbiteru1 to nije okultno svojstvo, već tamjan: - simbolizuje uspon osobe koja moli; - širi božanski uticaj; - izaživa poštovanje; - dovodi do pročišćavanja. Isti autor navodi da prisustvo tamjana izaziva talasanje u atmosferi koje povoljno deluje na duhovne vibracije ali neprijateljski na sve ostalo. Sveštenik postiže magnetičnost u svom okruženju i ostvaruje kontakt sa stanovnicima nevidljivih svetova. Kađenje Tamjan su koristili drevni Egipćani, Indusi, Grci i Rimljani. Upotrebljavali su razne vrste kandila koja su često pravljena od plemenitih metala u obliku pojedinih ptica simbolizujući vazduh. U sam čin bogosluženja bila je uključena ideja o jedinstvu četiri elementa: sveta voda sadrži so i vodu, so simbolizuje zemlju, plamen sveća i čestice uglja vatru, dok tamjanska isparenja predstavljaju vazduh. Mojsije je dao formulu za pripremanje odgovarajuće mešavine za tamjan. Ona sadrži galbanum, tamjansku smolu i nekoliko drugih supstanci koje je teško identifikovati.

______________________________________________________________________________ C. W. Leadbeater: »Nauka o pričešću«, Madras, 1929. ________________________________________________________________________________
1

51

The Occult Properties of Herbs and Plants ________________________________________________________________________________ Oleorezine Oleorezine su prelazni oblici između smola i etarskih ulja. To su balsami koji predstavljaju rastvor smole u etarskom ulju. Balsami u užem smislu nastaju kao patološki proizvodi na ozleđenom stablu nekih tropskih drvenastih biljaka. Tečnost koja izlazi iz ozleđenog stabla brzo se stvrđava i dobija čvrst oblik. Balsami se upotrebljavaju za pripremanje svete krizme. Na zapadu ima 6 vrsta, a na istoku 36. Oni moraju da sadrže najmanje po jedan balsam u širem smislu reči koji se sastoji iz guma-smola, smola i oleorezina. Oleorezine su perubalsam, tolubalsam i kanadski balsam, koji dolaze iz Novog sveta, tako da nisu bili upotrebljavani u ranom hrišćanstvu, i stiraks, koji se dobija iz biljke iz familije Hamamelidaceae, turskog porekla, i koristi se u magijskim operacijama povezanim sa mesecom. Ulja U ulja se ubrajaju masne materije koje prema sastavu masnih kiselina mogu da budu na običnoj temperaturi tečne ili čvrste, i hemijski različita etarska ulja koja sadrže isparljive sastojke i stvaraju miris mnogih cvetova. Kamfor se dobija destilacijom etarskih ulja kamforovca koji potiče iz familije Lauraceae. Upotrebljava se u magijskim operacijama koje su povezane sa mesecom. Ulje karanfilića se dobija iz cvetnih pupoljaka biljke Eugenia koja je iz familije Myrtaceae. Koristi se u ritualima koji se izvode uz dejstvo planete Merkur. Maslinovo ulje je već pomenuto. U Starom zavetu ovo ulje je opisano kao mešavina koja sadrži mirtu, cimet, kalamus, kajsije i masline. U Novom zavetu, kada je Sveta Marija Magdalena, zbog mazanja Isusovog tela, bila kritikovana, objašnjeno je da je telo namazano za pogreb. Upotrebljena mast je bila plemeniti nard i čuvana je u kutiji od alabastera. Nard (Nardostachys) je biljka iz familije Valerianaceae koja uspeva na Himalajima. Aktivna supstanca se dobija iz korena.

________________________________________________________________________________ 52

'

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->